Smiljana M. Arsić

060210

Srpska književnost i jezik (05)

Metodička praksa 05 2009/2010. godine

Metodička priprema za obradu teksta Mostovi Ive Andrića

04. 05. 2010.

Osnovna škola Filip Filipović, Beograd, peti razred, V2

Jagoda Žunić, prof

dr Zona Mrkalj

mr Miodrag Pavlović

1

Literatura za učenike:

1) Čitanka za peti razred osnovne škole, Čarolija reči − mr Nataša Stanković-Šošo, KLETT,

Beograd, 2008. str. 168.

Literatura za nastavnike:

1) Staze, lica, predeli – Ivo Andrić, sabrana dela, Prosveta, Beograd, 1985.

2) Metodika nastave srpskog jezika i književnosti – Milija Nikolić, Zavod za udžbenike i

nastavna sredstva, Beograd, 2006.

3) Program i plan rada i stručno-metodičke pripreme – Aleksandar Laković, Zavod za

udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1991.

4) Pregled južnoslovenske književnosti – Dragutin A.Stefanović, Vukašin Stanisavljević,

Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd

5) Istorija srpske književnosti – Jovan Deretić, Sezambook, 2007.

6) Srpska književnost u književnoj kritici, književnost između dva rata – priredila Svetlana

Velmar-Janković, NOLIT, Beograd, 1972.

2

NASTAVNI CILJEVI:

Obrazovni ciljevi: Omogućiti učenicima da se, putem istraživačkih zadataka (podeljenih

na prethodnom času) upoznaju sa tekstom kod kuće i podstaći ih da ga doživljajno pročitaju.

Upoznati učenike sa imenom i delom Ive Andrića, određujući ga, prvenstveno, kao našeg prvog i

jedinog nobelovca. Razjasniti pojam Nobelove nagrade, u slučaju da učenicima nije poznat i i

upoznati ih sa njenom ulogom, značajem, vrednošću. Sugerisati na obimnost Andrićevog

književnog opusa i, u cilju ekonomičnosti i zanimljivosti ispričanog, skrenuti pažnju samo na

najvažnija dela. Motivisati učenike da dožive i užive se u svet književnog ostvarenja Mostovi

putem nastavničkog izražajnog interpretativnog čitanja. Naglasiti bitnost zahteva da se tekst prati

sa olovkom u ruci i podvlače nepoznate reči. Pojasniti učenicima nepoznate ili manje poznate

reči, sa dopuštenjem da ih oni, ako znaju, jedni drugima objasne. Informisati učenike putem

osvrta o motivu mosta kao lajtmotiva Andrićevog stvaralaštva i potkrepiti informaciju

konkretnim primerima. Podstaći učenike da uoče i shvate zašto u tekstu postoji samo jedan

glavni motiv – motiv mosta i tako otkriju ideju teksta koja se nalazi u osnovnoj nameni mostova

– oni vezuju čoveka sa čovekom i prostor sa prostorom. Izdvojiti bitne motive i ujediniti ih pod

temom: Mostovi su trajna dela neimara.težiti ka uočavanju tematskog bogatstva. Dijaloškom

metodom usmeriti učeničko zaključivanje da mostovi nose univerzalnu i neprolaznu lepotu,

vrednost, ali i neimarovu želju za večnošću. Podsetiti učenike na simbol kao stilsko izražajno

stedstvo. Navesti učenike da shvate važnost i funkcionalnost mostova kao zdanja, ali i pomoći

im da uvide i razumeju dublju simboliku koju oni nose. U cilju pospešivanja unutrašnje

očiglednosti učenika, dovesti u vezu mostove iz književnoumetničkog teksta i mostove iz

neposrednog učeničkog okruženja. Razvijati u učenicima svest da svaki predmet nosi svoju

tajnu, koja se često ne nazire pri prvom pogledu. Izvršiti jezičkostilsku analizu dela.

Vaspitni ciljevi: Podsticati učenike da uviđaju slojevitost na prvi pogled jednostavnih

predmetnosti koje ih okružuju. Skrenuti im pažnju da sva dela imaju svoju istoriju, sećanje i

uspomene. Negovati mišljenje da se istorijski točak uvek okreće, spajajući prošlost sa

budućnošću i generaciju sa generacijom. Naučiti učenike da ne potcenjuju spoljašnji izgled, već

da lepotu traže ispod nekad skromne površine. Insistirati na zaključku da su svi mostovi

podjednako vredni i funkcionalni, ma od kog materijala bili napravljeni. Nastojati da učenici

shvate vrednost ljudskog truda i rada uloženog u izgradnju mostova. Bodriti učenike da poštuju

svrhovitost mostova, ali i obavezno istaći bitnost i nezaobilaznost umetničkog u procesu

stvaranja. Razvijati kod učenika svest o autentičnosti svakog književnog dela ponaosob i svih

3

vidova čovekove duhovne aktivnosti. Razvijati kod učenika ljubav i naklonost prema

književnosti, ali i prema umetnosti uopšte. Uputiti ih na toleranciju i različite estetske

kriterijume: gde su ukusi različiti, svaki most lep na svoj način, a lepota se krije u očima

posmatrača.

Funkcionalni ciljevi: Osposobljavati učenike za aktivno učestvovanje u tumačenju

književnog dela. Pomoći im da razvijaju empatičnost, jer se mnoga dela, poput ovog, na taj način

se mogu valjano doživeti. Razvijati i nagovati kod učenika smisao za lepo i širiti estetske

kriterijume. Objasniti učenicima da u tekstu pronalaze umetnički kvalitet, skriven ispod površine

rečenica. Primenom problemskih situacija afirmisati stvaralačko mišljenje i želju za

istraživačkim radom. Podsticati kritičko mišljenje učenika i naglašavati bitnost potkrepljivanja

svojih stavova primerima iz teksta. Razvijati kod učenika misaono-retoričke sposobnosti, ali i

sposobnost samostalnog i promišljenog zaključivanja. Omogućiti učenicima da iskažu

individualnost, kreativnost i smelost u razmišljanju povodom dela, ali ne po cenu razbijanja

koncepta koji je nastavnik planirao ili udaljavanja od smisaonog jezgra dela. Razvijati kod

učenika ljubav prema književnosti. Insistirati na istini da vredno književno delo ne čini mnoštvo

likova ili motiva, već mnoštvo poruka koje se iz njega mogu spoznati. Svakim novim delom

bogatiti učenički rečnik i fundus znanja. Afirmisati nauke poput istorije ili istorije umetnosti,

koje neposredno koreliraju sa datim književnim delom. Potkrepljivati naklonost učenika prema

svim sferama umetnosti, te ne isticati književnost iznad ostalih umetnosti kao jedino vrednu i

bitnu.

4

PRIPREMNI/ISTRAŽIVAČKI ZADACI:

Na sledećem času upoznaćeš se sa delom Ive Andrića posredstvom poznatog teksta Mostovi.

Tekst koji ćeš čitati iznenadiće te bogatstvom i raznolikošću opisa mostova. Pažljivo i

skoncentrisano pročitaj tekst kod kuće. Razmisli o sledećim pitanjima nakon pročitanog teksta:

1) Često i rado Ivo Andrić je pisao o mostovima. Zašto njegovu pažnju od svih

građevina toliko okupiraju mostovi? Šta je potrebno da se napravi jedna kuća? A šta

je još potrebno za most? Promisli kome sve služi kuća, a kome most.

2) Uoči u tekstu o kakvim sve mostovima Andrić piše. Kako ih on klasifikuje? Pisac je

mišljenja da su svi mostovi od istog značaja, ma od kog materijala bili sagrađeni.

Slažeš li se ti sa njim? Obrazloži svoje mišljenje. Kojih se mostova ti sećaš? Od kog

su oni bili materijala? Kako su izgledali?

3) Primeti koji su mostovi zaneli autorovu pažnju i duh. Od kojih mostova on kreće u

svom sećanju? Razmisli, zašto baš od njih? Šta oni znače autoru? Zbog čega se nije

prvo setio slavnih evropskih mostova, već mostova iz svog zavičaja? Istraži po čijem

imenu je nazvan most koji nosi sudbinsko ime jednog mladića. U Čitanci, kraj teksta,

imaš obrazloženje. Ako te više zainteresuje priča o mostu i mladiću po kome on nosi

ime, odgovore pronađi u drugom delu Male prosvetine enciklopedije, od M-Š.

4) Zamisli slavne evropske mostove koje nam autor slikom predočava. Zašto se autoru

oni čine velikim i vrednim pomena? Čini se da mostovi jedne zemlje predstavljaju tu

zemlju. U čemu su sličnosti Španije, Italije, Turske, Švajcarske? Kako objašnjavaš

pojavu da mostovi liče na ljude i predele koji ih okružuju?

5) Kojim stilskim figurama nam pisac predočava lepotu mostova? Zaključke zapiši u

svesku i pripremi se da ih saopštiš na času. Podvuci bar dve rečenice iz teksta u

kojima uočiš personifikaciju, poređenje i epitete. Razmisli koja je njihova uloga.

5

UVODNI DEO ČASA:

Interpretacija bilo kog književnog dela, u konkretnom slučaju Mostova, započinje

nastavničkim, unapred pripremljenim motivacionim razgovorom. Nastavnik ih smišljenim

dijalogom navodi da izgovore temu časa, koja je, ujedno, u ovom slučaju, i naslov dela. Na taj

način podstiče učeničko interesovanje i pobuđuje želju da se aktivno učestvuje u nastavi.

Pripremni razgovor na bi trebalo da oduzme mnogo vremena.

Razmislite, šta sve danas može da poveže ljude ako su udaljeni jedni od drugih? Koja tehnička

dostignuća? Očekuju se odgovori poput: mobilni telefoni, internet, saobraćaj. A šta može spojiti

Nikolu sa Novog Beograda i Marka sa Savskog venca? Da, sastaviće ih mostovi, kako se i zove

tekst koji ćemo danas obrađivati. Pošto sam uverena da ste se svi valjano pripremili za čas,

pročitali delo, ko će mi reći ime pisca koji je napisao tekst pod imenom Mostovi?

Nastavnik na tabli ispisuje prvo naslov nastavne jedinice, zatim i ime pisca (neobavezno i

godine rođenja i smrti). Ovim činom prelazi se na interpretaciju dela.

Pošto se učenici prvi put susreću sa imenom i delom Ive Andrića, neophodno je da se

upoznaju sa nekim osnovnim podacima o životu i stvaralaštvu pisca. Uvodni deo časa

započinjem monologom, koji se može lako pretvoriti u interaktivni dijalog sa učenicima ako su

spremni da govore o piscu. Pripremni zadaci ih nisu upućivali na takvu vrstu istraživanja, jer sam

mišljenja da je funkcionalnije da nastavnik predstavi pisca o kojem dotad nije bilo reči, te na taj

način izbegne suvoparnost izlaganja biografskih podataka. Iz istih razloga, izostalo je davanje

referata sa tom temom nekome od učenika.

Ivo Andrić nije rođeni Sarajlija, iako je tu proveo značajan deo svog života i za Sarajevo bio

doživotno vezan. Rođen je u jednom drugom bosanskom gradu, Travniku, gde je njegova

majka boravila kod rođaka. Bio je veliki partiota, koji je zbog svog patriotizma, tokom I

svetskog rata, čak godinu dana odležao u tamnici. Ivo Andrić je možda najveći pripovedač

dvadesetog veka. Ako ne najveći, a ono najpriznatiji, jer je bio i ostao jedini Srbin koji je 1961.

godine dobio Nobelovu nagradu za roman Na Drini ćuprija. Zna li neko da mi kaže kakva je to

nagrada? Kome se dodeljuje? Za kakve zasluge?

Ako reakcije učenika izostanu i niko ne objasni smisao Nobelove nagrade, nastavnik je tu

da pojasni pojam i istakne važnost i prestiž koji takva nagrada nosi:

Nobelovu nagradu dobijaju ljudi koji su svojim radom i otkrićima doprineli razvitku

čovečanstva, širenju mira i bratske ljubavi. Manifestacija dodele vrši se svake godine, počevši

6

od 1901. Dodeljuje u više kategorija, a nama je ovog puta značajna nagrada koju je naš pisac

dobio u sferi književnosti.

Upoznavši učenike sa pojmom i bitnošću Nobelove nagrade, prelazi se na upoznavanje

učenika sa stvaralaštvom Ive Andrića. Neizostavno bitna je redukcija prezentovanih dela,

imajući u vidu obimnost Andrićevog stvaralačkog opusa:

Ivo Andrić bio je plodan pisac, koji je iza sebe ostavio veliki broj dela. Naviše se istakao kao

pripovedač, iako je pisao i liriku. Spomenućemo (i zapisati na tabli) samo neka dela koja su

najpoznatija: romani – Na Drini ćuprija, Travnička hronika, Prokleta avlija, pripovetke – Deca,

Priča o kmetu Simanu, Knjiga, Most na Žepi, Aska i vuk...

Ipak, ne znači da su na tabli navedena dela ujedno i najvrednija. Svako od nas gradi i

poseduje jedinstven književni ukus, u koji mu se drugi neće mešati. Zato mi ne sudimo koja su

dela dobra ili najbolja, već samo koja su poznata i manje poznata. Nikada ne smemo da

zaboravimo da je svaka knjiga vredna i lepa na svoj način.

GLAVNI DEO ČASA:

Putem niza saradničkih imperativa, pozivam učenike da otvore Čitanke. Motivišem ih

da budno i pažljivo prate moje izražajno interpretativno čitanje, te da, pošto su već upoznati sa

tekstom (u sklopu istraživačkih zadataka, prvi je bio taj zahtev – da se delo kod kuće pročita),

dok slušaju, podvlače nepoznate ili manje poznate reči.:

Sada otvorite vaše Čitanke na stanu 168, gde nalazi se tekst koji ćemo danas obrađivati.

Zamoliću vas za pažnju i tišinu. Dok ja budem čitala, vi pratite i podvlačite reči o pojmove koje

su vam nepoznati, pa ćemo nakon čitanja razjasniti. U isto vreme, razmišljajte o mostovima,

njihovoj funkciji i lepoti. Obratite pažnju na raznolikost mostova koje autor opisuje. Ako

želite, nakon mog čitanja, zatvorite oči i zamišljajte slike velelepnih mostova koje nam je

autor predstavio.

Po završenom čitanju, dopustiću učenicima par trenutaka tišine, kako bi se iz

stvaralačkih maštarija vratili u realnost časa. Potom, kroz dijalog, otkriću koje su to reči zadavale

učenicima muke da ih razumeju i objasniću ih usmenim putem. Pošto su neke reči koje bi bile

manje poznate protumačene na marginama, kraj teksta, očekujem da se može pojaviti nekoliko

nejasnoća, tipa:

7

zarudeli – pocrveneli, porumeneli, rumeni

železni – gvozdeni (postoji naselje Železnik)

brvno − deblo drveta (radi lakšeg razjašnjavanja, može se povezati sa imenicom brvnara)

zatesana − obrađena, isečena

zapreka − prepreka

skelet − kostur

Pored postupnog tumačenja nepoznatih reči, bitno je učenicima objasniti i mogućnost logičkog

zaključivanja značenja pojedinih reči, uslovljenih rečeničnim smislom. Na taj način se učenici

osamostaljuju u čitanju i razumevanju teksta. Posle pojašnjavanja nepoznatih reči, vraćam se na

predeo stvaralačkog maštanja i razmotavam klupko književne analize:

Kakve utiske je priozveo ovaj tekst u vama? Zašto je pisac s pravom izabrao mostove kao

centralni motiv mnogih svojih dela. Obrazložite svoje mišljenje. U čemu uviđate sličnosti

između mostova i kuća? A u čemu razlika? Koja je osnovna namena mostova? Kakvu ulogu

imaju mostovi?

Očekujem da će mnogi učenici govoriti o značaju mostova i opravdanosti odabira

motiva mosta kao dominantnog motiva Andrićevog stvaralaštva. Zatim, verujem da će uvideti

razliku između mostova i kuća, najpre, u njihovoj opozitnoj funkcionalnosti (kuća je dom,

zatvoreno mesto kroz koje ne prođe puno ljudi, dok most trpi svačije korake), a zatim i u gradnji.

Takođe, govoriće i o primarnoj nameni mostova – oni služe kao spone preko reke, njima ljudi

prelaze na drugu stranu... Opet, ideja da su mostovi svedoci mnogih sudbina, namerno je

osmišljena kao upućivačko pitanje, koje će svoju punu realizaciju dobiti tek u domaćim

zadacima sa istoimenom temom.

Koji je glavni motiv ovog teksta? A ko gradi mostove? Upravo, radnici, ali i umetnik. Onda,

sad kad znamo da most gradi i umetnik, šta mislite, koja je tema ovog književnog dela?

Glavni motiv zapisujem na tabli. Dalje, insistiram na pitanjima koja bi učenike dovela

do tematike, kao i do saznanja da mostovi nose i simboličku vrednost. Oni su i lepota, i snaga, i

želja neimara-umetnika da, na taj način, ostavi trag.

Znamo da se svaki graditelj trudi da njegovo delo traje dugo, da bude od najboljeg mogućeg

materijala, da bude skladno i lepo. Promislite, zašto je to tako? Zašto se neimar mostova

8

opredelio baš za izgradnju mosta koji je simbol trajanja? Ko bi umeo da mi kaže šta je to

simbol? Ako niko ne zna za stilsku figuru simbol, daću vam informativno objašnjenje. To je

reč koja označava neki konkretan pojam, a upućuje na neki misaoni, čime se konkretnom

pojmu daje šire značenje.

Dijalog koji će dalje uslediti biće usko vezan za praćenje teksta, jer želim da učenici

uvide brojnost vrsta mostova – ali, u isto vreme, i brojnost različitih oblika lepote. Ovaj razgovor

je motivisan krajnjim ciljem – uviđanjem da se lepo pojavljuje i u naizgled ružnom i

neuglednom. Takođe, bitno je da se učenici vaspitno usmeravaju da ne osuđuju fizičku

skromnost, jer je ona, možda, uslovljena mogućnostima, poput drvenih, planinskih mostića, kao i

praktičnim potrebama.

O kakvim sve mostovima autor govori? Kakvi su oni? Od kog su materijala napravljeni?

Pored velikih, kamenih, silnih mostova našu pažnju privlače i skromni, neugledni mostići koji

se uporno bore da sastave dve strane gorskog potoka. Koji je most u najvećoj meri privukao

vašu pažnju? Zbog čega? Pronađite u tekstu treći pasus, pročitajte ga ponovo i na trenutak,

razmislite o njemu. Šta je autor na tom mestu želeo posebno da nam ukaže? Kakvu pouku iz

njegovih reči možemo da saznamo? Obratite pažnju koje mostove Andrić prvo opisuje. Ako se

prisetimo da je on dugo živeo u Bosni, kakav zaključak možemo proizvesti? Zašto su mu

sarajevski mostovi ostali u sećanju? Ko će mi sad reći, po imenu kog mladića je nazvan jedan

sarajevski most? Zašto je taj mladić vredan pomena?

Očekujem odgovore učenika koji opisuju izgled i konstrukciju različitih vrsta mostova –

kamenih, železnih, drvenih, planinskih. Takođe, insistiram na zamišljanju mostova u mašti i

iskazima koji bi potkrepili stav o tome koji im se most najviše dopadao. Takođe, bitno je istaći

da su svi mostovi lepi na svoj način i da je zato, svaki ponaosob, izuzetno vredan. Neosporno i

nimalo slučajno, Andrić je na prvo mesto stavio opise svog rodnog kraja, naglašavajući da su oni

bitni jer su uzneli njegov duh, a ne zato što se često sa njima sretao. Takođe, bitno je povezati

dve društvene grane – istoriju i književnost, objedinjene u imenu Gavrila Principa. Sa izrečenim

zaključcima vezanim za autorovu ljubav prema Bosni i kratkog pregleda sudbine Gavrila

Principa, sa polja istorije prelazimo na polje geografije. Svakako da to koreliranje sa drugim

poljima deluje stimulativno i razbuđuje učeničku čulnu imaginaciju. Ipak, mora se uzeti u obzir i

to da je kraj časa bezmalo blizu i da su učenici već zamoreni. Zato je bitno da se semantički

fokus dela obradi na početku, da bi, kako čas odmiče, gradativno opadao i rasterećivao učeničku

svest. Pitanja koja nastavnik postavlja su sve jednostavnija, zahtevi smanjeni, kako bi se

rasporedila učenička budnost do kraja časa.

9

Hajdemo sada da prošetamo preko evropskih mostova koje nam je Andrić naslikao. O

mostovima kojih zemalja on govori? Misli se da jedan narod liči na zemlju iz koje je ponikao.

U kojoj meri i po čemu liče mostovi Španije, Švajcarske, Turske i Italije na ljude i zemlju u

kojoj se nalaze? Pronađite odgovore u tekstu.

Računam sa tim da će učenici uvideti sličnost između švajcarskih, snegom pokrivenih

mostova i Alpa, turskih koji su nastali slučajno i Turaka koji su neugledni i nehajni, italijanskih i

velike kulturne zaostavštine koju je ostavio Rim.

Kraj glavnog dela časa obeležiće osvrt na stil Ive Andrića. Pošto su učenici tekst

doživeli i obradili, može se preći na etapu koja će podrazumevati znanje iz stilistike: opis

rečenice, uočavanje autentičnosti forme teksta (nema likova, dijaloga, fabule), kao i stilskih

figura. Radi uštede vremena, stilske figure će biti pregledno ispisane na panou sa ponekim

reprezentativnim primerom iz dela. Učenici su imali za zadatak da prepišu u sveske bar po dve

rečenice u kojima su pronašli stilske figure personifikacije, epiteta i poređenja, te će ih pročitati

naglas, ako ostane vremena.

Pogledajte još jednom tekst u celini. Mislim da se dosad niste susreli sa ovakvom formom

teksta. Zapazite po čemu je ona neobična. Šta ovaj tekst nema, a imale su pripovetke koje ste

dosad čitali? Zato je ovaj tekst drugačiji, a njegova književna vrsta se određuje kao zapis.

Pogledajte ponovo drugi pasus teksta. Šta je u njegovom sadržaju neobično? Izostajanje

glagola ima svoje ime i autor ga je namerno upotrebio. To stilsko izražajno sredstvo se zove

elipsa i doprinosi nebičnosti rečenice. Nju ćete učiti u kasnijim razredima, tako da niste

obavezni da je pamtite. Pored elipse, koja se još izražajna sredstva javljaju u tekstu? Neka mi

neko od vas pročita bar dve rečenice u kojima se može pronaći personifikacija, epitet i

poređenje.

ZAVRŠNI DEO ČASA:

Koje su osnovne ideje ovog dela? Ako želite, možete se potpomagati autorovim rečenicama iz

teksta. Šta i koga sve mostovi spajaju? Kakvi su oni svedoci? Koliko dugo oni prate ljudske

sudbine? Kakav zaključak smo proizveli iz trećeg pasusa teksta? Čemu je autor želeo da nas

nauči?

Zaključni deo časa zamislila sam kao sumiranje obrađenog u osnovne ideje/poruke dela.

Učenici će univerzalne ideje moći da formiraju svojim rečenicama ili potpomažući se

10

rečenicama iz dela. Na tabli ću zapisivati formulacije poput ovih: Mostovi spajaju prošlost i

budućnost, ljude i generacije; oni su nemi svedoci iščezlih vremena; lepota je u očima

posmatrača; lepotu treba tražiti ispod površine...

Samu završnicu časa osmislila sam kroz motivisanje učenika za pisanje domaćeg

zadatka na temu koji sumira sva današnja razmišljanja i zaključke o mostovima:

Naša današnja priča o mostovima završiće se vašim domaćim zadatkom. U njemu ispričajte

zamišljenu priču jednog mosta. Preko njega je prešlo mnogo ljudi, na njemu su se neki mirili,

neki smejali, a neki i tugovali. Most je nem i on taloži sećanja. Kad bi umeo da priča, šta bi ti

ispričao? Svoja razmišljanja uobliči kroz temu PRIČA JEDNOG MOSTA.

IZGLED TABLE:

11

Mostovi

Ivo Andrić (1892 – 1975)

Ivo Adrić – jedini srpski nobelovac

Najpoznatija dela:

- romani: Na Drini ćuprija, Prokleta avlija, Travnička hronika

- pripovetke: Deca, Priča o kmetu Simanu, Knjiga, Most na Žepi, Aska i vuk

Glavni motiv: most

Tema dela: Mostovi su trajna dela neimara

Nema likova, dijaloga, kompozicije

Ideje dela: Mostovi spajaju prošlost i budućnost, ljude i generacije; Mostovi su nemi

svedoci iščezlih vremena; Lepota je u očima posmatrača; Lepotu treba tražiti ispod

površine

RADNI MATERIJAL:

Ove fotografije će biti priložene učenicima uz istraživačke zadatke, u cilju motivisanja

za čitanje dela posredstvom piščeve slike. Mislim da će to biti funkcionalno i svrsishodno, jer

12

svaka od slika nosi sopstvenu motivacionu snagu: prva, koja povezuje autora i njegovo delo,

druga, koja podržava važnost i priznatost Andrićevog književnog stvaranja i treća, koja prikazuje

autora u njegovom radnom okruženju:

1.Ivo Andrić ispred mosta 2.Na dodeli Nobelove nagrade 3. Andrić u svojoj radnoj sobi

Umanjen izgled panoa na kome će biti prikazana stilska izražajna sredstva koja se javljaju

u datom tekstu, sa reprezentativnim primerima. Pano će biti pokriven, sve dok ne dođe trenutak u

kome će se govoriti o stilskim izražajnim sredstvima:

PERSONIFIKACIJA:

uvučen u se; ne zna za predaju ili izdaju; oni stoje još jednako

EPITET:

životni nagon; veliki kameni mostovi; tanki železni mostovi; drveni mostovi; seoski konji

POREĐENJE:

kao daščice ksilofona; kao mravi; kao kameni pršljenovi; kao dobra i ćutljiva tvrđava

SIMBOL

ELIPSA

13