priprema nastavnika za cas

PAGE 25

, 2015.I

1) ......42) ......5- .....5- ......... 6- ....73) .8- .8- ..84) .... 9- - ....95) ...10- ..10- ..11- . 11- .. 11- ..13II 6) K .15- ...15- ....16- 16- . 177) ...18- .......................................................................................188) .....239)

............................................................................................24 ...................................................................................25 .....................................................................................27 .........................................................................3010) .......................................................................................33I

1)

, : , , , , .

- .

, . - . :

- , - ;

- , ;

- ;

- ;

- .

, .

- , . . , , , .

- , .

.

, , , .

, .

- , , , .

. , 45 , , .

, , . : - .

2)

, . . - (, ,...). , . , , . . , , . (. ). ( ).

, , , .

, :

,

,

,

,

- ,

.

. :

1. . .2. (). .

3. , , . .

: ; , ;

;

;

;

( , ), , ;

, () ;

( , , );

( );

, , , , , , , , ( );

( , , , , ) ;

;

( , );

;

;

.

3)

, - . , - .

:

- , . - , . , .

, . . .

:

1. - , ;

2. - ;

3. - .

, , . - .

, , . , , , , , , , , .

.

, . , () - , , . .

4)

- , , .

. - - , , - , , - -, - .

- 16. . . ,, .

, , - (), - , .

.

5)

- .

.

. , . , .

:

- ;

- ;

- ;

- ;

- ;

- , .

, ; . , , , .

45 , , , , , .

45 , , , . .

, . , : ( ), , , , .

, , . . , , 4 , - 35 , - 45 , - 10 - 6 . .

, , . , , . .

, . , , . . . .

, :

1. ,

2. ,

3. ,

4. ,

5. .

1. , , .

2. , , .

3. . , .

4. , , , . , .

5. . . (), .

, .

: , , , .

( ) . , . :

- ,

- ,

- ,

- .

, . .

. , , . , .

- . , , .

, . , .

, .

. :

- ,

- ,

- ,

- ,

- .

. , . . . . , , .

, . , , . .

, , , .

5 6 . . , , . . , .

, . . .

.

II

6)

, . , . . .

, , , . , ; ; , ; .

; , , , .

, (, , -..)

, , ; ( , , ...) , .

; ; ; , , .

, .

, , ; ; .

, , .

, , , .

, , , , , . , ; , , . , .

. . , . , , .

(, , ), , , , .

, . , . :

- ;

- ;

- .

. , .

, , . .

, , . , .

, , , , . (, , , , .). , , , . .

. , , , . , .

, :

- ( );

- , , , ( );

- , , , ( ).

, , .

, , , , , , , , .

7) ME

. , , , . - , .

?

1. .

2. .

3. ; .

4. , .

5. , . ( .)

6. . (, , , .) , , . , , , , . , , , , . ( , , ); ( , , ) ; ( ).

, : ; , .

, . () . , , , .

. , , . (, , , , ).

7. , . . , ( - , , - , ...)

8. .

, :

, , , .

. , .

. :

1. , , . : , , , , .

2. , , . , .

3. , , , , , , , ...

4. () , , , , , , .

5. , .

6. () (, , , , , ...)

7. , , , , ... .

8. , : - , - , - , , - , - , - .

9. , , , , , , . : - , , - , , .10. , . , . : - , - , - , - , - , - .11. , ( , ...). - , , , , . : - , - , - , - , - .12. , : , , , , . , . : - , - , - , - .13. , , , , , . . , . : - , - , - , - , - .14. . (, , , .) ( , - , - , - , - ).15. , . . :

a. , , . 5 - 10 .

b. . , , , - . 30 - 35 .

c. , , , . . 5 - 10 , .

.

8)

- , , , , , .

.

.

.

.

, , .

, : , , , , , , , , , , , , , , , , . .

. , , , , , , .9)

Naziv nastavne teme: Pisanje windows programaRedni broj asa nastavne teme: 1. 30.

Tip asa: obrada novog gradivaOblik rada: frontalni

Metod rada: metoda usmenog izlaganja

Mesto rada: uionica

Nastavna sredstva: tabla, kreda

Trajanje pojedinih celina asa:

-uvodni deo: 5-10 min

-centralni deo: 25-30 min

-zavrni deo: 5 min.

Obrazovni ciljevi asa: osposobljavanje uenika za pisanje objektno orijentisanih windows aplikacija i upoznavanje sa osnovnim razlikama izmeu programskih jezika C++ i C#.

Vaspitni ciljevi asa: razvijanje sposobnosti za precizno formulisanje problema, razvijanje logikog naina razmiljanja.

Korelacija unutar predmeta i sa drugim predmetima: gradivo se navodezuje na materiju obraenu na asovima nastavne teme Uvod u objektno orijentisano programiranje tekue kolske godine predmeta Programiranje. Profesor:

___________________________NASTAVNA JEDINICA:

UVOD U PROGRAMSKI JEZIK C#

Uvodni deo asa:

1. ta je objektno orijentisano programiranje?

2. ta su klase?

3. ta su objekti?

4. Koje lanove objekat moe da ima?

5. ta odreuju kod objekta podaci lanovi a ta funkcije lanice klase?

Glavni deo asa:

Visual C#.NET je objektno orijentisan jezik koji omoguava pisanje aplikacija za standardne grafike operativne sisteme. Radno okruenje u kojem se koristi jezik C# naziva se Visual Studio.NET.

C# je nasledio mnoge od odlika jezika C++, a sadri i mnoge inovacije koje ubrzavaju razvijanje programa. Poseduje veliki broj ugraenih, sistemskih, klasa.

Sve aplikacije koje se koriste u grafikim sistemskim okruenjima danas su standardizovane, pa aplikacija predstavlja skup standardnih formi i kontrola sa kojih se pokreu razni dogaaji. Forma (obrazac) grafiki predstavlja prozor u kome se izvrava aplikacija. Kontrole su objekti pomou kojih korisnik komunicira sa aplikacijom. Npr. korisnik unosi podatke u polje za unos teksta i klikom na dugme pokree odreenu akciju u aplikaciji.

Jezik C# automatski generie veliki deo koda za nau aplikaciju koju smo poeli da gradimo u etapi dizajna, a ostatak koda dodajemo sami u etapi kodiranja. To znai da postoje dva prikaza nae aplikacije: Design View i Code View. Moemo se po elji prebacivati iz jednog u drugi prikaz. U etapi dizajna na formu postavljamo potrebne kontrole. U etapi kodiranja programiramo metode koji predstavljaju reakciju aplikacije na odreeni dogaaj (Event) izazvan akcijom korisnika ili stanjem sistema. Programiranjem ovih metoda usmeravamo tok aplikacije. Etapa dizajna i etapa kodiranja se stalno prepliu u toku izrade aplikacije.

Standardne forme i kontrole koje postavljamo na njih sadrane su u sistemskim bibliotekama klasa. Osim sistemskih, programeri mogu kreirati i svoje biblioteke klasa. Biblioteku klasa u programskom jeziku C# zovemo imenski prostor (namespace). Pri kreiranju aplikacije, C# automatski generie novi imenski prostor ije je ime ustvari ime naeg projekta. Ukoliko se koriste neke klase koje pripadaju drugim imenskim prostorima, navode se nazivi imenskih prostora korienjem direktive using (using imenski_prostor) na poetku izvorne datoteke (ili prostora imena).

Npr. klasa String se nalazi u prostoru imena System. To znai da je njeno puno ime System.String. Da se ne bi moralo svaki put pisati System.String, nego samo String, koristi se direktiva using:

using System;

Imenski prostor koji sadri sve osnovne klase koje koristimo u aplikacijama je System.Windows.Forms (using System.Windows.Forms). Njegove osnovne klase su Control i Form. Klasa koju programer definie pri kreiranju aplikacije nasleena je od sistemske klase Form, to znai da sadri sva njena svojstva i metode. Programer dalje nadograuje i menja klasu. Na formu se mogu dodavati sistemske kontrole koje su nasleene od klase Control. Kontrole imaju sledee lanove: podatke (polja), svojstva (Properties, metode pristupa za itanje ili postavljanje vrednosti privatnih lanova) i dogaaje(Events, posebne metode koje omoguavaju odgovarajue ponaanje kontrole na reakciju korisnika ili sistema).Zavrni deo asa:

1. Koje su osnovne osobine programskog jezika C#?

2. Koje se etape kombinuju pri sastavljanju programa u C#-u?

3. ta se koristi u etapi dizajniranja?

4. ta se koristi u etapi kodiranja?

5. ta su svojstva?

6. ta su dogaaji?

7. Koji je razlog upotrebe prostora imena?


Tip asa: obrada novog gradivaOblik rada: frontalni

Metod rada: metoda usmenog izlaganja

Mesto rada: uionica





-zavrni deo: 5 min.

Obrazovni ciljevi asa: osposobljavanje uenika za pisanje objektno orijentisanih windows aplikacija i upoznavanje sa osnovnom podelom tipova podataka u programskom jeziku C#.


Korelacija unutar predmeta i sa drugim predmetima: gradivo se navodezuje na materiju obraenu na asovima nastavne teme Uvod u objektno orijentisano programiranje i na materiju obraenu na prethodna 3 asa nastavne teme Pisanje windows programa tekue kolske godine predmeta Programiranje. Profesor:


OSNOVNI TIPOVI PODATAKA U PROGRAMSKOM JEZIKU C#, OPERATORI I ISKAZI

Uvodni deo asa:

1. ta je tip podataka?

2. Kako se mogu podeliti tipovi podataka?

3. Koji su standardni prosti tipovi podataka u programskom jeziku C?

4. Koji sve celobrojni tipovi podataka postoje u C-u?

5. Koji realni tipovi podataka postoje u C-u?

6. Kakav tip podataka opisujemo pomou rezervisane rei char?

Centralni deo asa:

U okviru sistemskih biblioteka definisani su, kao strukture, i osnovni tipovi podataka, celi brojevi, realni brojevi, znakovni i logiki tip. Poto su realizovani preko struktura, svi osnovni tipovi su vrednosni.

Sve strukture osnovnih tipova sadre static polja MinValue i MaxValue, koje sadre najmanju i najveu vrednost za svaki tip. Takoe, ove strukture sadre i razne metode (za konverziju i slino). U kodu moemo ravnopravno koristiti ime tipa ili naziv odgovarajue strukture (npr. int ili System.Int32).

esto u osnovne tipove programskog jezika C# ubraja se i string, koji je referentni tip podataka. Broj znakova u stringu se ne zadaje unapred!

Binarni operator + moe se primeniti i na operante tipa string. U sluaju da je, pri upotrebi binarnog operatora +, bar jedan operant tipa string, onda je operator + operator spajanja stringova, pri emu se eventualni operant koji nije string automatski konvertuje u svoj tekstualni oblik!

Primer: int max=int.MaxValue;

string s=Najveci ceo broj je +max;

Tabela svih osnovnih tipova i njihovih ekvivalentnih klasa, odnosno struktura:

rezervisana reekvivalentni tipklasa ili strukturadozvoljene vrednostiveliina [B]

intSystem.Int32struktura[-2(109, 2(109]4

uintSystem.UInt32struktura[0, 4(109]4

longSystem.Int64struktura[-9(1018, 9(1018]8

ulongSystem.UInt64struktura[0, 18(1018]8

floatSystem.Singlestruktura[ (3.4(1038]4

doubleSystem.Doublestruktura[(1.7(10308]8

decimalSystem.Decimalstruktura[(7.9(1028]16

charSystem.CharstrukturaUnicode znak, ceo broj [0, 65535]2

stringSystem.Stringklasa-2B po znaku

boolSystem.Booleanstrukturafalse, true1

Realni brojevi su predstavljeni sa tri tipa: float, double i decimal. Oni se razlikuju i po broju znaajnih cifara (preciznosti):

realni tip podatakaPreciznost

Float7 cifara

Double15 do 16 cifara

Decimal28 do 29 cifara

Logiki tip se koristi kod pisanja uslova u naredbama if, for, while, do-while:

if (logiki_izraz) naredba;

if (logiki_izraz) naredba1; else naredba2;

while (logiki_izraz) naredba;

do naredba while (logiki_izraz);

for (inicijalizacija; logiki_izraz; korak_promene_brojaa) naredba;

Logiki izraz se dobija kao rezultat poreenja (= == !=) ili kao rezultat logikih operacija (! && ||).

Primer: string s1=Pera, s2=Pera;Vrednost izraza s1==s2 je true, jer se poredi sadraj lokacija na koje ukazuju stringovi, a ne njihove adrese, za razliku od ostalih referentnih tipova, gde se porede adrese lokacija, a ne njihovi sadraji.U naredbi viestrukog grananja switch, obeleje break je obavezno u svakoj grani, odnosno u C#-u nema propadanja u narednu granu, ak i posle rei default:

switch (izraz){

case konstanta1: naredba1; break;

case konstanta2: naredba2; break;

...

default: naredban; break;

}

Zavrni deo asa:

1. Koji su celobrojni tipovi podataka u C#-u?

2. Koji realni tipovi podataka postoje u C#-u?

3. Koji je opseg vrednosti tipa char u C#-u?

4. Kako su sistemski realizovani svi osnovni tipovi u C#-u, osim tipa string, a kako je realizovan tip string?


Tip asa: utvrivanje gradivaOblik rada: frontalni

Metod rada: kombinovani

Mesto rada: uionica





-zavrni deo: 5 min.

Obrazovni ciljevi asa: osposobljavanje uenika za pisanje windows aplikacija i i utvrivanje osnova programskog jezika C#.


Korelacija unutar predmeta i sa drugim predmetima: gradivo se navodezuje na materiju obraenu na prethodnim asovima nastavne teme Pisanje windows programa tekue kolske godine predmeta Programiranje. Profesor:


UTVRIVANJE-PROGRAMSKI JEZIK C#

Uvodni deo asa:

Na ovom asu utvrujemo gradivo preeno iz oblasti vizuelnog programiranja u programskom jeziku C#.

Glavni deo asa:

1. ta je objektno orijentisano programiranje?

2. ta je vizuelno programiranje?

3. Koji je pojam iri-objektno ili vizuelno programiranje?

4. Koje se etape kombinuju pri sastavljanju programa u C#-u?

5. ta se koristi u etapi dizajniranja?

6. ta se koristi u etapi kodiranja?

7. ta su svojstva?

8. ta su dogaaji?

9. Koji je razlog upotrebe prostora imena?

10. Koji su poznati imenski prostori u jeziku C#?

11. ta su statiki metodi?

12. Koji je drugi naziv za statike metode i zbog ega?

13. Navesti pozive tri poznate statike metode u jeziku C#.

14. Kada koristimo statike promenljive?

15. Zato konstante mogu biti javna polja?

16. Izraunati (6 u C#-u.

15. Kada u programu koristimo statike promenljive?

16. ta su vrednosni tipovi?

17. Nabrojati poznate vrednosne tipove.

18. ta su referentni tipovi?

19. Koje referentne tipove znamo?

20. Koji su drugi nazivi za vrednosne i referentne tipove?

21. ta se deava pri kopiranju promenljive vrednosnog tipa, a ta pri kopiranju promenljive referentnog tipa?

22. Kako su sistemski realizovani svi osnovni tipovi u C#-u, osim tipa string, a kako je realizovan tip string?

23. Koji su standardni prosti tipovi podataka u programskom jeziku C#?

24. Koji sve celobrojni tipovi podataka postoje u C#-u?

25. Koji realni tipovi podataka postoje u C#-u?

26. Koja se rezervisana re koristi za logiki tip?

27. Navesti veliinu u bajtovima svih osnovnih tipova podataka u C#-u?

28. Koje su mogue vrednosti logikih promenljivih?

29. Kada se koristi logiki tip?

30. U kojim se operacijama dobija rezultat logikog tipa?

31. ta se poredi pri poreenju dva stringa-vrednost ili adresa?

32. Koja se sintaksa koristi za naredbu viestrukog grananja switch u C#-u?

33. Kada je mogua implicitna konverzija u programskom jeziku C#?

34. Kako se sve moe koristiti eksplicitna konverzija?

35. Koje su metode klase Convert za konvertovanje broja u string i obrnuto?

36. Kada e primenom metode Parse za pretvaranje stringa u broj doi do greke?

37. Koja je uloga stek memorije?

38. emu slui hip memorija?

39. Koji je drugaiji naziv za hip memoriju?

40. ta se odvija kada se dinamika memorija istroi?

41. Kojoj se memoriji automatski vraa deo korien u toku izvravanja funkcije, a kojoj ne?

42. Kako se deklarie klasa u C#-u, koja nasleuje drugu klasu?

43. Koji je podrazumevani reim pristupa osnovnoj klasi pri nasleivanju?

44. Koja je klasa osnovna klasa svih klasa u C#-u?

45. ta je posledica toga?

Zavrni deo asa:

Ocenjivanje.

10)

[1] . : 1 ( ), - , , 2000.

[2] . : 3 ( ), - , , 2000.

[3] . - . : , , , 2007.

[4] : , ,, 1966.

[1] , brazovnokreativnicentar.com/public_html/2013/03/Nastavni-materijal-Priprema-za-cas.pdf[2] , . . , [3] , . . , [4] , . . , . 2000. 105

. : , - , , 2000, . 83-84

., .: , , , 2007, . 327

. : , - , , 2000, . 105

. : , - , , 2000, .107

. , .: , , , 2007, . 331.

. : , - , , 2000, .119

. : , - , , 2000, . 209

priprema nastavnika za cas

Documents