principi i velike ideje naucnog obrazovanja_f

64
Принципи и велике идеје научног образовања Уредник: Вин Харлен (Wynn Harlen) Аутори прилога: Дерек Бел (Derek Bell), Роза Девес (Rosa Devés), Хјуберт Дајси (Hubert Dyasi), Гиљермо Фернандез де ла Гарса (Guillermo Fernández de la Garza), Пјер Лена (Pierre Léna), Робин Милар (Robin Millar), Мајкл Рајс (Michael Reiss), Патрисија Ровел (Patricia Rowell), Веј Ју (Wei Yu) Предговор: ............................................................................................................................................... 2 Десет принципа и четрнаест идеја научног образовања ................................. 4 Четрнаест великих идеја у науци.......................................................................... 5 Увод: Зашто велике идеје?................................................................................................ 7 Прво поглавље: Принципи који суштински подржавају научно образовање ......................... 11 Друго поглавље: Селекција великих идеја у науци ........................................................................ 20 Треће поглавље: Од мале до велике идеје у науци ........................................................................ 27 Четврто поглавље: Рад уз велике идеје ............................................................................................... 45 Кратке биографије учесника семинара ............................................................. 53 Литература ............................................................................................................. 61

Upload: vladan-al-mladenovic

Post on 21-Apr-2015

40 views

Category:

Documents


9 download

TRANSCRIPT

Page 1: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Уред­ник:­Вин­Хар­лен­(Wynn­Har­len)

Ауто­ри­при­ло­га:­Де­рек­Бел­(De­rek­Bell),­Ро­за­Де­вес­(Ro­sa­Devés),­Хју­берт­Дај­си­(Hu­bert­Dyasi),­Ги­љер­мо­Фер­нан­дез­де­ла­Гар­са­(Gu­il­ler­mo­Fernández­de­la­Gar­za),­Пјер­Ле­на­(Pi­er­re­Léna),­Ро­бин­Ми­лар­(Ro­bin­Mil­lar),­Мајкл­Рајс­(Mic­hael­Re­iss),­Па­три­си­ја­Ро­вел­(Pa­tri­cia­Ro­well),­Веј­Ју­(Wei­Yu)

Пред­го­во­р:­...............................................................................................................................................2

Де­сет­прин­ци­па­и­че­тр­на­ест­иде­ја­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња­................................. 4

Четрнаест­великих­идеја­у­науци­.......................................................................... 5

Увод:За­што­ве­ли­ке­иде­је?­................................................................................................ 7

Пр­во­по­гла­вље:Прин­ци­пи­ко­ји­су­штин­ски­по­др­жа­ва­ју­на­уч­но­обра­зо­ва­ње­......................... 11

Дру­го­по­гла­вље:Се­лек­ци­ја­ве­ли­ких­иде­ја­у­на­у­ци­........................................................................ 20

Тре­ће­по­гла­вље:Од­мале­до­велике­идеје­у­науци­........................................................................ 27

Че­твр­то­по­гла­вље:Рад­уз­ве­ли­ке­иде­је­............................................................................................... 45

Крат­ке­би­о­гра­фи­је­уче­сни­ка­се­ми­на­ра­............................................................. 53

Ли­те­ра­ту­ра­............................................................................................................. 61

Page 2: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

2

Пред го вор

У­ок­то­бру­2009.­го­ди­не­је­одр­жан­ма­ли­ин­тер­на­ци­о­нал­ни­се­ми­нар­ко­ји­је­имао­за­циљ­да­иден­ти­фи­ку­је­основ­не­иде­је­са­ко­ји­ма­би­ђа­ци­тре­ба­ло­да­се­срет­ну­то­ком­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња,­а­омо­гу­ћу­ју­им­да­раз­у­ме­ју­свет­при­ро­де­и­ужи­ва­ју­у­ње­му.­Мо­ти­ва­ци­ја­за­се­ми­нар­је­би­ла­чи­ње­ни­ца­да­ђач­ком­на­уч­ном­обра­зо­ва­њу­то­ком­оба­ве­зног­шко­ло­ва­ња,­ уз­не­ко­ли­ко­из­у­зе­та­ка,­не­до­ста­је­ко­хе­рент­ност­и­те­жња­ка­све­о­бу­хват­ним­иде­ја­ма­ва­жним­за­про­цес­уче­ња.­Иако­су­се­ти­мо­ви­ко­ји­раз­ви­ја­ју­на­ци­о­нал­не­ку­ри­ку­лу­ме,­при­руч­ни­ке­и­стан­дар­де­углав­ном­су­о­ча­ва­ли­са­про­бле­ми­ма­се­лек­ци­је­са­др­жа­ја,­че­сто­се­до­ла­зи­ло­у­си­ту­а­ци­ју­да­усред­сре­ђи­ва­ње­на­спе­ци­фич­не­те­ме­до­во­ди­до­по­ти­ски­ва­ња­у­дру­ги­план­иде­ја­ко­је­су­раз­ви­је­не,­од­но­сно­да­се­од­шу­ме­не­ви­ди­др­во.­Ипак,­то­ни­је­са­мо­про­блем­фор­ме­не­го­и­са­др­жа­ја,­јер­смо,­ка­да­се­обра­ћа­мо­де­ци,­ви­ше­усред­сре­ђе­ни­на­исто­ри­ју­не­го­на­но­ви­на­чин­ми­шље­ња.­

Уче­сни­ци­се­ми­на­ра­–­на­уч­ни­ци­и­ин­же­ње­ри,­по­зна­ти­еду­ка­то­ри­–­укљу­че­ни­су­у­про­цес­по­бољ­ша­ња­школ­ског­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња­не­са­мо­у­сво­јој­зе­мљи­не­го­и­на­­ин­тер­на­ци­о­нал­ном­пла­ну.­Њи­хо­ве­крат­ке­би­о­гра­фи­је,­да­те­на­кра­ју­овог­до­ку­мен­та,­ука­зу­ју­на­оп­сег­екс­пер­ти­зе­ко­јом­су­до­при­не­ли­ква­ли­те­ту­овог­се­ми­на­ра.­Ови­ве­о­ма­ан­га­жо­ва­ни­љу­ди­су,­са­пу­но­ен­ту­зи­ја­зма,­одво­ји­ли­сво­је­вре­ме­за­до­ла­зак­у­Шкот­ску.­Они­су,­пи­шу­ћи­и­са­ку­пља­ју­ћи­ра­до­ве­то­ком­при­пре­ме­се­ми­на­ра,­по­твр­ди­ли­да­је­пред­њи­ма­ва­жан­по­сао.

Ре­а­ли­за­ци­ја­се­ми­на­ра­је­би­ла­мо­гу­ћа­за­хва­љу­ју­ћи­на­гра­ди­Purk wa,­ко­ју­су­ми­до­де­ли­ле­Фран­цу­ска­ака­де­ми­ја­на­у­ка­и­Ви­со­ка­ру­дар­ска­шко­ла­из­Сен­Етје­на.­Одр­жан­је,­то­ком­два­и­по­да­на,­у­кон­фе­рен­циј­ском­цен­тру­на­оба­ли­Loch Lo mond­a.­Рад­је­на­ста­вљен­и­по­сле­се­ми­на­ра,­ко­ре­спон­ден­ци­јом­чла­но­ва­гру­пе,­па­је­по­сте­пе­но,­ко­мен­та­ри­ма,­аманд­ма­ни­ма­и­до­да­ци­ма­фор­ми­ран­ма­те­ри­јал­ко­ји­је­пред­ва­ма.­Ауто­ри­ма­овог­­за­јед­нич­ког­ра­да: Де рек Бел, Ро за Де вес, Хју берт Дај си, Ги љер мо Фер нан дез де ла Гар­са, Пјер Ле на, Ро бин Ми лар, Мајкл Рајс, Па три си ја Ро вел, Веј Ју и­Џулијет Милер,­ко­ја­је­во­ди­ла­за­бе­ле­шке­то­ком­се­ми­на­ра­и­би­ла­од­го­вор­на­за­при­пре­му­овог­до­ку­мен­та,­ду­гу­јем­из­у­зет­ну­за­хвал­ност.

Вин Хар ленјул 2010.

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Page 3: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

3

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Пред го вор из да њу на срп ском је зи ку

Пред­ва­ма­ је­де­ло­гру­пе­свет­ски­при­зна­тих­екс­пе­ра­та­у­обла­сти­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња­на­ме­ње­но­нaстав­ни­ци­ма,­уни­вер­зи­тет­ским­про­фе­со­ри­ма,­на­уч­ни­ци­ма,­ро­ди­те­љи­ма,­они­ма­ко­ји­од­лу­чу­ју­о­по­ли­ти­ци­обра­зо­ва­ња,­као­и­свим­за­ин­те­ре­со­ва­ним­за­ову­из­у­зет­но­ва­жну­област­сва­ког­дру­штва­ко­је­раз­ми­шља­о­сво­јој­бу­дућ­но­сти,­а­ ти­ме­и­бу­дућ­но­сти­сво­је­де­це.­Сам­на­слов­„Прин­ци­пи­и­ве­ли­ке­иде­је­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња“­мо­жда­вам­из­гле­да­пре­тен­ци­о­зно.­Ме­ђу­тим,­ако­са­мо­по­гле­да­те­увод­ин­тер­на­ци­о­нал­но­нај­при­зна­ти­јег­ди­дак­ти­ча­ра­Вин­Хар­лен­или­кра­так­при­каз­овог­до­ку­мен­та,­на­и­ћи­ће­те­на­низ­за­па­жа­ња­ко­ја­вас­си­гур­но­не­мо­гу­оста­ви­ти­рав­но­ду­шним.­Нас­су­по­себ­но­им­пре­си­о­ни­ра­ла­сле­де­ћа­два,­ко­ја­се­си­гур­но­од­но­се­и­на­наш­обра­зов­ни­си­стем:­„По­сто­је­ћи­на­чин­уче­ња­на­у­ка­у­шко­ли­мно­ге­од­ђа­ка­уоп­ште­не­до­ти­че­јер­им­не­ука­зу­је­на­раз­вој­оп­штих­на­уч­них­иде­ја­ко­је­би­мо­гле­да­по­мог­ну­у­раз­у­ме­ва­њу­ства­ри­ко­је­их­окру­жу­ју­и­пру­же­им­мо­гућ­ност­уче­шћа­у­до­но­ше­њу­од­лу­ка­као­ин­фор­ми­са­них­гра­ђа­на“­и­„Циљ­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња­ни­је­са­зна­ње­о­ства­ри­ма,­чи­ње­ни­ца­ма­и­те­о­ри­ја­ма,­не­го­на­пре­дак­ка­кључ­ним­иде­ја­ма­ко­је­омо­гу­ћу­ју­раз­у­ме­ва­ње­до­га­ђа­ја­и­фе­но­ме­на­бит­них­за­жи­вот­уче­ни­ка“.

СА­НУ­и­Уни­вер­зи­тет­у­Бе­о­гра­ду­су­ре­ше­ни­да­се­не­за­до­во­ље­са­мо­да­ва­њем­кон­ста­та­ци­ја­и­не­ком­вр­стом­кри­ти­ке.­По­кре­ну­ли­смо­кон­крет­не­ак­ци­је­ко­јим­же­ли­мо­да­до­при­не­се­мо­ре­ша­ва­њу­овог­го­ру­ћег­про­бле­ма­XXI­ве­ка,­за­јед­но­са­љу­ди­ма­и­на­уч­ним­и­обра­зов­ним­ин­сти­тут­ци­ја­ма­у­све­ту­и­ код­нас.­На­ши­ уго­во­ри­ са­Фран­цу­ском­ака­де­ми­јом­на­у­ка­и­ Гло­бал­ном­мре­жом­ака­де­ми­ја­на­у­ка­у­све­ту­(IAP),­као­и­по­др­жа­ва­ње­про­је­ка­та­(Ру ка у те сту, ЕУ­ФП7­Фи бо на чи)­ко­ји­про­мо­ви­шу­ис­тра­жи­вач­ки­ме­тод­у­пре­зен­та­ци­ји­на­у­ка­у­шко­ла­ма­са­ци­љем­да­то­бу­де­на­у­ка­за­сву­де­цу,­а­не­са­мо­за­та­лен­те,­то­нај­бо­ље­по­твр­ђу­ју.

„Про­свет­ни­пре­глед“­је­до­са­да­об­ја­вио­низ­при­ло­га­у­про­мо­ви­са­њу­овог­на­чи­на­ра­да­у­на­шим­шко­ла­ма.­Сво­ју­уло­гу­у­на­шем­обра­зов­ном­си­сте­му­на­нај­бо­љи­на­чин­про­мо­ви­ше­штам­па­њем­овог­до­ку­мен­та­у­ти­ра­жу­ко­ји­омо­гу­ћу­је­сва­ком­за­ин­те­ре­со­ва­ном­да­се­с­њим­упо­зна­и­да­нам­се­при­дру­жи­ у­ на­сто­ја­њу­ да­ за­јед­нич­ки,­ кон­крет­ним­ до­при­но­си­ма,­ по­ма­же­мо­на­став­ни­ци­ма­у­шко­ли­да­успе­шни­је­пре­зен­ту­ју­на­у­ке­и­при­пре­ме­де­цу­за­иза­зо­ве­ко­ји­их­оче­ку­ју­у­бу­дућ­но­сти.

Ни ко ла Хај дин пред сед ник Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти

Бран ко Ко ва че вићрек тор Уни вер зи те та

у Бе о гра ду

Page 4: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

4

Де сет прин ци па на уч ног обра зо ва ња

1.­ ­Шко­ле­би­ тре­ба­ло­да,­ то­ком­ви­ше­го­ди­шњег­оба­ве­зног­шко­ло­ва­ња,­ кроз­ сво­је­про­гра­ме­ ­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња,­си­сте­мат­ски­раз­ви­ја­ју­и­под­сти­чу­ра­до­зна­лост­уче­ни­ка­о­све­ту,­по­ку­ша­ва­ју­ћи­да­их­за­ин­те­ре­су­ју­за­на­уч­не­ак­тив­но­сти­и­раз­у­ме­ва­ње­на­чи­на­об­ја­шња­ва­ња­при­род­них­фе­но­ме­на.

2.­ ­Глав­на­свр­ха­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња­је­да­омо­гу­ћи­сва­кој­ин­ди­ви­дуи­да­уче­ству­је­у­до­но­ше­њу­од­лу­ка,­да­пре­у­зме­од­го­ва­ра­ју­ће­ак­тив­но­сти­ко­је­се­ти­чу­ње­ног­до­бра­и­до­бро­би­ти­дру­штва­и­окру­же­ња.

3.­ На­уч­но­обра­зо­ва­ње­има­ви­ше­стру­ке­ци­ље­ве.­Оно­те­жи:

­­ •­ ­раз­у­ме­ва­њу­ве­ли­ких­иде­ја­у­на­у­ци­ко­је­укљу­чу­ју­са­ме­на­уч­не­иде­је­и­иде­је­о на­у­ци­и­ње­ној­уло­зи­у­дру­штву;­

­ •­ раз­во­ју­на­уч­не­спо­соб­но­сти­у­ве­зи­с­при­ку­пља­њем­и­упо­тре­бом­до­ка­за;

­ •­ раз­во­ју­на­уч­ног­ста­ва.

4.­ ­Тре­ба­ло­би­да­се­ја­сно­уоча­ва­на­пре­дак­у­ци­ље­ви­ма­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња,­ука­зу­ју­ћи­на­иде­је­ко­је­тре­ба­усво­ји­ти­на­раз­ли­чи­тим­ни­во­и­ма,­за­сно­ва­не­на­па­жљи­вој­ана­ли­зи­кон­це­па­та­и­те­ку­ћих­ис­тра­жи­ва­ња,­као­и­у­раз­у­ме­ва­њу­са­мог­уче­ња.

5.­ ­На­пре­до­ва­ње­ка­ве­ли­ким­иде­ја­ма­би­тре­ба­ло­да­бу­де­ре­зул­тат­из­у­ча­ва­ња­те­ма­ко­је­су­ин­те­ре­сант­не­ђа­ци­ма­и­бит­не­за­њи­хов­жи­вот.

6.­ ­На­у­че­но­би­тре­ба­ло­да­ре­флек­ту­је­на­уч­но­са­зна­ње­и­на­уч­но­ис­тра­жи­ва­ње­ко­је­је­екс­пли­цит­но­и­у­скла­ду­с­те­ку­ћим­на­уч­ним­и­обра­зов­ним­ми­шље­њем.

7.­ ­Све­ак­тив­но­сти­у­окви­ру­на­уч­них­ку­ри­ку­лу­ма­би­тре­ба­ло­да­про­ду­бљу­ју­раз­у­ме­ва­ње­на­уч­них­иде­ја,­као­и­дру­гих­мо­гу­ћих­ци­ље­ва,­по­пут­фа­во­ри­зо­ва­ња­ми­шље­ња­и­спо­соб­но­сти.

8.­ ­Про­гра­ми­уче­ња­за­ђа­ке,­као­и­по­кре­та­ње­тре­нин­га­и­про­фе­си­о­нал­ног­раз­во­ја­на­став­ни­ка­тре­ба­ло­би­да­бу­ду­кон­зи­стент­ни­с­ме­то­да­ма­ра­да­и­на­чи­на­уче­ња,­ка­ко­би­се­по­сти­гли­ци­ље­ви­на­ве­де­ни­у­Прин­ци­пу­3.

9.­ ­Ева­лу­а­ци­ја­има­кључ­ну­ уло­гу­ у­на­уч­ном­обра­зо­ва­њу.­Фор­ма­тив­но­оце­њи­ва­ње­уче­ња­и­ су­ма­тив­но­оце­њи­ва­ње­по­стиг­ну­ћа­ уче­ни­ка­мо­ра­би­ти­при­ме­ње­но­на­сва­ки­од­по­ста­вље­них­ци­ље­ва.

10.­ ­Школ­ски­на­уч­ни­про­гра­ми­би,­на­сто­је­ћи­да­оства­ре­по­ста­вље­не­ци­ље­ве,­тре­ба­ло­да­про­мо­ви­шу­са­рад­њу­из­ме­ђу­на­став­ни­ка,­ан­га­жо­ва­ње­ло­кал­не­за­јед­ни­це,­као­и­укљу­чи­ва­ње­на­уч­ни­ка.

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Page 5: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

5

Че тр на ест ве ли ких иде ја у на у ци

На уч не иде је

1.­ Сви­ма­те­ри­ја­ли­у­уни­вер­зу­му­су­са­чи­ње­ни­од­си­ћу­шних­че­сти­ца.

2.­ Објек­ти­на­ра­сто­ја­њу­мо­гу­да­де­лу­ју­је­дан­на­дру­ги.

3.­ Про­ме­на­кре­та­ња­не­ког­објек­та­зах­те­ва­де­ло­ва­ње­си­ле­на­ње­га.

4.­ ­Укуп­на­су­ма­енер­ги­је­у­уни­вер­зу­му­је­увек­иста,­али­се­мо­же­тран­сфор­ми­са­ти­ка­да­се­ства­ри­ме­ња­ју­или­ка­да­она­омо­гу­ћу­је­да­се­то­де­си.

5.­ ­Са­став­Зе­мље­и­ње­не­ат­мос­фе­ре,­као­и­про­це­си­ко­ји­се­де­ша­ва­ју­уну­тар­њих­об­ли­ку­ју­по­вр­ши­ну­Зе­мље­и­ње­ну­кли­му.

6.­ Со­лар­ни­си­стем­је­вр­ло­ма­ли­део­ми­ли­о­на­га­лак­си­ја­ко­је­чи­не­уни­вер­зум.

7.­ Ор­га­ни­зми­су­ор­га­ни­зо­ва­ни­на­ба­зи­ће­ли­ја.

8.­ ­Ор­га­ни­зми­зах­те­ва­ју­утро­шак­енер­ги­је­и­ма­те­ри­ја­ла­од­ко­јих­су­че­сто­за­ви­сни­или­су­при­мо­ра­ни­да­се­за­њих­бо­ре­с­дру­гим­ор­га­ни­зми­ма.

9.­ ­Ге­нет­ска­ин­фор­ма­ци­ја­се­пре­но­си­од­јед­не­на­дру­гу­ге­не­ра­ци­ју­ор­га­ни­за­ма.

10.­ ­Ди­вер­зи­тет­ор­га­ни­за­ма,­жи­вих­и­не­ста­лих,­ре­зул­тат­је­ево­лу­ци­је.

Иде­је­о­на­у­ци

11.­ На­у­ка­под­ра­зу­ме­ва­да­за­сва­ки­ефе­кат­по­сто­ји­је­дан­или­ви­ше­узро­ка.

12.­ ­На­уч­на­об­ја­шње­ња,­те­о­ри­је­и­мо­де­ли­су­они­ко­ји­нај­бо­ље­фи­ту­ју­по­зна­те­чи­ње­ни­це­у­да­том­тре­нут­ку.

13.­ ­Зна­ње­сте­че­но­на­у­ком­је­упо­тре­бље­но­у­не­ким­тех­но­ло­ги­ја­ма­чи­ји­про­из­во­ди­слу­же­људ­ској­вр­сти.

14.­ ­На­уч­не­при­ме­не­има­ју­вр­ло­че­сто­етич­ке,­дру­штве­не,­еко­ном­ске­и­по­ли­тич­ке­им­пли­ка­ци­је.

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Page 6: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f
Page 7: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

7

Увод

За што ве ли ке иде је?Да­нас­је­го­то­во­уни­вер­зал­но­схва­та­ње­да­би­сви­ђа­ци­тре­ба­ло­да­за­вр­ше­шко­лу­са­основ­ним­раз­у­ме­ва­њем­на­уч­них­иде­ја­и­про­це­ду­ра.­Ипак,­све­до­ци­смо­да­ши­ром­све­та,­бар­у­раз­ви­је­ним­зе­мља­ма,­ин­те­ре­со­ва­ње­мла­дих­за­на­у­ку­опа­да,­као­и­да­је­све­ма­ње­за­ин­те­ре­со­ва­них­за­сту­ди­је­на­у­ка.­Код­мла­дих­је­оп­ште­при­хва­ћен­став­да­на­у­ке­у­шко­ли­не­ма­ју­не­ког­бит­ног­зна­ча­ја­за­њи­хо­ву­бу­дућ­ност.­По­сто­ји­нео­д­ста­так­све­сти­о­ве­за­ма­на­уч­них­ак­тив­но­сти­и­све­та­ко­ји­их­окру­жу­је.­Не­ви­де­свр­сис­ход­ност­уче­ња­ства­ри­ко­је­из­гле­да­ју­ као­ скуп­не­по­ве­за­них­чи­ње­ни­ца.­Шта­ви­ше,­ сма­тра­ју­да­ је­њи­хо­ва­је­ди­на­свр­ха­да­им­омо­гу­ће­да­по­ло­же­од­го­ва­ра­ју­ће­­ис­пи­те.­Иако­те­сто­ви­и­ис­пи­ти­за­и­ста­има­ју­од­го­ва­ра­ју­ћу­уло­гу­у­фор­ми­ра­њу­та­кве­си­ту­а­ци­је,­они­ни­су­и­је­ди­ни­узрок.

По­сто­је­ћи­ ку­ри­ку­лу­ми,­ чак­ и­ они­ из­ по­след­ње­ две­ де­це­ни­је,­ има­ју­ сво­је­исто­риј­ске­ко­ре­не.­Сва­ка­ре­фор­ма­је­би­ла­под­ути­ца­јем­оног­што­јој­је­прет­хо­ди­ло.­Иза­нас­ни­је­та­ко­дав­но­вре­ме­у­ко­ме­је­на­у­ка­би­ла­оп­ци­о­на­за­ђа­ке­око­14­ го­ди­на,­ а­и­ у­ви­шим­раз­ре­ди­ма­основ­не­шко­ле­као­да­ је­би­ла­на­ме­ње­на­они­ма­ко­ји­би­тре­ба­ло­да­на­ста­ве­сво­ју­спе­ци­ја­ли­за­ци­ју­у­на­уч­ној­обла­сти,­а­не­свим­ђа­ци­ма.­Иако­је­да­нас­пре­о­вла­ђу­ју­ће­ми­шље­ње­да­је­на­уч­но­обра­зо­ва­ње­по­ста­ло­бит­но­за­све­ђа­ке­то­ком­оба­ве­зног­шко­ло­ва­ња,­ипак­је­вр­ло­те­шко­осло­бо­ди­ти­се­тра­ди­ци­о­нал­ног­ми­шље­ња.­По­ма­ло­је­чуд­но­да­по­сто­је­ће­на­у­ке­у­шко­ли­мно­ге­од­ђа­ка­уоп­ште­не­до­ти­чу­ка­да­је­у­пи­та­њу­раз­вој­оп­штих­на­уч­них­иде­ја­ко­је­би­мо­гле­да­им­по­мог­ну­у­раз­у­ме­ва­њу­ства­ри­ко­је­их­окру­жу­ју­и­пру­же­им­мо­гућ­ност­да­уче­ству­ју­у­до­но­ше­њу­од­лу­ка­као­ин­фор­ми­са­ни­гра­ђа­ни­све­та,­у­ко­ме­на­у­ци­и­тех­но­ло­ги­ји­стал­но­ра­сте­зна­чај.

Вр­ло­ че­сто­ се­ од­ ђа­ка­ у­ ви­шим­ раз­ре­ди­ма­ основ­не­ и­ сред­ње­ шко­ле­мо­же­чу­ти­об­ја­шње­ње­да­су­иде­је­о­ко­ји­ма­уче­знат­но­ап­стракт­ни­је­од­оних­са­ко­ји­ма­су­се­сре­та­ли­ра­ни­је.­На­рав­но,­уче­ње­на­у­ка­зах­те­ва­по­сте­пе­но­об­у­хва­та­ње­иде­ја­ко­је­има­ју­знат­но­ши­ру­при­ме­ну,­па­су­са­мим­тим­и­знат­но­ап­стракт­ни­је.­Про­бле­ми­њи­хо­вог­раз­у­ме­ва­ња­су­по­себ­но­из­ра­же­ни­у­слу­ча­ју­кад­оне­ни­су­уко­ре­ње­не­и­по­ве­за­не­с­кон­крет­ним­ис­ку­ством­из­ко­га­су­и­про­ис­те­кле.­

Ак­тив­но­сти­у­ни­жим­раз­ре­ди­ма­основ­не­шко­ле­обич­но­по­чи­њу­са­објек­ти­ма­и­до­га­ђа­ји­ма­ко­ји­су­у­не­по­сред­ном­окру­же­њу,­а­сам­на­став­ник­сма­тра­да­су­од­ин­те­ре­са­за­де­цу.­Про­блем­ни­је­то­ли­ко­у­деч­јем­схва­та­њу,­ко­ли­ко­у­то­ме­шта­она­уче­да­би­фор­ми­ра­ла­зна­ња­ко­ја­ће­им­би­ти­од­ко­ри­сти­не­са­мо­у­сред­њој­шко­ли­не­го­и­у­жи­во­ту.­Огро­ман­је­број­мо­гу­ћих­те­ма­и­ак­тив­но­сти.­Ка­ко­на­став­ник­да­иза­бе­ре­оне­ко­је­ће­нај­у­спе­шни­је­ре­а­ли­зо­ва­ти­у­огра­ни­че­ном­и­дра­го­це­ном­вре­ме­ну­пред­ви­ђе­ном­за­уче­ње?

Део­ре­ше­ња­ових­про­бле­ма­ је­у­раз­у­ме­ва­њу­ци­ље­ва­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња,­ко­је­не­би­тре­ба­ло­по­сма­тра­ти­са­мо­кроз­при­зму­са­зна­ња­о­ства­ри­ма,­чи­ње­ни­ца­ма­и­те­о­ри­ја­ма­не­го­и­кроз­на­пре­до­ва­ње­ка­кључ­ним­иде­ја­ма­ко­је­са­мо­за­јед­но­омо­гу­ћу­ју­раз­у­ме­ва­ње­до­га­ђа­ја­и­фе­но­ме­на­ре­ле­вант­них­за­жи­вот­то­ком­и­по­сле­шко­ло­ва­ња.­Опи­су­је­мо­их­као­„ве­ли­ке­иде­је“­у­

За што ве ли ке иде је?

По­сто­је­ће­на­у­ке­у­шко­ли­мно­ге­од­ђа­ка­уоп­ште­не­до­ти­чу­ка­да­је­у­пи­та­њу­раз­вој­оп­штих­на­уч­них­иде­ја­ко­је­би­мо­гле­да­им­по­мог­ну­у­раз­у­ме­ва­њу­ства­ри­ко­је­их­окру­жу­ју­и­пру­же­им­мо­гућ­ност­да­уче­ству­ју­у­до­но­ше­њу­од­лу­ка­као­ин­фор­ми­са­ни­гра­ђа­ни

Page 8: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

8

на­у­ци­и­у­овом­раз­ма­тра­њу­по­ку­ша­ва­мо­да­об­ја­сни­мо­шта­под­ра­зу­ме­ва­мо­под­њи­ма,­ка­ко­нај­бо­ље­оства­ри­ти­њи­хо­ву­се­лек­ци­ју­и­ка­ко­их­нај­бо­ље­са­оп­шти­ти.­На­чин­ко­му­ни­ка­ци­је­је­кру­ци­ја­лан­за­оства­ри­ва­ње­ве­зе­из­ме­ђу­иде­ја­и­ис­ку­ства.­Ко­му­ни­ка­ци­ја­се­бо­ље­оства­ру­је­кроз­по­ве­за­ну­на­ра­тив­ну­фор­му­не­го­кроз­низ­не­по­ве­за­них­те­ма.­Ве­о­ма­је­ва­жно­по­ка­за­ти­и­ка­ко­су­те­иде­је­уко­ре­ње­не­у­ра­ним­деч­јим­на­су­мич­ним­по­ку­ша­ји­ма­ре­ша­ва­ња­не­ких­про­бле­ма.­На­став­ни­ци­су,­чак­и­ка­да­де­ца­то­ни­су,­све­сни­до­при­но­са­ових­ак­тив­но­сти­раз­во­ју­на­уч­ног­аспек­та­све­та­око­њих.

Ве ли ке иде је кроз ку ри ку лу ме

На­у­ка­ни­је­је­ди­на­област­у­ко­јој­мо­гу­би­ти­при­ка­за­не­и­ис­ко­ри­шће­не­чи­ње­ни­це­и­сли­ке­у­ре­ша­ва­њу­не­ког­про­бле­ма­или­у­об­ра­ди­не­ке­те­ме.­Исто­ри­ча­ри­на­сто­је­да­спе­ци­фич­не­до­га­ђа­је­при­ка­жу­кроз­при­чу.­Из­у­ча­ва­ње­не­ких­ ге­о­граф­ских­ фе­но­ме­на­ омо­гу­ћу­је­ из­вла­че­ње­ и­ по­ве­зи­ва­ње­ ни­за­иде­ја.­Исто­би­се­мо­гло­ре­ћи­и­за­мно­ге­дру­ге­обла­сти­зна­ња,­ко­је­по­сто­је­као­до­ме­ни­у­ко­је­су­угра­ђе­на­не­ка­основ­на­зна­ња,­ве­шти­не­и­ста­во­ви,­али­у­ко­ји­ма,­као­и­у­слу­ча­ју­на­у­ке,­те­осно­ве­ни­су­екс­пли­цит­но­ис­ка­за­не.­Њи­хо­во­ис­ка­зи­ва­ње­кроз­раз­вој­ве­ли­ких­иде­ја­би­си­гур­но­тре­ба­ло­да­по­ну­ди­и­оквир­за­укљу­чи­ва­ње­спе­ци­фич­них­те­ма­и­ти­по­ва­из­у­ча­ва­ња­у­окви­ру­школ­ских­ку­ри­ку­лу­ма.

Оце њи ва ње има из у зе тан зна чај

Је­дан­од­раз­ло­га­по­сто­је­ће­прак­се­фраг­мен­та­ци­је­ђач­ког­уче­ња­у­мно­гим­обла­сти­ма­је­упра­во­на­чин­оце­њи­ва­ња.­Кон­вен­ци­о­нал­ни­те­сто­ви­и­ис­пи­ти­су­да­ти­у­фор­ми­ни­за­не­по­ве­за­них­пи­та­ња­ко­ја­пред­ста­вља­ју­не­ку­вр­сту­се­лек­ци­је­у­од­ре­ђе­ном­до­ме­ну.­Та­пи­та­ња­омо­гу­ћу­ју­до­би­ја­ње­ва­ли­ја­бил­ног­ско­ра.­За­то­и­не­из­не­на­ђу­је­што­то­охра­бру­је­уче­ње­кроз­не­по­ве­за­не­те­ме­са­ци­љем­да­се­да­ју­„пра­ви“­од­го­во­ри.­Шта­ви­ше,­оце­њи­ва­ње,­ко­је­је­по­не­кад­од­кључ­не­ва­жно­сти­за­ђа­ке,­ути­че­и­на­на­став­ни­ке­да­се­и­са­ми­укљу­че­у­са­др­жај­и­на­чин­оно­га­што­се­оце­њу­је.­Ка­да­се­ђа­ци­и­на­став­ни­ци­оце­њу­ју­на­осно­ву­ре­зул­та­та­те­ста­или­ис­пи­та,­он­да­ је­са­свим­нор­мал­но­да­то­са­мо­по­се­би­на­ме­ће­не­ке­ре­стрик­ци­је­у­ве­зи­с­укљу­чи­ва­њем­од­ре­ђе­них­са­др­жа­ја­уче­ња.­­При­том­је­јед­ни­циљ­да­се­на­у­чи­оно­што­нај­лак­ше­мо­же­да­по­мог­не­при­из­бо­ру­оног­шта­ је­тач­но,­а­шта­не­тач­но.­Овим­се­ис­кљу­чу­ју­са­др­жа­ји­ко­је­је­те­шко­не­дво­сми­сле­но­про­це­ни­ти­као­тач­не­или­не­тач­не,­на­при­мер,­апли­ка­ци­ја­кон­це­па­та,­ре­зо­но­ва­ње,­раз­у­ме­ва­ње­(као­су­прот­ност­чи­ње­нич­ном­зна­њу)­и­ста­во­ви­ко­ји­ути­чу­на­бу­ду­ће­уче­ње.­Иако­је­не­ке­од­ре­зул­та­та­те­шко­укло­пи­ти­у­фор­мал­ни­пи­сме­ни­ис­пит,­ипак­их­ је­мо­гу­ће­оце­ни­ти­кроз­про­јек­те­или­то­ком­са­мог­ра­да.­Зна­чај­и­са­ми­кри­те­ри­ју­ми­пре­суд­ног­оце­њи­ва­ња­ути­чу­на­су­жа­ва­ње­фо­ку­са.­Ова­„ано­ма­ли­ја“­се­ши­ри­и­ка­основ­ној­шко­ли,­у­ко­јој­се­те­сти­ра­ње­све­че­шће­упо­тре­бља­ва,­као­ме­ра­ква­ли­те­та­на­став­ни­ка­и­са­ме­шко­ле.

У­екс­трем­ном­слу­ча­ју­ово­во­ди­ка­то­ме­да­се­ви­ше­ис­ти­че­оце­на­не­го­оно­што­ би­ тре­ба­ло­ да­ бу­де­ до­дат­на­ вред­ност­ бо­љем­ раз­у­ме­ва­њу­ кључ­них­иде­ја­и­раз­во­ју­спо­соб­но­сти­ре­зо­но­ва­ња­и­фор­ми­ра­ња­од­го­ва­ра­ју­ћег­ста­ва.­На­став­ни­ци­су­при­мо­ра­ни­да­ра­де­на­на­чин­ко­ји­ни­ти­од­го­ва­ра­њи­ма­ни­ти­за­до­во­ља­ва­уче­ни­ке.­На­не­сре­ћу,­став­о­че­шћем­спољ­њем­те­сти­ра­њу­

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Циљ­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња­

ни­је­са­зна­ње­о­ства­ри­ма,­чи­ње­

ни­ца­ма­и­те­о­ри­ја­ма,­не­го­

на­пре­дак­ка­кључ­ним­иде­ја­ма­ко­је­омо­гу­ћу­ју­

раз­у­ме­ва­ње­до­га­ђа­ја­и­фе­но­ме­на­бит­них­за­

жи­вот

Page 9: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

9

свих­ уче­ни­ка­ оп­ста­је,­ на­су­прот­ дво­де­це­ниј­ским­ ис­тра­жи­ва­њи­ма­ ко­ја­ су­по­ка­за­ла­не­га­тив­ни­ути­цај­и­од­ба­ци­ла­тврд­њу­да­се­„те­сти­ра­њем­по­ди­жу­стан­дар­ди­уче­ња“.­Ипак,­ни­је­нам­на­ме­ра­да­раз­ви­ја­мо­ди­ску­си­ју­о­оце­њи­ва­њу,­ни­ти­ње­го­вом­по­ве­зи­ва­њу­са­ефи­ка­сно­шћу­шко­ла,­не­го­да­кон­ста­ту­је­мо­да­је­крај­ње­вре­ме­за­зна­чај­ни­је­ис­тра­жи­ва­ње­и­раз­вој­но­вих­при­сту­па­у­оце­њи­ва­њу,­ко­ји­би­бо­ље­од­ра­жа­ва­ли­кључ­не­иде­је­и­ве­шти­не­у­свим­до­ме­ни­ма.

Не дав не пе да го шке ре фор ме у на уч ном обра зо ва њу

Не­дав­не­ак­тив­но­сти­ко­је­има­ју­за­циљ­да­ђа­ке­ви­ше­за­ин­те­ре­су­ју­за­на­у­ку­би­ле­су­фо­ку­си­ра­не­на­при­сту­пу­ре­а­ли­за­ци­ји­на­уч­них­са­др­жа­ја.­По­себ­но­ме­сто­је­да­то­ин ква је ри ме тоду (in qu iry, ви­ди­стра­ну­48)­ко­ји­је­при­ме­њен­у­ви­ше­зе­ма­ља.­Ин ква је ри­ме тод,­пра­вил­но­при­ме­њен,­во­ди­ка­раз­у­ме­ва­њу­и­пру­жа­мо­гућ­ност­си­сте­мат­ске­ре­флек­си­је­оно­га­што­ је­на­у­че­но,­та­ко­да­се­но­ве­иде­је­раз­ви­ја­ју­из­прет­ход­но­усво­је­них.­Ђа­ци­ра­де­слич­но­на­уч­ни­ци­ма,­раз­ви­ја­ју­ћи­раз­у­ме­ва­ње­кроз­са­ку­пља­ње­и­упо­тре­бља­ва­ње­ре­зул­та­та­те­сти­ра­ња,­ка­ко­би­на­од­го­ва­ра­ју­ћи­на­чин­об­ја­сни­ли­фе­но­ме­не­ко­је­из­у­ча­ва­ју.­Ова­кав­на­чин­ра­да­има,­пре­ма­број­ним­ис­ку­стви­ма,­по­зи­ти­ван­ути­цај­на­од­нос­уче­ни­ка­пре­ма­на­у­ци.­Ипак,­су­ви­ше­је­оп­ти­ми­стич­на­прет­по­став­ка­да­је­про­ме­на­у­пе­да­го­шком­при­сту­пу­мо­гу­ћа­без­про­ме­не­са­др­жа­ја­ или­ ку­ри­ку­лу­ма.­ При­ме­на­ ин ква је ри­ ме то да­ зах­те­ва­ ве­шти­ну­на­став­ни­ка­и­ вре­ме­ за­ об­у­ча­ва­ње­и­ уче­ње.­ Уче­ње­ин ква је ри­ при­сту­пом­омо­гу­ћу­је­про­ду­бље­ни­је­раз­у­ме­ва­ње,­али­ка­ко­оно­зах­те­ва­ви­ше­вре­ме­на,­нео­п­ход­но­је­и­ре­ду­ко­ва­ти­са­др­жа­је­у­ку­ри­ку­лу­ми­ма.­Иден­ти­фи­ка­ци­ја­ве­ли­ких­на­уч­них­иде­ја­је­при­род­ни­и­нео­п­ход­ни­пра­ти­лац­про­мо­ци­је­ин­ква је ри ­ме то да­у­на­уч­ном­обра­зо­ва­њу.­­

Иден ти фи ко ва ње ве ли ких иде ја у на у ци

До­бро­су­по­зна­ти­мно­ги­по­ку­ша­ји­иден­ти­фи­ко­ва­ња­ве­ли­ких­на­уч­них­иде­ја,­па­се,­са­свим­ло­гич­но,­по­ста­вља­пи­та­ње:­за­што­том­по­сто­је­ћем­спи­ску­до­да­ва­ти­и­овај?­Је­дан­од­раз­ло­га­је­што­ни­јед­на­од­по­сто­је­ћих­ли­сти­не­за­до­во­ља­ва­у­пот­пу­но­сти­на­ше­на­ме­ре.­Дру­ги­се­оправ­да­ва­чи­ње­ни­цом­да­по­сто­ја­ње­са­ме­ли­сте­не­ма­бит­но­зна­че­ње­ако­иза­ње­не­по­сто­ји­и­ра­ци­о­нал­ност­и­од­го­ва­ра­ју­ће­ми­шље­ње.­Шта­ви­ше,­тврд­ња­да­ђа­ци­раз­ви­ја­ју­раз­у­ме­ва­ње­при­ме­ном­ин ква је ри­ме то да­зах­те­ва­и­нео­п­ход­ност­иден­ти­фи­ка­ци­је­то­ка­ког­ни­тив­ног­на­пре­до­ва­ња.

У­ве­зи­са­ци­ље­ви­ма,­на­ме­ре­овог­сем­на­ра­су­се,­као­и­ка­сни­је­ак­тив­но­сти­ко­је­су­омо­гу­ћи­ле­ре­а­ли­за­ци­ју­из­ве­шта­ја­ко­ји­је­пред­ва­ма,­са­сто­ја­ле­не­са­мо­у­опи­су­иде­ја­ко­је­је­по­треб­но­усво­ји­ти­на­кра­ју­оба­ве­зног­шко­ло­ва­ња­не­го­и­са­мих­иде­ја­о­на­чи­ну­њи­хо­вог­усва­ја­ња.­Ово­исто­вре­ме­но­зах­те­ва­од­лу­ке­о­при­ро­ди­ тог­на­пре­до­ва­ња,­ као­и­на­чи­ни­ма­њи­хо­вог­ис­ка­зи­ва­ња.­Би­ло­ је­нео­п­ход­но­по­ста­ви­ти­пи­та­ња­о­на­чи­ну­иден­ти­фи­ка­ци­је­то­ка­на­пре­до­ва­ња­–­ко­ри­сте­ћи­ло­ги­ку­по­ве­за­но­сти­и­ за­ви­сно­сти­ јед­не­иде­је­од­дру­ге,­или­еви­ден­ти­ра­њем­ђач­ких­иде­ја­на­раз­ли­чи­тим­ни­во­и­ма,­или­ко­ри­сте­ћи­и­јед­но­и­дру­го,­као­и­пи­та­ња­ка­ко­то­на­пре­до­ва­ње­ис­ка­за­ти­а­да­се­исто­вре­ме­но­не­из­гу­би­ве­за­са­са­мом­иде­јом.

За што ве ли ке иде је?

При­да­ва­ње­по­себ­ног­зна­ча­ја­ре­зул­та­ти­ма­кључ­них­ис­пи­та­за­бу­дућ­ност­уче­ни­ка­има­то­ком­шко­ло­ва­ња­пре­суд­ни­ји­ути­цај­на­оце­њи­ва­ње­не­го­на­оно­чи­ме­се­по­сти­же­бо­ље­раз­у­ме­ва­ње­кључ­них­иде­ја­и­раз­вој­ве­шти­не­ре­зо­но­ва­ња­и­фор­ми­ра­ња­од­го­ва­ра­ју­ћих­ста­во­ва

При­род­ни­пра­ти­лац­про­мо­ци­је­ин­ква­је­ри­ме­то­да­у­на­ста­ви­на­у­ка­је­иден­тифи­ка­ци­ја­ве­ли­ких­на­уч­них­иде­ја

Page 10: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

10

Да­ би­смо­ ре­а­ли­зо­ва­ли­ по­ста­вље­не­ ци­ље­ве,­ по­шли­ смо­ ко­рак­ по­ ко­рак­уна­зад,­од­иден­ти­фи­ко­ва­ња­име­на­ве­ли­ких­иде­ја.­Раз­ма­тра­ли­смо­прин­ци­пе­ко­ји­би­тре­ба­ло­да­во­де­ка­од­го­во­ри­ма­о­ци­ље­ви­ма­и­про­це­су­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња.­Иден­ти­фи­ко­ва­ње­ве­ли­ких­иде­ја­ни­је­ни­шта­дру­го­не­го­ис­кљу­чи­ва­ње­или­укљу­чи­ва­ње­ма­те­ри­ја­ла­из­сва­ко­днев­но­упо­тре­бе.­За­то­од­лу­ке­тре­ба­да­бу­ду­за­сно­ва­не­на­екс­пли­цит­ним­и­прин­ци­пи­јел­ним­ра­су­ђи­ва­њи­ма.­

Раз­ма­тра­ли­смо­прин­ци­пе­на­стар­ту­се­ми­на­ра,­а­у­за­кључ­ку­смо­их­са­мо­на­бро­ја­ли.­Се­си­је­су­во­ди­ли­сви­уче­сни­ци,­об­у­хва­та­ју­ћи­кон­цеп­ци­ју­ве­ли­ких­иде­ја,­кри­те­ри­ју­ме­се­лек­ци­је,­раз­ма­тра­ње­не­ких­при­ме­ра­и­по­сто­је­ћих­окви­ра,­при­ро­ду­на­пре­до­ва­ња­и­пе­да­го­ги­ју­свој­стве­ну­прин­ци­пи­ма­и­раз­во­ју­ши­ро­ког­раз­у­ме­ва­ња­на­уч­них­иде­ја­и­при­ро­де­на­уч­не­ак­тив­но­сти.

Ни­јед­на­од­ових­те­ма­ни­је­да­та­у­за­кључ­ци­ма­то­ком­дво­и­по­днев­ног­се­ми­на­ра­–­на­при­мер,­ни­је­би­ла­усво­је­на­ли­ста­ве­ли­ких­иде­ја­–­али­је­рад­на­ста­вљен­ко­ре­спон­ден­ци­јом­то­ком­ме­се­ци­ко­ји­су­сле­ди­ли.­У­овом­из­ве­шта­ју­су,­ по­сле­уста­но­вља­ва­ња­де­сет­прин­ци­па­ко­ји­по­др­жа­ва­ју­на­уч­но­обра­зо­ва­ње­свих­ђа­ка,­об­ја­шње­на­раз­ми­шља­ња­ко­ја­су­прет­хо­ди­ла­се­лек­ци­ји­14­ве­ли­ких­иде­ја,­од­ко­јих­је­де­сет­из­на у ке,­а­че­ти­ри­су­о на у ци.­За­тим­смо­раз­ма­тра­ли­пи­та­ње­на­пре­до­ва­ња­ка­усва­ја­њу­тих­иде­ја,­као­и­не­ке­им­пли­ка­ци­је­за­прак­тич­ни­рад­у­оде­ље­њу,­чи­ја­ре­а­ли­за­ци­ја­се­оства­ру­је­има­ју­ћи­на­уму­те­исте­иде­је.­­При­при­ка­зу­ре­зул­та­та­се­ми­на­ра,­као­и­ка­сни­јем­ра­ду,­ни­смо­се­по­зи­ва­ли­на­спе­ци­фич­не­ре­фе­рен­це­из­ли­те­ра­ту­ре­или­на­сли­чан­рад­дру­гих­ауто­ра.­Од­лу­чи­ли­смо­да­се­не­по­зи­ва­мо­на­дру­ге­тек­сто­ве­да­би­смо­пот­кре­пи­ли­сво­ја­ста­но­ви­шта,­али­смо,­ипак,­на­зна­чи­ли­да­смо­узи­ма­ли­у­об­зир,­све­сно­или­не­све­сно,­оби­ман­број­тек­сто­ва­и­ми­шље­ња­по­зна­тих­ауто­ра­и­ис­тра­жи­ва­ча.­Као­при­пре­ма­за­се­ми­нар­ко­ри­шће­на­је­ли­ста­кључ­них­из­во­ра,­већ­по­зна­тих­уче­сни­ци­ма.­Дру­ге­из­во­ре­су­до­да­ли­уче­сни­ци,­а­ви­ше­их­је­би­ло­упо­тре­бље­но­у­при­пре­ми­из­ве­шта­ја.­Ли­ста­оних­нај­ин­те­ре­сант­ни­јих­је­да­та­у­до­дат­ку.

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Page 11: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

11

Пр во по гла вље

Прин ци пи ко ји су штин ски по др жа ва ју на уч но обра зо ва њеПри­каз­при­ни­ци­па­ука­зу­је­на­вред­но­сти­и­стан­дар­де­за­ко­је­сма­тра­мо­да­би­тре­ба­ло­да­бу­ду­во­дич­у­од­лу­чи­ва­њу­и­ак­ци­ја­ма­у­на­уч­ном­обра­зо­ва­њу­и­на­ко­ји­ма­би­од­лу­ке­и­ак­ци­је­тре­ба­ло­да­бу­ду­ва­ло­ри­зо­ва­не.­Иако­не­по­сто­ји­хи­је­рар­хи­ја­у­на­чи­ну­њи­хо­вог­по­ве­зи­ва­ња,­ипак­ је­ло­гич­но­по­че­ти­од­оп­штих­те­жњи,­свр­хе,­ци­ље­ва­и­на­пре­до­ва­ња,­сле­де­ћи­прин­ци­пе­ко­ји­по­ве­зу­ју­ис­ку­ства­уче­ња­и­им­пли­ка­ци­је­за­школ­ске­на­уч­не­про­гра­ме.­

Шко­ла­би­тре­ба­ло­да,­то­ком­го­ди­на­оба­ве­зног­шко­ло­ва­ња,­кроз­обра­зов­не­про­гра­ме,­си­сте­мат­ски­на­сто­ји­да­раз­ви­ја­и­под­сти­че­уче­нич­ку­ра­до­зна­лост­о­све­ту,­за­до­вољ­ство­у­на­уч­ним­ак­тив­но­сти­ма­и­раз­у­ме­ва­ње­на­чи­на­на­ко­ји­мо­гу­би­ти­об­ја­шње­ни­при­род­ни­фе­но­ме­ни.

На­уч­но­ обра­зо­ва­ње­ би­ тре­ба­ло­ да­ по­ве­ћа­ уче­нич­ку­ ра­до­зна­лост,­ за­ди­вље­ност­и­за­пи­та­ност,­за­снов­не­на­њи­хо­вој­при­род­ној­на­кло­но­сти­ка­на­ла­же­њу­зна­че­ња­и­раз­у­ме­ва­ња­све­та­ко­ји­их­окру­жу­је.­На­у­ка­би­тре­ба­ло­да­бу­де­уве­де­на­и­пред­ста­вље­на­ђа­ци­ма­у­шко­ли­као­ак­тив­ност­ко­ју­ре­а­ли­зу­ју­љу­ди,­укљу­чу­ју­ћи­и­њих­са­ме.­Лич­на­ис­ку­ства­от­кри­ва­ња­и­по­ве­зи­ва­ња­ста­рих­и­но­вих­ис­ку­ста­ва­не­са­мо­да­их­уз­бу­ђу­ју­и­за­до­во­ља­ва­ју­не­го­им­и­по­твр­ђу­ју­да,­при­ме­њу­ју­ћи­ин ква је ри­­ме тод,­мо­гу­и­уве­ћа­ти­по­сто­је­ћа­зна­ња.­Оба­про­це­са,­као­и­ре­зул­та­ти­на­уч­не­ак­тив­но­сти,­мо­гу­да­под­стак­ну­по­зи­тив­не­емо­тив­не­од­го­во­ре­ко­ји­се­огле­да­ју­у­мо­ти­ви­са­но­сти­за­да­ље­уче­ње.­

У­овом­кон­тек­сту­по­сма­тра­мо­на у ку­ кроз­ви­ше­аспе­ка­та,­пре­све­га­кроз­све­о­бу­хват­но­зна­ње­о­све­ту­и­про­це­си­ма­по­сма­тра­ња,­по­ста­вља­ња­пи­та­ња,­ис­тра­жи­ва­ња­и­ре­зо­но­ва­ња­о­еви­ден­ци­ји­по­сред­ством­ко­је­се­раз­ви­ја­ју­и­ме­ња­ју­зна­ња­и­те­о­ри­је.­На­у­ка­схва­ће­на­на­овај­на­чин­до­би­ја,­али­и­по­твр­ђу­је­кључ­ну­уло­гу­у­обра­зо­ва­њу­већ­на­са­мом­по­чет­ку­шко­ло­ва­ња,­не­ста­вља­ју­ћи,­при­том,­у­дру­ги­план­ва­жност­основ­не­и­ну­ме­рич­ке­пи­сме­но­сти.­Уло­га­ је­зи­ка­ је­кру­ци­јал­на­за­би­ло­ко­ју­вр­сту­уче­ња,­а­са­ма­на­у­ка­има­спе­ци­јал­ну­уло­гу­у­ну­ђе­њу­кон­тек­ста­и­мо­ти­ва­ци­је­ за­ње­гов­раз­вој.­Ко­му­ни­ка­ци­ја­и­ди­ску­си­ја­о­иде­ја­ма­про­ис­те­клим­из­ди­рект­ног­ис­ку­ства­зах­те­ва­ју­од­уче­ни­ка­да­по­ку­ша­ју­да­при­хва­те­ми­шље­ња­дру­гих,­ко­ја­за­тим­ко­ри­сте­да­пре­фор­му­ли­шу­сво­је­иде­је­у­скла­ду­са­ис­ку­стви­ма­дру­гих.­Да­кле,­раз­вој­је­зи­ка­и­иде­ја­о­све­ту­се­са­свим­при­род­но­од­ви­ја­упо­ре­до.­На­у­ка,­та­ко­ђе,­ну­ди­кључ­не­кон­тек­сте­за­раз­вој­ма­те­ма­тич­ких­ве­шти­на.­Не­твр­ди­мо­да­сва­ки­кон­цепт­мо­же­би­ти­уве­ден­и­схва­ћен­у­ра­ном­обра­зо­ва­њу.­Раз­у­ме­ва­ње­на­уч­них­до­стиг­ну­ћа­на­осно­ву­ис­тра­жи­ва­ња­обје­ка­та­и­фе­но­ме­на,­сти­му­ли­са­но­ра­до­зна­ло­шћу­о­на­чи­ну­об­ја­шње­ња­ства­ри­у­све­ту­ко­ји­нас­окру­жу­је,­и,­као­што­је­на­зна­че­но­да­ље­(Прин­цип­4),­ни­је­не­што­што­је­при­сут­но­или­од­сут­но­не­го­се­ком­плек­сно­раз­ви­ја­уз­по­ве­ћа­ње­ис­ку­ства.­

Прин­цип­да­би­на­у­ка­тре­ба­ло­да­бу­де­део­ра­ног­основ­но­школ­ског­обра­зо­ва­ња­за­сно­ван­ је­на­чвр­стој­еви­ден­ци­ји­о­ње­ном­по­зи­тив­ном­ути­ца­ју.­Основ­но­школ­ско­ обра­зо­ва­ње­ пре­и­спи­ту­је­ деч­је­ ин­ту­и­тив­не­ не­на­уч­не­

1

Прин ци пи ко ји су штин ски по др жа ва ју на уч но обра зо ва ње

На­у­ка­би­тре­ба­ло­да­бу­де­уве­де­на­и­пред­ста­вље­на­ђа­ци­ма­у­шко­ли­као­ак­тив­ност­ко­ју­ре­а­ли­зу­ју­љу­ди,­укљу­чу­ју­ћи­и­њих­са­ме

Page 12: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

12

иде­је,­ко­је,­ако­оста­ну­не­про­ве­ре­не,­мо­гу­да­ин­тер­фе­ри­ра­ју­са­њи­хо­вим­ка­сни­јим­раз­у­ме­ва­њем­све­та.

При­ме­на­на уч ног­ин ква је ри ме то да­омо­гу­ћу­је­ђа­ци­ма­да­се­ра­ду­ју­про­на­ла­зе­ћи­не­што­ин­те­ре­сант­но­за­се­бе,­ини­ци­ра­ју­ћи­исто­вре­ме­но­по­што­ва­ње­при­ро­де­на­уч­не­ак­тив­но­сти,­мо­ћи­и­огра­ни­че­ња­на­у­ке.­Уче­ње­о­љу­ди­ма­и­исто­ри­ји­на­у­ке­по­др­жа­ва­схва­та­ње­на­у­ке­као­ва­жног­људ­ског­на­по­ра,­у­ ко­ме­се­по­у­зда­но­ зна­ње­ гра­ди­кроз­си­сте­мат­ску­ко­лек­ци­ју­по­да­та­ка­и­упо­тре­бу­до­ка­за.

Глав­на­свр­ха­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња­је­сте­да­оспо­со­би­сва­ку­ин­ди­ви­дуу­да,­као­ин­фор­ми­са­ни­су­бје­кат,­уче­ству­је­у­до­но­ше­њу­од­лу­ка,­пре­у­зи­ма­њу­од­го­ва­ра­ју­ћих­ак­тив­но­сти­ко­је­ће­би­ти­за­ње­ну­до­бро­бит­и­до­бро­бит­дру­штва­и­окру­же­ња.

На уч но обра зо ва ње за све­под­ра­зу­ме­ва­да­је­оно­ве­о­ма­ва­жно­за­све­уче­ни­ке,­ка­ко­оне­ко­ји­ће­ка­сни­је­по­ста­ти­на­уч­ни­ци­или­тех­но­ло­зи­или,­пак,­ра­ди­ти­на­ме­сту­ко­је­зах­те­ва­на­уч­на­зна­ња,­та­ко­и­за­све­оста­ле.­На­уч­но­обра­зо­ва­ње­је­исто­вре­ме­но­од­ко­ри­сти­за­по­је­дин­ца,­али­и­за­дру­штво.

За­уче­ни­ке­као­по­је­дин­це,­на­уч­но­обра­зо­ва­ње­је­од­по­мо­ћи­при­раз­во­ју­раз­у­ме­ва­ња,­мо­ћи­ре­зо­но­ва­ња­и­фор­ми­ра­ња­ста­во­ва­ко­ји­им­омо­гу­ћу­ју­да­во­де­фи­зич­ки­и­емо­ци­о­нал­но­здрав­и­успе­шан­жи­вот.­Раз­у­ме­ва­ње­аспе­ка­та­све­та­ко­ји­окру­жу­је­по­је­дин­ца,­ка­ко­оног­при­род­ног­та­ко­и­оног­на­ста­лог­на­уч­ном­при­ме­ном,­не­слу­жи­са­мо­да­би­за­до­во­љи­ло­и­исто­вре­ме­но­сти­му­ли­са­ло­ра­до­зна­лост­не­го­и­као­по­моћ­у­лич­ном­из­бо­ру­од­знач­ја­за­здра­вље­и­ ужи­ва­ње­у­окру­же­њу,­ али­и­ у­из­бо­ру­ка­ри­је­ре.­На­чин­уче­ња­на­у­ка­ко­ји­омо­гу­ћа­ва­раз­у­ме­ва­ње­мо­же­та­ко­ђе­да­по­мог­не­у­раз­во­ју­и­сти­ца­њу­ве­шти­на­нео­п­ход­них­за­успе­шно­су­че­ља­ва­ње­са­иза­зо­ви­ма­са­вре­ме­ног­све­та,­ко­ји­се­бр­зо­ме­ња.­Раз­вој­ста­во­ва­пре­ма­на­у­ци­и­упо­тре­би­чи­ње­ни­ца­при­до­но­ше­њу­од­лу­ка­по­ма­же­уче­ни­ци­ма­да­по­ста­ну­ин­фор­ми­са­ни­гра­ђа­ни,­да­од­ба­це­шар­ла­тан­ство­и­пре­по­зна­ју­ка­да­су­чи­ње­ни­це­се­лек­тив­но­упо­тре­бље­не­да­би­се­ар­гу­мен­то­ва­но­фа­во­ри­зо­ва­ла­не­ка­ак­тив­ност.­

До­бро­бит­за­дру­штво­се­та­ко­ђе­оства­ру­је­ако­су­по­је­дин­ци­и­гру­пе­бо­ље­ин­фор­ми­са­ни­у­ве­зи­са­ра­си­па­њем­енер­ги­је­и­дру­гих­ре­сур­са,­за­га­ђе­њем­и­по­сле­ди­ца­ма­штет­них­ди­је­та,­фи­зич­ке­не­ак­тив­но­сти­и­не­пра­вил­не­упо­тре­бе­ле­ко­ва.­Ду­го­роч­ни­им­пакт­људ­ских­ак­тив­но­сти­на­жи­вот­но­окру­же­ње­има­ши­ро­ки­спек­тар­им­пли­ка­ци­ја,­ка­ко­на­сва­ко­днев­ни­жи­вот­по­је­дин­ца,­та­ко­и­на­бу­ду­ћи­жи­вот­це­ле­људ­ске­вр­сте.­Раз­у­ме­ва­ње­на­чи­на­упо­тре­бе­на­у­ке­у­мно­го­стру­ким­жи­вот­ним­си­ту­а­ци­ја­ма­је­нео­п­ход­но­да­би­се­це­нио­њен­зна­чај­и­обра­ти­ла­па­жња­на­пра­ви­лан­на­чин­упо­тре­бе­на­уч­ног­зна­ња.­Уче­ник­би­тре­ба­ло­да­зна­ка­ко­тех­но­ло­ги­ја,­ко­ри­сте­ћи­на­уч­но­зна­ње,­мо­же­има­ти,­тре­нут­но­и­исто­риј­ски,­по­зитивни­и­не­га­тив­ни­им­пакт­на­дру­штво.­По­ве­зи­ва­ње­на­у­ке­са­си­ту­а­ци­ја­ма­и­објек­ти­ма­из­сва­ко­днев­ног­жи­во­та­де­лу­је­сти­му­ла­тив­но­на­по­ја­ча­но­ин­те­ре­со­ва­ње­за­уче­ње­на­у­ка,­али­би­тре­ба­ло­та­ко­ђе­да­бу­де­упо­тре­бље­но­за­раз­вој­оп­ште­при­хва­ће­ног­ста­ва,­ло­кал­но­и­гло­бал­но,­о­по­сле­ди­ца­ма­ње­них­апли­ка­ци­ја.

По­ве­ћа­ње­оп­ште­све­сти­о­уло­зи­на­у­ке­у­сва­ко­днев­ном­жи­во­ту,­а­по­себ­но­ве­ћа­ин­фор­ми­са­ност,­ко­ја­је­ре­зул­тат­ра­ног­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња,­мо­же­до­ве­сти­до­ве­ћег­ин­те­ре­со­ва­ња­уче­ни­ка­у­из­бо­ру­на­уч­не­спе­ци­ја­ли­за­ци­је,­али­је­по­жељ­ни­је­да­је­то­се­кун­дар­ни,­а­не­глав­ни­ефе­кат­ко­ји­има­на у ка за све.

2

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

При­ме­на­на­уч­ног­ин­ква­је­ри­ме­то­да­омо­гу­ћу­је­ђа­ци­ма­да­се­ра­ду­ју­про­на­ла­зе­ћи­не­што­ин­те­ре­сант­но­за­се­бе,­ини­ци­ра­ју­ћи­исто­вре­ме­но­по­што­ва­ње­при­ро­де­на­уч­не­ак­тив­но­сти,­мо­ћи­и­огра­

ни­че­ња­на­у­ке

На­чин­уче­ња­на­у­ка­ко­ји­омо­гу­

ћа­ва­раз­у­ме­ва­ње­мо­же­та­ко­ђе­да­по­мог­не­у­раз­во­ју­и­сти­ца­њу­ве­

шти­на­нео­п­ход­них­за­успе­шно­су­че­ља­ва­ње­са­

иза­зо­ви­ма­са­вре­ме­ног­све­та,­ко­ји­

се­бр­зо­ме­ња

Page 13: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

13

На­уч­но­обра­зо­ва­ње­има­ви­ше­стру­ке­ци­ље­ве.­Оно­би­тре­ба­ло­да­те­жи­да­раз­ви­ја:•­ ­раз­у­ме­ва­ње­се­та­ве­ли­ких­иде­ја­у­на­у­ци­ко­је­укљу­чу­ју­и­иде­је­из­на­у­ке­и­иде­је­о­на­у­ци­и­ње­ној­уло­зи­у­дру­штву,

•­ на­уч­ну­спо­соб­ност­у­ве­зи­са­са­ку­пља­њем­и­ко­ри­шће­њем­чи­ње­ни­ца,•­ на­уч­не­ста­во­ве.

Тер­мин­иде ја­се­ов­де­упо­тре­бља­ва­у­сми­слу­ап­страк­ци­је­ко­ја­об­ја­шња­ва­опа­же­не­ре­ла­ци­је­или­свој­ства.­Он­се­раз­ли­ку­је­од­сва­ко­днев­не­упо­тре­бе­ре­чи­иде ја,­ко­ја­озна­ча­ва­ис­каз­ко­ји­ни­је­оба­ве­зно­за­сно­ван­на­ис­ку­ству.­Ве ли ка­на­уч­на­иде­ја­је­она­ко­ја­се­при­ме­њу­је­ка­ко­би­се­по­ве­зи­ва­ли­об­је­ка­ти­или­фе­но­ме­ни,­док­се­иде­ја­ко­ја­се­ко­ри­сти­у­при­ме­ни­спе­ци­јал­них­оп­сер­ва­ци­ја­или­ис­ку­ста­ва­мо­же­на­зва­ти­ма­ла.­На­при­мер,­ма­ла­иде­ја­ је­ка­да­кон­ста­ту­је­мо­да­се­гли­ста­до­бро­адап­ти­ра­ла­на­жи­вот­не­усло­ве­у­зе­мљи,­док­би­ве­ли­кој­иде­ји­од­го­ва­рао­ис­каз­да­су­жи­ва­би­ћа­ево­лу­и­ра­ла­то­ком­ду­гог­вре­мен­ског­пе­ри­о­да­да­би­мо­гла­да­функ­ци­о­ни­шу­у­од­ре­ђе­ним­усло­ви­ма.

Ђак­би­тре­ба­ло­да,­по­сред­ством­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња,­раз­ви­ја­раз­у­ме­ва­ње­ве­ли­ких­иде­ја­о­објек­ти­ма,­фе­но­ме­ни­ма,­ма­те­ри­ја­ли­ма­и­ре­ла­ци­ја­ма­у­све­ту­при­ро­де­(на­при­мер,­сва­ки­ма­те­ри­јал­је­са­чи­њен­од­ма­лих­че­сти­ца;­објек­ти­су­спо­соб­ни­да­де­лу­ју­је­дан­на­дру­ги­на­ра­сто­ја­њу).­Ова­кве­иде­је­не­са­мо­што­ну­де­об­ја­шње­ња­оног­што­је­опа­же­но­и­од­го­во­ре­на­пи­та­ња­ко­ја­про­ис­ти­чу­из­сва­ко­днев­ног­жи­во­та­не­го­пру­жа­ју­и­мо­гућ­ност­пред­ви­ђа­ња­још­нео­па­же­них­фе­но­ме­на.­На­уч­но­обра­зо­ва­ње­би­та­ко­ђе­тре­ба­ло­да­до­при­не­се­раз­во­ју­ве­ли­ке­иде­је­о на уч ном­ин ква је ри ме то ду,­ре­зо­но­ва­њу­и­ме­то­да­ма­ра­да­(на­при­мер,­да­је­на уч ним­ин ква је ри ме то дом­мо­гу­ће­оства­ри­ти­пред­ви­ђа­ња­за­сно­ва­на­на­ве­ро­ват­ном­об­ја­шње­њу­и­про­це­ни­ти­ва­лид­ност­раз­ли­чи­тих­иде­ја­у­од­но­су­на­до­ка­зе),­као­и­иде­ја­ма­о­ве­зи­из­ме­ђу­на­у­ке,­тех­но­ло­ги­је,­дру­штва­и­окру­же­ња­(на­при­мер,­да­при­ме­не­на­у­ке­мо­гу­има­ти­и­по­зи­тив­не­и­не­га­тив­не­дру­штве­не,­еко­ном­ске­и­еко­ло­шке­по­сле­ди­це).

Иако­су­ове­ве­ли­ке­иде­је­у­фо­ку­су­на­ших­раз­ма­тра­ња,­ве­о­ма­је­ва­жно­на­гла­си­ти­да­ци­ље­ви­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња­укљу­чу­ју­и­раз­вој­на­уч­них­спо­соб­но­сти­и­на­уч­ног­ста­ва.­

Про­це­на­на­чи­на­раз­во­ја­на­уч­ног­зна­ња­би­тре­ба­ло­да­бу­де­бар­јед­ним­де­лом­за­сно­ва­на­на­ис­ку­ству­оства­ре­ном­раз­ли­чи­тим­вр­ста­ма­на­уч­ног­ис­тра­жи­ва­ња.­Ђа­ци­би,­кроз­ова­кав­тип­ак­тив­но­сти,­тре­ба­ло­да­раз­ви­ју­ве­шти­ну­по­ста­вља­ња­пи­та­ња­и­на­ла­же­ња­на­чи­на­да­на­њих­од­го­во­ре­об­је­ди­ња­ва­њем­опа­же­них­чи­ње­ни­ца­и­оства­ре­ног­ме­ре­ња,­ана­ли­зом­и­ин­тер­пре­та­ци­јом­по­да­та­ка,­као­и­ан­га­жо­ва­њем­у­ди­ску­си­ји­о­оном­што­је­на­ђе­но­и­на­чи­ни­ма­ка­ко­је­оства­ре­но.­

Основ­ни­на­уч­ни­став­под­ра­зу­ме­ва­же­љу­за­уче­шћем­у­на­уч­ној­ак­тив­но­сти,­тј.­ин ква је ри ме то ду­и­ис­тра­жи­ва­њу­на­уч­ним­пу­тем.­Циљ­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња­би­тре­ба­ло­да­укљу­чи­и­же­љу­за­при­ку­пља­њем­по­да­та­ка­на­кон­тро­ли­сан­и­си­сте­мат­ски­на­чин,­не­при­стра­сност­при­њи­хо­вој­ин­тер­пре­та­ци­ји,­рад­у­са­рад­њи­са­дру­ги­ма,­кри­тич­ко­пре­и­спи­ти­ва­ње­твр­ђе­ња­и­пред­ло­же­ног­об­ја­шње­ња­и,­то­ком­ин ква је ри про­це­са,­од­го­вор­но­по­на­ша­ње­у­од­но­су­на­жи­вот­но­окру­же­ње,­сво­ју­и­си­гур­ност­и­до­бро­бит­дру­гог.­

3

Прин ци пи ко ји су штин ски по др жа ва ју на уч но обра зо ва ње

Page 14: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

14

Ови­ви­ше­стру­ки­ци­ље­ви­се­не­мо­гу­оства­ри­ти­не­за­ви­сно­је­дан­од­дру­гог.­У­про­це­су­уче­ња­се­оства­ру­је­њи­хо­ва­ме­ђу­соб­на­ин­тер­ак­ци­ја.­На­при­мер,­ре ал но раз у ме ва ње зах­те­ва­ спо­соб­но­сти,­ по­пут­ укљу­чи­ва­ња­ и­ упо­тре­бе­еви­ден­ци­је­и­ре­зо­но­ва­ња,­али­и­ра­до­зна­лост,­као­и­ре­спект­пре­ма­еви­ден­ци­ји­и­при­хва­та­њу­но­вих­иде­ја.­Њи­хо­во­оства­ри­ва­ње­нео­п­ход­но­укљу­чу­је­и­упо­тре­бу­је­зи­ка­–­усме­ног,­пи­сме­ног­и­ма­те­ма­тич­ког­–­при­опи­су­осо­би­на­и­ре­ла­ци­ја­из­ме­ђу­обје­ка­та­и­фе­но­ме­на,­као­и­пре­по­зна­ва­ње­на­уч­ног­зна­че­ња­ре­чи­ко­је­има­ју­пот­пу­но­дру­ги­сми­сао­у­сва­ко­днев­ном­жи­во­ту.

Нео­п­хо­дан­је­ја­сан­на­пре­дак­ка­ци­ље­ви­ма­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња,­ука­зи­ва­њем­на­иде­је­ко­је­је­по­треб­но­ре­а­ли­зо­ва­ти­на­раз­ли­чи­тим­ни­во­и­ма,­осла­ња­ју­ћи­се­на­па­жљи­ву­ана­ли­зу­кон­це­па­та,­те­ку­ћег­ис­тра­жи­ва­ња­и­раз­у­ме­ва­ња­на­чи­на­уче­ња.

Де­ца­до­но­се­у­шко­лу­иде­је­о­све­ту­фор­ми­ра­не­кроз­сво­је­ак­тив­но­сти,­по­сма­тра­ња­и­раз­ми­шља­ња­у­сва­ко­днев­ном­жи­во­ту.­То­су­по­ла­зне­тач­ке­за­раз­вој­раз­у­ме­ва­ња,­спо­соб­но­сти­и­ста­во­ва,­као­основ­них­ци­ље­ва­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња.­По­ма­га­ње­на­прет­ка­ка­том­ци­љу­зах­те­ва­не­ка­зна­ња­о­ње­го­вом­прав­цу­и­при­ро­ди,­при­че­му­је­по­себ­но­ва­жно­шта­уче­ник­оче­ку­је­да­ће­на­у­чи­ти,­раз­у­ме­ти,­ура­ди­ти­и­ка­ко­ре­зо­ну­је­о­том­на­прет­ку­то­ком­ни­за­ета­па­школ­ског­обра­зо­ва­ња.­

Иден­ти­фи­ко­ва­ње­то­ка­овог­про­гре­са­зах­те­ва,­исто­вре­ме­но,­да­се­ло­гич­ком­ана­ли­зом­на­ђу­јед­но­став­ни­је­иде­је,­нео­п­ход­не­као­осно­ва­за­раз­ви­ја­ње­оних­ком­плек­сни­јих­(на­при­мер,­иде­је­о­ма­си­и­за­пре­ми­ни­пре­уво­ђе­ња­пој­ма­гу­сти­не)­и­–­по­што­људ­ско­би­ће­не­мо­ра­нео­п­ход­но­да­раз­ви­ја­ло­гич­ке­иде­је­–­ем­пи­риј­ску­еви­ден­ци­ју­о­на­чи­ну­раз­во­ја­ми­шље­ња.­По­сма­тра­но­у­окви­ру­оче­ки­ва­ног­фо­ку­са­ис­тра­жи­вач­ких­пи­та­ња,­ови­при­сту­пи­ни­су­не­за­ви­сни.­Ипак,­мо­же­мо­да,­по­сма­тра­ју­ћи­ка­ко­уче­ни­ци­да­ју­сми­сао­оном­што­су­ис­ку­си­ли,­по­ну­ди­мо­бо­га­ти­опис­про­ме­на­у­њи­хо­вом­на­чи­ну­ми­шље­ња,­ко­је­ука­зу­ју­на­на­пре­дак­ка­по­ста­вље­ним­ци­ље­ви­ма.­

На­уч­не­иде­је­су­че­сто­вр­ло­ком­плек­сне­па­на­пре­дак­на­том­по­љу­за­ви­си­од­ши­ре­ња­ис­ку­ства,­раз­во­ја­ре­зо­но­ва­ња­и­при­сту­па­раз­ли­чи­том­на­чи­ну­об­ја­шње­ња­фе­но­ме­на,­осо­би­на­и­ре­ла­ци­ја.­Због­ то­га­ће­и­сам­на­пре­дак­би­ти­раз­ли­чит­од­ђа­ка­до­ђа­ка,­у­за­ви­сно­сти­од­при­ли­ка­ко­је­им­се­пру­жа­ју­у­шко­ли­и­ван­ње.­Пре­ци­зан­опис­на­прет­ка,­при­ме­њив­на­све­уче­ни­ке,­упра­во­је­због­то­га­не­ре­а­лан,­али­ипак­по­сто­је­оп­шти­трен­до­ви­ко­ји­омо­гу­ћу­ју­ши­ри­опис­оног­што­се­мо­же­оче­ки­ва­ти­на­раз­ли­чи­тим­ни­во­и­ма­то­ком­шко­ло­ва­ња,­од­пред­школ­ског,­пре­ко­основ­ног­до­сред­њо­школ­ског­обра­зо­ва­ња.­Ови­трен­до­ви­укљу­чу­ју:

•­ ­че­шће­ко­ри­шће­ње­мо­гућ­но­сти­об­ја­шње­ња­не­ких­осо­би­на­ко­ри­шће­њем­ка­рак­те­ри­сти­ка­ко­је­ни­је­мо­гу­ће­ди­рект­но­опа­зи­ти,

•­ ­свест­о­нео­п­ход­но­сти­раз­у­ме­ва­ња­не­ко­ли­ко­фак­то­ра­кључ­них­за­об­ја­шње­ње­фе­но­ме­на,

•­ ­ве­ћу­кван­ти­фи­ка­ци­ју­оног­што­је­опа­же­но,­уз­ко­ри­шће­ње­ма­те­ма­ти­ке,­ко­ја­екс­пли­цит­ни­је­из­ра­жа­ва­по­ве­за­ност­опа­же­ног­и­про­ду­бљу­је­раз­у­ме­ва­ње,

•­ ефект­ни­ју­упо­тре­бу­фи­зич­ких,­мен­тал­них­и­ма­те­ма­тич­ких­мо­де­ла.

Пре­по­зна­ва­ње­и­при­ме­на­ова­ко­уоп­ште­ног­трен­да­по­др­жа­ва­флек­си­бил­ни­ји­при­ступ­на­прет­ку­не­го­онај­ко­ји­ис­ти­че­се­квен­ци­јал­не­ак­тив­но­сти­ко­је­не­мо­гу­за­до­во­љи­ти­по­тре­бе­свих­ђа­ка,­али­о­овом­ће­би­ти­ви­ше­ре­чи­у­ди­ску­си­ји­у­ве­зи­са­сле­де­ћим­прин­ци­пом.

4

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Циљ­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња­та­ко­ђе­укљу­чу­је­раз­вој­на­уч­них­спо­соб­но­сти­и­на­уч­ног­ста­ва...­Њи­хо­во­оства­ре­ње­је­не­за­ми­сли­во­без­упо­тре­бе­усме­ног,­пи­сме­ног­и­је­зи­ка­ма­

те­ма­ти­ке

По­сма­тра­ју­ћи­ка­ко­уче­ни­ци­да­ју­сми­сао­оном­

што­су­ис­ку­си­ли,­мо­же­мо­да­по­ну­ди­мо­бо­гат­опис­про­ме­на­у­њи­хо­вом­на­чи­ну­ми­шље­ња,­ко­је­ука­зу­ју­на­на­пре­дак­ка­по­ста­вље­ним­

ци­ље­ви­ма

Page 15: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

15

На­пре­дак­ка­ве­ли­ким­иде­ја­ма­би­тре­ба­ло­да­се­оства­ри­из­у­ча­ва­њем­те­ма­ко­је­су­за­ни­мљи­ве­ђа­ци­ма,­али­су­и­ре­ле­вант­не­за­њи­хов­жи­вот.

Ве­о­ма­је­бит­но­пра­ви­ти­раз­ли­ку­из­ме­ђу­до­ку­ме­на­та­ко­ји­раз­ма­трају­ку­ри­ку­лум­пре­ко­по­је­ди­нач­них­ци­ље­ва­ко­је­ тре­ба­уче­њем­ре­а­ли­зо­ва­ти­ (што­је­чест­слу­чај­с­на­ци­о­нал­ним­ку­ри­ку­лу­мом)­и­ак­тив­но­сти­у­оде­ље­њу­ко­је­­оства­ру­ју­уче­ни­ци.­Школ­ски­про­гра­ми­су­по­не­кад­опи­са­ни­као­ку­ри­ку­лу­ми,­ али­их­ми­ов­де­упо­требља­ва­мо­у­ сми­слу­до­ку­ме­на­та­чи­ји­ци­ље­ви­и­ин­тен­ци­је­се­од­но­се­на­низ­го­ди­на­шко­ло­ва­ња­од­ре­ђе­ног­ни­воа.­Уло­га­ку­ри­ку­лу­ма­ни­је,­бар­у­овом­сми­слу,­да­по­ка­жу­ка­ко­се­по­ста­вље­ни­ци­ље­ви­мо­гу­оства­ри­ти.­Ову­улу­гу­има­ју­на­став­ни­ци­и­упут­ства­за­ре­а­ли­за­ци­ју­про­је­ка­та­или­ауто­ри­про­гра­ма.­Та­кви­ма­те­ри­ја­ли­ис­ти­чу­и­са­др­же­при­ме­ре­ис­ку­ства­ко­ја­се­оства­ру­ју­уче­њем,­об­ја­шње­њи­ма­и­знат­но­јед­но­став­ни­јим­при­сту­пи­ма­у­на­сто­ја­њу­да­се­оства­ре­ци­ље­ви­у­Прин­ци­пу­3,­али­и­омо­гу­ћу­ју­су­о­ча­ва­ње­са­стан­дар­ди­ма­у­дру­гим­прин­ци­пи­ма.­Ово­би­тре­ба­ло­да­по­мог­не­на­став­ни­ци­ма­да­успе­шни­је­по­ну­де­ре­ле­вант­на­и­ва­жна­ис­ку­ства­у­уче­њу­ко­ја­су­уочи­ли,­а­ко­ја­мо­ти­ви­шу­ђа­ке.­Глав­но­пи­та­ње­за­пред­ла­га­че­про­гра­ма­и­на­став­ни­ке­је­ка­ко­да­оси­гу­ра­ју­да­ма ле­иде­је,­раз­ви­је­не­из­у­ча­ва­њем­спе­ци­јал­них­те­ма,­омо­гу­ће­по­сте­пе­но­фор­ми­ра­ње­ве ћих.­

Је­дан­од­го­вор­је­да­је­по­треб­но­ана­ли­зи­ра­ти­а при о ри­усло­ве­сва­ке­ве­ли­ке­иде­је­ка­ко­би­се­кре­и­рао­низ­ве­жба­ња­ко­ја­би­тре­ба­ло­ком­би­но­ва­ти­с­те­о­ри­јом­да­би­се­по­сти­гло­же­ље­но­раз­у­ме­ва­ње.­По­треб­но­је­да­уче­ни­ци­по­ве­ру­ју­да,­при­су­о­ча­ва­њу­са­ струк­ту­ри­ра­ним­ма­те­ри­ја­лом­и­па­жљи­во­из­де­ље­ним­ ­ак­тив­но­сти­ма,­ако­ово­ура­де­да­нас,­су­тра­ће­не­што­раз­у­ме­ти.­Ме­ђу­тим,­упо­тре­ба­овог­при­сту­па­исто­вре­ме­но­озна­ча­ва­рас­кид­са­до­ста­то­га­уста­ље­ног­ка­да­је­у­пи­та­њу­на­чин­уче­ња,­а­по­себ­но­ка­да­је­реч­о­да­ва­њу­сми­сла­ис­ку­ству.­Уче­ни­ци­на­ла­зе­да­је­вр­ло­те­шко­на­у­чи­ти­не­што­с­раз­у­ме­ва­њем­на­осно­ву­за­да­та­ка­ко­ји­су­им­наиз­глед­без­не­ког­сми­сла.­Они­уче­мно­го­бр­же­­ка­да­има­ју­мо­гућ­ност­да­по­ве­жу­но­во­ис­ку­ство­са­већ­по­зна­тим,­ка­да­има­ју­вре­ме­на­да­раз­го­ва­ра­ју­и­по­ста­ве­пи­та­ње,­а­то­их­и­мо­ти­ви­ше­да­да­ју­од­го­вор.­Ово­под­ра­зу­ме­ва­ак­тив­но­сти­ко­је­омо­гу­ћу­ју­ђа­ци­ма­да­ра­де­с­ре­ал­ним­објек­ти­ма­и­на­ре­ал­ним­про­бле­ми­ма.­Зна­чи,­про­гра­ми­об­у­ча­ва­ња­и­уче­ња­тре­ба­ло­би­да­бу­ду­до­вољ­но­флек­си­бил­ни­да­омо­гу­ће­уоча­ва­ње­раз­ли­ка­у­ис­ку­ству­и­у­оном­што­ло­кал­на­сре­ди­на­мо­же­да­пру­жи.­Та­ко­су­ђач­ка­за­ин­те­ре­со­ва­ност­и­љу­бо­пи­тљи­вост­упо­тре­бље­ни­као­по­ла­зне­тач­ке­у­ра­ду­ка­оства­ре­њу­оп­штих­ци­ље­ва.­Ове­ак­тив­но­сти­ни­су­ ти­пич­не­ за­рад­око­не­ке­иде­је­ у­окви­ру­ струк­ту­ри­ра­ног­про­гра­ма.­Ак­тив­но­сти­ко­је­има­ју­не­ки­сми­сао­и­ин­те­рес­за­ђа­ке­че­сто­до­при­но­се­раз­во­ју­не­ко­ли­ко­по­ве­за­них­иде­ја.

Ис­ку­ства­сте­че­на­уче­њем­тре­ба­ло­би­да­ре­флек­ту­ју­аспек­те­на­уч­ног­зна­ња­и­на­уч­ног­ин­ква­је­ри­ме­то­да­ко­ји­су­екс­пли­цит­ни­и­у­скла­ду­са­са­вре­ме­ним­на­уч­ним­и­обра­зов­ним­ми­шље­њем.

На­у­ка­се­че­сто­пред­ста­вља­ску­пом­чи­ње­ни­ца­и­те­о­ре­ма­ко­је­су­мо­гу­до­ка­за­ти­ као­ тач­не.­ Реч­објек тив но­ се­ че­сто­ упо­тре­бља­ва­ за­опис­на уч ног ме то да,­ под­ра­зу­ме­ва­ју­ћи­исто­вре­ме­но­да­по­сто­ји­ је­дан­при­ступ­ко­ји­ је­на­не­ки­на­чин­не­за­ви­сан­од­људ­ског­ра­су­ђи­ва­ња­и­вред­но­сти.­Су­прот­но­то­ме,­ да­нас­вла­да­ми­шље­ње­да­на­у­ка­не­ма­ ста­тич­ки­ сми­сао­ јер­ те­о­ри­је­за­ви­се­од­до­ступ­не­еви­ден­ци­је­и­као­та­кве­су­под­ло­жне­про­ме­на­ма­као­по­сле­ди­ца­по­ја­ве­но­вих­еви­ден­ци­ја.­На­у­ка­је­ви­ђе­на­као­ре­зул­тат­људ­ских­

5

6

Прин ци пи ко ји су штин ски по др жа ва ју на уч но обра зо ва ње

Уче­ни­ци­на­ла­зе­да­је­вр­ло­те­шко­на­у­чи­ти­не­што­с­раз­у­ме­ва­њем­на­осно­ву­за­да­та­ка­ко­ји­су­им­на­из­глед­без­не­ког­сми­сла

Page 16: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

16

на­сто­ја­ња,­ ко­ја,­ да­би­ се­не­што­оства­ри­ло,­ укљу­чу­ју­ кре­а­тив­ност­и­има­ги­на­ци­ју­под­јед­на­ко­као­и­па­жљи­во­ода­бра­не­по­дат­ке­и­ин­тер­пре­та­ци­ју­оних­ко­ји­ге­не­ри­шу­еви­ден­ци­ју.­Исто­ри­ја­на­у­ке­ну­ди­низ­при­ме­ра­про­ме­на­у­на­чи­ну­схва­та­ња­не­ких­ства­ри.­Вр­ло­је­илу­стра­ти­ван­при­мер­со­лар­ног­си­сте­ма.­На­осно­ву­спо­соб­но­сти­раз­у­ме­ва­ња­и­до­но­ше­ња­од­лу­ке­о­то­ме­шта­би­тре­ба­ло­ура­ди­ти­на­осно­ву­по­зна­те­еви­ден­ци­је,­ко­ја,­евен­ту­ал­но,­иде­у­при­лог­но­вим­иде­ја­ма,­мо­гао­би­се­сте­ћи­ути­сак­да­су­те­иде­је­на­из­глед­очи­глед­не.­Али,­оне­у­од­ре­ђе­ном­тре­нут­ку­зах­те­ва­ју­по­мак,­скок­у­кре­а­тив­ном­ми­шље­њу,­ко­је­во­ди­до­но­вог­ску­па­еви­ден­ци­ја.­То­је,­у­ства­ри,­ме­ша­ви­на­ин­дук­тив­ног­и­де­дук­тив­ног­ре­зо­но­ва­ња.­Иде­је­ко­је­су­по­др­жа­не­ни­зом­по­но­вљи­вих­екс­пе­ри­ме­на­та­сти­чу­ста­тус­чи ње ни ца,­али­њи­хо­ва­ста­бил­ност­за­ви­си­од­обим­но­сти­еви­де­ни­ци­је.­На­у­ка­ви­ђе­на­као­раз­у­ме­ва­ње­све­та­ви­ше­де­лу­је­као­сти­му­ланс­и­под­сти­цај­уче­ни­ци­ма­не­го­као­низ­ме­ха­нич­ких­про­це­ду­ра­утвр­ђи­ва­ња­пра вил них од го во ра.

На­уч­на­ак­тив­ност­и­на­уч­но­ми­шље­ње,­би­ло­да­ је­ у­пи­та­њу­на­уч­ник­или­де­те,­пре­вас­ход­но­те­же­раз­у­ме­ва­њу.­Бит­на­раз­ли­ка­из­ме­ђу­на­у­ке­и­тех­но­ло­ги­је­је­упра­во­у­то­ме­што­ова­по­след­ња­на­сто­ји­да­ре­ши­про­бле­ме­ди­зај­ни­ра­њем­и­кре­а­ци­јом­про­из­во­да.­При­раз­во­ју­раз­у­ме­ва­ња­крај­њи­став­о­на­уч­ној­ва­лид­но­сти­се­из­вла­чи­еви­ден­ци­јом­из­фи­зич­ког­све­та.­Упра­во­у­том­по­гле­ду­се­на­у­ка­раз­ли­ку­је­од­ма­те­ма­ти­ке,­у­ко­јој­ је­ло­ги­ка­осно­ва­ре­зо­но­ва­ња.­ По­сто­ји­ ви­ше­ раз­ло­га­ за­ ком­би­но­ва­ње­ на­у­ке,­ ма­те­ма­ти­ке­и­тех­но­ло­ги­је­у­об­у­ча­ва­њу­и­уче­њу,­али­ је­исто­вре­ме­но­ве­о­ма­ва­жно­да­се­пре­по­зна­њи­хов­раз­ли­чит­до­при­нос­ге­не­ри­са­њу­зна­ња­и­раз­у­ме­ва­ња.­Атрак­тив­ност­ма­те­ма­ти­ке­је­у­пре­ци­зно­сти,­да­ва­њем­не­дво­сми­сле­ног­од­го­во­ра.­У­по­ре­ђе­њу­с­њом­на­у­ка­мо­же­да­из­гле­да­не­пре­ци­зно.­То­је­за­то­што­за­ви­си­од­еви­ден­ци­је,­ко­ја­мо­же­би­ти­не­си­гур­на­или­отво­ре­на­за­низ­ин­тер­пре­та­ци­ја,­а­не­са­мо­за­то­што­је­то­ствар­ми­шље­ња­или­не­по­твр­ђе­ног­ве­ро­ва­ња.

Све­ на­уч­не­ ак­тив­но­сти­ у­ окви­ру­ ку­ри­ку­лу­ма­ би­ тре­ба­ло­ да­ про­ду­бљу­ју­раз­у­ме­ва­ње­на­уч­них­иде­ја­ко­ли­ко­и­ам­би­ци­ја,­по­пут­раз­во­ја­ста­во­ва­и­спо­соб­но­сти.

Ни­је­слу­чај­но­што­је­раз­вој­ве­ли­ких­иде­ја­на­пр­вом­ме­сту­ли­сте­ци­ље­ва­у­окви­ру­Прин­ци­па­3.­Због­то­га­би­тре­ба­ло­да­има­ју­и­при­о­ри­тет­при­фор­ми­ра­њу­ис­ку­ства­у­уче­њу.­Мно­ги­на­чи­ни­уче­ња­у­на­у­ци­та­ко­ђе­до­при­но­се­раз­во­ју­ста­во­ва­и­спо­соб­но­сти.­Али­ак­тив­но­сти­ко­је­има­ју­са­мо­ове­не­ког­ни­тив­не­ци­ље­ве­и­не­ма­ју­те­му­у­окви­ру­ма­те­ри­ја­ла­ко­ји­мо­же­да­во­ди­раз­во­ју­на­уч­них­иде­ја­не­до­при­но­се­до­вољ­но­на­уч­ном­обра­зо­ва­њу.­Ве­шти­не­мо­ра­ју­би­ти­упо­тре­бље­не­у­ве­зи­с­не­ком­те­мом­у­окви­ру­од­ре­ђе­ног­ма­те­ри­ја­ла:­не­што­мо­ра­би­ти­опа­же­но;­по­да­ци­мо­ра­ју­би­ти­о­не­че­му.­Ако­то­не што­ни­је­у­ве­зи­са­раз­у­ме­ва­њем­фи­зич­ког­и­жи­вог­све­та,­упо­тре­бље­на­ве­шти­на­је­ви­ше­ге­не­рич­ка­не­го­на­уч­на.­Слич­но,­ак­тив­но­сти­ди­зај­ни­ра­не­са­мо­за­за­ба­ву­или­уз­бу­ђе­ње­ни­су­ни­шта­ви­ше­део­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња­од­ва­тро­ме­та.

Као­и­код­свих­дру­гих­уче­ња,­по­сто­је­раз­ли­чи­те­вр­сте­мо­ти­ва­ци­је­за­уче­ње­на­у­ке­–­не­ке­су­уну­тра­шње,­про­ис­те­кле­из­ин­те­ре­са­за­да­ту­те­му,­а­не­ке­су­спо­ља­шње,­у­об­ли­ку­уз­бу­ђе­ња­или­на­гра­де.­По­сто­ји­же­ља­за­при­влач­ном,­бр­зом­ де­мон­стра­ци­јом­ ко­ја­ во­ди­ до­ пи­та­ња­ ко­ја­ ће­ ђа­ци­ ис­тра­жи­ва­ти.­Ипак,­по­себ­но­је­ва­жно­да­се­на­став­ник­у­основ­ној­шко­ли­уве­ри­да­деч­је­ак­тив­но­сти­иду­и­да­ље­од­ ­за­до­вољ­ства,­од­но­сно­да­по­ма­жу­по­ве­ћа­но­

7

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

На­у­ка­ви­ђе­на­као­раз­у­ме­ва­ње­све­та­ви­ше­де­лу­је­као­сти­му­ланс­и­под­сти­цај­уче­ни­ци­ма­не­го­као­низ­ме­ха­нич­ких­

про­це­ду­ра­утвр­ђи­ва­ња­пра­вил­них­од­го­во­ра

Page 17: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

17

раз­у­ме­ва­ње­ства­ри­ко­је­их­окру­жу­ју.­Ово­не­зна­чи­да­ће­мла­ђи­уче­ни­ци­би­ти­увек­све­сни­нео­п­ход­но­сти­при­ме­не­ве­ли­ких­иде­ја­ко­је­им­у­ак­тив­но­сти­ма­помaжу­да­раз­у­ме­ју,­што­је­знат­но­ве­ро­ват­ни­је­код­уче­ни­ка­у­ста­ри­јим­раз­ре­ди­ма­основ­не­шко­ле.­Али,­на­став­ник­би­тре­ба­ло­да­бу­де­све­стан­ка­ко­ак­тив­но­сти­до­при­но­се­раз­во­ју­ми­шље­ња,­као­и­да­се­та­два­про­це­са­че­сто­мо­гу­оства­ри­ти­за­јед­но.­На­при­мар­ном­ни­воу,­где­ве­ли­ке­иде­је­мо­гу­из­гле­да­ти­ве­о­ма­да­ле­ко­од­деч­јег­раз­у­ме­ва­ња,­на­став­ни­ку­је­по­треб­на­по­моћ­у­пре­по­зна­ва­њу­ва­жно­сти­на­прет­ка­ка­ве­ли­ким­иде­ја­ма,­по­ла­зе­ћи­од­оних­ма­њих,­а­ко­је­су­раз­ви­је­не­прет­ход­ним­ис­ку­ством.

Ђач­ки­ про­гра­ми­ уче­ња,­ као­ и­ по­чет­ни­ тре­нин­зи­ и­ про­фе­си­о­нал­ни­раз­вој­на­став­ни­ка­тре­ба­ло­би­да­бу­ду­кон­зи­стент­ни­с­ме­то­да­ма­уче­ња­и­об­у­ча­ва­ња­ко­ји­омо­гу­ћу­ју­оства­ре­ње­ци­ље­ва­на­ве­де­них­у­При­нци­пу­3.

Да­ли­уче­ник­раз­у­ме­или­не­не­ку­иде­ју­за­ви­си­од­то­га­ко­ли­ко­му­то­по­ма­же­да­да­сми­сао­екс­пе­ри­мен­ту­у­од­го­ва­ра­ју­ћем­тре­нут­ку.­Про­цес­да ва ња сми сла­не­ком­но­вом­екс­пе­ри­мен­ту­укљу­чу­је­упо­тре­бу­иде­је­ко­ја­би­омо­гу­ћи­ла­пред­ви­ђа­ње­ко­је­ће­би­ти­те­сти­ра­но­но­вим­екс­пе­ри­мен­том,­по­сред­ством­не­ког­об­ли­ка­ин ква је ри ме то да.­Мо­гу­ће­ је­по­ку­ша­ти­ са­не­ко­ли­ко­иде­ја­ ко­је­ по­ти­чу­ од­ прет­ход­них­ екс­пе­ри­ме­на­та­ или­ су­ их­ пред­ло­жи­ли­дру­ги­ђа­ци,­на­став­ник­или­не­ки­из­вор­ин­фор­ма­ци­ја.­Ако­су­ђа­ци­при­мо­ра­ни­да­при­хва­те­иде­је­ко­је,­по­не­кад,­мо­гу­би­ти­у­кон­флик­ту­са­њи­хо­вим­ин­ту­и­тив­ним­иде­ја­ма,­без­при­ли­ке­да­се са ми уве ре,­ма­ло­је­ве­ро­ват­но­да­ће­те­иде­је­ре­ал­но­упо­тре­би­ти­у­да­ва­њу­сми­сла­ства­ри­ма­ко­је­се­на­ла­зе­око­њих.­Да­кле,­на­став­нич­ки­ме­тод­би­тре­ба­ло­да­бу­де­та­кав­да­омо­гу­ћи­ђа­ци­ма­да­гра­де­раз­у­ме­ва­ње­од­го­ва­ра­ју­ћим­пред­ви­ђа­њем,­за­сно­ва­ним­на:­мо­гу­ћим­иде­ја­ма,­по­да­ци­ма­при­ку­пље­ним­на­раз­ли­чи­те­на­чи­не,­њи­хо­вој­ин­тер­пре­та­ци­ји,­пре­и­спи­ти­ва­њу­оног­што­је­на­ђе­но­у­од­но­су­на­пред­ви­ђа­ња­и­кроз­ди­ску­си­ју­ко­ли­ко­су­те­иде­је­би­ле­ко­ри­сне.

Не­мо­гу­ће­ је­све­иде­је,­да­те­у­окви­ру­ци­ље­ва­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња,­ис­пи­та­ти­јед­но­став­ном­ма­ни­пу­ла­ци­јом­обје­ка­та.­У­прак­си­је­вр­ло­че­сто­нео­п­ход­но­упо­тре­би­ти­и­дру­ге­ти­по­ве­ин ква је ри ја,­по­пут­по­сма­тра­ња­и­ко­ре­ла­ци­о­них­из­у­ча­ва­ња,­на­при­мер­у­слу­ча­ју­со­лар­ног­си­сте­ма­и­уну­тра­шњих­де­ло­ва­људ­ског­те­ла.­Фи­зич­ка­ак­тив­ност­је­у­овом­слу­ча­ју­ма­ње­ва­жна­од­мен­тал­не,­у­ко­јој­би­ђа­ци­тре­ба­ло­да­бу­ду­уче­сни­ци­у­ин­те­лек­ту­ал­ном­сми­слу­у­на­сто­ја­њу­да­до­би­ју­и­упо­тре­бе­еви­ден­ци­ју,­као­и­да­бу­ду­ак­тив­ни­уче­сни­ци­у­ме­ђу­соб­ној­ди­ску­си­ји.

Ко­ли­ко­год­је­ва­жан­раз­вој­на­уч­них­иде­ја,­ва­жно­је­и­уче­шће­у­не­ком­об­ли­ку­ин ква је ри ја­ко­ји­ђа­ци­ма­ну­ди­не­по­сред­но­ис­ку­ство­у­раз­во­ју­раз­у­ме­ва­ња­о­на­у­ци­и­на­чи­ну­ка­ко­на­уч­ни­ци­ре­ша­ва­ју­сво­је­про­бле­ме.­На­став­ник­би,­сто­га,­на­чи­ном­ра­да­тре­ба­ло­да­пру­жи­при­ли­ку­ђа­ци­ма­да­на­осно­ву­уче­шћа­у­на уч ном­ин ква је ри ју­раз­ми­сле­о­на­чи­ну­на­ко­ји­су­ви­де­ли­и­упо­тре­би­ли­еви­ден­ци­ју,­као­и­ко­ли­ко­је­на­њих­има­ла­ути­ца­ја­ди­ску­си­ја­при­раз­во­ју­ раз­у­ме­ва­ња.­ Раз­у­ме­ва­ње­ при­ро­де,­ мо­ћи­ и­ огра­ни­че­ња­ на­уч­них­по­ку­ша­ја­се­та­ко­ђе­успе­шни­је­оства­ру­је­уче­њем­о­са­да­шњем­и­про­шлом­ра­ду­на­уч­ни­ка.­На­при­мер,­ка­ко­на­уч­ни­ци­по­ста­вља­ју­и­да­ју­од­го­во­ре­на­пи­та­ња,­шта­их­на­во­ди­на­по­ста­вља­ње­тих­пи­та­ња,­ка­ква­ди­ску­си­ја­за­тим­сле­ди­и­ка­ко­је­раз­ли­ка­у­по­гле­ди­ма­ре­ше­на.

8

Прин ци пи ко ји су штин ски по др жа ва ју на уч но обра зо ва ње

На­при­мар­ном­ни­воу,­где­ве­ли­ке­иде­је­мо­гу­из­гле­да­ти­ве­о­ма­да­ле­ко­од­деч­јег­раз­у­ме­ва­ња,­на­став­ни­ку­је­по­треб­на­по­моћ­у­пре­по­зна­ва­њу­ва­жно­сти­на­прет­ка­ка­ве­ли­ким­иде­ја­ма,­по­ла­зе­ћи­од­оних­ма­њих,­а­ко­је­су­раз­ви­је­не­прет­ход­ним­ис­ку­ством

Фи­зич­ка­ак­тив­ност­је­у­овом­слу­ча­ју­ма­ње­ва­жна­од­мен­тал­не,­у­ко­јој­би­ђа­ци­тре­ба­ло­да­бу­ду­уче­сни­ци­у­ин­те­лек­ту­ал­ном­сми­слу­у­на­сто­ја­њу­да­до­би­ју­и­упо­тре­бе­еви­ден­ци­ју,­као­и­да­бу­ду­ак­тив­ни­уче­сни­ци­у­ме­ђу­соб­ној­ди­ску­си­ји

Page 18: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

18

Се­ми­на­ри­за­на­став­ни­ке,­оне­ко­ји­се­при­пре­ма­ју­или­су­већ­за­по­сле­ни­у­обра­зо­ва­њу,­тре­ба­ло­би­да­ука­жу­да­ је­на­ста­ва­ни­ци­ма,­као­и­уче­ни­ци­ма­нео­п­ход­но­ис­ку­ство­у­на­уч­ној­ак­тив­но­сти­и­дис­кур­су­при­ла­го­ђе­ном­њи­хо­вом­ни­воу.­Ти­кур­се­ви­би­тре­ба­ло­да­укљу­че­во­ђе­ње­раз­ли­чи­тих­вр­ста­на­уч­ног­ис­тра­жи­ва­ња,­пра­ће­ног­ре­флек­си­јом­о­усло­ви­ма­и­уло­зи­на­став­ни­ка­у­по­др­шци­раз­у­ме­ва­њу­ка­ко­са­ме­на­у­ке­та­ко­и­о­на­у­ци.

Оце­њи­ва­ње­има­кључ­ну­уло­гу­у­на­уч­ном­обра­зо­ва­њу.­Фор­ма­тив­на­оце­на­ђач­ких­до­стиг­ну­ћа­и­су­ма­тив­на­оце­на­њи­хо­вог­на­прет­ка­мо­ра­ју­би­ти­при­ме­ње­не­на­све­ци­ље­ве.

Оце­на­по­сма­тра­на­као­ин­те­грал­ни­део­на­ста­ве,­а­ко­ја­има­циљ­да­по­мог­не­уче­ње­уче­ни­ка­опи­су­је­се­као­фор­ма­тив­на.­Ра­ци­о­нал­но­је­прет­по­ста­ви­ти­да­ђа­ци,­да­би­учи­ли­с­раз­у­ме­ва­њем,­тре­ба­да­поч­ну­од­иде­ја­и­ве­шти­на­ко­је­већ­по­се­ду­ју.­Уло­га­на­став­ни­ка­је­да­олак­ша­ово­уче­ње­уве­ра­ва­ју­ћи­их­да­те­ак­тив­но­сти­упра­во­ну­де­пра­ви­низ­иза­зо­ва­за­раз­вој­иде­ја­и­ве­шти­на.­Зна­чи,­по­треб­но­је­уочи­ти­ка­да­су­уче­ни­ци­у­раз­во­ју­и­зна­њу­спо­соб­ни­да­на­пре­ду­ју.­Ва­жан­део­овог­про­це­са­је­по­моћ­уче­ни­ци­ма­у­пре­по­зна­ва­њу­ци­ље­ва­не­ке­ак­тив­но­сти­и­на­чи­на­про­це­не­ши­ри­не­до­стиг­ну­ћа­тих­ци­ље­ва,­та­ко­да­и­са­ми­мо­гу­да­од­ре­де­сво­ју­уло­гу­у­ре­а­ли­за­ци­ји­од­го­ва­ра­ју­ћих­на­по­ра.­Упо­тре­ба­оце­њи­ва­ња­се­у­овом­про­це­су­де­ша­ва­упо­ре­до­с­раз­во­јем­не­ке­ак­тив­но­сти,­а­не­по­сле­не­чег­на­у­че­ног,­као­што­ је­то­слу­чај­у­су­ма­тив­ном­оце­њи­ва­њу,­па­би­за­то­тре­ба­ло­да­бу­де­угра­ђе­но­у­про­гра­ме­и­при­руч­ни­ке­ко­је­ко­ри­сте­на­став­ни­ци.­Пот­пу­но­ је­ ја­сно­да­фор­ма­тив­но­оце­њи­ва­ње­мо­ра­би­ти­у­ве­зи­са­свим­ци­ље­ви­ма,­под­усло­вом­да­је­на­став­ник­оси­гу­рао­нај­бо­ље­мо­гућ­но­сти­за­њи­хо­во­оства­ре­ње.

Свр­ха­су­ма­тив­ног­оце­њи­ва­ња­је­пот­пу­но­дру­га­чи­ја­од­фор­ма­тив­ног.­Оно­слу­жи­да­по­ка­же­шта­је­у­од­го­вра­ју­ћем­тре­нут­ку­по­сти­гао­уче­ник,­ка­ко­би­то­би­ло­при­ка­за­но,­на­при­мер,­ро­ди­те­љи­ма­и­од­го­вор­ни­ма­или­но­вом­на­став­ни­ку­при­ли­ком­пре­у­зи­ма­ња­ду­жно­сти,­као­и­са­мим­ђа­ци­ма.­Као­су­ма­тив­на,­ова­ин­фор­ма­ци­ја­ни­је­та­ко­де­таљ­на­као­у­слу­ча­ју­фор­ма­тив­ног­про­це­са.­Мо­же­би­ти­из­ве­де­на­из­ин­фор­ма­ци­ја­ко­је­су­са­ку­пља­не­и­ко­ри­шће­не­као­по­моћ­у­уче­њу,­а­осла­ња­се­на­ин­фор­ма­ци­је­за­сно­ва­не­на­опи­су­до­стиг­ну­ћа­на­раз­ли­чи­тим­ни­во­и­ма.­Она,­та­ко­ђе,­мо­же­би­ти­оства­ре­на­про­ве­ром­оног­што­ђак­мо­же­да­ура­ди­на­од­ре­ђе­ном­ни­воу,­да­ва­њем­те­ста­или­спе­ци­јал­них­за­да­та­ка.­Ме­ђу­тим,­у­том­слу­ча­ју­је­вр­ло­те­шко­оси­гу­ра­ти­да­сви­ци­ље­ви­бу­ду­про­це­ње­ни,­ јер­то­огра­ни­ча­ва­ју­кван­ти­те­ти­те­сто­ва­и­спе­ци­јал­них­за­да­та­ка,­док­на­став­ни­ци­мо­гу­да­су­ми­ра­ју­ин­фо­рам­ци­је­са­ку­пље­не­из­ши­ро­ког­спек­тра­ак­тив­но­сти.­То­је­си­гур­но­ком­плет­ни­је­у­од­но­су­на­ци­ље­ве­уче­ња.­Ком­би­на­ци­ја­на­став­ни­ко­вог­оце­њи­ва­ња­и­ спе­ци­јал­них­за­да­та­ка,­где­су­за­да­ци­упо­тре­бље­ни­да­се­урав­но­те­жи­на­став­ни­ко­ва­оце­на,­ве­ро­ват­ни­је­ну­ди­по­да­так­с­нео­п­ход­ном­ме­ром­ва­лид­но­сти­и­ре­ал­но­сти.

Прет­по­ста­вља­се­да­оце­на­и­обра­зло­же­ње­ре­флек­ту­ју­оно­кључ­но­сте­че­но­зна­ње,­па­је­ве­о­ма­бит­но­да­се­то­не­огра­ни­чи­на­оно­што­је­мо­гу­ће­бр­зо­те­сти­ра­ти.­

Школ­ски­про­гра­ми­би,­ра­де­ћи­на­оства­ре­њу­ових­ци­ље­ва,­тре­ба­ло­да­про­мо­ви­шу­са­рад­њу­из­ме­ђу­на­став­ни­ка­и­ан­га­жу­ју­ши­ру­и­ужу­за­јед­ни­цу,­укљу­чу­ју­ћи­и­на­уч­ни­ке.

У­свим­обла­сти­ма­уче­ња,­шко­ла­мо­же­има­ти­са­мо­ко­рист­ако­упо­зна­ро­ди­те­ље­и­дру­ге­у­за­јед­ни­ци­са­на­чи­ном­ра­да­у­оства­ре­њу­сво­јих­ци­ље­ва.­

9

10

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Упо­тре­ба­оце­њи­ва­ња­као­по­мо­ћи­у­уче­њу­се­од­ви­ја­упо­ре­до­са­раз­во­јем­не­ке­ак­тив­но­сти,­а­не­по­сле­не­чег­на­у­че­ног,­па­би­за­то­тре­ба­ло­да­бу­де­угра­ђе­но­у­про­гра­ме­и­

при­руч­ни­ке

Page 19: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

19

Школ­ски­жи­вот,­као­део­деч­јег­ис­ку­ства,­и­ван­школ­ски­ча­со­ви­мо­гу­би­ти­по­др­шка­деч­јем­ра­ду­у­шко­ли­ако­ши­ра­за­јед­ни­ца­схва­ти­ко­је­ци­ље­ве­би­тре­ба­ло­да­оства­ри­шко­ла.­За­на­уч­но­обра­зо­ва­ње­је­ве­о­ма­ва­жно­да­у­дру­штву­бу­ду­схва­ће­на­ње­го­ва­уло­га­у­раз­у­ме­ва­њу­све­та­ко­ји­нас­окру­жу­је,­јер­ти­ме­ и­ње­го­ве­ мо­гућ­но­сти­ по­ста­ју­ вир­ту­ел­но­ нео­гра­ни­че­не.­ Вред­но­сти­школ­ске­ви­зи­је­и­ци­ље­ва­мо­гу­знат­но­пре­ва­зи­ла­зи­ти­ђач­ку­ко­рист.­Мно­ге­шко­ле­омо­гу­ћа­ва­ју­ро­ди­те­љи­ма­и­дру­ги­ма­да­стек­ну­исту­вр­сту­ис­ку­ства­у­на уч ном­ин ква је ри ју­као­и­са­ми­ђа­ци­и­на­тај­на­чин­раз­ви­ју­лич­но­раз­у­ме­ва­ње­при­ме­ра­на­уч­но­за­сно­ва­них­пој­мо­ва,­по­пут­за­ко­на­одр­жа­ња­енер­ги­је,­ре­ци­кла­же­ма­те­ри­ја­ла­и­за­шти­те­жи­вот­них­ста­ни­шта.

Ђа­ци­мо­гу­да­стек­ну­из­у­зет­но­ко­ри­сна­ис­ку­ства­у­шко­ли­при­ре­а­ли­за­ци­ји­про­гра­ма­ко­ји­охра­бру­ју­на­став­ни­ке­да­ра­де­за­јед­но­и­с­ло­кал­ном­за­јед­ни­цом.­На­у­ка­је­ком­плек­сна­и­сва­ка­про­ме­на­ње­не­пре­зен­та­ци­је­у­шко­ли­је­вр­ло­зах­тев­на.­Ма­ли­број­на­став­ни­ка­је­пот­пу­но­ком­пе­тен­тан­у­свим­обла­сти­ма­на­у­ке­ко­ју­тре­ба­да­пре­зен­ту­је­де­ци.­Мно­ги­од­на­став­ни­ка­у­основ­ној­шко­ли­се­осе­ћа­ју­си­гур­но­са­мо­у­не­ко­ли­ко­обла­сти­на­у­ке.­Не­ки­су,­у­ви­шим­раз­ре­ди­ма­основ­не­и­сред­њој­шко­ли,­при­мо­ра­ни­да­пре­зен­ту­ју­све­обла­сти­на­у­ке­иако­су­про­ду­бље­ни­је­сту­ди­ра­ли­са­мо­јед­ну­или­две.­За­то­сви­мо­гу­има­ти­са­мо­ко­рист­од­про­гра­ма­ко­ји­омо­гу­ћу­ју­на­став­ни­ци­ма­да­упо­ре­де,­на­раз­ли­чи­те­на­чи­не,­сво­ју­ком­пе­тент­ност­са­дру­ги­ма,­да­мо­гу­да­до­би­ју­са­ве­те­и­иде­је­о­на­уч­ним­при­ме­на­ма­у­ло­кал­ној­ин­ду­стри­ји­од­на­уч­ни­ка,­као­и­од­оних­ан­га­жо­ва­них­у­основ­ним­на­уч­ним­ак­тив­но­сти­ма­у­ло­кал­ној­за­јед­ни­ци.­Омо­гу­ћа­ва­ње­сту­ден­ти­ма­на­у­ке­или­ис­тра­жи­ва­чи­ма­да­по­ну­де­сво­ју on li ne­по­моћ­или­по­се­те­шко­ле­и­при­том­ра­де­ди­рект­но­са­ђа­ци­ма­или­по­ну­де­сво­ја­зна­ња­и­по­моћ­на­став­ни­ци­ма­из­сво­је­уже­обла­сти­омо­гу­ћу­је­на­уч­ној­за­јед­ни­ци­да­до­при­не­се­по­бољ­ша­њу­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња.

Прин ци пи ко ји су штин ски по др жа ва ју на уч но обра зо ва ње

Сви­мо­гу­има­ти­са­мо­ко­рист­од­про­гра­ма­ко­ји­омо­гу­ћу­ју­на­став­ни­ци­ма­да­упо­ре­де,­на­раз­ли­чи­те­на­чи­не,­сво­ју­ком­пе­тент­ност­са­дру­ги­ма,­да­мо­гу­да­до­би­ју­са­ве­те­и­иде­је­о­на­уч­ним­при­ме­на­ма­у­ло­кал­ној­ин­ду­стри­ји­од­на­уч­ни­ка,­као­и­од­оних­ан­га­жо­ва­них­у­основ­ним­на­уч­ним­ак­тив­но­сти­ма­у­ло­кал­ној­за­јед­ни­ци

Page 20: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

20

Дру го по гла вље

Се лек ци ја ве ли ких иде ја у на у циПро­ди­ску­то­ва­ће­мо­од­го­во­ре­на­не­ка­пи­та­ња­ко­ја­да­ју­оквир­на­шој­се­лек­ци­ји­ ве­ли­ких­иде­ја­ и­ иден­ти­фи­ка­ци­ји­њи­хо­вог­ про­гре­са.­ Глав­на­ пи­та­ња­су:

•­ ­Да­ли­би­ тре­ба­ло­да­се­ба­ви­мо­ве­ли­ким­иде­ја­ма­у­на­у­ци­или­ве­ли­ким­иде­ја­ма­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња­–­или­су­оне­јед­но­исто?

•­ Ко­ли­ко­ве ли ка­би­тре­ба­ло­да­бу­де­ве­ли­ка­иде­ја?•­ ­Да­ли­би­тре­ба­ло­да­се­огра­ни­чи­мо­на­оне­иде­је­ко­је­су­про и за шле из­­на­уч­не­ак­тив­но­сти­–­иде­је­о­све­ту­при­ро­де­–­или­укљу­чи­ти­и­иде­је­о на­уч­ној­ак­тив­но­сти­и­о­упо­тре­би­на­уч­них­иде­ја?

Ов­де­ни­је­укљу­че­но­пи­та­ње­у­ве­зи­са­уче­ни­ци­ма­ко­ји­ма­су­ове­иде­је­и­на­ме­ње­не.­Сто­га­је­од­са­мог­по­чет­ка­на­ша­глав­на­на­ме­ра­би­ла­да­раз­ма­тра­мо­ве­ли­ке­иде­је­ко­је­би­тре­ба­ло­да­бу­ду­ме­ђу­оства­ри­вим­ци­ље­ви­ма­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња­на­кра­ју­оба­ве­зног­шко­ло­ва­ња,­за­све ђа­ке.­Би­ло­да­ђак,­у­да­љем­шко­ло­ва­њу,­на­ста­вља­или­не­из­у­ча­ва­ње­на­у­ка,­те­иде­је­су­по­треб­не­сва­ком­ јер­омо­гу­ћу­ју­да­ва­ње­сми­сла­оно­ме­што­опа­жа­у­све­ту­при­ро­де,­као­и­ак­тив­но­уче­шће­у­од­лу­ка­ма­за­сно­ва­ним­на­на­у­ци,­ко­је­се­ти­чу­ње­го­ве­и­до­бро­би­ти­дру­гих.­

Да ли су на уч не иде је и иде је на уч ног обра зо ва ња јед но исто?

Ако­раз­ма­тра­мо­са­мо­иде­је­по­треб­не­љу­ди­ма­у­су­о­ча­ва­њу­са­на­уч­но­за­сно­ва­ним­пи­та­њи­ма­и­од­лу­ка­ма­из­сва­ко­днев­ног­жи­во­та,­он­да­је­то­ди­ску­си­ја­стрикт­но­у­обла­сти­на уч ног обра зо ва ња. Још­увек­оста­је­отво­ре­но­пи­та­ње­да­ли­би­ве­ли­ке­иде­је­ко­ри­шће­не­то­ком­из­у­ча­ва­ња­при­ро­де­у­шко­ли­тре­ба­ло­да­бу­ду­исте­као­и­оне­кре­и­ра­не­кроз­ак­тив­ност­на­уч­ни­ка.­За­са­да­је­са­свим­очи­глед­но­да­би­оне­треба­ло­да­бу­ду­јед­но­исто.­У­су­прот­ном­би­се­ство­рио­огро­ман­јаз­из­ме­ђу­на у ке у шко ли­и­ре ал не на у ке,­сли­чан­оном­на­За­па­ду­за­вре­ме­и­од­мах­по­сле­Дру­гог­свет­ског­ра­та.­Али,­шта­са­до­стиг­ну­ћи­ма­на­уч­ни­ка­ко­ји­ра­де­на­фрон­то­ви­ма­зна­ња­у­ско­ро­свим­обла­сти­ма­на­у­ке­–­на­при­мер,­упо­тре­бом­Ве­ли­ког­ха­дрон­ског­су­да­ра­ча­се­ис­тра­жу­ју­усло­ви­у­вре­ме­Ве­ли­ког­пра­ска­или,­пак,­де­ко­ди­ра­ње­ге­но­ма­ор­га­ни­за­ма­–­а­то­су,­са­свим­си­гур­но,­вр­ло­ком­плек­сна­зна­ња,­знат­но­из­над­оних­при­сту­пач­них­ђа­ци­ма­у­шко­ли?­Ова­ис­тра­жи­ва­ња­мо­гу­си­гур­но­да­до­ве­ду­до­но­вих­иде­ја­о­по­ре­клу­уни­вер­зу­ма­или­оног­што­од­ре­ђу­је­раз­ли­ке­из­ме­ђу­ор­га­ни­за­ма.­Ипак,­иако­кре­и­ра­ње­и­те­сти­ра­ње­но­вих­иде­ја­мо­же­да­укљу­чи­екс­трем­но­ком­плек­сне­тех­но­ло­ги­је­са­ку­пља­ња­ре­ле­вант­них­по­да­та­ка,­са­ме­иде­је­не­мо­ра­ју­би­ти­и­нео­п­ход­но­ком­плек­сне­за­ђа­ке­у­шко­ли.­Као­што­се­то­че­сто­и­де­ша­ва,­јед­ном­иден­ти­фи­ко­ва­на­иде­ја­из­гле­да­вр­ло­очи­глед­на.­Та­ко­се­То­мас­Хак­сли,­чи­та­ју­ћи­По ре кло вр ста, ре­зиг­ни­ра­но­пре­ко­ре­вао:­„Ка­ко­сам­био­глуп­па­ни­сам­по­ми­слио­на­то.“­Чак­су­и­фе­но­ме­ни­ко­ји­се­из­у­ча­ва­ју­Ве­ли­ким­ха­дрон­ским­су­да­ра­чем­и­ге­но­ми­ком­ра­зу­мљи­ви­на­од­ре­ђе­ном­ни­воу­не­ком­ко­је­схва­тио­да­је­ма те ри ја са чи ње на од вр ло си ћу шних че сти ца­и­да­ће ли је сва ког ор га ни зма са др же ге нет ски ма те ри јал

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Page 21: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

21

ко ји по ма же да се од ре де њи хо ве ка рак те ри сти ке.­Ови­ар­гу­мен­ти­на­во­де­на­за­кљу­чак­да­су­ве­ли­ке­иде­је­у­на­уч­ном­обра­зо­ва­њу­ре­флек­си­ја­ве­ли­ких­иде­ја­у­на­у­ци,­из­ра­же­них­на­на­чин­при­ме­рен­уче­ни­ци­ма­раз­ли­чи­тих­ни­воа­ког­ни­тив­ног­раз­во­ја.­

Ку­ри­ку­лум­из­ра­жен­по­сред­ством­ових­ве­ли­ких­иде­ја­би­тре­ба­ло­да­оп­ста­не­од­10­до­15­го­ди­на­у­мно­гим­на­ци­о­нал­ним­ку­ри­ку­лу­ми­ма.­Са­свим­је­си­гур­но­да­ће­се­на­чин­на­ко­ји­су­фун­да­мен­тал­не­на­уч­не­иде­је­при­ка­за­не­и­из­у­ча­ва­не­ме­ња­ти­ка­ко­на­уч­но­зна­ње­на­пре­ду­је­и­ка­ко­се­при­ка­зу­ју­са­др­жа­ји­кроз­ко­је­су­оне­раз­ви­је­не.­Ме­ђу­тим,­ци­ље­ви­уче­ња,­по­ста­вље­ни­у­ку­ри­ку­лу­ми­ма­по­сред­ством­ве­ли­ких­иде­ја,­има­ју­знат­но­ду­же­вре­ме­жи­во­та­не­го­са­ме­те­ме­ко­је­су­из­у­ча­ва­не­у­не­ком­тре­нут­ку.

Ко ли ко су ве ли ке ве ли ке иде је?

Ве­ли­ку­иде­ју­де­фи­ни­ше­мо­као­иде­ју­ко­ја­мо­же­би­ти­упо­тре­бље­на­да­об­ја­сни­и­да­пред­види­дешавања­у­ве­зи­са­оп­се­гом­од­го­ва­ра­ју­ћег­фе­но­ме­на­у­при­ро­ди.­Ипак,­иде­је­има­ју­раз­ли­чит­до­мет,­оне­ре­ла­тив­но­ма­ње­мо­гу­да­се­по­ве­жу­у­ве­ћу,­а­за­тим­ова­мо­же­да­бу­де­део­још­ве­ће,­од­но­сно­све­о­бу­хват­ни­је­иде­је.

Ма­ла­иде­ја­се­вр­ло­ла­ко­укла­па­у­де­ло­ве­сродних­до­ме­на­раз­ли­чи­тих­на­уч­них­ ди­сци­пли­на.­ Ка­да­ бе­бе­ поч­ну­ да­фор­ми­ра­ју­ иде­је,­ оне­ то,­ са­свим­си­гур­но,­ ра­де­ по­ве­зу­ју­ћи­ их­ са­ спе­ци­фич­ним­ до­га­ђа­ји­ма­ из­ свог­ вр­ло­огра­ни­че­ног­све­та.­Ме­ђу­тим,­убр­зо­по­чи­њу­да­иден­ти­фи­ку­ју­про­то­ти­по­ве­по­сма­тра­них­обје­ка­та­и­до­га­ђа­ја,­од­но­сно­про­то­ти­по­ве­ко­ји­ре­флек­ту­ју­оно­што­пре­по­зна­је­мо­као­раз­ли­чи­те­до­ме­не­на­у­ке.­Та­ко­у­пр­вим­го­ди­нам­жи­во­та­бе­бе­раз­ли­ку­ју­жи­ве­и­не­жи­ве­објек­те,­пре­по­зна­ју­раз­ли­ке­из­ме­ђу­суп­стан­ци.­Ови­исти­про­то­ти­по­ви­су­на­ђе­ни­у­деч­јем­раз­у­ме­ва­њу­у­ни­зу­зе­ма­ља­у­ко­ји­ма­је­ре­а­ли­зо­ва­на­сту­ди­ја­по­на­ша­ња­бе­ба.­Из­гле­да­да­је­то­ко­рен­иде­ја­ко­је­ се­на­ла­зе­у­обла­сти­би­о­ло­ги­је,­фи­зи­ке­и­хе­ми­је.­ За­то­и­ни­је­из­не­на­ђу­ју­ће­да­ве­ли­ке­иде­је­ко­је­смо­иден­ти­фи­ко­ва­ли­спа­да­ју­у­ове­до­ме­не­на­у­ке.­Ипак,­из­ра­жа­ва­ње­ци­ље­ва­тер­ми­ни­ма­ка­рак­те­ри­стич­ним­за­од­го­ва­ра­ју­ћи­до­мен­не­зна­чи­да­је­оно­што­се­учи­у­окви­ру­са­др­жа­ја­до­ме­на­или­те­ма­то­што­зах­те­ва­тај­до­мен.­Ово­би,­за­и­ста,­би­ло­у­су­ко­бу­с­дру­гим­прин­ци­пи­ма­у­одељ­ку­1.

По­сто­је­ та­ко­ђе­и­све­о­бу­хват­ни­ји­кон­цеп­ти­ко­ји­пре­мо­шћу­ју­ гра­ни­це­до­ме­на­на­уч­них­иде­ја.­Они­су­ма­ло­број­ни­и­на­вр­ло­ви­со­ком­ап­стракт­ном­ни­воу.­Свр­ста­ва­мо­их­у­две­вр­сте­–­иде­је­о­све­ту­ко­ји­нас­окру­жу­је­(као­што­је­ска­ли­ра­ње,­си­ме­три­ја,­ка­у­зал­ност,­фор­ме­и­функ­ци­је)­и­иде­је­о­на­чи­ну­на­ко­ји­су­на­уч­не­иде­је­ге­не­ри­са­не­кроз­на­уч­ну­ак­тив­ност.­

У­пр­вој­вр­сти­су­иде­је­ко­је­мо­гу­би­ти­ре­а­ли­зо­ва­не­са­мо­ка­да­су­до­ме­ни­у­ко­ји­ма­оне­де­лу­ју­ си­гур­ни.­Оне­укљу­чу­ју,­на­при­мер,­кон­цепт­си­сте­ма,­по­пут­ску­па­ме­ђу­соб­но­по­ве­за­них­де­ло­ва­са­др­жа­них­у­ве­ћем­ен­ти­те­ту,­ко­ји­су­при­клад­ни­за­из­у­ча­ва­ње­као­це­ли­на.­Та­кви­си­сте­ми­по­сто­је­уну­тар­ор­га­ни­за­ма,­уну­тар­ма­ши­на,­уну­тар­не­ке­за­јед­ни­це­и­уну­тар­га­лак­си­је.­У­њи­ма­по­сто­је­до­га­ђа­ји­код­ко­јих­се­одр­жа­ва­ју­не­ке­осо­би­не­или­ко­ли­чи­не.­На­при­мер,­ма­са,­на­е­лек­три­са­ње,­енер­ги­ја,­ан­гу­лар­ни­мо­ме­нат,­ге­ни­при­де­о­бе­ће­ли­је.­Дру­га­све­о­бу­хват­на­иде­ја,­на­при­мер,­ука­зу­је­да­по­на­ша­ње­обје­ка­та­и­си­сте­ма­по­ка­зу­је­не­ку­ре­гу­лар­ност­ко­ја­омо­гу­ћу­је­ус­по­ста­вља­

Се лек ци ја ве ли ких иде ја у на у ци

Ве­ли­ке­иде­је­у­нач­ном­обра­зо­ва­њу­су­ре­флек­си­ја­ве­ли­ких­иде­ја­у­на­у­ци,­из­ра­же­них­на­на­чин­при­ме­рен­уче­ни­ци­ма­раз­ли­чи­тих­ни­воа­ког­ни­тив­ног­раз­во­ја

Page 22: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

22

ње­ве­за­чи­јим­из­у­ча­ва­њем­је­мо­гу­ће­пред­ви­де­ти­ре­зул­тат­не­ког­про­це­са.­Исто­вре­ме­но,­ни­ка­да­ни­смо­пот­пу­но­си­гур­ни­у­оно­што­опа­жа­мо­или­ме­ри­мо,­ јер­увек­по­сто­ји­не­ка­не­си­гур­ност­у­ве­зи­с­оним­што­смо­до­би­ли,­по­што­су­не­ки­ре­зул­та­ти­ве­ро­ват­ни­ји­од­дру­гих.

Дру­га­вр­ста­све­о­бу­хват­них­иде­ја­је­у­ве­зи­с­на­чи­ном­фор­ми­ра­ња­и­про­ме­не­на­уч­них­кон­це­па­та.­Она­укљу­чу­је­иде­је­о­при­ро­ди­еви­ден­ци­је,­раз­ли­чи­тим­ти­по­ви­ма­и­ни­воу­об­ја­шње­ња,­као­и­до­ме­та­и­огра­ни­че­ња­на­чи­на­на­ко­ји­је­ком­плек­сни­си­стем­мо­де­ли­ран.

Раз­ма­тра­ју­ћи­ал­тер­на­ти­ве­ко­је­се­пру­жа­ју­уче­ни­ци­ма,­ко­ји­мо­гу­и­не­мо­ра­ју­бр­зо­да­на­пре­ду­ју­у­ак­тив­но­сти­ма­за­сно­ва­ним­на­на­у­ци,­уста­но­вље­но­је­да­им­из­гле­да­ју­знат­но­ко­ри­сни­је­ма­ње­оп­шти­је­иде­је­у­окви­ру­не­ког­на­уч­ног­до­ме­на.­Упра­во­на­том­ни­воу,­на­уч­но­обра­зо­ва­ње­по­ма­же­и­те­жи­да­се­под­сти­че­раз­вој­ве­ли­ких­иде­ја­код­свих­уче­ни­ка,­има­ју­ћи,­при­том,­на­уму­на­по­ме­не­да­те­у­ве­зи­са­5.­прин­ци­пом­о­ва­жно­сти­раз­ли­ко­ва­ња­ци­ље­ва­ку­ри­ку­лу­ма­и­ис­ку­ства­сте­че­ног­уче­њем.­Да­љи­ко­лапс­у­обла­сти­ужих­иде­ја­је,­на­рав­но,­мо­гућ,­али­се­ри­зи­ку­је­гу­би­так­ве­за­из­ме­ђу­ма­њих­иде­ја­ко­је­им­омо­гу­ћу­ју­да­се­укљу­че­у­ко­хе­рент­ну­ве­ћу­иде­ју.­На­ра­тив­на­фор­ма­из­ра­жа­ва­ња­зна­че­ња­ве­ли­ких­иде­ја,­ра­ди­је­не­го­на­во­ђе­ње­ли­сте­изо­ло­ва­них­ка­рак­те­ри­сти­ка,­јед­но­је­од­на­сто­ја­ња­да­се­са­чу­ва­њи­хо­ва­це­ло­ви­тост.

Ко ји кри те ри јум би тре ба ло упо тре би ти при се лек ци ји ве ли ких иде ја?

Ни­је­са­мо­ве ли чи на­иде­је­то­што­тре­ба­раз­ма­тра­ти.­Иден­ти­фи­ка­ци­ју­ве­ли­ких­иде­ја­чи­ни­те­шком­и­ра­су­ђи­ва­ње­о­њи­хо­вој­ре­ле­вант­но­сти­и­ва­жно­сти­у­оп­штем­обра­зо­ва­њу­це­ле­по­пу­ла­ци­је.­Не­мо­же­мо­упа­ко­ва­ти­це­лу­на­у­ку­у­ци­ље­ве­ку­ри­ку­лу­ма,­за­то­је­нео­п­ход­но­раз­мо­три­ти­шта­мо­же­мо­из­о­ста­ви­ти.­Да­ли­је­мо­гу­ће,­ре­ци­мо,­да­упра­во­по­ме­ну­ти­при­ме­ри­–­Ве­ли­ког­ха­дрон­ског­су­да­ра­ча­и­ге­но­ми­ке­–­не­бу­ду­раз­ма­тра­ни­као­при­о­ри­те­ти­у­том­кон­тек­сту?­Мно­ги­по­ку­ша­ји­иден­ти­фи­ко­ва­ња­те­ли­сте­по­чи­њу­с­на­ме­ром­да­се­укљу­чи­са­мо­ма­ли­број­иде­ја,­а­за­вр­ша­ва­ју­се­тек­ма­лим­ре­а­ран­жи­ра­њем­по­зна­тог­са­др­жа­ја.­Вр­ло­је­те­шко­ре­ћи­да­не­ке­чи­ње­ни­це­и­иде­је­ни су по­треб­не.­Упра­во­због­то­га­ми­сли­мо­да­је­од­ма­ње­по­мо­ћи­де­таљ­на­иден­ти­фи­ка­ци­ја­са­др­жа­ја­ко­је­би­тре­ба­ло­на­у­чи­ти­не­го­има­ти­на­уму­иде­је,­ко­је:­

•­ уни­вер­зал­но­су­при­ме­њи­ве,

•­ ­мо­гу­би­ти­раз­ви­је­не­кроз­раз­ли­чи­те­са­др­жа­је,­иза­бра­не­као­ре­ле­вант­не,­ин­те­ре­сант­не­и­мо­ти­ви­шу­ће,

•­ ­мо­гу­би­ти­при­ме­ње­не­на­но­ве­са­др­жа­је­и­омо­гу­ћу­ју­уче­ни­ци­ма­раз­у­ме­ва­ње­си­ту­а­ци­ја­и­до­га­ђа­ја,­још­увек­не­по­зна­тих,­а­са­ко­ји­ма­се­мо­гу­нео­че­ки­ва­но­су­о­чи­ти­то­ком­жи­во­та.

­Ова­ме­ста­су­на­гла­ше­на­у­про­це­су­уче­ња­и­при­ме­не­зна­ња­та­ко­да­ве­ли­ке­иде­је­би­ва­ју­упо­тре­бље­не­као­моћ­но­ору­ђе­у­ин­тер­пре­та­ци­ји­и­раз­у­ме­ва­њу­про­ме­на­ко­је­се­де­ша­ва­ју­у­све­ту.

Та­кво­раз­ма­тра­ње­ути­че­на­кри­те­ри­јум­се­лек­ци­је­ве­ли­ких­иде­ја.­ Ком­би­на­ци­ја­на­пред­по­ме­ну­тих­су­ге­сти­ја­во­ди­до­за­кључ­ка­да­би­ве­ли­ке­иде­је­тре­ба­ло­да:

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Те­шко­је­ре­ћи­да­не­ке­чи­ње­ни­це­и­

иде­је­ни­су­по­треб­не

Page 23: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

23

•­ ­има­ју­ве­ли­ку­моћ­об­ја­шње­ња,­при­ме­њи­ву­на­ве­ли­ки­број­обје­ка­та,­до­га­ђа­ја­и­фе­но­ме­на­са­ко­ји­ма­се­ђа­ци­сре­ћу­у­жи­во­ту­пре­и­по­сле­шко­ло­ва­ња,

•­ ­ну­де­осно­ву­за­раз­у­ме­ва­ње­и­уче­ство­ва­ње­у­до­но­ше­њу­од­лу­ка­ко­је­мо­гу­би­ти­од­ве­ли­ког­зна­ча­ја­за­до­бро­бит­и­здра­вље­љу­ди,­жи­вот­но­окру­же­ње­и­упо­тре­бу­енер­ги­је­из­при­ро­де,

•­ ­ну­де­ра­дост­и­за­до­вољ­ство­спо­соб­но­шћу­на­ла­же­ња­од­го­во­ра­на­пи­та­ња­ко­ја­по­ста­вља­ју­љу­ди­о­се­би­и­при­ро­ди,

•­ ­има­ју­и­кул­тур­ни­зна­чај­–­на­при­мер,­у­про­ме­ни­усло­ва­за­људ­ски­жи­вот­–­ре­флек­ту­ју­ћи­до­стиг­ну­ћа­у­исто­ри­ји­на­у­ке,­ин­спи­ри­са­на­из­у­ча­ва­њем­при­ро­де­и­им­пак­ти­ма­људ­ске­ак­тив­но­сти­на­жи­вот­но­окру­же­ње.

За­јед­но,­ови­кри­те­ри­ју­ми­су­ге­ри­шу­да­се­се­лек­ци­ја­иде­ја­не­оства­ру­је­са­мо­због­ин­стру­мен­тал­них­на­ме­ра­не­го­и­да­до­при­не­се­за­до­вољ­ству­раз­у­ме­ва­ња­при­ро­де­на­уч­не­ак­тив­но­сти­и­оног­што­је­то­ком­ње­от­кри­ве­но.­Ово­во­ди­до­пи­та­ња­о­ин­клу­зи­ји­иде­ја­о на­у­ци­и­ка­ко­су­упо­тре­бље­ни­ка­ко­на­у­ка­та­ко­и­иде­је­о њој.

Да ли би ве ли ке иде је тре ба ло да укљу че иде је о на у ци и ка ко их упо тре би ти?

Пи­та­ње­је­да­ли­огра­ни­чи­ти­ди­ску­си­ју­на­ве­ли­ке­на­уч­не­иде­је­–­оне­те­о­ри­је,­прин­ци­пе­и­мо­де­ле­ко­ји­об­ја­шња­ва­ју­при­род­не­фе­но­ме­не­–­или­укљу­чи­ти­ве­ли­ке­иде­је­о­про­це­су­до­ла­ска­до­тих­те­о­ри­ја,­прин­ци­па­и­мо­де­ла­на­осно­ву­фи­ло­зоф­ске­де­ба­те­о­при­ро­ди­на­у­ке.­У­из­ве­сном­сми­слу,­оно­је­из­бег­ну­то­ис­ка­зи­ва­њем­на­шег­ви­ђе­ња­на­у­ке­као­мно­го­стру­ког,­све­о­бу­хват­ног­зна­ња­о­све­ту­и­про­це­су­до­ла­ска­до­тог­зна­ња.­У­на­уч­ном­обра­зо­ва­њу­ови­аспек­ти­фи­ту­ју­ је­дан­са­дру­гим­јер­же­ли­мо­да­уче­нич­ко­раз­у­ме­ва­ње­укљу­чи­ка­ко­про­цес­на­уч­не­ак­тив­но­сти­та­ко­и­иде­је­ку­да­он­во­ди.­За­и­ста,­вр­ло­ је­те­шко­за­ми­сли­ти­њи­хо­во­раз­два­ја­ње­у­про­це­су­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња­јер,­без­по­зна­ва­ња­на­чи­на­раз­во­ја­иде­ја,­уче­ње­на­у­ке­би­зах­те­ва­ло­сле­по­при­хва­та­ње­мно­гих­иде­ја­о­при­ро­ди­ко­је­су­су­прот­не­сва­ко­днев­ном­схва­та­њу.

С­дру­ге­стра­не,­епи­сте­мо­ло­шка­ве­за­из­ме­ђу­на­уч­ног­са­др­жај­и­про­це­са­је­ма­ње­очи­глед­на.­Осно­ва­еви­ден­ци­је­са­др­жа­ја­иде­ја­о­при­ро­ди­се­на­ла­зи­у­по­на­ша­њу­ен­ти­те­та­и­ор­га­ни­за­ма,­док­је­осно­ва­еви­ден­ци­је­иде­ја­о­на­уч­ним­про­це­си­ма­у­ак­тив­но­сти­ма­љу­ди,­на­уч­ни­ка,­ко­ји­на­сто­је­да­до­ђу­до­са­др­жа­ја­иде­ја.­Ни­до­јед­не­вр­сте­иде­ја­се­не­до­ла­зи­без­сло­бод­ног­ре­зо­но­ва­ња,­али­иде­је­о­про­це­си­ма­су,­у­том­по­гле­ду,­знат­но­ма­ње­иза­зов­не.

Ипак,­раз­ло­зи­за­де­фи­ни­са­ње­ве­ли­ких­на­уч­них­иде­ја­ну­де­ја­ке­ар­гу­мен­те­за­укљу­чи­ва­ње­иде­ја­о­на­уч­ној­ак­тив­но­сти.­Мла­ди­љу­ди­се,­у­све­ту­све­за­ви­сни­јем­од­на­уч­не­при­ме­не,­мо­гу­осе­ћа­ти­бес­по­моћ­ним­без­не­ке­вр­сте­раз­у­ме­ва­ња­не­са­мо­то­га­ка­ко­ства­ри­мо­гу­би­ти­об­ја­шње­не­не­го­и­ка­ко­про­це­ни­ти­ква­ли­тет­ин­фор­ма­ци­ја­на­ко­ји­ма­је­об­ја­шње­ње­за­сно­ва­но.­Ова­ева­лу­а­ци­ја­у­на­у­ци­за­ви­си­од­ко­ри­шће­них­ме­то­да­са­ку­пља­ња,­ана­ли­зе­и­ин­тер­пре­та­ци­је­по­да­та­ка.­Пре­и­спи­ти­ва­ње­за­сно­ва­но­сти­иде­је­омо­гу­ћу­је­нам­да­од­ба­ци­мо­твр­ђе­ња­за­сно­ва­на­на­ла­жној­еви­ден­ци­ји­ко­ја­је­се­лек­тив­но­упо­тре­бље­на­да­по­др­жи­са­мо­од­ре­ђе­не­ак­ци­је.­Ово­је­кључ­на­уло­га­упо­тре­бе­на­уч­ног­зна­ња­у­ева­лу­а­ци­ји­еви­ден­ци­је­са­ци­љем­да­се­до­не­су­

Се лек ци ја ве ли ких иде ја у на у ци

Мла­ди­љу­ди­се,­у­све­ту­све­за­ви­сни­јем­од­на­уч­не­при­ме­не,­мо­гу­осе­ћа­ти­бес­по­моћ­ним­без­не­ке­вр­сте­раз­у­ме­ва­ња­не­са­мо­то­га­ка­ко­ства­ри­мо­гу­би­ти­об­ја­шње­не­не­го­и­ка­ко­про­це­ни­ти­ква­ли­тет­ин­фор­ма­ци­ја­на­ко­ји­ма­је­об­ја­шње­ње­за­сно­ва­но

Page 24: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

24

од­лу­ке­по­пут­оних­у­ве­зи­са­упо­тре­бом­при­род­них­ре­сур­са.­Ова­спо­соб­ност­се­че­сто­опи­су­је­као­кон­сти­ту­тив­ни­део­на уч не пи сме но сти.­Ипак,­до­мет­ове­фра­зе­је­то­ли­ко­про­ши­рен­да­ње­но­зна­че­ње­по­ста­је­нео­д­ре­ђе­но,­па­је­упра­во­због­то­га­ни­смо­ни­ко­ри­сти­ли­у­овој­ди­ску­си­ји.­

При каз иза бра них ве ли ких иде ја

Ди­ску­си­ја­у­ве­зи­с­овом­те­мом­нас­је­до­ве­ла­до­се­лек­ци­је­сле­де­ће­ли­сте­иде­ја­ ко­је­ би­ тре­ба­ло­ ре­а­ли­зо­ва­ти­ на­ кра­ју­ оба­ве­зног­шко­ло­ва­ња.­Овај­кра­так­при­каз­не­ма­на­ме­ру­да­бу­де­ком­пле­тан­не­го­је­ди­но­да­ука­же­на­до­мет­сва­ке­од­њих.­У­по­гла­вљу­3­смо­на­ве­ли­иде­је­у­на­ра­тив­ном­об­ли­ку,­што­ви­ше­од­го­ва­ра­при­ка­зу­на­прет­ка­на­том­пла­ну.

На уч не иде јеСви­ма­те­ри­ја­ли­у­уни­вер­зу­му­су­са­чи­ње­ни­од­вр­ло­си­ћу­шних­че­сти­цаАто­ми­су­основ­ни­гра­див­ни­еле­мен­ти­свих­ма­те­ри­ја­ла,­ка­ко­жи­вих­та­ко­и­не­жи­вих.­Осо­би­не­раз­ли­чи­тих­ма­те­ри­ја­ла­су­обајш­ње­не­по­на­ша­њем­ато­ма.­Хе­миј­ским­ре­ак­ци­ја­ма­до­ла­зи­до­пре­гру­пи­са­ња­ато­ма­у­суп­стан­ца­ма,­што­као­по­сле­ди­цу­има­фор­ми­ра­ње­но­вих­суп­стан­ци.­Сва­ки­атом­је­са­чи­њен­од­је­згра,­ко­је­са­др­жи­не­у­тро­не­и­про­то­не,­око­ко­га­кру­же­елек­тро­ни.­Су­прот­на­на­е­лек­три­са­ња­про­то­на­и­елек­тро­на­се­при­вла­че,­одр­жа­ва­ју­ћи­за­јед­но­ато­ме,­чи­ме­се­објаш­ња­ва­и­фор­ми­ра­ње­не­ког­је­ди­ње­ња.­

Је­дан­обје­кат­мо­же­де­ло­ва­ти­на­не­ки­дру­ги­на­ра­сто­ја­њу­Не­ки­објек­ти­има­ју­осо­би­ну­деј­ства­на­дру­ге­објек­те­на­дис­тан­ци.­У­не­ким­слу­ча­је­ви­ма,­по­пут­зву­ка­и­све­тло­сти,­тај­про­цес­се­де­ша­ва­по­сред­ством­зра­че­ња­ко­је­се­про­сти­ре­од­из­во­ра­до­при­јем­ни­ка.­У­дру­гим­слу­ча­је­ви­ма­деј­ство­на­да­љи­ну­је­об­ја­шње­но­по­сто­ја­њем­по­ља­си­ле­ко­ја­де­лу­је­из­ме­ђу­обје­ка­та.­То­је,­на­при­мер,­слу­чај­са­маг­нет­ским­и­уни­вер­зал­ним­гра­ви­та­ци­о­ним­по­љем.­

Про­ме­на­кре­та­ња­не­ког­објек­та­је­по­сле­ди­ца­деј­ства­не­ке­си­ле­на­ње­гаОбјек­ти­ме­ња­ју­бр­зи­ну­кре­та­ња­са­мо­ако­на­њих­де­лу­је­не­ка­си­ла.­Гра­ви­та­ци­ја­је­уни­вер­зал­на­при­влач­на­си­ла­ко­ја­де­лу­је­из­ме­ђу­свих­обје­ка­та,­би­ло­ма­лих,­би­ло­ве­ли­ких,­про­у­зро­ку­ју­ћи­одр­жа­ва­ње­кре­та­ња­пла­не­та­око­Сун­ца­и­па­да­ње­замљских­обје­ка­та­ка­цен­тру­Зе­мље.

Укуп­на­су­ма­енер­ги­је­у­уни­вер­зу­му­је­увек­иста,­али­енер­ги­ја­мо­же­да­ се­ тран­сфор­ми­ше­при­про­ме­ни­ ства­ри­или­про­у­зро­ко­ва­њу­ тих­про­ме­наМно­ги­про­це­си­или­до­га­ђа­ји­укљу­чу­ју­про­ме­не­и­зах­те­ва­ју­енер­ги­ју­да­се­оне­де­се.­Енер­ги­ја­се­са­ јед­ног­на­дру­го­те­ло­мо­же­пре­не­ти­на­раз­ли­чи­те­на­чи­не.­ У­ тим­про­це­си­ма­ се­не­ка­енер­ги­ја­ме­ња­у­об­лик­ко­ји­ је­ те­же­упо­тре­бљив.­Енер­ги­ја­не­мо­же­да­бу­де­ни­ство­ре­на­ни­уни­ште­на.­Енер­ги­ја­до­би­је­на­из­фо­сил­них­ го­ри­ва­ни­је­ви­ше­до­ступ­на­у­по­год­ном­об­ли­ку­за­упо­тре­бу.

1

2

3

4

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Page 25: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

25

Са­став­Зе­мље­и­ње­не­ат­мос­фе­ре,­као­и­про­це­са­ко­ји­се­уну­тар­ ­њих­де­ша­ва­ју­об­ли­ку­ју­по­вр­ши­ну­Зе­мље­и­кли­му­на­њојРа­ди­ја­ци­јом­ко­ја­по­ти­че­од­Сун­ца­до­ла­зи­до­за­гре­ва­ња­по­вр­ши­не­Зе­мље,­што­про­у­зро­ку­је­кон­век­ци­ју­стру­је­у­ва­зду­ху­и­оке­а­ни­ма,­а­ти­ме­и­кре­и­ра­ње­кли­ме­на­Зе­мљи­ној­по­вр­ши­ни.­За­гре­ва­њем­ис­под­по­вр­ши­не,­ко­је­је­по­сле­ди­ца­то­пло­те­ко­ја­по­ти­че­од­уну­тра­шњо­сти­Зе­мље,­до­ла­зи­до­кре­та­ња­ото­пље­них­сте­на.­Чвр­ста­по­вр­ши­на­је­под­ло­жна­стал­ним­про­ме­на­ма­ко­је­на­ста­ју­то­ком­про­це­са­фор­ми­ра­ња­и­еро­зи­је­сте­на.

Наш­со­лар­ни­си­стем­је­вр­ло­ма­ли­део­ми­лио­на­га­лак­си­ја­у­уни­вер­зу­муСо­лар­ни­си­стем­чи­не­на­ше­Сун­це,­осам­пла­не­та­и­дру­гих­ма­њих­обје­ка­та­ко­ји­кру­же­око­ње­га.­По­ја­ве­да­на,­но­ћи­­и­го­ди­шњих­до­ба­се­об­ја­шња­ва­ју­ори­јен­та­ци­јом­и­ро­та­ци­јом­Зе­мље­при­кру­же­њу­око­Сун­ца.­Со­лар­ни­си­стем­је­део­га­лак­си­је­зве­зда,­јед­не­од­мно­го­ми­ли­о­на­у­уни­вер­зу­му,­огром­ног­ра­сто­ја­ња­од­нас,­од­ко­јих­мно­ге­има­ју­сво­је­пла­не­те.­

Жи­ви­ор­га­ни­зми­има­ју­ће­лиј­ску­ор­га­ни­за­ци­ју­те­лаСви­жи­ви­ор­га­ни­зми­су­са­чи­ње­ни­од­ јед­не­или­ви­ше­ће­ли­ја.­Ви­ше­ће­лиј­ски­ор­га­ни­зми­има­ју­ће­ли­је­ко­је­се­раз­ли­ку­ју­пре­ма­функ­ци­ји.­Све­основ­не­жи­вот­не­функ­ци­је­су­ре­зул­тат­про­це­са­ко­ји­се­де­ша­ва­ју­уну­тар­ће­ли­ја,­од­ко­јих­је­са­ста­вљен­не­ки­ор­га­ни­зам.­Раст­ор­га­ни­зма­је­ре­зул­тат­ви­ше­стру­ких­ће­лиј­ских­де­о­ба.

Ор­га­ни­зми­ма­су­нео­п­ход­ни­енер­ги­ја­и­гра­див­не­ма­те­ри­је,­због­че­га­су­че­сто­за­ви­сни­од­дру­гих­ор­га­ни­за­ма­или­су­у­ком­пе­ти­ци­ји­са­њи­маОр­га­ни­зми­ до­би­ја­ју,­ пу­тем­ хра­не,­ гра­див­не­ ма­те­ри­је­ и­ енер­ги­ју,­ ко­ји­ су­нео­п­ход­ни­за­оба­вља­ње­основ­них­жи­вот­них­функ­ци­ја­и­раст.­Не­ке­биљ­ке­и­бак­те­ри­је­су­спо­соб­не­да­ко­ри­сте­енер­ги­ју­Сун­ца­и­та­ко­син­те­ти­шу­сло­же­не­мо­ле­ку­ле­хра­не.­Жи­во­ти­ње­се­снаб­де­ва­ју­енер­ги­јом­та­ко­што­раз­ла­жу­ове­сло­же­не­мо­ле­ку­ле­и­пот­пу­но­су­енер­гет­ски­за­ви­сне­од­би­ља­ка.­У­сва­ком­еко­си­сте­му­из­ме­ђу­вр­ста­по­сто­ји­ком­пе­ти­ци­ја­за­енер­ги­ју­и­ма­те­ри­је,­ко­ји­су­нео­п­ход­ни­за­жи­вот­и­ре­про­дук­ци­ју.

Ге­не­тич­ке­ин­фор­ма­ци­је­ се­пре­но­се­ са­ јед­не­ ге­не­ра­ци­је­ор­га­ни­за­ма­на­дру­гу­­Ге­не­тич­ке­ин­фор­ма­ци­је­се­у­ће­ли­ји­на­ла­зе­у­ДНК­мо­ле­ку­лу­у­об­ли­ку­ге­не­тич­ког­ко­да­ко­ји­се­за­сни­ва­на­ком­би­на­ци­ји­че­ти­ри­је­ди­ње­ња­(у­ви­ду­по­чет­них­сло­ва­на­зи­ва­ових­је­ди­ње­ња).­Ге­ни­од­ре­ђу­ју­раз­ви­так­и­струк­ту­ру­ор­га­ни­за­ма.­При­бес­пол­ном­раз­мно­жа­ва­њу­сви­ге­ни­јед­ног­по­том­ка­по­ти­чу­од­истог­ро­ди­те­ља.­При­пол­ном­раз­мно­жа­ва­њу­по­ло­ви­на­ге­на­по­то­ма­ка­по­ти­че­од­јед­ног,­а­дру­га­по­ло­ви­на­од­дру­гог­ро­ди­те­ља.­

Ди­вер­зи­тет­ ор­га­ни­за­ма,­жи­вот­ на­ Зе­мљи­и­из­у­ми­ра­ње­ре­зул­тат­ су­про­це­са­ево­лу­ци­јеСви­ор­га­ни­зми­ко­ји­да­нас­жи­ве­на­Зе­мљи­су­по­том­ци­за­јед­нич­ког­пре­тка,­ко­ји­је­био­јед­но­став­ни­јед­но­ће­лиј­ски­ор­га­ни­зам.­Ге­не­тич­ким­про­ме­на­ма­кроз­без­број­ге­не­ра­ци­ја,­чи­ји­је­ре­зул­тат­по­ја­ва­раз­ли­чи­то­сти­у­окви­ру­по­је­ди­них­вр­ста,­оства­ру­је­се­се­лек­ци­ја­оних­ин­ди­ви­дуа­ко­је­су­нај­бо­ље­при­ла­го­ђе­не­пре­жи­вља­ва­њу­под­од­ре­ђе­ним­усло­ви­ма­сре­ди­не.­Ор­га­ни­зми­ко­ји­ни­су­спо­соб­ни­да­на­за­до­во­ља­ва­ју­ћи­на­чин­од­го­во­ре­про­ме­на­ма­у­њи­хо­вом­окру­же­њу­–­не­ста­ју.

5

6

7

8

9

10

Се лек ци ја ве ли ких иде ја у на у ци

Page 26: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

26

Иде је о на у ци

На­у­ка­прет­по­став­ља­да­за­ сва­ку­по­сле­ди­цу­по­сто­ји­ је­дан­или­ви­ше­узро­каНа­у­ка­ тра­жи­ об­ја­шње­ње­ или­ раз­у­ме­ва­ње­фе­но­ме­на­ у­ при­ро­ди­ по­сред­ством­узро­ка.­Пред­ло­же­но­об­ја­шње­ње­би­тре­ба­ло­да­бу­де­за­сно­ва­но­на­еви­ден­ци­ји­оства­ре­ној­по­сма­тра­њем­или­екс­пе­ри­мен­том.­Не­по­сто­ји­ је­дин­ствен­на­уч­ни­ме­тод­за­ге­не­ри­са­ње­и­те­сти­ра­ње­на­уч­ног­об­ја­шње­ња.

На­уч­на­об­ја­шње­ња,­те­о­ри­је­и­мо­де­ли­би­тре­ба­ло­нај­бо­ље­да­фи­ту­ју­по­зна­те­чи­ње­ни­це­у­да­том­тре­нут­ку­На­уч­на­ те­о­ри­ја­или­мо­дел­пред­ста­вља­ју­ре­ал­ци­је­из­ме­ђу­про­мен­љи­вих­или­ком­по­не­на­та­ си­сте­ма­и­мо­ра­ју­ да­фи­ту­ју­ре­зул­та­те­по­сма­тра­ња,­ до­ступ­не­у­том­тре­нут­ку,­као­и­да­да­ју­пред­ви­ђа­ња­ко­ја­мо­гу­би­ти­те­сти­ра­на.­Сва­ка­те­о­ри­ја­или­мо­дел­су­про­ви­зор­ни­и­под­ло­жни­ре­ви­зи­ји­у­све­тлу­но­вих­по­да­та­ка,­чак­и­ка­да­су­њи­хо­ва­пред­ви­ђа­ња­у­са­гл­асно­сти­са­по­да­ци­ма­из­про­шло­сти.­Сва­ки­мо­дел­има­свој­до­мет­и­огра­ни­че­ња­у­об­ја­шње­њу­оног­што­је­опа­же­но.

Зна­ње­ство­ре­но­на­у­ком­је­упо­тре­бље­но­у­не­ким­тех­но­ло­ги­ја­ма­ко­је­ства­ра­ју­про­из­во­де­за­до­бро­бит­чо­ве­чан­стваУпо­тре­ба­на­уч­них­иде­ја­у­тех­но­ло­ги­ји­је­има­ла­за­по­сле­ди­цу­зна­чај­не­про­ме­не­у­мно­гим­аспек­ти­ма­људ­ске­ак­тив­но­сти.­На­пре­дак­у­тех­но­ло­ги­ји­ је­пру­жио­ мо­гућ­ност­ да­љих­ на­уч­них­ ак­тив­но­сти.­ За­уз­врат,­ ово­ по­ве­ћа­ње­раз­у­ме­ва­ња­по­ма­же­у­за­до­во­ље­њу­људ­ске­ра­до­зна­ло­сти­о­при­ро­ди.­У­не­ким­ обла­сти­ма­људ­ске­ ак­тив­но­сти­ тех­но­ло­ги­ја­ је­ ис­пред­ на­уч­них­ иде­ја,­док­у­дру­гим­на­уч­не­иде­је­прет­хо­де­тех­но­ло­ги­ји.­

На­уч­не­ при­ме­не­ има­ју­ вр­ло­ че­сто­ дру­штве­не,­ етич­ке,­ еко­ном­ске­ и­по­ли­тич­ке­им­пли­ка­ци­јеУпо­тре­ба­на­уч­ног­зна­ња­и­тех­но­ло­ги­ја­чи­ни­мно­ге­ино­ва­ци­је­мо­гу­ћим.­Са­ма­на­у­ка­не­мо­же­од­лу­чи­ти­да­ли­су­не­ке­на­уч­не­при­ме­не­по­жељ­не­или­не.­Етич­ки­и­мо­рал­ни­ста­во­ви­мо­гу­би­ти­нео­п­ход­ни­у­слу­ча­је­ви­ма­ка­да­се­раз­ма­тра­људ­ска­си­гур­ност­и­ути­цај­на­љу­де­и­жи­вот­но­окру­же­ње.­­

11

12

13

14

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Page 27: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

27

Тре ће по гла вље

Од ма ле до ве ли ке иде је у на у циЈа­сно­је­да­су­иден­ти­фи­ко­ва­не­ве­ли­ке­иде­је­ком­плек­сне­и­углав­ном­укљу­чу­ју­ап­страк­ци­је­ко­је­знат­но­пре­ва­зи­ла­зе­мо­гућ­но­сти­де­це­мла­ђег­уз­ра­ста.­Оне­не­мо­гу­би­ти­пре­зен­то­ва­не­у­том­об­ли­ку.­Сва­ки­по­ку­шај­да­се­ра­ди­на­та­кав­на­чин­до­во­ди­до­ме­ха­нич­ког­ме­мо­ри­са­ња­ре­чи­ко­је­не­ма­ју­бит­но­зна­че­ње­у­ве­зи­са­до­га­ђа­ји­ма­у­при­ро­ди.­За­то­се­мо­ра­мо­за­пи­та­ти­ко­јим­пу­тем­де­ца­раз­ви­ја­ју­ове­ве­ли­ке­иде­је­из­на­у­ке­и­о­на­у­ци,­по­ла­зе­ћи­од­њи­хо­вог­ра­ног­ис­тра­жи­ва­ња­обје­ка­та­и­до­га­ђа­ја­у­окру­же­њу.

Деч је ра не иде је о све ту ко ји их окру жу је

По­сма­тра­ју­ћи­ка­ко­бе­бе,­не­што­по­сле­ро­ђе­ња,­по­кре­ћу­гла­ву­и­очи,­за­кљу­че­но­је­да­усме­ра­ва­ју­по­глед­углав­ном­дуж­пра­ве­ли­ни­је­и­кон­тра­ста­–­во­ле­де­ко­ри­са­не­и­уга­о­не­пред­ме­те­–­а­њи­хо­ве­очи­кру­же­по­спољ­ним­ли­ни­ја­ма­по­ка­за­ног­објек­та,­очи­глед­но­раз­ли­ку­ју­ћи­објек­те­од­њи­хо­вог­окру­же­ња.­Фа­сци­ни­ра­ни­су,­та­ко­ђе,­кре­та­њем­и,­пра­те­ћи­кре­та­ње­објек­та­гле­да­ју­око­се­бе,­вр­ло­бр­зо­по­ста­ју­спо­соб­ни­да­пред­ви­де­где­ће­се­не­ки­обје­кат­у­кре­та­њу­на­ћи,­чак­иако­је­део­ње­го­ве­пу­та­ње­скри­вен.­На­при­мер,­ако­се­не­ки­ко­тр­ља­ју­ћи­обје­кат­кре­ће­иза­за­кло­на,­они­гле­да­ју­у­тач­ку­у­ко­јој­би­тре­ба­ло­да­се­по­но­во­по­ја­ви.­Ис­тра­жи­ва­чи­су,­упо­тре­бом­овог­ме­то­да,­из­ве­ли­за­кљу­чак­да­бе­бе­у­пр­вој­го­ди­ни­жи­во­та­раз­у­ме­ју­да­не­жи­ви­објек­ти­не­мо­гу­да­се­по­кре­ну­са­ми­од­се­бе,­док­жи­ви­мо­гу.

За­раз­у­ме­ва­ње­све­та­ко­ји­нас­окру­жу­је­по­себ­но­су­ва­жне­две­иде­је:­пер­ма­нент­ност­обје­ка­та­и­ка­у­зал­ност.­Иде­ја­да­је­не­стао­обје­кат­ко­ји­још­увек­не­где­по­сто­ји­зах­те­ва­вре­ме­на­да­би­би­ла­раз­ви­је­на.­Ако­се­обје­кат­не­по­ја­вљу­је­иза­за­кло­на,­вр­ло­ма­ле­бе­бе­по­ка­зу­ју­збу­ње­ност,­али­из­гле­да­да­не­сма­тра­ју­да­је­још­увек­иза.­По­сма­тра­ју­ћи­ка­ко­не­кој­по­сле­ди­ци­увек­прет­хо­ди­не­ки­узрок­–­до­ла­зе­до­за­кључ­ка­да­по­сто­ји­ка­у­зал­ност.­Бе­бе­ве­о­ма­бр­зо­уоча­ва­ју­да­мо­гу­не­што­да­иза­зо­ву­и­са­пр­вим­ро­ђен­да­ном­из­гле­да­да­раз­ли­ку­ју­ пси­хо­ло­шку­ ка­у­зал­ност­ (на­ при­мер,­ до­би­ја­ње­од­го­во­ра­од­ро­ди­те­ља­кроз­осмех­или­по­ви­ше­ни­тон)­и­фи­зич­ку­ка­у­зал­ност­(пу­ште­на­ствар­па­да­на­ни­же).­За­и­ста,­као­што­је­и­по­ме­ну­то­у­по­гла­вљу­2,­ма­ла­де­ца­ре­а­гу­ју­на­до­га­ђа­је­и­фе­но­ме­не­на­та­кав­на­чин­да­пра­ве­раз­ли­ку­из­ме­ђу­до­ме­на,­кре­та­ња,­жи­вих­ства­ри,­раз­ли­чи­тих­суп­стан­ци.

По­сто­ји­ве­ли­ки­број­ис­тра­жи­ва­ња­о­иде­ја­ма­де­це­ко­ја­по­ка­зу­ју­да­у­тре­нут­ку­ула­ска­у­шко­лу­већ­има­ју­фор­ми­ра­не­иде­је­о­мно­гим­аспек­ти­ма­све­та,­укљу­чу­ју­ћи­и­свет­на­у­ке.­По­што­су­те­иде­је­де­ца­са­ма­фор­ми­ра­ла­и­за­њих­оне­има­ју­од­го­ва­ра­ју­ће­зна­че­ње,­ни­је­ни­ма­ло­ла­ко­за­ме­ни­ти­их­не­ким­дру­гим­иде­ја­ма.­Пре­све­га­је­то­те­шко­ура­ди­ти­са­на уч ним­иде­ја­ма,­ко­је­су­че­сто­су­прот­не­ин­ту­и­ци­ји­(као­што­је­иде­ја­да­ће­објек­ти­у­по­кре­ту­на­ста­ви­ти­да­се­кре­ћу­све­док­на­њих­не­де­лу­је­не­ка­си­ла­и­за­у­ста­ви­их,­пре­не­го­што­ће­се­за­у­ста­ви­ти­са­ми­од­се­бе).­Деч­је­иде­је­мо­ра­ју­би­ти­узе­те­као­по­ла­зна­тач­ка­на­прет­ка­ка­ви­ше­на­уч­ним­иде­ја­ма,­ко­је­фи­ту­ју­њи­хов­про­ши­ре­ни­до­мен­ис­ку­ства.

Од ма ле до ве ли ке иде је у науци

Page 28: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

28

Мо де ли на пре до ва ња

По­моћ­де­ци­у­ре­а­ли­за­ци­ји­ове­про­ме­не­за­ви­си­од­то­га­ка­ко­је­ви­ђен­про­цес­раз­во­ја­иде­ја.­Раз­мо­три­мо,­на­при­мер,­три­раз­ли­чи­та­ви­ђе­ња­овог­про­це­са:

•­ ­Је­дан­од­на­чи­на­ је­иден­ти­фи­ко­ва­ње­на­прет­ка­слич­но­про це су пе ња ња уз мер де ви не.­Сва­ки­ко­рак­мо­ра­да­бу­де­ком­пле­ти­ран­пре­не­го­што­сле­де­ћи­ко­рак­бу­де­пред­у­зет.­Ово­је­не­ка­вр­ста­атрак­тив­не­ана­ло­ги­је,­ко­ја­се­по­не­кад­ко­ри­сти­као­осно­ва­за­кре­и­ра­ње­ску­па­па­жљи­во­по­де­ље­них­ак­тив­но­сти­уче­ња­ко­је­сле­де­јед­на­дру­гу­у­не­про­ме­њи­вим­се­квен­ца­ма.­По­сто­ји­ прет­по­став­ка­ да­ ло­гич­ка­ де­тер­ми­ни­са­ност­ се­квен­ци­ ко­ра­ка­од­го­ва­ра­на­чи­ну­на­ко­ји­де­ца­да­ју­сми­сао­ис­ку­ству.­Пред­ло­же­ни­мо дел мер де ви на­ (на­при­мер,­the­Ame­ri­can­As­so­ci­a­tion­for­the­Advan­ce­ment­of­Sci­en­ce­–­AAAS,­Atlas­of­Sci­en­ce­Li­te­racy­Vo­lu­me­1­and­2­–­атлас­на­уч­ног­опи­сме­ња­ва­ња)­узи­ма­у­об­зир­оно­што­је­по­зна­то­о­на­чи­ну­на­ко­ји­де­ца­уче,­али­се­прет­по­ста­вља­да­се­то­од­но­си­на­исти­на­чин­на­све­уче­ни­ке,­од­но­сно­да­ће­се­сви­уче­ни­ци­осе­ћа­ти­за­до­вољ­но­у­пе­ња­њу­истим­мер­де­ви­на­ма.­Та­ко­ђе,­као­што­смо­пред­ло­жи­ли­у­ди­ску­си­ји­о­Прин­ци­пу­5,­раз­ло­зи­за­пе­ња­ње­сва­ком­пре­ча­гом­мо­жда­не­ће­би­ти­очи­глед­ни­свим­уче­ни­ци­ма,­по­го­то­ву­не­они­ма­ко­ји­ни­су­у­ста­њу­да­не­што­раз­у­ме­ју­и­схва­те­све­док­не­стиг­ну­на­врх­мер­де­ви­на.

•­ ­Ал­тер­на­тив­ни­по­глед­је­да­се­на­пре­дак­раз­ма­тра­ра­ди­је­по­ши­ри­ни­не­го­по­вер­ти­ка­ли,­ са­ ве­ћим­иде­ја­ма­ ко­је­ се­по­сте­пе­но­ши­ре,­об­у­хва­та­ју­ћи­оне­ма­ње,­што­ се­не­мо­ра­нео­п­ход­но­оства­ри­ти­на­пре­до­ва­њем­ко­рак­по­ко­рак.­Део­про­це­са­мо­же­би­ти­за­ми­шљен­као­ком­пле­ти­ра­ње­пу зли.­Иако­де­ло­ви­мо­гу­би­ти­скло­пље­ни­у­би­ло­ком­ко­ра­ку,­по­год­но­је­на­са­мом­стар­ту­по­ве­за­ти­не­ко­ли­ко­де­ло­ва­за­јед­но,­што­ће­омо­гу­ћи­ти­да­се­лак­ше­пре­по­зна­део­не­ке­це­ли­не.­Фор­ми­ра­ни­део­омо­гу­ћу­је­да­се­лак­ше­уочи­ко­ја­сле­де­ћа­пу­зла­нај­бо­ље­од­го­ва­ра­да­би­се­про­ши­рио­скло­пље­ни­део­це­ли­не.­Ме­ђу­тим,­не­ра­де­сви­на­тај­на­чин.­На­при­мер,­не­ки­игра­чи­ви­ше­во­ле­да­по­ре­ђа­ју­пу­зле­та­ко­да­фор­ми­ра­ју­не­ку­вр­сту­окви­ра­и­да­за­тим­кре­ну­да­ље.­Ова­ана­ло­ги­ја­ука­зу­је­на­чи­ње­ни­цу­да­је­мно­го­лак­ше­ре­ши­ти­про­блем­(а­ти­ме­и­учи­ти)­ка­да­по­сто­ји­не­ка­сли­ка­ком­пле­ти­ра­них­пу­зли­(ве­ли­ка­иде­ја)­ко­ја­се­сма­тра­во­ди­чем,­у­по­ре­ђе­њу­са­не­чим­не­по­зна­тим­што­де­ло­ви­мо­гу­да­фор­ми­ра­ју­ка­да­се­по­ста­ве­за­јед­но.­Ана­ло­ги­ја,­ипак,­по­ста­је­не­а­де­кват­на­ка­да­се­узме­у­об­зир­да­се­де­ца­стал­но­су­о­ча­ва­ју­са­но­вим­ис­ку­ством,­ка­ко­у­фор­мал­ном­ ­обра­зо­ва­њу­та­ко­и­у­сва­ко­днев­ном­жи­во­ту,­ко­је­угра­ђу­ју­у­све­ве­ћу­сли­ку,­а­ко­ја­од­го­ва­ра­опи­су­на­чи­на­ра­да­од­го­ва­ра­ју­ћих­ства­ри.­Дру­гим­ре­чи­ма,­број­пу­зли­се­вре­ме­ном­ме­ња.­Ме­ђу­тим,­про­цес­на­ла­же­ња­и­по­ве­зи­ва­ња­пу­зли­у­јед­ну­це­ли­ну­оста­је­и­да­ље­ре­ле­ван­тан,­без­об­зи­ра­на­про­ме­њи­ви­број­пу­зли.

•­ ­Дру­ги­пред­ло­же­ни­мо­дел­је­мо дел тре нин га,­у­ко­ме­се­уче­ње­оства­ру­је­као­код­тре нин га за ма ра тон.­Ка­па­ци­тет­за­тр ка ча на ду ге ста зе­се­оства­ру­је­по­сте­пе­но,­пр­во­тр­ча­њем­крат­ких­дис­тан­ци,­а­за­тим­све­ду­жих­и­ду­жих.­Спи рал ни ку ри ку лум­је­вр­ло­сли­чан­овом­мо­де­лу,­јер­се­код­ње­га­иде­је­из­не­ке­обла­сти­по­нов­но­раз­ма­тра­ју­у­ин­тер­ва­ли­ма,­с­на­дом­да­сва­ког­ тре­нут­ка­по­ста­ју­ све­моћ­ни­је.­ У­иде­ал­ном­слу­ча­ју­он­омо­гу­ћу­је­до­но­ше­ње­од­лу­ке­ко­ли­ко­да­ле­ко­ће­се­ићи­у­сва­кој­се­си­ји­тре­нин­га­(те­ма­је­у­ве­зи­са­иде­јом­ко­ја­се­раз­ви­ја)­у­за­ви­сно­сти­од­то­га­до­кле­се­прет­ход­но­сти­гло.­Ме­ђу­тим,­у­прак­си­је­сва­ки­на­ред­ни­ко­рак­пре­де­тер­ми­ни­сан,­та­ко­да­овај­мо­дел­па­ти­од­истих­не­до­ста­ка­као­мо дел мер де ви на.

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Page 29: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

29

Не­што­од­сва­ког­од­ових­мо­де­ла­је­ве­ро­ват­но­по­треб­но,­јер­на­чи­ни­на­ко­је­де­ца­ са­оп­шта­ва­ју­ сво­је­иде­је­и­ кре­ћу­ се­од­ма­њих­ка­ве­ћим­ва­ри­ра­ју­у­за­ви­сно­сти­од­при­ро­де­иде­је­и­ис­ку­ства­ко­је­до­ње­во­ди.­На­при­мер,­у­не­ким­слу­ча­је­ви­ма­де­ца­има­ју­раз­ли­чи­те­иде­је­о­истом­фе­но­ме­ну­ко­ји­сре­ћу­ у­раз­ли­чи­тим­кон­тек­сти­ма,­ па­им­ је­по­треб­на­по­моћ­у­по­ве­зи­ва­њу­и­уоча­ва­њу­јед­не­на­уч­не­иде­је­при­ме­ње­не­на­оба­слу­ча­ја­(пу­зле).­Че­сто­су­њи­хо­ве­иде­је­за­сно­ва­не­на­огра­ни­че­ном­ис­ку­ству,­та­ко­да­оно­мо­ра­би­ти­про­ши­ре­но­да­би­се­до­шло­до­иде­је­са­ши­ром­при­ме­ном­(тре­нинг).­Деч­је­ре­зо­но­ва­ње­је,­опет,­очи­глед­но­огра­ни­че­но­јер­они­при­да­ју­ва­жност­са­мо­еви­ден­ци­ји­ко­ја­по­твр­ђу­је­њи­хо­ве­иде­је­или­се­се­ћа­ју­не­ке­иде­је,­упр­кос­су­прот­ној­ еви­ден­ци­ји,­ због­не­до­стат­ка­ ал­тер­на­ти­ва­ ко­је­има­ју­ сми­сла,­ a­ко­је­је­нео­п­ход­но­уве­сти­(мер­де­ви­не).­

Уче­ни­ци­по­ла­зе­од­иде­ја­ко­је­већ­има­ју­ка­да­по­ку­ша­ју­да­да­ју­сми­сао­но­вом­ис­ку­ству,­би­ло­да­ је­оно­у­или­ван­оде­ље­ња.­Исто­та­ко­ра­де­и­на­уч­ни­ци­ка­да­по­ку­ша­ва­ју­да­об­ја­сне­но­ве­фе­но­ме­не­и­при­бли­же­их­дру­ги­ма.­Иде­је­ра сту­по­ве­зи­ва­њем­са­но­вим­ис­ку­ством­и­те­сти­ра­њем­да­би­се­ви­де­ло­да­ли­по­ма­жу­да­се­том­но­вом­ис­ку­ству­да­сми­сао.­Ако­по­тен­ци­јал­но­упо­тре­бљи­ва­иде­ја­во­ди­до­пред­ви­ђа­ња­ко­ја­фи­ту­ју­еви­ден­ци­ју­из­но­вог­иск­уства,­он­да­та­иде­ја­по­ста­је­не­што­ма­ло­ве ћа­за­то­што­об­ја­шња­ва­ши­ри­оп­сег­фе­но­ме­на.­Чак­и­ка­да­то­не­функ­ци­о­ни­ше­–­и­по­ку­ша­се­са­ал­тер­на­тив­ном­иде­јом­–­екс­пе­ри­мент­је­по­мо­гао­да­се­иде­ја­по­бољ­ша.­Кроз­ове­про­це­се­се­не­ме­ња­са­мо­број­иде­ја­и­до­га­ђа­ја­ко­ји­се­мо­гу­раз­у­ме­ти,­не­го­до­ла­зи­и­до­ква­ли­та­тив­не­про­ме­не­иде­ја.­Ши­ро­ко­при­ме­њи­ве­на­уч­не­иде­је­су­не­за­ви­сне­од­кон­тек­ста.­На­при­мер,­иде­ја­о­то­ме­шта­усло­вља­ва­да­ства­ри­пли­ва­ју­упо­тре­бље­на­ је­за­све­објек­те­и­све­флу­и­де.­Пре­ла­зак­од­иде­је­о­то­ме­за­што­не­ки­обје­кат­пли­ва­у­во­ди­на­ве­ћу­иде­ју­о­пли­ва­њу­уоп­ште­пред­ста­вља­ве­ли­ки­ко­рак,­ко­ји­укљу­чу­је­уво­ђе­ње­мо­де­ла­ко­ји­би­тре­ба­ло­да­об­у­хва­ти­оно­што­се­де­ша­ва­у­вр­ло­раз­ли­чи­тим­си­ту­а­ци­ја­ма.­

На­пре­дак­од­јед­но­став­них­иде­ја­о­не­ком­спе­ци­јал­ном­до­га­ђа­ју­или­ис­ку­ству­на­оне­ са­ знат­но­ве­ћом­мо­ћи­об­ја­шње­ња­у­ши­рем­оп­се­гу­ис­ку­ства­има­ја­сне­им­пли­ка­ци­је­за­пе­да­го­ги­ју.­На­ове­им­пли­ка­ци­је­ће­мо­се­вра­ти­ти­у­по­гла­вљу­4,­за­у­ста­вља­ју­ћи­се­на­овом­ме­сту­са­мо­на­на­по­ме­ни­да­не­прет­по­ста­вља­мо­да­уче­ни­ци­до­ла­зе­до­иде­ја­ин­ди­ви­ду­ал­но­и­не­за­ви­сно,­већ­ра­ди­је­кроз­ин ква је ри­про­цес­и­ин­тер­ак­ци­ју­са­дру­ги­ма.­

На пре дак ка ве ћим иде ја ма у на у ци

За­сва­ку­од­ве­ли­ких­иде­ја,­у­нај­кра­ћем­при­ка­за­них­у­овом­по­гла­вљу,­на­сто­ји­мо­са­да­да­на­ве­де­мо­ма­лу,­по­ла­зну­иде­ју,­ко­ју­сле­ди­ве­ћа,­ко­ја­мо­же­би­ти­раз­ви­је­на­са­ци­љем­да­об­у­хва­ти­ши­ри­до­мен­ис­ку­ства,­усме­ра­ва­ју­ћи­нас­ка­још­ши­рој,­знат­но­ап­стракт­ни­јој­иде­ји­ко­ја­омо­гу­ћу­је­раз­у­ме­ва­ње­обје­ка­та,­фе­но­ме­на­и­ве­за­у­при­ро­ди.­По­ку­ша­ва­мо­и­да­да­мо­исту­вр­сту­опи­са­о­на­чи­ну­на­ко­ји­је­раз­у­ме­ва­ње­оства­ре­но,­од­но­сно­да­при­ка­же­мо­ка­ко­се­оства­ру­је­иде­ја­о­на­у­ци.

На­ни­воу­ уоп­шта­ва­ња,­ на­ ко­ме­ смо­и­иза­бра­ли­иден­ти­фи­ко­ва­не­ ве­ли­ке­иде­је,­сле­де­ћи­ди­ску­си­ју­на­стра­ни­21,­не­ке­ма­ле­иде­је­не­из­бе­жно­до­при­но­се­ве­ли­ким­иде­ја­ма.­На­при­мер,­иде­је­о­ гра­ви­та­ци­ји­ су­по­треб­не­при­фор­ми­ра­њу­ве­ћих­иде­ја­о­си­ла­ма­ко­је­де­лу­ју­на­ра­сто­ја­њу,­као­и­о­ефек­ту­си­ла­и­ со­лар­ног­ си­сте­ма.­Сма­тра­се­да­ је,­ слич­но­ то­ме,­ ути­цај­људ­ске­

Од ма ле до ве ли ке иде је у науци

Уче­ни­ци­по­ла­зе­од­иде­ја­ко­је­већ­има­ју­ка­да­по­ку­ша­ју­да­да­ју­сми­сао­но­вом­ис­ку­ству,­би­ло­да­је­оно­у­или­ван­оде­ље­ња.­Исто­та­ко­ра­де­и­на­уч­ни­ци­ка­да­по­ку­ша­ва­ју­да­об­ја­сне­но­ве­фе­но­ме­не­и­омо­гу­ће­њи­хо­во­раз­у­ме­ва­ње

Page 30: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

30

ак­тив­но­сти­на­ор­га­ни­зме­и­жи­вот­но­оку­же­ње­на­не­ки­на­чин­и­део­при­че­о­ком­пе­ти­ци­ји­из­ме­ђу­вр­ста,­ди­вер­зи­те­та­ор­га­ни­за­ма­и­на­уч­них­при­ме­на.

При­об­ра­ди­не­ке­те­ме­увек­по­чи­ње­мо­са­ма­лом­и­кон­тек­сту­а­ли­зо­ва­ном­иде­јом­ко­ју­ће­де­ца­у­основ­ној­шко­ли­би­ти­спо­соб­на­да­схва­те­кроз­од­го­ва­ра­ју­ће­ак­тив­но­сти­и­од­го­ва­ра­ју­ћу­по­др­шку.­За­тим­сле­де­иде­је­ко­је­ђа­ци­у­ви­шим­раз­ре­ди­ма­основ­не­шко­ле­мо­гу­да­раз­ви­ју­ јер­им­по­ве­ћа­ни­ка­па­ци­тет­ап­стракт­ног­ми­шље­ња­омо­гу­ћу­је­да­уоче­ве­зу­из­ме­ђу­до­га­ђа­ја­и­опа­жа­ња­(на­при­мер,­не­ке­про­ме­не­мо­гу­би­ти­об­ја­шње­не­тран­сфе­ром­енер­ги­је­или,­пак,­осо­би­не­ма­те­ри­ја­ла­мо­гу­би­ти­об­ја­шње­не­при­хва­та­њем­иде­је­да­је­ма­те­ри­ја­са­чи­ње­на­од­че­сти­ца).­Ка­ко­се­ис­тра­жи­ва­ње­при­ро­де­про­ши­ру­је­у­сред­њој­шко­ли,­на­ста­вља­се­са­кре­а­ци­јом­мо­де­ла­и­ве­за­ме­ђу­њи­ма,­па­се­ђа­ци­ма­омо­гу­ћу­је­да­раз­у­ме­ју­ре­ла­ци­је­и­мо­де­ле­ко­ји­мо­гу­би­ти­упо­тре­бље­ни­да­би­се­дао­сми­сао­ши­ро­ком­до­ме­ну­но­вих­и­ра­ни­јих­ис­ку­ста­ва.

При­опи­су­овог­на­прет­ка­ни­смо­по­ку­ша­ли­да­по­ста­ви­мо­гра­ни­це­из­ме­ђу­оног­што­би­ тре­ба­ло­да­бу­де­на­у­че­но­из­ме­ђу­1–3,­ 4–6,­итд.­ го­ди­не­шко­ло­ва­ња.­Ни­смо­чак­ни­убе­ђе­ни­да­је­мо­гу­ће­или­да­има­не­ке­ко­ри­сти­од­иден­ти­фи­ко­ва­ња­де­фи­ни­са­них­гра­ни­ца­ко­је­ука­зу­ју­на­не­ке­ди­вер­зи­те­те­дуж­пу­та­ње­ког­ни­тив­ног­раз­во­ја­по­је­ди­ног­де­те­та.­Оно­што­сма­тра­мо­бит­ни­јим­је­оп­шти­пра­вац­на­прет­ка­ка­упо­тре­би­вим­оквир­ним­об­ја­шње­њи­ма.­Ко­ли­ко­да­ле­ко­ће­де­те­мо­ћи­да­се­по­ме­ри­у­том­прав­цу­у­сва­ком­тре­нут­ку­за­ви­си­од­бро­ја­кон­тек­сту­ал­них­про­ме­њи­вих,­али­и­од­упо­тре­бље­не­пе­да­го­ги­је,­о­че­му­ће­би­ти­ди­ску­то­ва­но­у­сле­де­ћем­по­гла­вљу.

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Page 31: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

31

Сви ма те ри ја ли у уни вер зу му су са чи ње ни од вр ло ма лих че сти ца

Све­ства ри­ко­је­сре­ће­мо­у­сва­ко­днев­ном­жи­во­ту,­укљу­чу­ју­ћи­ва­здух,­во­ду­и­раз­ли­чи­те­вр­сте­чвр­стих­суп­стан­ци,­на­зва­не­су­ма­те­ри­ја­ли­за­то­што­има­ју­ма­су­и­за­у­зи­ма­ју­про­стор.­Раз­ли­чи­ти­ма­те­ри­ја­ли­су­пре­по­зна­тљи­ви­по­сво­јим­осо­би­на­ма,­па­су­не­ке­од­њих­упо­тре­бље­не­за­кла­си­фи­ка­ци­ју,­по­пут­чвр­стих,­теч­них­и­га­со­ви­тих.

Ка­да­се­не­ки­ма­те­ри­ја­ли­ком­би­ну­ју,­на­ста­ју­но­ви,­са­осо­би­на­ма­пот­пу­но­раз­ли­чи­тим­од­оних­из­ко­јих­су­на­ста­ли.­Дру­ги­се,­пак,­мо­гу­ме­ша­ти­без­пер­ма­нент­них­про­ме­на,­па­се­мо­гу­по­но­во­раз­дво­ји­ти.­Ма­те­ри­ја­ли­мо­гу,­та­ко­ђе,­би­ти­из­ме­ње­ни­за­гре­ва­њем­или­хла­ђе­њем.­Ко­ли­чи­на­ма­те­ри­ја­ла­се­не­ме­ња­ка­да­се­чвр­сти­то­пе­или­теч­ни­ис­па­ра­ва­ју.

Ако­би­се­ма­те­ри­јал­мо­гао­де­ли­ти,­тре­ба­ло­би­да­смо­у­ста­њу­да­уочи­мо­да­је­са­ста­вљен­из­де­ло­ва,­че­сти­ца,­ма­њих­и­од­оних­ко­је­не­мо­гу­би­ти­ви­ђе­не­чак­ни­по­мо­ћу­ми­кро­ско­па.­Ове­че­сти­це­ни­су­у ма­те­ри­ја­лу,­не­го­су­ма­те­ри­јал.­Све­че­сти­це­од­го­ва­ру­ју­ћег­ма­те­ри­ја­ла­су­исте­и­раз­ли­чи­те­од­оних­у­не­ком­дру­гом­ма­те­ри­ја­лу.­Че­сти­це­ни­су­ста­тич­не­не­го­се­ха­о­тич­но­кре­ћу­у­свим­прав­ци­ма.­Бр­зи­на­ко­јом­се­кре­ћу­се­од­ре­ђу­је­на­осно­ву­тем­пе­ра­ту­ре­ма­те­ри­ја­ла.­Че­сти­це­мо­гу­јед­на­дру­гу­да­при­вла­че­или­од­би­ја­ју.­Раз­ли­ка­из­ме­ђу­чвр­стог,­теч­ног­и­га­со­ви­тог­мо­же­би­ти­об­ја­шње­на­по­сред­ством­кре­та­ња­че­сти­ца­и­ја­чи­ном­раз­два­ја­ња­и­при­вла­че­ња­из­ме­ђу­су­сед­них­че­сти­ца.­Што­је­ја­ча­си­ла­при­вла­че­ња­из­ме­ђу­че­сти­ца,­то­је­по­треб­но­утро­ши­ти­ви­ше­енер­ги­је­да­се­оне­раз­дво­је.­На­при­мер,­при­пре­ла­ску­из­чвр­стог­у­теч­ни­об­лик­по­треб­но­је­утро­ши­ти­ви­ше­енер­ги­је­не­го­код­пре­ла­ска­из­теч­ног­у­га­со­ви­ти.­То­је­упра­во­и­раз­лог­за­што­ма­те­ри­ја­ли­има­ју­раз­ли­чи­те­тач­ке­то­пље­ња­и­кљу­ча­ња.

Нај­ма­њи­де­лић­ма­те­ри­ја­ла­се­на­зи­ва­атом.­Сви­ма­те­ри­ја­ли,­би­ло­где­у­уни­вер­зу­му,­жи­ви­или­не­жи­ви,­са­чи­ње­ни­су­од­вр­ло­ве­ли­ког­бро­ја­ових­основ­них­гра див них бло ко ва,­ко­јих­има­око­100­раз­ли­чи­тих­вр­ста.­Суп­стан­це­са­чи­ње­не­од­са­мо­ јед­не­вр­сте­ато­ма­се­зо­ву­еле­мен­ти.­Ато­ми­раз­ли­чи­тих­еле­ме­на­та­мо­гу­да­се­ком­би­ну­ју,­да­ју­ћи­вр­ло­ве­ли­ки­број­је­ди­ње­ња.­Хе­миј­ским­ре­ак­ци­ја­ма­до­ла­зи­до­ре­а­ран­жи­ра­ња­ато­ма­ре­а­гу­ју­ћих­суп­стан­ци­и­на­ста­ју­но­ве,­док­исто­вре­ме­но­укуп­на­су­ма­ма­те­ри­је­оста­је­иста.­Осо­би­не­раз­ли­чи­тих­ма­те­ри­ја­ла­мо­гу­би­ти­об­ја­шње­не­на­осно­ву­по­на­ша­ња­ато­ма­и­гру­па­ато­ма­од­ко­јих­су­они­са­чи­ње­ни.­

Са­ми­ато­ми­има­ју­ин­тер­ну­струк­ту­ру­и­са­чи­ње­ни­су­од­је­зга­ра,­ко­је­чи­не­про­то­ни­и­не­у­тро­ни,­око­ко­јих­кру­же­елек­тро­ни.­Елек­тро­ни­и­про­то­ни­по­се­ду­ју­на­е­лек­три­са­ње­ко­је­је­код­елек­тро­на­не­га­тив­но,­а­код­про­то­на­по­зи­тив­но.­Ато­ми­су­не­у­трал­ни­јер­има­ју­исту­ко­ли­чи­ну­по­зи­тив­ног­и­не­га­тив­ног­на­е­лек­три­са­ња.­Елек­тро­ни­се­у­ма­те­ри­ји­кре­ћу­вр­ло­бр­зо,­фор­ми­ра­ју­ћи­елек­трич­ну­стру­ју­­и­про­у­зро­ку­ју­ћи­по­ја­ву­маг­нет­не­си­ле.­Ефе­кат­све­га­ово­га­се­огле­да­у­пр­влач­ној­си­ли­ко­ја­одр­жа­ва­ато­ме­и­мо­ле­ку­ле­за­јед­но­у­је­ди­ње­њу.­Ка­да­се­до­да­или­из­ба­ци­не­ки­елек­трон,­он­да­атом­оста­је­с­ви­шком­по­зи­тив­ног­или­не­га­тив­ног­на­е­лек­три­са­ња,­а­то­је­по­зна­то­као­јон.

Је­згра­не­ких­ато­ма­су­не­ста­бил­на­и­мо­гу­да­еми­ту­ју­че­сти­цу,­што­је­по­зна­то­као­про­цес­ра­ди­о­ак­тив­но­сти.­Ови­про­це­си­укљу­чу­ју­осло­ба­ђа­ње­ра­ди­ја­ци­је­и­ко­ли­чи­не­енер­ги­је­ко­ја­је­знат­но­ве­ћа­од­оне­ко­ја­се­по­ја­вљу­је­при­ре­ак­ци­ји­из­ме­ђу­ато­ма.

1

Од ма ле до ве ли ке иде је у науци

Page 32: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

32

Објек ти мо гу да де лу ју на дру ге објек те на од сто ја њу

Објек­ти­мо­гу­да­де­лу­ју­на­дру­ге­објек­те­чак­и­ка­да­ни­су­у­кон­так­ту­с­њи­ма.­На­при­мер,­све­тлост­се­ви­ди­са­из­во­ра­ко­ји­су­нам­бли­зу,­по­пут­си­ја­ли­це­или­ва­тре,­али­и­са­оних­на­ве­ли­ким­ра­сто­ја­њи­ма,­по­пут­Сун­ца­и­зве­зда.­То­се­об­ја­шња­ва­чи­ње­ни­цом­да­ови­објек­ти­еми­ту­ју­све­тлост,­ко­ја­пу­ту­је­од­њих­у­ра­зним­прав­ци­ма,­а­мо­же­би­ти­де­тек­то­ва­на­ка­да­до­сег­не­на­ше­очи.­Ства­ри­се­ви­де­би­ло­да­еми­ту­ју­или­ре­флек­ту­ју­све­тлост­ко­ју­на­ше­очи­де­тек­ту­ју.­Звук­до­ла­зи­од­ра­зних­пред­ме­та­ко­ји­ви­бри­ра­ју,­а­мо­же­би­ти­де­тек­то­ван­на­дис­тан­ци­од­из­во­ра­за­то­што­ва­здух­или­дру­ги­ма­те­ри­ја­ли­око­ње­га­по­чи­њу­да­ви­бри­ра­ју.­Зву­ци­се­чу­ју­ка­да­ви­бра­ци­је­у­ва­зду­ху­до­сег­ну­до­на­ших­уши­ју.

Дру­ги­при­ме­ри­обје­ка­та­ко­ји­де­лу­ју­на­дру­ге­објек­те­без­до­ди­ри­ва­ња­је­сте­гра­ви­та­ци­о­на­си­ла,­ко­ја­про­у­зро­ку­је­па­да­ње­те­ла­на­Зе­мљу,­си­ле­из­ме­ђу­маг­не­та­или­елек­трич­них­на­е­лек­три­са­ња.­Ка­да­ства­ри­ко­је­ни­су­под­у­пр­те­па­да­ју­на­ни­же,­би­ва­ју­при­ву­че­не­при­влач­ном­си­лом,­ко­ја­ина­че­др­жи­сва­те­ла­на­Зе­мљи.­Маг­не­ти­мо­гу­да­по­вла­че­ства­ри­од­гво­жђа­и­да­при­вла­че­или­од­би­ја­ју­дру­ге­маг­не­те­без­до­ди­ра.­По­сто­ји,­та­ко­ђе,­при­вла­че­ње­или­од­би­ја­ње­из­ме­ђу­на­е­лек­три­са­них­обје­ка­та.

Ви­дљи­ва­све­тлост­ је­при­мер­ра­ди­ја­ци­је­ко­ја­се­про­сти­ре­на­на­чин­сли­чан­про­сти­ра­њу­та­ла­са­ на­ по­вр­шни­ во­де.­ Дру­ге­ вр­сте­ све­тло­сти,­ по­пут­ ра­дио­та­ла­са,­ ми­кро­та­ла­са,­ ин­фра­цр­ве­них,­ ул­тра­ви­о­лет­них,­Х­ зра­ка­и­ га­ма­ зра­че­ња,­ ни­су­ ви­дљи­ве­ за­ чо­веч­је­око,­ а­раз­ли­ку­ју­се­јед­не­од­дру­гих­пре­ма­та­ла­сној­ду­жи­ни.­Све­оне­мо­гу­да­се­про­сти­ру­кроз­пра­зан­про­стор.­За­ми­шља­ње­ра­ди­ја­ци­је­као­та­ла­са­по­ма­же­нам­да­об­ја­сни­мо­ка­ко­се­она­по­на­ша.­Иако­се­звук­про­сти­ре­као­та­лас,­не­мо­же­да­се­кре­ће­кроз­пра­зан­про­стор­јер­му­је­по­тре­бан­не­ки­кон­ти­ну­ал­ни­ма­те­ри­јал,­из­ме­ђу­из­во­ра­и­при­јем­ни­ка,­кроз­ко­ји­ће­се­про­сти­ра­ти­ви­бра­ци­је.

Уда­ром­ра­ди­ја­ци­је­у­не­ки­обје­кат­мо­же­да­до­ђе­до­ње­не­ре­флек­си­је,­ап­сорп­ци­је­или­ра­се­ја­ња,­про­ла­за­кроз­ње­га­или­ком­би­на­ци­је­по­ме­ну­тих­до­га­ђа­ја.­Ра­ди­ја­ци­ја­оста­је­иста­ка­да­се­ре­флек­ту­је­огле­да­лом­или­про­ла­зи­кроз­тран­спа­рент­ни­ма­те­ри­јал,­али­се­при­ап­сорп­ци­ји­у­не­ком­објек­ту­ме­ња­и­обич­но­про­у­зро­ку­је­по­ви­ше­ње­ње­го­ве­тем­пе­ра­ту­ре.

Не­ки­слу­ча­је­ви­ак­ци­је­на­да­љи­ну­ни­су­об­ја­шње­ни­по­сред­ством­ра­ди­ја­ци­је­од­из­во­ра­до­при­јем­ни­ка.­Маг­нет,­на­при­мер,­мо­же­да­при­ву­че­или­од­би­је­дру­ги­маг­нет­и­при­то­ме­оба­има­ју­исту­уло­гу.­Слич­но­је­и­при­вла­че­ње­или­од­би­ја­ње­из­ме­ђу­елек­трич­них­на­е­лек­три­са­ња­ре­ци­о­проч­но.­При­вла­че­ње­на­ни­же,­ко­је­про­у­зро­ку­је­па­да­ње­не­ког­пу­ште­ног­те­ла,­та­ко­ђе­је­ре­зул­тат­при­влач­не­си­ле­на­ра­сто­ја­њу­ко­ја­де­лу­је­из­ме­ђу­тог­објек­та­и­Зе­мље.­Гра­ви­та­ци­о­на­си­ла,­ко­ја­по­сто­ји­из­ме­ђу­свих­обје­ка­та,­за­ви­си­од­њи­хо­ве­ма­се­и­ме­ђу­соб­ног­ра­сто­ја­ња.­Она­се­осе­ћа­је­ди­но­ка­да­је­дан­или­ви­ше­обје­ка­та­има­ју­вр­ло­ве­ли­ку­ма­су,­као­што­је­слу­чај­са­при­вла­че­њем­обје­ка­та­пре­ма­Зе­мљи.­За­пре­зен­та­ци­ју­ова­квих­си­ту­а­ци­ја­упо­тре­бљи­ва­је­и­иде­ја­по­ља.­По­ље­пред­ста­вља­област­у­ко­јој­се­осе­ћа­де­ло­ва­ње­не­ког­објек­та,­а­ње­го­ва­ја­чи­на­опа­да­са­ра­сто­ја­њем­од­тог­објек­та.­Дру­ги­обје­кат,­ула­зе­ћи­у­то­по­ље,­би­ва­при­ву­чен­или­од­би­јен.

2

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Page 33: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

33

Про ме на кре та ња не ког те ла зах те ва деј ство не ке ре зул ту ју ће си ле на ње га

Си­ла­мо­же­не­ки­обје­кат­да­гур­не,­по­ву­че­или­за­вр­ти­и­ти­ме­му­про­ме­ни­об­лик­или­кре­та­ње.­Ства­ри­ме­ња­ју­кре­та­ње­са­мо­ако­на­њих­де­лу­је­не­ка­ре­зул­ту­ју­ћа­си­ла.

Ко­ли­ко­бр­зо­ће­се­ме­ња­ти­кре­та­ње­не­ког­објек­та­за­ви­си­од­си­ле­ко­ја­де­лу­је­на­ње­га­и­ње­го­ве­ма­се.­Што­је­ма­са­не­ког­обје­ка­та­ве­ћа,­он­ће­се­ду­же­кре­та­ти­по­сто­је­ћом­бр­зи­ном­пре­не­го­што­се­успо­ри­или­убр­за.­Ова­осо­би­на­се­опи­су­је­као­инер­ци­ја­те­ла.

Гра­ви­та­ци­ја­је­уни­вер­зал­на­при­влач­на­си­ла­из­ме­ђу­свих­обје­ка­та,­ма­ка­ко­ма­лих­или­ве­ли­ких,­што­про­у­зро­ку­је­да­све­што­ је­на­Зе­мљи­би­ва­при­ву­че­но­на­ни­же­пре­ма­њеном­цен­тру.­Ова­при­влач­на­си­ла­се­на­зи­ва­још­и­те­жи­ном­обје­ка­та.­Обје­кат­при­вла­чи­Зе­мљу­истом­си­лом­као­и­Зе­мља­ње­га,­ме­ђу­тим,­по­што­је­ма­са­Зе­мље­знат­но­ве­ћа,­опа­жа­мо­ре­зул­ту­ју­ће­кре­та­ње­објек­та,­али­не­и­Зе­мље.­При­влач­на­си­ла­гра­ви­та­ци­је­на­не­ки­обје­кат­ко­ји­се­на­ла­зи­на­Ме­се­цу­је­знат­но­ма­ња­не­го­она­на­Зе­мљи­за­то­што­Ме­сец­има­знат­но­ма­њу­ма­су­од­Зе­мље.­За­то­ће­не­чи­ја­те­жи­на­би­ти­знат­но­ма­ња­на­Ме­се­цу­не­го­на­Зе­мљи,­иако­му­је­ма­са­иста.­При­влач­но­деј­ство­Зе­мље­на­Ме­сец­одр­жа­ва­ње­го­во­кре­та­ње­око­Зе­мље,­док­при­влач­но­деј­ство­Ме­се­ца­на­Зе­мљу­про­у­зро­ку­је­пли­му­и­осе­ку.

Објекат­оста­је­у­ми­ро­ва­њу­на­по­вр­ши­ни­Зе­мље­јер­на­ње­га­де­лу­је­јед­на­или­ви­ше­си­ла­ко­је­су­урав­но­те­же­не­си­лом­гра­ви­та­ци­је.­Књи­га­ко­ја­ле­жи­на­сто­лу­не­па­да­за­то­што­ато­ми­сто­ла­де­лу­ју­на­ви­ше­на­њу­си­лом­ко­ја­је­јед­на­ка­си­ли­гра­ви­та­ци­је­ко­ја­де­лу­је­на­ни­же.

Ка­да­су­си­ле­ко­је­де­лу­ју­на­не­ки­обје­кат­не­јед­на­ке­и­су­прот­ног­су­сме­ра,­њи­хов­ре­зул­ту­ју­ћи­ефе­кат­ће­би­ти­про­ме­на­кре­та­ња­објек­та­та­ко­што­ће­он­би­ти­убр­зан­или­успо­рен.­Обр­ну­то,­кре­та­ње­не­ког­објек­та­оста­је­не­про­ме­ње­но­док­на­ње­га­не­де­лу­је­не­ка­ре­зул­ту­ју­ћа­си­ла.­Че­сто­се­не­пре­по­зна­је­си­ла­ко­ја­де­лу­је­на­не­ки­обје­кат­у­по­кре­ту,­на­при­мер­при­ко­тр­ља­њу­лоп­те,­па­се­прет­по­ста­вља­да­се­он­за­у­ста­вља­ауто­мат­ски,­сам­од­се­бе.­У­ства­ри,­ње­го­во­кре­та­ње­се­по­сте­пе­но­успо­ра­ва­услед­деј­ства­си­ле­тре­ња.­У­свим­слу­ча­је­ви­ма­се­про­ме­на­кре­та­ња­те­ла­оства­ру­је­деј­ством­не­ке­ре­зул­ту­ју­ће­си­ле.­Про­ме­на­кре­та­ња­не­ког­објек­та­се­не­де­ша­ва­ако­не­де­лу­је­не­ка­ре­зул­ту­ју­ћа­си­ла­на­ње­га,­тј.­те­ло­оста­је­ста­ци­о­нар­но­или,­ако­је­у­кре­та­њу,­на­ста­вља­да­се­стал­но­кре­ће­по­пра­вој­ли­ни­ји,­слич­но­кре­та­њу­зве­зда­на­не­бу.­Про­ме­на­кре­та­ња­се­оства­ру­је­у­прав­цу­деј­ства­ре­зул­ту­ју­ће­си­ле,­на­при­мер,­не­ма­кре­та­ња­под­пра­вим­углом­у­од­но­су­на­деј­ство­си­ле.­Са­те­ли­ти­оста­ју­у­ор­би­ти­око­Зе­мље­за­то­што­су­лан­си­ра­ни­са­до­вољ­ном­си­лом­да­до­стиг­ну­ви­си­ну­на­ко­јој­је­њи­хо­во­кре­та­ње­по­за­кри­вље­ној­ор­би­ти­око­Зе­мље­по­сле­ди­ца­гра­ви­та­ци­о­не­си­ле­ко­ја­кон­стант­но­ме­ња­пра­вац­кре­та­ња,­а­исто­вре­ме­но­не­по­сто­ји­от­пор­ва­зду­ха­ко­ји­би­их­успо­ра­вао.

Ка­да­на­не­ки­чврст­обје­кат­де­лу­ју­си­ле­су­прот­ног­сме­ра,­али­не­и­дуж­истог­прав­ца,­он­да­је­по­сле­ди­ца­њи­хвог­деј­ства­скре­та­ње­или­обрт­но­кре­та­ње­те­ла.­Ефе­кат­ро­та­ци­о­не­си­ле­за­ви­си­од­ра­сто­ја­ња­од­осе­око­ко­је­се­оства­ру­је­ро­та­ци­ја­те­ла.­Ово­има­вр­ло­ве­ли­ку­при­ме­ну­код­ору­ђа­и­ма­ши­на.­

При­ти­сак­ је­ме­ра­су­ме­си­ла­ко­је­де­лу­ју­на­од­го­ва­ра­ју­ћу­по­вр­ши­ну.­Си­ла­ко­ја­де­лу­је­на­ве­ћу­по­вр­ши­ну­про­у­зро­ку­је­ма­њи­при­ти­сак­не­го­ка­да­де­лу­је­на­ма­њу­по­вр­ши­ну,­што­је­у­ве­зи­са­ве­ли­ким­бро­јем­при­ме­на,­од­ски­ја­шких­ци­пе­ла­до­ек­се­ра.

3

Од ма ле до ве ли ке иде је у науци

Page 34: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

34

Укуп на енер ги ја уни вер зу ма је увек стал на, али мо­же да се тран сфор ми ше при про ме ни ства ри или, пак, омо гу ћу је да се те про ме не и де се

По­сто­је­раз­ли­чи­ти­на­чи­ни­по­мо­ћу­ко­јих­до­ла­зи­до­по­ја­ве­не­ких­ства­ри­или­њи­хо­ве­про­ме­не.­Ства­ри­мо­гу­да­про­ме­не­кре­та­ње­ гу­ра­њем­или­по­вла­че­њем.­За­гре­ва­њем­та­ко­ђе­до­ла­зи­до­њи­хо­ве­про­ме­не,­на­при­мер­при­ку­ва­њу,­то­пље­њу­чвр­сте­суп­стан­це­или­пре­тва­ра­њу­во­де­у­па­ру.­Елек­три­ци­тет­мо­же­про­у­зро­ко­ва­ти­да­си­ја­ли­ца­за­све­тли.­

У­свим­овим­слу­ча­је­ви­ма­до­ла­зи­до­про­ме­не­ства­ри­ко­ју­иза­зи­ва­енер­ги­ја­ко­ја­се­у­тим­про­це­си­ма­ме­ња­тран­сфор­ма­ци­јом­из­јед­ног­об­ли­ка­у­дру­ги.­Обје­кат­ко­ји­пре­да­је­ене­рги­ју­не­чем­дру­гом­на­зван­је­из­вор­енер­ги­је,­ипак,­он­не­кре­и­ра­енер­ги­ју­не­го­је­мо­ра­ство­ри­ти­из­се­бе­или­до­би­ти­од­не­ког­дру­гог.­

Објек­ти­по­се­ду­ју­енер­ги­ју­би­ло­због­свог­хе­миј­ског­са­ста­ва­(као­у­слу­ча­ју­го­ри­ва­и­ба­те­ри­је),­њи­хо­вог­кре­та­ња,­тем­пе­ра­ту­ре,­по­зи­ци­је­у­гра­ви­та­ци­о­ном­и­дру­гим­по­љи­ма­или­због­ком­пре­си­је­или­увр­та­ња­ела­стич­ног­ма­те­ри­ја­ла.­Енер­ги­ја­мо­же­да­бу­де­де­по­но­ва­на­у­не­ком­објек­ту­при­ње­го­вом­по­ди­за­њу­на­од­ре­ђе­ну­ви­си­ну­из­над­тла­та­ко­да,­ка­да­се­оно­пу­сти­да­сло­бод­но­па­да,­та­де­по­но­ва­на­енер­ги­ја­мо­же­да­бу­де­узрок­не­ких­про­ме­на.­Не­ки­обје­кат­има­ве­ћу­енер­ги­ју­ка­да­је­за­гре­јан­не­го­ка­да­је­хла­дан.­То­пло­та­пре­ла­зи­са­те­ла­ви­ше­тем­пе­ра­ту­ре­на­те­ло­ни­же­тем­пе­ра­ту­ре­све­док­им­се­тем­пе­ра­ту­ре­не­из­јед­на­че.­Ко­јом­бр­зи­ном­ће­се­овај­про­цес­од­ви­ја­ти­за­ви­си­од­вр­сте­ма­те­ри­ја­ла­кроз­ко­ји­се­то­пло­та­про­сти­ре.­Хе­ми­ка­ли­је­у­ће­ли­ја­ма­ба­те­ри­је­де­по­ну­ју­енер­ги­ју­ко­ја­се­осло­ба­ђа­ка­да­је­ба­те­ри­ја­по­ве­за­на­та­ко­да­до­ла­зи­до­про­ти­ца­ња­елек­трич­не­стру­је,­од­но­сно­пре­но­ше­ња­енер­ги­је.­Енер­ги­ја­мо­же­би­ти­пре­не­та­ра­ди­ја­ци­јом,­по­пут­зву­ка­у­ва­зду­ху­или­све­тло­сти­у­ва­зду­ху­или­ва­ку­у­му.

Мно­ги­про­це­си­и­фе­но­ме­ни,­од­ра­ста­би­ља­ка­до­вре­ме­на,­об­ја­шње­ни­су­пре­ко­раз­ме­не­енер­ги­је.­Пре­нос­енер­ги­је­ко­ји­про­у­зро­ку­је­де­ша­ва­ње­не­ких­ства­ри­ско­ро­увек­је­ре­зул­тат­не­же­ље­не­тер­мал­не­енер­ги­је­про­из­ве­де­не­и­еми­то­ва­не­про­це­си­ма­про­во­ђе­ња­или­ра­ди­ја­­ције.­Тер­мал­на­енер­ги­ја­пред­ста­вља­ха­о­тич­но­кре­та­ње­ато­ма­и­мо­ле­ку­ла,­а­енер­ги­ја­у­та­квом­об­ли­ку­уоп­ште­ни­је­ла­ка­за­упо­тре­бу.­

Енер­ги­ја­не­мо­же­би­ти­ство­ре­на­ни­ти­уни­ште­на.­Ка­да­се­енер­ги­ја­пре­да­од­јед­ног­објек­та­дру­гом,­он­да­укуп­на­енер­ги­ја­у­уни­вер­зу­му­оста­је­иста,­јер­је­су­ма­ко­ју­је­је­дан­обје­кат­из­гу­био­јед­на­ка­оној­ко­ју­је­дру­ги­обје­кат­при­мио.­Ка­да­Сун­це­за­гре­ва­Зе­мљу,­до­ла­зи­до­ње­го­вог­по­сте­пе­ног­ гу­бит­ка­енер­ги­је­про­це­сом­ра­ди­ја­ци­је.­Ма­са­ато­ма­ је­об­лик­де­по­но­ва­не­енер­ги­је­и­по­зна­та­је­под­на­зи­вом­ну­кле­ар­на­енер­ги­ја.­Ра­ди­о­ак­тив­ни­атом­мо­же­осло­бо­ди­ти­енер­ги­ју­ко­ју­је­мо­гу­ће­упо­тре­би­ти­у­об­ли­ку­то­пло­те.

Уве­ћа­ње­ по­пу­ла­ци­је­ на­ пла­не­ти­ Зе­мљи­ и­мо­де­ран­ на­чи­на­жи­во­та­ има­ју­ за­ по­сле­ди­цу­стал­но­по­ве­ћа­ње­по­тре­ба­за­енер­ги­јом,­по­себ­но­у­об­ли­ку­елек­трич­не­енер­ги­је,­ко­ја­ је­нај­по­год­ни­ја­за­упо­тре­бу.­По­што­су­фо­сил­на­го­ри­ва,­ко­ја­се­нај­че­шће­ко­ри­сте­у­елек­трич­ним­цен­тра­ла­ма­и­ге­не­ра­то­ри­ма,­огра­ни­че­них­ре­сур­са,­нео­п­ход­но­је­на­ћи­дру­ге­на­чи­не­про­из­вод­ње­елек­три­ци­те­та,­уз­исто­вре­ме­но­сма­ње­ње­зах­те­ва­за­по­тро­шњом­по­ве­ћа­њем­ефи­ка­сно­сти­про­це­са­у­ко­ји­ма­је­упо­тре­бља­ва­мо.

4

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Page 35: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

35

Са став Зе мље и ње не ат мос фе ре, као и про це си ко ји се у њи ма де ша ва ју об ли ку ју по вр ши ну Зе мље и ње ну кли му

Ва­здух­по­сто­ји­сву­да­око­Зе­мљи­не­по­вр­ши­не,­али­га­је­све­ма­ње­и­ма­ње­ка­ко­се­од­ње­уда­ља­ва­мо­(ви­со­ко­на­не­бу).­Вре­ме­је­од­ре­ђе­но­усло­ви­ма­ко­ји­вла­да­ју­у­ва­зду­ху.­Тем­пе­ра­ту­ра,­при­ти­сак,­пра­вац­и­бр­зи­на­кре­та­ња­и­ко­ли­чи­на­во­де­не­па­ре­у­ва­зду­ху­се­ме­ђу­соб­но­ком­би­ну­ју,­кре­и­ра­ју­ћи­вре­мен­ске­при­ли­ке.­Си­сте­мат­ским­ме­ре­њем­ових­па­ра­ме­та­ра­мо­гу­ће­ је­ на­пра­ви­ти­ мо­дел­ ко­ји­ се­ ко­ри­сти­ при­ ве­ро­ват­ном­ пред­ви­ђа­њу­ вре­мен­ских­прилика.

Ве­ћи­део­Зе­мљи­не­по­вр­ши­не­је­по­кри­вен­тлом,­ко­је­чи­ни­ме­ша­ви­на­пар­ча­ди­сте­на­раз­ли­чи­те­ве­ли­чи­не­и­оста­та­ка­ор­га­ни­за­ма.­Плод­но­тло­са­др­жи­та­ко­ђе­и­ва­здух,­во­ду,­не­ке­хе­ми­ка­ли­је­на­ста­ле­рас­па­дом­жи­вих­вр­ста,­по­себ­но­би­ља­ка,­и­раз­ли­чи­тих­жи­вих­ор­га­ни­за­ма,­по­пут­ин­се­ка­та,­цр­ва­и­гли­ста,­бак­те­ри­ја­итд.­Сте­не­пред­ста­вља­ју­чвр­сти­ма­те­ри­јал­ко­ји­се­на­ла­зи­ис­под­тла.­По­сто­ји­ве­ли­ки­број­раз­ли­чи­тих­вр­ста­сте­на­са­раз­ли­чи­тим­са­ста­вом­и­осо­би­на­ма.­Де­ло­ва­њем­ве­тра­и­во­де­до­ла­зи­до­по­сте­пе­ног­на­гри­за­ња­и­кру­ње­ња­сте­на­у­ма­ње­ко­ма­де­–­пе­сак­је­са­чи­њен­од­та­квих­вр­ло­сит­них­зр­на­ца­сте­на,­а­муљ­и­бла­то­од­још­сит­ни­јих.­

Сло­је­ви­ва­зду­ха­на­Зе­мљи­ној­по­вр­ши­ни­су­тран­спа­рент­ни­за­ве­ћи­део­ра­ди­ја­ци­је­ко­ја­до­ла­зи­са­Сун­ца­и­она­про­ла­зи­кроз­њих.­Та­ра­ди­ја­ци­ја,­ап­сор­бо­ва­на­на­по­вр­ши­ни­Зе­мље,­пред­ста­вља­ спо­ља­шњи­из­вор­ енер­ги­је.­ Ра­ди­о­ак­тив­ни­ма­те­ри­јал­ уну­тар­ Зе­мље­ је­њен­уну­тра­шњи­из­вор­енер­ги­је.­Ра­ди­ја­ци­ја­од­Сун­ца­снаб­де­ва­енер­ги­јом­биљ­ке,­ко­је­са­др­же­хло­ро­фил­што­им­омо­гу­ћу­је­пра­вље­ње­глу­ко­зе­у­про­це­су­фо­то­син­те­зе.­Зе­мљи­на­по­вр­ши­на­се­ап­сорп­ци­јом­ра­ди­ја­ци­је­ко­ја­до­ла­зи­са­Сун­ца­за­гре­ва­и­за­тим­еми­ту­је­ра­ди­ја­ци­ју­ве­ће­та­ла­сне­ду­жи­не­(ин­фра­цр­ве­ни­зра­ци),­ко­ја­не­мо­же­да­про­ђе­кроз­ат­мос­фе­ру­ко­ја­је­ап­сор­бу­је,­одр­жа­ва­ју­ћи­на­тај­на­чин­то­пло­ту­на­Зе­мљи.­Овај­фе­но­мен­је­по­знат­као­ефе­ка­т­ста­кле­не­ба­ште­јер­је­сли­чан­на­чи­ну­на­ко­ји­се­уну­тра­шњост­ста­кле­не­ба­ште­за­гре­ва­сун­че­вим­зра­че­њем.

Ки­се­о­ник­у­ат­мос­фе­ри,­ко­ји­про­из­во­де­биљ­ке­про­це­сом­фо­то­син­те­зе,­на­ин­ди­рек­тан­на­чин­шти­ти­Зе­мљу­од­крат­ких­та­ла­са­(ул­тра­ви­о­лет­ни),­ко­ји­се­на­ла­зе­у­сун­че­вој­ра­ди­ја­ци­ји,­а­штет­но­де­лу­ју­на­мно­ге­ор­га­ни­зме.­Де­ло­ва­њем­ул­тра­ви­о­лет­ног­зра­че­ња­на­ки­се­о­ник­у­гор­њим­сло­је­ви­ма­ат­мос­фе­ре­до­ла­зи­до­ства­ра­ња­озо­на,­па­је­на­тај­на­чин­ап­сор­бо­ва­но­то­штет­но­зра­че­ње.­Озон­у­ат­мос­фе­ри­мо­же­би­ти­раз­гра­ђен­не­ким­хе­ми­ка­ли­ја­ма­ко­је­су­про­из­вод­људ­ских­ак­тив­но­сти­на­Зе­мљи.­

Ис­под­чвр­сте­ко­ре­Зе­мље­се­на­ла­зи­то­пао­слој,­ко­ји­се­на­зи­ва­омо­тач.­Омо­тач­је­чврст­ка­да­се­на­ла­зи­под­при­ти­ском,­а­по­ста­је­те­чан­(на­зи­ва­се­још­и­маг­ма)­ка­да­се­тај­при­ти­сак­сма­њи.­На­не­ким­ме­сти­ма­на­ко­ри­Зе­мље­се­по­ја­вљу­ју­пу­ко­ти­не­ко­је­омо­гу­ћу­ју­маг­ми­да­иза­ђе­на­по­вр­ши­ну,­на­при­мер­у­слу­ча­ју­вул­кан­ских­еруп­ци­ја.­Ко­ру­Зе­мље­чи­не­број­не­чвр­сте­пло­че­ко­је­се­ре­ла­тив­но­кре­ћу­јед­на­у­од­но­су­на­дру­гу,­но­ше­не­дуж­кре­та­ња­омо­та­ча.­При­су­да­ру­ових­тек­тон­ских­по­ло­ча­до­ла­зи­до­фор­ми­ра­ња­пла­нин­ских­ла­на­ца,­а­дуж­гра­ни­ца­су­да­ра­тек­тон­ских­пло­ча­се­фор­ми­ра­ју­на­пр­сли­не­на­ко­ји­ма­се­де­ша­ва­ју­зе­мљо­тре­си,­а­мо­гу­ће­су­и­вул­кан­ске­ак­тив­но­сти.­Зе­мљи­на­по­вр­ши­на­се­вр­ло­спо­ро­ме­ња­то­ком­вре­ме­на,­еро­зи­јом­пла­ни­на­услед­вре­мен­ског­ути­ца­ја,­као­и­ства­ра­њем­но­вих­ка­да­до­ђе­до­по­ди­за­ња­ко­ре­на­ви­ше.­

5

Од ма ле до ве ли ке иде је у науци

Page 36: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

36

Наш со лар ни си стем је вр ло ма ли део јед не од ми ли о на га лак си ја у уни вер зу му

На­ше­Сун­це­ је­ јед­на­од­мно­гих­зве­зда­ко­је­чи­не­уни­вер­зум.­Зе­мља­се­кре­ће­око­Сун­ца­пра­ве­ћи­јед­ну­ор­би­ту­за­го­ди­ну­да­на.­Ме­сец­се­обр­ће­око­Зе­мље­ком­пле­ти­ра­ју­ћи­ор­би­ту­за­че­ти­ри­не­де­ље.­Сун­це,­ко­је­се­на­ла­зи­у­цен­тру­со­лар­ног­си­сте­ма,­је­ди­ни­је­ње­гов­обје­кат­ко­ји­је­из­вор­ви­дљи­ве­све­тло­сти.­Ме­сец­ре­флек­ту­је­све­тлост­ко­ју­при­ма­од­Сун­ца,­а­по­што­се­кре­ће­око­Зе­мље­ви­ди­се­са­мо­она­ње­го­ва­стра­на­ко­ја­је­осве­тље­на­сун­че­вом­све­тло­шћу,­чи­ме­се­об­ја­шња­вју­и­ње­го­ве­ме­не­ко­је­се­по­ја­вљу­ју­у­раз­ли­чи­то­вре­ме.­Зе­мља­ро­ти­ра­око­осе­ко­ја­има­пра­вац­се­вер­југ,­па,­услед­тог­ње­ног­кре­та­ња,­из­гле­да­да­се­Сун­це,­Ме­сец­и­зве­зде­кре­ћу­око­Зе­мље.­По­сле­ди­ца­ове­ро­та­ци­је­је­по­ја­ва­да­на­и­но­ћи,­у­за­ви­сно­сти­од­то­га­ко­ји­део­Зе­мљи­не­по­вр­ши­не­је­окре­нут­бли­же­или­да­ље­од­Сун­ца.

Зе­мљи­је­по­треб­но­го­ди­ну­да­на­да­ком­пле­ти­ра­ор­би­ту­око­Сун­ца.­Зе­мљи­на­оса­има­ре­ла­тив­ни­на­гиб­пре­ма­рав­ни­ње­не­ор­би­те­око­Сун­ца,­та­ко­да­се­ду­жи­на­да­на­ме­ња­са­по­зи­ци­јом­на­Зе­мљи­ној­по­вр­ши­ни­и­са­го­ди­шњим­до­бом.­На­гиб­Зе­мљи­не­осе­про­у­зро­ку­је­по­ја­ву­го­ди­шњих­до­ба.­

Зе­мља­је­јед­на­од­осам­(до­са­да­по­зна­тих)­пла­не­та­на­шег­со­лар­ног­си­сте­ма­ко­је­се,­за­јед­но­са­мно­гим­дру­гим­ма­њим­објек­ти­ма,­обр­ћу­око­Сун­ца,­по­при­бли­жно­цир­ку­лар­ним­пу­та­ња­ма,­на­раз­ли­чи­тим­ра­сто­ја­њи­ма­од­Сун­ца­и­по­треб­но­им­ је­раз­ли­чи­то­вре­ме­да­ком­пле­ти­ра­ју­ор­би­ту­око­ње­га.­Ра­сто­ја­ња­из­ме­ђу­ових­не­бе­ских­те­ла­су­огром­на.­На­при­мер,­Неп­тун­је­уда­љен­4,5­ми­ли­јар­де­ки­ло­ме­та­ра­од­Сун­ца,­од­но­сно­30­пу­та­је­да­љи­не­го­што­је­Зе­мља.­По­сма­тра­но­са­Зе­мље,­дру­ге­пла­не­те­се­кре­ћу­у­од­но­су­на­по­зи­ци­ју­зве­зда.­

По­не­кад­се­ве­ли­ки­ко­ма­ди­чвр­стог­ма­те­ри­ја­ла­ко­ји­се­кре­ћу­око­Сун­ца­при­бли­же­то­ли­ко­Зе­мљи­да­би­ва­ју­при­ву­че­ни­ње­ном­гра­ви­та­ци­јом­па­на­ста­вља­ју­да­се­убр­за­но­кре­ћу­кроз­ње­ну­ат­мос­фе­ру,­у­ко­јој,­услед­тре­ња­из­ме­ђу­њи­хо­ве­по­вр­ши­не­и­ва­зду­ха,­до­ла­зи­до­за­гре­ва­ња­и­уси­ја­ња,­па­се­ви­де­као­зве зде па да ли це.­Ина­че,­кре­та­ње­обје­ка­та­уну­тар­со­лар­ног­си­сте­ма­је­углав­ном­ре­гу­лар­но­и­пред­ви­ди­во.­Исти­на­уч­ни­за­ко­ни­или­уоп­шта­ва­ње­на­чи­на­по­на­ша­ња­ства­ри,­при­ме­ње­ни­на­Зе­мљу,­та­ко­ђе­су­при­ме­њи­ви­на­цео­уни­вер­зум.­По­сто­је­еви­ден­ци­је,­на­осно­ву­си­сте­мат­ских­све­мир­ских­ис­тра­жи­ва­ња,­да­се­про­ме­не­де­ша­ва­ју­на­по­вр­ши­на­ма­пла­не­та­по­што­су­се­оне­фор­ми­ра­ле.

Пр­ва­нај­бли­жа­зве­зда­се­на­ла­зи­на­знат­но­ве­ћем­ра­сто­ја­њу­од­на­ше­нај­у­да­ље­ни­је­пла­не­те,­тј.­Неп­ту­на.­На­ше­Сун­це­је­јед­на­од­ми­ли­он­зве­зда­ко­је­за­јед­но­чи­не­на­шу­га­лак­си­ју,­по­зна­ту­под­име­ном­Млеч­ни­пут.­У­уни­вер­зу­му­по­сто­је­ми­ли­о­ни­га­лак­си­ја,­не­за­ми­сли­во­ве­ли­ког­ме­ђу­соб­ног­ра­сто­ја­ња,­ ко­је­ се­ све­ве­о­ма­бр­зо­кре­ћу,­ уда­ља­ва­ју­ћи­ се­ јед­на­од­дру­ге.­Та­кво­кре­та­ње­га­лак­си­ја­на­го­ве­шта­ва­да­се­уни­вер­зум­стал­но­ши­ри,­од­ста­ња­у­дав­ној­про­шло­сти­по­зна­тог­као­Ве ли ки пра сак­ка­бу­дућ­но­сти­ко­ја­је­још­увек­не­по­зна­та.

6

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Page 37: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

37

Ор га ни зми су ор га ни зо ва ни на ће лиј ској осно ви

Жи­ви­објек­ти­(ор­га­ни­зми)­се­раз­ли­ку­ју­од­не­жи­вих­обје­ка­та­спо­соб­но­шћу­кре­та­ња,­ре­про­дук­ци­је­и­ре­а­го­ва­ња­на­на­дра­жај.­Њи­хов­оп­ста­нак­у­жи­во­ту­је­мо­гућ­ако­има­ју­во­ду,­ва­здух,­хра­ну,­од­го­ва­ра­ју­ћи­на­чин­за­осло­ба­ђа­ње­из­ме­та­и­окру­же­ње­ко­је­оста­је­у­не­ком­спе­ци­јал­ном­оп­се­гу­тем­пе­ра­ту­ре.­Сви­жи­ви­ор­га­ни­зми­су­са­чи­ње­ни­од­ јед­не­или­ви­ше­ће­ли­ја,­ко­је­мо­гу­би­ти­ви­ђе­не­по­мо­ћу­ми­кро­ско­па.­

Све­основ­не­функ­ци­је­жи­во­та­су­ре­зул­тат­про­це­са­ко­ји­се­де­ша­ва­ју­уну­тар­ће­ли­ја.­Ће­ли­је­се­то­ком­ра­ста­и­ре­про­дук­ци­је­де­ле,­да­ју­ћи­ви­ше­ће­ли­ја­и­екс­тра­ху­ју­ћи­енер­ги­ју­из­хра­не,­у­на­сто­ја­њу­да­одр­же­сво­је­функ­ци­је.­Не­ке­ће­ли­је­у­мул­ти­ће­лиј­ском­ор­га­ни­зму­не­са­мо­што­оба­вља­ју­функ­ци­је­као­и­све­оста­ле­већ­и­не­ке­спе­ци­јал­не.­На­при­мер,­ће­ли­је­ми­ши­ћа,­кр­ви­и­не­ра­ва­оба­вља­ју­у­ор­га­ни­зму­и­спе­ци­фич­не­функ­ци­је.­Ће­ли­је­се­че­сто­гру­пи­шу­у­тки­ва,­тки­ва­у­ор­га­не,­а­ор­га­ни­у­ор­ган­ске­си­сте­ме.­Си­сте­ми,­у­чо­веч­јем­те­лу,­оба­вља­ју­кључ­не­функ­ци­је­ди­са­ња,­ва­ре­ња,­ели­ми­на­ци­је­от­па­да­и­кон­тро­ле­тем­пе­ра­ту­ре.­Цир­ку­ла­тор­ни­си­стем­пре­у­зи­ма­и­раз­но­си­у­сва­ки­део­те­ла­ма­те­ри­јал­по­тре­бан­ће­ли­ја­ма­и­пре­да­је­рас­твор­љи­ви­от­пад­ури­нар­ном­си­сте­му.­

Уну­тар­ће­ли­ја­се­на­ла­зи­ве­ли­ки­број­мо­ле­ку­ла­раз­ли­чи­те­вр­сте­ко­ји­ин­терреа­гу­ју­и­оба­вља­ју­ функ­ци­је­ ће­ли­је.­Ме­ђу­соб­на­ ко­му­ни­ка­ци­ја­ ће­ли­ја­ и­ ко­ор­ди­на­ци­ја­ ак­тив­но­сти,­ у­мул­ти­ће­лиј­ским­ор­га­ни­зми­ма,­оства­ру­је­се­пре­но­сом­суп­стан­це­нај­бли­жим­ће­ли­ја­ма.­Ће­лиј­ска­мем­бра­на­има­зна­чај­ну­уло­гу­у­ре­гу­ли­са­њу­оног­што­у­ће­ли­ју­ула­зи­и­из­ње­из­ла­зи.­Ак­тив­но­ст­уну­тар­раз­ли­чи­тих­ти­по­ва­ће­ли­ја­је­ре­гу­ли­са­на­ен­зи­ми­ма.­Хор­мо­ни,­осло­бо­ђе­ни­у­спе­ци­јал­ним­тки­ви­ма­и­ор­га­ни­ма,­ре­гу­ли­шу­ак­тив­но­сти­у­дру­гим­ор­га­ни­ма­и­тки­ви­ма­и­ути­чу­на­це­ло­куп­но­функ­ци­о­ни­са­ње­ор­га­ни­зма.­Код­љу­ди­се­ве­ћи­на­хор­мо­на­тран­спор­ту­је­кр­вљу.­Бо­лест­је­че­сто­ре­зул­тат­ло­шег­функ­ци­о­ни­са­ња­ће­ли­ја.­Ле­ко­ви­де­лу­ју­та­ко­што­убр­за­ва­ју­или­успо­ра­ва­ју­ре­гу­ла­тор­не­ме­ха­ни­зме­ен­зи­ма­или­хор­мо­на.­Мо­зак­и­кич­ме­на­мо­жди­на­та­ко­ђе­до­при­но­се­ре­гу­ли­са­њу­ак­тив­но­сти­ће­ли­ја­сла­њем­по­ру­ка,­дуж­нер­вних­ће­ли­ја,­у­фор­ми­елек­трич­ног­сиг­на­ла­ко­ји­се­бр­зо­кре­ће­из­ме­ђу­ће­ли­ја.­

Ће­ли­је­функ­ци­о­ни­шу­нај­бо­ље­у­од­ре­ђе­ним­усло­ви­ма,­по­себ­но­ка­да­је­у­пи­та­њу­тем­пе­ра­ту­ра­и­ки­се­лост.­Јед­но­ће­лиј­ски­и­ви­ше­ће­лиј­ски­ор­га­ни­зми­по­се­ду­ју­ме­ха­ни­зме­ко­ји­одр­жа­ва­ју­тем­пе­ра­ту­ру­и­ки­се­лост­у­од­го­ва­ра­ју­ћим­гра­ни­ца­ма­ко­је­омо­гу­ћу­ју­њи­хо­во­пре­жи­вља­ва­ње.­

7

Од ма ле до ве ли ке иде је у науци

Page 38: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

38

Ор га ни зми ма је по треб на енер ги ја и ма те ри јал од ко јих су за ви сни и око ко јих се бо ре са дру гим ор га ни зми ма

Енер­ги­ја­ је­по­треб­на­свим­жи­вим­би­ћи­ма,­ ка­ко­ за­хра­ну­ та­ко­и­ за­ва­здух,­ во­ду­и­не­ке­тем­пе­ра­тур­не­усло­ве.­Биљ­ке­ко­је­има­ју­хо­ло­ро­фил­упо­тре­ба­ва­ју­сун­че­ву­све­тлост­за­пра­вље­ње­по­треб­не­хра­не­и­де­по­но­ва­ње­оне­хра­не­ко­ју­од­мах­не­ко­ри­сте.­Жи­во­ти­ња­ма­ је­по­треб­на­хра­на­ко­ју­ди­рект­но­ва­ре,­а­до­ко­је­до­ла­зе­би­ло­ди­рект­но­је­ду­ћи­биљ­ке­(би­љо­је­ди)­или­је­ду­ћи­жи­во­ти­ње­(ме­со­је­ди)­ко­је­су­се­хра­ни­ле­биљ­ка­ма­или­дру­гим­жи­во­ти­ња­ма.­Пре­жи­вља­ва­ње­жи­во­ти­ња­је­су­штин­ски­за­ви­сно­од­би­ља­ка.­Ве­зе­из­ме­ђу­ор­га­ни­за­ма­мо­гу­би­ти­пред­ста­вље­не­као­ла­нац­и­мре­жа­ис­хра­не.

Не­ке­жи­во­ти­ње­су­за­ви­сне­од­би­ља­ка­не­са­мо­због­хра­не­не­го­и­дру­гих­по­тре­ба,­на­при­мер­за­пра­вље­ња­скло­ни­шта,­а­у­слу­ча­ју­људ­ских­би­ћа­за­ви­сност­се­огле­да­кроз­по­тре­бу­за­оде­ћом­и­го­ри­вом.­Биљ­ке­та­ко­ђе­за­ви­се,­на­раз­не­на­чи­не,­од­жи­во­ти­ња.­На­при­мер,­цве­та­ње­би­ља­ка­мо­же­би­ти­за­ви­сно­од­ин­се­ка­та­код­про­це­са­опра­ши­ва­ња,­а­од­дру­гих­жи­во­ти­ња­код­раз­но­ше­ња­њи­хо­вог­се­ме­на.­­

Ме­ђу­за­ви­сни­ ор­га­ни­зми­ ко­ји­ жи­ве­ за­јед­но­ у­ спе­ци­јал­ним­ жи­вот­ним­ усло­ви­ма­фор­ми­ра­ју­не­ки­еко­си­стем.­У­не­ком­ста­бил­ном­еко­си­сте­му­по­сто­је­про­из­во­ђа­чи­хра­не­(биљ­ке),­по­тро­ша­чи­(жи­во­ти­ње)­и­раз­гра­ђи­ва­чи,­по­пут­бак­те­ри­ја­и­гљи­ва­ко­је­се­хра­не­от­пад­ним­про­из­во­ди­ма­и­мр­твим­ор­га­ни­зми­ма.­Раз­гра­ђи­ва­чи­про­из­во­де­ма­те­ри­ја­ле­ко­ји­по­ма­жу­раст­би­ља­ка,­та­ко­да­се­мо­ле­ку­ли­у­ор­га­ни­зми­ма­кон­стант­но­по­но­во­упо­тре­бља­ва­ју.­Сви­ови­про­це­си­се­де­ша­ва­ју­уз­раз­ме­ну­енер­ги­је­у­не­ком­еко­си­сте­му.­Део­хра­не­ко­ју­је­упо­тре­био­ор­га­ни­зам­за­жи­вот­не­про­це­се­се­рас­ту­ра­као­то­пло­та,­али­се­то­у­еко­си­сте­му­на­док­на­ђу­је­енер­ги­јом­од­Сун­ца­упо­тре­бље­ном­за­про­из­вод­њу­хра­не­за­биљ­ке.

У­ сва­ком­еко­си­сте­му­по­сто­ји­бор­ба­из­ме­ђу­вр­ста­ за­енер­ги­јом­и­ма­те­ри­ја­ли­ма­нео­п­ход­ним­за­њи­хов­жи­вот.­По­сто­ја­ност­не­ког­еко­си­сте­ма­за­ви­си­од­не­пре­кид­не­рас­по­ло­жи­во­сти­тих­ма­те­ри­ја­ла­у­жи­вот­ном­окру­же­њу.­Биљ­не­вр­сте­се­адап­ти­ра­ју­на­од­ре­ђе­ну­ко­ли­чи­ну­во­де,­све­тло­сти,­ми­не­ра­ла,­као­и­на­про­стор­ко­ји­им­је­нео­п­хо­дан­за­раст­и­ре­про­дук­ци­ју­у­од­го­ва­ра­ју­ћим­ло­ка­ци­ја­ма­ка­рак­те­ри­стич­не­кли­ме,­ге­о­ло­шких­и­хи­дро­ло­шких­усло­ва.­Ако­се­ти­усло­ви­про­ме­не,­он­да­и­по­пу­ла­ци­ја­би­ља­ка­мо­же­да­се­про­ме­ни,­што­са­сво­је­стра­не­има­за­по­сле­ди­цу­про­ме­ну­по­пу­ла­ци­је­жи­во­ти­ња.

8

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Page 39: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

39

Ге нет ска ин фор ма ци ја се пре но си од јед не ге не ра ци је ор га ни за ма на дру гу

Жи­ви­ор­га­ни­зми­да­ју­по­том­ке­исте­вр­сте,­ али­они­у­ ве­ћи­ни­ слу­ча­је­ва­ни­су­иден­тич­ни­јед­ни­са­дру­ги­ма­или­са­сво­јим­ро­ди­те­љи­ма.­Биљ­ке­и­жи­во­ти­ње,­укљу­чу­ју­ћи­и­људ­и,­по­мно­гим­ка­рак­те­ри­сти­ка­ма­су­слич­ни­ро­ди­те­љи­ма­за­то­што­се­ге­нет­ска­ин­фор­ма­ци­ја­пре­но­си­од­јед­не­ге­не­ра­ци­је­на­сле­де­ћу.­Дру­ге­ка­рак­те­ри­сти­ке,­по­пут­ве­шти­на­и­по­на­ша­ња,­не­пре­но­се­се­на­исти­на­чин­и­по­треб­но­их­је­сте­ћи­(на­у­чи­ти).

Ин­фор­ма­ци­је­ко­је­се­пре­но­се­из­ме­ђу­ге­не­ра­ци­ја­су­у­фор­ми­ко­да,­пред­ста­вље­ног­та­ко­да­су­де­ло­ви­ве­ли­ког­мо­ле­ку­ла­на­зва­ног­ДНК­по­ста­вље­ни­за­јед­но.­Ген­пред­ставља­ду­жи­ну­ДНК,­а­сто­ти­не­или­хи­ља­де­ге­на­се­пре­но­си­јед­ним­хро­мо­зо­мом.­Ве­ћи­на­ће­ли­ја­у­људ­ском­те­лу­са­др­жи­23­па­ра­хро­мо­зо­ма­са­око­два­де­сет­и­пет­хи­ља­да­ге­на.­У­њи­ма­се­на­ла­зе­ин­фор­ма­ци­је­нео­п­ход­не­за­раст­и­ре­про­дук­ци­ју­ве­ћи­не­ће­ли­ја.­

Ка­да­се­ће­ли­ја­де­ли,­као­у­про­це­су­ра­ста­и­за­ме­не­мр­твих­ће­ли­ја,­ге­нет­ска­ин­фор­ма­ци­ја­је­ко­пи­ра­на­та­ко­да­сва­ка­но­ва­ће­ли­ја­пре­но­си­ре­пли­ку­ро­ди­тељ­ске­ће­ли­је.­У­овој­ре­пли­ка­ци­ји­се­по­не­кад­де­ша­ва­гре­шка,­про­у­зро­ко­ва­на­му­та­ци­јом,­ко­ја­мо­же,­а­не­мо­ра­би­ти­штет­на­по­ор­га­ни­зам.­Про­ме­не­у­ге­ни­ма­мо­гу­би­ти­про­у­зро­ко­ва­не­усло­ви­ма­окру­же­ња,­по­пут­ра­ди­ја­ци­је­и­хе­миј­ских­про­из­во­да.­Ове­про­ме­не­мо­гу­де­ло­ва­ти­на­ин­ди­ви­дуу,­али­се­то­мо­же­ре­флек­то­ва­ти­на­по­том­ство­са­мо­ако­су­се­де­си­ле­у­пол­ним­(спер­ма­или­ја­ја­шце)­ће­ли­ја­ма.

У­пол­ној­ре­про­дук­ци­ји­се­сје­ди­њу­је­ће­ли­ја­спер­ме­му­шке­је­дин­ке­и­ће­ли­ја­из­ја­ја­шца­жен­ске­је­дин­ке.­Ће­ли­је­спер­ме­и­ја­ја­шца­су­спе­ци­ја­ли­зо­ва­не­ће­ли­је­од­ко­јих­сва­ка­има,­слу­чај­но­иза­бра­ну,­ јед­ну­од­две­вер­зи­је­сва­ког­ге­на­ко­ји­по­се­ду­ју­ро­ди­те­љи.­У­опло­ђе­ном­ја­ја­шцу­се,­про­це­сом­ком­би­но­ва­ња­спер­ме­и­ја­ја­шца,­фор­ми­ра­ге­нет­ски­ма­те­ри­јал­ко­ји­чи­ни­по­ло­ви­на­из­ће­ли­је­спер­ме­и­по­ло­ви­на­из­ће­ли­је­ја­ја­шца.­Ка­ко­се­опло­ђе­но­ја­ја­шце­по­но­во­и­по­но­во­де­ли,­овај­ге­нет­ски­ма­те­ри­јал­се­ко­пи­ра­(пре­пи­су­је)­у­сва­кој­но­вој­ће­ли­ји.­Ком­би­на­ци­ја­и­ре­ком­би­на­ци­ја­ге­нет­ског­ма­те­ри­ја­ла­фор­ми­ра­ног­у­про­це­су­спа­ја­ња­ће­ли­ја­ја­ја­шца­и­спер­ме,­а­за­тим­и­њи­хо­во­фу­зи­о­ни­са­ње­до­во­ди­до­мно­штва­ра­зно­вр­сних­мо­гу­ћих­ком­би­на­ци­ја­ге­на­и­раз­ли­ка­ко­је­мо­гу­би­ти­на­след­не­од­јед­не­ге­не­ра­ци­је­на­дру­гу.­Овим­се­омо­гу­ћу­је­по­тен­ци­јал­на­се­лек­ци­ја,­као­ре­зул­тат­не­ких­про­ме­на­ко­је­омо­гу­ћу­ју­ор­га­ни­зми­ма­да­се­бо­ље­адап­ти­ра­ју­на­не­ке­усло­ве­из­жи­вот­ног­окру­же­ња.

Бес­пол­на­ре­про­дук­ци­ја,­ко­ја­се­са­свим­при­род­но­од­ви­ја­код­ве­ли­ког­бро­ја­ор­га­ни­за­ма,­укљу­чу­ју­ћи­и­не­ке­бак­те­ри­је,­ин­сек­те­и­биљ­ке,­до­во­ди­до­по­пу­ла­ци­ја­са­иден­тич­ним­ге­нет­ским­ма­те­ри­ја­лом.­Би­о­тех­но­ло­ги­ја­је­ство­ри­ла­мо­гућ­но­сти­за­ства­ра­ње­ге­нет­ски­иден­тич­них­ор­га­ни­за­ма,­про­це­сом­кло­ни­ра­ња,­код­ни­за­вр­ста,­укљу­чу­ју­ћи­и­си­са­ре.

Мно­го­то­га­се­о­ге­нет­ским­ин­фо­рам­ци­ја­ма,­то­ком­вре­ме­на,­са­зна­ло­ма­пи­ра­њем­ге­но­ма­код­раз­ли­чи­тих­вр­ста­ор­га­ни­за­ма.­Ка­да­су­по­зна­те­се­квен­це­ге­на,­он­да­ге­нет­ски­ма­те­ри­јал­мо­же­ве­штач­ким­пу­тем­би­ти­про­ме­њен,­да­ју­ћи­ор­га­ни­зми­ма­не­ке­но­ве­ка­рак­те­ри­сти­ке.­Спе­ци­јал­не­тех­ни­ке­ген­ске­те­ра­пи­је­су­упо­тре­бље­не­за­уно­ше­ње­ге­на­у­ху­ма­не­ће­ли­је,­што­ће­ве­ро­ват­но­у­бу­дућ­но­сти­омо­гу­ћи­ти­и­ле­че­ње­по­је­ди­них­бо­ле­сти.

9

Од ма ле до ве ли ке иде је у науци

Page 40: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

40

Ди вер зи тет ор га ни за ма, жи вих и не ста лих, је сте ре зул тат ево лу ци је

Да­нас­у­све­ту­по­сто­ји­мно­го­раз­ли­чи­тих­вр­ста­би­ља­ка­и­жи­во­ти­ња,­али­и­мно­го­оних­ко­је­ су­не­кад­по­сто­ја­ле,­ а­ за­тим­не­ста­ле.­Све­ово­са­зна­је­мо­уз­по­моћ­фо­си­ла.­Жи­во­ти­ње­и­биљ­ке­су­кла­си­фи­ко­ва­не­у­ гру­пе­и­под­гру­пе­пре­ма­слич­но­сти­ма.­На­при­мер,­уну­тар­гру­пе­жи­во­ти­ња­по­зна­тих­као­пти­це­по­сто­је­фа­ми­ли­је­пти­ца,­по­пут­се­ни­ца,­и,­уну­тар­фа­ми­ли­је,­раз­ли­чи­те­вр­сте,­по­пут­пла­вих­се­ни­ца,­ве­ли­ких­се­ни­ца­и­ду­го­ре­пих­се­ни­ца.­Ор­га­ни­зми­истих­вр­ста­се­углав­ном­раз­мно­жа­ва­ју­у­окви­ру­те­вр­сте.­Раз­ли­чи­те­вр­сте­обич­но­не­уче­ству­ју­у­ме­ђу­соб­ном­раз­мно­жа­ва­њу.

Иако­су­ор­га­ни­зми­исте­вр­сте­вр­ло­слич­ни,­ипак­по­сто­је­ма­ле­раз­ли­ке­од­јед­ног­до­дру­гог.­Жи­ви­ор­га­ни­зми­су­на­ђе­ни­у­не­ким­окру­же­њи­ма­за­то­што­по­се­ду­ју­осо­би­не­ко­је­им­омо­гу­ћу­ју­ да­ ту­ пре­жи­ве.­ Адап­та­ци­ја­ на­ окру­же­ње­ је­ оства­ре­на­ због­ на­ста­ја­ња­ма­лих­раз­ли­ка­ко­је­се­де­ша­ва­ју­то­ком­ре­про­дук­ци­је,­па­та­ко­по­је­ди­ним­би­ћи­ма­бо­ље­од­го­ва­ра­окру­же­ње­не­го­дру­гим.­Она­ко­ја­су­бо­ље­адап­ти­ра­на,­у­бор­би­за­ма­те­ри­јал­и­енер­ги­ју,­пре­жи­ве­ће­и­пре­не­ти­сво­је­адап­ти­ра­не­осо­би­не­на­по­том­ке.­Оне­ко­ји­ма­сла­би­је­од­го­ва­ра­не­ко­окру­же­ње­мо­гу­да­изу­мру­пре­ре­про­дук­ци­је,­та­ко­да­ће­ге­не­ра­ци­је­ко­је­на­ста­ју­са­др­жа­ва­ти­ви­ше­бо­ље­адап­ти­ра­них­ин­ди­ви­дуа.­Ово­се­ је­ди­но­де­ша­ва­ако­су­про­ме­не­на­ста­ле­као­ре­зул­тат­му­та­ци­ја­(про­ме­на)­код­ре­про­дук­тив­них­ће­ли­ја.­Про­ме­не­у­дру­гим­ће­ли­ја­ма­се­не­пре­но­се.­

При­род­на­се­лек­ци­ја­ор­га­ни­за­ма­са­из­ве­сним­ка­рак­те­ри­сти­ка­ма­ко­је­им­омо­гу­ћа­ва­ју­да­пре­жи­ве­у­од­го­ва­ра­ју­ћим­окру­же­њи­ма­се­од­ви­ја­још­од­на­стан­ка­пр­вог­об­ли­ка­жи­во­та,­ко­ји­се­на­Зе­мљи­по­ја­вио­пре­око­3.5­ми­ли­јар­де­го­ди­на.­Јед­но­став­ни­јед­но­ће­лиј­ски­ор­га­ни­зми­су­се­по­ја­ви­ли­у­ра­ном­пе­ри­оду­исто­ри­је­жи­во­та.­Не­ки­од­њих­су,­пре­око­две­ми­ли­јар­де­го­ди­на,­ево­лу­и­ра­ли­у­ор­га­ни­зме­ко­ји­су­омо­гу­ћи­ли­раз­вој­да­на­шњих­ве­ли­ких­жи­во­ти­ња,­би­ља­ка­и­гљи­ва.­Дру­ги­об­ли­ци­су­оста­ли­јед­но­ће­лиј­ски.

Ка­да­ се­ де­се­ кли­мат­ске,­ ге­о­ло­шке­ или­ по­пу­ла­ци­о­не­ про­ме­не,­ он­да­ и­ ко­рист­ од­ не­ких­спе­ци­фич­них­на­сле­ђе­них­ка­рак­те­рист­ика­мо­же­би­ти­уве­ћа­на­или­сма­ње­на.­Људ­ске­ак­тив­но­сти­мо­гу­има­ти­да­ле­ко­се­жне­по­сле­ди­це­на­жи­вот­но­окру­же­ње,­што­се­већ­огле­да­у­про­ме­на­ма­ко­је­су­штет­не­по­мно­ге­ор­га­ни­зме.­Са­да­шњи­не­ста­нак­ор­га­ни­за­ма­као­по­сле­ди­ца­људ­ских­ак­тив­но­сти­се­у­гру­бој­про­це­ни­из­ра­жа­ва­као­сто­ти­ну­пу­та­ве­ћи­не­го­да­тих­ак­тив­но­сти­ни­је­би­ло.­Одр­жа­ва­ње­ди­вер­зи­те­та­и­уну­тар­вр­ста­је­ве­о­ма­зна­чај­но.­Ре­дук­ци­ја­ди­вер­зи­те­та­код­жи­вих­би­ћа­мо­же­про­у­зро­ко­ва­ти­зна­чај­ну­де­гра­да­ци­ју­еко­си­сте­ма­и­гу­би­так­спо­соб­но­сти­да­се­од­го­во­ри­на­про­ме­не­у­жи­вот­ном­окру­же­њу.

10

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Page 41: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

41

На у ка по ла зи од то га да за сва ку по сле ди цу по сто ји је дан или ви ше узро ка

На­у­ка­на­ла­зи­об­ја­шње­ња­за­што­се­ства­ри­де­ша­ва­ју­баш­та­ко­ка­ко­су­се­де­си­ле­или­за­што­има­ју­баш­та­кву­спе­ци­јал­ну­фор­му,­прет­по­ста­вља­ју­ћи,­при­том,­да­сва­ку­по­сле­ди­цу­иза­зи­ва­је­дан­или­ви­ше­узро­ка,­па­за­то­и­по­сто­ји­раз­лог­да­ства­ри­узму­об­лик­ка­кав­су­узе­ле.­Об­ја­шње­ње­ни­је­не­ка­вр­ста­не­си­гур­не­про­це­не­или­на­га­ђа­ња,­јер­да­оно­бу­де­баш­та­кво,­увек­по­сто­ји­не­ки­раз­лог.­За­што­ства­ри­упра­во­та­ко­ра­де­или­за­што­су­се­де­си­ле­об­ја­шња­ва­се­узро­ком­до­ко­га­се­до­ла­зи­на­раз­ли­чи­те­на­чи­не.­Па­жљи­вим­по­сма­тра­њем,­укљу­чу­ју­ћи­и­ме­ре­ња­где­је­то­мо­гу­ће,­мо­же­се­прет­по­ста­ви­ти­шта­би­мо­гло­да­се­де­си.­У­дру­гим­слу­ча­је­ви­ма­је­мо­гу­ће­ура­ди­ти­не­што­што­би­иза­зва­ло­про­ме­не.­Ка­да­се­то­ура­ди,­ве­о­ма­је­ва­жно,­ако­је­мо­гу­ће,­ви­де­ти­да­дру­ге­ства­ри­оста­ју­исте,­та­ко­да­се­ре­зул­тат­мо­же­при­пи­са­ти­по­сле­ди­ци­ко­ја­по­ти­че­од­про­ме­не­са­мо­јед­не­ства­ри.­

Сва­ка­тврд­ња­о­оно­ме­што­се­об­ја­шња­ва­у­ве­зи­не­ког­спе­ци­јал­ног­до­га­ђа­ја­или­усло­ва­би­тре­ба­ло­да­бу­де­за­сно­ва­на­на­еви­ден­ци­ји­ко­ја­је­по­др­жа­ва.­Па­жљи­во­и­си­сте­мат­ско­по­сма­тра­ње­и­од­го­ва­ра­ју­ће­об­ја­шње­ње­оног­што­је­опа­же­но­је­фун­да­мен­тал­но­у­на­уч­ном­ис­тра­жи­ва­њу.­Ве­о­ма­је­ва­жно­узе­ти­у­об­зир­да­по­не­кад­оно­што­љу­ди­оче­ку­ју­да­се­де­си­ути­че­на­оно­што­ће­опа­зи­ти,­за­то­је­пра­ви­ло­до­бре­прак­се­да­по­сма­тра­ње­оба­вља­не­ко­ли­ко­љу­ди­не­за­ви­сно.­

Мо­же­по­сто­ја­ти­ви­ше­раз­ли­чи­тих­иде­ја­о­на­чи­ну­не­ког­об­ја­шње­ња,­упра­во­из­тих­раз­ло­га­је­и­нео­п­хо­до­да­се­еви­ден­ци­јом­за­кљу­чи­ко­ја­иде­ја­ре­ал­но­и­функ­ци­о­ни­ше.­Мо­гу­ћа­­об­ја­шње­ња­(хи­по­те­зе)­ука­зу­ју­на­фак­тор­или­фак­то­ре­ко­ји­омо­гу­ћу­ју­об­ја­шње­ње­раз­ма­тра­ног­фе­но­ме­на.­При­ли­ком­те­сти­ра­ња­се­упо­тре­б­ља­ва­ју­хи­по­те­зе­да­би­се­пред­ви­де­ло­шта­ће­се­де­си­ти­ка­да­се­ти­фак­то­ри­про­ме­не,­а­за­тим­се­по­сма­тра­да­би­се­ви­де­ло­да­ли­евиде­нци­ја­оног­што­се­де­ша­ва­фи­ту­је­пред­ви­ђа­ње.­Ако­је­до­би­је­ни­ре­зул­тат­у­са­гла­сно­сти­са­пред­ви­ђа­њем­и­ни­је­дан­дру­ги­фак­тор­не­про­из­во­ди­исти­ре­зул­тат,­он­да­је­тај­фак­тор­при­хва­ћен­као­нај­бо­љи­ за­об­ја­шње­ње­раз­ма­тра­ног­фе­но­ме­на.­Ипак,­по­сто­ји­и­не­ко­ли­ко­ин­терре­а­гу­ју­ћих­фак­то­ра,­па­уло­га­сва­ког­од­њих­мо­же­би­ти­нео­д­ре­ђе­на.

У­слу­ча­ју­да­са­фак­то­ри­ма­ни­је­мо­гу­ћа­екс­пе­ри­мен­тал­на­ма­ни­пу­ла­ци­ја,­као­што­је­при­мер­кре­та­ња­пла­не­та­у­Со­лар­ном­си­сте­му,­он­да­фе­но­ме­ни­мо­гу­би­ти­ис­тра­жи­ва­ни­си­сте­мат­ским­по­сма­тра­њем­у­не­ко­ли­ко­ука­за­них­при­ли­ка­и­у­не­ком­вре­мен­ском­ин­тер­ва­лу.­Раз­ма­тра­ју­ћи­од­ре­ђе­не­по­дат­ке­мо­гу­ће­је­от­кри­ти­да­из­ме­ђу­фак­то­ра­по­сто­ји­ко­ре­ла­ци­ја­–­ка­да­се­је­дан­фак­тор­ме­ња,­он­да­се­то­де­ша­ва­и­са­дру­гим­на­ре­гу­ла­ран­на­чин.­Ко­ре­ла­ци­ја­мо­же­би­ти­упо­тре­бље­на­да­се­пред­ло­жи­од­го­ва­ра­ју­ћи­мо­дел,­ко­ји­мо­же­би­ти­ко­ри­шћен­да­се­оства­ри­не­ко­пред­ви­ђа­ње,­чак­и­ка­да­укљу­чу­је­аспек­те­ко­ји­не­мо­гу­би­ти­ди­рект­но­опа­же­ни­или­про­ме­ње­ни.­Ипак,­ко­ре­ла­ци­ја­не­мо­же­би­ти­уоби­ча­је­но­узе­та­као­за­кључ­на­еви­ден­ци­ја­да­је­не­ки­фак­тор­узрок­про­ме­на.­Шта­ви­ше,­на­ла­же­ње­да­јед­на­ствар­узро­ку­је­не­ки­ефе­кат­ни­је­исто­вре­ме­но­и­об­ја­шње­ње­ме­ха­ни­зма­ко­јим­је­тај­ефекат­про­и­за­шао.Због­то­га­је­нео­п­хо­дан­мо­дел­ве­зе­за­сно­ва­не­на­на­уч­ном­прин­ци­пу.

Фе­но­ме­ни­ко­ји­су­се­де­си­ли­у­про­шло­сти,­по­пут­про­ме­не­сте­на­и­ево­лу­ци­је­вр­ста,­мо­гу­та­ко­ђе­би­ти­под­ло­жни­про­це­су­те­сти­ра­ња­хи­по­те­за.­У­та­квим­слу­ча­је­ви­ма,­нај­бо­ље­мо­гу­ће­об­ја­шње­ње­се­до­би­ја­ка­да­су­све­хи­по­те­зе­ко­хе­рент­не­и­кон­зи­стент­не­са­свим­по­зна­тим­чи­ње­ни­ца­ма­и­на­уч­ним­при­ни­ци­пи­ма.

11

Од ма ле до ве ли ке иде је у науци

Page 42: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

42

На уч на об ја шње ња, те о ри је и мо де ли би тре ба ло нај бо­ље да фи ту ју по зна те чи ње ни це у да том тре нут ку

Сва­ко­мо­же­по­ста­ви­ти­пи­та­ње­о­ства­ри­ма­из­при­ро­де,­а­за­тим­мо­же­на­ћи­и­не­ки­од­го­вор­ко­ји­ће­по­мо­ћи­раз­у­ме­ва­њу­оног­што­се­де­си­ло.­На­у­ка­то­ре­а­ли­зу­је­кроз­не­ку­вр­сту­си­сте­мат­ског­ин ква је ри ја, ко­ји­укљу­чу­је­са­ку­пља­ње­по­да­та­ка­по­сма­тра­њем­или­ме­ре­њем­ка­рак­те­ри­сти­ка­раз­ма­тра­них­обје­ка­та­или­ко­ри­шће­њем­не­ких­дру­гих­из­во­ра.­До­бро­или­ло­ше­об­ја­шње­ње­мо­же­би­ти­до­би­је­но­у­за­ви­сно­сти­од­то­га­ка­кви­су­по­да­ци­са­ку­пље­ни,­што­се­обич­но­ре­а­ли­зу­је­сле­де­ћи­не­ку­те­о­ри­ју­или­хи­по­те­зу­о­то­ме­шта­се­мо­же­де­си­ти.­

Нуч­ни­ци­у­ци­љу­пред­ста­вља­ња­оног­што­ми­сле­да­би­мо­гло­да­се­де­си­кре­и­ра­ју­мо­де­ле­ко­ји­им­по­ма­жу­у­про­це­су­об­ја­шње­ња­оног­што­је­опа­же­но­и­оног­што­усло­вља­ва­не­ка­де­ша­ва­ња.­По­не­кад­су­то­фи­зич­ки­мо­де­ли,­по­пут­со­лар­ног­мо­де­ла­у­ко­ме­се­раз­ли­чи­ти­објек­ти­упо­тре­бља­ва­ју­да­би­се­пред­ста­ви­ли­Сун­це,­Ме­сец,­Зе­мља­и­дру­ге­пла­не­те,­или,­пак,­мо­дел­о­то­ме­ка­ко­се­за­ми­шља­рас­по­ре­ђе­ност­ато­ма­у­не­ком­је­ди­ње­њу.­Дру­ги­мо­де­ли­су­те­о­риј­ски,­по­пут­пред­ста­вља­ња­све­тло­сти­као­та­ла­сног­кре­та­ња,­и­нај­че­шће­су­да­ти­ре­ла­ци­ја­ма­у­ви­ду­ма­те­ма­тич­ких­фор­му­ла.­Не­ки­мо­де­ли­су­ве­о­ма­чвр­сто­угра­ђе­ни­у­те­о­ри­је­ко­је­­су­се­по­ка­за­ле­као­вр­ло­успе­шне­јер­у­до­са­да­шњој­при­ме­ни­ни­су­има­ле­не­ких­кон­тра­дик­тор­но­сти.­Дру­ги­су,­пак,­про­ви­зор­ни­и­ве­ро­ват­но­ће­би­ти­про­ме­ње­ни­у­бу­дућ­но­сти.­По­не­кад­по­сто­ји­ви­ше­од­јед­ног­мо­гу­ћег­мо­де­ла,­а­еви­ден­ци­ја­о­то­ме­ко­ји­је­нај­бо­љи­ни­је­де­фи­ни­тив­на,­док­у­не­ким­слу­ча­је­ви­ма­још­увек­не­ма­мо­за­до­во­ља­вју­ћи­мо­дел.

Кре­и­ра­ње­мо­де­ла­би­ло­ко­је­вр­сте­зах­те­ва­ка­ко­спо­соб­ност­има­ги­на­ци­је­о­то­ме­ка­ко­ је­мо­гу­ће­по­ве­за­ти­ства­ри­јед­не­са­дру­ги­ма,­та­ко­и­упо­тре­бу­оног­што­је­већ­по­зна­то.­Они­ну­де­на­чин­об­ја­шње­ња­фе­но­ме­на­по­сред­ством­ве­за­из­ме­ђу­де­ло­ва­си­сте­ма.­Ре­зо­но­ва­ње­за­сно­ва­но­на­мо­де­лу­зна­чи­да­се­иде­да­ље­од­оног­што­је­мо­гу­ће­ди­рект­но­опа­зи­ти,­иако­се­још­увек­одр­жа­ва­ве­за­са­еви­ден­ци­јом­по­ре­ђе­њем­оног­што­се­мо­же­опа­зи­ти­и­пред­ви­ђа­њи­ма­тог­мо­де­ла.

Те­о­ри­је­и­мо­де­ли­се­те­стира­ју­та­ко­што­се­упо­тре­бља­ва­ју­њи­хо­ве­пре­дик­ци­је­у­ве­зи­са­ефек­ти­ма­из­ве­сних­про­ме­на,­а­за­тим­за­кљу­чу­је­да­ли­су­те­пре­дик­ци­је­по­твр­ђе­не­са­ку­пље­ним­но­вим­по­да­ци­ма.­Са­ку­пље­не­по­дат­ке­је­по­треб­но­ин­тер­пре­ти­ра­ти­по­ку­ша­ва­ју­ћи­да­се­об­ја­сни­оно­што­је­про­на­ђе­но.­Об­ја­шње­ња­ни­су­ре­зул­тат­са­мо­еви­ден­ци­је­по­да­та­ка­не­го­се­кре­и­ра­ју­у­про­це­су­ко­ји­вр­ло­че­сто­укљу­чу­је­ин­ту­и­ци­ју,­има­ги­на­ци­ју­и­по­зна­те­хи­по­те­зе.­

Ако­но­ви­по­да­ци­не­фи­ту­ју­упо­тре­бље­не­иде­је,­он­да­се­оне­ме­ња­ју.­Ипак,­ве­ће­по­ве­ре­ње­се­при­да­је­те­о­ри­ји­и­мо­де­лу­ко­ји­во­де­до­пред­ви­ђа­ња­ко­ја­су­у­са­гла­сно­сти­са­оним­што­се­опа­жа.­По­је­ди­на­об­ја­шње­ња­или­те­о­ри­је­се­ни­ка­да­не­мо­гу­сма­тра­ти­до­ка­за­ним­за­то­што­увек­по­сто­ји­мо­гућ­ност­кон­флик­та­са­не­ким­бу­ду­ћим­по­дат­ком.­Не­ке­упо­тре­бље­не­иде­је­за­об­ја­шње­ње­ства­ри­око­нас­мо­гу­би­ти­раз­ли­чи­те­од­оних­при­хва­ће­них­у­про­шло­сти,­али­и­од­но­вих­у­бу­дућ­но­сти.­

12

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Page 43: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

43

На уч на зна ња су уп тре бље на у тех но ло ги ја ма чи ји про из во ди мо гу да слу же за до бро бит чо ве чан ства

Тех­но­ло­ги­је­по­ма­жу­да­се­љу­ди­снаб­де­ва­ју­ства­ри­ма­ко­је­су­им­по­треб­не­или­мо­гу­би­ти­упо­тре­бље­не,­по­не­ке­и­за­одр­жа­ва­ње­жи­во­та,­по­пут­хра­не,­ору­ђа,­оде­ће...­Про­из­вод­ња­ових­ства­ри­укљу­чу­је­се­лек­ци­ју­ма­те­ри­ја­ла­ко­ји­има­ју­нај­бо­ље­осо­би­не­за­од­го­ва­ра­ју­ћу­упо­тре­бу.­Ма­те­ри­ја­ли­ко­ји­по­ти­чу­од­би­ља­ка­и­жи­во­ти­ња­или­са­Зе­мљи­не­по­вр­ши­не­су­у­упо­тре­би­већ­хи­ља­да­ма­го­ди­на,­док­су­се­они­про­из­ве­де­ни,­по­пут­пла­сти­ке,­по­ја­ви­ли­тек­по­чет­ком­два­де­се­тог­ве­ка.­Ти­ве­штач­ки­ма­те­ри­ја­ли­мо­гу­би­ти­на­пра­вље­ни­та­ко­да­има­ју­осо­би­не­нео­п­ход­не­за­ква­ли­тет­не­но­ве­про­из­во­де.

При­ме­на­на­у­ке­ у­про­из­вод­њи­но­вих­ма­те­ри­ја­ла­ је­при­мер­ка­ко­на­уч­на­ зна­ња­по­ма­жу­на­пре­дак­тех­но­ло­ги­је.­Ње­на­при­ме­на­у­пра­вље­њу­но­вих­ору­ђа­и­ма­ши­на­је­омо­гу­ћи­ла­ма­сов­ну­про­из­вод­њу,­та­ко­да­су­ти­про­из­во­ди­по­ста­ли­до­ступ­ни­ши­рем­кру­гу­љу­ди,­омо­гу­ћу­ју­ћи­им­ве­ћи­ко­мо­ди­тет.­Тех­но­ло­шки­на­пре­дак,­исто­вре­ме­но,­по­ма­же­на­уч­ни­раз­вој­про­из­вод­њом­све­са­вр­ше­ни­јих­мер­них­ин­стру­ме­на­та­за­по­сма­тра­ња­и­ме­ре­ња,­ауто­ма­ти­за­ци­ју­про­це­са­ко­ји­су­и­ина­че­опа­сни­или­вре­мен­ски­зах­тев­ни,­што­се­нај­бо­ље­илу­стру­је­кроз­упо­тре­бу­ком­пју­те­ра.­Ти­ме­упо­тре­ба­тех­но­ло­ги­је­по­ма­же­на­пре­дак­на­у­ке,­ко­ја­са­сво­је­стра­не­мо­же­би­ти­упо­тре­бље­на­у­ди­зај­ни­ра­њу­и­про­из­вод­њи­ства­ри­за­људ­ску­упо­тре­бу.­У­не­ким­слу­ча­је­ви­ма­тех­но­ло­шки­про­из­во­ди­мо­гу­прет­хо­ди­ти­на­уч­ним­иде­ја­ма,­док­у­дру­гим­прет­хо­ди­на­уч­но­раз­у­ме­ва­ње.

Не­ки­тех­но­ло­шки­про­из­во­ди­мо­гу­има­ти­ко­ли­ко­пред­но­сти­то­ли­ко­и­не­до­ста­та­ка.­Упо­тре­ба­не­ких­ве­штач­ких­ма­те­ри­ја­ла­има­за­по­сле­ди­цу­ма­њу­по­тра­жњу­за­при­род­ним,­ а­ре­ђим.­Али,­мно­ги­но­ви­ма­те­ри­ја­ли­се­сла­би­је­разлажу­од­при­род­них.­За­то­се­свр­ста­ва­ју­у­ма­те­ри­ја­ле­ко­ји­су­по­сле­упо­тре­бе­про­бле­ма­тич­на­вр­ста­от­па­да.­Та­ко­ђе,­за­про­из­вод­њу­не­ких­тех­но­ло­шких­уре­ђа­ја,­по­пут­мо­бил­них­те­ле­фо­на­и­ком­пју­те­ра,­ко­ри­сте­се­ме­та­ли­из­зе­мље,­ко­јих­има­у­вр­ло­ма­лим­ко­ли­чи­на­ма­и­убр­зо­би­мо­гли­би­ти­ис­цр­пље­ни.­Ови­про­бле­ми­са­сво­је­стра­не­ука­зу­ју­на­не­ке­ши­ре­про­бле­ме,­по­пут­нео­п­ход­но­сти­ре­ци­кли­ра­ња­ма­те­ри­ја­ла­да­би­се­са­чу­ва­ли­њи­хо­ви­из­во­ри,­али­и­ре­ду­ко­ва­ло­за­га­ђе­ње­окру­же­ња.­Ка­да­по­сто­је­не­по­жељ­ни­ефек­ти­на­жи­вот­но­окру­же­ње­и­жи­во­те­љу­ди,­нео­п­ход­но­је­да­на­уч­ни­ци­и­тех­но­ло­зи­са­ра­ђу­ју­у­ци­љу­раз­у­ме­ва­ња­про­бле­ма­и­на­ла­же­ња­ре­ше­ња.

13

Од ма ле до ве ли ке иде је у науци

Page 44: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

44

При ме на на у ке има вр ло че сто етич ке, дру штве не, еко ном ске и по ли тич ке им пли ка ци је

Раз­у­ме­ва­ње­раз­ви­је­но­по­сред­ством­на­у­ке­омо­гу­ћу­је­нам­да­об­ја­сни­мо­ка­ко­не­ке­ства­ри­у­све­ту­при­ро­де­функ­ци­о­ни­шу.­То­раз­у­ме­ва­ње­мо­же­че­сто­би­ти­при­ме­ње­но­на­про­ме­не­или­пра­вље­ње­ства­ри­ко­је­ре­ша­ва­ју­ху­ма­ни­тар­не­про­бле­ме.­Та­ква­тех­но­ло­шка­ре­ше­ња­су­по­бољ­ша­ла­жи­вот­не­усло­ве­и­здра­вље­мно­гих­љу­ди­у­зе­мља­ма­ши­ром­све­та­по­след­ње­две­де­це­ни­је.­Чи­ста­во­да,­аде­кват­на­хра­на­и­по­бољ­ша­на­ме­ди­цин­ска­услу­га­су­ути­ца­ле­на­про­ду­же­ње­про­сеч­ног­жи­вот­ног­ве­ка.­Исто­вре­ме­но­је­енорм­но­по­ве­ћа­ње­по­пу­ла­ци­је­про­у­зро­ко­ва­ло­ве­ће­зах­те­ве­у­по­гле­ду­ре­сур­са­и­про­сто­ра­на­Зе­мљи­ној­по­вр­ши­ни­нео­п­ход­ног­за­по­ве­ћа­ну­про­из­вод­њу­хра­не,­град­њу­ста­но­ва­и­од­ла­га­ње­от­па­да.­Ово­је­че­сто­про­у­зро­ко­ва­ло­не­са­гле­ди­ве­штет­не­по­сле­ди­це­ у­ зе­мља­ма­ у­раз­во­ју,­ ко­је­ се­огле­да­ју­ у­де­струк­ци­ји­ста­ни­шта­дру­гих­жи­вих­би­ћа,­про­у­зро­ку­ју­ћи­чак­и­не­ста­нак­не­ких­од­њих.­

Број­ни­су­при­ме­ри­ко­ји­ука­зу­ју­на­не­же­ље­не­по­сле­ди­це­тех­но­ло­шког­на­прет­ка.­Број­на­ужи­ва­ња­и­бр­зи­тран­спорт,­по­себ­но­онај­ва­зду­шни,­оства­ру­ју­се­са­го­ре­ва­њем­го­ри­ва­ко­је­осло­ба­ђа­угљен­ди­ок­сид,­ је­дан­од­не­ко­ли­ко­га­со­ва­у­ат­мос­фе­ри­ко­ји,­услед­ефек­та­ста­кле­не­ба­ште,­одр­жа­ва­ју­то­пло­ту­на­пла­не­ти­Зе­мљи.­Чак­и­ма­ло­по­ве­ћа­ње­кон­цен­тра­ци­је­ових­га­со­ва­у­атом­сфе­ри­по­ве­ћа­ва­тем­пе­ра­ту­ру­на­Зе­мљи,­а­и­свако­ма­ло­по­ви­ше­ње­тем­пе­ра­ту­ре­на­Зе­мљи­мо­же­иза­зва­ти­низ­не­по­жељ­них­ефе­ка­та­кроз­про­ме­не­на­по­лар­ним­ка­па­ма,­ни­воу­мо­ра­и­про­ме­не­кли­ме.­У­свим­овим­слу­ча­је­ви­ма,­по­себ­но­ка­да­су­штет­ни­ефек­ти­по­зна­ти,­по­треб­но­је­па­жљи­во­раз­мо­три­ти­рав­но­те­жу­из­ме­ђу­до­бро­би­ти­и­штет­но­сти­не­ке­на­уч­не­при­ме­не.­

На­у­ка­мо­же­по­мо­ћи­у­раз­у­ме­ва­њу­им­пли­ка­ци­ја­из­ве­сних­при­ме­на,­али­од­лу­ка­о­то­ме­ка­ко­се­пре­ма­њи­ма­по­ста­ви­ти­зах­те­ва­етич­ка­и­мо­рал­на­раз­ма­тра­ња­ко­ја­на­у­ка­не­мо­же­по­ну­ди­ти.­Про­блем­не­до­стат­ка­ре­сур­са­се­та­ко­ђе­мо­ра­раз­ма­тра­ти.­Све­ино­ва­ци­је­ко­ри­сте­ре­сур­се­не­ке­вр­сте,­укљу­чу­ју­ћи­и­оне­фи­нан­сиј­ске,­та­ко­да­од­лу­ка­мо­же­би­ти­до­не­та­ка­да­по­сто­је­ком­пе­тент­ни­зах­те­ви.­Ове­од­лу­ке,­би­ло­на­вла­ди­ном,­ло­кал­ном­или­ин­ди­ви­ду­ал­ном­ни­воу,­тре­ба­ло­би­да­бу­ду­за­сно­ва­не­на­раз­у­ме­ва­њу­укљу­че­них­нуч­них­кон­це­па­та­и­тех­но­ло­шких­прин­ци­па.

14

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Page 45: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

45

Че твр то по гла вље

Рад уз ве ли ке иде јеУ­овом­по­гла­вљу­ће­мо­раз­ма­тра­ти­ка­ко­би­уче­ње­тре­ба­ло­да­бу­де­во­ђе­но­ка­раз­во­ју­ве­ли­ких­иде­ја,­али­на­на­чин­ко­ји­је­кон­зи­стен­тан­са­прин­ци­пи­ма­ко­ји­су­штин­ски­под­у­пи­ру­на­уч­но­обра­зо­ва­ње.­Пот­пу­ни­од­го­вор­на­ово­пи­та­ње­би­тре­ба­ло­да­се­за­сни­ва­на­раз­ма­тра­њу­ку­ри­ку­лу­ма,­пе­да­го­ги­је,­зна­ња­и­уло­ге­на­став­ни­ка,­уло­ге­ђа­ка­и­уло­ге­нео­п­ход­них­ре­сур­са­за­уче­ње­(укљу­чу­ју­ћи­ма­те­ри­јал,­при­род­не­фе­но­ме­не­и­љу­де).­По­што­ће­пе­да­го­ги­ја­би­ти­у­на­шем­фо­ку­су,­оста­ли­фак­то­ри­ће­се­раз­ма­тра­ти­са­мо­са­же­то.

Уло­га­пи­са­ног­ку­ри­ку­лу­ма­је­да­по­ста­ви­ци­ље­ве­уче­ња­и­прин­ци­пе­ко­ји­би­тре­ба­ло­да­во­де­до­њи­хо­ве­им­пле­мен­та­ци­је.­Тим­по­ста­вље­ним­ци­ље­ви­ма­је­да­та­од­го­ва­ра­ју­ћа­фор­ма,­ко­ја­је­у­скла­ду­са­оп­ште­при­хва­ће­ном­тен­ден­ци­јом­о­по­мо­ћи­свим­ђа­ци­ма­да­раз­ви­ју­ве­ли­ке­иде­је.­Иде­је­би­тре­ба­ло­да­бу­ду­из­ра­же­не­та­ко­да­бу­ду­ра­зу­мљи­ве­сва­ком­–­не­са­мо­на­став­ни­ци­ма,­ис­тра­жи­ва­чи­ма­у­обра­зо­ва­њу­и­на­уч­ни­ци­ма­не­го­и­ро­ди­те­љи­ма­и­дру­ги­ма­ко­ји­су­у­ве­зи­с­ђач­ким­обра­зо­ва­њем.­Опис,­по­пут­оног­у­по­гла­вљу­3,­са­мо­жда­ви­ше­де­та­ља­и­об­ја­шње­ња,­ну­ди­упо­тре­бљив­на­чин­ко­му­ни­ка­ци­је­ко­ји­на­гла­ша­ва­да­ је­крај­њи­циљ­раз­у­ме­ва­ње­ре­ла­ци­ја,­ а­не­ни­за­чи­ње­ни­ца­или­ко­лек­ци­је­ма лих иде ја.­До­ку­мент­ку­ри­ку­лу­ма­би­тре­ба­ло­ та­ко­ђе­да­са­др­жи­ја­сно­ис­ка­зан­на­чин­на­прет­ка­ка­ве­ли­ким­иде­ја­ма­про­це­сом­про­ши­ре­ња­раз­у­ме­ва­ња,­ко­је­се­оства­ру­је­то­ком­ра­да­и­кон­ти­ну­ал­но.­Ова­квом­тен­ден­ци­јом­би­тре­ба­ло­да­се­омо­гу­ћи­на­став­ни­ци­ма,­ро­ди­те­љи­ма­и­дру­ги­ма­да­упо­зна­ју,­на­не­ки­на­чин,­ак­тив­но­сти­ђа­ка­у­на­пре­до­ва­њу­ка­ве­ли­ким­иде­ја­ма­и­та­ко­ја­сно­ис­так­не­свр­ха­тих­ак­тив­но­сти.­

Ку­ри­ку­лу­ми­за­сно­ва­ни­на­ве­ли­ким­иде­ја­ма­мо­гу­има­ти­уни­вер­зал­ну­при­ме­њи­вост,­по­што­је­и­на­у­ка­уни­вер­зал­на.­Ме­ђу­тим,­кул­тур­не­и­еко­ном­ске­окол­но­сти­ ће­ од­ре­ђи­ва­ти­ ка­ко­ ку­ри­ку­лум­ мо­же­ би­ти­ им­пле­мен­ти­ран­ у­раз­ли­чи­тим­зе­мља­ма.­Уло­га­ку­ри­ку­лу­ма,­као­што­смо­по­ме­ну­ли­у­Прин­ци­пу­5,­ни­је­при­каз­на чи на­ ­оства­ре­ња­по­ста­вље­них­ци­ље­ва.­Њи­хо­вом­им­пле­мен­та­ци­јом­се­ба­ви­пе­да­го­ги­ја.

Пе да го ги ја

Пе­да­го­ги­ја­се,­у­нај­ши­рем­сми­слу,­не­од­но­си­са­мо­на­акт­уче­ња­не­го­та­ко­ђе­и­на­те­о­ри­је,­вред­но­сти­и­до­ка­зе­ко­ји­га­по­др­жа­ва­ју,­као­и­по­треб­не­ве­шти­не­и­кре­а­тив­ност,­нео­п­ход­не­за­ак­тив­ност­ефек­тив­ног­уче­ња­и­ан­га­жо­ва­ња­ђа­ка­у­ње­му.­

На­ши­прин­ци­пи­су­кључ­на­ре­фе­рент­на­тач­ка­при­до­но­ше­њу­од­лу­ка­о­на­ве­де­ним­­аспек­ти­ма­пе­да­го­ги­је.­Пр­ви­прин­цип­зах­те­ва­да­оп­шта­тен­ден­ци­ја­код­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња­бу­де­раз­вој­афек­тив­ног­од­го­во­ра­на­ис­тра­жи­ва­ње­при­ро­де.­Ово­је­по­ја­ча­но­Прин­ци­пом­7,­ко­ји­не­са­мо­што­не­за­бра­њу­је­да­уче­ње­на­у­ка­бу­де­за бав но,­сти­му­ли­шу­ћи­за­ди­вље­ност­при­ро­дом,­не­го­твр­ди­да­ово­не­би­тре­ба­ло­да­бу­де­је­ди­на­тен­ден­ци­ја­ђач­ких­ак­тив­но­сти.­Оне­би­тре­ба­ло,­та­ко­ђе,­да­уна­пре­де­и­ђач­ко­раз­у­ме­ва­ње.­Ни­јед­на­ак­тив­ност­не­мо­же­би­ти­без­са­др­жа­ја,­али­она­мо­же­би­ти­без­на­уч­них­са­др­жа­ја,­

Рад уз ве ли ке иде је

Page 46: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

46

чак­и­у­слу­ча­је­ви­ма­ка­да­су­упо­тре­бље­не­ве­шти­не­ко­је­се­ко­ри­сте­у­на­у­ци.­Уоста­лом,­у­Прин­ци­пу­2­је­на­гла­ше­но­да­је­тен­ден­ци­ја­да­сви­ђа­ци­стек­ну­не­ку­оп­шту­ве­шти­ну­у­ра­ду­са­ства­ри­ма­из­на­у­ке­им­пли­цит­но­са­др­жа­на­у­тер­ми­ну­на уч на пи сме ност.­Мо­гућ­ност­да­се­ово­и­де­си­је­усло­вље­на­ан­га­жо­ва­њем­ђа­ка­са­др­жа­ји­ма­ко­ји­во­де­ка­на­уч­ном­раз­у­ме­ва­њу.­

Прин­ци­пи­3­и­8­су­по­себ­но­раз­ма­тра­ли­успе­шно­оства­ре­ње­оп­се­га­ци­ље­ва,­укљу­чу­ју­ћи­ка­ко­ве­шти­не­и­ста­во­ве­та­ко­и­ве­ли­ке­иде­је.­Ва­жност­ве­шти­на­за­раз­вој­иде­ја­про­из­­ла­зи­из­ра­ни­је­ди­ску­си­је­(стр.­29)­о­на­чи­ну­на­ко­ји­ђа­ци­по­ку­ша­ва­ју­да­да­ју­сми­сао­но­вом­ис­ку­ству,­при­ме­њу­ју­ћи­и­те­сти­ра­ју­ћи­по­сто­је­ће­иде­је,­ слич­но­по­ступ­ку­ко­ји­при­ме­њу­ју­на­уч­ни­ци.­Упо­тре­бљи­вост­не­ке­иде­је­се­те­сти­ра­та­ко­што­се­на­во­де­ње­на­пред­ви­ђа­ња,­а­за­тим­са­ку­пља­ју­но­ве­еви­ден­ци­је­да­би­се­ви­де­ло­да­ли­су­у­са­гла­сно­сти­са­њи­ма.­Зна­че­ње­ре­зул­та­та­мо­же­да­се­ин­тер­пре­ти­ра­та­ко­да­се­сма­тра­да­иде­ја­об­ја­шња­ва­но­ва­ис­ку­ства,­па­са­мим­тим­по­ста­је­ве ћа за­то­што­об­у­хва­та­ви­ше­фе­но­ме­на.­Или­се,­пак,­та­иде­ја­од­ба­цу­је­јер­не­фи­ту­је­но­ву­еви­ден­ци­ју,­па­се­тра­жи­не­ка­ал­тер­на­ти­ва.­Шта­ће­про­и­за­ћи­као­ре­зул­тат­те­сти­ра­ња­ипак­за­ви­си­од­на­чи­на­пред­ви­ђа­ња,­по­сма­тра­ња,­ко­лек­ци­је­и­ин­тер­пре­та­ци­је­са­ку­пље­них­ по­да­та­ка.­ Дру­гим­ ре­чи­ма,­ у­ ком­ оп­се­гу­ је­ упо­тре­бље­на­ ве­шти­на­на уч ног ин ква је ри ја.­Ta­инквје ри­ве­шти­на­има­кључ­ну­уло­гу­у­раз­во­ју­иде­ја­и­по­мо­ћи­ђа­ци­ма­при­упо­тре­би­тих­ве­шти­на­и­пред­ста­вља­ва­жан­циљ­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња.­За­то­пе­да­го­ги­ја­ко­ја­по­др­жа­ва­раз­вој­ве­ли­ких­иде­ја­мо­ра­та­ко­ђе­да­про­мо­ви­ше­и­раз­вој­ин ква је ри­ве­шти­на.­

При­ници­пи­4­и­5­зах­те­ва­ју­да­су­ак­тив­но­сти­та­кве­да­ђа­ци­мо­гу­да­на­ђу­ве­зу­ са­ сва­ко­днев­ним­ ис­ку­ством­ и­ прет­ход­ним­ уче­њем,­ док­ Прин­цип­ 6­зах­те­ва­да­на­став­ник­укљу­чи­ђа­ке­у­раз­вој­властитих­но­вих­иде­ја­кроз­раз­ли­чи­те­вр­сте­на­уч­них­ак­тив­но­сти­ко­је­ре­флек­ту­ју­на­чин­на­ко­ји­ то­ра­де­на­уч­ни­ци.­Прин­цип­9­на­гла­ша­ва­уло­гу­оце­њи­ва­ња,­као­де­ла­на­ста­ве­ко­ји­по­ма­же­да­се­ре­гу­ли­шу­све­у­куп­ни­иза­зо­ви­ко­је­ну­де­ак­тив­но­сти­и­укљу­чу­ју­ђа­ке­у­про­цес­до­но­ше­ња­од­лу­ка­у­ве­зи­са­на­пре­до­ва­њем.­То­зах­те­ва­да­на­став­ни­ци­и­ђа­ци­бу­ду­ја­сни­у­ве­зи­са­ци­ље­ви­ма,­као­и­да­са­ми­на­став­ни­ци­про­це­не­до­кле­су­сти­гли­ђа­ци­у­раз­во­ју­иде­ја­и­ве­шти­на.­Прин­цип­10­се­од­но­си­на­уло­гу­ху­ма­них­и­дру­гих­ре­сур­са,­као­и­на­уза­јам­ну­ко­рист­шко­ла­и­њи­хо­вих­за­јед­ни­ца­од­ове­ко­ла­бо­ра­ци­је.

Им­пли­ка­ци­је,­ка­ко­за­са­др­жај­та­ко­и­за­пе­да­го­ги­ју,­про­из­и­ла­зе­из­при­ме­не­прин­ци­па­на­се­лек­ци­ју­ђач­ких­ак­тив­но­сти.­Ка­да­је­у­пи­та­њу­са­др­жај,­вре­ме­утро­ше­но­на­уче­ње­на­у­ка­ис­тра­жи­ва­њем­спе­ци­јал­них­фе­но­ме­на­или­до­га­ђа­ја­тре­ба­да­бу­де­пла­ни­ра­но­та­ко­да­бу­де­у­функ­ци­ји­про­гре­са­ка­ве­ли­ким­иде­ја­ма.­ То­ не­ зах­те­ва­ спе­ци­јал­ну­ про­це­ду­ру­ по­што­ су­ иден­ти­фи­ко­ва­не­иде­је­под­ло­жне­ши­рој­ин­тер­пре­та­ци­ји.­Ипак,­ве­жба­ње­об­ја­шње­ња­до­при­но­си­овом­раз­во­ју­и­ко­ри­сно­је­са­мо­под­усло­вом­да­се­из­бег­не­па­да­ње­у­зам­ку­по­на­вља­ња­ак­тив­но­сти­из­го­ди­не­у­го­ди­ну,­по­на­ви­ци­или­за­то­што­то­увек­функ­ци­о­ни­ше.

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Ни­јед­на­ак­тив­ност­не­мо­же­би­ти­без­са­др­жа­ја,­али­она­мо­же­би­ти­без­

на­уч­них­са­др­жа­ја,­чак­и­у­слу­ча­је­ви­ма­ка­да­су­упо­тре­бље­не­ве­шти­не­ко­је­се­ко­ри­сте­у­на­у­ци

Пе­да­го­ги­ја­ко­ја­по­др­жа­ва­раз­вој­ве­ли­ких­иде­ја­мо­ра­та­ко­ђе­да­про­мо­ви­ше­и­раз­вој­ин­ква­је­ри­

ве­шти­на

Page 47: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

47

При ме на прин ци па на ђач ке ак тив но сти у на уч ном обра зо ва њу

Ак тив но сти би тре ба ло...

Прин цип

1

Прин цип

6

Прин цип

2Прин цип

3Прин цип

4

Прин цип

7

Прин цип

8

Прин цип

9

Прин цип

10

Прин цип

5•­ ­та­ко­ђе­да­раз­ви­ја­ју­иде­је­о­на­у­ци,­ин­ква­је­ри­ве­шти­на­ма,­ен­ту­зи­ја­змом­про­на­ла­же­ња­и­бе­ле­же­ња­у­екс­пе­ри­мен­тал­ну­све­ску

•­ ­да­се­гра­де­на­по­сто­је­ћим­иде­ја­ма,­ве­шти­на­ма­и­на­кло­но­сти­ма,­сти­му­ли­шу­ћи­да­љи­раз­вој­

•­ ­да­омо­гу­ће­де­ци­ис­ку­ство­у­на­уч­ној­ак­тив­но­сти,­као­и­те­ку­ће­раз­у­ме­ва­ње

•­ ­да­про­мо­ви­шу­раз­у­ме­ва­ње­и­од­го­вор­ност­за­њи­хо­во­уче­ње­кроз­фор­ма­тив­ну­упо­тре­бу­оце­њи­ва­ња

•­ ­да­бу­ду­у­ве­зи­са­деч­јим­жи­во­том­­­­­­­­­­­­­и­до­бро­би­ти

•­ ­­да­бу­ду­из­вор­за­до­вољ­ства­и­ди­вље­ња,­­али­исто­вре­ме­но­да­раз­ви­ја­ју­раз­у­ме­ва­ње

Рад уз ве ли ке иде је

Page 48: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

48

Ме­ђу­тим,­би­ло­да­се­при­ме­њу­је­или­не,­уче­ње­ве­за­но­за­ве­ли­ке­иде­је­та­ко­ђе­за­ви­си­и­од­пе­да­го­ги­је­–­ка­ко­се­уче­ни­ци­ма­по­ма­же­да­се­ан­га­жу­ју­при­раз­ми­шља­њу­о­на­чи­ну­по­ве­зи­ва­ња­те­ме­ко­ја­се­об­ра­ђу­је­са­дру­гим­ис­ку­ством.­Чак­и­по­тен­ци­јал­но­ре­ле­ван­тан­и­за­ни­мљив­са­др­жај­мо­же­да­бу­де­не­у­спе­шан­у­на­пре­до­ва­њу­ка­раз­у­ме­ва­њу­ако­су­ак­тив­но­сти­ре­ду­ко­ва­не­на­пра­ће­ње­ин­струк­ци­ја­и­ме­ха­нич­ко­уче­ње­од­го­во­ра.­Та­кве­ак­тив­но­сти­не­до­при­но­се­ци­ље­ви­ма­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња­по­ме­ну­тим­у­Прин­ци­пу­3.­

Аспек ти ефек тив не пе да го ги је у на у ци

Пе­да­го­ги­ја­ кон­зи­стент­на­ са­ на­ве­де­ним­ прин­ци­пи­ма­ тре­нут­но­ укљу­чу­је­ши­ро­ко­ при­хва­ће­не­ и­ афир­ми­са­не­ ефек­тив­не­ прак­се,­ по­пут­ ин­ква­је­ри,­ин­ди­ви­ду­ал­ног­ и­ со­ци­јал­ног­ кон­струк­ти­ви­зма­ и­ фор­ма­тив­не­ упо­тре­бе­ева­лу­а­ци­је.­Оне­пред­ста­вља­ју­раз­ли­чи­те,­али­ком­пле­мен­тар­не­аспек­те­пе­да­го­ги­је.

Ин­ква­је­ри­зна­чи­да­ђа­ци­раз­ви­ја­ју­раз­у­ме­ва­ње­кроз­соп­стве­на­ис­тра­жи­ва­ња,­да­са­ку­пља­ју­и­упо­тре­бља­ва­ју­по­дат­ке­за­те­сти­ра­ње­иде­ја,­а­да­за­тим­на­ла­зе­иде­ју­ко­ја­нај­бо­ље­об­ја­шња­ва­оно­што­је­про­на­ђе­но.­По­да­ци­мо­гу­би­ти­до­би­је­ни­ди­рект­ном­ма­ни­пу­ла­ци­јом­ма­те­ри­ја­ли­ма,­ по­сма­тра­њем­фе­но­ме­на­или­упо­тре­бом­дру­гих­из­во­ра,­ укљу­чу­ју­ћи­књи­ге,­ин­тер­нет­и­љу­де.­Ин­тер­пре­та­ци­ја­по­да­та­ка,­са­ци­љем­да­се­по­ну­ди­еви­ден­ци­ја­о­те­сти­ра­ној­иде­ји,­мо­же­да­укљу­чи­де­ба­ту­с­дру­гим­ђа­ци­ма­и­на­став­ни­ком­и­от­кри­ва­ње­оног­што­су­екс­пер­ти­већ­за­кљу­чи­ли­у­ве­зи­са­тим.­Им­пли­цит­но­све­му­ово­ме­је­да­ђа­ци­ак­тив­но­уче­ству­ју­у­по­ме­ну­тим­ак­тив­но­сти­ма,­слич­но­на­чи­ну­на­ко­ји­се­на­уч­ни­ци­ан­га­жу­ју­да­би­до­шли­до­ре­ше­ња­или­раз­у­ме­ва­ња­не­ког­про­бле­ма.­Уче­ни­ци­на­овај­на­чин,­ре­а­ли­зу­ју­ћи­све­сно­сво­је­ак­тив­но­сти,­раз­ви­ја­ју­иде­је­о­на­у­ци.

Кон­струк­ти­ви­зам­ се­ по­зи­ва­ на­ све­сно­ от­кри­ва­ње­ по­сто­је­ћих­ ђач­ких­иде­ја,­ве­шти­на­и­ста­во­ва­у­ве­зи­са­не­ким­до­га­ђа­јем­или­фе­но­ме­ном­и­упо­тре­бу­ових­ин­фор­ма­ци­ја­као­по­мо­ћи­у­да­љем­уче­њу.­Овим­се­по­твр­ђу­је­да­су­ђа­ци­ак­тив­ни­уче­сни­ци­у­раз­во­ју­или­про­ме­ни­сво­јих­иде­ја,­што­се­у­прак­си­сво­ди­на­по­моћ­у­раз­ма­тра­њу­ал­тер­на­тив­них­иде­ја,­ко­је­мо­гу­би­ти­знат­но­упо­тре­бљи­ви­је­у­об­ја­шње­њу­све­та­око­њих­од­оних­ко­је­већ­по­се­ду­ју.­Ва­жан­из­вор­ал­тер­на­тив­них­иде­ја­је­ди­ску­си­ја­о­иде­ја­ма­дру­гих,­од­но­сно,­уме­сто­оче­ки­ва­ња­да­ђа­ци­раз­ви­ју­сво­је­ин­ди­ви­ду­ал­не­иде­је­ (ин­ди­ви­ду­ал­ни­кон­струк­ти­ви­зам),­знат­но­је­плод­ни­је­охра­бри­ва­ти­ди­ску­си­ју­и­ар­гу­мен­та­ци­ју­то­ком­ко­јих­се­те­иде­је­раз­ви­ја­ју.­Про­цес­ко­му­ни­ка­ци­је­и­од­бра­не­иде­ја­по­ма­же­ђа­ци­ма­да­ре­фор­му­ли­шу­соп­стве­не­иде­је,­узи­ма­ју­ћи­у­об­зир­иде­је­дру­гих.

Фор­ма­тив­на­упо­тре­ба­ева­лу­а­ци­је­је­кон­ти­нуирани­ци­клич­ни­про­цес­у­ко­ме­се­ин­фор­ма­ци­је­о­ђач­ким­иде­ја­ма­и­ве­шти­на­ма­да­ју­то­ком­под­у­ча­ва­ња­и­олак­ша­ва­ју­ак­тив­но­ан­га­жо­ва­ње­у­уче­њу.­Укљу­чу­је­ко­лек­ци­ју­еви­ден­ци­је­о­ре­а­ли­зо­ва­ном­уче­њу,­ин­тер­пре­та­ци­ју­ове­еви­ден­ци­је­у­функ­ци­ји­на­прет­ка­ка­ци­ље­ви­ма­ра­да,­иден­ти­фи­ка­ци­ју­од­го­ва­ра­ју­ћих­сле­де­ћих­ко­ра­ка­и­од­лу­ке­ка­ко­их­пред­у­зе­ти.­Она­има­уло­гу­у­ре­гу­ли­са­њу­под­у­ча­ва­ња­и­про­це­са­уче­ња,­снаб­де­ва­ју­ћи­по­врат­ном­ин­фор­ма­ци­јом­ка­ко­на­став­ни­ка­та­ко­и­уче­ни­ка.­То­пред­ста­вља­цен­трал­но­ме­сто­у­оспо­со­бља­ва­њу­ђа­ка­са­ци­љем­да­по­ста­ну­вла­сни­ци­соп­стве­ног­зна­ња,­што­и­је­сте­јед­на­од­кључ­них­ ка­рак­те­ри­сти­ка­ спо­соб­но­сти­ раз­у­ме­ва­ња.­ Је­дан­ од­ зах­те­ва­ тог­ вла­сни­штва­је­да­ђа­ци­зна­ју­ци­ље­ве­свог­ра­да­и­ква­ли­та­тив­ни­кри­те­ри­јум­ко­ји­

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Пе­да­го­ги­ја­кон­зи­стент­на­са­на­ве­

де­ним­прин­ци­пи­ма­тре­нут­но­укљу­чу­је­ши­ро­ко­при­хва­ће­не­и­афир­ми­са­не­

ефек­тив­не­прак­се,­по­пут­ин­ква­је­ри,­ин­ди­ви­ду­ал­ног­и­со­ци­јал­ног­кон­струк­ти­ви­зма­и­фор­ма­тив­не­упо­тре­бе­ева­лу­а­ци­је

Page 49: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

49

при­ме­њу­ју­та­ко­да­са­ми­мо­гу­да­про­це­не­где­се­на­ла­зе­у­од­но­су­на­крај­ње­по­ста­вље­ни­циљ.­Ти­ме­до­ла­зе­у­по­зи­ци­ју­да,­за­јед­но­са­на­став­ни­ком,­иден­ти­фи­ку­ју­ сле­де­ће­ ко­ра­ке­ у­про­це­су­ уче­ња­и­да­пре­у­зму­од­го­вор­ност­ за­на­пре­дак­ка­крај­њем­ци­љу.

Иако­ се­ ова­ три­ аспек­та­ пе­да­го­ги­је­ пре­кла­па­ју,­ они­ да­ју­ раз­ли­чи­те­ до­при­но­се­ђач­ком­уче­њу.­Ин ква је ри под­ра­зу­ме­ва­да­се­раз­вој­раз­у­ме­ва­ња­оства­ру­је­кроз­при­ку­пља­ње­и­упо­тре­бу­по­да­та­ка.­Ипак,­раз­вој­иде­је­ин­ква је ри јем­мо­же­по­че­ти­од­иде­је­ко­ју­ђак­већ­по­се­ду­је­одра­ни­је,­ма­да­то­сам­по­сту­пак­ин ква је ри­не­зах­те­ва.­Ни­ти­то­зах­те­ва­ђач­ко­са­мо­о­це­њи­ва­ње­и­ вршњачко­оце­њи­ва­ње.­ Кон­струк­ти­ви­зам,­ с­ дру­ге­ стра­не,­ на­гла­ша­ва­да­раз­вој­по­ла­зи­од­иде­ја­и­ве­шти­на­ко­је­су­ђа­ци­сте­кли­ра­ни­јим­ис­ку­ством,­као­и­од­уло­ге­еви­ден­ци­је­и­ар­гу­мен­та­ци­је­ре­а­ли­зо­ва­не­са­дру­ги­ма­при­кре­а­ци­ји­ви­ше­на­уч­не­иде­је.­Али,­исто­вре­ме­но­ма­ло­го­во­ри­о­са­ку­пља­њу­по­да­та­ка,­при­ро­ди­на­прет­ка­или­уло­зи­ђач­ког­са­мо­о­це­њи­ва­ње­и­вршњачко­оце­њи­ва­ња.­Фор­ма­тив­но­оце­њи­ва­ње­ука­зу­је­на­ва­жност­да­ре­дов­но­под­у­ча­ва­ње­иде­у­ко­рак­са­ђач­ким­раз­у­ме­ва­њем.­Цен­трал­но­ме­сто­код­ње­га­за­у­зи­ма­ју­ђа­ци­и­њи­хо­во­лич­но­уче­ње.­До­би­ја­ју­ћи­ин­фор­ма­ци­је­и­сти­чу­ћи­ве­шти­не­они­тре­ба­да­про­це­не­до­кле­су­сти­гли­у­од­но­су­на­по­ста­вље­не­ци­ље­ве­и­да­пре­у­зму­од­го­вор­ност­за­соп­стве­но­уче­ње.­

Под у ча ва ње уз ве ли ке иде је

У­ прет­ход­ној­ ди­ску­си­ји­ је­ ипак­ из­о­ста­вље­но­ екс­пли­цит­но­ по­зи­ва­ње­ на­раз­вој­ве­ли­ких­иде­ја.­Мо­гло­би­да­се­по­ста­ви­сле­де­ће­пи­та­ње:­ка­ква­би­би­ла­пе­да­го­ги­ја­ка­да­би­се­ра­ди­ло­са­ве­ли­ким­иде­ја­ма­на­уму?­

Прет­по­ста­ви­мо­да­је­при­ме­ње­на­пе­да­го­ги­ја­ко­ја­ну­ди­мо­гућ­ност­за­ин ква­је ри,­ а­ба­зи­ра­на­ је­на­кон­струк­ти­ви­стич­ком­по­гле­ду­о­уче­њу­и­укљу­чу­је­стра­те­ги­ју­фор­ма­тив­ног­оце­њи­ва­ња.­По­ста­вља­се­пи­та­ње­ко­је­би­про­ме­не­тре­ба­ло­уне­ти­да­би­се­оства­ри­ли­сви­по­ста­вље­ни­ци­ље­ви­уче­ња­на­у­ка­иден­ти­фи­ко­ва­ни­кроз­раз­вој­ка­ве­ли­ким­иде­ја­ма.

Пр­ви­ко­рак­би­тре­ба­ло­да­се­од­но­си­на­на­став­ни­ка,­ко­ји­би­мо­рао­да­бу­де­све­стан­ве­зе­из­ме­ђу­ци­ље­ва­лек­ци­је­или­се­ри­је­лек­ци­ја­и­раз­во­ја­ве­ли­ке­иде­је.­Ма­ко­ли­ко­ма ле­да­су­иде­је­ко­је­мо­гу­би­ти­раз­ви­је­не­као­те­ма­у­лек­ци­ја­ма,­по­треб­но­их­је­пред­ста­ви­ти­у­ви­ду­ко­ра­ка­(вер­ти­кал­них,­хо­ри­зон­тал­них­или­спи­рал­них­–­ви­ди­по­гла­вље­3)­ка­ве­ли­кој­иде­ји.­На­при­мер,­се­ја­ње­се­ме­на­и­ка­мен­чи­ћа­у­тло­омо­гу­ћу­је­ђа­ци­ма­да­по­сма­тра­ју­да­ли­ће­и­из­ког­од­њих­до­ћи­до­кли­ја­ња­и­ра­ста­биљ­ке.­Али,­и­раз­ми­шља­ња­о­ра­зли­ци­из­ме­ђу­жи­вих­и­не­жи­вих­обје­ка­та.­Не­ко­ли­ко­го­ди­на­ка­сни­је,­ово­их­мо­же­на­ве­сти­да­пре­по­зна­ју­је­дин­стве­ну­ће­лиј­ску­струк­ту­ру­жи­вих­ор­га­ни­за­ма.­

Знат­но­ је­лак­ше­уочи­ти­ве­зу­из­ме­ђу­ци­ље­ва­по­је­ди­них­ак­тив­но­сти­и­ве­ли­ке­иде­је­у­про­гра­ми­ма­за­ста­ри­је­ђа­ке,­јер­су­иде­је­раз­ви­је­не­то­ком­ак­тив­но­сти­слич­не­ве­ли­ким­иде­ја­ма.­Те­шко­ће­се­по­ја­вљу­ју­при­ра­ду­с­­вр­ло­ма­лом­де­цом,­јер­је­те­шко­за­кљу­чи­ти­да­не­ка­ак­тив­ност­ни је ре­ле­вант­на­за­ве­ли­ке­иде­је­у­на­у­ци­по­што­се­има­у­ви­ду­ши­ро­ка­ин­тер­пре­та­ци­ја.­Ипак,­вре­ме­про­ве­де­но­на­раз­ли­чи­тим­ак­тив­но­сти­ма­би­тре­ба­ло­да­ре­флек­ту­је­њи­хо­ву­ва­жност­у­раз­во­ју­оп­штег­раз­у­ме­ва­ња.­За­то,­има­ју­ћи­на­уму­ве­ли­ке­на­уч­не­иде­је,­зна­чи:­

Рад уз ве ли ке иде је

Иако­се­ова­три­аспек­та­пе­да­го­ги­је­пре­кла­па­ју,­они­да­ју­раз­ли­чи­те­до­при­но­се­ђач­ком­уче­њу

Page 50: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

50

­ ­на­став­ни­ци­ ће­ утро­ши­ти­ ви­ше­ вре­ме­на­ до­зво­ља­ва­ју­ћи­ ђа­ци­ма­ да­про­ду­бље­ни­је­из­у­ча­ва­ју­не­ки­обје­кат,­до­га­ђај­или­фе­но­мен­при­кла­дан­њи­хо­вом­уз­ра­сту­и­раз­во­ју.­Из­бор­те­ма­ко­је­ће­се­об­ра­ђи­ва­ти­је­оства­рен­та­ко­да­на­став­ни­ци­и­би­ло­ко­дру­ги­ја­сно­уочи­ве­зу­с­јед­ном­или­ви­ше­ве­ли­ких­иде­ја.­Оне­ће­омо­гу­ћи­ти­раз­у­ме­ва­ње­на­од­го­ва­ра­ју­ћој­тач­ки­на­прет­ка­ка­ве­ли­кој­иде­ји.­На­став­ни­ци­ће­на­овај­на­чин­би­ти­у­мо­гућ­но­сти­да­об­ја­сне­ка­ко­су­иде­је­ко­је­раз­ви­ја­ју­де­ца­то­ком­ак­тив­но­сти­у­ко­је­су­укљу­че­на­по­ве­за­не­са­све­оп­штим­ве­ли­ким­иде­ја­ма,­па­ће­на­тај­на­чин­мо­ћи­и­да­оправ­да­ју­вре­ме­утро­ше­но­то­ком­овог­ра­да.

Ме­ђу­тим,­са­мо­по­сто­ја­ње­ве­за­у­те­о­ри­ји­не­зна­чи­да­ће­ак­тив­но­сти­са­ме­по­се­би­до­при­не­ти­све­оп­штем­раз­у­ме­ва­њу­су­ми­ра­ном­у­ве­ли­кој­иде­ји.­Тај­до­при­нос­ће­за­ви­сти­од­то­га­ка­кву­и­ко­ли­ку­по­моћ­пру­жа­на­став­ник­ђа­ци­ма,­са­ци­љем­да­на­пра­ве­ве­зе­ко­је­кре­и­ра­ју­ве­ће­и­ап­стракт­ни­је­иде­је.­На­пре­дак­у­раз­во­ју­иде­ја­ка­ве­ћој­ап­страк­ци­ји­је­јед­на­од­глав­них­по­те­шко­ћа­у­на­уч­ном­под­у­ча­ва­њу.­На­у­ка­по­чи­ње­по­сма­тра­њем­окру­же­ња­–­ка­ме­на,­Ме­се­ца,­биљ­ке­–­да­би­се­за­тим­на­ста­ви­ла­кроз­по­сте­пе­но­уоп­шта­ва­ње­ис­ку­ства,­иду­ћи­ка­ап­стракт­ни­јим­ка­те­го­ри­ја­ма­и­иде­ја­ма­–­си­ла,­гра­ви­та­ци­ја,­атом.­Сва­ко­днев­но­ми­шље­ње­ је­на­овим­ап­стракт­ним­ни­во­и­ма­не­упо­тре­бљи­во,­па­је­нео­п­ход­но­ко­ри­шће­ње­ма­те­ма­тич­ких­фор­му­ла­или­дру­гих­сим­бо­ла.­На­став­ник­би­тре­ба­ло­да­бу­де­све­стан­ових­сук­це­сив­них­ап­стракт­них­ко­ра­ка­и­си­гу­ран­да­су­ђа­ци­спо­соб­ни­да­их­пре­ду­зму,­пре­по­зна­ју­ћи,­исто­вре­ме­но,­да­ап­стракт­ни­је­иде­је­про­ду­бљу­ју­раз­у­ме­ва­ње­сва­ко­днев­них­опа­жа­ња.­На­тај­на­чин­ће:

­ ­на­став­ни­ци­по­мо­ћи­ђа­ци­ма­да­по­ста­ну­све­сни­ка­ко­иде­је­ко­је­су­се­по­ја­ви­ле­то­ком­ин­ква­је­ри­ак­тив­но­сти­у­оде­ље­њу­да­по­ве­жу­са­ства­ри­ма­из­сва­ко­днев­ног­жи­во­та.­По­мо­ћи­ће­им­да­пре­по­зна­ју­ве­зе­из­ме­ђу­но­вих­и­прет­ход­них­ис­ку­ста­ва,­из­ме­ђу­но­вих­и­прет­ход­них­иде­ја.­Пре­по­зна­ва­ње­ових­ве­за­чи­ни­на­у­ку­уз­бу­дљи­вом­ак­тив­но­шћу;

­ ­на­став­ни­ци­све­сно­гра­ди­ти­ђач­ко­раз­у­ме­ва­ње­ве­ли­ких­иде­ја­и­ти­ме­оси­гу­ра­ти­да­сли­ку­све­та­не­ви­де­као­ко­лек­ци­ју­не­за­ви­сних­твр­ђе­ња,­већ­ као­ме­ђу­соб­но­по­ве­за­не­де­ло­ве.­На­у­ка­ се­ сма­тра­фраг­мен­тар­ном­без­ус­по­ста­вља­ња­ве­за­и­ре­а­ли­за­ци­је­ко­хе­рент­но­сти­иде­ја.­Као­што­ку­ћа­ни­је­ го­ми­ла­на­ба­ца­них­ци­га­ла,­ та­ко­ни­на­у­ка­ни­је­ го­ми­ла­не­по­ве­за­них­чи­ње­ни­ца;

­ ­ђа­ци­ кроз­ ди­ску­си­ју­ то­ком­ те­ку­ћих­ на­уч­них­ ис­тра­жи­ва­ња­ по­ста­ти­све­сни­уни­вер­зал­но­сти­на­уч­них­иде­ја­и­њи­хо­ве­при­ме­не­у­раз­у­ме­ва­њу­фе­но­ме­на,­ка­ко­на­ужој­та­ко­и­на­ши­рој­ска­ли.­

Ђа­ци­би­тре­ба­ло­да­исто­вре­ме­но­са­раз­во­јем­иде­ја­из­на­у­ке­раз­ви­ју­и­иде­је­о­на­у­ци.­Све­сно­ре­а­ли­зо­ва­ње­ва­жно­сти­еви­ден­ци­је,­као­пот­по­ре­раз­во­ју­ђач­ких­иде­ја­из­на­у­ке,­кључ­но­је­у­ка­сни­јем­пре­по­зна­ва­њу­ба­зне­еви­ден­ци­је­за­ве­ли­ке­иде­је.­Пре­ма­то­ме:­

­ ­на­чин­ ан­га­жо­ва­ња­ на­став­ни­ка­ ће­ охра­бри­ва­ти­ ђа­ке­ да­ пре­по­зна­ју­нео­п­ход­ност­ еви­ден­ци­је­ као­ пот­по­ре­ њи­хо­вим­ твр­ђе­њи­ма­ и­ иде­ја­ма.­Ђа­ци­ће­на­тај­на­чин­пре­по­зна­ти­да­чи­ње­ни­це­ни­су­ствар­ми­шље­ња­не­го­да­мо­гу­би­ти­про­ме­ње­не­или­до­ра­ђе­не­у­све­тлу­но­вих­еви­ден­ци­ја;

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

На­став­ни­ци­ће­до­зво­ли­ти­ђа­ци­ма­да­про­ду­бље­ни­је­из­у­ча­ва­ју­не­ки­обје­кат,­до­га­ђај­или­фе­но­мен­иза­бран­та­ко­да­ука­зу­је­на­ја­сну­по­ве­за­ност­с­јед­ном­или­ви­ше­ве­ли­ких­иде­ја

Са­мо­по­сто­ја­ње­ве­за­у­те­о­ри­ји­не­зна­чи­да­ће­ак­тив­но­сти­са­ме­по­се­би­до­при­не­ти­све­оп­штем­раз­у­ме­ва­њу­су­ми­ра­ном­у­ве­ли­

кој­иде­ји

Page 51: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

51

­ ­на­став­ни­ци­ће­по­мо­ћи­ђа­ци­ма­да­од­лу­че­ка­ко­да­са­ку­пља­ју­и­ин­тер­пре­ти­ра­ју­по­дат­ке­и­упо­тре­бља­ва­ју­их­као­еви­ден­ци­ју­при­од­го­во­ру­на­по­ста­вље­на­пи­та­ња.­Ђач­ка­свест­о­овим­про­це­си­ма­ће­би­ти­по­ве­ћа­на­кроз­ди­ску­си­ју­о­њи­хо­вим­лич­ним­и­ис­тра­жи­ва­њи­ма­дру­гих,­као­и­кроз­при­ме­ре­на­чи­на­на­ко­ји­на­уч­ни­ци­те­сти­ра­ју­иде­је;­

­ ­ди­ску­си­ја­ о­ до­га­ђа­ји­ма­из­исто­ри­је­ на­у­ке­ће­би­ти­ уп­отре­бље­на­ да­по­ка­же­ка­ко­је­за­раз­вој­иде­ја,­или­ни­је,­упо­тре­бље­на­еви­ден­ци­ја­у­про­шло­сти,­као­и­ка­ко­је­раз­вој­тех­но­ло­ги­је­уна­пре­дио­на­уч­но­раз­у­ме­ва­ње­и­обр­ну­то.

Ве ли ке иде је и на став нич ко раз у ме ва ње на у ке

На­став­ни­ци­у­основ­ној­шко­ли­се­ су­о­ча­ва­ју­ са­по­себ­ним­иза­зо­ви­ма­ка­да­су­у­пи­та­њу­ве­ли­ке­иде­је­у­на­у­ци.­Пр­во,­ак­тив­но­сти­де­це­мла­ђег­уз­ра­ста­се,­у­оп­штем­слу­ча­ју,­фо­ку­си­ра­ју­на­упо­зна­ва­ње­ло­кал­ног­окру­же­ња­и­жи­вих­и­не­жи­вих­ства­ри­у­ње­му.­Њи­хо­ва­ис­пи­ти­ва­ња­и­по­сма­тра­ња­во­де­до­ма­лих­иде­ја,­чи­ја­им­ве­за­са­ве­ли­ким­иде­ја­ма­у­на­у­ци­мо­же­из­гле­да­ти­као­вр­ло­де­ли­кат­на.­Ме­ђу­тим,­у­мно­гим­слу­ча­је­ви­ма­на­став­нич­ком­обра­зо­ва­њу­у­обла­сти­на­у­ке­не­до­ста­је­лич­но­по­и­ма­ње­ве­ли­ких­иде­ја­и­ма­ло­при­ли­ка­за­раз­у­ме­ва­ње­на­чи­на­по­ве­зи­ва­ња­де­ло­ва­ин­фор­ма­ци­ја­ко­је­су­до­би­ли­у­за­јед­нич­ку­це­ли­ну.­Они­су,­за­то,­ве­ро­ват­но­сла­бо­оспо­со­бље­ни­да­уоче­ве­зе­из­ме­ђу­иде­ја­раз­ви­је­них­ак­тив­но­сти­ма­у­оде­ље­њу­и­ши­ре­при­ме­њи­вих­иде­ја,­па­за­то­и­ни­су­у­по­зи­ци­ји­да­по­мог­ну­уче­нич­ки­на­пре­дак­ка­тим­иде­ја­ма.­По­те­шко­ћом­се­мо­же­сма­тра­ти­и­чи­ње­ни­ца­да­не­ма­ју­си­гур­ност­у­пред­ста­вља­њу­на­уч­них­са­др­жа­ја­због­не­до­стат­ка­лич­ног­ис­ку­ства­и­раз­у­ме­ва­ња­у­обла­сти­на­уч­них­ак­тив­но­сти.­

Ве­за­ из­ме­ђу­ уче­нич­ких­ ак­тив­но­сти­ и­ ве­ли­ких­ иде­ја,­ у­ ви­шим­ раз­ре­ди­ма­основ­не­и­у­сред­њој­шко­ли,­ве­ро­ват­но­је­знат­но­очи­глед­ни­ја.­Ме­ђу­тим,­на­став­ни­ци­мо­гу­и­на­том­ни­воу­обра­зо­ва­ња­да­се­су­о­че­са­про­бле­мом­огра­ни­че­них­зна­ња­из­по­је­ди­них­на­уч­них­обла­сти­–­на­при­мер,­при­пре­ма­ни­су­за­би­о­ло­га,­а­мо­ра­ју­не­ка­да­да­пред­ста­вља­ју­и­са­др­жа­је­из­фи­зи­ке­–­као­и­због­не­до­стат­ка­ди­рект­ног­ис­ку­ства­у­аутен­тич­ним­на­уч­ним­ак­тив­но­сти­ма­ко­је­би­тре­ба­ло­да­им­да­ју­са­мо­по­у­зда­ње­при­пред­ста­вља­њу­иде­ја­о­на­у­ци.­

Би­ло­би­иде­ал­но­да­ сви­на­став­ни­ци­по­се­ду­ју­ лич­но­раз­у­ме­ва­ње­ ве­ли­ких­иде­ја­из­на­у­ке­и­о­на­у­ци.­Ако­то­не­ма­ју,­услед­не­до­ста­та­ка­школ­ског­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња,­он­да­по­сто­ји­на­да­да­га­стек­ну­то­ком­на­ста­вич­ких­сту­ди­ја­или­кон­ти­ну­ал­ног­ про­фе­си­о­нал­ног­ уса­вр­ша­ва­ња.­ На­рав­но,­ це­ло­куп­но­ на­уч­но­обра­зо­ва­ње­не­мо­же­би­ти­кон­ден­зо­ва­но­у­огра­ни­че­ном­рас­по­ло­жи­вом­вре­ме­ну­пре­или­то­ком­на­став­нич­ког­ра­да­у­шко­ли.­Али,­на­став­ни­ци­и­тре­не­ри­су­ин­те­ли­гент­ни­од­ра­сли.­Они­по­се­ду­ју­ши­ро­ко­ре­ле­вант­но­ис­ку­ство­и­зна­ње­са­знат­но­ши­рим­оп­се­гом­не­го­што­и­са­ми­че­сто­ми­сле.­Као­од­ра­сли­–­и­тре­ба­ло­би­на­гла­си­ти­да­овај­при­ступ­ни­је­од­го­ва­ра­ју­ћи­за­ђа­ке­у­шко­ли­–­ан­га­жо­ва­ни­су­са­ве­ли­ким­иде­ја­ма­у­ши­ро­кој­де­скрип­тив­ној­фор­ми,­што­им­мо­же­по­мо­ћи­да­да­ју­сми­сао­свом­ис­ку­ству.­То­им­мо­же­омо­гу­ћи­ти­да­об­је­ди­не­об­но­вље­не­фраг­мен­те­зна­ња,­да­ју­ћи­исто­вре­ме­но­сми­сао­ства­ри­ма­ко­је­су­прет­ход­но­из­гле­да­ле­не­до­сти­жне­њи­хо­вом­раз­у­ме­ва­њу.

Ан га жо ва ње­у­овом­слу­ча­ју­под­ра­зу­ме­ва­знат­но­ви­ше­од­чи­та­ња­и­ди­ску­си­је­на­ра­тив­но­опи­са­них­ве­ли­ких­иде­ја.­Оно­би­тре­ба­ло­да­има­фор­му­

Рад уз ве ли ке иде је

На­став­ни­ци­у­основ­ној­шко­ли­се­су­о­ча­ва­ју­са­по­себ­ним­иза­зо­ви­ма...­У­мно­гим­слу­ча­је­ви­ма­на­став­нич­ком­обра­зо­ва­њу­у­обла­сти­на­у­ке­не­до­ста­је­лич­но­по­и­ма­ње­ве­ли­ких­иде­ја­и­ма­ло­при­ли­ка­за­раз­у­ме­ва­ње­на­чи­на­по­ве­зи­ва­ња­де­ло­ва­ин­фор­ма­ци­ја­ко­је­су­до­би­ли­у­за­јед­нич­ку­це­ли­ну

Page 52: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

52

ин ква је ри ја­ у­ ко­ме­уче­ни­ци,­на­осно­ву­свог­и­ис­ку­ства­дру­гих,­из­вла­че­за­кљу­чак­ као­ не­ку­ вр­сту­ еви­ден­ци­је,­ да­ју­ћи­ сми­сао­ раз­ви­је­ној­ при чи.­Кон­струк­ци­ја­ њи­хо­вих­ иде­ја­ овим­ пу­тем­ нај­ве­ро­ват­ни­је­ не­ до­во­ди­ до­пот­пу­ног­схва­та­ња­ве­ли­ких­иде­ја,­али­ће­би­ти­обе­ћа­ва­ју­ћи­по­че­так­кон­ти­ну­ал­ног­про­це­са­про­ду­бљи­ва­ња­раз­у­ме­ва­ња­и­пру­жа­ња­мо­гућ­но­сти­на­став­ни­ку­да­по­мог­не­ђа­ци­ма­у­на­пре­до­ва­њу.

Ово­ис­ку­ство­би­тре­ба­ло­да­бу­де­пра­ће­но­ан­га­жо­ва­њем­на­став­ни­ка­у­уче­њу­на­у­ке­кроз­ин ква је ри­на­њи­хо­вом­ни­воу,­на­сто­је­ћи­та­ко­да­раз­ви­ју­ра­з­у­ме­ва­ње­на уч ног ин ква је ри ја­кроз­не­по­сред­но­уче­шће­у­ње­му.­Успе­шна­ре­а­ли­за­ци­ја­ овог­ ти­па­ ак­тив­но­сти­ зах­те­ва­ да­ се­ из­ве­сно­ вре­ме­по­све­ти­на­став­ни­ци­ма­и­они­ма­ко­ји­се­тре­ни­ра­ју,­та­ко­што­ће­им­се­пру­жи­ти­мо­гућ­ност­да­по­ста­вља­ју­пи­та­ња­и­ис­тра­жу­ју­не­што­са­свим­ јед­но­став­но­из­сва­ко­днев­ног­жи­во­та­(по­пут­пи­та­ња­за­што­је­па­пир­ни­сал­вет­са­чи­ње­н­од­ви­ше­сло­је­ва,­за­што­лед­пли­ва,­за­што­спо­ља­шња­по­вр­ши­на­кон­зер­ве­са­пи­ћем­по­ста­је­вла­жна­ка­да­се­из­ва­ди­из­фри­жи­де­ра).­На­став­ник­би­тре­ба­ло­да­по­ста­не­пра­ви­ис­тра­жи­вач­по­ме­ну­тих­оп­ште­по­зна­тих­фе­но­ме­на,­а­не­не­ко­ко­их­об­ја­шња­ва­и­пре­при­ча­ва.­Ре­флек­си­је­о­оном­што­су­у­по­чет­ку­раз­у­ме­ли,­шта­су­за­тим­но­во­про­на­шли­и­на­ко­ји­на­чин­мо­же­их­до­ве­сти­у­си­ту­а­ци­ју­да­спо­зна­ју­ка­ко­на­у­ка­функ­ци­о­ни­ше­из­ну­тра.­

Ко­ли­ко­год­су­ва­жни­пр­ви­са­мо­стал­но­ура­ђе­ни­екс­пе­ри­мен­ти­на­ча­со­ви­ма­на­у­ка,­исто­то­ли­ко­је­нео­п­ход­но­пру­жи­ти­кон­ти­ну­ирану­по­др­шку­раз­во­ју­раз­у­ме­ва­ња­на­у­ка­и­ефек­тив­ну­пе­да­го­ги­ју­у­об­ли­ку­ко­ји­уче­ни­ци­ма­мо­же­би­ти­до­сту­пан­то­ком­жи­во­та.­Лич­но­раз­у­ме­ва­ње­на­у­ке­и­на­чи­на­пред­ста­вља­ња­кон­це­па­та­мо­же­би­ти­до­ступ­но­кроз­ди­рек­тан­кон­такт­са­наставни­ци­ма­ко­ји­има­ју­ви­ше­ис­ку­ства­и­на­уч­ни­ци­ма,­ве­зом­са­сту­ден­ти­ма­на­у­ке­ко­ји­има­ју­прак­су­са­ђа­ци­ма­у­оде­ље­њу­или­ла­бо­ра­то­ри­ји,­као­и­по­сред­ством­ин­тер­не­та.­Оп­ти­ми­за­ци­ја­ове­по­др­шке­под­ра­зу­ме­ва­да­сви­ак­те­ри­ко­ји­ је­ ре­а­ли­зу­ју­ тре­ба­ да­ при­пре­ме­ сво­је­ уло­ге­ има­ју­ћи­ на­ уму­ ве­ли­ке­иде­је,­као­и­по­моћ­ђа­ци­ма­у­про­це­су­по­сте­пе­ног­раз­у­ме­ва­ња.

За кљу чак

Овим­из­ве­ша­јем­смо­пред­ста­ви­ли­прин­ци­пе­за­ко­је­сма­тра­мо­да­би­тре­ба­ло­да­под­у­пи­ру­на­уч­но­обра­зо­ва­ње­свих­ђа­ка­то­ком­шко­ло­ва­ња.­Кључ­ни­прин­цип­је­да­ђа­ци­ма­тре­ба­по­мо­ћи­да­раз­ви­ју­ве­ли­ке­иде­је­из­на­у­ке­и­о­на­у­ци­ко­је­би­им­омо­гу­ћи­ле­да­раз­у­ме­ју­на­уч­не­аспек­те­све­та­ко­ји­их­окру­жу­је­и­бу­ду­ин­фор­ми­са­ни­о­од­лу­ка­ма­у­ве­зи­при­ме­не­на­у­ка.­За­то­раз­у­ме­ва­ње­је­ђа­ци­ма­по­треб­но­да­стек­ну­ис­ку­ства,­ин­те­ре­сант­на­и­за­ни­мљи­ва,­а­ исто­вре­ме­но­и­ре­ле­вант­на­ за­њи­хов­жи­вот.­ Раз­ма­тра­ли­ смо­на­пре­дак­од­ма­лих­ иде­ја­ о­ спе­ци­фич­ним­до­га­ђа­ји­ма,­фе­но­ме­ни­ма­ и­ објек­ти­ма­ ка­знат­но­ап­стракт­ни­јим­и­ши­ре­при­ме­њи­вим­иде­ја­ма­и­ука­за­ли­на­зна­чај­не­аспек­те­пе­да­го­ги­је­ко­ји­су­нео­п­ход­ни­као­по­др­шка­овом­на­прет­ку.

Пот­пу­но­смо­све­сни­да­је­овај­при­лог­да­ле­ко­од­де­фи­ни­тив­ног,­али­се­на­да­мо­да­ће­мо,­пред­ста­вља­ју­ћи­дру­ги­ма­оно­што­смо­ура­ди­ли,­сти­му­ла­тив­но­де­ло­ва­ти­на­да­ља­раз­ми­шља­ња­о­ци­ље­ви­ма­и­про­це­ду­ри­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња­ко­је­је­у­са­гла­сно­сти­са­на­ме­ра­ма­и­ци­ље­ви­ма­два­де­сет­пр­вог­ве­ка.­­

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Раз­у­ме­ва­ње­на­у­ке­и­на­чи­на­пред­ста­вља­ња­кон­це­па­та­мо­же­би­ти­до­ступ­но­кроз­ди­

рек­тан­кон­такт­са­на­става­ни­ци­ма­ко­ји­има­ју­ви­ше­ис­ку­ства­и­на­уч­ни­ци­ма,­ве­зом­са­сту­ден­ти­ма­на­у­ке­ко­ји­има­ју­прак­су­са­ђа­ци­ма­у­оде­ље­њу­или­ла­бо­ра­то­ри­ји,­као­и­

по­сред­ством­ин­тер­не­та

Page 53: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

53

Уче сни ци се ми на ра

Сле ва на де сно: Ро са Де вес, Пјер Ле на, Вин Хар лен, Хју берт Дај си, Де рек Бел, Па­три си ја Ро вел, Ро бин Ми лар, Веј Ју, Мајкл Рајс, Ги љер мо Фер нан дез де ла Гар са

Де рек Бел

Про­фе­сор­Де­рек­Бел­је­ру­ко­во­ди­лац­Оде­ље­ња­за­обра­зо­ва­ње­у­The­Wel­lco­me­Trust­фон­да­ци­ји.­Ра­дио­је­у­шко­ла­ма­и­ко­ле­џи­ма­Ен­гле­ске,­а­био­је­и­6,5­го­ди­на­из­вр­шни­ди­рек­тор­As­so­ci­a­tion­for­Sci­en­ce­Edu­va­tion­–­ASE.­У­ју­ну­2007.­ је­до­био­про­фе­сор­ску­по­зи­ци­ју­од­Col­le­ge­of­Te­ac­hers.­То­ком­ка­ри­је­ре­је­по­ка­зао­из­ра­зит­и­ак­ти­ван­ин­те­рес­за­под­у­ча­ва­ње­и­уче­ње­на­у­ка,­као­и­за­ис­тра­жи­ва­ње­на­чи­на­по­мо­ћи­де­ци­да­раз­ви­ју­раз­у­ме­ва­ње­све­та­ко­ји­их­окру­жу­је.­Био­је­члан­ти­ма­про­јек­та­SPA­CE­–­Sci­en­ce­Pro­ces­ses­and­Con­cept­Ex­plo­ra­ti­on,­1980.­го­ди­не,­а­за­тим­је­по­стао­ко­ор­динaтор­Nuf­ ­eld­Pri­mary­Sci­en­ce­Pro­jec­te,­ко­ји­је­про­ис­те­као­из­SPA­CE­ис­тра­жи­ва­ња.­Ње­гов­ис­тра­жи­вач­ки­ опус­ укљу­чу­је­ и­ деч­је­ раз­у­ме­ва­ње­ на­у­ке,­ по­себ­но­ де­це­ с­по­те­шко­ћа­ма­при­уче­њу.­Ње­го­во­ис­тра­жи­ва­ње­ку­ри­ку­лу­ма­и­уло­ге­ко­ор­ди­на­то­ра­за­на­у­ку­у­основ­ној­шко­ли­је­украт­ко­при­ка­за­но­у­пу­бли­ка­ци­ји­To wards ef ec ti ve su bject le a der ship in the pri mary school, Open­Uni­ver­sity­Press,­1999.

Ан­га­жо­ван­је­као­кон­сул­тант­у­Ве­ли­кој­Бри­та­ни­ји­и­дру­гим­зе­мља­ма,­а­био­је­и­члан­не­ко­ли­ко­са­ве­то­дав­них/екс­перт­ских­па­не­ла,­укљу­чу­ју­ћи­и­STEM­High­Le­vel­Stra­tegy­Gro­up,­Na­ti­o­nal­Co­or­di­an­tors­Gro­up­for­the­Na­ti­o­nal­Net­work­of­Sci­en­ce­Le­ar­ning­Cen­tres,­the­WI­SE­Na­ti­o­nal­Co­or­di­na­ting­Com­mit­tee­and­Astra­Ze­nec­Sci­en­ce­Edu­ca­tion­Fo­rum.­Тре­нут­но­је­члан­бор­да­En­gi­ne­e­ring­Тechnology­Bo­ard­(ETB)­and­STE­MENT.­За­ин­те­ре­со­ван­је­за­ја­ча­ње­ве­за­из­ме­ђу­на­у­ке,­тех­но­ло­ги­је,­ин­же­њер­ства­и­ма­те­ма­ти­ке,­кроз­но­во­и­по­сто­је­ће­парт­нер­ство­из­ме­ђу­обра­зо­ва­ња,­ин­ду­стри­је­и­би­знис­сек­то­ра.

Кратке биографије учесника семинара

Page 54: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

54

Ро за Де вес

Про­фе­сор­ Ро­за­ Де­вес­ је­ про­вост­ на­ Уни­вер­зи­те­ту­ Чи­ле­ у­ Сан­тај­гу,­ а­ од­2003.­је­члан­Чи­ле­ан­ске­ака­де­ми­је­на­у­ка.­Ди­пло­ми­ра­ла­је­би­о­хе­ми­ју­1974.­на­Уни­вер­зи­те­ту­Чи­ле,­а­док­то­рат­из­би­о­хе­ми­је­ је­од­бра­ни­ла­на­уни­вер­зи­те­ту­We­stern­On­ta­rio,­Ка­на­да.­На­де­парт­ман­за­фи­зи­о­ло­ги­ју­и­би­о­фи­зи­ку­­Ме­ди­цин­ског­фа­кул­те­та­Уни­вер­зи­те­та­Чи­ле­је­до­шла­1980.­Пре­да­ва­ла­је­фи­зи­о­ло­ги­ју­ће­ли­је­и­фи­зич­ку­хе­ми­ју­на­до­ди­плом­ским­и­пост­ди­плом­ским­сту­ди­ја­ма.­Ак­тив­но­је­уче­ство­ва­ла­у­раз­во­ју­пост­ди­плом­ских­сту­ди­ја,­укљу­чу­ју­ћи­и­фор­ми­ра­ње­ве­о­ма­при­зна­тог­PhD­про­гра­ма­у­би­о­ме­ди­цин­ским­на­у­ка­ма,­чи­ји­ је­ди­рек­тор­би­ла­у­два­пе­то­го­ди­шња­пе­ри­о­да.­По­сле­ди­плом­ских­сту­ди­ја­је­би­ла­ди­рек­тор­на­истом­уни­вер­зи­те­ту.­

Ко­ор­ди­на­тор­ти­ма­за­раз­вој­но­вог­ку­ри­ку­лу­ма­је­по­ста­ла­2000.­го­ди­не,­на­по­зив­Оде­ље­ња­ за­ ку­ри­ку­лу­ме­и­ева­лу­а­ци­ју­Ми­ни­стар­ства­обра­зо­ва­ња.­Ово­ је­ био­ по­че­так­ње­ног­ укљу­чи­ва­ња­ у­ про­бле­ма­ти­ку­ обра­зо­ва­ња­ на­школ­ском­ни­воу,­уз­исто­вре­ме­ни­рад­на­Уни­вер­зи­те­ту.­Уочи­ви­ши­зна­чај­и­вред­ност­про­гра­ма­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња­за­сно­ва­ног­на­ин ква је ри­ме­то­ду,­ко­ји­је­про­мо­ви­сао­Na­ti­o­anl­Sci­en­ces­Re­so­ur­ce­Cen­tre,­по­чи­ње­са­рад­њу­са­Хор­хе­ом­Аљен­де­ом,­са­ци­љем­да­ус­по­ста­ви­про­грам­EC­BI­ин ква је ри­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња,­ко­ји­стар­ту­је­у­шест­др­жав­них­шко­ла­са­око­1.000­ђа­ка.­Од­та­да­се­тај­про­грам­ши­ри­и­тре­нут­но­укљу­чу­је­око­250­шко­ла,­у­свим­ре­ги­о­ни­ма­зе­мље,­ко­је­ра­де­за­јед­но­са­два­на­ест­чи­ле­ан­ских­уни­вер­зи­те­та,­Ми­ни­стар­ством­обра­зо­ва­ња­и­Ака­де­ми­јом­на­у­ка,­пру­жа­ју­ћи­ви­со­коква­ли­тет­но­обра­зо­ва­ње­свој­де­ци.

Хју берт Дај зи

Про­фе­сор­ ­ Хју­берт­Дај­зи­ је­ ин­тер­на­ци­о­нал­но­ по­знат­ про­фе­сор­ на­уч­ног­обра­зо­ва­ња,­ са­ ужом­ спе­ци­ја­ли­за­ци­јом­ у­ обла­сти­ про­фе­си­о­нал­ног­ раз­во­ја­на­став­ни­ка­на­у­ка.­Од­бра­нио­је­док­то­рат­из­обла­сти­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња­на­Уни­вер­зи­те­ту­Uni­ver­sity­of­Il­li­no­is­at­Ur­ba­na­Cham­pa­ign.­Др­жао­је­кур­се­ве­из­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња­на­до­ди­плом­ским­и­пост­ди­плом­ским­сту­ди­ја­ма­и­био­мен­тор­ни­зу­до­ма­ћих­и­ино­стра­них­сту­де­на­та­у­тој­обла­сти.­У­пе­ри­о­ду­1966–1970,­као­члан­фа­кул­те­та­Nja­la­Uni­ver­sity­Col­le­ge­of­the­Uni­ver­sity­of­Si­er­ra­Le­o­ne­(За­пад­на­Афри­ка),­био­је­из­вр­шни­ди­рек­тор­Африч­ког­про­гра­ма­на­у­ка­у­основ­ној­шко­ли­и­Про­гра­ма­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња­за­Афри­ку­1970–1983,­ко­је­су­ко­ри­сти­ле­ско­ро­све­под­са­хар­ске­зе­мље.

Од­1984.­до­2004.­је­био­ди­рек­тор­City­Col­le­ge­Wor­kshop­Cen­tre­у­Њу­јор­ку,­ко­ји­је­пре­ра­стао­у­ви­со­ко­ре­спек­та­бил­ну­ло­кал­ну,­на­ци­о­нал­ну­и­ин­тер­на­ци­о­нал­ну­ор­га­ни­за­ци­ју­на­уч­ног­и­оп­штег­обра­зо­ва­ња.­По­ред­то­га­што­је­као­ди­рек­тор­про­гра­ма­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња­укљу­чио­шко­ле­њу­јор­шког­ди­стрик­та,­ус­по­ста­вио­је­са­рад­њу­са­Де­парт­ма­ном­за­обра­зо­ва­ње­др­жа­ве­Њу­јорк,­ко­ја­је­као­ре­зул­тат­има­ла­раз­вој­про­гра­ма­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња­и­уво­ђе­ња­на­уч­ног­ин ква је ри­обра­зо­ва­ња­у­оде­ље­ња­шко­ла­на­на­ци­о­нал­ном­ни­воу.­Био­је­члан­број­них­са­ве­то­дав­них­те­ла­и­кон­сул­тант­за­об­у­ча­ва­ње­и­уче­ње­на­у­ка,­као­и­уче­сник­раз­ли­чи­тих­па­не­ла­и­члан­го­сту­ју­ћих­ти­мо­ва­На­ци­о­нал­не­фон­да­ци­је­за­на­у­ку­(NSF).­

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Page 55: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

55

У­ни­зу­ака­дем­ских­при­зна­ња­су­и­сле­де­ћа:­го­сту­ју­ћи­про­фе­сор­на­Уни­вер­зи­те­ту­у­Окс­фор­ду,­го­сту­ју­ћи­про­фе­сор­на­Ка­ли­фор­ниј­ском­тех­но­ло­шком­ин­сти­ту­ту;­члан­На­ци­о­нал­ног­ин­сти­ту­та­за­на­уч­но­обра­зо­ва­ње­и­члан­На­ци­о­нал­ног­ис­тра­жи­вач­ког­са­ве­та­за­на­уч­но­обра­зо­ва­ње­К­12.­На­гра­ђен­је­са­the­Ex­plo­ra­to­ri­um’s­Out­sten­ding­Edu­ca­tor­Aword­2005.­(Екс­пло­ра­то­ри­јум­је­свет­ски­по­зна­ти­му­зеј­на­у­ке),­а­Дру­штво­на­став­ни­ка­на­у­ка­му­је­до­де­ли­ло­на­гра­ду­за­на­уч­но­обра­зо­ва­ње­у­2008.­Ње­го­ви­ра­до­ви­у­ве­зи­са­школ­ским­обра­зо­ва­њем­укљу­чу­ју­низ­по­гла­вља­и­ко­о­а­у­тр­ских­при­ло­га­у­не­ко­ли­ко­књи­га,­по­пут­Lin kig Sci en ce &Li te racy in the K­8 Clas sro om (2006),­Ame ri­ca’s Lab Re port (2005), Te ac hing Sci en ce in 21­st Cen tury (2005), De sig ning Pro fes­si o nal De ve lop ment for Te ac hers of Sci en ce and Мathematics (2003), The Na ti o nal Sci en ce Edu ca tion Stan dards (1996), In qu iry and the Na ti o nal Sci en ce Edu ca tion Stan dards: A Gu i de for Te ac hing and Le ar ning (2000).

Ги љер мо Фер нан дез де ла Гар са

Ги­љер­мо­Фер­нан­дез­де­ла­Гар­са­је­пред­сед­ник­и­из­вр­шни­ди­рек­тор­мек­сич­ке­Фон­да­ци­је­за­на­у­ку­(FU­MEC),­ко­ја­ је­не­про­фит­на­ор­га­ни­за­ци­ја­ко­ју­спон­зо­ри­ше­мек­сич­ка­др­жа­ва­и­вла­да.­У­FU­MEC­у­је­ра­дио­на­раз­во­ју­би­на­ци­о­нал­них­ре­ги­о­нал­них­кла­сте­ра­у­обла­сти­ма­по­пут­аеро­на­у­ти­ке,­ITC­и­са­вре­ме­них­про­из­во­да,­као­и­на­уна­пре­ђе­њу­ино­ва­ци­ја­у­сред­њем­и­ма­лом­би­зни­су.­Ди­пло­му­ин­же­ње­ра­и­фи­зи­ча­ра­ ­је­сте­као­на­Мек­сич­ком­на­ци­о­нал­ном­ауто­ном­ном­уни­вер­зи­те­ту,­сте­пен­ма­ги­стра­у­обла­сти­еко­ном­ског­ин­же­њер­ства­на­Стан­форд­уни­вер­зи­те­ту,­а­за­тим­се­уса­вр­ша­вао­у­обла­сти­ну­кле­ар­ног­ин­же­њер­ства­и­би­знис­ад­ми­ни­стра­ци­је­на­IPN­i­IPA­DE.­Раз­ви­јао­је­ино­ва­ци­о­не­про­гра­ме­у­ин­ду­стри­ји,­на­уни­вер­зи­те­ти­ма­и­у­вла­ди.

Дао­ је­из­ра­зи­те­до­при­но­се­у­по­пу­ла­ри­за­ци­ји­на­у­ке­и­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња.­ Је­дан­ је­од­осни­ва­ча­мек­сич­ког­Дру­штва­ за­по­пу­ла­ри­за­ци­ју­на­у­ке­и­тех­но­ло­ги­је­ (SO­ME­DICYT)­и­ру­ко­во­ди­лац­ти­ма­на­уч­ни­ка,­еду­ка­то­ра­и­во­де­ћих­би­зни­сме­на­ко­ји­су­осно­ва­ли­CHI­SPA­–­на­уч­ни­ча­со­пис­за­де­цу­ко­ји­се­пу­бли­ко­вао­као­месечник­од­1978.­до­1998.­CHI­SPA­је­до­био­низ­мек­сич­ких­и­ин­тер­на­ци­о­нал­них­на­гра­да.­Књи­ге­са­иза­бра­ним­члан­ци­ма­из­овог­ча­со­пи­са­ још­увек­ди­стри­бу­и­ра­мек­сич­ко­Ми­ни­стар­ство­за­обра­зо­ва­ње.­Мек­сич­ка­ака­де­ми­ја­на­у­ка­је­би­ла­по­кро­ви­тељ­са­ста­на­ка­де­це­и­на­уч­ни­ка­„Су­бо­та­и­не­де­ља­у­на­у­ци“,­ко­је­је­ор­га­ни­зо­ва­ла­CHI­SPA.

За­јед­но­са­Ми­ни­стар­ством­обра­зо­ва­ња­и­Мек­сич­ком­ака­де­ми­јом­на­у­ка­је­по­кре­нуо­уво­ђе­ње­ку­ри­ку­лу­ма­На­у­ка­и­тех­но­ло­ги­ја­за­де­цу,­ко­ји­је­раз­вио­На­ци­о­нал­ни­на­уч­ни­ре­сурс­цен­тар­ (NSRC).­Уз­по­др­шку­FU­MEC­a­ је,­2002,­осно­вао­IN­NO­VEC,­Ино­ва­ци­је­у­на­уч­ном­обра­зо­ва­њу,­као­не­про­фит­ну­ор­га­ни­за­ци­ју­ко­ја­је­има­ла­за­циљ­да­уве­де­ин ква је ри ме тод­у­на­уч­но­обра­зо­ва­ње­у­мек­сич­ким­др­жав­ним­шко­ла­ма.­IN­NO­VEC­има­спо­ра­зуме­са­мек­сич­ким­Ми­ни­стар­ством­за­обра­зо­ва­ње­и­вла­да­ма­10­др­жа­ва­да­омо­гу­ће­овај­на­чин­ра­да­за­300.000­уче­ни­ка,­ор­га­ни­зу­је­ин­тер­на­ци­о­нал­не­кон­фе­рен­ци­је,­ра­ди­о­ни­це,­ тре­нин­ге­и­ин­фор­ма­тив­не­про­гра­ме­ за­на­став­ни­ке,­пе­да­го­шке­са­вет­ни­ке­и­оне­ко­ји­од­лу­чу­ју­о­обра­зо­ва­њу.­Ги­љер­мо­је­2008.­го­ди­не­до­био­на­гра­ду­PurK­wa,­ко­ју­до­де­љу­ју­Фран­цу­ска­ака­де­ми­ја­на­у­ка­и­Ви­со­ка­ру­дар­ска­шко­ла­из­Сент­Етје­на­за­ино­ва­тив­ну­прак­су­у­на­уч­ном­обра­зо­ва­њу.­

Кратке биографије учесника семинара

Page 56: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

56

Вин Хар лен

Про­фе­сор­ка­Вин­Хар­лен­је,­по­што­је­ди­пло­ми­ра­ла­фи­зи­ку­на­Уни­вер­зи­те­ту­Окс­форд,­ра­ди­ла­као­на­став­ник,­про­фе­сор­на­на­став­нич­ком­фа­кул­те­ту­и­ис­тра­жи­вач­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња­и­оце­њи­ва­ња.­По­ста­вље­ње­за­Sydney­Jo­nes­Pro­fes­sor­a­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња­на­Уни­вер­зи­те­ту­у­Ли­вер­пу­лу­је­до­би­ла­1985,­што­је­био­и­почетак­ње­не­пе­то­го­ди­шње­ак­тив­но­сти­у­ве­зи­с­на­у­ком­у­основ­ној­шко­ли.­Би­ла­је­члан­рад­не­гру­пе­Др­жав­ног­се­кре­та­ри­ја­та­ко­ја­је­на­пра­ви­ла­пр­ви­пред­лог­на­ци­о­нал­ног­ку­ри­ку­лу­ма­Ен­гле­ске.­За­хва­љу­ју­ћи­њој­је­до­би­јен­ве­ли­ки­грант­од­Getsby­Trust­a,­ко­ји­је­омо­гу­ћио­да­се­у­Ли­вер­пу­лу­фор­ми­ра­Цен­тар­за­ис­тра­жи­ва­ње­и­раз­вој­на­у­ка­у­основ­ној­шко­ли,­ко­ји­и­да­нас­да­је­из­у­зет­не­ре­зул­та­те.­Во­ди­ла­је­не­ко­ли­ко­ис­тра­жи­вач­ких­про­је­ка­та­у­обла­сти­про­фе­си­о­нал­ног­раз­во­ја­и­раз­во­ја­ку­ри­ку­лу­ма,­укљу­чу­ју­ћи­и­за­јед­нич­ки­про­јекат­Li­ver­pool­King’s­SPA­CE­(Sci­en­ce­Pro­ces­ses­and­Con­cept­Ex­plo­ra­ti­on),­чи­ји­је­би­ла­ко­ди­рек­тор­са­По­лом­Бле­ком,­а­ко­ји­је­ре­зул­ти­рао­SPA­CE­ис­тра­жи­вач­ким­из­ве­шта­јем­и­На­филд­ма­три­ја­лом­у­ве­зи­са­на­у­ка­ма­у­основ­ној­шко­ли­(Nuf­ ­eld­Pri­mary­Sci­en­ce­ma­te­ri­als).­

Ди­рек­тор­Шкот­ског­са­ве­та­за­ис­тра­жи­ва­ње­и­обра­зо­ва­ње­у­Един­бур­гу­по­ста­је­ 1990.­ Го­сту­ју­ћи­про­фе­сор­обра­зо­ва­ња­на­Уни­вер­зи­те­ту­ у­Бри­сто­лу­по­ста­је­1999,­али­тај­по­сао­оба­вља­углав­ном­из­ку­ће­у­Шкот­ској.­

По­ста­ла­ је­до­жи­вот­ни,­а­са­да­и­по­ча­сни­члан­Бри­тан­ског­дру­штва­за­на­уч­но­обра­зо­ва­ње­ (UK­As­so­ci­a­tion­ for­Sci­en­ce­Edu­ca­tion­–­ASE),­уре­ђи­ва­ла­је­Ре­ви­ју­на­у­ка­у­основ­ној­шко­ли­од­1999.­до­2004.­и­би­ла­ње­гов­пред­сед­ник­2009.­Пред­се­да­ва­ла­ је­OECD­PI­SA­на­уч­ној­екс­перт­ској­гру­пи­од­1998.­до­2004.­и­рад­ној­гру­пи­­Кр­љев­ског­дру­штва­(Sta­te­of­the­Na­tion­Re­port­on­Sci­en­ce­and­Mat­he­ma­tics­Edu­ca­tion­5­14.­Са­да­пред­се­да­ва­Ин­тер­на­ци­о­нал­ним­над­зор­ним­ко­ми­те­том­ Гло­бал­не­мре­же­ ака­де­ми­ја­ на­у­ка­ за­про­грам­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња.­

Го­ди­не­1991.­је­од­ли­ко­ва­на­ви­со­ким­од­ли­ко­ва­њем­ОВЕ,­ко­ји­до­де­љу­је­ен­гле­ска­кра­љи­ца­за­до­при­нос­обра­зо­ва­њу,­а­до­би­ла­је,­од­Бри­тан­ског­дру­штва­за­на­уч­но­обра­зо­ва­ње­(АSE),­и­спе­ци­јал­ну­на­гра­ду­за­до­при­нос­на­уч­ном­обра­зо­ва­њу­2001.­Ин­тер­на­ци­о­нал­ну­на­гра­ду­PurK­wa­за­на­уч­но­опи­сме­ња­ва­ње­де­це­пла­не­те­је­до­би­ла­за­јед­но­са­Ги­љер­мом­Фер­нан­де­зом­де­ла­Гар­са­2008.

Пјер Ле на

Про­фе­сор­Пјер­Ле­на­је­пре­да­вао­фи­зи­ку­и­астро­фи­зи­ку­на­Уни­вер­зи­те­ту­Па­риз­7­(са­да­Уни­вер­зи­тет­Па­риз­Ди­дро).­До­при­нео­је,­ра­де­ћи­у­Па­ри­ској­оп­сер­ва­то­ри­ји,­ раз­во­ју­ ин­фра­цр­ве­не­ астро­но­ми­је,­ ди­зај­ни­ра­њу­ европ­ског­вр­ло­ве­ли­ког­те­ле­ско­па­(VLT)­у­Чи­леу,­при­ме­ни­но­ве­опич­ке­тех­ни­ке­у­ астро­ном­ском­имај­џин­гу­ (адап­тив­на­оп­ти­ка­ и­ ин­тер­фе­ро­ме­три­ја).­ Био­је­ду­го­го­ди­на­ди­рек­тор­Ви­со­ке­шко­ле­астро­но­ми­је­и­астро­фи­зи­ке­и­мен­тор­ве­ли­ког­бро­ја­док­то­ра­на­та.­Члан­Фран­цу­ске­ака­де­ми­је­на­у­ка­је­по­стао­1991,­а­ка­сни­је­и­Европ­ске­ака­де­ми­је­и­Ака­де­ми­је­на­у­ка­у­Ва­ти­ка­ну­(Pon­ti­fi­cal­Aca­demy­of­Sci­en­ces).

Упо­ре­до­са­оба­ве­за­ма­про­фе­со­ра­уни­вер­зи­те­та­да­је­до­при­нос­и­раз­во­ју­обра­зо­ва­ња,­ по­став­ши­ пред­сед­ник­ Фран­цу­ског­ на­ци­о­нал­ног­ ин­сти­ту­та­

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Page 57: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

57

за­пе­да­го­шка­ис­тра­жи­ва­ња­(1991–1997),­ка­да­се­су­о­ча­ва­са­про­бле­мом­у­ве­зи­са­тре­нин­гом­на­став­ни­ка­на­у­ка.­Ка­да­ је­Жорж­Шар­пак,­по­сле­до­би­ја­ња­Но­бе­ло­ве­на­гра­де­1992,­од­лу­чио­да­пред­ло­жи­ве­ли­ку­ре­фор­му­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња­у­фран­цу­ским­основ­ним­шко­ла­ма,­Пјер­се,­ за­јед­но­са­Ивом­Ке­ре­ом­при­дру­жу­је­овом­по­кре­ту.­Фран­цу­ска­ака­де­ми­ја­на­у­ка,­чи­ји­су­чла­но­ви­би­ла­ова­три­на­уч­ни­ка,­у­пот­пу­но­сти­по­др­жа­ва­тај­по­крет.­Та­ко­је­ус­по­ста­вљен­ин ква је ри­про­је­кат­Ру ка у те сту (La main á la pâte). Про­је­кат­је­пр­во­при­ме­њен­у­ма­њем­бро­ју­шко­ла,­уз­раз­ви­ја­ње­ре­сур­са­и­про­це­ду­ра­за­рад­у­оде­ље­њу,­пре­не­го­што­је­и­зва­нич­но­уве­ден­у­фран­цу­ски­ку­ри­ку­лум­2002.­По­сле­2000,­про­је­кат­је­до­жи­вео­ин­тер­на­ци­о­нал­ну­екс­пан­зи­ју,­по­сред­ством­сај­та­(www.­la­ma­p.fr­)­.­Подржан­­од­­Француск­е­­акад­емије­наук­а­­и­­уз­сара­дњ­у­са­Мини­старством­об­разовања­,­прој­ек­ат­је­по­чео­да­­се­шири­на­више­­ра­зре­де­основ­не­школ­е.­

У­спех­овог­ ­подухвата­ је­н­авео­А­ка­дем­ију­да,­­крај­ем­2005,­ос­нује­специ­ја­лни­стални­одб­ор­­(Délégatio­n­á­­educatio­n­et­la­for­ma­tion)­­са­задатк­ом­­д­а­води­овај­­ пр­ојека­т,­ ко­ји­­ се­про­ши­ру­је­и­на­ ­тр­ен­инге­н­астав­ни­ка.­Ака­дем­ија­ је­­ п­онудила­­ с­воје­ с­авете­ и­ мишљења­ ­над­лежним­ тели­ма­­ владе.­Пјер­је­пр­едседник­овог­од­бо­ра­од­­2006.­Ов­о­т­ел­о­има­­2­0–30­чла­но­ва­,­који­­су­­п­ос­в­еће­ни­нау­чно­м­образ­овању,­­ин­те­рн­ац­ионално­ј­ сар­ад­њи­и­нек­им­­ис­тражив­ањима.­С­ваке­­год­ине­се­­п­уб­ли­кују­к­њиг­е­и­дру­ги­ре­су­рси,­о­рг­а­н­изују­­тр­енин­зи­и­­нуде­савети­различитим­министарствима.­

ww­w.acad­emie­scien­ce­s.fr/e­ns­eignemen­t/­ge­neralites­.ht­m­­

Робин Ми лар

Пр­офе­сор­Робин­­Мил­ар­је­­пр­оф­есор­нау­чн­ог­­образова­ња­­на­­Униве­рз­итету­­у­ Јорку,­ Енг­леск­а.­ Са­ дип­ло­мом­ фи­зи­чара­ и­ док­то­ратом­ из­ ­медицинске­ф­из­ике­радио­је­­к­ао­наставн­ик­­и­­предавао­­фи­зи­ку­­осам­го­дина­пре­него­­што­­се­­запослио­­ка­о­­предавач­­у­обра­зо­вању­на­­Ун­ивер­зитету­у­­Ј­ор­ку­198­2.­На­Деп­а­рт­ма­ну­за­о­бра­зовање­је­држао­­кур­се­ве­на­­­додипломск­им­студ­и­јама,­за­тим­је­реа­лиз­овао­про­гр­ам­е­(PGC­E)­­за­наста­вн­ике­наука­­у­о­сн­ов­ној­ш­коли,­на­ма­ст­ер­и­д­окт­орским­­ст­уд­ијама.

На­писао­ ­ј­е­ велики­­ б­рој­ пуб­ликациј­а­ које­­ су­­ с­е­ ­бавиле­ пр­облем­о­м­предава­њем­и­­учењем­нау­ка,­а­­ње­го­ве­­главне­­о­бласти­ис­тра­живања­­с­у:­­к­ак­о­науку­у­че­ ­де­ца­;­диз­ајн­и­развој­кур­ик­ул­ум­а­ за­нау­ку­,­ са­п­осе­бн­им­­интерес­овањем­­з­а­имп­лик­ац­иј­е­које­на­­њих­има­­ф­ок­усира­њ­е­на­н­ау­чн­о­описмењ­ава­ње­и­­одн­ос­­из­међу­ис­тра­жи­вања­и­­праксе­у­п­ред­вању­­наука.­Ру­ков­од­ио­­је­в­а­жнијим­и­страживачким­про­јек­тима­у­­в­ези­с­а­прак­тичним­­радо­м­о­презентацији­наука­у­школи,­­к­ао­­и­­о­пред­ста­ви­о­­науци­ко­ју­­имају­мл­ад­и­људи­.­­Од­1999.­­до­200­4.­био­је­­координ­ато­р­Evide nce ­based Pr acti ce in Sc ie nce Educ ation – EPSE , к­ој­у­ ј­е­ осно­вао­Брита­нски­­ економс­ки­­ и­ др­у­ш­тве­но­ис­тр­аж­ивачки­­ са­вет.­E PSE ­и­ст­ражив­ач­ка­мр­еж­а­ ­је,­пос­ре­дство­м­ч­ет­ир­и­ међусобн­о­ повез­ан­а­ пројек­та­,­ ­истраживала­ начи­не­ повећ­ан­ог­­утиц­аја­­истраж­ив­ањ­а­на­­праксу­у­­научном­образ­овању.­

­Би­о­ ­је­укључен­у­некол­ико­­ва­жнијих­про­јеката­ ­који­су­и­мали­за­циљ­ра­зв­ој­кури­ку­лу­ма­.­Био­је­­чл­ан­менаџ­ме­нта­и­аут­ор­ског­т­има­з­а­Slat er s’ GCSE ( General Ce rtificat e of Seconda ry E duc ation) S ci ence (нек­а­ врста­ ­завршног­­испита­о­основн­ом­о­бразова­њу­)­и­­Савет­од­авног­­к­омитета­за­­S late rs Horners A­ le vel Physic s­(­напредни,­­продуб­ље­ни­­курсеви­­физике­за­­средњ­ошк­ол­це),­

Кратке биографије учесника семинара

Page 58: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

58

­к­ао­и­кодир­ек­тор­про­гр­ама­за­ра­звој­ин­ова­тивн­ог­курса­­из­о­бласти­­с­ав­ре­ме­не­­наук­е­,­под­називом­Science for Publ ic Under s tanding­(­нека­­вр­ст­а­попу­ла­ри­зациј­е­­науке)­и­ T wenty First Centu ry Science (Наука­21.­ ­век­а­намењ­ена­курсе­вима­наук­е­з­а­учен­ике­од­14­д­о­­16­год­ин­а).

Био­је­члан­Британске­групе­у­ок­виру­ЕУ­­про­јекта­Lab wor k in Science Educat­ion ­(1996–20­00­), као­­и­ч­лан­OEC­D­PISA­(Programme for Intern ati onal Stu dent Ass­es sment)­­н­аучне­е­кс­пертске­­г­ру­п­е,­(2003–2­006).­Био­је­председ­ник­European Sc ience Ed uc ati on Res ea rc h Ass oc iation – ES ERA (1999–­20­03),­а­­с­ада­је­члан­На­учног­са­ве­тодавн­ог­комите­та­­Le­ib­niz­Inst­itute­­fo­r­Scienc­e­­Ed­ucation­­–­­IPN,­који­је­водећи­центар­за­истраживање­и­развој­научног­образовања­у­Немачкој.

h­tt­p://www.york.ac.uk/d­epts/e­du­c/peop­le­/MillarR­.h­tm­­

Мајк л Р ај с

Професор­­М­ај­кл­Рај­с­ј­е­водио­­кат­ед­ру­­Научног­образовања­на­­И­нстит­уту­­з­а­обр­азо­ва­ње­Лондо­нск­ог­­у­ниверзи­тет­а,­­г­де­је­има­о­и­функ­цију­помоћ­ник­а­­ди­ректор­а­за­истра­живање­,­ ­консул­тације­и­т­рансфер­­зн­ања.­Н­а­­Универзите­ту­­Кембриџ­је­­доб­ио­­високи­с­те­пе­н­у­обла­ст­и­­приро­дн­их­­наука­и­­н­а­­д­октор­с­ки­м­­и­постд­окторским­сту­ди­јама­и­з­­по­на­шања­­ж­ивотиња­и­­еволу­ц­ио­не­­биологи­је­.­­Пр­овео­је­­пе­т­годин­а­­предавајући­науку­(угла­вном­б­ио­логију)­­и­­ма­тематик­у­­у­држа­вн­им­школама­,­да­б­и­­се­1988­.­­вр­атио­вис­ок­ом­образо­ва­њу.­

­По­себан­ ­интерес­­ у­­ о­бл­асти­ нау­чн­ог­ об­разова­ња­ је­ по­казао­ за­њего­ве­­циљеве,­­ди­зајн­­к­урикул­ума­и­фак­торе­­кој­и­­ути­чу­на­ђа­ке­­да­се­оп­ре­де­ле­за­ с­тудије­­ на­ук­а.­­ Добио­ је­ више­ ист­р­а­живачких­­ гранто­ва­ за­ р­аз­личите­о­бл­ас­ти­истра­жи­ва­ња­и­ау­тор­ј­е­и­коау­тор­бро­јних­књи­га­­о­научн­ом­­об­ра­зовањ­у,­­у­кључујућ­и­­и­­неке­кој­е­­се­­баве­ети­чким­и­­ ­моралним­п­роблемима,­секс­уалн­им­­образо­в­ањ­ем,­ево­луц­иј­ом­и­учењем­наука­ван­ш­ко­ле­.­

­Био­је­­п­от­председн­ик­Био­лошког­и­нс­титута­­(19­94–1997),­­члан­­Commi­tt­ee­of­No­vel­­Foods­a­nd­Proce­sses,­1­998–2001,­­п­ред­седав­ају­ћи­у­Eur­op­aB­io’s­Ext­er­na­l­Adv­isory­Gr­ou­p­on­Eth­ic­s,­ спец­иј­ал­ни­ ­са­ветник­у­К­о­митету­ за­живо­тиње­кој­е­с­е­користе­ ­у­научним­е­кс­пе­рименти­ма­­ (­the­House­of­Lords­ ­Sel­ec­t­ Comm­it­tee­ on­ Ani­mal­s­ i­n­ Scient­ifi­c­ ­Pr­ocedures),­ 200­1–2­002,­ гос­ту­ју­ћи­профе­сор­­на­Крис­тијанстад­универзите­ту­(2002)­­и­д­ире­ктор­об­раз­овања­у­­К­раљевск­ом­друштв­у­(2006–­20­08).­­Са­да­­­је­потпре­дс­едник­­Бри­танског­­на­учног­др­уштва­ (Bri­tish­ ­S­cience­Asso­ci­ation­,­извршн­и­дирек­тор­th­e­S­ci­en­ce­­Lerning­­Ce­nt­re­Londo­n,­хо­норарни­профе­сор­­н­а­­универ­зит­етима­у­­Бирмин­гему­и­Ј­орк­у,­доцен­т­­н­а­­Хелсинш­ком­унив­ер­зитету,­директо­р­­S­alters­­Nufe­ld­­ A­dvanc­еd­­ Bi­ology­ Pr­oject,­­ ч­лан­ Farm­ Anim­al­­Welfare­ Council­ ­и­ издав­а­ч­­часописа­­ Sex Education . Члан­ је­Друштва­ ­би­олога­и­ Краљ­евс­ког­ дру­шт­ва­за­у­метност­(­Royal­So­ci­ety­o­f­­Ar­t­s),­почасн­и­чл­ан­­British­­Scienc­e­Asso­ci­ation­и­­ Co­lle­ge­ of­ Teac­he­rs.­ Т­ок­ом­ десет­ година­­ је­­ радио­ х­оно­рарно­ к­ао­ МБА­саветник,­а­двадесет­година­је­био­и­свештеник­у­енглеској­цркви.www.reiss.tc­

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Page 59: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

59

Патрисија Ровел

Професор­Па­три­си­ја­Ро­вел­је­про­фе­сор­еме­ри­тус­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња­на­Уни­вер­зи­те­ту­ Ал­бер­та­ у­ Ка­на­ди.­Њен­ ис­тра­жи­вач­ки­ ин­те­рес­ је­ фо­ку­си­ран­на­раз­вој­ку­ри­ку­лу­ма,­на­став­ни­ка­и­уло­ге­ је­зи­ка­у­школ­ској­на­у­ци,­а­2001/02.­је­би­ла­про­фе­сор­ис­тра­жи­вач­на­Уни­вер­зи­те­ту­Ал­бер­та.­На­Уни­вер­зи­те­ту­ко­леџ­Лон­дон­и­Окс­форд­ском­уни­вер­зи­те­ту­је­за­вр­ши­ла­основ­не­и­ма­стер­ сту­ди­је­ би­о­хе­ми­је,­ а­ док­то­ри­ра­ла­ је­на­уч­но­обра­зо­ва­ње­на­Уни­вер­зи­те­ту­Ал­бер­та.­

Уче­ство­ва­ла­ је­ у­ ре­а­ли­за­ци­ји­ про­је­ка­та­ на­уч­ног­ обра­зо­ва­ња­ у­ Уган­ди,­Бо­цва­ни,­ На­ми­би­ји,­ Ју­жној­ Афри­ци,­ Аустра­ли­ји­ и­ Ки­ни.­ То­ком­ дво­го­ди­шњег­ра­да,­као­ го­сту­ју­ћи­про­фе­сор­на­Уни­вер­зи­те­ту­у­Бо­цва­ни,­осно­ва­ла­ је­Ка­над­ску­аген­ци­ју­за­ин­тер­на­ци­о­нал­ни­раз­вој­ (CI­DA),­раз­ви­ја­ју­ћи­и­ква­ли­та­тив­не­сту­ди­је­за­рад­у­оде­ље­њу.­То­ком­­две­го­ди­не­је­би­ла­тех­нич­ки­са­вет­ни­к­вла­де­На­ми­би­је,­у­окви­ру­про­гра­ма­USAID,­са­од­го­вор­но­шћу­за­раз­вој­на­уч­них­ку­ри­ку­лу­ма­у­основ­ној­шко­ли.­ За­тим­ је,­ као­ди­рек­тор­про­јек­та­Уни­вер­зи­те­та­Ал­бер­та­–­CI­DA­за­обра­зо­ва­ње­на­став­ни­ка,­ра­ди­ла­за­јед­но­са­На­ми­биј­ским­ко­леџ­фа­кул­те­том­на­њи­хо­вом­про­гра­му­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња.­Ње­ни­до­при­но­си­фон­да­ци­ји­CI­DA­су­ре­а­ли­зо­ва­ни­у­раз­во­ју­на­став­нич­ких­про­је­ка­та­у­Уган­ди­и­Ки­ни,­укљу­чу­ју­ћи­и­пре­зен­та­ци­ју­кур­се­ва,­ра­ди­о­ни­ца,­раз­вој­ма­те­ри­ја­ла­и­во­ђе­ње­по­стид­пло­ма­ца.­За­јед­но­са­про­фе­сор­ком­Веј­Ју­је­ре­а­ли­зо­ва­ла­пу­бли­ка­ци­је­ко­је­су­ди­стри­бу­и­ра­не­на­став­ни­ци­ма­у­Ки­ни,­као­и­ма­те­ри­ја­ле­из­на­у­ка­за­рад­у­оде­ље­њу­у­основ­ним­шко­ла­ма­На­ми­би­је,­За­пад­не­Ки­не­и­Ју­жне­Афри­ке.

Као­члан­рад­не­гру­пе­за­на­уч­но­обра­зо­ва­ње­у­окви­ру­Гло­бал­не­мре­же­ака­де­ми­ја­на­у­ка­(IAP)­са­ра­ђи­ва­ла­је­са­гру­пом­ин­тер­на­ци­о­нал­них­еду­ка­то­ра­за­на­у­ку­и­ака­де­ми­ка­у­по­др­жа­ва­њу­уво­ђе­ња­ин ква је ри на­уч­ног­обра­зо­ва­ња­(IB­SE)­у­раз­ви­је­ним­зе­мља­ма.­На­по­зив­чи­ле­ан­ске­вла­де­је,­за­јед­но­са­про­фе­со­ри­ма­Хар­лен­и­Ле­на,­чи­ни­ла­ин­тер­на­ци­о­нал­ни­тим­за­ева­лу­а­ци­ју­про­јек­та­ин ква је ри на­уч­ног­обра­зо­ва­ња­у­тој­зе­мљи.­Са­ра­ђи­ва­ла­је­са­Цен­тром­за­ис­тра­жи­ва­ње­уче­ња­на­у­ка­у­Ју­го­и­сточ­ној­Ки­ни,­у­гра­ду­Нан­јин­гу,­ко­ји­је­за­ду­жен­за­спро­во­ђе­ње­ре­фор­ме­на­уч­ног­обра­зо­ва­ња­у­основ­ној­шко­ли­ши­ром­Ки­не.­

Веј Ју

Про­фе­сор­Веј­ Ју,­ро­ђе­на­у­Ки­ни,­од­бра­ни­ла­ је­док­то­рат­из­елек­трон­ског­ин­же­њер­ства­на­Тех­нич­ком­уни­вер­зи­те­ту­у­Ахе­ну,­Не­мач­ка.­По­сле­ди­пло­ми­ра­ња­на­Ин­сти­ту­ту­за­тех­но­ло­ги­ју­у­Нан­јин­гу­1965,­по­ста­ла­је­ис­тра­жи­вач­на­Ин­сти­ту­ту­за­елек­тро­ни­ку,­NIT.­По­што­је­би­ла­у­јед­ној­од­пр­вих­гру­па­ко­ја­је­на­ста­ви­ла­сту­ди­је­у­За­пад­ној­Не­мач­кој,­1979.­је­по­ста­ла­пр­ва­же­на­док­тор­на­у­ка­у­Но­вој­Ки­ни.­По­по­врат­ку­у­Ки­ну­осни­ва­Де­парт­ман­за­би­о­ме­ди­цин­ско­ин­же­њер­ство­и­Ла­бо­ра­то­ри­ју­за­мо­ле­ку­лар­ну­и­би­о­мо­ле­ку­лар­ну­елек­тро­ни­ку­ (LMBE)­на­Ју­го­и­сточ­ном­уни­вер­зи­те­ту.­Би­ла­ је­ди­рек­тор­ LMBE­ ла­бо­ра­то­ри­је­ и­ рек­тор­ Ју­го­и­сточ­ног­ уни­вер­зи­те­та­ 1984–1993.­­До­би­ла­је­по­ча­сни­док­то­рат­осам­стра­них­уни­вер­зи­те­та.­

То­ком­ ду­го­го­ди­шње­ ка­ри­је­ре­ на­став­ни­ка­ и­ ис­тра­жи­ва­ча­ у­ елек­тро­ни­ци­да­ла­ је­ ве­о­ма­ зна­ча­јан­до­при­нос­раз­во­ју­би­о­е­лек­тро­ни­ке­и­фор­ми­ра­њу­мо­ле­ку­лар­не­и­би­о­мо­ле­ку­лар­не­елек­тро­ни­ке.­Као­по­моћ­ник­ми­ни­стра­у­

Кратке биографије учесника семинара

Page 60: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

60

Ми­ни­стар­ству­ за­ обра­зо­ва­ње­ Ки­не,­ 1993–2002,­ да­ла­ је­ ве­о­ма­ ва­жан­ до­при­нос­ ре­фор­ми­ ви­со­ког­ обра­зо­ва­ња­ и­ уче­њу­ на­ да­љи­ну.­ Од­ 1994.­ до­2002.­го­ди­не­је­би­ла­члан­IC­SU–CCBS­(In­ter­na­ti­o­nal­Co­un­cil­of­Sci­en­ti­fic­Uni­ons­–­Com­mit­tee­of­Ca­pa­city­Bu­il­ding­on­Sci­en­ce).

По­кре­ну­ла­је­у­Ки­ни­но­во­ин­тер­ди­сци­пли­нар­но­ис­тра­жи­ва­ње­–­Уче­ње­на­у­ка,­гра­ни­це­ми­шље­ња,­мо­зак­и­обра­зо­ва­ње­–­ко­је­је­по­ве­зи­ва­ло­не­у­ро­на­у­ке­ и­ обра­зо­ва­ње.­ Исто­вре­ме­но­ уво­ди­ при­ступ­ на­уч­ном­ обра­зо­ва­њу­за­сно­ван­на­ин ква је ри ме то ду,­про­мо­ви­шу­ћи­про­је­кат­Учим ра де ћи­и­кре­и­ра­ веб­сајт­w­ww.hadsbra­in­.com.­­ З­а­ допри­но­с­ ­дат­ про­је­кту­ Учим р ад ећи, о­дн­осно­инова­ци­ју­у­на­уч­но­м­обр­а­зовању,­­д­обија­­од­­Францу­ске­академије­н­аука­­и­В­исоке­р­ударске­школ­е­из­Сент­Етјен­а­­награду­­P­ur­Kwa­­20­06­.­Током­­200­7/08.­­г­о­дин­е­предсе­дав­а­Ком­ит­ету­за­р­еф­орму­национ­алних­с­та­ндард­а­науч­ног­о­бр­азовањ­у­ос­нов­ни­м­школ­ам­а­Ки­не,­чији­­извештај­је­п­ре­зе­нт­о­ван­Ми­нис­тарст­ву­­крај­ем­­20­09.

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Page 61: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

61

Ли те ратура

Стандарди н ау чне пи см ен о сти. Пројекат 2016 A­AAS­(Americ­an­­Association­for­the­Advancem­en­t­of­­Sc­ience.­(1­993)­Benchmar ks for S cia nceLiteracy. Projec t 2016. Ox­fo­rd­­University­Press

Атлас на уч ног о бразовања­AAAS­(2001)­Atlas of Science Lit ercy.­­Washingnton,­­D­C:­AAAS­­a­nd­­NSTA

Деца, њихо в св ет, њи хово образ овање. Из вештај и препоруке Cambridge Prim ary Revie wAlexander,­­R.­(Ed­)­­(2010)­C hildre n, their Wo rld , t he ir Education. Fi nal report and re co mmendat ionsof the Cambrid ge Pr imary Review, Lo ndo n: Routledge

­П оп ул ар на нау ка A­QA­(Assessment­­a­nd­­Quali­ficatio­ns­­Alli­ance)­(2­00­0)­­S cience for Public Underst an di ng­Spec­ifi­c­at­ionFor­­G­CE­­A­dvanced­­S­ubsid­ia­ry­­E­xamin­a­tio­n

Енту зи ја зам следеће ген ер ацијеBioscience­s­­Fe­deration­­(2005)­­E nth us ing th e Ne xt Generati on, Londo­n:­Bios­ciences­Federation

Обра зовни проце с­Bruner,­J.­S.­(1960­)­­The P rocess of E ducat i on. New­Y­or­k:­Vintage­­B­oo­ks­(see­­als­o­­Ra­imi)

Пр или ка за уј ед начену т ра нс формацију м атематич ког и нау чн ог образ ов ања за гра ђан е и глобалну е кономијуCarnegie­and­I­nst­it­ute­for­­A­dv­anced­S­tudy­­(2010)­­Th e opportunity Eq uation t ransforming m ath ematics and science education for citi ze nship and gl oba l economy . New­­­York:­­Ca­rnegie­IAS

­Напредак у учењу наукаConcoran,­­T.­,­Mosher­,­F.­­A­.­and­Roga­t,­­A.­(20­09­)­Le arning Progres sions in S ci en c e. Ph­ilade­lp­h­ia,­P.­­A:­­C­entre­on­­C­ontinuou­s­­Instru­cti­onal­Im­pro­vement,­T­eac­hers­­Co­llege,­C­ol­um­bia­Uni­versity

Реформа научно г образо ва ња у Чи леуDevés,­­R.­(2009)­Science­­Educat­io­n­Reform­in­Chile­(1­990­200­9)­­Paper­p­rep­ared­for­­the­Loch­Lomond­Semi­na­r

На предак у уч ењу с а ц иљем да с е продуби ђачко раз ум евање модерне генет ике од 5. до 10. разредаDuncan,­R.­­G,­­Rogat­A­.­D.­­and­Yarden­,­­A­.­(2009)­­A­learn­ing­­pro­gression­fo­r­deepe­ni­ng­stud­entsunderstandin­gs­of­m­od­ern­genet­ic­s­across­5t­h­­10th­­ga­rdes.­Journal of Resear ch in Scie n ceTea ching, 46­(6)­655­­6­74­.

При б лижити науке ш ко ли: учење и предавање н ау ка у К­8 разредим а Duschl,­R.­A.,­Sch­weingrub­er­,­H.­A.­Shouse,­­A.­­W.­(2007)­T ak ing Scie nc e to Scho ol:­Learnin g an d Teaching Sc ie n ce in G ra de s K­8­Washingto­n­DC:­­The­Nat­ional­­­Academie­s­­Press­

Кључн е идеје основа науке у школама АлбертеEb­bers,­M.­ ­and­­Rowell,­­P­.­M.­ (200­1)­ ­Key ide as in E lem entary S cie nce for Al ber ta Sch oo ls. Edm­on­to­n:­Un­iversit­y­of­­Al­be­rt­a

Научн о о бразовање данас: Нова пе даг огија за будућн ос т Евро пе European­Comm­is­sion­(­20­07)­Science Educ at ion Now: A renewe d Pedag ogy for t he Future of Euro pe­­(Rocard­Re­port)­B­russels­:­­Eu­ropea­n­­Commis­si­on

Ли те ратура

Page 62: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

62

­Кратак приказ е во луције н аучних ку рикулума у ос новним школама Мек сикаFe­rn­andez­ de­ la­ G­ar­za,­ G.­ (2009)­ B­ri­ef­ ove­rv­ie­w­ of­ the­ evolut­ion­­ of­ the­ s­cience­ cu­rr­iculum­­ for­ th­e­­elementary­schools­­in­Mexi­co­.­Paper­­pr­epared­­for­the­­Loch­La­mond­­Se­minar

Велике ид еје (и неке не тако велик е и деје) за дав ањ е сми с ла нашем с вету. Р есурс и за наставнике наука у основној школиGustafso­n,­B.­J.­a­nd­Rowell,­P.­M.­­(2000)­Big ideas (a nd some not so big id ea s) for maki ng senese o f our w or ld. A re sou rs for E lem entary Sci enc e Teach er s.­­Edmonto­n:­Un­i­versity­­of­Al­ber­ta

Пред авање и учење нау ка за бољу бу ду ћностHa­rl­en,­W.­(2009­)­Teac­hi­ng­and­learnin­g­­science­for­a­better­future,­School Sc ie nc e Rе vi ew. 9 0 ( 33 3) 33­41.

­Да ли с у за довољав ајући садржаји у основн ом образ овању?Har­len,­W.­­(1­978)­Does­cont­en­t­mat­te­r­in­primary­science?­­School Sc ience Re view 5 9 (209)614­6­25

Десет п ринципа наставе наука (ово­ имате­ и­ на­ сајту:­ http://rukautestu.v­in­.bg.ac.rs/­?P­age_Id=59)La­main­à­la­pâte­(1998)­Ten­priciples­of­teaching.­h­ttp://lama­p.inrp­.fr/ind­e­x.php?Page_id=1179­

Погл ед на велике и основн е идеје у нау циLéna,­­P.­(200­9)­­Big­ideas,­core­id­eas­in­­sc­ience­som­e­­th­oughts.­­Paper­prepared­­fo­r­­th­e­­LochL­omo­nd­­Seminar

­Оц ењ ива ње у шк оли . Да л и је одговар ајуће? Коментари E SRC истраживачког п рог рама обу чавања и учења,Manse­ll,­­W.­James,­M.­­and­ARG­(Assessm­en­t­Reform­­Gro­up)­(2009)­Assessme nt i n schools. F it for P urpose?­­A comment ary by the ESRC Teach in ig and Learni n g Resea rc h Progra m, ­L­ondon:­­ARG­and­TLRP

Велике и деје у нау ци и научном о бразов ањ уMillar­,­ R.­ (2­00­9)­ ”Big­ ideas”­ in­ s­cience­ ­an­d­ scienc­e­ education.­­ P­aper­ pr­ep­ar­ed­ for­ t­he­ ­Loch­ Lom­ond­Seminar

После 2000, научно образовање за б удућно ст Millar,­R.­and­­O­sborn,­­J.­(1998) Beyo nd 2000, Science E du cation for the F ut ur e. London­­Ki­ng­’s­College­­School­­of­­Educat­io­n

Разв ој в ишегод иш њег нап ред ов ања у учењу о циклусу угљеник а у друштвено­еколошким с ис темимаMoh­an,­L.,­Ch­en­,­J.­and­­And­erson,­C.­W.­­(2009)­Developing­­a­mult­i­­ye­ar­learning­pro­gr­ession­fo­r­­carbon­cyc­li­ng­in­­s­ocio­ecological­system­s.­ Journal of R e sea rch in Sc ie nce T each ing. 46­(6­)­6­75­­698.

Научни о квир национал но г оцењ ив ања напретка у образ ов а њу у 2 009 . NAEP­(200­8)­­Science Framewor k f or the 20 09 Natio nal Assess ment of Ed ucat ion Progres s. Nationa­l­­A­sse­ssment­­Gov­ernin­g­­Board,­U­S­­De­partmant­o­f­­E­ducati­on­

Нацио на лни стандарди на у чног об ра зовања N­RC­(Natio­nal­Resear­ch­C­ouncil)­(1995)­Nat io na l Sc ience Ed ucatio n S tandards. Washingt­on­­D.C.­­N­RC­Идент иф ик ов ање суштине. Коментар н а тренд у р азвоју нациналног курикулу ма Oates,­­T.­(2­009)­Mi­ssing­the­point:­ identy fi ng a well­grounde d c ommon c or e.­­Commen­t­ ­on­trend­­in­the­­d­evelopment­of­­t­he­Nati­on­al­­Curricul­um.­Res ear ch Ma tter , Octobe­r­2009.

Научно образовање у Европ и. Крити чк а рефлексија .Osbor­n,­­J.­an­d­Di­llon,­J.­­(2008)­S ci ence E du ca tion in Eur ope : Crit ical R e flection. London:­N­uf­ eldFo­un­dation­

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Page 63: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

63

Образовни процесRai­mi­,­R.­A.­(2004)­Review­of­Jerame­Bruner:­The­Process­of­Educationhttp://­­www .ma th.ro che st er.edu/facu lty/rar m/ bruner. html­

П ер спективе на учн их дисц ип лина за сноване на осно вним ид ејама. Скица засно вана на размишљању о на чи ну из бор а о сновн их идеј а.S­al­ter,­T.­­F.­and­­Salter,­S.­J­.­(2009­)­A­scien­ce­­di­scipline­­bas­ed­pers­pectiv­e­on­core­ideas.­Draftthought­paper­on­approaches­to­selecting­core­ideas.h­ttp://­docs.google.com/vie­wer?a=v&q=cache:Cy8dZGPS65YJ:www7nati­onalaca­demies.org/­bo­se/Slater_­Co­mmissionedP­aper.pdf+­A+s­cience+discipline+b­ased+pe­rspectiv­e+­on+cor­e+id­es&hl=­en­&g­l=­uk&pid­=bl­&srcid=AD­GEESgHgWgE­vnnC3­9I­kg56XCLm7Plo­SeMI­h1n1Ih7­eh­Nx­Gp­PiCIZ­r­B­rF­7IF­Km­dS­zsa1U­w­KCPLBcrCEu43kma­PRke_tksOwARhcV­V11vJ74a3748­U­RPtciQ1po3hCvRqVBFI­pJ&sig­=AHIEtb­Q­_W­UzmNuv7­CCNLadN­tm­Hy­OZ8ilhg­­

Клијање семена и научници­Smith,­ D­.­ C.­,­ Cowan­,­ ­J.­ L.­ and­ ­Culp,­ A­.­­M­.­ (2009)­­ Grow­i­ng­­ se­eds­ and­ ­sc­ientists.­­ S cience and Ch ildre n, September­2009,­48­51.

­Ка ко и ка да се дешава к омплек сно ре зонова ње ? Нап ре дак у учењу на осн о ву искуства при ком­плексном р езонов ањ у о биодиверз ит ету ­Son­ge­r,­­ N.­ B.,­ Ke­lcey,­ ­B.­ and­­ G­otwals,­ A.­W.­ (2009)­ How­ and­ when­ does­ complex­ reasoning­ occur?­Empirically­driven­development­of­a­learning­progression­focused­on­complex­reasoning­aboutbiodiversity.­Journal of Research in Science Teaching, 46­(6)­610­631.

Карактеристике наука двадесет првог века; научно објашњење и идеје о науциTwenty­Frist­Century­Science­specification;­Science­Explanation­and­Ideas­about­Sciencehttp://www.ocr.org.uk/campaigns/science/?WT.mc_id=sciencecp_300310

О кохерентности и суштинским идејамаWilson,­M.­and­Draney,­K.­(2009)­On­coherence­and­core­ideas.­Paper­commissioned­for­the­NRC­Board­of­Education­meeting,­August­17­2009.

Пилот­програм „Учим радећи“ у реформи научног образовања у КиниWei­Yu­(2009)­A Pi lot Pro gram of “Le ar ning by Do ing” in Chi na’s Sci en ce Edu ca tion Re form.­Na­njing:­Re­se­arch­Cen­tre­of­Le­ar­ning­Sci­en­ce,­So­ut­he­ast­Uni­ver­sity

Пет обла сти осно ва на уч ног зна ња: шта под ра зу ме ва мо под STEM­спо соб но шћуZim­ba,­J.­(2009) Fi ve are as of co re sci en ce know led ge: What do we mean by ‘STEM­ca pa ble’? Pa­perPre­pa­red­for­the­Car­ne­gie­In­sti­tu­te­for­Advan­ced­Study­Com­mis­sion­on­Mat­he­ma­tics­and­Sci­en­ce­Edu­ca­tion­(see­Car­neg­gie­IAS)

Веб­сај­то­ви

­www­.lamap.fr­­

(део ов ог сајта је дос туп ан на српско м језику у оквиру пројекта Рука у тесту, http://rukautestu.vinca.rs i http://www.rukautestu.rs)

ww w.sci en ce­techno ­coll ege.net (део овог сајта се такође налази на сајту Рука у тесту!)

www.academie­sciences.fr/enseignement/generalites.htm

www.fibonacci­project.eu/ (учесник овог про јек та је и Ср би ја по сред ством про јек та Ру ка у те сту и ТЦ1 цен тра Ин сти ту та Вин ча, Бе о град)

Ли те ратура

Page 64: Principi i Velike Ideje Naucnog Obrazovanja_f

64

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

На­слов­ори­ги­на­ла:

Prin­ci­ples­and­big­ide­as­of­sci­en­ce­edu­ca­tionEdi­ted­by­Wynne­Har­len­

Con­tri­bu­torsDe­rek­Bell,­Ro­sa­Devés,­Hu­bert­Dyasi,­Gu­il­ler­mo­Fernández­de­la­Gar­za,­Pi­er­re­Léna,­Ro­bin­Mil­lar,­Mic­hael­Re­iss,­Pa­tri­cia­Ro­well,­Wei­Yu

Pu­blis­hed­by­the­As­so­ci­a­tion­for­Sci­en­ce­Edu­ca­tionCol­le­ge­La­ne,­Hat­fi­eld,­Herts.­AL10­9AA

©­Wynne­Har­len­2010

Co­pi­es­may­be­ma­de­wit­ho­ut­fee­or­pri­or­per­mis­sion­as­long­as­ac­know­led­ge­ment­is­gi­ven.

Ava­i­la­ble­on­the­ASE­web­si­te­www.ase.org.uk­and­linked­websites

Printed­in­Great­Britain­by­Ashford­Colour­Press­Ltd.,­Gosport,­Hants

ISBN­978­0­86357­4­313

За­хвал­ност­за­до­би­ја­ње­пра­ва­пре­во­да­ове­књи­ге­ду­гу­је­мо:про­фе­сор­ки­Вин­Хар­лен,­ко­ја­је,­као­је­дан­од­нај­при­зна­ти­јих­ди­дак­ти­ча­ра,­део­сво­је­на­гра­де­PurK­wa­упо­тре­би­ла­ за­ор­га­ни­за­ци­ју­овог­ се­ми­на­ра­на­ко­ме­ су­уче­ство­ва­ли­ ин­тер­на­ци­о­нал­но­ нај­по­зна­ти­ји­ екс­пер­ти­ за­ област­ на­уч­ног­обра­зо­ва­ња