STRUKTURA NAUČNOG DELA

Prof. dr Mirna Đurić

2010/2011

STRUKTURA NAUČNOG DELA

UVOD CILJEVI HIPOTEZE METODE REZULTATI DISKUSIJA ZAKLJUČAK REFERENCE

ZAHVALNOSTI IZJAVA AUTORA TABELE, GRAFIKONI, LEGENDE

Osnovna struktura naučnog rada

NASLOV SAŽETAK TEKST ZAHVALNOST LITERATURA

PRILOZI

NAUČNI RAD

• UVOD

• MATERIJAL I METODE

• REZULTATI

• DISKUSIJA

•ZAKLJUČAK

KLJUČNE REČI

NASLOVNA STRANA

NASLOVNA STRANA

NAZIV RADA

IME(NA), SREDNJE SLOVO I PREZIME SVAKOG AUTORA(sa akademskim zvanjem i nazivom ustanove kojoj pripada)

NAZIV USTANOVE U KOJOJ JE RAD RADJEN

IME I ADRESA AUTORA ODGOVORNOG ZA DOPISIVANJE U VEZI SA RUKOPISEM

SKAĆEN NAZIV RUKOPISA S NAJVIŠE 40 SLOVNIH ZNAKOVA NAPISAN NA DNU STRANICE

NASLOV

NASLOV

Naslov je najuočljiviji i najčitaniji deo

Pojavljuje se u SEKUNDARNIM publikacijama Služi za razvrstavanje članka u pojedine naučne discipline Služi za unošenje u kompjuterske baze podataka

Informativan naslov jasno i neposredno ukazuje na prirodu (sadržaj, suštinu) rada!

NASLOV

Naslov članka treba da bude što kraći a da pri tome ostane

informativan

Najbolje da ne prelazi dužinu jednog reda normalnog teksta na papiru formata A4

Da ne sadrži više od 12 reči ili 100 slovnih mesta, uključujući i beline između reči

Ne treba da bude duži od dva reda Niti da ima više od 200 slovnih mesta

NASLOV

Poželjno je da naslov bude i atraktivan ali ne previše

Nikako bombastičan Bez upotrebe specifičnog stručnog žargona i velikih reči

NASLOV

U naslovu treba izbegavati izraze kao

Prilozi izučavanju (ispitivanju, istraživanju....) Poseban prilaz.... Doprinos.... Naš doprinos.... Neke karakteristike ...itd.

jer je svaki naučni rad PRILAZ, DOPRINOS!!!

NASLOV

U naslovu ne koristiti skraćenice, hemijske formule ili fabričke (komercijalne) nazive

jer se nameće problem kompjuterske obrade

NASLOV Naslov rada je sažetak sažetka! Mora ispuniti osnovne zahteve adekvatnog naslova: Mora biti kratak (najviše u 2 reda) Piše se velikim slovima Ne podvlači se Ne stavlja se tačka na kraju Ne više od 100 karaktera (slova, tačke, zarezi, prazni prostosri) Bez skraćenica

TAČAN JASAN

NASLOV

Mora da obaveštava Mora da privuče pažnju Mora da se lako pamti

Koncizan – eliminisati nepotrebne reči i izraze (neki problemi, neki aspekti ...)

Da pokazuje šta je najbitnije u radu Da koristi iste termine kao u radu

MOŽE BITI U UPITNOJ FORMI?

NASLOV

RADNI NASLOV tokom rada na rukopisu služimo se njime

DEFINITIVNI NASLOVpiše se na kraju kada su svi ostali delovi rada već napisani

PODNASLOVE treba izbegavati!

AUTORI

AUTORI

Autor članka je osoba koja preuzima intelektualnu odgovornost za prikazane rezultate istraživanja.

Koautorstvo je značajan intelektualni doprinos, teoretski ili eksperimentalni drugih lica.

AUTORSTVO

se zasniva isključivo na suštinskom doprinosu u:

stvaranju koncepcije i izradi rukopisa ili u analizi tumačenja podataka

pisanju rukopisa ili u njegovoj kritičnoj reviziji od znatnog intelektualnog sadržaja

u završnom doterivanju verzije koja se nudi za objavljivanje.

KOAUTORI

NE navoditi osobe odgovorne za profesionalnu pomoć ili svakodnevni rutinski rad

NE navoditi familju, prijatelje.....

Načelnike, pretpostavljene, starije: DA – AKO SU ZASLUŽNI

PRVI ili POSLEDNJI – NAJBITNIJI!

BROJ I REDOSLED AUTORA

Nema zvaničnog stava o broju autora Podaci o broju autora: od 1,85 do 54 pa i 1020 autora!!??

Vankuverska pravila: navodjenje 6 prvih autora u popisu citirane literature ili navesti prvog i poslednjeg autora.

TREBALO BI BROJ AUTORA OGRANIČITI samo na ona lica koja su stvarno doprinela nastanku koncepcije, izvodjenju i/ili pisanju rukopisa.

Zloupotreba i pritisak da neko bude medju autorima!!!!

REDOSLED AUTORA

Treba da odgovara stvarnom doprinosu radu i nastanku naučnog dela.

Rad piše jedan autor i on je prvi a ostali se redjaju po doprinosu

U spisak citirane literature navode se prvih VI.

AUTORI

Redosled navodjenja:

Glavni autor na početku ili kraju

Imena bez titula

Nikog ne zaboraviti ali nikog ne dopisivati!

SAŽETAK

SAŽETAK (ABSTRACT)

Mora da pokaže: Šta je uradjeno Kako je uradjeno Kakvi su rezultati Šta oni znače

MORA BITI PRECIZAN I JASAN!

Obično 200-250 reči !!!

SAŽETAK

SAŽETAK je sažet napis o bitnom sadržaju članka ili govora.

Drugi izrazi za sažetak koji se upotrebljavaju: autorski izvod, kratak sadržaj, abstrakt, rezime.

SAŽETAK ČLANKA može biti:

INFORMATIVNI SAŽETAK forma izražavanja rezultata naučnog i stručnog rada, sažeto i činjenički.

INDIKATIVNI – DESKRIPTIVNI SAŽETAK pogodan za revijske članke gde se opisuju rezultati pregleda na

primeru literature o nekom problemu.

SAŽETAK ČLANKA može biti:

NESTRUKTUISAN SAŽETAK: u 1 pasusu

STRUKTUISAN SAŽETAK: za originalne (naučne) za revijske članke za dr napise preporučuje se informativni sažetak u obliku struktuisanog sažetka -

napisan u više kratkih pasusa

Za naučni članak: uvod, ciljevi, materijal i metode, rezultati, zaključci.

Za revijski članak: izvori podataka, izbor podataka, sinteza pregleda, zaključci.

SAŽETAK

CILJ sažetka je da u sažetom obliku, domaću i stranu naučnu javnost informiše o sadržini rada.

Piše se na 1 ili 2 svetska jezika.

DELOVI SAŽETKA

NASLOV RADA

IME(NA) AUTORA

NAZIV USTANOVE(A) U KOJOJ JE RAD IZVRŠEN

TEKST SAŽETKA.

TEKST SAŽETKA

UVOD SAŽETKA: pisati u sadašnjem vremenu definisati predmet istraživanja, početi navodjenjem cilja rada.

MATERIJAL I METODE: deo pisati u prošlom vremenu (studija je obuhvatila ili ispitivanja su izvrešena...)

kratko navesti, ko su ispitanici, njihov broj, o čemu se radi i kratko metode.

REZULTATI: pisati u prošlom vremenu izneti samo glavne rezultate, konkretne brojeve, značajnost razlike

ZAKLJUČCI: pisati u sadašnjem vremenu izneti samo glavne zaključke

Uvod sažetka UVOD – ŠTA? ZBOG ČEGA?

UVOD osnovna pravila: Daje se definicija nekog problema Odredjuje se cilj istraživanja

UVOD - Da pokaze koji je deo problema i zašto se baš taj istražuje

SAŽETAK

Mora biti kratak, informativan, lako shvatljiv bez potrebe čitanja članka ili slušanja govora u celini.

Piše se u III licu

Pojavljuje se i samostalno u publikacijama (abstract journals)

SAŽETAK:

TEKST SAŽETKA: sažeto iznošenje najbitnijih sadržaja iz glavnih poglavlja napisati 1-2 rečenice iz uvoda, materijal i metode, rezultata, glavni

zaključak članka.

OBIM SAŽETKA: zavisi od kategorije članka za naučne i stručne članke - do150 reči za kratka saopštenja - oko 100 reči neki časopisi – 10 redova a to je oko 100 reči.

STRUKTUISAN SAŽETAK POGODAN za originalne naučne članke, revijske članke, meta analizu, za eksperimentalna istraživanja, za sažetke govora namenjenog za naučne i stručne skupove.

NIJE POGODAN za sažetke preliminarnih saopštenja i prikaza slučaja (kazuistika)

OBIM STRUKTUISANOG SAŽETKA: 250 reči

STRUKTUISAN SAŽETAK 1) naučnog članka

Cilj: Tekst započeti jasnim iznošenjem glavnog cilja i hipoteze Dizajn: navesti plan, eksperimentalnog ili klinilkog istraživanja,

njegovu vremensku usmerenost (retrospektivnu ili prospektivnu) i zastupljenost bitnih uslova eksprimentalnog dizajna (randomizovana ili nerandomizovana istraživanja, otvoreno slepa studija, sa ili bez placeba i sl.)

Materijal i metode: navesti ko su ispitanici, njihov broj, socio demografske karakteristike, o kojem se kliničkom poremećaju radi. Navesti kriterijume uključivanja i iskuljučivanja i korišćene metode.

Rezultati: izneti glavne rezultate, sa tačnim nivoom statističke značajnosti.

Zaključci: navesti one koji neposredno proističu iz izloženih rezultata istraživanja, njihovu kliničku primenjivost

STRUKTUISAN SAŽETAK 2) revijskog članka

Cilj: navesti glavni cilj članka Izvori podataka: navesti izvore podataka (eksperti ili

istraživačke usanove, kompjuterizovana baza podataka, knjiga sažetaka, zbornici radova i literatura)

Izbor podataka: navesti broj podataka iz literature i kriterijume za njihovu selekciju

Sinteza pregleda: opisati glavne rezultate pregleda literature (kvantitativni ili kvalitativni) i metod pomoću kojih su rezultati ostvareni

Zaključci: navesti glavne zaključke i njihovu kliničku primenu i sugerisati oblast za dodatno istraživanje.

KLJUČNE REČI

KLJUČNE REČI

Neophodne zbog indeksiranja članka i zbog pomoći dr istraživačima da identifikuju časopis u

kojem se članak sa tim sadržajem pojavio.

KLJUČNE REČI

Pišu se ispod teksta sažetka Navesti 5-10 reči koje najbolje odražavaju sadržaj članka Izbor reči prema terminima štampanim u odrednicama

UVOD

UVOD Šta je predmet istraživanja, hipoteza, ciljevi?

Kratak, jasan i direktno povezan sa predmetom istraživanja

U 2-3 paragrafa od po nekoliko rečenica, čitaoca treba uvesti u problem, predmet koji se obradjuje tako da mu bez potrebe korišćenja dodatne literature, budu jasni hipoteza za rešavanje problema, ciljevi rada i značaj istraživanja

NEDOSTACI uvoda: PREOPŠIRAN, NEDOVOLJNO JASAN.

OSNOVNI DELOVI UVODA NAUČNOG ČLANKA

PREDMET ISTRAŽIVANJAa) šta se zna b) šta se ne zna

HIPOTEZA - ideja, pitanje za rešenje onog što se o predmentu ne zna

CILJ - davanje odgovora na pitanje iz hipoteze

VERIFIKACIJA HIPOTEZE – put dolaženja do odgovora na pitanje iz hipoteze

ZNAČAJ ISTRAŽIVANJA (praktični i/ili teoretski)

PREDMET (PROBLEM) ISTRAŽIVANJA

Da bi se čitaoc uveo u predmet istraživanja neophodno je reći:

a) šta se o predmetu istraživanja zna b) šta se o predmetu istraživanja ne zna

PREDMET (PROBLEM) ISTRAŽIVANJA a) šta se o predmetu istraživanja ZNA

Moramo izneti šta se o predmetu istraživanja zna, šta je uradjeno kod nas i u svetu

NE TREBA pisati OPŠIRNO o problemu već pisati o samom predmetu

Iznošenje poznatog o predmetu najbolje se ostvaruje citiranjem ograničenog broja relevantne i novije literature, koja se neposredno odnosi na istaživanja istog predmeta a ta istraživanja su prethodila našem.

PREDMET (PROBLEM) ISTRAŽIVANJA a) šta se o predmetu istraživanja ZNA

NE TREBA preopširno i nepotrebno dati pregled sve dostupne literature o predmetu istraživanja.

JER NAUČNI ČLANAK nije PREGLEDNI (REVIJSKI)

Ako se želi da se čitalac uputi na istorijat istraživanja dotičnog predmeta i širi pregled literature o njemu – citira se dobar revijski članak o predmetu i čitaoc se uputi na takav članak (za opšti pregled o predmetu pogledaj referencu.....)

PREDMET (PROBLEM) ISTRAŽIVANJA b) šta se o predmetu istraživanja NE ZNA

Problem – predmet: Odabrani deo problema, odnosno specifični pristup rešavanju tog dela problema koji još nije poznat, predstavlja predmet našeg istraživanja

Šta se o predmetu istraživanja NE ZNA treba:

što preciznije i jasnije definisati.

ZNAČAJ ISTRA\IVANJA

Preporučuje se: da se u uvodu obično u 1 rečenici istakne značaj istraživanja za teoriju i praksu koja je korist od dobijenih rezultata

HIPOTEZA

HIPOTEZA

Hipoteza treba da ukaže na nepoznate uzroke ili na povezanost između pretpostavljenih uzroka i njihovih posledica

HIPOTEZA

Hipoteza treba da je JASNO FORMULISANA (OPISANA)

šta je to novo i posebno u našem prilazu problemu ili

predmetu da li se hipoteza može i kojim putem proveravati

(verifikovati) u praktičnom radu

VERIFIKACIJA HIPOTEZE

Verifikacija hipoteze: podrazumeva proveravanje i utvrdjivanje istinitosti stavova sadržanih u hipotezi

U uvodu: 1 rečju ili izrazom izneti na koji će se način hipoteza proveravati:

Posmatranjem Eksperimetnom Prospektivnom studijom

CILJEVI

CILJEVI

Moraju biti

KRATKO I JASNO FORMULISANI

CILJ

GLAVNI (PRIMARNI) CILJ Predstavlja traženje odgovora na osnovno pitanje

sadržano u hipotezi

SPOREDNI (SEKUNDARNI) CILJEVI Ostvaruju se na osnovu analize odabranih pokazatelja i

dr merenja koja smo izvršili tokom rada

MATERIJAL i METODE

Materijal i metode

kratko i jasno

Materijal koji je upotrebljen i metode koje su korišćene

MATERIJAL i METODE

ISTRAŽIVANJE NA LJUDIMA "pacijenti", "bolesnici", "ispitanici"

MATERIJAL i METODE

Poglavlje "Materijal i metode" treba da je precizno opisano tako da se istraživanje može ponoviti ili da iskusni istraživač može lako da oceni adekvatnost

primenjenje metodologije i vrednost očekivanih rezultata.

MATERIJAL i METODE Dizajn studije i protokol

ISPITANICI i način njihovog izbora

PREDMET ISTRAŽIVANJA

OBELEŽJA POSMATRANJA

METODE opisati korišćene metode i tehnike (opštepoznate, stadardne,

rutinske, nove, modifikovane metode) za korišćenu aparaturu navesti ime proizvodjača i adresu

STATISTIKA – statistički testovi značajnosti

MATERIJAL i METODE - ISPITANICI

Opisati ispitanike

Jasno ih definisati tj kvalitativno i kvantitativno opisati problem zbog kojeg su postali predmet istraživanja

Sociodemografske karakteristike:

broj, pol, starost, vreme ispitivanja i sl.

MATERIJAL i METODE - ISPITANICI

Kriterijume za uključivanje (izbor) ispitanika u istraživanje!

Način formiranja kontrolne grupe! Kriterijumi za formiranje kontrolne grupe-isti? Da li su ispitanici imali podjednake šanse da budu članovi jedne od

grupa (randomizacija) ? Kako je to obavljeno ? Da li su korišćeni neki dr uobičajeni postupci (slepi dizajn, način

odredjivanja veličine uzorka, sekvencijalna analiza i sl) ?

Materijal i metode PITANJA NA KOJA MORA DA SE ODGOVORI:

Šta je radjeno? Način konstrukcije uzorka, veličina uzorka, pol, uzrast pacijenata,

kriterijume za isključivanje iz studije, kontrolna grupa!

Kako je radjeno? Kakva je studija (prospektivna, retrospeKtivna, kombinovana)? Koji je bio način prikupljanja podataka (popis, ankete, kontrolna

grupa)? Kakva je bila tehnika merenja?

Gde je radjeno? Teritorijalni okvir istraživanja! Ustanova ili ustanove u kojima je ispitivanje sprovedeno!

Materijal i metode

Mora se prikazati Način rada Način merenja Merne jedinice Statističke metode

KAKO BI SE MOGAO PONOVITI!!!

ETIČKI PRINCIPI

Pre početka rada (eksperimentalnog ili kliničkog) mora se dobiti saglasnost komiteta (Etički komitet) za odobrenje istraživanja.

Istraživanja moraju biti izvodjena uz poštovanje najviših standarda etičkih normi i humanosti koji su saglasni sa lokalnim, nacionalnim i medjunarodnim uputstvima.

REZULTATI

REZULTATI Najvažniji deo naučnog članka

Iznose se dobijeni rezultati Iznose se i negativni rezultati

Rezultate koji predstavljaju argumente za potvrdjivanje (pozitivni rezultatai) ili odbacivanje (negativni rezultati) osnovne pretpostavke, treba

prikazati koncizno, logičnim redosledom i objektivno, onako kako su dobijeni.

Logičnim redom objektivno izneti glavne rezultate onako kako su dobijeni, uz što manje teksta i naučnom prozom

REZULTATI

Rezultati se obično prikazuju tekstualno, tabelarno i ilustracijama.

Broj tabela i ilustracija treba ograničiti na broj neohodan za iznošenje glavnih podataka članka.

Podaci u tabelama i ilustracijama treba da su jasni!

REZULTATI

Ovo poglavlje sadrži samo dobijene rezultate, koji se, u ovom poglavlju Ne objašnjavaju Ne porede sa drugim rezultatima, Ne citiraju se podaci iz literature.

Ne iznositi sve što je dobijeno

Mogu se grupisati pod odgovarajućim podnaslovima

U nekim časopisima se mogu prikazati rezultati i diskusija zajedno (kada se ne želi šira diskusija)

Rezultati

Dobijeni rezultati se moraju detaljno razraditi Dobro dokumentovati Optimalno dozirati

Čitaju se pažljivo!

Rezultati - KONCIZNI

Rad nije značajniji ako ima mnogo rezultata Prikazati najvažnije Odbaciti manje važne ako ih ima

Rezultati

KAKO PRIKAZATI REZULTATE?

Merenja moraju biti jasno definisana

Umesto mnogo opisnih rečenica dati tabele ili grafikone

Nivo statističke značajnosti moraju biti jasno definisani (p=0,34 ili p<0,05....)

DISKUSIJA

DISKUSIJA

Izuzetno značajno poglavlje

Mnogima najteže za pisanje

Diskusiju pisati naučnom prozom, sa više stvaralaške mašte, te može biti i obimnija.

DISKUSIJA

Ne treba detaljnije ponavljati rezultate već rezultate koje smo dobili treba objašnjavati, porediti sa nalazima u drugim radovima i uz kritički osvrt naučne zasnovanosti kako svog tako i

tudjeg istraživanja

DISKUSIJA

Objasniti dobijene rezultate znači dati naučnu interpretaciju konstatovanih činjenica

Autor treba da se opredeli za najviše jedno do dva najverovatnija teorijska objašnjenja (hipoteze)

DISKUSIJA

Diskusija treba da je povezana sa ciljevima istraživanja

Treba da pokaže u kojoj meri dobijeni rezultati podržavaju ili osporavaju postavljenu hipotezu a ne da se uopšteno raspravlja o problemu ili o stvarima koje nisu čvrsto vezane sa ciljevima istraživanja

DOBRA je diskusija usmerena na objašnjavanje mogućih mehanizama odgovornih za prikazane rezultate, bez obzira da li se radi o ekpsreimentu ili klinilkoj studiji

DISKUSIJA

Ako se naši rezultati ne slažu sa dr autorima....

Ne sakrivati ih! Već pokušati objasniti! To je baš dokaz je da smo korektno radili! Možda u tim našim rezultatima leži novo naučno otkriće!

DISKUSIJA

Na kraju diskusije se naglašava šta je novo i važno u radu koje su posledice koje proističu iz dobijenih rezultata.

Izložiti eventualno NOVU HIPOTEZU, dati PREPORUKE I PREDLOGE, ako nisu rešeni postojeći konflikti i dileme vezane za naučnu

interpretaciju konstatovanih činjenica.

ZAKLJUČCI

ZAKLJUČCI

Šta se prvo čita u nekom radu?

NASLOV pa ZAKLJUČCI

Tada se obično donosi odluka da li će se rad pročitati!

ZAKLJUČCI

Zaključak je završna konstatacija onoga što logično proizilazi iz rezultata rada.

Moraju biti: Kratki Jasni Precizni.

U ZAKLJUČCIMA:

Ne treba ponavljati i prepričavati rezultate

Ne diskutovati o tudjim rezultatima u zaključcima

Na osnovu sopstvenih rezultatat dati jasnu poruku

Mora se odgovoriti na pitanja koja su postvaljena kroz uvod, ciljeve i opštu postavku rada

Koncizno i jasno

U sadašnjem vremenu se pišu

ZAKLJUČCI Moraju biti: Kratki, do nekoliko rečenica Povezani sa ciljevima rada.

U zaključke s interpretacijee unosi samo ono što je novo i važno a temelji se na sopstvenim rezultatima.

Zaključci predstavljaju SUD (PRESUDU) HIPOTEZI koja je izrečena na osnovu dobijenih rezultata i njihove argumentovane interpretacije

ZAKLJUČCI

Treba ih jasno i ubedljivo formulisati

Pišu se na kraju diskusije a spominju se u i sažetku

ZAHVALNOST

ZAHVALNOST

Osobama koji su intelektualno doprineli radu a nisu autori

Finansijskoj pomoći (pojedinci ili organizacije)

Osobama za pruženu tehničku pomoć

LITERATURA

PRILOZI Tabele Grafikoni Slike Ilustracije

TABELE Imaju dupli prored

Numerisane prema redosledu pojavljivanja u tekstu

Iza broja sledi naslov tabele Broj tabele, reč "TABELA", i NASLOV pišu se iznad teksta

Zaglavlje sa kratkim tekstom, kolone

Fusnote – za objašnjavanje skraćenica koje se koriste u tabeli – koristeći simbole (*.**.slično)

Prikazati osnovne statističke parametre, n-broj merenja, SD, SE, X, p...

Cifre u koloni – jedna ispod druge, znakoviplusa+, minusa -, jedan ispod drugih

ILUSTRACIJE ("Figure“-Fig.)

SLIKE - na poleđini slike grafitnom olovkom broj slike, ime prvog autora- fotografija pacijenta (da se lik ne prepoznaje ili njihov pristanak; RTG g koša - bez imena pacijenta)

CRTEŽI

GRAFIKONI

DIJAGRAMI

SHEME

LITERATURA:

1. Savić J. Kako napisati objaviti i vrednovati naučno delo u biomedicini. Beograd 1996.

2. Mihajlović B. Kako napisati, pripremiti i prikazati naučni i stručni rad. Univerzitet u Novom Sadu. Medicinski fakultet, Institut za kardiovaskularne bolesti, Sremska Kamenica, Novi Sad 2003.