PISANJE, OBJAVLJIVANJE, IZLAGANJE I VREDNOVANJE

NAUČNOG RADA

“There are three necessary steps in useful research; the first to

begin it, the second to end it, and the third to publish it.”

Michael Faraday

Faze u stvaranju naučnog rada

Sagledavanje problema

Postavljanje hipoteze

Provera hipotezeOpservacione studije

Eksperimentalne studijeNapisati naučni rad

Publikovanje naučnog rada

KLASIFIKACIJA NAUČNIH RADOVA

• Naučni rad (članak) je napisani i publikovani izveštaj o originalnim rezultatima istraživanja.

Misliti kao većina (slagati se sa većinom), sa stanovišta napredovanja nauke, znači, u stvari, ne misliti

• Naučni rad je izveštaj koji znatno doprinosi poznavanju ili razumevanju nekog problema.

• Na osnovu podataka prikazanih u naučnom radu istraživanje može biti ponovljeno od strane bilo kog kompetentnog istraživača.

PUBLIKOVANJEIf you have an apple and I have an apple

and we exchange these apples then you and I will still each have one apple. But if you have an idea and I have an idea and we exchange these ideas, then each of us will have two ideas.

George B. Shaw

Svrha naučne literature

• Komunikacija između istraživača• Istorijski pregled progresa nauke• Izbegavanje dupliranja rezultata i metoda• Ne postoji Journal of Negative Results

tako da se neke (mnoge) neuspešne studije dupliraju

Naučna literatura• Primarne publikacije (udžbenici, časopisi, teze, naučne studije, naučne

monografije, saopštenja sa skupova i kongresa, patenti, itd.)

• Sekundarne publikacije(bibliografije, indeksni časopisi –Index Medicus, Current Contents, Biomedicina Iugoslavica Serbica, indeksnoapstraktni časopisi - Excerpta medica, Referatni bilten, Medicinskij referativnij žurnalj, bibliotečki katalozi)

• Tercijarne publikacije (enciklopedije, rečnici, leksikoni, adresari, vodiči, itd.)

Prednosti/Nedostaci

Samo primarni ili originalni naučni člancimogu se uzimati kao izvor tačnih, relevantnih i verodostojnih podataka.

Izuzetno, kada za to postoje objektivni razlozi, mogu se koristiti i podaci iz sekundarnih izvora.

Karakteristike naučnog rada• Naučni rad piše se kratko, jasno i objektivno.• Naučni rad je završna faza svakog

istraživanja jer se u njemu na najbolji način izlažu dobijeni rezultati.

• Naučnim radom se naučna informacija širi prostorno i vremenski.

• Objavljen naučni rad je osnov za utvrđivanje prioriteta istraživanja.

Karakteristike naučnog rada

• Publikovanje služi za stimulisanje daljeg istraživanja i utvrđivanje statusa naučnikove ličnosti u nauci.

• Broj objavljenih radova smatra se opšte priznatim pokazateljem stvaralačke produktivnosti istraživača.

• Svaki naučni rad zadobija nov kvalitet samim tim što postane deo opšte priznate rizinice svetske nauke.

Vrste naučnih radova

• Originalni naučni članak (Original scientific article)

• Pregledni članak (Review article)• Pismo uredništvu• Prethodno saopštenje (Preliminary

communications)• Teze• Izlaganje na naučnim skupovima

(Conference paper)

Originalni naučni rad (Original scientific article)

• Originalni naučni rad je glavni i primarni izvor naučnih informacija i prenosilac novih ideja, otkrića i saznanja.

Vrste preglednih radova

• Pravi pregledni rad – Literaturni pregled - Review of the literature

• Meta-analiza – opšti pregled -Overview, Quantitative syntesis

Pravi revijski (pregledni) rad (Reviewarticle ili Review of the literature)

• Rad u okviru kojeg se vrši analiza i diskusija o već objavljenim naučnim rezultatima.

• Ne mora da bude samo pregled literature o nekoj temi i problemu.

• U ovakve članke autor može unositi i sopstvene neobjavljene rezultate.

• Struktura-nije klasična, dosta podnaslova u zavisnosti od tematike

Meta - analiza

Postupci izvođenja:• Precizno formulisanje pitanja šta je predmet

istraživanja• Način, broj i reprezentativnost

kompjuterizovane baze podataka i njeno pretraživanje

• Kombinovanje podataka i statistička analiza• Donošenje zaključaka i njihova intrepretacija

Beta blokatori u sekundarnojprevenciji infarkta miokarda-

rezultati meta analize• 17 studija• OR=0.78 (eng. odds ratio)• 95%IP (0.71-0.87) s.z.• Za 22% smanjen mortalitet uvođenjen beta

blokatora posle akutne faze infarkta miokarda

Prethodna saopštenja(Preliminary report – Short Communications)

• Prvo, kraće obaveštenje o rezultatima nekog istraživanja, ali bez detaljnijeg opisa metoda i obrazlaganja rezultata.

• Sadrži sve bitne delove kao i naučni rad ali u skraćenom obliku.

• Na kraju se iznosi kratak preliminarni zaključak.

• Nedostatak-dobijeni rezultati ne mogu se proveriti.

• Po pravilu prethodno saopštenje bi moralo da prati originalni naučni rad.

Prethodna saopštenja

CILJ:• Prezentovanje interesantnih naučnih

rezultata pre završetka započete studije

• Donošenje provokativnih pretpostavki

• Prezentovanje rezultata koji su uočeni empirijski u cilju započinjanja kontrolisane studije

Brza komunikacija (Rapid or fastcommunication)

• Da bi rad bio prihvaćen kao brza komunikacija rukopis prethodnog saopštenja mora biti napisan tako da ne zahteva ozbiljne ispravke teksta.

TEZE• A. Doktorska disertacija -originalno i samostalno naučno delo-izrada doktorske teze treba da uvede

kandidata u problematiku i metodologiju naučnog rada u određenoj disciplini, omogućujući mu svestrano produbljivanje znanja i osposobljavanje za samostalni rad

• B. Magistarska teza -originalno i samostalno naučno delo, ali

manjeg obima

Saopštenja sa naučnih skupova (Conference paper)

• Objavljeni radovi u zbornicima radova; u formi apstrakta ili proceeding-a

• Predavanja po pozivu (Invitedlecture)

ČLANCI BLISKI NAUČNIM

• STRUČNI ČLANAK• REVIJSKI STRUČNI ČLANAK• KAZUISTIKA• OSTALI ČLANCI

Stručni članci (Professional article)

-po strukturi nema razlike-nema jasno definisanu hipotezu za rešenje nekog

problema-u njemu se ne opisuje novo saznanje već se

obrađuje već poznato odnosno opisano-nema detaljnog opisa metode i tehnike rada-nema mogućnosti reproducibilnosti dobijenih

rezultata-naučna istina/empirijska, iskustvena istina – rezultati

opisani onako kako smo ih našim čulima konstatovali

-prenošenje ličnih zapažanja i iskustva drugima

KAKO NAPISATI NAUČNIRAD

“Anatomija" naučnog članka

1. Naslov 2. Sažetak (eng. abstract) i ključne reči3. Uvod (sa hipotezom i ciljevima)4. Materijal i metode5. Rezultati6. Diskusija (sa zaključcima)7. Literatura

Naslov

• Najuočljiviji i najčitaniji deo

• Pojavljuje se u sekundarnim publikacijama i služi za razvrstavanje članka u pojedine naučne discipline

• Informativan, što kraći (obično do 100 slovnih mesta)

• Atraktivan

• Radni i definitivni naslov

• Kratki naslov (“running head” obično do 50 s. m.)

Sažetak (apstrakt)

• Sažeto informisanje o sadržini rada ili opis teme rada (obično do 250 reči)

• Najčitaniji deo rada, često i jedino čitan

• Piše se na početku rada (ispod naslova)

• Pojavljuje se i samostalno – u sekundarnim publikacijama (abstract journals)

• Obično se piše u pasivu i 3. licu

• Ne sadrži reference i fusnote

• Izbegavati skraćenice

Sažetak (apstrakt)

• Informativan – koncizno sumiranje sadržaja rada, tj. svih poglavlja rada (najmanje po jedna rečenica iz uvoda, materijala i metoda, rezultata i diskusije sa zaključkom).

• Deskriptivan (indikativan) – kratak opis teme rada, bez sumiranja sadržaja rada (mnogo podataka). Pogodan je za revijske radove (pregled literature)

• Nestruktuisan (napisan u jednom pasusu)

• Struktuisan (napisan u više kratkih pasusa)Za naučni članak: uvod, ciljevi, materijal i metod, rezultati i zaključci.Za revijski članak tipa meta analize: izvori podataka, izbor podataka

(broj i kriterijumi), sinteza pregleda i zaključci).

Ključne reči (kratki izrazi)

• Neophodne zbog indeksiranja članka.

• Ne koristiti reči iz naslova (članak je već indeksiran po njemu).

• Pišu se ispod teksta sažetka.

• Obično do 5 reči, a ponekad do 10.

Uvod

• Trebalo bi da je kratak (nekoliko paragrafa), jasan i direktno povezan sa predmetom istraživanja.

• Citirati ograničeni broj odgovarajuće i novije literature, koja se odnosi na predmet istraživanja (“background”).

• Jasno definisati ono što se o predmetu istraživanja ne zna.

• Postaviti nove ideje (hipoteze) za rešenje onoga što još nije poznato o predmetu istraživanja.

UvodHipoteza

• Pretpostavka o povezanosti pretpostavljenih uzroka i njihovih posledica

• Izneti način na koji će se hipoteza proveraviti.

Ciljevi

• Moraju biti kratko i jasno formulisani.

• Glavni ili primarni cilj – traženje odgovora na osnovno pitanje sadržano u hipotezi

• Sporedni ili sekundarni ciljevi – na osnovu analize odabranih pokazatelja i dr. merenja izvršenih tokom rada

Materijal i metode

• Dizajn studije i protokol

• Intervencija (detaljan opis)

• Merenja, obeležja posmatranja

• Statistička analiza (navesti korišćene testovestatističke značajnosti)

Rezultati

• Najvažniji deo naučnog članka

• Rezultati se obično prikazuju:-tekstualno-tabelama i-ilustracijama/graficima

• Ne iznositi sve što je dobijeno.• Izložiti i negativne rezultate. • Ne objašnjavati ih u ovom poglavlju.• Ne porediti ih sa drugim rezultatima. • Ne citirati podatke iz literature.• Grupisati ih pod odgovarajućim podnaslovima.

Značajnost

• P < 0.05 (najbolje da se citira tačna P vrednost, posebno u rezultatima, a ponekad i u apstraktu)

• U diskusiji, citirati P vrednost ILI, BOLJE, reći ‘značajno’

• P > 0.05 ali < 0.10 je TENDENCIJA(može biti od biološkog značaja)

Tabele• Za prikazivanje numeričkih i deskriptivnih podataka –

jasnije od tekstualnog prikazivanja.

Delovi tabele• Naslov – kratak opis sadržaja tabele• Zaglavlje kolone• Zaglavlje reda• Polje – za numeričke ili deskriptivne podatke• Fusnota – objašnjava detalje iz sadržaja tabele i

skraćenice

Ilustracije: SLIKE (eng. Figures)

Grafikoni, snimci, foto(mikro)grafije i sl.

• Prikazuju dokaze koji podržavaju zaključke

• Doprinose efikasnosti u prezentovanju dokaza

• Ističu pojavu na koju ukazuje zaključak

Diskusija

• Izuzetno značajno poglavlje, najteže za pisanje• Objasniti dobijene rezultate, porediti ih sa nalazima u

drugim relevantnim radovima i dati kritički osvrt naučne zasnovanosti

• Povezati je sa ciljevima, pokazati u kojoj meri rezultati podržavaju ili osporavaju postavljenu hipotezu

• Diskutovati i rezultate koji se razlikuju od tuđih • Na kraju naglasiti šta je novo i važno, posledice koje

proističu iz dobijenih rezultata, njihova ograničenja• Izložiti novu hipotezu, šta dalje?

Zaključci

• Moraju biti kratki i povezani sa ciljevima rada.• Isključivo se zasnivaju na sopstvenim rezultatima

prikazanim u članku.• Pisati ih na kraju diskusije (i u sažetku u skraćenoj

formi).• Ne prenaglašavati ih i ne davati im značaj koji oni

stvarno nemaju.

Stil i jezik pisanja

• Treba da su svojstveni naučnoj prozi: objektivno, pošteno, jasno, kratko i lako shvatljivo informisanje

• Biraju se najpreciznije, a izbegavaju strane/manje korišćene reči

• Rečenice treba da su jasne i kratke i čvrsto povezane unutar jednog paragrafa, a paragrafi međusobno.

Prvo-treće lice, glagolski oblici i vreme

• Prednost dati aktivu (sem za sažetak) i prvom licu(u sažetku: 3.)

• Sadašnje vreme: u uvodu i diskusiji • Prošlo vreme: za ostale delove.

KAKO CITIRATI LITERATURU U NAUČNOM

RADU

Citiranje literature

- Počinje sa pisanjem prvog koncepta članka- U radnoj verziji naznačiti izabrano mesto citata, uneti ime autora i godinu objavljivanja- Po završetku citata, na posebnom papiru (fajlu) upisati sve podatke za određenu referencu

Pharmacology 1980; 79 (2):311-4.

Naziv časopisaGodina

VolumenSveska

Početna i završna strana radau datom volumenu (ne

svesci) časopisa

Sistemi citiranja literature

- Harvard- Vancouver

Pored toga, mnogo ređe:- American Psychological Association- British Standards- Chicago- Modern Humanities Research Association- Modern Languages Association- Royal Society of London

U tekstu članka

1. Harvardski sistem upisuje se prezime autora i godina objavljivanja

A more recent study (Smith, 2001)

shows that ...

A more recent study (Smith, 2001a)

Matthews and Jones (1997) haveproposed that…

Office costs amount to 20% of total costs (Wilson et al. 1997,)

U tekstu članka

2. Vankuverski sistem: numerički

- You should use Arabic numerals within parentheses e.g. (2) for in-text citations

...procenat novorođenčadi sa NBI porastao sa 22% na 31% [6].

Spisak literature

1. Harvardski sistem: redosled referenci se navodi alfabetskim (azbučnim) redosledom, prema prezimenu prvog autora

2. Vankuverski sistem: redosled referenci prema prvom pojavljivanju u tekstu, iza interpukcijskog znaka

3. Kombinovani sistem: redosled referenci prema abecednom redosledu; uz broj koji se navodi u tekstu

Literatura na kraju tekstaReference, Literatura

( References, Bibliography)

KNJIGE:Harvardski sistem:- Mercer, P.A. and Smith, G. (1993) Privateview data in the UK. 2 nd ed. London: Longman- Bantz, C. (1995) Social dimensions of softwaredevelopment. In: J.A. Anderson, ed. Annual review of software management and development.Newbury Park, CA: Sage, 502-510.

Literatura na kraju tekstaKNJIGE

Vankuverski sistem:- Kennedy I, Grubb A. Medical law. 3rd ed. London: Butterworths; 2000. - Watkins AD, Neuropharmacology. In: AB Kay editor. Allergy and allergic diseases. Oxford: Blackwell Science; 1997. p505-517.

Literatura na kraju tekstaRad sa konferencije

Harvardski sistem: Silver, K. (1991) Electronic mail: the new way to communicate. In: D.I. Raitt, ed. 9 th international online information meeting, 3-5 December 1990 London. Oxford: Learned Information, 323-330.Vankuverski sistem:Bengtsson S, Solheim BG. Enforcement of data protection, privacy and security in medical informatics. In: Lun KC, Degoulet P, Piemme TE, Rienhoff O, editors. MEDINFO 92. Proceedings of the 7th World Congress on Medical Informatics; 1992 Sep 6-10; Geneva, Switzerland. Amsterdam: North-Holland; 1992. p. 1561-5.

Literatura na kraju tekstaNaučni ili stučni referat

Harvardski sistem: UNESCO (1993). General information programme and UNISIS T. Paris: Unesco, (PGI-93/WS/22).Vankuverski sistem:Faulkner A. et al. Effectiveness of hip prostheses in primary total hip replacement : a critical review of evidence and an economic model. (Health technology assessment. review ; v. 2, no. 6) Alton : Core Research on behalf of the NCCHTA; 1998

Literatura na kraju tekstaDisertacije

Harvardski sistem: Agutter, A.J. (1995) The linguistic significance of current British slang. Thesis (PhD). EdinburghUniversity.Vankuverski sistem:Bunker VW. Nutrition in the elderly with particular reference to essential trace elements [dissertation]. Southampton: Univ. Southampton; 1987.

Literatura na kraju tekstaPatent

Harvardski sistem: Philip Moris INC. (1981) Optical perforatingapparatus and system. European patent application 0021165 A1. 1981-01-07.Vankuverski sistem:Larsen CE, Trip R, inventors: Novoste Corporation, assignee. Methods for procedures related to the electrophysology og the heart. US patent 5,520,067.1995 June 25.

Literatura na kraju tekstaČlanci

Harvardski sistem:Evans, W.A. (1994) Approaches to intelligent information retrieval. Information processing and management, 7 (2), 147-168.Vankuverski sistem:- Warner JA, Warner JO. Early life events in allergic sensitisation. Br Med Bull 2000; 56(4): 883-93.- Popplewell EJ, Innes VA, Lloyd-Hughes S, Jenkins EL, Khdir K, Bryant TN, et al.

Literatura na kraju tekstaOrganizacija kao autor

Harvardski sistem: Green peace (1992). Picking up the bills. Independent, p.28a.Vankuverski sistem:CDC. Guidelines for Infection Control in Dental Health-Care Settings . MMWR 2003; 164:282-4

Literatura na kraju tekstaElektronski materijal

Harvardski sistem: Smith, J. (2000) Curly's Airships Polegate, Masters of Arts Available from: http://www.curlysairships.com[Accessed 29 May 2001]Vankuverski sistem:Department of Health. Creutzfeldt Jakob disease: guidance for healthcare workers. [Online] [access 2001 August]. Available from URL http://www.doh.gov.uk/pdfs/cjdguidance.pdf

Kako objaviti naučni rad

A scientist‘s life would be a happy one if he had only to observe and never to write.

Charles Darwin

Kako izabrati časopis?

Do koje publike želite da doprete?Da li časopis štampa radove iz Vaše naučne

oblasti?Da li su već “prezasićeni” radovima?Kakav je “impact factor”?Da li mediji preuzimaju članke iz tog časopisa?

PEER REVIEW: DEFINICIJA

“Peer review is the assessment by an expert of material submitted for publication.”

Carin M. Olson, “Peer Review of the Biomedical Literature,” American

Journal of Emergency Medicine 8 no.4 (July 1990): 356-358.

PEER REVIEW: CILJ-pomaže da se publikuje rad (članak) koji je

Carin M. Olson, “Peer Review of the Biomedical Literature,” American Journal of Emergency Medicine 8 no.4 (July 1990): 356-358.

Važan OriginalanBlagovremen Tehnički pouzdanKonzistentan Dobro predstavljen

Unapređen savetima recenzenata

– Da li je dobro strukturisan?– Da li su do sada poznate činjenice i ciljevi dobro istaknuti?– Metode: Kratke i precizne ?– Rezultati: Koncizni? lako razumljivi?– Zaključci: Sadrže glavnu poruku (“take-home masssage”) ili hipotezu?

Kako recenzent procenjuje APSTRAKT ?

– Da li je prikaz teme savremen?- Da li rad ima za cilj dobijanje nove informacije

ili predstavlja novi pristup već poznatim činjenicama?

- Da li sadrži koncizan i nepristrasan prikazkontroverznih podataka?

– Da li su istaknuti glavni ciljevi studije?

Kako recenzent procenjujeUVOD ?

– Dizajn studije? – Pravilan opis učesnika studije?– Slabosti metodologije (Br. ispitanika /eksperimenata)?– Metode nedostaju?– Neadekvatna statistička obrada?– Etički aspekti?

Kako recenzent procenjuje MATERIJAL I METODE ?

– Originalni?– Optimalno prikazani?– Neusaglašeni sa metodama?– Prekratki ili predugački?– Tabele: opis

učesnika/eksperimentalnog modela – potpune koliko je to neophodno– ali i koncizne koliko je moguće

– Grafikoni: glavni rezultati +++

Kako rezenzent procenjuje REZULTATE?

– Odgovarajući prikaz najvažnijih rezultata?– Adekvatno poređenje sa prethodno

publikovanim rezultatima?– Integrisanje novijih podataka drugih

istraživača u celinu?– Prihvatljiva sinteza ? Razumna hipoteza?– Pregled literature?– Odgovarajući zaključci?

Kako recenzent pregleda DISKUSIJU?

– Pravilan stil i prezentacija?– Odgovarajući broj referenci?– Ravnoteža između novih i starijih

citata?– Da li ima pravopisnih grešaka?

Kako rezenzent procenjuje LITERATURU?

Recenzija

• Kakvi su trendovi?• Kakva su pravila / vodiči?

• Kakva je praksa?• Kako čitati i recenzirati

naučni i stručni članak?

2. Kakva su pravila / vodiči / dobra istraživačka (statistička)

praksa?

• Uniform Requirements for Manuscripts Submitted to Biomedical Journals (International Committee of Medical Journal Editors)#

• CONSORT (Consolidated Standards of Reporting Trials)

Zahtevi British Medical Journalarecenzentima u procenjivanju originalnih

naučnih radova:Karakteristike dizajna studije

• Da li je cilj studije dobro opisan? • Da li je izabran optimalan dizajn studije shodno

postavljenim ciljevima? • Da li je studijska populacija detaljno opisana? • Da li je saopšten izračunat dovoljan broj jedinica

posmatranja pre otpočinjanja studije? Izvođenje studije

• Da li je stopa odgovora zadovoljavajuća?”

Zahtevi British Medical Journalarecenzentima u procenjivanju originalnih naučnih radova:

Analiza i prezentacija• Postoji li paragraf koji adekvatno opisuje i/ili daje

odgovarajuće reference za sve primenjene statističke procedure?

• Da li je statistička analiza adekvatno korišćena? • Da li je prezentacija statističkog materijala

zadovoljavajuća? • Da li su izračunati intervali poverenja za glavne

rezultate studije? • Da li su zaključci koji potiču od statističkih analiza

opravdani? Preporuka• Da li je rad sa prihvatljivim statističkim standardom

za publikovanje?

Kakva je praksa?

• U rezultatima (različiti zahtevi za različite tipove dizajna)– mere centralne tendencije i obavezno

mere varijabiliteta– intervali poverenja– precizna p vrednost– numerička preciznost rezultata– ograničiti i ne duplirati tabele i grafikone

Kakva je praksa?

• U diskusiji– interpretacija svakog važnog rezultata

uključuje procenu intervala poverenja i precizne p vrednosti

– jasnoća izražavanja i statistički termini– interpretacija (biološki, medicinski saglasna

sa podacima?)– interna i eksterna validnost studije– interpretacija (generalizacija zasnovana na

postojećim podacima?)

4. Kako čitati i recenzirati naučni i stručni članak? AGENDA 2004

Journal Month Suggestion Editorial decision• JACC Feb REJECT REJECT• AJC Feb Major Revision REJECT• AJC March ACCEPT ACCEPT• AJC March REJECT REJECT• Circulation March REJECT REJECT• Cardiologia Apr REJECT REJECT• GIC Apr ACCEPT ACCEPT• Circulation Apr REJECT REJECT• Cardiologia Apr REJECT ACCEPT• JACC June REJECT REJECT• AHJ July Major Revision REJECT• AJC Sept ACCEPT ACCEPT• AJC Oct ACCEPT REJECT• JACC Nov REJECT REJECT• AJC Dec ACCEPT ACCEPT• ASE Dec ACCEPT ACCEPT• Pediatric Res Dec ACCEPT

ACCEPT

Međutim...

In a sample of 100 papers sent out for review each one to 2 reviewers, the same evaluation was given only in 27 cases, and in 8 cases the assessment was totally split: reject outright for 1 reviewer and accepted outright for the other.

Robert and Suzanne Fletcher EditorsAnn Int Med, 1993

Copyright ili pravo na kopiranje?…The present meeting stems from the same philosophy: a more sophisticated..

There was no ambition of completeness, exhaustivity, or even balance in choosing topics to discuss. Rather, special attention was devoted to the most elusive aspects … and the most innovative diagnostic approaches

…The contributions of the participants, both old and new friends who promptly joined in this fourth venture...

…This supplements, stems from the same philosophy: a more efficacious…

There was no ambition of completeness exhaustivity, or even balance in choosing topics to discuss. Rather, special attention was devoted to the most elusive or controversial issues … and the most innovative therapeutic approaches

…The efforts of participants, both old and new friends who promptly joined in this venture...

Circulation 1991; 83(5):III-I Am Heart J 1999; 138:S47

http://archive.salon.com/tech/feature/2002/09/16/physics/

-

Science

Nature

http://physicsweb.org/article/news/6/9/15/

PREZENTACIJA NAUČNOG RADA

Težak rad i dobreideje su neophodniza uspeh!Sposobnostizražavanja ipredstavljanja idejaje jednako važna!

KORIST OD EFEKTIVNOG PREZENTOVANJA

“Vi možete imati najbolju ideju, najbolji proizvod, ili najbolji predlog. Međutim, ako ne umete da ih prezentujete na profesionalni način, oni nikada neće moći da budu prepoznati kao korisni”

- Louis DeGeorge

NIJE LAKO DOBRO PREZENTOVATI RAD (NEPRIJATELJ BR. 1 - STRAH)

STRAH JE OPRAVDAN I SVI SE BOJE!

Nekada ste prinuđeni da pričate pred velikim brojemslušalaca!

Mnogim istraživačima nedostaje samopouzdanje isigurnost da budu efikasni u svom izlaganju!

PANIKA NA PODIJUMUStrah od grupe i izlaganja pred grupom (većiod straha od pada sa litice, ujeda zmije, finansijskih teškoća i čak, smrti)Slušaoci razumeju da ste uplašeni, onirazumeju vašu nervozu i oprostiće vamNervoza je obično nevidljiva (mnogi nećezapaziti blago drhtanje vašeg glasa niti manjegreške)

“Stvari urađene dobro i sa pažnjom, oslobođene su straha.”

-William Shakespeare

PREVAZILAŽENJE TREME

Vežbajte što više!

Materiju koju izlažete treba da znate!

Predvidite moguća pitanja!

Preslišajte se pre prezentacije!

PREVAZILAŽENJE TREMEIzbegavajte da pijete previše kafe!

Pravite pauze i pravilno dišite!

Ponesite beleške (ili koristite flipčart) sa ključnim tačkama (tezama) Vašeg govora!

Usredsredite se na to kako sebi da pomognete!

NIJE LAKO DOBRO PREZENTOVATI RAD (NEPRIJATELJ BR. 2-NEADEKVATNA PRIPREMA)

Iako smo svesni mana LOŠIH izlaganja često nismosposobni da ih prevaziđemo!

SLUŠAOCI- ŽRTVE IZLAGAČA!!!

Da li je to zbog načina našeg izlaganja ili slušaocinisu pažljivi?

PRIPREMANJE PREZENTACIJE

Isplanirajte svoje vreme.

Izaberite temu koja Vam je bliska.

Ako volite, možete da vežbate ispred ogledala.

PRIPREMANJE PREZENTACIJE

Ne pokušavajte da tekst naučite napamet.

Budite opušteni i stvorite sliku o onome što pričate.

Govorite pre na neformalan, uobičajen način nego nego na formalan, zvaničan način.

NAČINI SAVLADAVANJA PANIKEProbajte sa prijateljima (budite pripremljeni)

Proverite sobu gde ćete izlagati, proveriteinstrumente za prezentaciju, proverite svetla

Počnite sa sporim dobro pripremljenim uvodom, imajte precizan zaključak

Pripremite prvu rečenicu

NEADEKVATNI STAVOVI I GESTIKULACIJE

Ruke napred savijeneUkočen stav - stav

mirnoOslanjanje na laktoveRuke u džepovima uz

zveckanjePokreti ruku, glave, lica

ČETIRI BAZIČNA KORAKA

1) Strategija

2) Struktura

3) Stil

4) Pripremljenost za pitanja i odgovore

STRATEGIJAPoznavanje auditorijuma je kritičnadeterminanta, koja odlučuje kako informacijatreba da bude prezentovana!

Važno je znati sastav i očekivanja auditorijuma!

STRATEGIJA - AUDITORIJUM

Ko su oni i zbog čega su tu?

Šta ih interesuje?

Šta znaju o problemu o kome ćete govoriti?

Šta je za njih razlog da svoje vreme posvetevama?

STRATEGIJA

Budite koncentrisani, specifični, praktični i adekvatni!

Odredite koju ulogu u momentu prezentacijeimate: rukovodioca, advokata, prenosiocaporuke!

STRUKTURANaslov rada, ime autora, institucija (1 slajd)

Uvod (1-2 slajda)

Materijal i metod (2-3 slajda)

Rezultati (4-6 slajdova)

Zaključak (1 slajd)

STIL

Kominikacija: pridobijte i održite pažnju!

Vaš auditorijum je vaše ogledalo!

Ne mešajte entuzijazam sa glasnošću!

STIL

Ne odvlačite pažnju svojom pojavom

Ne koristite žargon

Ne skrećite pažnju svojim kretanjem

Ne skrećitre pažnju svojim glasom

PITANJA

Nemojte biti agresivni, ali ni defanzivni

Izbegavajte izvinjavanja

Pretpostavite pitanja i pripremite odgovore

Ako je potrebno, ponudite kasnije detaljnijaobjašnjenja

PREZENTACIJAPripremite je ranije, NE ČEKAJE ZADNJI ČAS!!!

Dajte sebi vremena da se stvari slegnu a potom ihponovite!

Naučite celu svoju prezentaciju, ponovite je glasno!

EFIKASAN UVOD

Orijentišite se prema auditorijumu, prilagoditeton

Ostvarite vezu izmedju auditorijuma i publike

Izbegnite labave uvode, izvinjenja, retoričkapitanja

OBJAŠNJENJA REZULTATA

PRIPREMITE MATERIJAL ZA UHO A NE ZA OKO (obične reči, jasne rečenice, ponavljanja, slike)

NAPRAVITE EFIKASAN ZAKLJUČAK!!!

ZAKLJUČAK

Zaključite obavezno!

Nemojte ostaviti slušaoce da zaključujusami!

Vi ste mnogo duže razmišljali o svojimrezultatima, izrecite svoje lične zaključke!

SLAJDOVIMoraju biti dizajnirani adekvatno

Moraju imati naslov

Ne opterećujte slajdove

Ako koristite tehniku budite sigurni da je adekvatna

SLAJDOVI

Koristite ravne fontove

Veličina slova ne manja od 18

Ne više od 3 boje

SLAJDOVI• Slajdovi ne mogu odvlačiti vašu pažnju• mislite da su vredni grafikoni, simboli, tabele• koristite ravne fontove, ne manja slovo od 18• ako je boja prisutna ne više od 3 boje• auditorijum mora da vidi šta je prikazano, slajdovi moraju da objasne a ne da komplikuju priču• oni ne smeju da čitaju I da prekinu da slušaju

• FONT 18

SLAJDOVI

• Slajdovi ne mogu odvlačiti vašu pažnju• mislite da su vredni grafikoni, simboli, tabele• koristite ravne fontove, ne manja slovo od 18• ako je boja prisutna ne više od 3 boje• auditorijum mora da vidi šta je prikazano, slajdovi

moraju da objasne a ne da komplikuju priču• oni ne smeju da čitaju i da prekinu da slušaju

SLAJDOVI

Računajte da vam je potreban 1-2 minuta zaslajd!

Dobro prikazani grafikoni govore više odreči!

Nemojte preopterećivati slajdoveinformacijama!

FORMATIRANJE TEKSTA

Napravite JEDNU I SAMO JEDNU porukupo slajdu!

Koritite kontraste (pre i posle, prednosti imane, početak i kraj, rizici i dobiti)!

Koristite kratke fraze, a ne cele rečenice, osim ako nisu pod navodima!

GRAFIKONI

Ne više od tri krive!

Ne koristite nizove brojeva, prevedite sve u grafikone!

Klinicko radioloska korelacija u obolelih od Wilsonove bolesti

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90putamen

gl.palidus

s.nigra

n.ruber

mesencef.(tegm.)

mesencef.(central)

talamusn.caudatus

pons

claustrum

bela masa

cerbellum

fornix

cerebelarni

distonicki

mesoviti

parkinsoni

VREDNOVANJE NAUČNIKA

“The only thing worse than being talked about is not being talked

about.” Oscar Wilde

KRITERIJUMI ZA VREDNOVANJE NAUČNIKA

• Do sada nije pronađen potpuno zadovoljavajući kriterijum vrednovanja naučnog rada i naučnika. Svaki ponuđeni kriterijum ima manje ili više nedostataka.

• Što se više kriterijuma koristi to je vrednovanje objektivnije.

VRSTE KRITERIJUMA ZA VREDNOVANJE NAUČNIKA

• KVALITATIVNI – RECENZIJA tj. EKSPERTSKO MIŠLJENJE – smatra se najpouzdanijim ali i najneobjektivnijimkriterijumom

• KVANTITATIVNI – SCIJENTOMETRIJSKI POKAZATELJI – smatraju se najobjektivnijimali i najnepouzdanijim kriterijumom

• NEZAVISNA – recenzent nije povezan ni sa konkretnim naučnim radom ni sa autorima

• KOMPETENTNA – veliki razvoj nauke smanjuje broj kompetentnih stručnjaka za pojedine uže oblasti istraživanja

RECENZIJA SCIJENTOMETRIJA

Scijentometrija je deo scijentologije(nauka o nauci) koji analizira naučne radove i njihovu citiranost u odabranom uzorku naučnih časopisa

NEKI OD SCIJENTOMETRIJSKIH POKAZATELJA

• BROJ RADOVA• FAKTOR UTICAJA (IMPACT FACTOR) ČASOPISA

• BROJ I REDOSLED AUTORA• BROJ CITATA• h-vrednost

BROJ RADOVA

• “Publikuj ili nestani”• “Salama publikacije” – “usitnjavanje”

rezultata istraživanja u manje vredne radove

• Najmanja jedinica koja se može publikovati

• Višestruko publikovanje istih rezultata

SEKUNDARNE PUBLIKACIJE

Institute for Scientific Information (ISI, Philadelphia, PA, USA)Science Citation Index (SCI)Social Science Citation Index (SSCI)Arts & Humanities Citation Index(A&HCI)Current Contents

FAKTOR UTICAJA (IMPACT FACTOR) ČASOPISA

• Impact faktor za određenu godinu je ukupan broj citata članaka objavljenih u tom časopisu u toku prethodne dve godine podeljen sa ukupnim brojem radova objavljenih u tom časopisu u istom vremenskom periodu.

• Impact factor časopisa zavisi od:• kvaliteta časopisa• jezika na kome je štampan• oblasti koju pokriva• distribuiranosti časopisa

BROJ AUTORA I NJIHOV REDOSLED

• Jedan autor: doprinos – 1Više (n) autora:

- doprinos svakog autora - 1/n ili

- dva autora- doprinos prvog 0,7 “ drugog 0,3

- više od dva autora – doprinos prvog 0,6 “ drugog 0,3 “ trećeg 0,2 “ ostalih 0,1

- doprinos prvog autora je 100, a svakog sledećeg upola manji od prethodnog

... izuzetak: POSLEDNJI AUTOR!

BROJ CITATA

• Na citiranost utiču:- kvalitet rada- razumevanje rada- jezik na kome je rad napisan- lojalnost nekoj grupi istraživača- vrsta rada- korist u smislu “ja citiram tebe, a ti mene”- “korist” u smislu “neću ga citirati jer mi je konkurent” itd.

Hirschov (h) broj

A scientist has index h if h of his/her Np papers have at least h citations each, and the other (Np - h) papers have fewer than h citations each. (In other words, a scholar with an index of h has published h papers with at least hcitations each.)

Vrhunski časopisi prema broju štampanih radova u 2004

J BIOL CHEM 405017 6.355 6585P NATL ACAD SCI USA 345309 10.452 3084BIOCHEM BIOPH RES CO 64346 2.904 2312J IMMUNOL 108602 6.486 1793BIOCHEMISTRY-US 96809 4.008 1687J VIROL 74388 5.398 1464J AGR FOOD CHEM 27992 2.327 1261CANCER RES 105196 7.690 1253J NEUROSCI 93263 7.907 1233BLOOD 97885 9.782 1206NUCLEIC ACIDS RES 66057 7.260 1160CIRCULATION 115133 12.563 1129FEBS LETT 54417 3.843 1112NEUROSCI LETT 25138 2.019 1101J CLIN MICROBIOL 35117 3.439 1090TRANSPLANT P 9048 0.511 1070CLIN CANCER RES 23585 5.623 1052BRAIN RES 58204 2.389 1037J UROLOGY 39589 3.713 1029ONCOGENE 45546 6.318 1003

Časopis Ukupno citata Impact Factor ČlanciJ BIOL CHEM 405017 6.355 6585NATURE 363374 32.182 878P NATL ACAD SCI USA 345309 10.452 3084SCIENCE 332803 31.853 845J AM CHEM SOC 231890 6.903 3167PHYS REV LETT 229765 7.218 3575PHYS REV B 185905 3.075 4964NEW ENGL J MED 159498 38.570 316ASTROPHYS J 144264 6.237 2478J CHEM PHYS 138693 3.105 2772CELL 136472 28.389 288LANCET 126002 21.713 415CIRCULATION 115133 12.563 1129APPL PHYS LETT 112516 4.308 3731J IMMUNOL 108602 6.486 1793J GEOPHYS RES 105601 2.839 2085CANCER RES 105196 7.690 1253BLOOD 97885 9.782 1206BIOCHEMISTRY-US 96809 4.008 1687J NEUROSCI 93263 7 907 1233

Najcitiraniji časopisi u oblasti Life sciences 2004Abbreviated Title Total Cities Impact Factor Articles

ANNU REV IMMUNOL 14357 52.431 30CA-CANCER J CLIN 3725 44.515NEW ENGL J MED 159498 38.570 316NAT REV CANCER 6618 36.557 79PHYSIOL REV 14671 33.918 35NAT REV MOL CELL BIO 9446 33.170 84NAT REV IMMUNOL 5957 32.695 80NATURE 363374 32.182 878SCIENCE 332803 31.853 845ANNU REV BIOCHEM 16487 31.538 33NAT MED 38657 31.223 168CELL 136472 28.389 288NAT IMMUNOL 14063 27.586 130JAMA-J AM MED ASSOC 88864 24.831 351NAT GENET 49529 24.695 191ANNU REV NEUROSCI 8093 23.143 26PHARMACOL REV 7800 22.837 19NAT BIOTECHNOL 18169 22.355 138LANCET 126002 21.713 415

LIFE SCIENCE ČASOPISI PREMA IMPACT FACTORU ZA 2004Abbreviated Title Total Cities Impact Factor Articles

Najcitiraniji radovi (zaključnosa julom 2005) Authors Title Source Yr V Pg Hits

LOWRY, OH; ROSEBROUGH, NJ; FARR, AL; RANDALL, RJ

Protein Measurement with the Folin Phenol Reagent

JOURNAL OF BIOLOGICAL CHEMISTRY

1951 193 265 293,328

LAEMMLI, UK Cleavage f Structural Proteins During Assembly Of Head Of Bacteriophage-T4

NATURE 1970 227 680 192,022

BRADFORD, MM Rapid and Sensitive Method for Quantitation of Microgram Quantities of Protein Utilizing Principle of Protein-Dye Binding

ANALYTICAL BIOCHEMISTRY 1976 72 248 120,179

SANGER, F; NICKLEN, S; COULSON, AR

DNA Sequencing with Chain-Terminating Inhibitors

PNAS USA 1977 74 5463 63,909

CHOMCZYNSKI, P; SACCHI, N

Single-Step Method of RNA Isolation by Acid Guanidinium Thiocyanate Phenol Chloroform Extraction

ANALYTICAL BIOCHEMISTRY 1987 162 156 55,987

TOWBIN, H; STAEHELIN, T; GORDON, J

Electrophoretic Transfer of Proteins from Polyacrylamide Gels To Nitrocellulose Sheets - Procedure and Some Applications

PNAS USA 1979 76 4350 48,671

FOLCH, J; LEES, M; STANLEY, GHS

A Simple Method for the Isolation and Purification of Total Lipides from Animal Tissues

JOURNAL OF BIOLOGICAL CHEMISTRY

1957 226 497 35,646

SOUTHERN, EM Detection of Specific Sequences among DNA Fragments Separated by Gel-Electrophoresis

JOURNAL OF MOLECULAR BIOLOGY

1975 98 503 31,273

Distribucija učestalosti citiranosti 1900-avgust, 2005

>10,000 61 0.00%5,000-9,000 120 0.00%4,000-4,999 116 0.00%3,000-3,999 215 0.00%2,000-2,999 664 0.00%1,000-1,999 3,887 0.02%900-999 1,232 0.00%800-899 1,762 0.01%700-799 2,614 0.01% 600-699 4,077 0.02%500-599 6,637 0.03%400-499 12,557 0.06%300-399 27,059 0.14%200-299 74,025 0.37%100-199 343,269 1.73%50-99 953,064 4.83%25-49 2,006,529 10.1%15-24 2,226,603 11.2%10-14 2,106,995 10.6%5-9 3,891,542 19.5%2-4 4,931,952 24.7%1 3,343,789 16.7%

Number of Citations Approx # of Items Receive Citations % of WOS

Preporučena literatura

• Savić, Jovan Đ. : KAKO NAPISATI, OBJAVITI I VREDNOVATI NAUČNO DELO U BIOMEDICINI, “SavPO”, “Kultura”, Beograd, 2001.