6 ZAŠTO SU SREBRNJACI I BAKRENJACI OKRUGLI?

Svi srebrnjaci i bakrenjaci koje obično koristimo su okrugli (okruglog oblika). Srebrnjaci i bakrenjaci nisu okrugli samo u Japanu. Zašto su, onda, srebrnjaci i bakrenjaci okrugli?

Novac uvek koristimo kad prodajemo i kupujemo stvari. Zato bi bilo dobro da pri upotrebi ima pogodan (koristan) oblik.

Kako li bi bilo ako bi novac imao trouglast ili četvorouglast oblik? Kad bi bio takvog oblika, ako ima uglove, bili bi nezgodni za nošenje u ruci, a i neprikladni (nezgodni) za brojanje. Teško bi bilo smestiti ih čak i u novčanik i torbu. S druge strane, novčanici bi se lako oštećivali. Povrh toga, zabrinjavajuće (problem) je i kada nedostaje ili se slomi ivica novčića.

Međutim (Ali sada), kada su okruglog oblika, veoma su pogodni za korišćenje. A i ređe bi dolazilo do oštećenja novca. Stoga, novac se pravi okrugao.

Oblik novca nije bio okrugao od samog početka. U davnašnjoj (antičkoj) Kini, kao novac, korišćene su neobične (retke; čudne) školjke. (Kao dokaz tome) To dokazuje da, kad pogledate kanđije koji imaju veze sa novcem: "metalni novčić" i "blago (dobra)"; "vlasništvo" i "dobra"; "kupovina i prodaja" i "kupovina"; "troškovi puta" i "potrošiti"; "kirija" i "plata (kirija)"; "štednja" i "čuvati"; "uvoz i izvoz (trgovina)" i "razmena"; "kapital (fond)" i "bogatstvo", itd., svi su u vezi sa kanđijem za školjku. A opet, oni koji su imali alate (instrumente) poput motike i mača, menjali su ih za ono što su želeli (to je činjenica). Zato se kaže da je starokineski novac imao oblik motika i mačeva. Zatim, postojale su i one zemlje koje su koristile novac u obliku koplja.

Međutim, koristeći novac te vrste, malo po malo (postepeno; polako), shvatili su da je postao težak za korišćenje, pa je dobio današnji okrugao oblik.

7

U azijskim zemljama od davnina postoji običaj po kome se smatra da se obrok deli na glavno i sporedno jelo. Glavno jelo je hrana koja je postala središte svakodnevnog obroka i obično su to žitarice (žito). Sporedno jelo su meso, riba, povrće i druga sporedna jela koja se jedu zajedno sa tim žitaricama. I Japan spada u ovakvu grupu kulture ishrane (jela) i isto kao u mnogim azijskim zemljama, glavno jelo je pirinač. Istorija ishrane pirinčem japanskog naroda je stara i kaže se da je još (već) od Jajoi perioda počelo. Središte sporednog jela su bili riba, školjke, povrće i drugo. Izgleda da se u prošlosti praktikovalo jedenje mesa, ali u Nara periodu kada se širio Budizam, jedenje životinjskog mesa je počelo da se izbegava. Kao u sadašnjici (i danas), meso je počelo opet da se jede kada se (je) ušlo u Meiji period.

U japanskoj hrani upotrebljavaju se začini i verovatno je soja sos veoma važan. Jeste da sličnih stvari ima i u Kini i jugoistočnoj Aziji, ali svaki miris i ukus se razlikuju. Soja sos se ne koristi samo pri kuvanju već i za vreme (pri) jedenje tofua i sashimi-ja, i upotrebljava se tako što se malo poliva preko ribe i neophodan je za japansku hranu. Miso takođe, ne toliko kao soja sos, ali pre svega u miso supi, kuvanim jelima i sličnoj raznovrsnoj (različitoj) hrani se često koristi. Naravno so, šećer, sirće, sos, potom u skorije vreme hemijski (veštački) napravljeni začini su stvari bez kojih se ne može (ne mogu da nedostaju).

Kaže se da je uopšte japanska hrana laka. Kada se uporedi sa kineskom hranom u kojoj ima mnogo prženih i pečenih stvari sa koriščenjem ulja i jugoistočno-azijskom ljutom hranom

1

u kojoj se koriste začini, te stvari se dobro razumeju. U Japanu se dobija svežeg materijala u izobilju, osnova hrane je iskorišćavanje ukusa i mirisa tog materijala (koji taj material poseduje). Zato (Stoga; S tim) je važno da se material koji se koristi bira u periodu kada je najukusniji i da se pravi hrana, i opet, u zavisnosti od hrane na trpezi se oseća koje je godišnje doba (sezona). I ne samo to, sud u koji se stavlja napravljena hrana I u zavisnosti od hrane i sezone, boja, oblik, osobina materijala se zamišljaju i biraju se odgovarajući (sudovi). Kao što ima reči koje kažu (Kao što se kaže; Što bi se reklo): "japanska hrana se jede očima", ne kaže se samo kada je ukus dobar dobro je i smatra se, važno je da se i gledajući uživa.

Do pre rata, u mnogim domovima središte je bila japanska hrana, ali, posle rata, posebno od 30-e godine Shouwa ere, zajedno sa visokim ekonomskim rastom, može se reći (kaže se) da je ishrana počela da obiluje raznolikošću. Ima uticaja i na školsku ishranu i hleb je počeo naširoko da se jede, i zapadna i kineska hrana obilno postaju i hrana u domovima, svinjetina, govedina i druge vrste mesa i jaja, mlečni proizvodi i mnoge druge su počele da se ređaju na trpezi. Opet, u velikim gradovima, pored prodavnica japanske hrane sa sushijem, tenpurom, sojom i drugim počeli su da se viđaju natpisi sa hranom svake zemlje, pre svega kineskom, francuskom i ruskom hranom, a potom italijanskom, nemačkom, španskom, mexičkom, indijskom i dr. Može se reći da je se jednom internacionalizacijom u svetskim (svetskih) ukusima moglo lako uživati.

Ne samo da je broj vrsta porastao, nego su postale i praktične (korisne). Zahvaljujući staklenicima mnogo je povrća i voća, a bilo kad tokom cele godine mogle su se jesti. (Opet, ako se ide u market, naređano je mnogo smrznute hrane, instant hrane, kineske nudle i druga improvizovana hrana tako što se samo prelije vrućom vodom i ugreje). Opet, ako se ide u market, improvizovana hrana koja se samo polije vrućom vodom, zagreje i odmah može da se jede, kineske nudle, instant hrana i smrznuta hrana i slično, mnogo su naređane. Povrh toga, porastao je i broj gotove hrane kao što su pržena hrana i tempura i drugi i istovremeno i uspešne su postale (oživele su) i prodavnice (prodaje) toplog bentoa koji se kupi i noseći ga, vraćajući se, tako se odmah može jesti. Povrh toga, u prodavnicama brze hrane koje prodaju prženu piletinu i hamburgere ne mora se čekati i odmah se može jesti toplo.

Ovako, kako se menja društvo (zajedno sa promenom društva) i način ishrane Japanaca mnogo (je počeo da) se menja.

8 POZDRAVI OD SRCA

Kada sam jednom (ranije) putovao po Evropi, doživeo sam sledeće (imao sam ovakvo iskustvo). To se desilo kada smo se vozili turističkim autobusom tamo-amo razgledajući. U naručju sam nosila trogodišnje unuče. Oko 40 ljudi koji su se skupa vozili u autobusu su svi bili stranci. Delovali su kao ljudi koji vole decu i kada bi prolazili pored mene, gledali su lice moje unuke, smeškali se, mahali joj, uzimali je za ručice ili joj govorili na svom jeziku.

Nedugo zatim jedna sredovečna žena se približila mojoj unuci i rekla joj na japanskom "konnichiwa". Ta neočekivana stvar me iznenadila. Imala je zaista prijatan osmeh. Verovatno je imala priliku da ide u Japan. Zapamtila je japanski, a uz to je verovatno znala da smo mi japanke pa nas je namerno pozdravila na japanskom. Ja osećam veliku bliskost prema takvim ljudima.

Pitala sam se kako bi se Japanac poneo u takvoj situaciji. Kada bi se nepoznati ljudi našli zajedno u autobusu, da li bi se pozdravljali jedni sa drugima? Reklo bi se da ne bi baš razgovarali. Posebno, kada bi bili stranci sa decom, poput nas, pitam se kakav bi stav zauzeli prema njima.

2

Verovatno je malo onih koji bi se direktno obratili. Verovatno bi većina ljudi smatrala da je neprijatno i teško pričati sa ljudima koje ne poznaješ.

Na primer, bila je i ovakva situacija. Jednog jutra kada sam šetala hotelskom baštom, srela sam stariji bračni par. U prolazu, rekli su mi "good morning". Pošto sam ja u stvari nameravala da ćutke prođempored njih, njihovo obraćanje me zbunilo.

Naravno, ne mislim da u svemu treba da imitiramo strance, ali kada se sretnemo, mislim da je bitno pozdraviti se. Verovatno će naša osećanja biti preneta sagovorniku i ako ćutke pognemo glavu ili se samo pogledamo u oči. Međutim, možda bi bilo bolje kada bi uz to rekli nešto. Ujutru, kada se sretnemo, ako bismo veselim glasom rekli "dobro jutro", verovatno bi se i sagovornik lepo osećao. Kada se zahvaljujemo i od srca kažemo "hvala", verovatno se i sagovornik raduje. Reči su sredstvo kojim sagovorniku prenosimo sopstvena osećanja. Želela bih da, ukoliko je moguće, rečima jasno iskažemo svoja osećanja jedni drugima.

9 PRAVLJENJE KUĆA (IDEJA KUĆE)

Kaže se da je ljudski život počeo borbom protiv prirode. Kada kažemo borba, mislimo na to kako se u početku (čovek) štitio od okrutnosti prirode. Zbog toga, ljudi su pravili kuće. Ideje koje su se odnosile na klimu i okruženje postale su važan element (faktor) arhitekture.

Nekada su ljudi na Arktiku, kada dođe zima, sekli na kocke komade otvrdnutog snega i pravili kuće tako što su ih ređali jednu na drugu u obliku prevrnute činije. U hladnim predelima, snežne kuće izgledaju (mogu se smatrati) čudno, ali sneg slabije provodi toplotu od drveta ili kamena. Pošto su načinjene od snega, ne smemo rasplamsavati vatru, ali čak i sasvim mala vatra ili telesna temperatura, ukoliko toplota ne izlazi napolje, zagrejaće unutrašnjost sobe.

Zatim, kako li je bilo u toplim krajevima? Neka plemena u južnoj Africi pravila su kuće oblikujući blato (od stvrdnutog blata) i krov pokrivali travom. Zato što su kuće od blata dobre za izbegavanje (zaštitu) od sunčevih zraka.

I pored toga u toplijim zemljama poput jugoistočne Azije, u zemljama gde su kiše obilne, kada su kuće od blata, u trenu se sruše (raspadnu). Zatim, kombinujući bambus i drvo gradili su kuće sa dobrom ventilacijom. Opet, dešavalo se da nije (ne grade) direktno na tlu, već su postavljali stubove iznad zemlje i vode i grade kuće na njima.

Međutim, kakve su bile japanske kuće? Razmislimo prvo sa aspekta klime. Čak i da kažemo da su zime u Japanu hladne, u Tokiju je najniža prosečna temperatura -5, -6°C, pa se od hladnoće u određenoj meri možemo štititi ili paleći vatru, prilagođavajući odeću. Međutim, pored toga što je temperatura leti visoka, a pored toga i vlažnost vazduha je velika, tako da je veoma sparno. Zato su stari Japanci razmišljali kako da im leta budu sveža, tako da bi ih mogli provoditi što svežije i čistije. Ovakve japanske kuće iz prošlosti bile su sa malo shoujija, fusuma i malobrojnih zidova i tako bile korisne za bolji protok vazduha.

Zatim, da pogledamo sa strane materijala. Koristili su onaj material koji se mogao lako nabaviti u bilo kojoj oblasti. Tako je bilo i u arktičkim oblastima sa snegom is a bambusom i drvetom u jugoistočnoj Aziji. Ni Japan nije bio izuzetak. Stranci navodno često kažu da su japanske kuće napravljene od drveta i papira, ali veći deo materijala kojim su gradili nekadašnje japanske kuće je zaista bio takav. Pogotovu su stubovi i ostalo što pada u konstrukciju većim delom (gotovo uvek) drveni. Verovatno veliki razlog leži u činjenici da je u Japanu od davnina bilo mnogo drveća pogodnog za gradnju.

3

Međutim, postoje i loše strane drvenih kuća – lako truljenje temelja, lako izbijanje požara. Postoji i bojazan da će se srušiti zbog zemljotresa ili tajfuna. Zato se u poslednje vreme često koriste materije mineralnog porekla kao što su metal, cement. To je zbog toga što je postalo moguće lako nabaviti razne sirovine iz udaljenih mesta jer su se razvili saobraćaj i industrija. Opet, to je rezultat stranog uticaja i prihvatanja zapadnjačkog načina života. Doduše, i kod tih kuća kod kojih je korišćen materijal mineralnog porekla, postoje slabe tačke kao što je lakše provetravanje i velika vlaga, in e može lako da se proceni šta je u stvari bolje.

Kroz dugu istoriju, kuće nisu (bile) samo nešto čime bi se štitili od prirode, već su postale nešto čime obogaćujemo svakodnevni život. I ubuduće će verovatno biti nastavljeni napori sa ciljem da se stvore još čvršće, racionalnije i prijatnije kuće.

10 VREMENSKE IZREKE (POSLOVICE O VREMENU)

Vremenska prognoza emitovana na radiju ili TV-u je predvidela promenu vremena od strane stručnjaka, zasnovanu na podacima dobijenim posmatranjem. Na osnovu ove prognoze, mi planiramo sledeći dan i pripremamo šta ćemo poneti.

Ljudi su se nekada trudili da saznaju promenu vremena unapred, na osnovu izgleda neba ili vetra. Potom su ova saznanja sistematizovana i sakupljena i prenose se do današnjih dana putem izreka. Često nam se desi da iskusimo dešavanja prema ovim izrekama. Opet, moguće je naći razumna objašnjenja u vezi sa nekom od ovih poslovica.

Na primer, postoji izreka: "večernje rumenilo donosi vedar dan", i zaista, kada je nebo na zapadu crveno obojeno, sledećeg dana je najčešće vedro. Hajde da malo detaljnije razmislimo o ovim izrekama sa aspekta meteorologije.

Kada dođe veče, sunce se približi zapadnom horizontu i za tren potone i nestane. Zatim sunčevi zraci dijagonalno prodiru kroz vazdušni sloj koji pokriva zemlju. Zato je udaljenost koju prođu kroz vazduh mnogo veća danju.

Ovi zraci zelene, plave, ljubičaste i drugih boja koji dijagonalno padaju na zemlju, rasipaju se na sve strane kada se sudare sa molekulima vazduha i skoro da uopšte ne dopiru do nas. Međutim, crveni, narandžasti i ostali zraci nastavljaju pravo i boje celo nebo u crveno. Zato je to večernje rumenilo dokaz da je nebo na zapadnoj strani velikim delom vedro.

Zašto onda sledećeg dana bude lepo vreme ako je nebo na zapadu vedro? Japanskim nebom uglavnom duva zapadni vetar. Razlog promene vremena su i nizak i visok vazdušni pritisak koji se često kreću od zapada ka istoku, nošeni zapadnim vetrom. Prema tome, i vremenski uslovi se kreću od zapada ka istoku.

Kada posmatramo na ovaj način, jasno nam je zašto se često dešava da izreka "večernje rumenilo donosi vedar dan" odgovara realnosti. Ukratko, često se dešava da je to moguće iz sledećih razloga.

1) Kada se nebo zarumeni, nebo preko puta na zapadu je vedro.2) Vremenske prilike se kreću od zapada ka istoku.3) Sutra je lepo vreme, jer se lepo vreme premešta sa zapada.LJudi u prošlosti verovatno nisu smislili ovu izreku, znajući zašto nastaje ovo večernje

rumenilo. Međutim, među izrekama koje su nastale posmatranjem prirode, ima mnogo onih koje mogu da se objasne meteorološki.

4

11 KORIŠĆENJE STAKLA

Staklo ima bitnu ulogu u našim životima. Čak i ako se samo malo osvrnemo okolo u našem okruženju, verovatno ćemo primetiti da ne možemo izbrojati sve proizvode od stakla koji nas okružuju.

Staklo je drugačije od (Za razliku od) drveta i kamena, stvoreno je tako što su ga ljudi napravili i prvi je veštački material. Staklo ima dugačku istoriju, napravljeno je pre oko 5000 godina i ima dosta dobrih karakteristika. Kada pokazujemo te stare stvari, karakteristike su: da se lako topi na toploti, lako se izrađuje (obrađuje u) bilo koji oblik, (zbog providnosti) jasno propušta svetlost, a vodu i vazduh ne propušta i sl. Ovakve osobine se koriste za pravljenje: stakla za prozore kuća i vozila, čaša i flaša, sočiva i ogledala, fluorescentnih svetala (lampi) i sličnih proizvoda.

Pored toga, ljudi nisu samo pravili razne proizvode od stakla, već su menjali kombinacije sastojaka, što je rezurtiralo proizvodnju što boljih karakteristika stakla (već su u zavisnosti od menjanja kombinacije sirovina, uspeli u proizvodnji stakla još boljih osobina). To su primeri korišćenja flaša za pakovanje (za flaše u kojima se pakuju) hemikalija, jakog stakla za lekove, vatrostalnog stakla koje se koristi za posude (šerpe) i slično.

Opet, najbolja karakteristika stakla je što se proizvodi prema menjanju proizvodnih metoda. Na primer, iako se prozor auta ili vrata zgrade jako udare (ostaje samo u liniji pukotina), slomljeni deo stakla se ne razleće (rasipa), ne puca (i ako pukne,) i ne postaje oštar; slomljeni deo – kao zrno postaje staklo koje se koristi (zrna se mogu koristiti) (Npr, prozor na kolima i vrata na zgradi, iako se jako udare, samo nastaje pukotina i odlomljeni deo se ne rasipa, a i ako se polomi ne postoje oštri parčići, a (i) staklo koje postaje parče kao zrno, iskorišćava se; Npr, samo mala pukotina na prozoru auta ili na vratima zgrade nas jako šokira…).

I još, pored lakog topljenja na toploti, lake izrade bilo kakvog oblika, kao karakteristika stakla, ljudi su počeli istraživanja još šireg praktičnijeg korišćenja. Kada se staklo istopi i izvuče iz male rupe, mogu se napraviti veoma uzana i dugačka vlakna. Ova staklena vlakna imaju ulogu "na raznim mestima".

Staklena vuna, koja je napravljena od staklenih vlakana, pošto teško provodi toplotu, stavlja se u zidove kuća i zidove frižidera kao izolacioni materijal. Opet, tkanine koje su napravljene od staklenih vlakana, za razliku od pamuka i svile, pošto ne gore, odgovarajući su materijal za opremu za gašenje požara, zavese i slično.

Staklena vuna se koristi i kada se prave plastični proizvodi. Kada se staklena vuna stavi u plastiku, plastika postaje jača nego gvožđe. Pored toga, to je i dosta lakše od gvožđa. Zbog toga se umesto drveta i gvožđa staklena vuna koristi čak i za šlemove i brodove, skije i štapove za skok sa motkom.

Ljudi koriste odlične karakteristike stakla kao veštačkog materijala i prave razne proizvode. I ne samo to, kombinacijom sirovina i promenama načina proizvodnje, stvaraju se novi kvaliteti stakla. Opet, odlične karakteristike stakla se sve praktičnije koriste i počelo je pravljenje novih proizvoda. Veza našeg življenja (života) i stakla je od sada sigurno produbljenija.

5

1.Tamo je bilo toliko hrane da nije moglo sve da se pojedeそこでは食べきれないほどたくさん料理が出た。 To serve foodそこで料理が多くて、食べきれなかった。2.Nije da volim vrucinu, ali mi je leto uvek bolje od zime暑いが好きなわけではないんですが、冬より夏がもっといいだ。3.Mislim da je napolju hladno ali ne toliko da nemogu ici u setnju外で寒いことは寒いが、散歩に行けないほどではない。4.Ljudi ne mogu zajedno da rade ako jedni drugima ne pomazu人々は助け合いなければ、いっしょに仕事をしません。5.Postoji opasnost da ces izazvati saobracajnu nesrecu ako vozis umoran.疲れているときは、運転すると、事故を起こす恐れがある。

1. Za razliku od Hokaidoa, u Tokiju zime nisu toliko hladne.北海道と違って、東京で冬があまり寒くないです。

2.Sta bi radio da si se zatekao na mestu nesrece?

3.Tanaka je sklon kasnjenu u poslednje vreme.田中さんは最近遅れがちだ。

4. Pozajmio sam novac prijatelju pod uslovom da mi vrati do sledećeg meseca.

5. Rastužilo me je što sam se posvadjao s prijateljem.

私は友人とけんかしたのは悲しむようになった。

6