pravoslavni put 13

Download Pravoslavni Put 13

If you can't read please download the document

Post on 14-Jul-2016

228 views

Category:

Documents

6 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Pravoslavni put 13

TRANSCRIPT

PRAVOSLAVNI PUT, list Svetosavske omladinske zajednice pri hramu Svetog

PRAVOSLAVNI PUT, list Svetosavske omladinske zajednice pri hramu Svetog

Ahilija u Ariqu, Jul - septembar 2001., broj 13.

Izlazi sa blagoslovom Wegovog Peosve{tenstva Episkopa @i~kog Gospodina Stefana.

SADR@AJ:

Saveti misionarima

Intervju Pogled na hri{}anski `ivot sa kosova i metohije

Vidivo kao slika nevidivog Preobra`ewe Gospodwe

Ugasio se pale}i kandilo Svetom Savi

Pismo u davna vremena putovaloga Judejanina ka u~itequ Ravvi Aaronu o Isusu Hristu

Du{manin

Mala vrlina istrajnosti

Vapaj Jagweta

Bla`ena kon~ina starca Josifa Isihaste

@ivot cara mu~enika Nikolaja Romanova

Sabor svetih novomu~enika i ispovednika zemqe ruske

Starac Avakum

SPASI NAS HRISTE

Kad u tvojoj gre{noj du{i

pojave se mnoge boli,

i svet ovaj kad se ru{i

u srcu se tiho moli.

Kad te tvoje strasti gu{e,

nikog nema{ da te voli,

stani u dno svoje du{e

i skru{eno ti se moli.

Kad ti |avo veru gazi

pakost svoju da utoli,

bdi nad sobom, stra`i, pazi

i svim bi}em ti se moli.

Tad }e du{a u svom smradu

zaiskati vode ~iste,

zaplakati u svom jadu:

smiluj se na mene Hriste.

Pokucaj na vrata srca

i razru{i dveri klete,

i od starca koji grca

Ti na~ini ~edno dete.

I od tro{ne ove ku}e

Ti sazidaj crkvu svoju

ve~noj slavi Tvojoj tu }e

svete pesme da se poju.

Sa{a Simovi}

SAVETI MISIONARIMA

P r e o b u k a

Pokajte se,

jer se pribli`i carstvo nebesko

Pokajawe je po~etak svih po~etaka u duhovnom `ivotu. Duhovni `ivotpravilno po~iwe samo ona du{a, koja po~iwe sa pokajawem. Pravilno po~eti zna~i polovinu svr{iti. Zato i Prete~a i Spasiteq po~iwu svoju propoved pozivom qudi k pokajawu. Pokajte se!

Neka i tebi to bude pravilo, propovedni~e: gde god do|e{ da javqa{ nauku Spasiteqa, prvo govori o pokajawu i pozivaj du{e na pokajawe. Ako tako ne u~ini{, li~i}e{ na seja~a, koji baca dobro seme po svakom korovu.

Pokajawe je kao preobuka. Svak ko ho}e da iza|e pred lice carevo, svla~i prqavu ko{uqu i obla~i se u ~istu. Ina~e }e biti oteran ispred cara (vidi Mat. 22, 12). Za{to se pravoslavni narod preobla~i u nedeqni dan? Jer izlazi pred lice Cara nad carevima.

Du{a potrebuje preobuku ~e{}e nego telo. Jer se du{a br`e i ~e{}e prqa nego telo. Na primer: du{a mo`e da se uprqa od bezbo`nih misli i ne~istih `eqa. A takve prqave misli i `eqe padaju na du{u ~ovekovu kao nevidqiva pra{ina svaki dan. Zato je hri{}aninu potrebno svaki dan ~istiti svoju du{u, preobla~iti je. Ta duhovna preobuka vr{i se kroz pokajawe.

Propovednik treba da o~ekuje tri vrste qudi koji }e odbijati pokajawe.

Prvi }e re}i da ih je stid mewati svoj gre{ni na~in `ivota i izdvajati se u tome od svojih srodnika i suseda. Wima treba govoriti o Sudu Bo`jem. Ne}e vam, recite, pomo}i na Sudu Bo`jem ni srodnici ni susedi. U onome svetu druga~ije je srodstvo i druga~ije je susedstvo od ovoga na zemqi. Tamo se du{e grupi{u prema delima svojim u ovome zemaqskom `ivotu.

Drugi }e re}i, da ih je strah stupiti na put pokajawa. Te`ak je, vele; mu~an je. Ne mogu izdr`ati. Wima treba govoriti o milosti Bo`ijoj, koja je blizu svakome pokajniku. Ono {to se qudima ~ini te{ko ili nemogu}e, Bogu je lako. Govoriti im, da je wihov strah neosnovan i glup kao strah male dece, koja pla~u kad ih majka ho}e da okupa i preobu~e. A kad se okupaju i preobuku onda se zadovoqno smeju.

Tre}i }e re}i da oni nemaju za{ta da se kaju. Re}i }e, da oni nemaju nikakva greha na du{i. Me|utim sva im du{a zaudara na greh; ali oni ne ose}aju r|av zadah svoje gre{ne du{e. Takvima treba govoriti o grehu, kao najve}em tajnom zlu, koje postepeno ubija ~oveka. Govoriti im treba o uzrocima greha, o mno`ewu greha i o posledicama greha, koje ~oveka neminovno posti`u u ovome i u onome `ivotu.

Ako propovednik bude o svemu ovome razmi{qao s molitvom Bogu, i ako bude ovako postupao, ima}e uspeha. I oseti}e nebesku radost u srcu, kad uspe bar jednoga gre{nika da privede k pokajawu. Samo neka propovednik bodro pazi na {to ~e{}u preobuku svoje sopstvene du{e. Tako }e primiti dvojnu nagradu od Gospoda: zbog ~istote svoje du{e i zbog pokajanog gre{nika, koga je on privoleo da se preobu~e.

Ovo je savet, koji nosi naziv: Preobuka.

Ne zve~i nego le~i

Misionar Hristov ~esto }e ~uti grehe od qudi, kakve nije mogao ni sniti niti pomisliti. No neka se ne upla{i, neka saslu{a mirno, i odr`i mir svoj u sebi. Neiskusan misionar ~uv{i takve grehe odmah po~ne osu|ivati: To je sramota! Kako si to mogao u~initi? Kako si se usudio na takav greh? A iskusan misionar tako ne govori. Jer on zna, da se osu|ivawem duhovne rane ne le~e nego jo{ vi{e pozle|uju.

Pri~a se, kako je sve{tenik ispovedao neku babu trova~icu. Pa kad je saslu{ao babin greh sve{tenik se uzbudi i po~ne babu jako reziliti. Baba slu{ala, slu{ala, pa rekla sve{teniku: Ne zve~i nego le~i, pope!

A kako iskusan duhovnik postupa pokazuje ovaj primer. Otac Siluan li~no mi je to pri~ao. U na{ manastir, ka`e, do{lo nekoliko isku{enika. Oni su `iveli u manastiru nekoliko godina. Jednoga dana ~ujem ja, da }e jedan od wih da napusti manastir. Upitam wegovog starca da li je to istina, i starac mi to potvrdi. Za{to? Zato, veli, nai{la na wega sumwa u svu veru Bo`ju. Ja sam mu, veli, dokazivao i dokazivao istinitost vere, no nisam ga mogao ubediti. I starac zamoli mene, da ga i ja pozovem i da ga ube|ujem. Onda ja, pri~a otac Siluan, odem u svoju }eliju i pred ikonom Svete Bogorodice o~itam moleban za toga mladi}a. Uz to se pomolim Bogorodici, da me urazumi, kako da postupim i {ta da govorim mladi}u.

Kad sam to svr{io, pozovem mladi}a k sebi, posadim ga kraj sebe i ponudim ~aj. On mi onda sve ispri~a: kako je posumwao u sve, i kako ne mo`e vi{e nikako da se moli Bogu. Sumwam, veli, i da me ~uje Bog; sumwam ~ak i da ima Boga.

Na to mu ja blago reknem: Pa to je obi~no isku{ewe, koje na mnoge napada. I na mene je dolazila ta sumwa. I ja sam se mu~io i mu~io ne kao ti tako kratko vreme nego dugo dugo vremena. No stidio sam se, da to ikome ka`em. Borio sam se juna~ki. Preko voqe kle~ao sam na molitvi i dr`ao sve pravilo. Dok jedne no}i nije zabelila zora u no}i moje du{e. Te no}i ja viknem u o~ajawu: Gospode Isuse Hriste, Spasitequ tolikih gre{nika, zar zaista ho}e{ da pusti{ du{u moju da propadne? A kad sam to viknuo zapla~em se, i padnem licem na zemqu. Dugo sam jecao i ridao, pa u tome i zaspao. [ta mi se tada na snu javilo, ne}u ti pri~ati. Glavno je, kad sam se probudio, ja sam bio kao iznova ro|en. Srce mi je gorelo u prsima, i radost mi je ispuwavala svu du{u. Od toga dana vi{e me nikada sumwa nije mu~ila.

I tebi }e do}i takav radostan dan. Samo budi junak i bori se. Ne podaji se crnoj sumwi, koja dolazi od paklenih sila. Ne o~ajavaj. Gospod je blizu. On gleda tvoju borbu. On je gotov da pomogne. Samo ne}e odmah. On ~eka da se ti sam bori{ dokle mo`e{. A kad ti u~ini{ svoje, onda }e On u~initi svoje. Ne boj se. Nije to ni{ta. To su i drugi imali. To sam i ja imao. To je kao jedna mala groznica. Pro}i }e.

Ove re~i mladi}a su razgalile i ohrabrile. I on se re{io da ostane u manastiru. I posle kratkog vremena on se i ispovedio svome starcu, da je sva sumwa iz wega izletela. I molio je starca za opro{taj.

I tako je o. Siluan kao ve{t duhovnik vratio jednu pokolebanu du{u k veri. I u~inio je to ne kakvim te{kim i zapletenim dokazivawem istine Bo`je no milo{}u i qubavqu prema ~oveku i snishodqivo{}u prema slabostima ~ove~jim.

Tako postupaj i ti, misionare Cara Hrista. Seti se kako Gospod nije ni jednom re~ju ukoreo Zakheja, ni `enu gre{nicu, ni razbojnika. Nemoj ni ti koreti ni osu|ivati.

Seti se, kako razuman lekar postupa u bolnici sa bolesnicima. Ne vi~e, ne osu|uje, nego le~i. I ti tako postupaj. Du{e gre{ne - du{e su bolesne. Wima treba melem a ne ukor.

- Ne zve~i nego le~i!

POGLED NA HRI[]ANSKI @IVOT

SA KOSOVA I METOHIJE1. Mi hri{}ani za na{u ve~nu i najva`niju otaxbinu imamo Nebeski Jerusalim, a opet nema tog Srbina koji gubitak Kosova i Metohije ne}e tragi~no shvatiti. Kako rasu|ivati u tom slu~aju, kada postoji opasnost da briga za zemaqsko postane privezanost za zemaqsko na {tetu nebeskog ?

Kao hri{}ani, `ive}i jo{ u ovom `ivotu mi svakodnevno do`ivqavamo radost i predukus Carstva Nebeskog. Po{to se sam ~ovek sastoji od du{e i tela, i na{ se `ivot na zemqi nikada ne mo`e zasnivati samo na zemaqskim i prolaznim vrednostima. Gospod nas zato u~i, da najpre i{temo carstvo Bo`ije, i pravdu Wegovu, a sve ostalo od zemaqskog naknadno }e nam se dodati (up. Mt. 6, 33).

Imaju}i ovo u vidu, mi hri{}ani danas, naro~ito na Kosovu i Metohiji, svesni smo posebnog istorijskog zna~aja ove blagoslovene zemqe za ceo srpski narod i na{u Crkvu. Kosovo i Metohija je vekovima bila i du{a i duhovna svetlost na{em narodu, svetlost koja je Hristom osvetqavala na{ krstonosni put kroz istoriju, pritom nam daju}i brojna svetila - svetiteqe Bo`ije.

Na{i sveti manastiri i crkve na ovim prostorima su bili i ostali duhovni putokazi srpskom narodu kuda da ide i za koga treba da `ivi. Ali, isto tako svesni smo da u istoriji ima trenutaka kada je nemogu}e zaustaviti tok doga|aja bez obzira na to koliko nam oni ne odgovaraju. Opstanak Crkve i vere Hristove nikako ne sme da zavisi od prolazne politi~ke realnosti i re{ewa koja qudi donose. Ru{ewe na{ih crkava i svetiwa je velika tragedija, ali na prvom mestu za one koji to ~ine, jer su istinite re~i Sv. apostola Pavla da }e svakoga koji ru{i hram Bo`iji sam Bog uni{titi (1. Kor. 3, 17). Zato smo mi, kao dana{wi ~uvari preostalih kosovsko

Recommended

View more >