Poštovani Studenti,

S obzirom da štampanje materijala koji sam pripremila za predmet “Uvod u finansijsko poslovanje”, nije završeno, zato ovom prilikom želim da Vas obavestim o sadržaju rada i pitanjima za kolokvijum.

Obradila sam sledeće delove nastavnog plana i programa predmeta “Uvod u finansijsko poslovanje” :– NASTANAK, PREDMET I RAZVOJFINANSIJA– UVOD U JAVNE FINANSIJE– FINANSIJSKA KONTROLA–FINANSIJSKA TRŽIŠTA– FINANSIRANJE PREDUZEĆANA TRŽIŠTU KAPITALA– MEĐUNARODNO KRETANJE KAPITALA–CENTRALNA BANKA, POSLOVNE BANKE, OSIGURAVAJUĆADRUŠTVA I DRUGE FINANSIJSKE INSTITUCIJE

PREDGOVOROvaj rad (skripta) predstavlja pokušaj da na celovit način spoji teorijska i

praktična iskustva iz oblasti savremenih finansija. Mada je pisan stručnimjezikom, trudila sam se da olakšam čitanje i praćenje ove složene materijeupotrebom tabela, definisanjem pojmova, grafikonima, slikama i sl. Rad jenamenjena prvenstveno studentima Visoke poslovne škole strukovnih studijau Novom Sadu za izučavanje predmeta „Uvod u finansijsko poslovanje“, alimože biti od koristi i široj čitalačkoj publici.

Poslednjih godina u oblasti finansija sve više na značaju dobijaju finansijska tržišta i pitanja, kako i na koji način finansirati preduzeća na tržištukapitala. Međutim, kod nas uočljiva je brojnost naučno-stručne literatureiz oblasti finansijskih tržišta, ali i veoma skroman broj radova koji se odnosena finansiranje preduzeća na tržištu kapitala. Nažalost, u našoj zemlji i daljepostoji nedostatak znanja iz ove oblasti. U većini slučajeva dominira normativnii formalistički pristup finansiranju. Ne shvatajući da je moguć i unosnijinačin finansiranja i ulaganja, na svetskom finansijskom tržištu, uz isto takomali rizik, ili čak bez njega.

Danas se postavljaju brojna pitanja iz oblasti finansija, kao na primer:pitanja vezana za vremensko angažovanje kapitala, sigurnost povraćaja sredstava, određene olakšice kroz ulaganja na tržištima kapitala, rizik ulaganjaitd. Postavlja se i pitanje uloge banaka i drugih finansijskih institucija, a posebnoberzi, na tržištu novca i kapitala. Cilj ovog rada je da odgovore na svata i njima slična pitanja traži u razvoju svetskog iskustva iz oblasti finansijskihtržišta, i da afirmiše znanje i stručnost, posebno kod mladih ljudi. Za njihje ova oblast kao stvorena, jer nudi obilje uzbuđenja, akcije i dešavanja.Rad je strukturiran u sadržaj od dva poglavlja, koja u potpunostiodgovaraju nastavnom planu i programu, i predstavljaju osnovu predmeta„Uvod u finansijsko poslovanje“ koji se predaje studentima druge godine, naVisokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu.Obrađuje sledeće delove sadržaja:– NASTANAK, PREDMET I RAZVOJFINANSIJA– UVOD U JAVNE FINANSIJE– FINANSIJSKA KONTROLA–FINANSIJSKA TRŽIŠTA– FINANSIRANJE PREDUZEĆANA TRŽIŠTU KAPITALA– MEĐUNARODNO KRETANJE KAPITALA–

CENTRALNA BANKA, POSLOVNE BANKE, OSIGURAVAJUĆADRUŠTVA I DRUGE FINANSIJSKE INSTITUCIJEU prvom delu koji nosi naziv: Opšti pristupi finansijskom poslovanjuobrađena su sledeća pitanja: Uvod: Nastanak i razvoj finansija, Predmet naukeo finansijama; Uvod u javne finansije: Pojam i klasifikacija javnih prihodai rashoda, Ekonomija javnog sektora – uloga države i ekonomska regulacijaprirodnih monopola; Menadžerski nivoi, finansijsko planiranje i kontrola.Drugi deo nosi naziv: Finansijsko poslovanje preduzeća na tržištu kapitala.U ovom delu knjige koji ima centralni teorijski i praktični značaj obrađenasu najznačajnija pitanja vezana za finansijska tržišta i finansijsko poslovanjepreduzeća na tržištu kapitala: Savremena finansijska tržišta – pojam,uloge, funkcionisanje i karakteristike, tržište novca, tržište kapitala; Najvažnijeinstitucije na finansijskim tržištima; Hartije od vrednosti – instrumentifinansijskih tržišta; Finansiranje preduzeća na tržištu kapitala: Kako se finansirajupreduzeća na tržištu kapitala? Finansijski instrumenti koje koristekompanije na berzi; Emitovanje akcija na berzi: Priprema preduzeća, Nadzoru preduzećima, Programi i procedure za sprovođenje strategije, Sam tokprocesa; i Međunarodni standardi i kretanje kapitala.

Rad sam strukturirala na sledeći način:

SADRŽAJPREDGOVOR.............................................................................................. 3I DEOOPŠTI PRISTUP FINANSIJSKOM POSLOVANJU1. RAZVOJ I PREDMET NAUKE O FINANSIJAMA.....................111.1. NASTANAK I RAZVOJ FINANSIJA.........................................111.2. PREDMET NAUKE O FINANSIJAMA................................... 152. UVOD U JAVNE FINANSIJE......................................................... 192.1. DEFINISANJE JAVNIH PRIHODA I JAVNIH RASHODA*... 192.1.1. POJAM, RAZVOJ I KLASIFIKACIJA JAVNIHPRIHODA...................................................................................... 192.1.2. POJAM I PODELA JAVNIH RASHODA.......................... 212.2. JAVNA DOBRA I TIPOVI JAVNIH PREDUZEĆA.................. 222.3. EKONOMSKA REGULACIJA PRIRODNIH MONOPOLA.... 262.3.1. KONTROLA PROFITNE STOPE...................................... 302.3.2. PLAFONIRANJE CENA.................................................... 312.3.3. GLAVNI RAZLOG DRŽAVNE REGULACIJE ISPREČAVANJE ZLOUPOTREBE............................................... 332.4. ULOGA DRŽAVE....................................................................... 352.4.3. ULOGA DRŽAVE U TRŽIŠNIM PRIVREDAMA............ 352.4.2. ULOGA DRŽAVE U TRANZICIONIM PRIVREDAMA. 373. MENADŽERSKI NIVOI I FINANSIJSKA KONTROLA........... 403.1. NIVOI MENADŽMENTA......................................................... 40

3.2. EFEKTIVNA KONTROLA........................................................ 413.3. FORMIRANJE KONTROLNIH SISTEMA............................... 433.3.1. ELEMENTI KONTROLNIH SISTEMA............................ 433.3.2. BUDŽETSKI PROCES I VRSTE BUDŽETA.................... 463.3.3. REVIZIJA............................................................................ 48

II DEOFINANSIJSKO POSLOVANJE PREDUZEĆANA TRŽIŠTU KAPITALA4. SAVREMENA FINANSIJSKA TRŽIŠTA –POJAM, ULOGE I KARAKTERISTIKE...................................... 534. 1. POJAM FINANSIJSKOG TRŽIŠTA ........................................ 534.2. FUNKCIONISANJE I OSNOVNE DETERMINANTEFINANSIJSKOG TRŽIŠTA............................................................... 554.3. OSNOVNE KARAKTERISTIKE SAVREMENIHFINANSIJSKIH TRŽIŠTA................................................................. 574.4. TRŽIŠTE KAPITALA................................................................. 604.5. TRŽIŠTE NOVCA I KRATKOROČNI FINANSIJSKIINSTRUMENTI................................................................................. 665. NAJVAŽNIJE INSTITUCIJE FINANSIJSKOG TRŽIŠTA........ 695.1. CENTRALNA BANKA.............................................................. 705.2. CENTRALNA BANKA I BANKARSKI SISTEM UOSIGURAVANJU PONUDE NOVCA ............................................. 735.3. DEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE............................. 825.4. UGOVORNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE............................ 855.4.1. OSIGURAVAJUĆE KOMPANIJE...................................... 855.4.2. PENZIONI FONDOVI............................................................. 875.5. INVESTICIONE KOMPANIJE.................................................. 886. HARTIJE OD VREDNOSTI – INSTRUMENTIFINANSIJSKIH TRŽIŠTA.............................................................. 936.1. OSNOVNA OBELEŽJA HARTIJA OD VREDNOSTI............. 936.2. VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTI......................................... 946.3. FINANSIJSKI DERIVATI KAO PREDMET JAVNEPONUDE............................................................................................ 956.4. AKCIONARSKA EKONOMIJA I POSLOVANJEAKCIJAMA........................................................................................ 966. 4. 1. OPŠTE NAPOMENE O AKCIJAMA............................... 966.4.2. AKCIJE I AKCIJSKI KAPITAL......................................... 976.4.3. VRSTE AKCIJA.................................................................. 996.4.4. CENA AKCIJE.................................................................. 1016.4.5. METODI ZA IZRAČUNAVANJE CENE AKCIJE.......... 1036.4.6. PRODAJA I KUPOVINA AKCIJA................................... 1086.4.7. PRIMARNO I SEKUNDARNO TRŽIŠTE AKCIJA........ 1097. FINANSIRANJE PREDUZEĆA NA TRŽIŠTU KAPITALA.....1117.1. OPŠTE NAPOMENE O FINANSIRANJU PREDUZEĆA NATRŽIŠTU KAPITALA......................................................................112

7.2. POJAVLJIVANJE KOMPANIJE NA BERZI............................1147.3. LISTIRANJE..............................................................................1147.4. FINANSIJSKI INSTRUMENTI KOJE KORISTEKOMPANIJE ZA FINANSIRANJE NA ORGANIZOVANOMTRŽIŠTU...........................................................................................1177.4.1. AKCIJE...............................................................................1177.4.2. DUŽNIČKI FINANSIJSKI INSTRUMENTI................... 1208. EMITOVANJE AKCIJA U FUNKCIJI FINANSIRANJAPREDUZEĆA.................................................................................. 1238.1. PRIPREMA PREDUZEĆA....................................................... 1238.2. NADZOR I KONTROLA U PREDUZEĆU............................. 1258.3. PROGRAMI I PROCEDURE ZA SPROVOĐENJESTRATEGIJE................................................................................... 1258.4. METODOLOGIJE MERENJA RIZIKA................................... 1268.5. IZBOR TIMA ZA SPROVOĐENJE EMISIJE JAVNEPONUDE AKCIJA PREDUZEĆA................................................... 1278.5.1. IZBOR INVESTICIONOG BANKARA............................... 1288.5.2. IZBOR RAČUNOVODSTVENE AGENCIJE.................. 1298.6. TOK PROCESA U PREDUZEĆU............................................ 1309. MEĐUNARODNI STANDARDI I KRETANJE KAPITALA.... 1369.1. REGULATIVE SAVREMENIH FINANSIJSKIH TRŽIŠTA... 1369.1.1. REGULATIVA U VELIKOJ BRITANIJI.......................... 1369.1.2. REGULATIVA U SAD...................................................... 1379.1.3. REGULATIVA U OSTALIM ZEMLJAMA...................... 1399.2. PRINCIPI REGULACIJE INSTRUMENATATRŽIŠTA KAPITALA PREMA MEĐUNARODNIMSTANDARDIMA............................................................................. 1419.3. ULOGA PREDUZEĆA U MEĐUNARODNIM TOKOVIMAKAPITALA....................................................................................... 1439.4. TOKOVI STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA (SDI) ....... 1459.5. MEĐUNARODNO KRETANJE KAPITALA – ULOGABERZE ............................................................................................ 148LITERATURA:........................................................................................ 153PRILOZI:BILANS STANJA – PRIMENA U PRAKSI............................................. 157BILANS USPEHA – PRIMENA U PRAKSI............................................ 165PROSPEKT ZA FINANSIRANJE PREDUZEĆA – PRAKTIČNAPRIMENA.................................................................................................. 169REČNIK..................................................................................................... 173

Pitanja za kolokvijum :

RAZVOJ I PREDMET NAUKE O FINANSIJAMA (prvo poglavlje)

Pitanja za proveru znanja:

Istorijski posmatrano finansije su se pojavili prvi put u ________________državama.Veliki doprinos razvoju finansijske nauke dao je John Stuart Mill u ___veku, zauzimajući jasan stav po pitanju _____________________________Značajan doprinos razvoju finansijske nauke u XIX I XX veku dali su sledećinaučnici ___________________________________________________Naziv funkcionalne finansije prvi je upotrebio američki naučnik _________________________________________________________________

Termin (pravac) u nauci o finansijama koji je u anglosaksonskoj literaturinazvan kao _____________________________________________prvi je upotrebio Keyns.Predmet izučavanja nauke o finansijama odnosi se na: _________________________________________________________________________

Odgovore na postavljena pitanja potražite u sledećem tekstu:

Istorijski posmatrano finansije su se pojavili prvi put u robovlasničkim državama. Veliki doprinos razvoju finansijske nauke dao je John Stuart Mill u XIX veku zauzimajući jasan stav po pitanju oporezivanja.Značajan doprinos razvoju finansijske nauke u XIX I XX veku dali su I sledećinaučnici John Stuart Mill, Keyns, Abba Lerner (prvi je upotrebio naziv funkcionalne finansije), Sax, Jakob, Karl Henrich van Ray itd

Da bi se savladale ogromne teškoće koje je donela velika svetska ekonomskakriza, preduzete su mnoge mere primenom finansijskih instrumenatašto je obogatilo finansijsku nauku. Praksa je pokazala da nije potrebnabudžetska ravnoteža u vreme depresije, već da povećanjem državnih rashoda(zaduživanjem države kod centralne banke), treba povećati opštu tražnjukako bi se uspostavila narušena ravnoteža sa ponudom, što će za posledicuimati oživljavanje proizvodnje. Ovaj pravac u nauci o finansijama nazvan jeu anglosaksonskoj literaturi kao fiskalna teorija (Fiscal theory), na koju seoslanja fiskalna politika (Fiscal policy), termin koji je prvi upotrebio Kejns(Keynes).

Nauka o finansijama predstavlja deo ekonomske nauke koja obuhvatamikro i makro finansiranje. Mikrofinansije se pretežno bave izučavanjemstrateških finansijskih problema jednog privrednog subjekta, dok se makrofinansijebave izučavanjem problema finansiranja razvoja društva kao celine.Možemo reći da finansije kao pojam znače novčanu stranu svih tokova nacionalneprivrede. Saglasno iznetom predmet izučavanja nauke o finansijamaodnosio bi se na:1. novčana plaćanja2. kreditne odnose3. politiku prikupljanja i ulaganja novčanih sredstava

4. emisiju novca5. monetarno-kreditnu i deviznu politiku6. fiskalne finansije7. organizaciju i aktivnost bankarskog poslovanja8. finansijsko osiguranja

UVOD U JAVNE FINANSIJE (drugo poglavlje)

Pitanja za proveru znanja:Predmet izučavanja savremene nauke o javnim finansijama?Definicija pojma javnih prihoda?Definicija pojma javnih rashoda?Podela javnih prihoda?Podela javnih rashoda?Koje su dve osnovne kateristike javnih dobara?Javna dobra se najčešće osnivaju u oblasti1. ______________________________________________________2. ______________________________________________________Koja su dva tipa ekonomske regulacije?

Odgovore na postavljena pitanja potražite u sledećem tekstu:

Savremena nauka o javnim finansijama izučava sve faktore finansijskedelatnosti države kao što su:1. Javni ili državni prihodi u okviru kojih se izučavaju porezi, doprinosi,takse, carine i druge vrste tih prihoda;2. Javni ili državni rashodi, njihova priroda ili uticaj na privredni razvoj,na konjukturna kretanja, zaposlenost, strukturne promene u privredi,opštu tražnju ciljeve ekonomske politike, regionalni razvoj itd.;3. Državni budžet u okviru koga se izučava pitanje donošenja i izvršenjaciljeva koji se njime ostvaruju, kontrola izvršenja i sl.;4. Javni dug unutar koga se izučavaju vrste državnih zajmova, granicezaduženja, ekonomski uticaj na razvoj nacionalne ekonomije itd.;5. Fiskalna harmonizacija i fiskalno izvršenje itd.

Dve su osnovne karakteristike javnih dobara:1. raspoloživost javnog dobra je podjednaka za sve korisnike pa se stogamoraju kolektivno trošiti – u pitanju je tzv. nerivalna potrošnja2. iz zajedničke potrošnje javnog dobra je nemoguće ili veoma teško isključitione korisnike koji ne učestvuju u plaćanju troškova tog dobra – u pitanjuje tzv. neisključivost

Tipovi ekonomske regulacije su:1. implicitna regulacija i2. eksplicitna regulacija

.Radi ostvarivanja svojih zadataka i funkcija koje je država, na osnovuustava i zakona, obavezna i dužna da izvrši, potrebna su joj određena finansijskasredstva, odnosno ona mora imati određene prihode. Ta sredstvakoja je država prikupila (putem poreza, doprinosa i sl) da bi podmirila javnepotrebe, odnosno izvršava zadatke i funkcije iz svoje nadležnosti nazivamojavnim ili državnim prihodima. Najčešće u finansijskoj teoriji imamo sledećupodelu javnih prihoda:1. redovni i vanredni,2. javno-pravni i privatnopravni3. originarni i derivativni,4. prihodi od stanovništva i prihodi od pravnih lica,5. povratni i nepovratni prihodi,6. namenski i nenamenski prihodi.Javne rashode kao i javne prihode, možemo podeliti u različite grupeimajući u vidu različite kriterijume. U finansijskoj nauci javni rashodi se najčešćedele na:1. redovne i vanredne,2. produktivne i neproduktivne,3. funkcionalne, investicione i transferne,4. rentabilne i nerentabilne,5. lične i materijalne,6. konstantne i varijabilne.Javna preduzeća se najčešće osnivaju u oblasti prirodnih monopola iu strateški važnim sektorima. Kod nas su kao delatnosti od opšteg interesaoznačene sledeće:– infrastruktura- elektroprivreda, železnički saobraćaj, PTT, vazdušnisaobraćaj, radio televizija;– korišćenje i upravljanje dobrima od opšteg interesa – vodoprivreda,šumarstvo, energetika, putna privreda i sl.;– komunalne delatnosti;– delatnosti od strateškog značaja za Republiku Srbiju, kao i delatnostineophodne za rad državnih organa i organa jedinica lokalne samouprave.

MENADŽERSKI NIVOI I FINANSIJSKA KONTROLA (treće poglavlje)

Pitanja za proveru znanja:Koji su tipovi ili nivoi menadžmenta?Zašto je potrebna kontrola u savremenim uslovima privređivanja?Šta su finansijski izveštaji i za šta se koriste?Šta je bilans stanja?Šta je bilans uspeha?Šta je budžet?

Koje su vrste budžeta?Šta je investicioni centar?Šta je revizija?Vrste revizije?

Odgovore na postavljena pitanja potražite u sl. tekstu:

Uobičajena je podela na sledeće tipove ili nivoe menadžmenta:1. Menadžeri prve linije (prvog nivoa)2. Srednji menadžeri3. Glavni menadžeri (manji broj ljudi)4. Funkcijski menadžeri5. Generalni menadžeri

Funkcija kontrole omogućava menadžerima da kontrolišu efikasnostplaniranja, organizovanja i vođenja, kao i da, po potrebi, preduzmu korektivnemere. Dakle, kontrola je četvrta upravljačka funkcija u menadžmentprocesu, ali je isto toliko važna kao i prethodne tri. Organizacije koriste kontrolneprocedure da bi mogle da ostvare zadovoljavajući napredak ka svojimciljevima i da efikasno koriste svoja sredstva.Kontrola je proces koji trebalo da obezbedi da stvarne aktivnosti budupodudarne s planiranim. U praksi, kontrola je mnogo obuhvatnija od planiranja.Jedan od razloga zbog kojeg je potrebna kontrola, je taj što i najbolji planovimogu da krenu naopako. Međutim, pomoću kontrole menadžeri moguda prate promene u poslovnom okruženju i njihovo dejstvo na finansijski napredak organizacije.Imajući u vidu brzinu kojom je poslednjih godina došlo do promenau organizacionom ambijentu, aspekt kontrole postaje sve važniji.Između ostalog, kontrola je potrebna u savremenim uslovima zbog:– Kreiranja boljeg (totalnog) kvaliteta;– Savladavanja promena (da odgovori na finansijske rizike i mogućnosti);– Uvođenja bržih ciklusa (posebno za nestandardizovane proizvode iusluge);– Dodatna vrednost (prednost u odnosu na konkurenciju);– Uvođenje delegiranja i timskog rada (participativni menadžmentuvodi promene u prirodu kontrolnog procesa – menadžer ne sputava rad radnika).

Revizija kao vrsta kontrolnih aktivnosti (proces ocenjivanja) može sekoristiti u različite svrhe. Na primer, od overe tačnosti finansijskih iskaza dodavanja kritičke osnove za odluke menadžmenta. Revizija se deli na eksternui internu reviziju.Eksterna revizija predstavlja nezavisni proces verifikacije finansijskihračuna i iskaza. Verifikuje se aktiva i pasiva, a proverava se potpunost i tačnostfinansijskih izveštaja. Obavljaju ih revizorske kuće ili ovlašćene računovođe.Interna revizija (operativna revizija) je revizija koju obavlja organizacija

da bi obezbedila valjanu zaštitu imovine organizacije i pouzdanost i tačnostfinansijske evidencije. Menadžeri takođe mogu koristiti internu revizi ju u procesu ocenjivanja operativne efikasnosti organizacije i rezultata njenihoperativnih sistema.

Po vrstama, budžet ima dve osnovne kategorije:– Operativni budžet je onaj koji pokazuje koju robu i usluge organizacijaočekuje da potroši u budžetskom periodu.– Finansijski budžet je onaj u kome se navodi koliko novca će se potrošititokom budžetskog perioda, kao i izvore sredstava.

Investicioni centar predstavlja organizacionu jedinicu koja ne samo dameri monetarnu vrednost inputa i outputa, već poredi output sa imovinomkorišćenom u proizvodnji outputa. Na taj način, kontrolni sistem zaokružujesvoju aktivnost, jer menadžeri, pored ostalih prihoda, mogu da identifikujuprihod od investicija.Bilans stanja ponekad nazvan izveštaj o finansijskom stanju u osnovije kratak presek finansijskog stanja kompanije na određeni dan. Ovaj dokument,ukoliko bi se odnosio na neki drugi datum dao bi možda sasvim drugusliku finansijskog stanja kompanije. Naziv bilans stanja dolazi iz odnosa jednakostiizmeđu aktive i pasive na određeni dan. Ova dva dela bilansa stanjasu po definiciji uvek izbalansirana.Bilans uspeha predstavlja pregled prihoda i rashoda, odnosno odražavaneto rezultat poslovanja firme u određenom vremenskom periodu, kao što jena primer kalendarska godina. Bilans stanja i bilans uspeha obično se objavljujuistovremeno. Neke kompanije pripremaju i polugodišnje, kvartalne, pačak i mesečne bilanse stanja i uspeha (pripremaju velike kompanije za članoveuprave i akcionare).

Finansijski izveštaji predstavljaju monetarnu analizu protoka proizvodai usluga, unutar i van organizacije. Koriste se za praćenje novčanih to-kova, odnosno kao sredstvo za praćenje tri važna finansijska uslova jedne organizacije:1. likvidnost: sposobnost da se imovina zameni za gotov novac, radi izmirenjatekućih finansijskih potreba i obaveza;2. opšte finansijsko stanje: dugoročna ravnoteža između duga i vlasničkogkapitala;3. profitabilnost: sposobnost da se u dužem vremenskom periodu konstantnoostvaruje profit.Izveštaj o kretanju gotovine ili izveštaj o izvorima i korišćenju sredstavaje pregled finansijskih rezultata organizacije, koji pokazuje odakle potičegotov novac ili sredstva i za šta se koriste.Budžet predstavlja formalan kvantitativan iskaz o vrednostima dodeljenimza planirane aktivnosti u utvrđenim vremenskim periodima. To je sredstvoza planiranje i kontrolisanje aktivnosti, koje se široko koristi na svim nivoimaorganizacije.

SAVREMENA FINANSIJSKA TRŽIŠTA – POJAM, ULOGE I KARAKTERISTIKE (četvrto poglavlje)

Pitanja za proveru znanja:Definišite finansijsko tržište po užem i širem pristupu?Koje su osnovne podele finansijskih tržišta i definišite tržište kapitalai tržište novca?Koje su osnovne funkcije finansijskih tržišta?Koje su osnovne karakteristike savremenih finansijskih tržišta?Koja su tri osnovna izvora kapitala u nacionalnoj ekonomiji?Šta uključuje tržište novca I koji su najznačajniji instrumenti na ovom tržištu?Učesnici na tržištu kapitala su:_______________________________

Odgovore na postavljena pitanja nalaze se u sl. tekstu:

Finansijsko tržište po širem pristupu, možemo definisati kao bilo kojemesto gde dolazi do trgovanja, odnosno susretanja ponude i tražnje za različitimoblicima finansijskih sredstava ili aktive. Po užem shvatanju finansijskotržište se vezuje za tačno određeno mesto, vreme i prostor, gde sesusreću ponuda i tražnja finansijskih sredstava, pod precizno definisanimpravilima i uslovima. Uže shvatanje pojma finansijskog tržišta nas približavapojmu berze.Vrlo čest kriterijum za podelu finansijskih tržišta je sa aspekta rokadospeća finansijskih instrumenata kojima se na njima trguje. U okviru ovepodele moguće je razlikovati dva osnovna tipa finansijskih tržišta:1. Tržišta novca – kratkoročna, gde se trguje finansijskim instrumentimačiji je rok dospeća do jedne godine2. Tržišta kapitala – gde se trguje finansijskim instrumentima čiji je rokduži od jedne godineU zavisnosti od vrste finansijskih instrumenata kojima se na njima trgujemože postojati još jedna podela finansijskih tržišta. Kao što ćete videtiona ima dosta sličnosti u odnosu na prethodnu s tim što je malo šira poštoobuhvata veći broj finansijskih instrumenata. U tom smislu možemo razlikovatinajmanje četiri tipa finansijskih tržišta i to:1. Tržište novca – na kome se trguje kratkoročnim finansijskim instrumentima2. Tržište kapitala – na kome se trguje dugoročnim finansijskim instrumentima,pre svega obveznicama i akcijama3. Devizno tržište – na kome se trguje devizama4. Tržište finansijskih derivata – na kome se trguje različitim finansijskimderivatima, pre svega fjučersima i opcijamaSa aspekta emisije hartija od vrednosti, odnosno sa aspekta prirodetransakcije razlikujemo:1. Primarno2. Sekundarno

Nadovezujući se na prethodne stavove moguće je izvršiti podelu finansijskihtržišta na još jedan način. Naime, ukoliko pođemo od kriterijuma mestai načina kako se promet obavlja možemo razlikovati:1. Berzanska tržišta2. Vanberzanska tržištaFinansijsko tržište se može najbolje objasniti na primerima najrazvijenijihtržišta, kakva su tržišta SAD i Evropske unije. Mada u zemljama Evropskeunije više je zastupljeno finansiranje putem bankarskog sektora, a berzesu rezervisane samo za najveće i najkvalitetnije kompanije. Sada se sve višerazvija finansiranje putem hartija od vrednosti kako bi se umanjili rizici bankarskogposlovanja. U strukturi tržišta kapitala najzastupljenije su akcije, alisu veoma zastupljene i državne hartije od vrednosti, kao i hartije od vrednostipokrivene hipotekom.

Nacionalna i međunarodna finansijska tržišta vrše određene funkcije: 1. Tržišno alociranje slobodnih finansijskih sredstava2. Održavanje određenog stepena likvidnosti privrednih i drugih subjekataučesnika na finansijskom tržištu3. Brzo osiguranje potrebnih sredstava za proširenu reprodukciju4. Održavanje stabilnosti kupovne snage novca u privredi i intervalutnevrednosti novca5. Osiguranje racionalnog korišćenja finansijskih sredstava i efikasnousmeravanje po tržišnim kriterijumima6. Omogućavanje određene strukture imovine preduzeća, korporacija idrugih firmi i njihova brza izmena u zavisnosti od poslovne politike preduzeća,ali i opšte ekonomske situacije u privredi

Jedna od bitnih karakteristika savremenih finansijskih tržišta je kontinuelnost,koja podrazumeva mogućnost stalnog trgovanja akcijama. Kontinuelnatržišta su ona gde se cene neprekidno formiraju tokom celog radnog dana,sve dok se izvršavaju nalozi kupaca i prodavaca. Međutim, potoje i određenepromene u svetu savremenih finansijskih tržišta koje je teško klasifikovati.Mi ćemo pokušati da ih klasifikujemo u pet osnovnih kategorija, koje ujednopredstavljaju i osnovne karakteristike savremenih finansijskih tržišta :1. Internacionalizacija i globalizacija finansijskih tržišta2. Pojava i razvoj finansijskih inovacija3. Deregulacioni tokovi4. Tehničko – tehnološke inovacije5. Sekjuritizacija

Kapital nije ništa drugo do ukupan novčani iznos odložene potrošnje,sa rokom dužim od jedne godine. U jednoj nacionalnoj ekonomiji mogu postojatitri osnovna izvora kapitala:1. Domaća štednja2. Transfer inostrane štednje tj. Ino – akumulacije, i3. Pretvaranje novca u kapital posredstvom finansijskih institucija

Tržište kapitala predstavlja jedan od najvažnijih postulata tržišne privrede.Ono je ponekad vrlo komplikovano. Zbog toga ćemo pokušati funkcionalnoGrupisati najvažnije učesnike na tržištu kapitala: Vlasnici kapitala, odnosno ponuđači kapitala. Ovde 1. spada velikibroj subjekata koji raspolažu slobodnim novčanim kapitalom, koji nastoje daga kapitalizuju. To su banke, privredni subjekti, država, i stanovništvo. Plasmankapitala omogućava im dobijanje kamate ili dividende.2. Tražioci kapitala na tržištu u koje spada veliki broj preduzetnika,menadžera preduzeća, banaka, država, stanovništvo – koje trebuju kapital zaulaganje iz kojih očekuje profit. Oni su spremni da plate kamatu ili dividenduu zavisnosti o kakvoj hartiji od vrednosti je reč3. Finansijski posrednici na tržištu kapitala, koji predstavljaju institucijekoje treba da omoguće lako susretanje ponude i tražnje kapitala i procesenjihovog uravnoteženja. U ovu grupu uglavnom se mogu svrstati banke, drugefinansijske institucije, posredničke institucije, berze i dr. Broj i vrste posrednikazavise od nivoa razvoja finansijskog sistema, a posebno tržišta kapitala.4. Država i državni organi kao učesnici, regulatori odnosa na tržištukapitala i kontrolori tržišta kapitala

Tržište novca predstavlja jedan od najvažnijih segmenata finansijskogtržišta svake zemlje. Najjednostavnije definisano ono je mesto susretanja ponudei tražnje kratkoročnih finansijskih instrumenata . Tržište novca uključuje:1. Trgovanje novcem i kratkoročnim hartijama od vrednosti2. Institucije i organizacije koje osiguravaju kratkoročna sredstva (depozite),odnosno kratkoročne kredite (komercijalne banke, depozitne banke,berze za kratkoročne hartije od vrednosti itd)3. Instrumente tržišta novca, od kojih su najznačajniji 1. međubankarska kupoprodaja novca, 2. kratkoročne hartije od vrednost gde spadaju: državne obveznice, obveznice centralne banke, blagajnički zapisi centralne banke, državni blagajnički zapisi, komercijalni zapisi, bankarska potvrda o depozitu, bankarskiakcepti, komercijalni bonovi, 3. međubankarska trgovina viškovima obaveznih rezervi.Na institucionalizovanom tržištu novca obično se ne trguje svimoblicima vrednosnih papira već samo onim vrednosnim papirima kojeizdaje centralna banka. Kao i vrednosnim papirima koje centralna bankasmatra pogodnim za trgovinu na tržištu novca, odnosno za ostvarivanjenjene politike na zatvorenom ili otvorenom novčanom tržištu

NAJVAŽNIJE INSTITUCIJE FINANSIJSKOG TRŽIŠTA (peto poglavlje)

Pitanja za proveru znanja:Koje su najvažnije institucije finansijskih tržišta?

Centralna banka- osnovne funkcije i zadaci ?

Odgovori na postavljena pitanja:

Najvažnije institucije finansijskog tržišta su:1. Centralna banka2. Depozitne finansijske institucije– Banke– Štedne i kreditne asocijacije– Štedionice– Kreditne unije3. Ugovorne finansijske institucije– Osiguravajuće kompanije– Penzioni fondovi4. Investicione kompanije

Razvojem monetarnih sistema centralne banke se izdvajaju od ostalihbanaka i dobijaju monopol za emisionu funkciju, odnosno izdavanje novca.Jedna je od najvažnijih institucija finansijskog tržišta. Položaj i mesto centralnebanke u svakoj privredi je bio specifičan u korekciji sa razvojem finansijskihpolitičkih i ekonomskih okolnosti. Međutim karakteristično je za svecentralne banke, u svim bankarskim sistemima i u svim ekonomijama njihovocentralno mesto (monetarna vlast) u monetarno – kreditnom sistemu i dominantanuticaj i odgovornost za privrednu aktivnost i finansijska kretanja uzemlji.Centralna banka kao monetarna vlast je osnovni i najvažniji učesnik natržištu novca. Njena vlast proizilazi iz njenog mesta i uloge koju ima i ostvarujeu funkcionisanju tržišta novca. Kaoučesnik na tržištu novca ona vrši ulogu„banka banka“ vodeći kod sebe evidencijuo stanju na računima svih poslovnihbanaka i drugih učesnika na tržištunovca. Ona je autonomna i potpuno samostalnau regulisanju, sprovođenju ipropisivanju pravila ponašanja koja suobavezujuća za sve druge učesnike natržištu novca.Osnovne funkcije i zadatke centralnebanke mogli bi da sumiramo usledećem: 1. Emisija novčanica i kreditaCentralna banka preko svojih specijalizovanihinstitucija ili organa (zavodaza štampanje novca) emituje gotov novac. Međutim ona emituje i primarninovac tako što odobrava kredite poslovnim bankama, ili od njih kupuje nedospelapotraživanja.Na taj način ona održava potrebnu količinu novca u opticaju i reguliše

visinu kamatnih stopa na finansijskom tržištu.2. Sprovođenje mera kreditno – monetarne politike je značajna funkcijaod čijeg obavljanja zavisi monetarna, a često i ukupna privredna stabilnost.U njenom ostvarivanju centralna banka ima više instrumenata, neke odnjih su:– Eskontna politika, koja se sastoji u određivanju visine diskontnih stopai uslova za odobravanje kredita tzv. reeskont;– Operacije na otvorenom tržištu – koje predstavljaju važnu ulogu centralnebanke na finansijskim tržištima, gde ona kupuje ili prodaje različite,najčešće državne hartije od vrednosti;– Politika obaveznih rezervi – koja je vrlo značajna ne samo u realizacijiciljeva kreditno – monetarne politike preko kontrole visine kreditnog potencijala,već i za kontrolu bankarskog sistema i održavanje likvidnosti banaka;– Politika aktiviranja i dezaktiviranja depozita, takođe predstavlja instrumentkreditno – monetarne politike za regulisanje visine novčane mase.Dezaktiviranje depozita znači njihovo povlačenje u smislu uvođenja različitihograničenja u korišćenju slobodnih sredstava. Obrnuto aktiviranje depozitaznači ukidanje ograničenja za njihovo slobodno kretanje.3. Održavanje spoljne likvidnosti. U obavljanju ove funkcije centralnabanka je vrlo angažovana na segmentu deviznog tržišta, gde ostvaruje ciljevedevizne politikNeki od osnovnih ciljeva devizne politike su: normalno obavljanjeplatnog prometa i obezbeđenje međunarodne likvidnosti zemlje; održavanjeravnoteže platnog bilansa; održavanje stabilnog deviznog kursa; povećanje ikontrola obavljanja poslova sa inostranstvom, itd.4. Obavljanje određenih poslova za račun države, kao što su različitikreditni i fiskalni poslovi. U tom smislu, zakonska regulativa svake zemljestriktno određuje delokrug rada i ovlašćenja centralne banke.5. Ostale funkcije, kao što su:– Pomoć pri održavanju likvidnosti ostalih učesnika na finansijskim tržištima;– Politika selektivnog kreditiranja određenih regiona, sektora, aktivnostiili privrednih subjekata, (što je predstavljalo jedan od zadataka NBJ tokom60– 70 – ih godina);– Poslovi u vezi sa održavanje i kontrolom rezervi plemenitih metala,tzv. zlatna politika;– Obezbeđivanje adekvatnih podataka, informacija i sprovođenje različitihekonomskih istraživanja itd.

HARTIJE OD VREDNOSTI – INSTRUMENTI FINANSIJSKIH TRŽIŠTA (šesto poglavlje)

Pitanja za proveru znanja:Vrste hartija od vrednosti?

Oblici I grupe akcija?Cena akcije?

Odgovori na postavljena pitanja:Predmet javne ponude na organizovanom tržištu mogu biti sledeće vrste hartija od vrednosti:1. akcije – hartije od vrednosti izdate u seriji koje glase na deo osnovnogkapitala akcionarskog društva;2. dužničke hartije od vrednosti – obveznice i druge hartije od vrednostiizdate u seriji koje imaocu daju pravo na isplatu nominalne vrednosti ilinominalne vrednosti s kamatom, kao i druga prava;3. garanti za kupovinu akcija ili obveznica – hartije od vrednosti kojeimaocu daju pravo na kupovinu budućih emisija akcija, odnosno obveznicaizdavaoca garanta određenog dana, odnosno u određenom periodu, po unapredodređenoj ili odredivoj ceni;4. depozitne potvrde – hartije od vrednosti koje izdaju ovlašćene bankekoje poseduju inostrane akcije ili obveznice deponovane kod banke u inostranstvu.

Javljaju se različiti oblici akcija uglavnom se mogu izdvojiti sledećegrupe:1. Akcije na ime i na donosioca2. Akcije sa nominalnom vrednošću i bez nominalne vrednosti3. Obične i povlašćene prioritetne akcije4. Akcije sa garantovanom dividendom i bez garantovane dividende5. Akcije koje daju veći broj glasova, akcije sa kumulativnim pravomglasa, akcije sa ograničenim pravom glasa i akcije bez prava glasa6. Konvertibilne akcije7. Akcije sa odloženim plaćanjem dividende8. Nove akcije9. Otvorene i zatvorene akcije

Cena akcijeCena akcije na finansijskom tržištu, govori o kvalitetu poslovanja,efektivnosti i efikasnosti upravljanja i perspektivama firme. Kada je reč oceni akcije moramo napomenuti da postoji više tipova cena i vrednosti akcija.Pre svega može se govoriti o;Nominalnoj vrednosti akcije. Ona se odnosi na cenu po kojoj firma vodiemitovane akcije u svom knjigovodstvu. Nominalna cena akcije se određujeodlukama upravnog odbora. Već smo rekli da firme mogu emitovati akcijebez nominalne vrednosti. To ne znači automatski da one nemaju nikakvu nominalnuvrednost. Za nominalnu vrednost se uzima ona vrednost po kojoj seu toku emisije prodaju investitorima.U našoj teoriji i praksi postoji dosta zabluda u pogledu shvatanja nominalne

vrednosti. Usled nedovoljnog nivoa znanja i površnosti u izučavanjurazvoja akcionarstva, nominalnoj vrednosti kod nas se daje isuviše velikiznačaj. Međutim, monetarni poremećaji, su u praksi pokazali dosta slabostiprenaglašavanja značaja nominalne vrednosti akcija. Za firme emitente ivlasnike akcija je mnogo važnije da shvate šta ta akcija predstavlja, da znajukoji procenat vlasništva i dividende donosi i koliko vredi na tržištu.Drugi tip vrednosti akcije je knjigovodstvena cena. Ona se dobija prostimdeljenjem ukupne knjigovodstvene vrednosti akcionarskog kapitala (nominalnavrednost emitovanih akcija+kapitalni višak+zadržani profit) i brojaemitovanih akcija.Najvažniji tip cene akcija je tržišna cena. To je cena koja se formira nasekundarnim tržištima akcija u okviru berzanskog ili vanberzanskog prometa,kroz odnose ponude i potražnje. Znači cena akcije se formira na tržištu,u određivanju tržišne cene ne postoji nikakva pravilnost. Više su to izuzetnonepredvidiva kretanja koja zavise od velikog broja faktora koji deluju naukupnom finansijskom tržištu. Mesto na kojem se susreće ponuda i tražnjaakcija naziva se berza akcija. Berza često ima nepravilna reklo bih se haotičnakretanja, berzanske šokove.Povećanje cene akcija, odraz je povoljne konjukture i povoljnih izgledaza investitore. Povećava se tražnja akcija, a cena im raste. Suprotno tomepad cene akcija, posledica je nepovoljne privredne i finansijske situacije uekonomiji. Opadanje povoljnih izgleda za investicije dovodi do pada tražnjeza akcijama, povećava se suzdržanost od investicija, cena akcija na berzamaopada.Ako je privredna situacija izvesna i poslovni izgledi povoljni, konjunkturadobra i uslovi investiranja povoljni tada je reč o sigurnim akcijama, uzmali rizik.Tada nam je poznata stopa prinosa akcija (r), i buduća tržišna cena, akcije(A1), koja uključuje dividendu i kapitalnu dobit. Uz poznatu sadašnjuvrednost akcije (Ao), tada imamo sledeću formulu; (Više o ceni akcije i metodima,u knjizi V. Dugalića – Cena akcije) 1Ao= ------------- At 1-rTržišna cena akcije u potpuno sigurnim i izvesnim uslovima poslovanjasvodi se na sadašnju vrednost, koja se dobija na osnovu diskontovanjabuduće vrednosti akcije po odgovarajućoj stopi.Cena rizičnih akcija koja se formira u uslovima neizvesnosti budućihkretanja, visokog rizika ulaganja i sl. Rizik od ulaganja u akcije čija se cenateško može predvideti u budućnosti, je redovno prisutan. U uslovima povećanogrizika vlasnici kapitala reaguju na sledeći načina: ako su spremni i poredpovećanog rizika na ulaganja kapitala, tada biraju preduzeća za koja postojiopšte uverenje da su stabilna i profitna.Pored ovih osnovnih često se pominju još neki tipovi cena akcija. Jednaod njih je cena ili vrednost zamene Ona se odnosi na tekuće troškove pokojima bi firma mogla da izvrši zamenu postojeće aktive emisijom akcija.

Ova cena je jednaka tržišnoj i nominalnoj samo u momentu emisije akcija.Postoji još minimalna cena ili vrednost stanja. Ona nije jednaka nominalnojceni. Formira se na osnovu odluke menadžerskih organa radi zaštitesupstance firme.

FINANSIRANJE PREDUZEĆA NA TRŽIŠTU KAPITALA I EMITOVANJE AKCIJA U FUNKCIJI FINANSIRANJA (SEDMO I OSMO POGLAVLJE)

Pitanja za proveru znanja:1. Osnovni razlog zašto neka kompanija postaje otvoreno akcionarsko društvojeste u tome što njeni vlasnici u tome vide_____________________ presvega u pogledu _____________ njenog razvoja i u pogledu ____________2. Kada kompanija odluči da se finansira emisijom akcija ona to radi posredstvom__________________________________, njegov zadatak je daizvrši __________________________________________ sk. eng. (_____)3. Šta je berza?4. Da bi se moglo zvanično trgovati na berzi potrebno je ________________________________________________________________________hartije od vrednosti.6. Najpoznatiji dužnički finansijski instrument koji služi za prikupljanjekapitala, odnosno finansiranje preduzeća je ____________5. Razlike između obične, i prioritetne akcije?6. Blue Chip Shares (tzv. Plavi žetoni) su: Akcije __________________

Odgovore potražite u sledećem tekstu:

U razvijenim ekonomijama osnovni razlog zašto neka kompanija postajeotvoreno akcionarsko društvo jeste što njeni vlasnici, država ili privatni vlasnici,u toj transformaciji vide prednost za firmu. Pre svega u pogledu finansiranja njenog razvoja i u pogledu upravljanja. Kada kompanija odluči da se na ovakavnačin finansira, ona to u razvijenim privredama uglavnom radi posredstvom investicionihbanaka, odnosno investicionog dilera ili underwritera – garanta emisije.Njegov zadatak je da izvrši inicijalnu javnu ponudu akcija na tržištu (engl.skraćeno IPO), odnosno prvo novo emitovanje akcija namenjenu kupovini ujavnosti. To je jednokratna transakcija između kompanije i akcionara koji kupujunjene akcije. Uloga investicione banke, dilera odnosno garanta emisije, jesteda savetuje firmu o broju akcija koje će emitovati i njihovoj ceni.Kada se radi o dokapitalizaciji, veoma je bitno da emisija akcijauspe, odnosno da se akcije prodaju. Stoga investiciona banka otkupljujecelu emisiju preuzimajući time i rizik (engl. firm comitment), ili pak samotehnički sprovodi celu operaciju radeći u najboljoj nameri (in best effort).Kada kompanija postane javna (otvorena) i kada emituje akcije, tim akcijamase trguje na berzi. Pre toga, međutim, ona mora zadovoljiti standarde

postavljene od strane berze, odnosno mora biti listirana na berzi. Cenaakcija listiranih kompanija kojima se trguje na berzi fluktuira (engl. fluctuate)u zavisnosti od ponude i tražnje za akcijama. Ona pak zavisi od višefaktora, od kojih su neki vezani za događaje u okruženju u kojem posluje,a neki za samu firmu i njeno sadašnje ili očekivano buduće poslovanje.Predviđanje kretanja cena akcija je ključni elemenat od kojeg zavisiuspeh investitora. Zato su razvijene mnoge metode analiza, koje se uglavnomsvrstavaju u fundamentalnu ili tehničku analizu. Investitori mogu bititzv. institucionalni, kao što su kompanije koje posluju sa penzionim i zajedničkimfondovima, banke i osiguravajuća društva, i individualni (retail)investitori.

Kada se investitor odluči da uloži novac u kupovinu akcija neke kompanije,ili pak u akcije više kompanija, pored konsultacija sa investicionimsavetnikom, biće mu potreban broker da bi nalog plasirao na berzu. Uglavnompostoje dve vrste brokera: discount broker (menični posrednik) koga ćeklijent izabrati ako sam donosi odluku o plasiranju svojih sredstava i full –service broker (ful – serviser broker) koji daje investicione savete, radi analizei publikuje izveštaje.Berza je mesto gde se organizovano trguje hartijama od vrednosti poutvrđenim pravilima. Da bi se moglo zvanično trgovati akcijama na berzi potrebno je listirati hartije od vrednosti.

Za razliku od običnih akcija, prioritetne akcije ne daju pravo na upravljanje,ali zato njihovi vlasnici imaju prioritet u isplati dividendi. Oni, takođe,zbog toga što im je redovna isplata dividende prioritet i što je reinvestiraju,ne uživaju ni prednosti kapitalnih dobitaka u slučaju rasta vrednosti akcija natržištu. Ukoliko ne postoji mogućnost isplate dividende u toku godine zbogslabog finansijskog rezultata, dividende se kumuliraju do perioda kada se pojavimogućnost njihove isplate, do tada predstavljaju dug firme.Convertible Preffered Stock (Konvertibilne prioritetne akcije) daju mogućnostpretvaranja u obične akcije. Ova vrsta akcija je posebno interesantnaza investitore koji žele da sačekaju vreme kada kompanija uđe u fazu brzograsta. Da bi oni uživali u prednosti kapitalnog dobitka kao najvažnijeg izvoravisoke zarade na tržištu. Do tog momenta investitor ima prednosti redovneisplate dividendi. Cena ovih akcija, međutim, zavisi u velikoj meri od kretanjacene običnih akcija u koje mogu biti konvertovane.Blue Chip Shares (Prvoklasne akcije tz. Plavi žetoni) su akcije najkvalitetnijihvelikih kompanija, dobro poznatih javnosti, koje u dužem periodu redovnoplaćaju dividende, nose mali rizik ali zato i mali prinos. Najpoznatije tržište zablue chip kompanije je Njujorška berza (NYSE) na kojoj se listiraju najpoznatijesvetske kompanije koje imaju veoma dug istorijat uspešnog poslovanja.

Razvijeno finansijsko tržište pruža mogućnost investitorima da investiraju,a kompanijama da prikupljaju kapital i putem dužničkih finansijskih instrumenata,od kojih su najpoznatije obveznice.

Pitanja za proveru znanja:1. Odluci, da preduzeće postane otvorena kompanija treba da prethodi__2. Koje elementi sadrži odluka o javnoj ponudi hartija od vrednosti?3. Najvažniji učesnici tima za sprovođenje postupka inicijalne javne ponudeakcija?4. Motivi kojima se rukovodi preduzeće prilikom izbora investicionogbankara?5. Šta treba imati u vidu prilikom izbora računovodstvene firme?6. Koje su faze, u procesu inicijalne javne ponude akcija korporacija?

Odgovore na postavljena pitanja potražite u sledećem tekstu :

Ceo proces inicijalne javne ponude (IPO) je istovremeno i vrlo dinamičani vrlo složen, definisan državnim zakonima, i samoregulišućim organizacionimpravilima. Svaki član tima ima određene odgovornosti, i preduzeće ihpo automatizmu poziva na timski rad.Sledeći koraci faze procesa inicijalne javne ponude primenjuju se u preduzeću:– Predstavljanje predloga upravnom odboru– Usklađivanje finansijskih izveštaja– Odabir investicionog bankara, pronalaženje pravne firme i računovodstvenefirme i pisanje pisma o namerama– Nacrt prospekta– Zahtev investicionom bankaru i računovođi da započnu sveobuhvatnuanalizu preduzeća– Oformiti sindikat– Odabrati finansijskog štampara (određuje grafičku prezentaciju prospektai upoznat je sa pravilima SEC – a)– Prezentacija– Priprema, preispitivanje i štampanje prospekta

– Određivanje veličine i cene ponude akcija.

Pretvaranje firme u javnu (otvorenu) kompaniju predstavlja, za menadžment,značajnu odluku koja mora biti rezultat dobre pripreme i opsežneanalize. Jedan od ključnih zahteva pripreme je izloženost podataka o kompanijina berzi. Zatim, prilagođavanje regulative pravnoj formi otvorenog akcionarskogdruštva kroz promenu postojećih, i donošenje novih akata kompanije.U okviru rukovodstva treba odrediti osobu koja će formirati i voditi timzadužen za pripremu.Samoj odluci firme da preduzeće postane otvorena (javna kompanija,koja emituje akcije) kompanija treba da prethodi biznis plan koji će razraditisve alternative, kao i dobre tako i loše strane takvog poteza, uz projekcijukako će se javna ponuda odraziti na buduće poslovanje firme. Kada se donese

odluka o javnoj ponudi akcija, dalje je važno imati u vidu sledeće elemente:– koliko kapitala treba prikupiti,– koji je stepen korporativne kontrole menadžmenta, odnosno koji stepenkontrole postojeći vlasnici žele da zadrže– strategija,– kakva je procenjena investiciona tražnja

– poređenje sa konkurencijom i slično.

Kada kompanija želi prvi put da izađe u javnost treba da ima jednog iliviše predstavnika odgovarajućih članova koji čine tim. Menadžerski tim investicionih dilera – garanta emisije („underwritinga“ tima) koji sprovodi postupaknove emisije akcija, čine eksperti: investicione banke, advokatske firme,računovodstvene firme – članovi koji pomažu u realizovanju procesa.Takođe, kompanija treba da napravi pregled postojećih odnosa i/ili da ustanovinove koji će poslužiti na najbolji mogući način da ostvari proces emitovanjahartija od vrednosti. Selekcija tima zaslužuje pažljivu analizu: počevod toga da preduzeće treba da ima sigurnost u sve članove tima da im poveriosetljive informacije, da može računati na diskreciju i poštenje i ispravnostza sve savete koje bude dobijalo od njih.

Motivi kojima se rukovodi preduzeće pri izboru investicione banke su:– Interes. Na početku, rukovodioci kompanije moraju da budu sigurnida će im investicioni bankarski tim koji odaberu omogućiti proces inicijalnejavne ponude i detaljno obrazložiti dugoročni interes kompanije. Ovo takođeuključuje i usluge investicione banke posle javne ponude, kao što su predlozii finansijske alternative, struktura bilansa, saveti u strateškom odlučivanju,pomoć u trgovanju i kontinuiranom istraživanju.– Ko – menadžeri. Preduzeće u proces javne ponude uključuje vodećubanku kao i jedan ili dva ko – operatora, koji će ponuditi kompaniji višeusluga i istraživanje bez dodatnih troškova. Sve više, kompanije biraju regionalnubanku i nacionalnu, ili opštu banku, koje će upravljati i sarađivati, naizmenično,njihovim procesom inicijalne javne ponude.– Iskustvo u transakcijama. Investicioni bankari koje kompanija biratreba da imaju iskustvo u određivanju veličine javne ponude akcija, kod prikupljanjadodatnog kapitala. Ponuda akcija kompanije zavisi od veličinekompanije i godina poslovanja na tržištu. Investicioni bankari bi trebalo dasu dovoljno upoznati i kreativni u rešavanju pojedinih finansijskih i strateškihzahteva kompanije. Za neameričke kompanije, investicioni bankari bitrebalo da imaju iskustvo u listiranju stranih kompanija na američkom tržištu.Takođe bi trebalo da imaju iskustvo i u drugim vrstama poslova finansiranjai prestruktuiranja sredstava i trebalo bi da znaju da predlože mogućenačine prikupljanja kapitala i u budućnosti.– Poznavanje privrede. Kompaniji je u interesu da je vodi investicionabanka koja poznaje industrijsku granu kojoj pripada preduzeće – to podrazumevapoznavanje tržišta, proizvoda i konkurenata. Takođe je od velike pomoći

i poznavanje strukture bilansa stanja preduzeća i pristup finansijskim operacijama, kao i razumevanje očekivanja investitora. I nakon procesa inicijalnejavne ponude akcija, investicioni bankarski tim pomaže preduzeću u finansijskimtehnikama i selekciji potencijalnih partnera za poslove akvizicije.– Sposobnost distribucije. Sposobnost da se prodaju akcije kompanijepotencijalnim investitorima može se odraziti kroz inicijalni uspeh ponude,poboljšanje preformanse tržišta, kao i korporativno upravljanje preduzeća naduge staze. Investicioni bankar bi trebalo da napravi odabrani miks plasiranjemakcija većem broju individualnih investitora i institucija u zemlji, a akoje potrebno i uvođenje međunarodnih vlasnika.– Istraživanja. Vidljivost kompanije među investitorima je sastavnideo tržišnog performansa. Periodični istraživački izveštaji omogućavajukompaniji da odrede aktivnosti pre institucionalnih investitora i brokera. Ilijoš bolje, kompanije će imati jak istraživački sektor ukoliko budu angažovalei analitičare. Kompanija će možda želeti da upozna analitičara koji će imbiti dodeljen pre procesa javne ponude akcija, da bi bila upoznata sa njegovimili njenim radom i analitičkim stilom. Rukovodioci preduzeća bi trebaloda budu pažljivi u tome da ne diskutuju sa analitičarem o predstojećoj ponudiili o bilo kakvim informacijama koje nisu za javnost, a tiču se kompanije.Otkrivanjem takvih informacija, analitičari automatski postaju insajderi.

Prilikom odabiranja računovodstvene agencije treba imati u vidu sledeće:– Profesionalni status. Kompanija treba da angažuje ovlašćenu računovodstvenufirmu koja radi prema međunarodnim standardima. Sertifikat računovodstvenefirme pouzdan je dokument, koji uliva poverenje ostalim članovimatima.– Iskustvo u industriji. Računovođa koji vodi postupak javne ponudemora da poznaje finansijske računovodstvene međunarodne standarde (sk.eng. FASB) i sve regulative vezane za poslovanje preduzeća. Računovođa takođetreba da je upoznat sa načinom na koji se ostvaruje prihod u firmi, i dasaopšti moguće alternative. Prodaja se, na primer, različito odvija u različitimindustrijskim zonama, i fleksibilnost je praktično prednost u slučajevima kadarazlika između proizvoda i usluga nije čista. Konačno, računovođa treba davodi preduzeće u skladu sa zakonom i zahtevima koji su propisani od straneSEC – a. Za ostale kompanije koje izlaze u javnost, (a ne vode knjigovodstvopo međunarodnim standardima) odabrani računovođa za javnu ponudu akcija,treba da ima celokupno znanje po Međunarodnim računovodstvenim standardimai Opšte prihvaćenim američkim računovodstvenim principima (sk. eng.GAAP) u cilju savetovanja klijenata, i usaglašenosti poreskih zakona.– Iskustvo sa brzorastućim kompanijama. Iz razloga što brzorastućekompanije teže da plasiraju postojeća sredstva u hartije od vrednosti, na primeru akcije, tim računovođa treba da je upoznat sa metodama izveštavanja,i da na osnovu iskustva donesu mudru odluku. Računovođe vode preduzećejoš u ranoj fazi razvoja, i to praktično može pomoći u dizajniranju i implementacijifinansijskog sistema i kontrole. Računovodstveni tim može da asistirapri izradi čvrstih finansijskih izveštaja za objavljivanje, a može i savetovati

preduzeće u kojoj fazi poslovanja treba da izađe u javnost.

MEĐUNARODNI STANDARDI I KRETANJE KAPITALA (deveto poglavlje)

Pitanja za proveru znanja:Šta su strane direktne investicije?Šta je stimulativno delovalo na povećanje međunarodnog kretanja kapitala?Koji su važni koraci na putu integracije zapadnoevropskog tržišta, kada je u pitanju berzansko poslovanje?

Odgovori na postavljena pitanja:Strane direktne investicije su ulaganja kapitala u stranu zemlju u očekivanjuprinosa. Te investicije mogu imati više formi:1. javne investicije od strane države2. privatne investicije pojedinca i grupa3. investicije preduzeća

Savremeni svet karakteriše širenje tržišta kapitala. Naučni progres usferi informacione i telekomunikacione tehnologije, liberalizacija tržišta kapitalarazvoj novih finansijskih instrumenata stimulativno su delovali napovećanje međunarodnog kretanja kapitala.

Na putu integracije zapadnoevropskog tržišta kapitala, kada je u pitanju berzansko poslovanje, važan korak je bio sporazum iz jula 1998. godine između Londonske i Franfurtske berze o stvaranju jedinstvenog sistema trgovanja. U novembru 1998. godine pridružilo im se šest berzi iz ostalih zapadnoevropskih zemalja. (Amsterdamska,Briselska, Madridska, Milanska, Pariska, i Švajcarska). Današnji proceskonsolidacije tržišta kapitala na obe strane Atlantika i formiranja moćnihberzanskih struktura, kako u Zapadnoj Evropi, tako i u SAD, možemo smatratiuvodom u formiranje infrastrukture globalnog tržišta kapitala. Međutim,nivo neto međunarodnih tokova kapitala još uvek je nizak, što je protivnokonceptu finansijske globalizacije.

(p.s. Radnu verziju ovog rukopisa dostavila sam prof. dr Slaviši Đukanoviću, početkom semestra, tako da studenti koji polažu kolokvijum iz ovog dela, kod kolege Đukanovića, polažu u skladu sa dogovorom, (oko pitanja za kolokvijum) sa prof. Đukanovićem. )

mr Branka Paunović