poslovno komuniciranje 1

Download Poslovno komuniciranje 1

Post on 10-Oct-2015

126 views

Category:

Documents

3 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Poslovno komuniciranje megatrend univerzitet 4. godina 1. kolokvijum

TRANSCRIPT

Poslovna komunikacija kolska 2011/12 godina 1. Pojam i znaaj komunikacije

Komunikacija je osnovna ljudska potreba i aktivnost. sposobnost slanja i primanja informacija i prenoenja i razumevanja tuih misli, oseanja i stavova. moe biti usmerena i prema sebi (kada razmiljamo, zamiljamo neke dogaaje, itamo itd.)

Komunikacija izmeu ljudi se razvijala sa evolucijom ljudske vrste. Najpre uimo da komuniciramo neverbalno, zatim putem govora i tek na kraju pisanim putem. U svakodnevnoj komunikaciji moemo se nai u ulozi poiljaoca ili primaoca poruke.

2. Komunikacija i osetljivost ljudskih ula nisu sva ula jednako zastupljena prilikom prijema stimulansa odnosno poruke iz okruenja. Prihvatanje informacija:83% - oko11% - uho3,5% - miris1,5% - dodir1,5% - ukus neke profesije zahtevaju veu osetljivost pojedinih ula. Izotrenost ula zahteva praenje eksternog okruenja.

3. Podela komunikacijeU zavisnosti od toga da li se odvija sa samim sobom ili sa okruenjem:1. Intrapersonalna i 2. interpersonalna,U zavisnosti od toga kakav nam je nastup prilikom komuniciranja:1. Pasivna (kada smo nezainteresovani, ljutimo se, ali se ne suprotstavljamo sagovorniku otvoreno),2. agresivna (kada u komunikaciji napadamo, optuujemo, zahtevamo) i3. asertivna (kada sagovornika podravamo i ohrabrujemo), 4. Karakteristike komunikacije1. Komunikacija je kontinualna,2. Komunikacija je dinamina,3. Komunikacija je interaktivna,4. Komunikacija je nepovratna,5. Komunikacija je kontekstualna (zavisi od konteksta u kome se odvija),6. Komunikacija je simbolika,7. Komunikacijom koordiniramo nae odnose sa okruenjem,8. Komunikacija je povezana sa kulturom.

5. Proces komuniciranja 5.1. Komunikacija i okruenje u kome se odvijaKomunikacija se odvija u okruenju koje je: fiziko i psiholoko. Fiziko okruenje podrazumeva prostor u kome se odvija komunikacija, vremenski trenutak i trajanje komunikacije kao i klimu. Psiholoko okruenje podrazumeva mentalno, fiziko i socijalno-emotivno stanje komunikatora. Efektivna komunikacija e se ostvariti onda kada je izabrano pravo fiziko okruenje i kada nema negativnih uticaja psiholokog okruenja.

5.2. Distorzija u slanju i prijemu porukaIzmeu poiljaoca i primaoca poruke, poruka retko putuje pravolinijski. Mnogi faktori mogu uticati na izobliavanje (distorziju) poruke.

6. etiri vrste komunikacionih sistema komunikacija ovek-ovek, komunikacija ovek-maina, komunikacija maina-ovek, komunikacija maina-maina. 6.1. Komunikacija ovek - ovek 6.2. Komunikacija ovek - maina 6.3. Komunikacija maina - ovekMaina sa nama komunicira kroz prekidae, lampice, daje nam brojane odgovore. Ona nam oitavaju mere, blinkaju svetlima ili ukljuuju alarme. 6.4. Komunikacija maina - maina VEBE Navedite bar 5 osobina koje smatrate da treba da ima osoba koja je uspena u komunikaciji. Navedite bar 5 najeih uzroka loe komunikacije izmeu ljudi. Rangirajte posebno dobre i loe osobine komunikatora prema znaaju. Ocenite svoje snage i slabosti u komunikaciji. Napravite listu sa 3 dobre i loe osobine u komunikaciji sa okruenjem.

VRSTE KOMUNIKACIJE Verbalna i neverbalna komunikacija

VRSTE KOMUNIKACIJECeo proces slanja poruke od poiljaoca do primaoca naziva se komunikacioni dogaaj. Komunikacija se obino opisuje preko tri osnovne dimenzije: sadraj, forma i destinacija. Komunikacija je sastavljena iz: rei, glasa, tona i neverbalnih signala: Rei - 7%, Ton glasa - 38%, Ostali neverbalni signali - 55%.Dve osnovne vrste komunikacije: Verbalna Neverbalna

1. Verbalna komunikacija

Verbalna komunikacija: komunikacija putem rei, bez obzira na to da li su one pisane ili prenete usmenim putem. Verbalna komunikacija: Usmena Pisana. 1.1. Verbalna usmena komunikacijaUsmena komunikacija... Najistaknutija karakteristika usmene komunikacije je to da ona nije trajna tj. dugovena, osim ako je ne zabeleimo. Uspena usmena komunikacija podrazumeva neka pravila: Vano je znati zbog ega ulazimo u konverzaciju. Materijal i ponaanje tokom razgovora treba prilagoditi osobi ili osobama sa kojima razgovaramo. Jasni komentari. Razliita interesovanja. Poeljno je zapamtiti imena sagovornika. Treba biti aktivan slualac i pokazati interesovanje. 90% svakog verbalnog ina ukljuuje neverbalnu akciju! 1.2. Verbalna pisana komunikacija Pisana komunikacija obezbeuje zapise za budunost. Prednost je to to jedna poruka moe biti poslata veem broju ljudi. Nedostatak pisane komunikacije je u tome to bi mogao nastati problem kod skladitenja i upravljanja ovim zapisima.

2. Neverbalna komunikacija

Neverbalna komunikacija je iri pojam od govora tela. Neverbalna komunikacija podrazumeva i korienje prostora u komunikaciji, izgled kancelarije, nakit koji nosimo, nain na koji neto kaemo itd.

Neverbalna komunikacija uglavnom podrava verbalnu komunikaciju. Ljudi vie veruju akcijama nego reima.

Prilikom odreivanja proporcije utisaka koji ostavlja poruka pri direktnom susretu sagovornika: 55% utiska ostavljaju izrazi lica, 38% neverbalni aspekti govora (parajezik) i 7% sam govor odnosno ono to je reeno.Neverbalna komunikacija ima viestruke funkcije: Koristi se da bi naglasila verbalnu poruku. Dopunjuje verbalnu poruku, ali moe biti i kontradiktorna sa njom. Regulie interakcije (neverbalni signali prenose kada bi druga osoba trebalo da govori ili da prestane da govori). Moe biti zamena za verbalnu poruku - posebno kada je konverzacija onemoguena zbog buke, potrebe za tiinom itd. Neverbalna komunikacija je posebno znaajna u interkulturnoj komunikaciji. Ona ima oblik tj. formu, funkciju i znaenje, pri emu one mogu varirati od jezika do jezika, od kulture do kulture. 2.1. Kinestetika komunikacijaKinestetika komunikacija obuhvata: pokrete tela (kao to su npr. sleganje ramenima, udaranje nogom, lupkanje prstima), gestikulaciju, pokrete glavom, izraze lica kao i pokrete oiju (npr. namigivanje). Svi pokreti tela imaju potencijalno znaenje prilikom komunikacije. 2.1.1. Gestikulacija Gestikulacija se odnosi pre svega na pokrete ruku, kako bi se potvrdio, naglasio ili podrao stav ili namera govornika. Moemo izdvojiti 5 kategorija gestova odnosno pokreta: Amblemi znakovi, Ilustratori dopuna govora, Regulatori kontrola razgovora, Adapteri samododirivanje, Pokazivai afekta izraajni gestovi.Ako gest ili pokret tela ne zahteva verbalnu dopunu, onda ga nazivamo amblem.Postoje stotine znakova: kako bi se pokazala ljutnja stegnuta pesnica, kao znak dosade zevanje, kao znak odobravanja i ohrabrenja tapanje po leima, kako bi se ukazalo na glad trljanje stomaka, ne znam sleganje ramenima, podignute ruke i obrve, novac, skupo, koliko trljanje palca i prstiju, malo palac i prst su jedan blizu drugog, vreme dodirivanje vrha runog zgloba, kojim putem, gde? prsti pokazuju u suprotnim smerovima sa upitnim pogledom.Neki amblemi imaju univerzalno znaenje, dok su neki uslovljeni kulturom. Gestovi su najkorisniji u ispoljavanju stavova i emocija. Za gestove su karakteristini: Gestovni eho i Gestovna sinhronija. Ljude koji koriste mnogo neverbalnih pokreta ocenjujemo kao tople, energine ali prijatne, mirne ocenjujemo kao hladne i analitine. Slinost u gestovima poveava dopadanje odnosno simpatije izmeu sagovornika. Otvoreni gestovi... 2.1.2. Pokreti glavomNajznaajniji pokret je klimanje. Klimanje moe da utie na trajanje razgovora. Glavu koristimo kako bismo akcentovali neke rei ili fraze. Kada ujemo da nas neko doziva ili kada neto drugo privue nau panju, glavu okreemo u tom smeru. Glavu moemo i namerno pomeriti kako bismo ukazali na smer u kome elimo da se okrene na sagovornik.U toku razgovora, pokreti glavom su usaglaeni sa naom gestikulacijom, poloajem tela. 2.1.3. Izrazi lica i pokreti oijuTokom razgovora, izrazi lica se konstantno smenjuju i zbog toga imamo potrebu da ih pratimo i interpretiramo. Lice je vizuelni zatitni znak. Lice je organ emocija. Lice je znaajan kanal identiteta. Lice igra takoe kritinu ulogu u fizikoj atraktivnosti. Zbog toga je i predmet doterivanja. Moemo rei da lice:a) definie na identitet,b) izraava nae stavove, miljenja i raspoloenja, ic) ukazuje na na odnos sa drugima. Izrazi lica za sreu, tugu, ljutnju, strah, iznenaenje i gaenje univerzalni u svim kulturama. Lice prenosi emotivno stanje pojedinca zato ljudi pokuavaju da kontroliu svoja lica i prikriju emocije. Veza izmeu emocije i izraza lica moe funkcionisati i u suprotnom smeru. Mikrotrenutni izrazi lica. Razliiti delovi lica izraavaju razliite emocije: Strah i tuga - oi, Srea obrazi i oi, Iznenaenje - oi, elo, pokreti usana.Ljudima se dopadaju osobe koje imaju: pravilne, simetrine crte lica, visoko elo, krupne oi, lep ten, jednake zube itd. Pokreti oiju Pokreti oiju imaju kljunu ulogu u definisanju izraza lica. Uestalost kontakta oima sa sagovornikom - moe sugerisati zainteresovanost, dosadu ili otkriti neiskrenost. Direktan pogled moe preneti iskrenost ili otvorenost. Sputen pogled je povezan sa skromnou. Prevrtanje oima, pogled nagore je znak zamora. Kontakt oima bi trebao da bude umeren... Kontakt oima uspostavljamo kada: Trimo informaciju, Pokazujemo panju i interesovanje, Traimo i kontroliemo interakciju, Otkrivamo stavove itd. U toku razgovora mnogo vie gledamo u sagovornika dok ga sluamo. Znaajnu ulogu prilikom kontakta oima imaju zenice. 2.2. Proksemika komunikacijaProksemika izuava distancu izmeu komunikatora, korienje prostora (kako bi se signalizirala privatnost ili privlanost) i teritorijalnost. Nain na koji se prostor koristi i interpretira je esto stvar kulture. 2.2.1. Postavljanje komunikacionih zonaProksemika se odnosi na izuavanje naina na koji ljudi uspostavljaju i upravljaju mikroprostorom. Moemo govoriti o tri vrste prostora. To su: Nepromenljiv (utvren) prostor, Delimino-promenljiv prostor i Neformalan prostor (lina zona) - oblast koju ljudi najee kontroliu. ovek u odnosu na o

View more