poslovni inkubatori

UVOD

Mala i srednja preduzeća, zasnovana na znanju i inovacijama, prepoznata su

kao motorna snaga rasta poduktivnosti i ekonomskog razvoja savremenih

društava. Poslovni inkubatori se smatraju instrumentima podrške ekonomskom

razvoju i rastućom industrijom u svetu, u poslednje dve decenije. Ovaj koncept

predstavlja najefikasnije sredstvo za podršku novoosnovanim malim

preduzećima u prvim godinama njihovog rasta i razvoja kada su ona najranjivija.

Njihova pojava relativno je nov oblik podržavanja preduzetničkog delovanja,

primenjiva kako u razvijenim, tako i u ne razvijanim zemljama. Takođe, ovaj

koncept poslovnih inkubatora predstavlja kombinaciju obezbeđivanja fizičkog

prostora i postrojenja, preduzetničkih ideja, administrativne i menadžerske

podrške, a sve u cilju podrške rastu novih kompanija. Primarna motivacija

poslovnih inkubatora je da stvori uspešne firme koje će biti u stanju da napuste

inkubator kao finansijski sposobne i samostalno održive. Ovako osposobljene

firme imaju potencijal za stvaranje radnih mesta i revitalizaciju svoje okoline, kao

i za komercijalizovanje rizične tehnologije i jačanje kako lokalne, tako i

nacionalne ekonomije. Najveći broj inkubatora dozvoljava preduzećima koja tek

počinju da rade, da koriste njihove usluge u periodu od dve do tri godine.

Kriterijumi perioda inkubacije se razlikuju od slučaja do slučaja. Jedan od

kriterijuma je, na primer, vreme korišćenja prostora inkubatora, dok se drugi

zasnivaju na obimu poslovanja, profitabilnosti ili drugim finansijskim

pokazateljima. U svakom slučaju, u trenutku kada korisnik usluga inkubatora

postane sposoban da plati tržišnu cenu poslovnog prostora, može se smatrati da

je to preduzeće spremno da napusti inkubator. Iako veliki broj ljudi kaže da žele

da postanu preduzetnici, mnogima nedostaje odlučnost i veština da pretvore

svoje ambicije u realnost. Upravo za taj segment društva inkubatori predstavljaju

dodatni podsticaj i podršku koja im je neophodna za ulazak u svet

preduzetništva. Dinamički sektor malih i srednjih preduzeća i preduzetništvo su

generatori ekonomskog rasta. Uz to, opšte je prihvaćeno da konkurentnost malih

i srednjih preduzeća profitira postojanjem strategija za razvoj MSP i njenom

usaglašenošću sa postojećim nacionalnim i međunarodnim programima. U

oblastima slabog preduzetničkog okruženja poslovni inkubatori su naročito važni.

U privredama u tranziciji inkubatori mogu da pomognu u poboljšanju stava prema

ličnim inicijativama, inovacijama i „start-up“ preduzećima, doprinoseći time

tranziciji u smeru preduzetničke kulture. Upravo iz tih razloga se sa stanovišta

ovog rada, fokus stavlja na poslovne inkubatore kao stratešku opciju za razvoj

malih i srednjih preduzeća.

POJAM POSLOVNIH INKUBATORA

Ne postoji standardizovana i međunarodno prihvaćena definicija pojma poslovnih

inkubatora. Ipak, postoje prikupljene najbolje prakse o kojima su raspravljale

međunarodne organizacije i udruženja kao što su UNECE (Ekonomska komisija

za Evropu Ujedinjenih nacija), SPICA (Naučni park i udruženje inovacionih

centara), Nacionalno udruženje inkubatora poslovanja u SAD, Udruženje

inkubatora poslovanja u Nemačkoj i drugi. Navešćemo nekoliko definicija koje su

dale različite organizacije kje pružaju podršku i utiču na razvoj poslovnih

inkubatora.

Incubators are “start-up ventures whose purpose is the development of other

start-up companies” (Rice and Matthews).1

Inkubatori su „početni poduhvati čija je svrha razvoj drugih osnovnih preduzeća“ 2

Rajs i Metjuz.

1 http://www.unece.org/indust/sme/ace.htm2 Dr Antal Szabo, „Najbolje prakse u inkubaciji poslovanja u novim zemljama EU i u tranzicionim zemljama“, Zbornik materijala sa simpozijuma „Savetovanje o razvoju biznis inkubatora u Republici Srbiji“, Beograd 14.april 2005.godine

2

Definiciju koju je dala engleska organizacija koja ima ovlašćenje da podrži razvoj

poslovne inkubacije, glasi:

“Business incubation provide SMEs and start-ups with the ideal location to

develop and grow their businesses, offering everything from virtual support, rent-

a-desk through to state of the art laboratories and everything in between. They

provide direct access to hands on intensive business support, access to finance

and experts and to other entrepreneurs and suppliers to really make businesses

and entrepreneurs to grow.”3

SPICA kao grupa koja predstavlja globalnu mrežu koja uključuje 27 nacionalnih i

internacionalnih asocijacija inovacionih centara, gde su članovi eksperti za

uspostavljanje poslovnih inkubatora, inovacionih centara, naučno-tehnoloških

parkova, koji svojim veštinama, znanjem i iskustvom pomažu razvoj poslovnih

inkubatora, ali i utiču na prosparitet ekonomije regiona. Njihova definicija

poslovnih inkubatora koju su izneli na Samitu udruženja poslovnih inkubatora

glasi:

“A Business Incubator is an economic and social development entity designed to

advise potential start-up companies, help them to establish, and accelerate their

growth and success through a comprehensive business assistance program. The

main goal is to produce successful businesses that will leave the program

financially viable and freestanding. These graduates create jobs, revitalize

communities, commercialize new technologies and create wealth for local and

national economies.”4

3 http://www.ukbi.co.uk/index.asp?SID=2224 http://www.spicegroup.de/abc/?id=28

3

http://www.spicegroup.de/abc/?id=28

http://www.ukbi.co.uk/index.asp?SID=222

Program inkubatora poslovanja je ekonomski i socijalni razvojni proces kreiran

radi savetovanja potencijalnih osnovanih preduzeća, kroz sveobuhvatni program

poslovne pomoći, koji im pomaže u utvrđivanju i ubrzavanju njihovog rasta i

uspeha. Glavni cilj je da se stvori uspešan posao koji će učiniti program,

pravovremeno, finansijski održivim i nezavisnim. Ova zrela preduzeća stvaraju

poslove, revitalizaciju zajednice, komercijalizaciju nove tehnologije i stvaraju

bogadstvo za lokalne i nacionalne ekonomije.5

Evropska komisija kao jedna od najznačajnijih institucija za podršku razvoja

malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, dala je svoju definiciju poslovnih

inkubatora:

"a business incubator is a place where newly created firms are concentrated in a

limited space. Its aim is to improve the chance of growth and rate of survival of

these firms by providing them with a modular building with common facilities

(telefax, computing facilities, etc.) as well as with managerial support and back-

up services. The main emphasis is on local development and job creation. The

technology orientation is often marginal."6

Ameriška nacionalna asocijacija za poslovnu inkubaciju definiše poslovne

inkubatore kao:

"an economic development tool designed to accelerate the growth and success

of entrepreneurial companies through an array of business support resources

and services. A business incubator`s main goal is to produce successful firms

that will leave the program financially viable and freestanding."7

5 Dr Antal Szabo, „Najbolje prakse u inkubaciji poslovanja u novim zemljama EU i u tranzicionim zemljama“, Zbornik materijala sa simpozijuma „Savetovanje o razvoju biznis inkubatora u Republici Srbiji“, Beograd 14.april 2005.godine6 http://www.unece.org/indust/sme/incubator.htm7 http://www.unece.org/indust/sme/incubator.htm

4

Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, daje svoju definiciju

poslovnih inkubatora.

Poslovni inkubator je efikasan instrument privrednog razvoja, pa je stoga

deo infrastrukture za podršku preduzetnicima u započinjanju poslovanja,

razvoju „mladih“ preduzeća i opstanku u prvoj fazi poslovanja.

Deo šireg strateškog okvira ili programa podrške ekonomskog razvoja.

Specifičan fizički kapacitet koji pruža: prostor, infrastrukturu, pristup

tehničkoj opremi, zajedničkim prostorijama za sastanke, paket „soft“

usluga – trening, ekpertiza, savetodavne usluge, mentorstvo,

umrežavanje...

Upravljani radni prostor, intezivna poslovna podrška i savetovanje i

selektivna politika ulaska i izlaska (jasno određeni kriterijumi za ulazak i

period ostanka u inkubatoru).8

Osnovna funkcija:

pomoć preduzetnicima da pokrenu nova preduzeća

podrška preduzećima u prvoj fazi rada

kreiranje radnih mesta.

Drugi ciljevi:

privredni razvoj regiona

diverzifikacija industrije određenog regiona

povećanje obima investicija

pospešivanje privredne aktivnosti regiona.9

8 www.sme.sr.gov.yu9 www.sme.sr.gov.yu

5

Zakon o inovacionoj delatnosti (Sl. glasnik R.S. broj 110/05), definiše poslovno-

tehnološke inkubatore kao:

“privredna društva čija je glavna aktivnost obezbeđivanje i iznajmljivanje

dostupnog kancelarijskog prostora, administrativne, tehničke i druge usluge

novoosnovanim preduzećima ili inovacionim organizacijama.”10

U stvari, umesto da se govori o „inkubatorima poslovanja“ naglasak treba staviti

na termin „poslovna inkubacija“, proces interaktivnog razvoja koji ima za cilj

podsticanje ljudi da započnu njihovo sopstveno poslovanje i podržavanje

osnovanih preduzeća u razvoju inovativnih proizvoda. Inkubacija takođe znači

razvoj podržavajućeg i stimulativnog okruženja za preduzetništvo. Ovaj proces

se započinje izborom preduzetnika sa najkonkurentnijom poslovnom idejom i

njihovim daljim razvojem do ekonomskih održivih subjekata. Komponenta

programa „poslovna inkubacija“ sastoji se od sledećih komponenti:

osnivanje i razvoj poslovnog inkubatora

pravni okvir za osnivanje i funkcionisanje poslovnog inkubatora

obuka za preduzetnike i mala i srednja preduzeća

osnivanje i razvoj industrijskih i naučnih parkova.11

Kao što ne postoji standardizovana definicija za poslovne inkubatore, tako je

slučaj i sa terminom „poslovna inkubacija“, izdvajamo neke koje su dala različita

udruženja:

10 Program za razvoj poslovnih inkubatora i klastera u republici Srbiji 2007-2010 godine, Ministarstvo privrede, Beograd, decembar 2006. godine11 Ministarstvo privrede, Republika Srbija, „Program za razvoj poslovnih inkubatora i klastera u Republici Srbiji“, Beograd, decembar 2006. godine.

6

“Business incubation is a public and/or private, entrepreneurial, economic and

social development process designed to nurture business ideas and start-up

companies and, through a comprehensive business support program, help them

establish and accelerate their growth and success.”12

“Business incubation is an interactive developing process which aims to

encourage people to start their own businesses, and which supports start-up

companies engaging in the development of innovative products and in general.

Incubation also means developing a supportive and stimulating environment for

entrepreneurship and start-up companies.”13

Kritično za uspeh programa poslovne inkubacije je:

upravljanje koje razvija poslovanje i njime diriguje, marketing i upravljanje

resursima i odnosima oblikovano prema potrebama poslovnih klijenata

zajedničke usluge, obuka, tehnološka podrška i oprema

selekcija klijenata i proces ubrzavanja čime poslovanje postaje u većoj

meri nezavisno i napreduje ka dostizanju zrelosti

pomoć u dobijanju sredstava potrebnih za rast poslovanja.14

12http://www.spica-directory.net/definitions/?PHPSESSID=d0316773a909ee76ae4324f8a283bbf9 13 http://www.unece.org/indust/sme/incubator.htm14 Dr Antal Szabo, „Najbolje prakse u inkubaciji poslovanja u novim zemljama EU i u tranzicionim zemljama“, Zbornik materijala sa simpozijuma „Savetovanje o razvoju biznis inkubatora u Republici Srbiji“, Beograd 14.april 2005.godine

7

http://www.spica-directory.net/definitions/?PHPSESSID=d0316773a909ee76ae4324f8a283bbf9

http://www.spica-directory.net/definitions/?PHPSESSID=d0316773a909ee76ae4324f8a283bbf9

SVETSKA ISKUSTVA

U Lisabonu je postavljen cilj da Evropska unija tokom sledeće decenije postane

najkonkurentnija i najdinamičnija privreda u svetu, zasnovana na znanju,

sposobna da uspostavi održivi privredni rast, veći broj i bolja radna mesta, kao i

veću društvenu koherziju. Evropskom poveljom za mala i srednja preduzeća,

sugeriše se da se „Mala i srednja preduzeća moraju prepoznati kao glavni

pokretači inovacija, zapošljavanja, kao i društvene i lokalne integracije u

Evropi“.15 Inkubatori su se prvi put formirali u Sjedinjenim Američkim Državama

(SAD), koristeći japanski model organizovanja preduzeća kojim se podsticao

razvoj malih porodičnih preduzeća, lokalno formiranih. Kada je krajem 60-tih

pokrenut proces zatvaranja i transformacije čeličana i teške industrije crne

metalurgije u Pitsburgu javio se problem velikih troškova uklanjanja zgrada,

mašina, opreme, instalacija i nezaposlenosti. U okviru programa rešavanja

velikog broja otpuštenih radnika, pošlo se od ideje da se postojeći prostor,

pojedini alati, mašine, oprema i instalacije iskoriste za otpočunjanje novih

poslova na osnovu preduzetničkih ideja otpuštenih radnika. Hale su pregrađene

na onoliko poslovnih prostora koliko je bilo pilot projekata za otpočinjanje neke

nove proizvodnje. Da bi se u početnoj fazi nastajanja novih malih preduzeća

ublažilo neznanje i neiskustvo u menadžmentu, računovodstvu, poznavanju

tržišta i vođenju poslovanja, ove funkcije su objedinjene kroz zajedničku službu i

povremeno gostovanje konsultanta koji su ove poslove obavljali za sva

preduzeća u hali odnosno inkubatoru novih preduzeća.

15 „Uspostavljanje biznis inkubatora tehničkih fakulteta u Beogradu“, XIII Telekomunikacioni forum TELFOR 2005., Beograd, Sava Centar, 22.-24.11.2005.god.

8

Slika 1: Poslovni inkubatori u svetu16

0

200

400

600

800

1000

1200

IstočnaEvropa

ZapadnaEvropa

SevernaAmerika

JužnaAmerika

Daleki istok Afrika,srednji istok

i drugi

Prvi inkubatori u Evropi uspostavljeni su početkom 80-tih u Engleskoj i

Nemačkoj, da bi kao instrumenti razvoja, pre svega regionalnog, u Evropskoj

uniji eksplodirali 90-tih godina prošlog veka. Zanimljiv je primer Berlina gde je

novembra 1983. godine započeo sa radom prvi poslovni inkubator u Nemačkoj,

„Berlinski centar za inovacije i nova preduzeća“. Ova inicijativa je pokrenita od

strane Tehničkog Univerziteta u Berlinu i zasnovana je na iskustvu iz oblasti

transfera tehnologije sa ciljem da se promoviše saradnja između malih i srednjih

preduzeća (MSP) i univerziteta. Glavni razlozi za osnivanje poslovnog inkubatora

bili su:

promovisanje transfera rezultata univerzitetskih istraživanja u praktičnu

upotrebu kroz podršku naučnicima u osnivanju sopstvenih preduzeća;

16 Best Practices in Business Incubation: Lessons (Yet to be) learned, Rustam Lalkaka – document prezentovan na belgijskoj konferenciji o biznis centrima, Brisel, novembar 2001. Evropska Komisija, Enterprise DG

9

razvoj privredne strukture grada Berlina stimulisanjem osnivanja novih i

inovativnih preduzeća sa novim proizvodima i uslugama;

uključivanje inovativnog potencijala gradskih istraživačkih ustanova u

regionalni privredni razvoj;

kreiranje novih modernih radnih mesta u novim preduzećima, kao i u

postojećim MSP putem indirektnog korišćenja inovativnog impulsa.17

Kao instrumenti razvoja, poslovni inkubatori su u Evropskoj uniji doživeli svoju

ekspanziju devedesetih godina i sada ih ima oko 900, samo u Nemačkoj ih

ima oko 300.

Tabela 1: Poslovni inkubatori u zemljama članicama EU18

Država Broj Država Broj

Austrija 63 Italija 45

Belgija 13 Luksemburg 2

Danska 7 Holandija 6

Francuska 192 Portugal 23

Finska 26 Švedska 39

Nemačka 300 Španija 38

Grčka 7 V.Britanija 144

Irska 6 UKUPNO: 911

Inkubatori se smatraju posebno privlačnim u zemljama u tranziciji, pošto mogu

pomoći u smanjivanju barijera udruživanjem know-how i smanjivanjem fiksnih

troškova. U zemljama koje su prošle kroz peroid tranzicije prisutna su oko 250

poslovnih inkubatora, a najdalje je otišla Poljska u kojoj sada ima 56 poslovnih

inkubatora. U svim studijama u poslovnim inkubatorima navodi se njihova veza

sa naučnoistraživačkim organizacijama, a veliki broj njih se fokusira na spin off

17 XIII Telekomunikacioni forum TELFOR 2005, Beograd, Sava Centar, 22-24.11.2005. godine18 Istraživanje Enterprise DG i CSES-a Centre for Strategy & Evaluation Service, 2001.

10

kompanije, a ciljna grupa kao potencijalni preduzetnici nisu više samo istraživači

već i studenti završnih godina

Tabela 2: Poslovni inkubatori u zemljama koje su prošle kroz period tranzicije19

Država Češka

Republik

a

Estonija Mađarska Poljska Slovačka Slovenija

Poslovni

inkubator 16 2 17 53 9

Poslovni

inovacioni

centar

(BIC)

4 3 8 5

Naučno

tehnološki

parkovi 4 1 4 3 6 3

Druge

vrste

poslovnih

inkubatora 6 1

UKUPNO 24 6 34 56 11 13

Najvažnije usluge koje pružaju kapaciteti za inkubaciju obuhvataju organizovan

pristup ekspertizi, iskustvima, savetodavnim uslugama, savetima i mentorstvu u

ključnim početnim fazama života preduzeća. Pristup drugim poslovnim mrežama

i grupacijama takođe je značajan element ovih kapaciteta. Ponuda fizičkih

19 Baza podataka UNECE, Ženeva, 2002.godine.

11

prostorija i ovih usluga preduzetnicima povećava verovatnoću za uspeh

preduzeća u odnosu na preduzeće koje samostalno posluje. Istraživanja na

nivou EU pokazuju da, stopa smrtnosti u prvih pet godina poslovanja preduzeća

koja su svoja poslovanja započela u poslovnom inkubatoru je manja od 15%, za

razliku od ostalih preduzeća, gde se zna da je stopa smrtnosti čak 50%.

Inkubator funkcioniše kao kapacitet u koji preduzeća ulaze i izlaze, odnosno

boravak preduzeća u inkubatoru je ograničen, najčešće na tri godine.

Tabela 3: Korisnost usluga poslovnih inkubatora20

Stručne usluge Rang

Pristup grantovima, početnom i

investicionom kapitalu 1

Poslovno planiranje i osnivanje

preduzeća 2

Predinkubacione usluge 3

Obuka za razvoj poslovnih veština 4

Pomoć u dobijanju sredstava od

banaka 5

Saveti po pitanju razvoja novih

proizvoda i usluga 6

Druge stručne usluge 7

Saveti po pitanju angažovanja

zaposlenih i upravljanja kadrovima 8

Poslovni inkubatori „proizvode“ uspešna preduzeća koja će moći da napuste

program odnosno inkubator, sposobna da samostalno opstanu na tržištu i da

otvaraju nova radna mesta. Samo u 2001.godini u Severnoj Americi poslovni

inkubatori su pomogli pokretanje više od 35.000 preduzeća koja su obezbedila

20 CSES analiza uzorka preduzeća klijenata

12

zaposlenje za blizu 82.000 ljudi i generisala godišnji prihod od više od 7 milijardi

dolara. Osnivači poslovnih inkubatora mogu biti sledeći subjekti:

javne (državne) institucije – gradovi, opštine, regije, EU;

univerziteti;

veća preduzeća za razvoj preduzetničkih ideja;

privatni investitori.

Prema podacima Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR), poslovni inkubatori

u Evropi godišnje stvore ukupno oko 30.000 novih poslova (40.000 računajući

njihov indirektan uticaj). Prosečna ukupna cena po radnom mestu koja se plaća

organima iznosi 4500 evra. 80% firmi iz poslovnih inkubatora opstane.21

VRSTE POSLOVNIH INKUBATORA

Poslovni inkubatori se razlikuju prema svojoj funkciji, svrsi, poreklu ili izvoru

finansiranja, specijalizaciji itd. Polazeći od postojeće teorije i prakse, mogu se

uočiti sledeće klasifikacije poslovnih inkubatora.

S obzirom na funkciju i svrhu, postoje:

poslovni inkubatori koji se povezuju sa adaptacijom starih ili praznih

prostorija u poslovno-proizvodne namene, (Business incubators born

as a result of adaptation of old or abandoned facilities for business and

production purpose), strategija im je da potencijalnim inovatorima ili

preduzetnicima omoguće pristup poslovnom prostoru po cenama nižim od

tržišnih, a pojedinci koji su razvili svoju zamisao u prostoru inkubatora su u

pogledu njene komercijalizacije, osnivanja novog preduzeća, prepušteni

sami sebi i svojim preduzetničkim sposobnostima;

21 David Miller:“Politika i najbolja praksa“, www.edep-serbia.net

13

poslovni inkubatori sa strategijom stvaranja novih preduzeća,

(Business incubators with the strategy of creating new enterprises),

ponuda poslovnog prostora je samo jedna od elemenata usluga, strategija

ovakvih poslovnih inkubatora je usmerena na razvijanje kreativnosti, na

kombinovanje i razvijanje talenta, tehnologije, kapitala i know-how kao

ključnih za uspešno osnivanje novog preduzeća. U okviru ove kategorije,

mogu se razlikovati sledeće vrste poslovnih inkubatora;

o univerzitetski poslovni inkubatori, (University-based business

incubators), tehnički fakulteti/univerziteti često osnivaju inkubatore

sa ciljem privlačenja najboljih naučnika i studenata kako bi se

stvorili uslovi za razvijanje klime za interakciju industrije i

univerziteta;

o državni inkubatori, (State incubators), osnovani od strane države

radi pospešivanja ekonomskog rasta i povećanja zaposlenosti;

o inkubatori korporacija, (Corporation incubators), korporacije

razvijaju inkubatore da bi povećale tehničku i vantehničku

inovativnost malih preduzeća, ali i svoju vlastitu, jer mnoga mala

preduzeća postaju njihovi poslovni partneri;

o inkubatori kao samostalna preduzeća, (Incubators as enterprises

per se), cilj im je maksimiziranje profita i zato primaju u inkubator

svakog preduzetnika ako ocene da njegova poslovna ideja

potencijalno donosi profit.

Na osnovu kriterijuma porekla, mogu se razlikovati dve velike grupe

inkubatora, čije granice nisu toliko rigidne, jasne ili dobro definisane:

neprofitni poslovni inkubatori, (Not-For-Profit), ovi inkubatori vode

poreklo sa univerziteta, instituta, istraživačkih centara, lokalnih i

centralnih organa vlasti. Istorijski gledano, poslovni inkubatori i jesu bili

osnivani od strane univerziteta i istraživačkih centara, i obimno

14

finansirani od strane lokalnih i centralnih organa vlasti. Neki od ovih

inkubatora su pokazali impresivne rezultate, kao sto je ATDC

(Advanced Technology Development Center ) u Atlanti, SAD, koji iza

sebe ima 21 godinu uspešnog poslovanja, redovnost prihoda i preko

stotinu osposobljenih kompanija. Postoji mnogo manjih grupa

neprofitnih inkubatora koje su osnovali uspešni preduzetnici, sa ciljem

da podrže talenat i olakšaju regionalni ekonomski razvoj. Ovi inkubatori

su finansirani profitom drugih privatnih poslovnih entiteta, i pošto se ne

očekuje prihod na investicije, cilj ove vrste inkubatora je prekid

poslovanja u određenom trenutku;

profitni poslovni inkubatori (For-Profit), veliki broj profitnih

inkubatora nastao je ili kao čisti poslovni inkubatori u tehnološkim

kompanijama, kompanijama rizičnog kapitala i konsultanskim firmama,

ili kao preduzetnički poduhvat. To su novi inkubatori, i kao takvi,

nemaju solidne pokazatelje poslovanja, niti impresivnu istoriju. Većina

njih su start-up preduzeća. Motivi osnivanja novih inkubatora mogu biti

različiti: konsultanske kompanije i kompanije rizičnog kapitala nalaze

se pred iskušenjem da stvore potencijalni profit, i tako žele veću

kontrolu nad rizičnim kompanijama u koje investiraju ili koje savetuju; s

druge strane, firme koje se bave razvojem tehnologija su više

okupirane mogućnošću gubitka najboljeg inžinjera i razvojem talenata,

ili konkurencijom. Zbog toga, ove kompanije nude profesionalcima iz

oblasti tehnologije mogućnost da razviju svoje ideje u uspešan

poslovni poduhvat u sklopu svoje firme (primer kompanija Panasonik,

IBM,Ernst&Young itd.). Primer IBM-a je posebno vredan pomena.

Globalnom inkubacionom strategijom IBM je poslao svoja 34 glavna

menadžera na 34 univerziteta u zemljama u razvoju. Njihov glavni cilj

je da izdvoje inovativne ideje stvorene kod studenata, i da ih

15

preusmere direktno u IBM inkubator koji se osniva pri datom

univerzitetu, a zatim dolazi do povezivanja ili preusmeravanja do

centralnog IBM odeljenja inkubacije. Dugoročni cilj je da se obezbedi

konstantni priliv novih informacija u svakom trenutku širom sveta.22

Slika 2: Grafički prikaz tipova biznis inkubatora23

Na osnovu istog kriterijuma, može se izvršiti podela poslovnih inkubatora i na

sledeće podgrupe:

poslovni inkubatori lokalnih zajednica. (Business incubators of local communities);

granski poslovni inkubatori, (Business incubators of one sector);

22 Institut G17, Bilten G17 Instituta, decembar 2004. godine.23 http://www.1000ventures.com/presentations/business_incubators.html

16

http://www.1000ventures.com/presentations/business_incubators.html

univerzitetski inkubatori, (University incubators).

Sa aspekta specijalizacije, razlikuju se:

poslovni inovacioni centri (BIC), (Business innovation centre),

promovisan od strane Evropske komisije kao instrumenta regionalnog

razvoja; u pitanju su upravljani kapaciteti koji za cilj imaju generisanje

novih inovativnih preduzeća koja su angažovana na delatnostima

visoke dodatne vrednosti, ali koja nisu obavezno tehnološka;

inovacioni centri, (Innovation centres), pružaju savete malim i

srednjim preduzećima i pružaju podršku u razvoju novih proizvoda i

procesa. To obično podrazumeva podršku u razvoju prototipova za

razvoj novih preduzeća ili pomoć postojećim malim preduzećima da

unaprede procese proizvodnje. Za razliku od tehnoloških centara, oni

svojim klijentima obično ne obezbeđuju prostor. Inovacioni centri nisu

usmereni samo na visoke tehnologije, a neki pružaju usluge i izvan

centara;

inkubatori bez zidova, (Incubators without walls), pružaju savete i

pomoć preduzetnicima i mali i srednjim preduzećima, ali obično ne

obezbeđuju prostor;

naučno-tehnološki parkovi (NTP, tehnopolis, tehnopol), (Science-

technology parks), to su organizaciono-poslovne celine kojom

upravljaju visokospecijalizovani menadžeri čiji je osnovni zadatak da

povećaju blagostanje zajednice promovišući kulturu inovativnosti i

konkurentnosti udruženih preduzetnika i istraživačkih institucija. Za

postizanje ovih ciljeva, NTP stimulišu i upravljaju protokom znanja i

tehnologija između univerziteta, institucija koje se bave istraživanjem i

razvojem, kao i malih i srednjih preduzeća i tržišta.

17

USLUGE KOJE PRUŽAJU POSLOVNI INKUBATORI

Dobro rukovođen inkubator treba da ima unapred utvrđeni okvir operacija svog

menadžmenta, što uključuje jasnu definiciju ciljnog tržišta, cenu i pravila izlaska

kompanija, standarde kvaliteta usluga i druge aspekte delatnosti inkubatora.24

Usluge koje pruža poslovni inkubator ne samo da se razlikuju po zemljama, nego

i po inkubatorima specijalizovanim za određene oblasti. Ipak, sve ove usluge

mogu se podeliti u više grupa:

usluge iznajmljivanja prostora je jedna od osnovnih usluga inkubatora.

Podrazumeva postojanje poslovnog prostora, koji obuhvata kancelarijski i

radni prostor, sa strukturom prostorija koja odgovara potrebama korisnika

inkubatora u različitim fazama njihovog razvoja. Svaka poslovna jedinica

treba da ima pristup telefonu, faksu, elektronskoj pošti i internetu;

usluge poslovne podrške se mogu podeliti na nekoliko pod- kategorija:

obuka iz oblasti preduzetništva, podrške tehnologija i inovacija,

finansiranje start-up kompanija i njihov dalji razvoj.

o Obuka iz oblasti preduzetništva i pripreme za inkubaciju.

Pripreme za inkubaciju se odnose na usluge podrške

preduzetnicima ili onima koji to žele da budu, tako što im se pruža

pomoć u kreiranju biznis plana, kao i usluge obuke i savetovanja

kako da osnuju kompaniju. Ove usluge pružaju samo određeni

inkubatori, ali u principu nisu zastupljene u većini njih.

o Administrativne i menadžment usluge. Ove usluge uključuju

kancelarijske i administativne usluge, usluge poslovnog planiranja,

24 Institut G17, Bilten G17 Instituta, decembar 2004. godine.

18

savete o načinima i izvorima pribavljanja novčanih sredstava,

marketing i reklamiranje, identifikaciju odgovarajućih poslovnih

partnera i pružanje opštih strateških saveta. Drugi tipovi usluga

poslovne podrške, kao što su pravni saveti, računovodstvo i

istraživanja tržišta, uglavnom se obezbeđuju putem angažovanja

spoljnih konsultanata sa kojima menadžment inkubatora ima

poslovnu saradnju.

o Usluge povezivanja. Usluge povezivanja između korisnika unutar

samog inkubatora su jako važne, kao i usluge povezivanja sa

drugim organizacijama koje imaju značajnu ulogu u razvoju

kompanija u inkubatoru.25

Poslovni inkubatori predstavljaju osnov za transfer tehnologija. Uloga inkubatora

na polju tehnologija i inovacija je prilično raznolika: neki od njih pružaju pristup

centrima izvršnosti dok drugi poseduju sopstvene specijalističke usluge. Cilj

inkubatora lociranih na univerzitetima je da se aktivira preduzetnička aktivnost u

akademskim krugovima. U tom smislu, aktivnost inkubatora treba da obuhvati i

zaštitu intelektualne svojine preduzeća-korisnika.

Finansiranje i razvoj. Inkubatori igraju važnu ulogu u prevazilaženju

problema finansiranja malih i srednjih preduzeća. U prvoj fazi finansiranja,

mnogi inkubatori osnivaju fondove sa malim iznosima početnog kapitala,

kojim upravlja menadžment inkubatora. Ovi fondovi obično pokrivaju 6-12

meseci rada novih kompanija. U drugoj fazi finansiranja, inkubatori obično

uspostavljaju kontakte sa partnerima iz finansijskog sektora koji žele da

investiraju sredstva u ranim fazama start-up kompanija. Menadžment

inkubatora u tom slučaju savetuje korisnike kako da pripreme biznis plan

pre nego što potraže dodatni kapital.

25 Institut G17, Bilten G17 Instituta, decembar 2004. godine.

19

Post-inkubacione usluge se odnose na nastavljanje pružanja pomoći

preduzećima koja su finansijski stabilna i samostalna nakon napuštanja

inkubatora, a mogu se odnositi i na usluge pomoći i podrške malim i

srednjim preduzećima u regionu koja su samostalno otpočela poslovanje.

USPEŠNOST POSLOVNIH INKUBATORA

Iako je koncept poslovnih inkubatora široko prihvaćen kao veoma uspešan način

razvoja malih i srednjih preduzeća, ipak postoje neka mišljenja koja osporavaju

ovu ideju. U tom smislu, potrebno je rasčlaniti kriterijume po kojima se meri

uspešnost biznis inkubatora. Ako je krajnji cilj da se kreira i osposobi nova

kompanija koja ima veće izglede za uspeh nego “neinkubirano” preduzeće, onda

je osposobljenje i opstanak preduzeća na duži rok kriterijum koji ide u korist

postojanja poslovnih inkubatora. S druge strane, ako je cilj da inkubirano novo

preduzeće ostvarujući veći profit nego samostalno preduzeće, onda ovaj

kriterijum ne opravdava postojanje poslovnih inkubatora. Do sada je urađeno

nekoliko studija faktora koji doprinose boljoj uspešnosti poslovnih inkubatora.

Mnogi od ovih faktora su proučavani za posebne inkubatore na konkretnim

lokacijama i za pojedine delatnosti, dok su drugi razmatrani na opštijem nivou.

Zakljucak je, ipak, da su od većeg značaja oni faktori koji su specifični za

poslovanje ciljno određenog inkubatora, nego faktori opštije prirode. Neki od tih

faktora su sledeći:

Usluge menadžerske podrške. Ove usluge uključuju stručnu pomoć

u oblastima kao što su knjigovodstvo, pravna pomoć, obuka u biznis

planiranju i organizaciji preduzeća.

Efikasan menadžment inkubatora. Dobar inkubator zahteva

efikasnu administraciju, koja je sposobna da dobro organizuje usluge

podrške, i u mnogim slučajevima igra važnu ulogu u odabiru

korisnika usluga inkubatora.

20

Veličina inkubatora. U ovom smislu važi mišljenje da veći inkubatori

i oni koji imaju veću diversifikaciju delatnosti korisnika imaju veće

šanse za uspeh nego oni koji su specijalizovani za određenu oblast,

kao na primer, za podršku građevinskim firmama.

Ostali faktori: pristup kapitalu, proizvodna kompetentnost,

marketinške i distribucione sposobnosti, tehnička podrška,

dostupnost komponenata i materijala, i menadžment.26

Rezultati koji proizilaze iz procesa uspostavljanja poslovnih inkubatora:

Osnivanje I opstanak preduzeća – omogućavanje najboljeg starta za

preduzeća da bi se povećale šanse za opstanak I rast.

Uključivanje društva – podsticanje razvoja zajednice I kohezije, posebno u

zajednicama sa visokim nivoom nezaposlenosti.

Jačanje lokalne Preduzetničke kulture – inkubatori mogu biti katalizatori za

glavne servis provajdere, što pomaže razvoj lokalnog sistema.

Uticaj na lokalnu privredu – trgovina među preduzećima.

Lokalni ponos – demonstracija partnerstva I dobar izvor odnosa sa

javnošću za lokalnu ili regionalnu privredu.

Obnova – obično uključuje adaptaciju I renoviranje starih zgrada, ili

rekonstrukciju oronulih industrijskih objekata.

26 Institut G17, Bilten G17 Instituta, decembar 2004. godine.27 www.sme.sr.gov.yu

21

Partnerstva – pomaže u razvoju I jačanju partnerstva, između

nacionalnog, regionalnog I lokalnog novoa, javnog I privatnog sektora,

donatorske zajednice I nacionalnih partnera.27

Iskustva najboljih evropskih praksi sugerišu da pojedinačne institucije u stvari

moraju biti obeshrabrene u pretpostavci da mogu samostalno da ispune sve

zahteve za uspostavljanje inkubatora. Posebno u teškoj društveno-ekonomskoj

situaciji, bliska saradnja između komplementarnih organizacija je od presudnog

značaja. Takođe, uloga I odgovornost svakog od aktera moraju se eksplicitno

definisati na pošetku.

Tabela 4: Ključni partneri u uspostavljanju poslovnih inkubatora u EU28

Partneri Broj %

EU i/ili druge međunarodne

agencije 36 13,4

Država/ lokalna samouprava 68 25,3

Kompanije, banke, I druge

organizacije iz privatnog

sektora 56 20,8

Univerziteti I druge

istraživačko-razvojne

organizacije 44 16,4

Zajednica I organizacije na

dobrovoljnoj osnovi 34 11,5

Ukupno 269 100

27

28 Benchmarking of EU Incubators, Centre for Strategy & Evaluations Services, EC February 2002.

22

Važnost partnerstva I nedovoljna saradnja I transfer znanja između fakulteta I

privrede navedeni su, u najnovijim istraživanjima evropske komisije, kao jedna od

slabosti evropskog istraživačkog I inovacionog sistema.29

KORACI KA USPOSTAVLJANJU POSLOVNIH INKUBATORA

Korak jedan – određivanje tipa inkubatora u skladu sa istraživanjima

preduzetničkog tržišta. Da bi se uspostavili uslovi za povećanje stope uspeha

preduzetnika u poslovnom inkubatoru, veoma je bitno utvrditi:

na kojim tržištima su osnovana uspešna preduzeća u datoj oblasti;

koji proizvodi imaju konkurentne prednosti na tržištu;

koji je broj i kakva je dinamika aktivnih malih i srednjih preduzeća;

koje su aktivnosti preduzete i kakve su mere podrške u datoj oblasti, tj.

postojeće agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva,

fondovi za mikro-kredite, privredne komore, preduzetničke i industrijske

asocijacijacije, šeme smanjenja nezaposlenosti.

Stoga, niz aktivnosti u vezi sa istraživanjem tržišta treba da se sprovede, kao što

su:

identifikovanje najuspešnijih preduzeća u oblasti, proizvoda koji oni

proizvode i njihovih odredišnih tržišta;

identifikovanje tradicionalno uspešnih delatnosti u datoj oblasti;

identifikovanje specifičnih veština radne snage u datoj oblast;

identifikovanje potreba lokalnog tržišta i obrazaca kupovine;

identifikovanje održivih industrijskih sektora u datoj oblasti;

proučavanje lokalne/regionalne strategije ekonomskog rasta;

identifikovanje uspešnih aktivnosti lokalnih institucija podrške malim i

srednjim preduzećima;

identifikovanje dostupnih izvora finansiranja za mala i srednja preduzeća

u datoj oblasti;

29 Implementing the Community Lisabon Programme. Commision of the European Communities 2005.

23

identifikovanje veza između lokalnih univerziteta ili istraživačkih centara i

preduzetništva (ukoliko postoje);

identifikovanje bilo kakve uspešne inovacije u datoj oblasti.30

Ukoliko se gorepomenute istraživačke aktivnosti obave, biće moguće da se

rezimiraju rezultati na taj način što se konkurentne delatnosti identifikuju i svode

na jednu ili nekoliko aktivnosti koje će odrediti tip inkubatora. Industrijski fokus

omogućava sinergiju stanara inkubatora i shodno tome, podiže nivo njihove

konkurentnosti. Rezultat koraka jedan treba da bude kratak dokument koji jasno

identifikuje ciljno tržište za stanare, konkurentne delatnosti u kojima će budući

stanari biti angažovani, posebne veštine radne snage u datoj oblasti, dostupne

izvore finansiranja za mala i srednja preduzeća, i spisak aktivnih institucija za

podršku malim i srednjim preduzećima i istraživačkim centrima koji će biti budući

partneri u raznim fazama razvoja projekta. Kod obavljanja istraživanja, važno je

ne uzdati se previše u opšte statističke podatke, posebno kada se govori o

javnim podacima o broju malih i srednjih preduzeća u datoj oblasti i njihovom

poslovanju. U većini zemalja u tranziciji, tj. u zvaničnim statističkim podacima tih

zemalja, većina malih i srednjih preduzeća bavi se opštom trgovinom, a dešava

se i da mnoga preduzeća nisu aktivna. U nekim oblastima u zemljama u tranziciji,

postoji lokalni „industrijski ponos“, stara gigantska socijalistička preduzeća, sada

mahom pred bankrotom, koja su nekada „hranila ceo region“. Moguće je da

mnoge institucije vide poslovni inkubator kao instrument oživljavanja tih

gigantskih preduzeća, kroz ponudu posla bivšim radnicima. Tim koji stvara

inkubator treba da izbegne ovu zamku i da ostane dosledan svom fokusu

poslovnog inkubatora na profitabilnim i održivim delatnostima i da vrši itbor

stanara samo u skladu sa jasno definisanim kriterijumima izbora. Gorepomenuto

istraživanje mora da meri razne aktivnosti i rezultate na kvantitativni način, bez

obzira na potencijalno razočarenje lokalnih učesnika.

Korak dva – razmatranje finansijske baze, vlasništva i menadžmenta. Ovaj

korak identifikuje potencijalnu investiciju i tekuće troškove poslovnog inkubatora i

30 Korak po korak, priručnik za osnivanje poslovnih inkubatora, Ministarstvo privrede, Republika Srbija, Beograd, jul 2006.

24

pokazuje ih jasno budućim lokalnim vlasnicima. Ova takoreći studija izvodljivosti

treba da se izvodi zajedno sa budućim vlasnicima. Vlasnici moraju da shvate da

je podržavanje operacija poslovnog inkubatora na duži rok njihova finansijska

obaveza, ukoliko je to neophodno.Ovim korakom treba da se ustanovi vlasništvo

i struktura udruživanja, i da se izabere upravni odbor i direktor poslovnog

inkubatora. Aktivnosti koje se preporučuju su:

identifikovanje lokalnog tima za razvoj koji će najverovatnije postati vlasnik

budućeg poslovnog inkubatora. Ovde se treba osloniti na iskustvo,

dostupne preporuke i utiske lokalne zajednice I menadžera za podršku

malim i srednjim preduzećima. Tim mora da bude operativan i snažan,sa

iskrenim i pozitivnim pristupom dugoročnoj održivosti poslovnog

inkubatora;

čim se tim oformi, neophodno je raditi na investicijama i strukturi troškova

inkubatora. Takođe, tim treba da identifikuje dostupne lokalne izvore

finansijske podrške i da obezbedi dodatno finansiranje;

tokom gorenavedenog procesa, struktura vlasništva nad budućim

poslovnim inkubatorom treba da bude jasno definisana. U većini

slučajeva, članovi tima sa neadekvatnom motivacijom će se povući iz

tima, a oni koji ostanu su potencijalni novi vlasnici poslovnog inkubatora;

u skladu sa ciljevima poslovnog inkubatora i već pomenutim principima,

treba definisati jasnu strukturu vlasništva, a inkubator zasnovati na

definisanoj strukturi;

treba oformiti upravni odbor poslovnog inkubatora. Preporučljivo je da

potencijalni spoljašnji stručnjaci koji su radili na stvaranju poslovnog

inkubatora postanu punopravni članovi upravnog odbora, barem u periodu

pre izlaska prve generacije stanara poslovnog inkubatora. Ostali članovi

25

treba da imaju zajedničku jasnu viziju sa vlasnicima i da budu u stanju da

praktično doprinesu dugoročnom uspehu poslovnog inkubatora;

upravni odbor treba da vodi proces izbora generalnog direktora poslovnog

inkubatora.31

Implementacijom gorepomenutih aktivnosti, treba očekivati sledeće rezultate:

priprema proračuna investicija i strukture troškova inkubatora;

kako će plan budućih vlasnika podržati poslovni inkubator i preporučeni

plan za pronalaženje eventualnih dodatnih izvora finansiranja investitora ili

donatora treba da bude definisan;

potencijalni donatori treba da potpišu memorandume o razumevanju sa

vlasnicima inkubatora u kojima će njihove obaveze biti jasno definisane;

poslovni inkubator treba da bude osnovan i sva propratna dokumenta koja

zakon nalaže treba da postoje;

formiranje upravnog odbora poslovnog inkubatora;

izbor i sklapanje ugovora sa generalnim direktorom poslovnog inkubatora.

Skrivene opasnosti koje mogu proizilaziti iz koraka dva su:

neki lokalni učesnici mogu imati različite motivacije u vezi sa projektom

poslovnog inkubatora, važno je da se jasno saglase sa konceptom, ili da

se povuku iz procesa što ranije je moguće;

lokalni tim za razvoj poslovnog inkubatora može se oformiti na taj način

što su njihove aktivnosti udaljene od donosioca odluka. Ovo je ozbiljan

kamen spoticanja i treba ga izbeći;

finansijski plan poslovnog inkubatora treba biti realan da bi se izbegle sve

buduće negativne reakcije bilo kojeg vlasnika;

upravni odbor mora da se sastoji isključivo od profesionalaca sa

značajnim poslovnim iskustvom;


26

generalni direktor poslovnog inkubatora treba da bude osoba sa jakim

poslovnim iskustvom.32

Korak tri – predizbor stanara. Cilj ovog koraka jeste da proizvede rang listu

potencijalnih stanara poslovnog inkubatora, izvestan broj stanara na vrhu liste

treba da bude pozvan u inkubator u kasnijoj fazi, nakon što se finansijski I fizički

kapaciteti poslovnog inkubatora definišu. Najbolji stanari treba da budu rangirani

dosledno, zato što njihov uspeh utiče na stopu uspešnosti poslovnog inkubatora.

U stvari, u ovom procesu treba koristiti pristup klasičnog investitora. Da bi se

postigao taj cilj, treba preduzeti sledeće aktivnosti:

izabrati tim koji će voditi predizbor stanara. Tim treba da se sastoji od 3 do

5 članova sa značajnim praktičnim iskustvom u procenjivanju biznis ideja i

preduzetnika (tj. sa iskustvom iz lokalnih banaka ili mikro-kreditnih ili

razvojnih fondova);

tim treba da se saglasi o kriterijumima izbora zajedno sa upravnim

odborom inkubatora. Kriterijumi treba da se baziraju na dugorčnim

ciljevima poslovnog inkubatora i treba da uzmu u obzir lokalne

specifičnosti. Ipak, najvažniji kriterijumi treba da budu kvalitet biznis ideje i

poslovne sposobnosti preduzetnika;

tim treba da osmisli formulare za prijavu i evaluaciju. Sve to treba da bude

jednostavno osmišljeno. Kao prvo, to će omogućiti potencijalnim

stanarima da jasno izraze svoju biznis ideju i praktične poslovne

kapacitete, pored ostalih faktora koje će proceniti tim. Takođe, to će

omogućiti timu da jasno proceni i rangira prijavljene preduzetnike;


27

tim treba da uputi javni poziv za prijavljivanje potencijalnih stanara. Proces

treba da bude vidljiv i da se obavlja javno da bi se izbegle eventualne

špekulacije o kvalitetu procesa;

po isteku roka za prijem prijava, tim treba da se okupi i proceni sve

prijave. Zatim se na osnovu spiska najbolje rangiranih kandidata vrši

njihovo pozivanje u drugi krug izbora koji će uključiti i intervju;

nakon drugog kruga, treba objaviti konačnu listu, i razmotriti eventualne

žalbe. Ukoliko je procedura rangiranja bila transparentna, postojaće manje

pritužbi.33

Treba postići sledeće rezultate procesa započetih u ovom koraku:

oformiti tim za procenu stanara;

kriterijumi za izbor stanara treba da budu jasno definisani i dogovoreni;

formirati formular za prijavu potencijalnih stanara;

uputiti javni poziv potencijalnim stanarima, precizno formulisan i sa jasnim

rokovima prijave;

na osnovu evaluacije primljenih prijava doći do užeg izbora stanara koji

treba da budu pozvani na intervju;

obaviti intervjue sa stanarima i sastaviti konačnu rang listu stanara;

svi učesnici treba da dobiju zvanične informacije o svom rangiranju.

Kao I u ostalim koracima I u ovom treba obratiti pažnju na skrivene opasnosti.

Proizvodni procesi moraju da budu prilagodljivi fizičkom

okruženju inkubatora.

Važno je da stanari budu izabrani na bazi objektivnih kriterijuma i

da proces izbora ne bude stimulisan alternativnim motivima.34

33 Korak po korak, priručnik za osnivanje poslovnih inkubatora, Ministarstvo privrede, Republika Srbija, Beograd, jul 2006.34 Korak po korak, priručnik za osnivanje poslovnih inkubatora, Ministarstvo privrede, Republika Srbija, Beograd, jul 2006.

28

Korak četiri – lokacija, mesto I renoviranje. U većini zemalja u tranziciji

postoje slobodne industrijske zgrade, koje su nekada bile ili proizvodni pogoni

državnih preduzeća ili vojni magacini, robne kuće, itd. Uglavnom je slučaj da

takva zgrada nije korišćena godinama, i da se čeka da je otkupi investitor tzv.

program privatizacije. Ove zgrade često mogu da se iskoriste za prostorije

poslovnih inkubatora. Najbolja opcija za prostorije poslovnog inkubatora treba da

bude odabrana zajedno sa lokalnim učesnicima i vlasnicima inkubatora.

Adekvatna zgrada za poslovni inkubator treba da poseduje sledeće

karakteristike:

da bude funkcionalna u pogledu prostora, parkinga, dostupne energije,

buke, okruženja, lokacije, potencijalnih kancelarija/prostorija za sastanke,

radionica za stanare, komunikacija, grejanja, itd.;

da bude jednostavna u pogledu pravnih i vlasničkih pitanja;

da ima besplatan prostor za korišćenje dat inkubatoru;

da bude dostupna za korišćenj inkubatora predstojećih 8 do10 godina;

da ima dovoljno prostora za 10 do 20 malih preduzeća.

Kada se učesnici slože o adekvatnoj zgradi, renoviranje može da otpočne.

Predlog projekta renoviranja treba da bude smernica i da se pobrine za sve

neophodne operacije i troškove stvaranja adekvatnog prostora za stanare,

njihove mašine i otpočinjanje proizvodnje. Implementacija i plaćanje radova na

renoviranju. Rezultete koji se mogu očekivati u prestojećem periodu:

dokumentacija koja pokazuje da su planirani radovi ispunili gorenavedene

kriterijume za izgradnju poslovnog inkubatora;

detaljni projekat renoviranja koje je izvelo stručno preduzeće;

renoviranje treba prepustiti stručnom preduzeću koje da najbolju ponudu.

Ugovor koji kažnjava svaki dan kašnjenja sa radovima treba pripremiti.

Ako je lokalna opština jedan od ušesnika, treba iskoristiti njenu stručnost u

pravljenju ugovora o renoviranju;

29

otvaranje funkcionalnog poslovnog inkubatora, spremnog za stanare.35

Ono što se može očekivati kao skrivene opasnosti je renoviranje zgrade. To

treba da bude pristupačan, efikasan i produktivan proces. Ne treba biti isuviše

zahtevan, cilj je da se stvori funkcionalno radno okruženje za stanare\

preduzetnike u što kraćem roku.

Korak pet – pravni okvir. Neke od dole pomenutih aktivnosti, u stvari, treba

implementirati u najranijem stadijumu projekta. Pravni aspekti će se razvijati u

kontinuitetu tokom projekta. Sledeći ugovori treba da se sačine i potpišu:

ugovor o osnivanju poslovnih inkubatora, propraćen zvaničnom

registracijom poslovnih inkubatora kao preduzeća;

ugovor koji reguliše odnose između vlasnika zgrade i poslovnog

inkubatora kao preduzeća, pre svega treba razjasniti vlasništvo i

imovinske odnose u vezi sa zgradom - poslovnim prostorijama, uz

obezbeđivanje svih relevantnih dokumenata;

ugovor koji reguliše odnose između donatora (ili investitora) i vlasnika

poslovnog inkubatora;

ugovor koji reguliše odnose između donatora (ili investitora) i poslovnog

inkubatora;

ugovor koji reguliše odnose između poslovnog inkubatora i svakog

preduzetnika;

ugovor koji reguliše kupovinu opreme za poslovni inkubator ili stanare -

ako opremu kupuje neko drugi osim stanara;

skup operativnih sporazuma koje poslovni inkubator zaključuje sa svojim

zaposlenima, ugovor o obezbeđivanju zgrade, ugovor o raznim

operativnim uslugama, kao što su računovodstvo i revizija, trening

preduzetnika;


30

odgovarajuća interna akta preduzeća.36

Jasno razumevanje i svest o zajedničkim pozicijama, operativnim zahtevima i

odgovornostima predstavlja očekivani rezultat implementacije koraka pet. Kao

skrivene opasnosti može se javiti suviše striktan pravni okvir koji može da ide na

štetu preduzetništva i fleksibilnosti, stoga preduzetnicima treba ostaviti izvestan

prostor za manevrisanje. Sa druge strane, pravni okvir mora da bude precizan,

da uspostavi ravnotežu i da pruži dovoljno smernica da spreči nerazumevanje,

zloupotrebu i nametanje svoje volje.

Korak šest – operativni plan, poslovanje, usluge I podrška inkubatoru. Što

se tiče (isto se odnosi i na korak pet i korak sedam) može da se implementira

paralelno sa renoviranjem zgrade i treba da bude završen pre početka koraka

osam. Treba izvršiti sledeće aktivnosti:

inkubator treba da pripremi svoj operativni plan. Poseban fokus treba da

bude na stanarima i uslugama podrške stanarima;

operativni plan treba jasno da definiše odnose između inkubatora i

stanara, posebno u vezi sa poslovnim dostignućima stanara, podrškom

poslovnom razvoju svakog stanara, planom za izlazak iz inkubatora za

svakog stanara i sistemima izveštavanja;

operativni plan treba da pokrije oblasti koje donose profit poslovnom

inkubatoru da bi se obezbedila njegova održivost.37

Rezultat koji treba očekivati od sprovođenja ovog koraka je da menadžment

inkubatora treba da razvije operativni plan kao dokument od 20 do 30 stranica u

kojem su predstavljeni ciljevi za predstojeću godinu zajedno sa detaljnim planom

aktivnosti. Ciljevi treba da budu specifični, merljivi, dostižni, relevantni i

vremenski definisani, orijentisani prema poslovnom razvoju stanara i održivosti

36 Korak po korak, priručnik za osnivanje poslovnih inkubatora, Ministarstvo privrede, Republika Srbija, Beograd, jul 2006.37Korak po korak, priručnik za osnivanje poslovnih inkubatora, Ministarstvo privrede, Republika Srbija, Beograd, jul 2006.

31

poslovnog inkubatora. Aktivnosti treba detaljno da objasne svu podršku

stanarima od strane poslovnog inkubatora. Međutim, menadžment inkubatora ne

treba da ima glavni fokus ni na jednoj drugoj aktivnosti osim na podršci stanarima

i njihovim preduzećima.

Korak sedam – angažovanje zaposlenih I konačni izbor stanara. U ovom

stadijumu zgrada je renovirana, stanari su u fazi predizbora, pravna infrastruktura

je finalizirana, kao i operativni plan. Sledeći korak je nastavljanje sa dole

navedenim aktivnostima:

angažovanje zaposlenih u poslovnom inkubatoru. Broj zaposlenih zavisi

od obima aktivnosti i od broja stanara. U poslovnom inkubatoru koji se

sastoji od 12 do 15 preduzeća, treba zaposliti najviše 2 do 3 radnika,

naime generalnog direktora, stručnjaka za odnose sa stanarima

(menadžer, tehnički menadžer, menadžer za razvoj poslovanja) i

eventualno jednog radnika za rad sa administracijom. Svi zaposleni treba

da imaju prethodno iskustvo iz biznis sektora;

pošto radionice budu dostupne, treba okončati konačni izbor stanara. To

znači da menadžment inkubatora treba da ponudi ugovore najbolje

rangiranim preduzetnicima u predizbornom procesu i da ih pozove u

inkubator.38

Ono što treba očekivati od implementacije koraka sedam je poslovni inkubator sa

stručnim i motivisanim zaposlenima I najbolje rangirani preduzetnici koji se

pozivaju u poslovni inkubator i potpisuju ugovor sa inkubatorom. Generalni

direktor poslovnog inkubatora je taj koji treba da izabere članove svog tima. Niko

od učesnika ne treba da nameće to ko će biti zaposlen.


32

Korak osam – početak rada inkubatora (useljenje, sastanci, oprema,

okruženje, trening preduzetnika). Nakon potpisivanja ugovora sa poslovnim

inkubatorom, stanari treba da premeste svoje poslovne aktivnosti u svoje

prostorije u poslovnom inkubatoru. Ovaj proces treba da se završi što je pre

moguće, pošto je važno da inkubator započne sa funkcionisanjem punim

kapacitetom i da se počne sa pružanjem usluga podrške stanarima. Menadžment

inkubatora treba da zakaže redovne sastanke sa stanarima grupno i

pojedinačno. Ovo je najbolji način da se reše operativni problemi i smetnje, da se

postigne bolje međusobno poznavanje i da se razreše mnoga organizaciona

pitanja, tj. procedure u vezi sa zgradom, okruženjem, obezbeđenjem, uslugama

itd. Preduzetnici treba da organizuju svoju proizvodnu opremu. Oni mogu da

imaju sopstvenu, i deo opreme koju je obezbedio donator ili investitor. U tom

slučaju, menadžment inkubatora treba da se pobrine za kupovinu, dostavu i

instalaciju opreme na organizovan način, time omogućavajući stanarima da

otpočnu sa proizvodnjom što je pre moguće. Pošto svi stanari dele istu zgradu,

veoma je važno da se brinu o opštoj zaštiti životne sredine i da ne uznemiravaju

jedni druge svojim proizvodnim ciklusima. Kada se većina stanara useli, treba

otpočeti sa procesom treninga preduzetnika, u skladu sa programom i

konceptom koji je korišćen. Menadžment inkubatora je odgovoran za

implementaciju aktivnosti treninga.

Ono što se očekuje od rezultata sprovođenja ovog koraka je sledeće:

stanari treba da budu useljeni u zgradu poslovnog inkubatora, oprema da

bude instalirana i proizvodnja započeta;

započeti sa pružanjem usluga podrške stanarima od strane inkubatora;

otpočeti sa redovnim sastancima menadžmenta inkubatora i stanara;

opšti standardi zaštite životne sredine treba da budu ispunjeni;

otpočeti sa implementacijom trening programa.39


33

Korak osam takođe može posedovati I neke skrivene opasnosti naprimer

instalacija neke opreme može da bude isuviše komplikovana, a pojedina oprema

čak i neadekvatna sa aspekta zaštite životne sredine, takođe stanari mogu da

budu isuviše zauzeti da bi prisustvovali treningu. U takvim situacijama, treninge

treba organizovati vikendom.

Tabela 5: Vremenske odrednice koraka u inkubatoru40

RAZVOJ POSLOVNIH INKUBATORA U TRANZICIONOJ

PRIVREDI SRBIJE


34

Iskustva razvijenih zapadnih privreda već su koristile zemlje u tranziciji i većina

priznaje da je preduzetništvo od velikog značaja za privredni razvoj i da

predstavlja bitan element procesa reformi. Značaj osnivanja poslovnih inkubatora

u Srbiji proizilazi pre svega iz potrebe da se ubrzano ulaže u razvoj

preduzetništva u svim aspektima (zakonodavnom, finansijskom, institucionalnom,

edukativnom..), a samim tim da se stvore mogućnosti za podršku svakom

preduzetniku sa dobrom idejom, posebno u fazi kada započinje svoj biznis i kada

mu je najveća pomoć potrebna. U procesu restruktuiranja privrede Srbije,

pojavljuje se višak poslovnog prostora, opreme i kvalifikovane radne snage koji

su prilika da se dobrom organizacijom na regionalnom nivou organizuju mnogi

centri za razvoj preduzetništva, uključujući i poslovne inkubatore. Praksa

sugeriše da je za uspešno razvijanje poslovnih inkubatora neophodno razvijati

efikasne i održive regionalne agencije i poslovne centre podrške, projektovati

poslovne inkubatore kao centre povezivanja istraživačko razvojnog procesa i

MSP, osnivati ih na bazi partnerstva privatnog i javnog sektora, uključujući sve

ključne stejkholdere od nacionalnog do lokalnog nivoa, izabrati dobar

menadžment tim, razraditi biznis plan samog inkubatora i posvetiti dovoljno

vremena procesu planiranja i uspostavljanja sa posebnim akcentom na

planiranje održivosti poslovnih inkubatora na duži rok. Sa ciljem da se ubrza

razvoj MSP sektora, u maju 2003.godine formirana je Republička mreža stručne

podrške za podsticanje i razvoj MSP. Ovu mrežu danas sačinjava 13 regionalnih

agencija (centara) koje koordinira Republička agencija za razvoj MSP (osnovana

2001.godine).

Osnovni cilj Republičke agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i

preduzetništva je vizija Srbije kao uspešne, međunarodno konkurentne i

dinamične države. Aktuelni privredni trenutak je izazov stvaranja preduzetničkog

društva, čije su osnovne vrednosti ideje, znanje, inovativnost, tehnologije i

preduzetništvo. Ključni nosioci su slobodni preduzetnici, mladi menadžeri i istrajni

inovatori. Odatle počinje zalaganje za razvoj malih i srednjih preduzeća i

35

preduzetništva kao ubeđenje da je njihov razvoj bitan uslov za oživljavanje

ekonomskih tokova i rešavanje mnogih socijalnih pitanja.

Osnovne aktivnosti Republičke agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća su:

analiza pozicije sektora MSP i kreiranje razvojne strategije i političkih mera

i mera ekonomske politike za podršku MSP;

uključivanje u izradu republičkih propisa i stvaranje institucionalne (tržišne)

infrastrukture za osnivanje i razvoj MSP;

izrada jedinstvenog programa finansijske podrške za razvoj MSP i

koordinacija aktivnosti vezanih za programe finansiranja MSP;

podrška ulazu MSP na strana tržišta i podsticanje direktnih stranih

ulaganja;

pružanje pomoći MSP u oblasti novih tehnologija i podrške njihovim

inovativnim aktivnostima;

stvaranje informacionog sistema od značaja za MSP i održavanje baze

podataka vezanih za MSP za teritoriju Republike Srbije;

priprema i realizacija edukativnih programa za instruktore i za obuku

preduzetnika i menadžera MSP;

osnivanje i koordinacija rada regionalnih agencija.41

Slika 3: Ključni stejkholderi42

41 http://www.sme.sr.gov.yu/aktuels_Bibl_Inkubatori.htm 42 http://www.sme.sr.gov.yu/aktuels_Bibl_Inkubatori.htm

36

Osnovna misija Republičke agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća je da

podrži (pomogne, zaštiti, savetuje) razvoj i interese malih i srednjih preduzeća, u

funkciji:

dinamiziranja regionalnog privrednog razvoja i izmene privredne strukture,

efikasnijeg rešavanja pitanja nezaposlenosti,

supstitucije povećanja uvoza i konkurentnosti MSP,

podsticanja različitih oblika saradnja sa velikim preduzećima,

uvođenja savremenih tehnologija i povećanja inovativnosti,

racionalnijeg korišćenja poslovnog prostora i opreme,

unapređenja kvaliteta, automatizacije i kompjuterizacije.

Praktična realizacija osnivanja poslovnih inkubatora u Srbiji ostvaruje se u okviru

ENTRANSE - Programa za preduzetništvo, trening i usluge koji finansira Vlada

37

Kraljevine Norveške, pokrenutog 2005.godine, a čiji su sprovodioci Republička

Agencija za razvoj MSP, Pokrajinski sekretarijat za privatizaciju, preduzetništvo i

mala i srednja preduzeća i Fond za podršku investicija u Vojvodini - VIP Fond.

Prvi poslovni inkubator formiran je u Nišu, septembra 2004. godine, da bi se

potom osnovali poslovni inkubatori u Knjaževcu, Boru, Zrenjaninu, Subotici i

Rakovici. 22.decembra 2006.godine, na sednici Saveta za MSP i preduzetništvo,

formiranog na nivou Republike Srbije u avgustu 2006.godine, usvojen je Program

razvoja poslovnih inkubatora u Republici Srbiji 2007-2010.godine. Jedan od

ciljeva Programa je osnivanje 15 poslovnih inkubatora i 10 klastera u naredne

četiri godine, uz razvoj institucija za podršku poslovanju, rastu i razvoju MSP.

Programom je takođe procenjeno da troškovi osnivanja novog radnog mesta

iznose približno 7.000 evra, pri čemu je cilj Programa da se kroz razvoj MSP

omoguće novo zapošljavanje, održi privredni rast i povećanje životnog

standarda. U daljem tekstu se navode primeri poslovnih inkubatora.

Poslovni inkubator Niš. Osnovan je u okviru projektа ENTRАNSE, koji finаnsirа

Vlаdа Krаljevine Norveške. Pаrtneri zа reаlizаciju projektа su norveškа fondаcijа

SINTEF, Ministаrstvo ekonomije i regionаlnog rаzvojа Vlаde Republike Srbije i

Republičkа аgencijа zа rаzvoj mаlih i srednjih preduzećа i preduzetništvа,

podržаvа preduzećа u rаnoj fаzi osnivаnjа i nudi im prostor, kаncelаrijske usluge,

opremu zа proizvodnju, kаo i posebne usluge - trening, аnаlizu biznis ideje i

potencijаlа tržištа i pristup finаnsijskim resursimа. Registrovan je kаo društvo sа

ogrаničenom odgovornošću sа vlаsničkim udelom Grаdа Nišа (51%) i

Regionаlne аgencije zа MSPP Niš (49%). Nа ukupnoj površini od 2700 m2, od

kojih je 2100 m2 proizvodni prostor, smešteno je 15 stаnаrа (preduzećа). Njihove

osnovne delаtnosti su: obrаdа metаlа i proizvodnjа ukrаsnih predmetа,

proizvodnjа čeličnih konstrukcijа zа stаklenike i plаstenike, proizvodnjа folijаrnih

oplemenjivаčа, proizvodnjа delovа zа poljoprivredne i mаšine, proizvodnjа

mаmаcа, proizvodnjа ekspаnzionih i drugih posudа, proizvodnjа ekserа, izrаdа

odlivаkа od obojenih metаlа, proizvodnjа medicinskih аpаrаta I dr. Inkubаtor

38

centаr u Nišu je prototip koji će se koristiti zа osnivаnje novih inkubаtorа u

Srbiji.43 Niš predstavlja snažan fokus za razvoj individualnog preduzetništva

paralelno sa razvojem tržišno usmerenog biznisa. Da bi se obezbedila dovoljna

potpora i ekspertiza, inkubator biznisa je fizički situiran u oblasti koja ima

potencijal za kako regionalnom tako i nacionalnom i globalnom tržišnom

komunikacijom potrebnom za omugaćavanje rasta u MSP sektoru. Inkubator

poslovanja obezbeđuje solidnu platformu koja uključuje neophodnu obuku,

podršku i uslugu potrebnu za obezbeđivanje uspešnog rasta i razvoja stanara.

Pokrivaju se tri faze razvoja preduzeća: Predinkubacija, sa razvojem,

mentorstvom i obukom pojedinačnih preduzetnika, Inkubacija, sa razvojem,

mentorstvom i obukom MSP i preduzetnika, i Postinkubacija sa umrežavanjem i

podrškom nezavisnim preduzećima ili preduzećima povezanim sa inkubatorima.

Slika 4: Osnovni model inkubatora

43 www.sme.sr.gov.yu

39

Poslovni inkubator Subotica. “BIS”, osnovan je potpisivanjem Ugovora o

osnivanju dana 12.07.2006. između njegovih osnivača:

Opština Subotica (60 % učešća);

Regionalni centar za razvoj MSPP (10 % učešća);

Fond za podršku investicija u Vojvodini – VIP (10 % učešća);

ATB SEVER AD Subotica (10 % učešća);

Viša tehnička škola Subotica (10 % učešća).44

Subotica predstavlja drugi grad po veličini u AP Vojvodini, nalazi se na važnom

međunarodnom koridoru E-75, između dva velika poslovna centra, Beograda i

Budimpešte i ima vrlo diversifikovanu privrednu strukturu sa značajnom

tradicijom u mnogim privrednim granama kao što su: prehrambena industrija,

elektro-metalna industrija, hemijska industrija, tekstilna industrija i sl.

Sve navedeno su razlozi zbog kojih je odlučeno da se u ovoj Opštini osnuje

inkubator opšteg tipa koji će pružati podršku preduzećima industrijskog i

uslužnog sektora, ali i onima koji u svom poslovanju imaju značajni inovativni

potencijal sa misijom – širenje preduzetničkog duha i promovisanje ideje

preduzetništva, stvaranje povoljnije klime i podsticajnog okruženja za razvoj

MSPP. Poslovni inkubator Subotica je smešten u Industrijskoj zoni Opštine

Subotica na dva lokaliteta međusobno udaljena 500 m, na površini od cca 2000

m2 i u svom sastavu trenutno ima 10 stanara (preduzeća) sa oko 60 zaposlenih

radnika.45 Stanari „BIS“-a se bave različitim delatnostima koje oslikavaju

privrednu strukturu Subotice:

servisiranje elektromotora,

sitoštampa,


40

proizvodnja ženske modne konfekcije,

proizvodnja muških čarapa,

proizvodnja invertorskih aparata za zavarivanje,

proizvodnja ambalažnog materijala od polimera.46

Pored navedenih delatnosti, u inkubatoru su našle mesto i neke potpuno

inovativne:

proizvodnja specijalnih slatkiša za dijabetičare,

razvoj software-a,

industrijski inženjering.

Poslovni inkubator Subotica ima osnovni zadatak da svojim stanarima stvori

poslovno okruženje koje će im omogućiti uspešno prevazilaženje početne,

ujedno i nakritičnije faze njihovog poslovanja pružanjem potrebnih alata za rast i

razvoj kao što su:

konsalting,

oprema za proizvodnju,

kancelarijske usluge,

tehnička podrška,

preduzetnička obuka,

povlašćene cene zakupa poslovnog prostora.47


41

Ciklus inkubacije koji „BIS“ pruža svojim stanarima traje tri godine od koji u prvoj

godini stanari ne plaćaju zakup, u drugoj godini plaćaju 40 % cene zakupa, dok u

trećoj plaćaju 80 % nakon čega se faza inkubacije završava i oni treba da

nastave svoje poslovanje u “spoljašnjim uslovima”. Činjenica da je Poslovni

Inkubator Subotica jedan od prvih u Srbiji doprineće da se Subotica nađe na

međunarodnoj mapi razvoja inkubatora, kao i da postane relevantan faktor u

diskusijama po pitanju razvoja preduzetništva i inovacija.

Poslovni inkubator Zrenjanin. Uz prisustvo brojnih domаćih i strаnih gostiju u

nа devetom sprаtu poslovne višesprаtnice kojа dominirа Zrenjаninom, u

"Vodotornju", zvаnično je sredinom novembrа 2006.godine otvoren prvi poslovni

inkubаtor u Vojvodini, koji je jedinstven u Srbiji i po tome što je orijentisаn nа

podršku preduzetnicimа iz oblаsti informаcionih tehnologijа. Inkubаtor je inаče,

objekаt koji se sаstoji od mаlih rаdnih jedinicа i obezbeđuje prostor i podsticаjni

аmbijent zа preduzetnike koji su tek osnovаli sopstveno preduzeće i počinju dа

rаde. Poslovni inkubаtor BIZ d.o.o. zаjednički su osnovаli Fond zа promociju

investicijа u Vojvodini - VIP i opštinа Zrenjаnin kаo rаzvojni projekаt i specifičаn

model sаmozаpošljаvаnjа, koji

trebа dа donese novа rаdnа mestа u

oblаsti informаcionih

tehnologijа, а koji je podržаlo niz institucijа

među kojimа su Republičkа аgencijа zа

mаlа i srednjа preduzećа, GTZ,

Entrans, OEBS i drugi.48

Slika 5: Poslovni

inkubator u Zrenjaninu

48 www.sme.sr.gov.yu

42

Poslovni inkubator u Zrenjaninu

Pregled inicijativa poslovnih inkubatora i parkova. U trenutku kada je

projekat ENTRANSE, podržan od strane Vlade Kraljevine Norveške, počeo

implementaciju 2004. godine, u Srbiji nije postojao nijedan poslovni inkubator.

Projekat je podržao osnivanje I razvoj pilot inkubatora u Nišu i pripremio Program

obuke za preduzeća i preduzetnike u fazi predinkubacije, inkubacije i post-

inkubacije. Kroz projektne aktivnosti ojačana je i infrastruktura za podršku MSPP

na nacionalnom nivou (osnivanje Centra podrške poslovnim inkubatorima unutar

Republičke agencije za razvoj MSPP), kao i na lokalnom nivou (sprovodeći

aktivnosti preko mreže regionalnih agencija MSP). Jedan od rezultata Projekta je

i podizanje nivoa svesti o značaju poslovnih inkubatora kao instrumenta podrške

MSPP. Zakon o inovacionoj delatnosti usvojen je u decembru 2005. godine. Uz

to, odobreno je finansiranje poslovnih inkubatora iz nacionalnog budžeta, preko

Nacionalnog investicionog plana. U periodu od novembra 2005. do marta 2006.

godine sprovedena je kampanja “ENTRANSE on Tour”. Tokom ovog projekta

posećeno je 19 opština u Srbiji. Prilikom svake posete predstavljen je koncept

poslovnih inkubatora, i njihovog potencijalnog doprinosa razvoju regiona, kao i

primeri dobre prakse ostvarene u pilot poslovnom inkubatoru u Nišu. Jedan od

ciljeva bio je da se opštine motivišu kako bi preuzele proaktivni pristup u

osnivanju poslovnih inkubatora kao dela potrebne infrastrukture koja podstiče

43

razvoj MSP i preduzetništva na području određene opštine. Do novembra 2006.

godine registrovana su i otvorena četiri poslovna inkubatora: Poslovni inkubator

centar u Nišu, Poslovni inkubator centar u Knjaževcu (registrovan kao projekat),

Inkubator u Boru i Poslovni inkubator u Zrenjaninu. Uz to, postoje još 23

inicijative za stvaranje poslovnih inkubatora, od kojih su većinu inicirale opštine.

Inkubatori u Rakovici, na Paliluli i u Prokuplju formalno su registrovani kao

preduzeća sa ograničenom odgovornošću, ali još uvek nisu stvoreni uslovi za

proces inkubacije. Inkubator u Subotici je u fazi registracije. što se tiče drugih

inicijativa, postoje pisma o namerama, odluke koje donose opštine ili, pak,

potpisani ugovori o osnivanju na određenom mestu, ali još uvek nije obavljena

registracija. Takvi primeri su Novi Sad, Vranje, Kruševac i Valjevo. Takođe,

prisutne su dve inicijative za stvaranje naučnih\tehnoloških parkova, u Novom

Sadu i Beogradu. Slika koja sledi pokazuje geografsku distribuciju različitih

poslovnih inkubatora I naučnih\tehnoloških parkova u različitim okruzima Srbije i

postojeće poslovne inkubatore.49

Slika 6: Inicijative poslovnih inkubatora i parkova50

49 Program za razvoj poslovnih inkubatora i klastera u republici Srbiji 2007-2010 godine, Ministarstvo privrede, Beograd, decembar 2006. godine50 Program za razvoj poslovnih inkubatora i klastera u republici Srbiji 2007-2010 godine, Ministarstvo privrede, Beograd, decembar 2006. godine

44

Program koji jasno definiše strategiju razvoja zapošljavanja je Program za razvoj

poslovnih inkubatora i klastera u Republici Srbiji. Program je usvojen od strane

Saveta za mala i srednja preduzeća i preduzetništvo u decembru 2006. godine.

On je rezultat zajedničkog rada Ministarstva privrede, Republičke agencije za

razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva i tima projekta

ENTRENSE/SINTEF uz finansijsku pomoć Vlade Republike Srbije i Vlade

Republike Norverške. “Evropska povelja o malim preduzećima”, “Strategija

razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva”, “Plan aktivnosti podrške

malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu” Vlade Srbije sačinjavaju temelj

ENTRANSE programa. On je zasnovan na jakim obavezama, vlasništvu I učešću

45

institucija na lokalnom i nacionalnom nivou. Ovaj koncept ima za cilj

obezbeđivanje dugoročne održivosti i prevazilaženje usputnih izazova.

Ministarstvo privrede vodeći je nacionalni partner i vlasnik projekta. SINTEF

Technology and Society vodeći je međunarodni partner, a Republička agencija

za razvoj malih i srednjih preduzeća I preduzetništva je nacionalni partner za

implementaciju. Među-ministarski ENTRANSE odbor za koordinaciju osnovan je

sa specifičnim zadatkom da nadgleda ENTRANSE program. Uz to, lokalni servis

provajderi angažovani su za aktivnosti programa na lokalnom nivou. Važno je

naglasiti da se pored osnivanja pilot poslovnog inkubatora u Nišu, odvija i složeni

proces institucionalnog razvoja, i na lokalnom i na nacionalnom nivou. Bez jakog

institucionalnog okvira I podrške, ugrožen je opstanak poslovnih inkubatora. Cilj

Programa je pre svega stvaranje novih radnih mesta, otvaranje novih preduzeća i

povećanje konkurentnosti kroz razvoj preduzetnika, preduzeća i institucija za

podršku sektoru MSP u Republici Srbiji. Implementacija Programa će se

sprovoditi putem postojeće infrastrukture MSP: Ministarstvo privrede je vodeći

nacionalni partner, Republička agencija za razvoj MSPP je nacionalni partner za

implementaciju, a lokalne samouprave I regionalne agencije za razvoj MSPP su

odgovorne za implementaciju na lokalnom nivou. Da bi se osigurala primena

Programa, svaka od institucija i međunarodnih partnera uključenih u Program

ima definisane konkretne zadatke i odgovornosti.51

Slika 7: Struktura implementacije Programa 2007-201052

51 Program za razvoj poslovnih inkubatora i klastera u republici Srbiji 2007-2010 godine, Ministarstvo privrede, Beograd, decembar 2006. godine52 Program za razvoj poslovnih inkubatora i klastera u republici Srbiji 2007-2010 godine, Ministarstvo privrede, Beograd, decembar 2006. godine

46

Poslovno-tehnološki inkubator tehničkih fakulteta Beograd promovisan je i

svečano otvoren 14.12.2007. godine. Inkubator je svečano otvorio Ambasador

OEBS-a Hans Ola Urstad, pred više od 100 zvanica - ambasadora, predstavnika

ministarstava, grada Beograda, mnogih opština u Srbiji, profesora fakulteta,

uspesnih privrednika. U pozdravnim govorima prorektora univerziteta prof. dr

Aleksandra Sedmaka i predsednika opštine Danila Bašića istaknut je značaj

ovog inkubatora i najavljena dalja jaka podrška ovih institucija. Direktor

inkubatora Gordana Danilović Grković istakla je podršku koju inkubator ima od

47

Ministarstva nauke RS i Grada Beograda - Sekretarijata za privredu, kao i pomoć

prilikom uspostavljanja od strane OEBS-a, Izraelske vlade i USAID-a. Osnivači

Poslovno-tehnološkog inkubatora tehničkih fakulteta Beograd su Građevinski,

Elektrotehnički, Mašinski I Tehnološko-metalurški Univerziteta u Beogradu,

Opština Palilula I Inicijativa za demokratsku tranziciju. Osnovan je u cilju

stvaranja sistema za podršku mladim, tehnički obrazovanim ljudima koji žele da

započnu sopstveni biznis i tako ostvare svoju ekonomsku egzistenciju i ostanu u

zemlji. Inkubator je uspostavljen u skladu sa primerima dobre prakse razvijenih

zemalja, uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), a

dalji razvoj i jačanje kapaciteta inkubatora podržao je Grad Beograd. U toku je i

finansiranje prvih inovacionih projekata od strane Ministarstva nauke Republike

Srbije. Ciljevi poslovno-tehnološkog inkubatora su:

Započinjanje i razvoj sopstvenog biznisa od strane mladih tehnički

obrazovanih ljudi na ovim fakultetima;

Komercijalizacija rezultata naučno istraživačkog rada fakulteta osnivača

inkubatora;

Stvaranje i razvoj novih inovativnih proizvoda, usluga i procesa u oblasti

visokih tehnologija sa potencijalom za rast i zapošljavanje.53

Pravo učešća imaju:

Novoosnovana privredna društva u prvim godinama svog razvoja, sa

inovativnim i visokotehnološki zasnovanim programima, sa sedištem u

Beogradu;

53 www.dti.org.yu

48

Potencijalni start up programi za razvoj novih inovativnih, i

visokotehnološki zasnovanih proizvoda, usluga i procesa.54

Usluge koje pruža poslovno-tehnološki incubator:

Usluge stanarima inkubatora;

o Kancelarijski poslovni prostor (posebne kancelarije i boksovi u

zajedničkim prostorijama);

o Administrativne usluge (knjigovodstvene, pravne i sekretarske

usluge).

Ostale usluge;

o Konsalting usluge, trening i mentoring program;

o Usluge promocije;

o Usluge povezivanja i umrežavanja.55

PREDNOSTI SRBIJE SA STANOVIŠTA POSLOVNIH INKUBATORA

54 www.dti.org.yu55 www.dti.org.yu

49

Relativno visok nivo obrazovanja radne snage u Srbiji je najvažnija prednost za

osnivanje poslovnih inkubatora. Ovo se posebno odnosi na oblast tehničkih i

tehnoloških nauka, kao i na ostale oblasti prirodnih nauka. Treba naglasiti da

Srbija poseduje veliki kadrovski potencijal za razvoj informacionih tehnologija, što

potvrđuje i velika zainteresovanost zapadnih kompanija za naše IT stručnjake.

Za proizvodnje zasnovane na visokim tehnologijama karakteristično je da su

specijalizovani za određenu primenu. Ova odluka znači da IT stručnjaci sa

teritorije Srbije mogu da se takmiče na bazi svojih znanja u ovim oblastima.

Ovo su neke od osnovnih motivacija za domaće i inostrane investitore koji su u

potrazi za novim idejama u cilju razvoja novih i konkurentnih proizvoda. Iskustva

tokom poslednjih 20 godina pokazuju da su poslovni inkubatori razvijeni u male,

ali važne elemente doprinosa nacionalnim programima u stimulaciji

preduzetništva i stvaranju malih preduzeća. Ipak, treba napomenuti da programi

za poslovne inkubatore zahtevaju centralizovanu podršku ili podršku vlade, pored

regionalnog strateškog konsenzusa. Uspeh poslovnog inkubatora zavisi od

sposobnosti menadžmenta i realnih očekivanja od ciljeva, resursa i izazova.

Tržišne ekonomije, kao i privrede u tranziciji koriste tradicionalne inkubatore kao

katalizatore u procesu stimulisanja proizvodnje.

ZAKLJUČAK

50

Poslovni inkubatori su jedan od ključnih programa privrednog razvoja Republike

Srbije. Kroz njih se otvaraju nova radna mesta i podržavaju preduzetničke

inicijative, podstiču mala i srednja preduzeća, a takođe i novi projekti i programi.

Na ovaj način se doprinosi konkurentnosti lokalnih novoosnovanih preduzeća na

tržištu, jača se saradnja između preduzetnika i naučnih institucija i kreiraju lokalni

kapaciteti koji su orijentisani ka praktičnim i inovacionim modelima ponašanja.

Da bi se poslovni inkubatori, kao jedni od glavnih načina podrške razvoju malih i

srednjih preduzeća, uspešno uspostavili i funkcionisali, neophodno je da njihovo

osnivanje bude jasno fokusirano na ekonomske i poslovno-razvojne ciljeve. Od

izuzetne koristi mogu biti i iskustva kako razvijenih tako i tranzicionih zemalja. Ne

treba izgubiti iz vida značaj partnera podrške u vidu lokalne vlasti, univerziteta i

velikih kompanija.

Menadžment poslovnog inkubatora ima ključnu ulogu u uspehu ili neuspehu

istog. Zato je potrebno ustanoviti nezavisan i kvalifikovan upravljački tim.

Za ocenu uspešnosti poslovanja poslovnih inkubatora neophodno je praviti

periodične analize ostvarenih ciljeva kako bi se poslovanje poboljšalo u

predstojećem periodu.

Srbija je na dobrom putu uspešnog razvoja mreže poslovnih inkubatora. U

procesu pružanja podrške razvoju malih i srednjih preduzeća, uočljiva je saradnja

između centralnih i regionalnih, odnosno lokalnih organa vlasti, što predstavlja

relativno jake garancije za uspešnost budućih aktivnosti na ovom polju. Međutim,

ne treba izgubiti iz vida da bez velikog nema ni malog biznisa. Suočavanje sa

činjenicom da zemlja sa najnižom kamatnom stopom poreza na dobit u Evropi ne

privlači masu novih investitora je, blago rečeno, poražavajuća.

Za razvoj malih i srednjih preduzeća svakako je neophodna i makroekonomska

stabilnost, a ujedno i sistem vrednosti koji će isticati uspešne i preduzimljive.

LITERATURA:

51

1. http://www.unece.org/indust/sme/ace.htm

2. Dr Antal Szabo, „Najbolje prakse u inkubaciji poslovanja u novim zemljama

EU i u tranzicionim zemljama“, Zbornik materijala sa simpozijuma

„Savetovanje o razvoju biznis inkubatora u Republici Srbiji“, Beograd

14.april 2005.godine.

3. http://www.ukbi.co.uk/index.asp?SID=222

4. http://www.spicegroup.de/abc/?id=28

5. http://www.unece.org/indust/sme/incubator.htm

6. www.sme.sr.gov.yu

7. Program za razvoj poslovnih inkubatora i klastera u republici Srbiji 2007-

2010 godine, Ministarstvo privrede, Beograd, decembar 2006. godine

8. http://www.spica-directory.net/definitions/?

PHPSESSID=d0316773a909ee76ae4324f8a283bbf9

9. http://www.unece.org/indust/sme/incubator.htm

10. „Uspostavljanje biznis inkubatora tehničkih fakulteta u Beogradu“, XIII

Telekomunikacioni forum TELFOR 2005., Beograd, Sava Centar, 22.-

24.11.2005.god.

11. Best Practices in Business Incubation: Lessons (Yet to be) learned,

Rustam Lalkaka – document prezentovan na belgijskoj konferenciji o biznis

centrima, Brisel, novembar 2001. Evropska Komisija, Enterprise DG

12. XIII Telekomunikacioni forum TELFOR 2005, Beograd, Sava Centar, 22-

24.11.2005. godine

13. Istraživanje Enterprise DG i CSES-a Centre for Strategy & Evaluation

Service, 2001.

14. Baza podataka UNECE, Ženeva, 2002.godine.

15. CSES analiza uzorka preduzeća klijenata.

16. David Miller:“Politika i najbolja praksa“, www.edep-serbia.net

17. Institut G17, Bilten G17 Instituta, decembar 2004. godine.

18. http://www.1000ventures.com/presentations/business_incubators.html

19. Benchmarking of EU Incubators, Centre for Strategy & Evaluations Services,

. EC February 2002.

52

http://www.1000ventures.com/presentations/business_incubators.html

http://www.edep-serbia.net/

http://www.sme.sr.gov.yu/

http://www.spicegroup.de/abc/?id=28

http://www.ukbi.co.uk/index.asp?SID=222

20. Implementing the Community Lisabon Programme. Commision of the

European Communities 2005.

21. Korak po korak, priručnik za osnivanje poslovnih inkubatora, Ministarstvo

Privrede, Republika Srbija, Beograd, jul 2006. godine.

22. http://www.sme.sr.gov.yu/aktuels_Bibl_Inkubatori.htm

23. www.dti.org.yu

53

poslovni inkubatori

Documents