Porodično pravo je sistem pravnih pavila kojim se uređuju lični i imovinski odnosi koji nastaju između članova porodice a koji pretežno proizilaze iz braka i srodstva.Pravo nije jedina vrsta pravila koja reguliše ljudsko ponašanje .Izvan porodičnog prava ostaju porodični odnosi regulisani moralom, običajima konvencijama ( ljubav, prijateljski odnosi koji proizilaze iz braka ili srodstva )

Porodično pravo u užem smislu ( bračni ,roditeljski, starateljski )

Porodično pravo u širem smislu (pravo o porodici, o pravnoj i društvenoj zaštiti porodice )

Predmet porodičnog prava jesu porodični odnosi koji se uspostavljaju između fizičkih lica međusobno povezanih nekom od pravno relevantnih činjenica kao što su brak, međusobni odnos krvnih i tazbinskih srodnika, usvojenje, starateljstvo ili vanbračna zajednica.

Subjekt porodičnog odnosa može biti samo član porodice kao fizičko lice, a ne i porodica u celini, stoga porodica nema svojstvo pravnog lica ( titular prava i obaveze )Da bi jedno fizičko lice bilo subjekat por. Prava i obaveza, nekad je dovoljno da ima pravnu sposobnost,( prava deteta da formira svoje mišljenje, da ga slobodno izrazi pravo na izdržavanje, pravo svojine itd) nekad ograničenu poslovnu sposobnos( priznanje vanbračnog očinstva ) a nekad potpunu poslovnu sposobnost( pravo na brak,vršenje roditeljskog prava itd).

Objekte porodičnog odnosa predstavlja sve ono povodom čega se subjekti porodičnog odnosa nalaze u pravnom odnosu u kome imaju prava i obaveze( apsolutna – relativna prava)

Pravna priroda Por. Odnosa-lični i imovinski ne reguliše stvarnim i obligacionim pravom ( posebna veza subjekata i ličnim svojstvima)

Metod – predstavlja način, tehniku uređivanja porodičnih odnosa

1)načelo pravne jednakosti i nejednakosti;

2) načelo autonomije i heteronomije; 3)načelo dispozitivnosti i oficijelnosti; 4)načelo neprenosivosti i neodrecivosti; 5)načelo neimovinske sankcije.

Bračno pravo Roditeljsko pravo Starateljsko pravo

1)Deo građanskog prava Instituciona sistematika Jusnaturalistička sistematika Pandektistička sistematika

2)Posebna grana prava 3)Član porodice građanskih prava

najapstraktnije norme u pravnom sistemu koje dopunjavaju smisao i usmeravaju primenu svih ostalih pravnih normi:

1)Posebna zaštita porodice (čl.66.st.1.URS,čl.2.st.1 PZ )

2)Poštovanje porodičnog života ( čl.2.st.2PZ) 3)Slobodno odlučivanje o rađanju

dece( čl.63.URS, čl.5.st.1 PZ ) 4)Zabrana diskriminacije( čl.21, i 15 URS )

Opšte pravne norme kojima se uređuju porodični odnosi, a koje se nalaze formulisane u zakonima i drugim opštim aktima. ( materijalni,formalni ) ( čl.142. URS )

Zakon ( osnovni,delimične,međun.ugov.o ljud. I manjinskim pravima

Sudska praksa Praksa Evropskog suda za ljudska prava Običaj Pravna nauka( neformalni,praktički )

1)Zakon kao osnovni izvor Ustav Republike Srbije( načela,najopštije norme) Porodični zakon Republike Srbije iz 2005

2)Zakon kao dopunski izvor 1)Zakon o obligacionim odnosima, 2) Zakon o osnovama svojinskopravnh odnosa, 3) Zakon o rešavanju

sukoba zakona s propisima druhih zemalja, 4) Zakon o parničnom postupku, 5) Zakon o posredovanju, 6) Zakon o izvršnom postuku, 7) Zakon o opšem upravnom postupku, 8) Zakon o nasleđivanju, 9) Zakon o stanovanju, 10) Zakon o vanparničnom postupku, 11) Zakon o matičnim knjigama, 12) Zakon o socijalnoj zaštiti i obezbeđivannju soc.sigurnosti građana RS, 13) Zakon o finansiskoj podršci porodici sa decom, 14) Zakon o uređivanju sudova, 15) Zakon o javnom beležništvu

3)Međunarodni ugovor( konvencija o zaštiti materinstva,pravima deteta Univerzalni sistem zaštite ljudskih pravauniverz.deklaracija o

pravima čoveka 1948 (čl.16) Međun.pakt o građanskim i političkim pravima( ratif.1971 ( čl.23,24.) Evropska konvencija o ljudskim pravima,ratif.2003 ( čl.14.)

Širi smisao (sve odluke sudova,bez bilo kakvog kriterijuma)Uži ( istovetno rešavanje svih slučajeva iste vrste od strane svih

sudova) Sudske odluke stvaraju pravo kroz pojedinačne norme koje ne obavezuju ni sud koji je doneo presudu da u budućnosti sudi na isti način. Ipak faktičkim autoritetom i kreativnom prirodom približavaju se stvaralačkom karakteru primene prava. Kada imaju više veća obrazuju se odeljenja građanska i krivična.

1)Na sednici odeljenja usvaja:Pravna shvatanja Vrhovnog kasacionog suda koji su obavezujući za sva veća u sastavu odeljenja, ( shvatanja )

2)Na opštoj sednici usvaja:Načelni pravni stavovi Vrhovnog kasionog suda koji su obavezujući za sva veća i odeljenja, ( stavovi ) izvor prava

3)sud.praksa drugostepenih i viših sud.utiče na niže sud.pravna shvat. 4)interpretacija opštih pravnih normi,prav.standarda,odluk.VKS bitne za praksu sudova

objavljujuna veb str.VKS

Evropski sud za ljudska prava doneo je do sada veliki broj odluka koji se odnose na tumačenje ili primenu odredaba Evropske konvencije o ljudskim pravima u vezi sa porodičnim životom

Običaj je nepisano opšte pravilo ponašanja koje nastaje dugotrajnim ponavljanjem u istim životnim situacijama i koje je prihvaćeno od strane pripadnika određene društvene grupe.

Pravni običaj ako mu je takvo mesto namenjeno u hijerarhiji pravnih izvora.Faktički kada zakon na njega izričito upiti ( ZOO izlaganje robe sa označenjem cene smatra se kao ponuda, čl.34

Običaji kod nas mogu predstavljati izvor prava samo ako zakon na njih izričito upućuje

Na području našeg pozitivnog porodičnog prava ovakvih propisa nema

Pravna nauka:rezultat naučnih i stručnih istraživanja Ne predstavlja formalni izvor prava Pravna doktrina oduvek je imala

nezanemarljiv utica, kako na rad zakonodavnih organa, tako i na praksu sudova i drugih državnih organa koji primenjuju pravne norme (materijali stručnih komisija izvor za istorijsko tumačenje,i motiva usvajanja, de lege lata,delege ferenda)