popularizaciju septembar 1976.1972.—godine iporedsvogcilja jupitera ... smairadaje..galaksija...

CASOPIS ZA POPULARIZACiJU NAUKE BROJ 53 SEPTEMBAR 1976.

Peti susret nesvrstanih

Mars izbiiza

Emocije i bolesti

Neuhvatijivo vreme

Pisma,Galaksiji“

MARINKA ZECA IZ RIJEKE, M.AL6AHARI B, obaveBtavamo danacrte za aamogradnju ..Kirlija-

nove kamore" nademo objavlti

u ..GaiaKsiji ", s obzirom da |e

rad a tako vosikim naporromopasan ako ga ditaoci (a takvihbl aigurno bilo) Izvode baz pri-

sustve strudnjaka. Knjiga ..Ra-

dio prirudnik za amalere i ten-nldara ' dr So2e Matzgera po-rrovo je Stampana i mo2« se, pocan! od 250 dlirara, narudlll naadresu: Tehrrldka knJIga, 7. jula

26. 11.000 Beograd. VellkaelisaZirokoptera. naravno. okrede sepomodu motora.

BORIS ALEKSANDROV IZ

CEUA ZEbENICA a/47 pita daII je Jugoslavija ukijudana uprogram Izgradnje ..Spajslaba

"

(Evemirske laboratorije) organl-zaclje ESRO.

Evropska gvemirska agencl-

|a (ESA. ranija ESRO) uveliko

vril pdpreme za izgradnju

..Spejslaba ". dlje se Izvodenjena orbitu uz pomod amerldkograkato plana (..vaslonski taksi")

predvlda za 1980. godinu (vidl

tekst na sirani 16). Clanice ESAsu: Belglja. Francuska. Holand-dlja. itallja. SR Nemadka. Velika

Britanija. Oanska. Svajcarska.

Svedska i Spanlja: kao Sto vldl-

te — ne I Jugoslavija. Naiazemija nlje ukijudena nl u dru-

gs kosmidke akiivnosll. osimito je dianica medunarodnogkonzorcljuma ..Intelsat' (91

zemija). koji gradi I koristi sate-

llle ..Intelsat". Za prijem radio I

TV signals preko satelita Izgra-

dena js kod Ivanjice velika ze-

maljska stanica.

ISTVAN NADJ IZ NOVOa ITE-

BEJA proditao je u jednom lislu

..senzacionainu vest daPioneer-10 ved 26 mjessoi leti

Izvan Sundeva sustava". pa pile

da II je to mogude.Naravno da nija. ..Pionir-10

"

lansiran je sa Zemlje 3. marts1972. godine I pored svog cilja

— Jupitera — proleleo je 4.

decembra 1973. Otada je u sve-

miru proveo |05 34 meseca;pretpostavijamo da je u dianku

kojeg spominjete bio upotreb-Ijen podatak Iz vremena ksda je

bllo proteklo 26 meseci od pro-

Isska pored Jupitera. All. autor

teksta morao le znatl da seSundev aistem proteZe daleko

Izs Jupitera (Jupiter je od Sun-

nebojSa PETROVIO IZPOiA-REVCA. TRG RAOOMIRA VU-JOViGa 2/2 (9) ieh da objavimodlanak o blorltmovima. kao I

postupak njihovog izraduna-

vanja.

0 bloloSkim elklusima ..Ga-

lakslja" je ved pisals

Preduzell smo korake da u jed-

nom od sfededin brojeva obja-

vimo opSirniji tekst iz pera jed-

nog naSeg naudnlke. Na zsiost.

ne raspolaiemo nikakvim po-

dacima o postupku izradunava-

nja biorltmova.

Cetroeset I Oetiri stu-DENTA ELEKTRONSKOG FA-KULTETA U NitV uputili sunam ..peticiju" sa molbom daobjavimo poster Nikole Tests,

povodom 120-godllnjice rode-

nja ovog vellkana.

Kao Sto je poznato. ..Galak-

sija" od samog podetka posluie

iula 1976. godine. objavlla za-

nlmljlv poster u bql Nikole Te-sle (autor je OuBan Petridid):

modele je naruditl na adresu-

BIGZ — OOUR ..DUQA". Pro-

dajno odeljenje. Bulevar vojvo-

de MIBida 17. 11.000 Beograd,

ZORAN TO&IC IZ POiAREV-CA, DRAZE MARKOVICA 36.

smaira da je ..Galaksija " vrio

dobra I poudna. all da imajedan nedoststak: ne objavljuje

poslere I predlaie da objav-Ijujemo poslere galaksija. sate-

lita. rakela l drugih pojava i

objekala o kojima ..Galaksija'

piSe.

Redakclje od samog podet-

ka IzIaZenja prima pisma odditaiaca sa slidnom sadrZInom.all — iz razloga koje amo naveli

u odgovoru na pretnodno pi-

smo — ielju ditaiaca nismomogli da ispunimo. Medutim,

planovli o Izmenama lika ..Ga-

laksija''. kO)e da najverovatnije

bib izvrSene podev od Novegodine. ukijuduju I posters. Po-Bto postoje dobri Izgiedi za ob-javljivanje poslera. pozivamoditaoce da nam da|u predloge omolivima koje bi Zeleli da na

VLADIMIR PETKOVlO IZ BAN-JALUKE, interesuje se za adre-su nekog kluba mladih tehnlda-ra I Astronomskog druBtva u

Beogradu.

tehnike u Banjaluci. AdresaAstronomskog druitva ..Ruder

BoBkovid " glasi: Narodna op-servalorija. NebojBlna kula.

11000 Beograd.

MILOS DJONOVIO IZ UUBL-JANE, QERBIGEVA 59 Zeleo bl

da se Oopisuje s ditaocima..Galaksije " o temama kO|e lb

najviSe mteresuju I da s njima

razmenjuje razgiednice s moli-

vima iz njihovih mesta.

PREDRAO SAVIC IZ BOGATI-6A DUBUANSKI put 20, molida objavimo neke podatke o..Dolini smrti' (death Valle/) u

U severozapadnom deluSAD postoji ..Dollna duhova" III

,,Dolma smrti ". Te nazive dali

su joj Indijanci, zbog toga Btosu sve blljke koje u njoj rastuotrovne za ljude I Zlvolinje. Bell

naseljanici. koji su u podetku s

potcenjivanjem primali te

..pride", opasno su oboljevali utoj dolini. Kasnije je ustanovlje-no da u tom zemljIBtu ima vedihkolldina selena. po hemijskomsastavu veoma bliskog sumpo-ru; biljke ga preuzimaju. I pri

tom se slvaraiu belandevine saselenom umesto sumpora. Tak-

malo utide) na^as^ biljaka°aMIzaziva vrIo ozOlIjna oboljenjakod ljudi i Zlvotinja. kad in

koriste za ishranu.

SLOBODAN NiOld IZ CASLA-VICE KOD PRISTINE, 2eli dapiBemo o otkhdima naSih naud-nika Pavla Savida i RadivoiaKaSanina Iz oblasti astronomlje.

..Galaksija" je o tome done-la opilran dlanak u broju 38Ouni 1975). sir. 14/15, pod na-

slovom: ..Poreklo rotacijs ne-

besklh tela ".

iEUKO kovaCeviO iz za-ORA, save KOVACEVIGA 11,

Zell da uz pomod ditaiaca naba-

vl brojeve ..GRalaksije " od 1 do21. ill bar neke od njih.

f

2

BROJ 53

nS"'-‘" SEPTEMBARkTaow.Mx’/foXolKxMnoj^pon;* V GODINAo.prom« CENA7D snini^sun

CASOPIS 2A POPULARIZACIJU NAl IKg

SHSTJ';”' snin^sijn

Petl susret nesvrstanih u '(olombu 4

TRIBINA: ,,Mali ustav" u praksi

SVET NESVRSTANIH: 6ASTRONOMUA: Univerzum galaksija 8PLANETOLOGIJA:Meduzvezdana praSina u meteorlma 12

ASTRONAUTIKA: komforu kosmosu 13

Mars izbiiza 14

Svemirska laboratorija 16

VESTI IZ ASTRONOMUE I ASTRONAUTIKE 18OPSTENARODNA ODBRANA:Jugoslovenski ratnl brodovi 20MEDUNARODNI ODNOSI:Nova formula eksploalaclje 22HIOROTEHNIKA: Obuzdane vode 23ZASTITA 2IVOTNE SREDINE; Zagadena hrana 24

NAUKA U SVETU: PutevI raprefka u Kini 26

ZANIMUIVANAUKA 28NAUCNA FANTASTIKA: Smotra novog SF filma 30

lija Var§avskl: Du§a pod r>ajam 32VIZlJE I HIPOTEZE; Odjecl kosmiSkog kontakla 34FIZIKA: NeuhvaHjivovreme 36NUKLEARNA FIZIKA; Na pragu fuzije 38JUBILEJI; Proslava 120- godiSnjlce Nikola Tesla 39PSIHOLOGIJA: 2ivot u svetu deSnjaka 40

EPIDEMIOLOGIJA: Oa li uni§titi variolu 42MEDICINA: Emocije i bolesti 44Kako nastaju akrte 45

HEMIJA: VeSta5ka fotosinteza 46BOTANIKA; Planirana plodnost blljaka 47PSiHOFIZIOLOGUA: ,,Vanvidno‘' opaianje 48

AKUSTIKA: Kvalitetna reprodukcijazvuka 50MOZAIK 52ETNOLOGIJA: U oku nema kantara 54ZOOLOGIJA: Svet korala 55ISTORUA PRONALAZAKA:Od §ina do lokomotive 58KI6ERNETIKA: Dresirane igra6ka 59HOBI: Zanimljiva matematika 60

FILATELIJA: MarkesTeslinim likom 61

VITRINA 62

VESTI IZ NAUKE I TEHNIKE 63

Hnsfynivii

«

Svet nesvrstanih

ZavrSen istorijski susret

u KolombuTanjug —specijaino za ,,GalaKsiju

"

Posie detalak dana neprekld-nog zaaadanja (raiunajudl I

zasedanja mlnitlara i aasla-nak Koordlnaclonog biroa naambasadorakom nlvou), I po-ala fielvorodnavna ilva daba-le u kojoj au udaalvovall aamolafovi diiava III vls-

dlnlh dalegacija, iitodiakl au-trat neavralanlh zemalja navrhu u Kolembu — pell po raduu palnaealogodiin|o| lalorfjl

pokreta neavralavanja — ua-palno |e zavrien. Predalavnlcl1CM zainl|e aa iallrl konllnan-

to, Uo |a Vila od dva tredinediiava avala u koma ilvfmo,I pradatavnld 12 oalobodllad-kih pokreia I avatakih I ragle-nalnih organlzaclja (OUN i dru-ga), zavrilll au tako ]edan po-aao kojl aa u mnogodemu mo-ia amalrall iaiorijakim.

Istonjsku komponantu tomznadajnom dogadaju daju presvega £in|enice da je to bionaivadi medunarodnl dogadajkojl se Ikad odigrao na tij Azl-

geopolitidkoj zastupljenosllbio I jedan od na{znaCajnljlh

svelskth dogadaja uopSle. Ali

isto tohko. ako na vide, kolikoimpozantnom brojnom zastup-Ijenoddu, susrel nasvrstanih uKolombu na najvidem nlvou no-sio je islorijsko obele2je i velldi-

nom cllja zbog koga je bio

Tb| cilj je bio dogovor eml-nentnlh predstavnika vide oddve tredine driava sveta o pute-vlma za Izgradnju jadnog bo-Ijag, pravednijeg I ttozbadnijegsvetskog poretka — u kome da

Snagomjedinstva

ave manje bill zakona sile, pot-einjavanja I ekaploataclje dru-

glh, a sve vide ravnopravne aa-

radnje I uzajamnog podtova-nja medu zemljama i narodima.

,,Svjetska politika"

Sada, kad su konfereneijskasvetia u Kolombu pogadena adelegati aa vratili kudama, mo-2e ae redi da |e u zevrdnomdelu dogadaj obogaden jod jed-

nom iatorijakom komponen-lom. Ona je bila najreljetnije

Izraiena u redI naseg predsed-nlka TIta, koja je zallm postala..moto " dale konferendlje. a po-aebno glavna tema reagovanja I

.,Tlto je proSIrlo norizonte

BOpstvena nezavlanost.alobodai samoslalan razvoj clljevi zakoje se jod treba boritl.

Tito je tu misao seZeo u

vlzlonarsku ocenu da ..autrad-

njlca dovjedanatva prlpada svl-

letu bez blokova "i time, u

sivarl, najvide podstakeo talaa

reagovanja na lemu o prodiriva-

nju horizonia neavralavanja,

Ovu misao da buOudnosI nemoie pripadatl svetu svratanomu blokova, jer onda praktidno

bududnosti mnogo i nema zamnoge zemlje I narode, Tito je

zaokru2lo ocenom I stavom dase takva vizija boljeg i praved-

nijeg sveta mode ostvariti aamojod vedim jedinsivom u redovl-

ma onlh kojl se najodludnlje

bore za svet bez blokova —vedim [edinstvom i sohdamod-du u redovlma nesvrstanih.

U centru painje

Zato su Titove radi da „su-Iradnjlca dovjedanatva pripadasvijetu bez blokova "

I da ,,s8moujedinjeni predstavijamo snagusa kojom svi u svijetu morajuda radunaju", u stvari i poslalezajednidki moto za zavrdniouistorijskog skupa dafova diiavaill Vlada nesvrstanih zemalja uKolombu,

U ogromnom publlcitetu koji

je Peti susret rteavrstanlh navrhu doblo u svelskoj dtampi.

vedem moida nego ijedan ma-dunarodni dogadaj novijeg

doba, Titova lldnost, aktivnost

I iatupanje u Kolombu bill su

„meta broj jedan” za intereso-

vanje svetske diampe,Ved sam dolazak predsednl-

ka Tlla u Kolombo posluilo je

kao povod da svI svelski Itstovi,

agencijei radlo-slanlce ne sa-

mo islaknuto zabeleie taj do-gadaj, ved I iznesu svoje oceneo lidnosti nadeg Predsebnlka i

ulozi koju de igrati u Kolombu,Vodede svetske agencije —

AFP, Reuter, UPl, AP i druge —uz prve izvedtaje o dolasku TIta

u Kolombo, donoslle su i kvali-

flkative o njemu kao ,,utemelja-

du pokreta nesvrstavanja ', kaodriavniku koji „u2lva vellkl

ugted I autorltel" medu nesvr-

slanlma. i kao takvom mu prog-nozirali „vellki uticaj na tok

susreta u Kolombu”.Za britanski ,,The Guar-

dian”, Tito je bio „jedsn odkljudnih ude^ika” na susrelu uKolombu: a za ..Times of In-

die”, njsgovim dolaskom .,po-

dela je prava atmostera susretanesvrstanih na vrhu”.

Uz vellke svetske llstove i

agencije, ne bismo smell zabo-ravltl I da su sredstva intorml-

sanja u malim nesvrstanim

zemljama, kao na primer radlo-

stanlce u zemljama zapadneAlrlke — Gane, Togoa, Benina.Nigenje, Qvrneje, Senegala, ltd

— davala veliki publicitel lidno-

sti I aktivnostima predsednikaTIta.

Za Radio-Ganu ..jugosloven-

ski Predsednik je bio doaianpokreta nesvrstanih, lldnost dija

je uloga u svetu od ogromnogznada|a”. A za Radlo-Abidian,

iz Obale Slonovade. Tito je ,.gl-

gantska tigura u pokretu nesvr-

Titova analiti£ka misao

Iz llh i niza arugih razlogaizlaganje predseSnlka Tita naPetom susretu nesvrstanih navrhu, odriano u utorak 17. av-

guata. bilo le predmet najveiepa^nje avih udeanlka.

Udesnici su sa naivedim in-

leresovanjeir pratili TItovu ana-<ltl£ku misao o pokretu koji seorganizaciono po£eo oforml)!-

vali u danima teSkin niadnora-

tim za svega petnaeslak godinaprerastao u mo£nu meduna-rodnu snagu koja u svo|>m re-

dovlma okupija dve tredine dr-

2ava Sveta.

Formula le magnelske ana-ge pokreta nesvrstanosti, pre-

ma lednostavnim Titovim red-

I danas daje obeleZje svelskogpokreta i svetske politike. For-

mula je u odriavanju teinji

ogromne veOine pripadnikamedunarodne zajednice dasvako 2ivi u slobodi, nezavisno-sti I medusobnim ravnopravnimodnosima.

NajviSi skup nesvrstanib sane manje pa2nje slu§ao je i

nosi prema pokuSajima apolja

redove nesvrstanih. All I apel daI sami nesvratani poka2u mak-slmum dobre volje I spremnoslida sopsivene problems, razllke

I sporove resavaiu na sporazu-man na£ln. Ako ae dozvoli da tl

pojedinatni. terilori|alnl I drugl

sporovi zamraee perspektivuzaiednifikih Interesa za sve ne-

ritovih misli ko)8 sigurno nlje

ostaia bez odjeka u Kolombu i

dalje od njega.

Ova tema o sukobima i razll-

kama medu nesvrstanima bila

le I vflo ..vruta " tema raznihSpekulisanja u vezi sa Pelimsusretom na vrhu. PrIII&an.broj

kojima neavrstavanje i^e na

razlika i nesuglasica cme prog-noze 0 navodnim nerazreSIvimprolivre£nostima u svetu nesvr-stanih; o Kolombu kao ..mesluraziedinjavanja i cepanja" ne-svrslanih; o ..neotkionjivom ri-

ziku parallze" Pelog susreta nsvrhu; ltd.

nJedinstvo u

razlikama"

Svim Qvim i slienlm oce-nama < ..prognozsma ’ bilo |e

na kraju zajedniSko to da senlsu osivarile na ovom. Peloni,

..jedinstvo u razlikama " videla

jednu od osnovnih poluga do-sadaSnjeg i daijneg rasta po-

Ved iz samog vrio obimnogdnevnog reda Pete konferenci-je nesvrstanih zemalja na vrhu,ko|i je u stvarl bio dnevni red

i Program ekcije — predstav-IjaiusvakakonajznaCainljl I na{-

dafekoseinljl rezultat radasami-ts. Ti dokumenti posluiite kaobaza, putokaz i podsticaj za sveaktivnosti nesvrstanih u nared-

Uz glavnu poliliiku i eko-nomsku deklatacitu i akcioniprogram, medutim. Petl susretje obavio i niz drugih znaSajnihposlova za daljni razvoj politike

nesvrstavanja. To se pre svegaodnosi na novu fizlonomlju.

ulogu I sastav Koordinacionogbiroa, log najva2nl|^ organ iza-

cionog tela kome je poverenaglavna briga za uskladivanjesvih odiuka. izmedu dva susre-

U novoj varijanll, i na osno-vu programsKog projekta koji je

podnela Jugoslavija, Koordina-

25 zemalja-ilanica. s lim Sto |e

kao oanovni kriterijum za sasta

sastav i proSIrenje uzeta geo-grafska i reglonalna zastuplje-

Sveobuhvatnostsamita

Sa Sirim 1 praciznijim ovIaS-

denjima i odgovomoslima, noviKoordinacioni biro radide u sa-

stavu: 12 dlsnova iz Alrlke. 8 Iz

Azlje, 4 Iz Lalinske Amerike i 1

iz Evrope.Jugoslavija. koja je I dosada

bila predslavnik Evrope u Koor-dinaclonom birou, medu prvl-

ma je ponovo Izabrana i u to

vrhunsko koordinaclono te’o.

eli susret je takoda uspei-no radio dosla osetijivo polilid-

0 pitanje prijema novlh dlano-va. posmatrada I gosllju u redo-ne ill na vrhunske skupove ne-

Sa velikim zadovoijsivom so>re svega za nova punopravnedtanove primljene novooslobo-dene i nezavisne zemlje; NRAngola, Sejdelska osirva, Ko-moraka ostrva i Maldivska ostr-

I. Time se broj punopravnihanova popeo na 66, s tim dto

je u Pokretu u tom statusu 65driava I Palestlnska oslobodi-adka organizacija

Oko prijama gosliju, kao i

uopite u diskusijama o kritariji-

ma za prijem, bilo |e oprednihmidijenja medu udesnicima. all

je vedinsko raspoloJenje bilo u~'ilog vede elastidnosll kad su

pitanju goall — narodito kadred o zemljama Koje se u

praktidnoj pollllcl opredeljuju

-malno i bile u nekim vojno-politidklm savezima.

lorn duhu joS na ministar-

8kO| konferencljl postlgnuta je

saglasnosi da ae kao gosti po-na ..samil" SR Humuhija,hi I Portugalija. Pre toga

dama Austrije. Finske, SvedskeI Svajcarske da na konterencijimogu udeslvovali kao gosti.

' zvanidnim dokumentima.kao i u istupanju svih delova i

‘--"nih delegaclja. Pell susretrhu nesvrstanih zemalja u

Kolombu, kO)i je odrdan od 16.

~i 19. avgusta 1976. godine,doneo je zakijudke I stavove o

znadajnim pitanjima od-

skim politidkim i akonomsklmproblemima. kad I odnosa ne-svrstanih samin medu sobom.

1 lakvim rezultatima Peli Bu-tt sigurno de u anale razvoja

.kreta nesvratanih udi kao

vrio znadajan i krupan dogadaj.

Branko Bogunovid

SULflKSIJfl

Tribina

U susret Zakonuo udru^enom radu

ri

odr«clBsma Usliva SFRJ.

LlBtavnim zakonom za spro-

vodenje Ustava SFFU predvide-

no je da se uaaglaSavanja sa-

vaznih zakona sa Usiavom mo-ra izvrSiti do 31. decembra1976 godine. Pripremaina zauaaglaSavarje saveznih zakonakoji reguliSu odnose u udruZe-

nom radu pnslupllo ae nepo-sredno posle donoSanja Usta-

va. Savezno vede SkupittnaSFFU je 18. {ula proile godirte

stavilo na &tru diskusiju radnl

tekst Nacna zakona o udruZe-

nom radu i uputilo ga na pd-medbe svim delegalirrta i dele-

gacijama, kao i druSIveno--polilidkim organizacljama i

drugim samoupravnim zainta-

resovanim zajednicarna. Naosnovu pnmedaba a u skladu

sa stavovima koji au u raspravl

veznira savelima izraden je'ko-

nadan leksl Nacrta u dijoj sj

izradi udeslvovalr. pored dlano-

va komisija i odrsdenog Droja

strudnjaka Iz sekretanjata zazakonodavslvo i savetnika Sku-Mine SFRJ. ovIaiPeril predslav-

nici republika i aulonomnih po-

krajina, Sindikala, znaiaianbroj istaknutih strudnjaka Iz

ova oblaati, kao i pojedinenauSne mslituoije c atruSne or-

,,Abeceda" ponaganjaNacrt zakona o udruZenom

radu sada je pred radnim Ijudi-

ma naSe zemlje. Na Tredoj sed-nicl CK SKJ, koja |e 17. aprila

ova godine odrZana u Beogrsdu i blla posvedena Nacrtu z<

kona, drug Edvard Kardeljj

Mali ustav"

u praksi

crtu zakona o udruZenom radu

ladka i slobedna. Sam projekt

Zakona je u sivari, joi uvek

den zakonski tekat' . I zakijudci

sa te znaSajne sednice pozivaju

..ilansivo I organizaclje Savezakomunista da budu odgovornida se raspraua o pnpremljenomNacrtu zakona vodi na najSiroi

osnovi, da u njoi uCestvuju svi

radni ljudi, organizaclje udru-ienog rada, druge samouprav-ns organizaclje i zajednice.

druStveno-polltioke I druitvene

organizaclje. delegaclje i dele-

gatl BkupStina druStveno--poliliPkih zajednica, naudna.strudna i druga udruZerja".

Poziv nije ostao bez odziva.

Iz svih krajeva na§s zemlje. Iz

svih sredma u kOjima deluju

radni ljudi sliZu primedbe I su-gestlje, a Komisija za pnpremuzakona Iz oblasti udruZenog ra-

da Skupitine SFRJ ima puneruke poala. Jer. radnlci su Za-kon pnhvatili kao ..abecedu'

svog ponadanja. Onl se oaaPaiunajpozvanljim da kaiu svoju

ret 0 druStveno-ekonomakimodnosima radnika u udruZe-

nom radu, 0 sticarju I raspore-

divanju dohotka. o pravima.

obavezama i odgovornostimaorgana druStveno-politltkin za-

jednlca u stlcanju, raspodeli i

rasporedivanju dohotka. o me-dusobnlm odnosima radnika uudruZenom radu, Hi o upravtja-

nju druitvenim sredstvima

Radnlci koji stvaraju dohodakiivotno su zamteresovani kako

sisiemu samoupravno udruie-nog rada, kakvo Ce bit! samou-pravno organlzovanje. na ko|i

natin te radnlci odiutivati, ka-

kaznjavall

.

Mesto nau^nog rada

Osnovna organizacija udru-

Zenog rada postaje motnosiedslvo u rukama radnika. bez

prolzvodnoj Hi naudnoj inslitu-

ciji. Ona mj omogutuje. poretima Albrehta Romana, pred-

sednlka Komisija za pnmenuzakona iz oblasd udruienog ra-

da Saveznog veta Skupitine

SFRJ, da instltucionallzuje u

osnovnoj telijl udruienog rada

svoj socijalistitkl samoupravnipoloiaj u udruienom radu,

ostvarivanje njegovog prava ra-

da druttvenim sredstvima. da bi

na tom osnovu udruZivao rad I

sredstva sa radmcima iz drugih

osnovnih organizacija u iire

oblike organizovanja i povezl-

vanja udruZenog rada. kOji tine

radna, odnosno proizvodnekomplementame celme vezaneostvarlvanjem zajednitkih Inte-

I najpailjiviji titalac Nacrtazakona o uOruZanom radu uza-lud bi Iraiio mesto nautnograda. ukoliko bl ga shvatio naStan natin - - izvan udruienog

delu. u drugom tlanu, na neko-llko mesta pominje se naukakada ae govon o pravima radni-Ka da usavrSava svoje radne i

druge sposobnosti I razvija sekao celovila stvaralatka litnosl.

Ne vioeti u tome ulogu nauke— bllo bl 1 polititko I ekonom-sko slepHo U Istom tlanu kaiese da druStveni karakter rada

du u okviru druitvene podelerada I druitvene reprodukcije ucalml, zasnovanih na dostignu-tom stupnju proizvoOnje i op-item nepretku materijalne

osnove rada. To tini nuinimudruiivanje rada i druitvemh

va druitvene reprodukcije u m-teresu radnika I druitva u

Zajednieki interes

Radne organizaclje mogu se

udruilvatl u razne oblike sloze-

Tii

Zahtev udru2enog rada

Konslituisale bi se i skupSti-

ne i druga samoupravna tela

ovako formiranih zajednicaudru2enog rada. Zajedni£ko

koriSPenje opreme i prostorija.

povezivanje sa organizacijsma

udrj2enpg rada iz oPIasti ne-

posredne proizvodnie. u Cemusu na nekim fakultelima veP

kako^l dopnneli ne samo kva-

liletu naatave. poboIjSanju ma-leri/alne baze nauke. nego i

itjerrom druStvenom ugledu u

celini.

I vise Skols mogle bi se

povezati sa srodnim fakultelima

I imatl status osnovne organl-

zaclje udruienog rada. Na pri-

mer, viSa maSIrtska sa maiin-

sklm fakultetom ( sliervo. Ogro-

mne rezerve leSe u povezivanjj

sa privrsdom, jar se tada na bl

stiiki I voijnianstiPki oi

u nekakvim ..vrbovima* lute udruienog rac

e odgovornosi za slanie

druStvu, kao i sa kreativmmvodePim druStveno-politcdkiFn

nauPno-sIruPnim drugim zai'

oijalisicpkog dtuSNaird Kardelj r\a Tredo| se

osivarivartju dohotka h

prganlzacija u oblasti matenjal-

ne proizvodnje izraiavaju se i

rezultati radnika u oblasti obra-

zovanja, nauke. kulture, zdrav-

stva. sociialrte zaStlte i drugih

druStvemh delatnosti i na osno-

vu tih rezultata rada radnici u

tim delatnoslima, Iz ukupnoasivarenog dohotka, slobod-

nom razmenom rada. premadoprlnosu ko|i svO|im radom

daiu. stvaranju nove vrednoali

u matenjalnoi proizvodnji.stifiu

rada. na osnovu eamoupravnogsporazuma. sa jednom OOUR

Glas naudnika

Da razvoi druitvenlh delat-

nosll ipak ne bi zavtsio samood sporazumevenia dve sirane,

da bl bio zaslupljen druSIveni

mteres. po zakottu ce svaka

OOUR morati da obezbedujesredstva iz svog dohotka za

kao I akiivnost u javnoj diskusiji

0 Nacrtu zakona o udru2enom

terijalne proizvodnje JoPsene-dovol|no u lavnosll duje glas

emmentnih naudnika, strudnja-

ka I drugih predstavnika laznih

naupnih oblesti. Njihove kritike

1 primedbe svakako bi doprine-le usavrSavanju ovog zakona.omoguclle udruienom radu da

I0S jasnije i preciznije odredi

mesto nauke u naSem druStvu

Astronomija

S onu stranu

MleCnog Puta

PiSe: prof, dr DiordJ EjPel

Univerzumgalaksija

inimsiJD

Planetolog ija

Zagonefneizotopske anomallje

Meduzvezdanaprasina u meteoritima

Najranije kamenje

stvom hcmdri — mlneralc4klh call-

na. viSs ili manjs sfeninsg oDIika.

mclimelarskih fliinenzlia. U ugl|e-

mm nondtitcma. hondri au raauti nacmi^ podlo2i bogatOj ugljeniksm,

na koioj moia da sa |avl i nakoliko

— Uflijeni hondflti

anomalija za vrama zguSniavanja

odraz anomat^^a u samoi Sundavormaglfni. odnosno njene tzolopskaneujednaienoati.

Neobi£an sastav

Do 1969 godina znalo ae aamoza ladnu anomaliiu ugljanih hon-

slva ladnog ..fiaioganog " aaatoikaluslad Fisiia l/anaoranakog alaman-1a) u laSKrm izolpima kaenona Ra*mje sa mislilo da ja rad o apontanor

moZe Oiti kratkolrajna Psija nakog

znadi da sa praiina odriala, napodlagavSi lapararanju, u onom da-

lu magline u koiam au ae tormirali

ogljenl fiondnli

Godina 1973. Klailon (Clayton)

je aa avo|lm atradnicima otkno

izo'opsku anomaliju u klaaoniku koji

ugljenih

u izotopiko de-

Ijanje kiaeonika. proporci|alno ra-

ziici maae izolopa Na osnovu lapi-

Imania, Klailon )e aa avopm aarad-

nlcima zakljutiQ da su Zamlja. Me-aec 1 razliditi mateonli na ladnoi

alranl. kao i razliMe vista nondniana dnjgo|, stworani u razliditim da*

lovima Sondava magline

MecJuzvezdano porekio

Godine 1974 Li (Lee), Papana-slaslju (Paoanastassiou),6re) (Gray)

I Kompslon (Compaton) pokazall su

I

Astronautika

Nova orbitalna stanica:

,,Saljut-5" Komforu kosmosu

I

Modifikovani sistemi

.na za onpramanje hi

elaklnSnim montir

stolu I alien© KosmonauIiFTi

na raspolaganju i tiniige s

Dima. Cvajga i di

lomacioni sistem . .

magnelolon i radio-P'i|emni

IzuCavanje Zemlje

,;Sai|u1-4-olkri

3vih leiiSta rud-

Kaapi|»^

dostignuda sa

..LBfiubsi posljiilas" ^

caj da ae o*om za

orbiUlne slanice ..Sal

najveca painja

,,More mraka"Spekifi enargiie

III rallekluir

hu zagadenosti atmoslere. od koje

zavise laema luneava radi|aci|e ko-

Aerosoii u atmoilari mogu da budu

pnrodnog porekla (iz kosmckana. ili uzvitlara praiina I

n|a| III veitaikog. I© jest

akiivnosti eoveka (dim iz

dimajaka i izduvnrh eav

automobila i hiljada

Ozonski alO| Slili iivi

pogubnog dejalva jllraljLbii

zraeenja Sunca Niegova maksimal-

na koncanliaclia nalazi se na vismi

25—28 km. I to u relalivno mallm

kolitinaraa. ali je njegova apaorp-

ciona apoaoOnost ogromna Polio

poBlBdfi(ili godina mnogo govon

rivnom dejslvu

smsijf)

Komfor

u kosmosu> zadm M^uopljena streSa^ulia-

zb^ odauMya sila teie — dobija

Bromedicinski oglediMefliclnaito-blolotka latraiiva-

nja imaju pravastiodni cilj da o£u-vaiu zaravlje koamanaula. Joi odprvlh lalova u kosraos uodeno >6 da

Kosmi6ki kristali

Kristafogradia jt ..dina doDila novi polat. Ramie au ae

ainjpniaci zadovoljavad pnrodnimkdBlallma na dtja slvaranja la pnrO'da ulroSila hiiljade i milcone godina•' * * - -- — mtkroelektrp'

. - — ta dniga Qfupe rauke) zadavdlavaju sa iiatodora i diu-- —

*'h pnrodnih kn-

aracija veitadkih knstala nija

polpunosti odp- -

iudnika Ni)e cs

knstali ko|l de otvorili put za ra

pnncipiieCno novih giana rta

lednlke I induslrija Uradai,.Saljulu-S" nazvan ..Krislal d

osoDInama U niaga % pie starta

nijuma I kalijuma Da bi ga ..prelvo-

lili" u kvalitelna monokriatala. ko-

amorauti au odradanog dana podi-

lennoloikom akapaninazvanom „Slara" koi

'•

istraiuiu prpcaaa lopijenii

bastaiinsko atanja negallvno ui

na Psvadjl oiganizam: stabi dial

arca-krvotok, demine'alizuia ko<no Ikivo, slabi I miiipni aisle

kontrola svih promana u orgarizniu

koamonauta. Ns ,,Saliulu-5'’ aparalom ..Polmom" kontrollia ea rad

Od BiolPikib ekapemnenala u

sovjetskoi itampi sa porainje ikra

skvanjumsklb nbica ..Danio Reno",k^s au sa vad Izlegia. Taj ogled,

kao I drug! sliSni, treba da pomog-na da sa saglada kntidna faza ra*

zvoja i rasla u napovoljnim usiovi*

d'Olozlla (Orosapnilal. ko|eposiullti za ganeliika islrailva-

I u besleiinskom

.,Sal|utu-5' gosluiu I vefi f

ekaperimentalni lenomen —-lozlla (Drosc

za ganeliil'

:inakom aiai..

:r>h

^

Sis

Uspeh misije ,,Viking-1“

Mars izbiiza

a ..Vlklng-V razdvoji*

laaa».]ular- —vrtaniju robu.nailajanu na Zam!]!

Ualadllo |e gotovo aavriano

. . a ie u p .

ga automalsks sondaiB|Skup<|ag kosmidkogmilijaidu dolara), odiija dak I svaka po|ad<-.jkpolo" Prva lelilica

Soft':,,;

1.000 knt visine.

maslu koia je izabranoioS prat nod*

(Chiyse). Vrio je veiovaino da 6e i

„Viklng-2’', koji |a 7. avgusla stigao

ra orbitu oko Marsa, a Ireba da saspusli Izmedu 4 i 7 saplambia...atarlrall ' u oblasti kojaieza niagaodabiana loS u podatku misija u

me8ta'Vpu4tania'^,v*k*n^*-l"

Crvena pianeta

koia la animliana u 16 30 daaova polokalnom vramanu (dan na planeti

IrajS 24 Sasa 37 minjla). poito ie

preSla rastoianja od 330 milionakilomelara do Zeml/e, va£ uvaCe |aposredstvom leleviziie video caosvel. Prikazivala je pe|2af koji nlje

dalovao naglaieno nezamaljaki I

podsadao je na pustiniaka pradalaAnzone. Sa kamenjam proSaranepovrSina. na koioi |a dvrslo podi*

videlo aa, praSina j? ustad rada

Id rakelna motora u posiedn|0|

fazi ..prfzemlienje" bile oduvane

Evropska ..orbitalna

stanica"

pise Milivoj Jugin, dipl. In2. Svemirskalabotatorija

..KosmiCki kofer"

...Sp«e(»b’'j»pro

jaktovsn kao vssionska kabin* ai

untjtra§njosl rakatoplanapradsmiia potpuno odvofan'zav«nu callnu, ..SpetaiaD" :

mole amalrac pfavom kosmiekomMlellcom. Ona netna nikakve ura-

(Jaie za obezbMivanJa leia. naviga-

oju III' manaunaanja Sva le zadalka

ooavliaia uradaii i 'iprema ra'

» r»poloSi-

aja Salla".

dragocane koriaii. Naime, avrapazeiaija au aa vai davno oPrali

idaja da aopatvanim anagaina gi

da ksamiCka brodova za lat iovaka<j koamos — za ila su. u prvomradu, polfabna ogromna matanjal*

fia prolzvodnju I ipterizlw kPanje aulomatizovanih veklz

salelita za napoaradnu pilmei

talakomunikaciiama. metaorologiii,

natrigaciil. islraiivanju zamnlh re-

auraa i drugim oblaailiba Ovo ie

pnllka da aa. baz pro-

vna ori|ant«lje. u ko-

jim 6a ae rakatoplan pralvarall i

no pre nago ito bl ana aopsivenim•ladalvinia mogla la da ogivanNaima, naivabi dao raspolbllvlh

sradatava NASA ulaia u pregrarrrakaloplana. I niktkvo odvajanje za

nake druga polrabe ne bi megledo6i u obzir pra njagovog zavri^-ka To je razuinljivo kad se uzi

..Spejslab'

nauinu I Mhnolcdku oi

Zajedni^ka misija

Spiaak akapanmanala i zadala-ka koji 6a aa obavijall u .^palala-

bu "Izgiada ovako'

.la povrSina

• prouiavanla ZairUjina alfneslara

I vaaionskog proaiora:

• (ahnoloAKi akaparmimanli r>a*

obztr da ja celokupna koaml6katkllvrwai^ u naiadnih deaaiak,pa I vlia godina. u oblasll lela

iovaka u koamoi. btzirana upravona ,.5pais Sallu

Struktura ..Spejslaba"

Evropskl k'

kapacitei

6alln ill

..Radna prostorija"

17

MARSIZBLIZAleog ciklusa amraevania i ol8p9r>|8

I usFad raakciia mkrusti'anja

U vreme priprsme ovog leksta.

rtzuflall bloloSkih analln |0i

nil konaini Meh'- -

a In bioloSKa i Ova lizieko-herni|-

aOn^ oOaljku pojavilo s« pelnae-

lek pula vise kisaonika nego ilo is

iilo lazumno oiekivali Spekjlssiie

I .,go2bi" doled zamrllh mereov-

ikth Qrganizama poSlo &u obiveli u

lainoi, loploj i

* —

UsIovI za zivot

onai o azolu. povaOavapoatojanioiiyolanapia

godiSnie Tokomprvoaeolania Ma's ja moids aZainl)i — SB akllvnim v

pnllaka i KoiiOlne sloDodne vode’

KlekI medu amenfikii. ...

kao Makalioi (McElroy), sugedSu

OS Pi marsovski iivol mogao bdi

ukopan duboko lapod povriine.

ugllan-OiOksiOora. kao I vezanim

luibieaslog zratenia

Heiold Mazuraki (Harold

Masursky), tak, vale Oa su moQli

poalO|a)> mnogi cikluai kiSa. odko|ib j« poslednii tr^ao 200 miliona

godma. zakljLiakia laveo na osno-

vu pforaOuna za ..laena scsieme

gla aoimliena u fe

leia nekoiiko mala1)1 veOina ualova

a prifditivm jivot; energeja. voda,

201, ugljanik, loslall (prelposlav-

eni na oanovu posloir

o|i le krainji proizvod r

Irajao dovol|i

vaino Oa Oe se I

..i^kinga-V, all

T.dugo Maloie

«

I

16

1

[

Setvis knjiga

Inzenjersko-

tehnicki primcnik

(novo izdanje u 6 knjiga)

Za vaSu biblioteku

Jeftini kompleti

t ASTROKIAUTIKA• M Velipnirovie: NEBESKA TELA I CIUEVI PRVIH VASI0N6KIK LETOVA• Dr Tatotnir AndallA. MEOUPLANETARNE PJTANJE

PriruCnik, potreban svakom tehnickom struCnjaku, sastofi

se od 6 Knjiga:

1. MATEMATIKA — MEHANIKA2. TEHNICKAFIZIKA— HEMIJA3. OTPORNOST MATERUALA — PRORACUNKONSTRUKCUA4. MASINSKI ELEMENTI— PROJEKTOVANJE5. OBRADA— MONTANA — TEHNOLOGIJA6. MATERIJALI

U posebooi knjiiici daje se uporedni pregled tehnidkih

standards — sovjelskih IGOST) i jugoslovenskih (JUS).

Svaka knjiga sadrii iscrpnu bibliografiju i predmetni regi-

IN^ENJERSKO-TEHNICki PRIRUCNIK je delo kolektiv-

nog rada tehniCkih struCnjaka, profesora tehniCkih nauka i

akademika. u redakciji prof, dr N. S. A£erkana. Svih §est

knjiga obutivataju 4.280 strana, 4.010 crte2a (slika), 2.017,

matematiikih formula I 2.317 tabele. Knjiga sj Stampanelatinicom, na bezdrvnoj hartiji, u tvrdqm platnenom povezusa zlatotiskom. Format knjiga je 17x24.

Pretplatna cena iznosi 1.200 dinara dok 4e prodajna, poizlasku iz Itampe, bit* 1.700. Knjige iziaze iz StaVnpe do 1.

novembra ove godine.

InZ Vladtmir A)v«2. POGON VASIONSKIH BRODOVAM Boras i S RoeliC: VASION5KA ORU2jAInJ. viaijimir Qentlft: KONSTRUKCUA VASIONSKIH LETELICAIni Uilcvoj Jug>n: VESTACKI ZEMUINI SATELITIIni. Aleksandar Kosli6: RADIO-VEZE U ASTRONAUTICIOr Maiko Janjid- COVEK U VASIONIStevan Korda: EKSPEDiajA NA MESEC, MARS I VENERU

. tni. Vladislav MsIkoviE LET KA ZVEZOAMACkltca I latinica. Cana komplala (10 avaaaki): 10.- dinara.

2. ELEKTRONIKAIni. Miodrsg Mlljkovic: KIni Branimcr Lolld: INDLASAIni. MihSilo Hadiinsrid ELEKTRONIKA U MEOICINIIni. EWrds Kovadavld: STA JE TO ULTRAZVUKIni. Vaijko Razid INOUSTRIJSKA TELEVIZUA UPRAVUA PROCESIMAPROIZVODNJIIni. DuSan PopoviC. ELEKTRONSKI MIKROSKOP OTKRIVA TAJNE

MIKROSVETOVAJovanka Mardatid. SVETLOSNI I TOPLOTNI ZRACI — DIREKTNI IZVORI

CNE ENEROUE’Ivorad Pavlovid: 00 PESCANOG 00 ATOMSKOO CASOVNIKAliodrag Popovld: 00 LUCA DO ELEKTRONSKE SVETLOSTI

- - rlcodrig Tijanld. CUOESNE NAPRAVE ELEKTRONSKE CEVI I

TRANZISTORIOldllca I latinica. Cana komplala (10 avaaaka): 10.—dinars.

3 AUTOMATIKA

rUTOMATIZACUA PfiOIZVODNIH PROCESA

tl DIGITALNI

'SS I dr Ivan Oivac. AUTOMATIKA I UUDSK1 ORGA-

svanevid. AUTOMATSKA KONTROLA NUKLEARNIH

d. AUTOMATIKA U ELEKTHOPRIVREDI

19

SDl(I^SIil)

Opstenarodnaodbranai ratna tehnika

Oruzje u rukamana§ih mornara

Ureduje: Vlada Ristic

Jugoslovenski

ratni brodovi

Brodovistrane proizvodnje

nao'uiani au. u poredenju _

psdncm 4amcima, jnaino daleko-matnilifn eniijem Ovi relalivno i

IS

amsiJA

MedunarodniodnosiIzvoz prijave

teh nolog ije

PrSe: Srdan MitroviC,

dipl. in2.

dista i prlja^ra

tehnologija

Kapitalislieki Sielem )e golovodo kralniin grsnica ruvio sistem

skBploalaclje pnroda i ljudi ZaKonirSiita nija dozvoljavao da ae misli

0 olpadnim materljama, makar BUe1 Stetna. a»a dok nl|a naalao aukobinleresa i dak cena za zbrinjavanje

itala niBu poatale anortnne. Soclja-

Ima drug^lll odnoa I prema pnrodi

i prema lludima. nije mdgao blago-

valikih razvojnih pdlraba I pro-

oataje gotovo rona oipadaka). uzcalplozu za proizvodnju papira do-

lazi r 60 do 70 odaio olpadpihmatanja. Vacina lahnoloikih poatu-pakaie. dakle. ..prliaka ’ - laruvaknaalaje reka vrsta otpada Madu-lim. nainoviji poslupci pokazuju daJe mogude Oolje iskonellti elrovinu.

ilma oataje manje oipadaka, da ja

iroguea iz jadna sirovlne Iskorlalltl

viia matanjai da la mogude oipad-

na malarija ladna privradna granaIskonsllti u drugoj kao eirovlitu.

Posljpci koji obazbaduju maksi-

atom tennoldgijom". Oista tanriolo-

gl|a Je. doduto, moguda samo lao-

nfskl, all 1 u oalvarijivom atapanupradalavlja najbol|u ln»eatlci|U i da-

Nova formulaeksploatacije

|u Problam sradina I raauruaveievide povezan aa pojavama racesiia:

ako ae viie re mogu proizvodill

gradili ni maSine za njihiovu prol-

zvodnju. Slidno |a i sa paplrom: akosa rake ne ameju zagadivati prao-

slalom drvnom raaaom nakon iz-

dvaianga ceiuloze. onda sa moiamoodradi papira — novlna, kniiga,

udibenika. filmova.

VisoKo razvijana zamlje imajJ

Bkijplla. Kako u tim uBiovIma bill

konkuranlan nalriiilu kojenikomena opraila? Oa li le 10 ianu za

zamlje u razvo|u da stignu razvl{e-

ne? Jar. u zemliama u razvoiu prol-

zvodnja la jaftinija. izmadu catalog

Kako smanjiti

tehnoloSKi jaz

Zamija u razvoju so sa do sadalavljale na svelskom Irtldlu kaoizvoznici ruda > airovina. Pim je

cena sradina oila u cenu proizvoda

I dim au zbog anargatska i slrpvln-

Ska kiize porasli transpoitni Iroiko-

VI, razvijana zamlje podala bu daoladu 0 Indostdje polufabrikala Mi

distih maienjala u zemljama u ra-

zvoju I da ovoze njlhovs proizvoda.

zemljarna u razvOju, azamlje na bazi dialog alummijuma,

III dialog papira, ili bllo kojeg Oru-

gog malerijala, razvijaiu dislu teh-

nologiju.

.Ako razvijeni dlile svoju sredino

razvijaludi, pod prtvidno povoijnimusiovima, prijave tannologije u

zemljama o razvoju, onda. u sivan.

ova drugs pladaju cenu sredine

razvijenlh — bivaju, u suStInl. eks-

ploaliaane. Kada {adnog dana pra-

reta I n kap’italislu lli’nans^jara) vadamortlzovana labnka. oBiromaiana

pioradana iume, jer obnavljanje ne

bi sa razlika u standardu I labriolQ-

dkl jaz polako smanjivall.

anu proizvodnih Iroikova.- n prijave lehnologije ra-

zvijane zamlje u znalnoi meri rata

razvijene*

lfvo™m'’*Te1!’rolo4kM'«

razlika u standardu izmadu jedn

drugih u ni

Razvijeni r

u zemljama u razvoju

mlja sa osloOadaju

Hidrotehnika

Dugoro£na zaStita od poplava Obuzdanevode

bhiunsiji

Zastita zivotne

sredinePred odgovorjugoslovenskihnauCnika oistrazrvanjima

zagadenja hrane

Ureduje: Rade IvanCevId

aadenog zemiji&ta. voOa i va2duha.nehigijsntkitn manipul>san|«in hra-

skih sredaova u pofiaphvredi ip-

Htambanoi Indualrii.

Poanalo ia viSe stotina aagadiva-ia. madu kojime au najCeBdl. mi-kroorganizmi i njihovi tokaini, pa-alladi, aditivi. leiki maialt. notmoniI antlbtotlct. Izveani zagadivail tno-

gu izazvali aporadlSra oDoljenia rii

epidamija larazrih boleali, akulnlhI hTOdiCnlh trovania ill odtabanjausied njihovog kanca'cganog. mu-taganog Hi alargenog dejslva Odpoaebrog ja znaiaja SI

malim kohiinaina nakihmogu Izazvair poremeda

Nau£no tehnoloSkare§enja

Kolfl(0 je hrana

zagadena

Rurtda praventivnin tr

Mlkcoerginlml k*e e*g«4lv«6[

kO)! rH

Razrada postupka za detakclju I

Identllikaclju enierotoksina atafilo-

koKa j nianl I prouCavanja konta-mlnaclja mleka c mladnh prsi-

Prouiavania uz'oka. slepena I

opima zagadanosll hrane i hran^mkfotokainima.

Razrada kdtehluma za ocenuhigljenaka Ispravnoalltninirana rnikroorgani

hovim lokainiina. kao i pfavanllknih

u najvainj|im iivotni/n

namimicama i akoloSkih laklora.

‘lahnolokki poslupci prolivradiolo-

ne oalacima aniibrotika I njihovihdegtadaclonih produkata. Moguc-— dakarlamlnaeije. Racionali-

akumulaclta zagadivaCazinu stanovnika taznog uzraSta

minaclle atanovnlitva nakim zaga-divaCima (peaticid*. teiki matali, ra-

dionukl^di) I faktora Ko|i )e uaFovIfa-

vaju. Delinlaanie naapomin I pden-cijalnih posladrca dalovanja zaga-eivaia I procana slepana nzika zanaie atanovniitvo. Izudavania op-

mortalitala, fartilileta i natalllata

pod dejslvom zagadivaPa u hrani, aposaPno dilkroorganizama, ledkJh

mataia i paaliclda. TokalkoloSkalatraZivania pesticida. teikin /nata-

la, adlliva, antarotokaina stafiloko-

ka I mikotokalna, na akapeioilimn-lalmm Zivolinjaina r na eksponlra-nlm oaoPama. ProuOavania faktora

kojl potpomaio apacrpcl|u teikin

rnalalal radlonuMida untKlh hra-

mlnaclju. Proudavanja dalovanjapaalldda na akdvnoal anclma i ire-

hanizma loga dalovanja. Prouiava-

Istra^ivanja i

op§tenarodna odbrana

ZnaOaj ovin isiiaiivanja za op-klanarodnu odDranu oroisIiOe iz

aledeCih dinjanlc

Razulitti

smanjanjepradalavljada nauEna

^

praduzimanja meia zi

boljoj zaEtiti zdravija I borbanojgotovosli atanovnlEtva. *

— Razradom I ovladavanjammeloda za detakclju i idenlifikaclju

zagadivaEa hrana, za ranu I brzudllagnoaliku trovanja i drugih oEle-

Eanja zdravija, za laEenja I Inlemudakontamiraciju Kiane, oaposblja-vaju ae struEnjaci I uaianova za radna protivbioloiksi zaititl u ONO.poito au mnogl zagadivaEi allEnl —a neki i identlEni — aa nuklaamiin.hamijakim

PolazeEi od akutrvosti problemai znaEaja za opEtenarodnu odbra-nu, pnonial imaju latraZivanja vaza-na za dejatvo paatickla. aditive.

te&kih metalsradioaktlvnib

i. mikroorganizama

Nadavno |e u Jugoalavijc bora-vio dr Mustala Tolba, rvovi izvfini

direklor Programt Ujedlniench Na-olja za Eovekovu aradinu — UNEP,koji ;e

ir Muslata Tolba |a mikroblo-u Kairu I Londonu'SaEelu UNEP-B

zamnog mora. Program obrazova-

nja za zaitilu Eovakova aredine,

Ijudaka naaelja ltd.

Seminar za aktiviste

za§tite sredine

U Zagrebu je nedavno odrZan

tom prlckom oblEli au raz-

ee objekta I razgovarali aa slruEnja-cima kojl au pomenuta problemamogli nBjadakvalnrje da tm pribliZe

OvI samlnari Ee aa i odiZavati ubu-duEa, kako bi ae na taj naEin protl-

rlo krug dobro llnormlaanih aklivi-

sla za zaElllu Eovekove aradma

Turizam §titi sredinu

podiZa kod PoraEa, Ima ugradartetiltere za preEIEEavanje olpadnihvoda I 400 meiaia duge specijalne

cavi koja Ea bit! poloiene duboko umora. Ugradivanju ovih uiedaja

prathodilo ja lednogodiEnja i:

vanje atruja, velra i bilinog I

tinjakog sveta koje je pol'—

'

se preEiiEane otpadna vc

ispuEtali r-' ' - ' '

realizaciji ovog projakta bile auangaZovane naOe poznate atruEneInalituciia.

Cista voda iz rafinerije

U Rafinanji naRe u Siaku puitenje u rad aislem za proEiicavanjeolpadne vode. u kojl ja uloZano oko40 mrliona dinera To ja jadinalvenopoatrojenje ove vrala u zemljl

a. veE & proElj

lacrpni

-polliE:

za Eovekovu aredi-

uredenje predloZic- diakuaije da avi

denlja. da bujice u njanom al

a poljopdvrada konati oko 5

na haktara povrEina Prilikom poplavekrajem 1974. godina Ova rakaja odnelB prako 5 miiijardi dmara, a

aval odumire, Eto ja ave migodna za navodnjevante, zkupanja.

Deca istraiiva£i

,.Nauka i>

] skupa podnalo iai tuizves

a lamu iatraZIvanja zaitita fio

van IZ Zagraba o radioaktivnir

obonnama. Veana isknE l Boslljk

KomljenovIE iz Pakrace o oapitiva-

ma inalrumenlaclje za merenje zi

gadivaEa u pnrodnim vodama,Sonja Juri"'*

- —

Una manje ugro^ena

koja je deset godina umEtavala Zi-

vol u Uncu I Uni, praslala je daproizvodi tMianu celulozu, RadniIjudl u Drvaru odiufiili au da zailite

labnka oko EDO ljudi oslali bai

radnih maata Razume ae. privre

meno — jer ae uz pomoE Republika dojuEeraZnji proizvodeEi celulo

ze veC pralvaraju u lakaiilne i melalske radnika. a mnogi Ea pravlt

ambalaZu od kartona u doaadatn|im tabrIEkim halama. Ovo |a ra

dak pnmar dobra saradnje izmadi

9f»l)NSIJf<

Nauka u svetu

Protiv ,,revizionizma" u nauci

Tanjug — specljalrto zb ..GalaKsiju" Putevi napretka

u l^i

nata uKupnog konsnog 'Ida naZamljino) kugli obavlisiu midina i

menanlami. Danaa |e laSko p'onabipunkt -- na raOnom mestu ill uaonia£irstvu - gda ae ne korlale

lehnitki uradajl ra]railititi|B name-ra Na maiina su pranale (unkcija

koie au bile svoialvana jedino liudi-

ma I ako bismo htali da izrabura*

mo Koliko sa snage i aredalava Ifoii

na bo'Bu prollv Iranja i olklanjanja

mnogih — n|cme uslovljamh --

lomova I kvarova. doblli biamoogromnu cll'u Same u Velikoj Bn-taniji ona pialazi 1 milijai-du dolara

Traibologila. koja u svoj alotani

kompleks ooiadinjava maSinograd-

niu. hziku. maiaiu'glju. hamijj i

druga oblasli nauka, ima za all|: daobazbadi Bolie. ravnomamija i Ou-

aoirainlja fjnkcionisan]a radnin

elamanata. baz obzira da li eu Id

..aundeva ledra" komsidkih brodo-

va. malalna Sarka piozorakih ramo-

lili aulomobilakog molora. dunjavi

Ikadkih razbOja il> plastidnl daiOvi

za vaatadke srdana zaliake.

trigbologiia ima izuzaino nainij

ulogu I u nairomaolitnliol od svib

naudnib oblaati — u proudavanju

beakraimb prostranalava Koamoaa

Uskoro vakcina protiv

malarije

Ova biloga aa Univerzitela Rok-(alar u Njujorku usaviiili au, u labo-

ralonjakim usiovima, tatinlku va-

ttadkog iazmno2avan|a parazita

koji Izaziva maianfu, otvaratuCi na

tai raCin pul ka dobijanju elaktivna

vakcina. Prema mlSIianju dr Sidrc

Kohena (Sydney Cohan) iz Medc-

cinaka ikole u Londonu, klmidka

pnmena vakcina mogla bi da podne

V^i Ruapehu na Unlvarzitelu

malanie I. prama podaciina Svalake

organizacije za zdravalvo. 13 odalolaiBjeva u iropsko) Atnci zauzimaiu

’

'vakcinaeilTbiavakakoblianai-poieliniji mated borba proliv mala-

riie I laboraionie iiiom svata vad

godinama aa bore aa tennidkim

probiemima log poduhvala Naive-

du tadkodu do danaa pradatavijalo

le izolovanja agenaa bolesli u koli-

dlnama- dovoljnim za pogodnuinak1ivacl|U i ubnzgavanje. Vlli)am

Tagar (William Tagar) i Dl^ma Jen-

sen (James Jensen) savladaii su

ovu prepreku svO)om novom lebni-

kom veSladkog razvijanja bakianja

Ne posloji nikakav magidni sasto-

iak. Ovi blolozi ladnoslavno konsta

obidan flzioloJkl raslvor. u koji od-

laiu Ijud^a cnana kivna zmea u

vidu lankib naporemedenih nasla-

ga Jensen je iziavlo >islu ..New

bez kojih dovek ne moze da zivi

Balandevina dlvolmiskog porekla

name dovol|no i skupe su, a pnnosviaokokvalltelnih biijnih beiande-

vina na mole se dovoljno brzo po-

Madutim. iz natle sa mogu do*bjti I mnogl drugl produklk

Iz natte ea proizvoOa dubriva

kola poboliiavsju I obazbaduju ia-

Naftom ae uniatavaiu Korov, die*

lodina. I d)lte Oiljka od raznih bole-

sti koje odnoae tradlnu tvelakog

Nafta pomaia da sa opusto&anai latroiena zamlja opal u6ini

plodnom.Nafla ja prama loma neito vida

Ko*

nje matodologlje proizvodnja Cadipa prolzvodnju hamijskog jedlnje-

pja sillcijuin-tatraMonaa doprinaloje atvaraniu aerozila-praba od veo-oia linih. altnin tostica pnrogerogporekla, dto znatl da je to ledinie-n)a nastalo podvrgavan;ern ailici-

jumaka kiaaline dajalvu plamana.Univaizalnoat njagova pnmane tek

odakore ia poslala poznala.Aarozll naslaja kada sa homo-

gena medavina isparanog alllclium-

okvlra za naoiad pravl sa Iz natli

Perasla matartja u dalevima r>(

medtaiB, l kolima. kupatllima I g<

'ek zna da postoia Ka-

a I razni drug! proizvo*

ili Ivrdnju o postojanju10 modda da

U odnosu na Kalu ill mleko uprahu. koji sa pre opolrebe morajupomadatl a vodom, voda o prahu Ima10 preimudatvo da |e ved pdautna,aamo sa — na vidl. All. kada savoda u prahu protdja, moiase pod

-lelrahionda, vodonika I vazduhasagorava u rashladanoj komori za

^vldaato-beli prah. nemijski aliicl-

jum-okaid i kao nusprodukt sonakiselrna. Prah ko]l sa saslofi iz

submiKraskopsKin destica ima izva-

nradho valiku povrdinu. iedan gramla matanja ima povrdlnu Pd 400kvadratnih malara i sadrii veoma

'

iTihogo pnmamlh daaiica. koje sam^u razaznatl aamo pod alaktron-

skim mjkroskopom, da Oi lanac,

nadinjen od lih deatica nanizanihJedra uz drugu. 17 puta premadioraaloianje od Zemlje do Masaca'

Sidudnoat tih destica obladnjavai triks vodom u prahu Ako sa svaga10 odsto specijalnog lipa aerozllainfenzivno pomada sa 90 odsto vo-da, onde se voda Irenalormita uprah, odroano u slobodre madu-lObno napovazane kapljice, obuh-vadere aerozilskim destlcamt kaozaitllnim omoladam Aarozll ia

zbog toga pogodan za spradavanjeslapljlvanja deslica kuhinjake soli,

vedtadkog dubnva praikaslih pro-livpoiamih sradstava . .

.

U bojamB I lakovima aarozllatvara re&alkasto mreiu, kojaspre-iava pigmante I druge dvrsta mala-rija da sa pri skladidtenju rasplinu i

rastvore (anliaedimanlaciom ate-kat). Sam toga, aarozll pri bojenju 1

lakiranju menja lleksibilnosl bo|a i

takova i lima olakiava njihovu

Proizvodnja prve vodap'lpiaula se tranklurlskomru dr Hariju KlapferuKloptar), koji je joi pre 3S

U kozmetidkoj industriii aarozllse prlmenjuje za vezivanja Ili zgud-njavanja aganasa U razrimzubnimpaslama. kremama i emulzijamapoboljdava njIhOvu konzlstenciju.Kao pomodrio sradstvo slidne na-

mnogo brie, a bolje raapadel|u|u I

svoja agense u o'tganizmuCamci za spasavanje nadinjem

IZ poliasterske smole, ojadana sla-klenlm vlaknima mnogo lakde seobradoju ako sa le| smoli dodtqumala kolidina aeroziia. Spektaku-

Prolzvodad ih kranem podiie navitesprainu zgradu i baca na zem-Iju Camel uspeSnolzdriavajutakvelastova. uglavnom zahvaljujudl

neupadljivom belom prahu. popj-larno nazvanom ..voda u prahu"

z uredaja koji konirolidu

ta kojima se poziva bolnidkoloblja I drugih elektridnih uredalaiji posloja u svim odalianjlma kll-

..ka I boinlea. Cak i bolmdan koji

se kradu unaokoio, mogu da i^o*'U pojavu lainih EEG-sIgnala

Or Hupton iatide da sa polpunolinije na EEC n>

29

urisms

g

Naucnafantastika

TrScanski festival

naufine fantastike

PiSe; Zoran Zivkovi6

Smotra^^novog SF filma

Be: oMIra u Mol "

osofien. i«<)an [eslivsl i*.

one koii ga otganizuju I pi

prate, pre svega akup brojl

sliMiih podalaka u k

,rolil IrSParske menlle-

staciia poglavito nepoinal Slrem

krugu naia eitalaCka publlke. tako

da ne treba tralili izliirta izvinjenla

za male neizbeine I unekollko |ed-

noliSna slatlatike.

Ovogodiin|i, Peirnaesli po redu.

medunarodni leatival SF lilma j

Trslu imao {a tri glavna programa i

Pilav niz kolaleralnih, prlgodnih

maniteslaciia. Razumliivo je da la

naivebu pafn]ij publika I gosliiu

privukao glBvni (aatlvalaki program

u okvlm koga su pnkazana novaoalvarenja u sekeiji dugomettainog

igranog hima. kao i u sekciji krat-

kometrainog. naoinog i ekepan-

manlBlnog Wma. Publika je Im-'-

pilllke da vidi ukupno Selrde

originalrih (ilmskin ostvarenja.

Pega je ietmaeat pnpa(o pivoi acljl. a dvadeset i Seal doigoj.

Konaino. Iredavizuelnamanlle-atacija. koja je po naSem oseOanjubiia ako ne najalrakllvni^a. a orto u

svakom sluPajo naiuzbudllivlja i

nainostalgiOmia. odnosila ae naIzIoSbu takozvanih ..palp ' amersp-

klh SF Pasopiaa pubiikovanib uproleklih pola stoleOa: ovu jedin-

atvenu amolru priradio ie ledan odna|aktivni|ih evropsklh pregalaca

lako le program o lilmskomizloibenom sektoro bio vanredne

le za leoriisko IzuPavanje

.

ti. Ovim akupovima pnsuslvovso je

ePi brOj uglednin autora i posleni-

a iz viSe zemalia NaSu paSniu

emu ..NauPna lanlaalika danas i

lija VarSavski

Dusapodnajam

— UnMoliko, da — polvtdi Langbard. — Mogli bisla lo smairati

Dogodbom.Teterin usiada i proSefa po kabinatu

tahvallujem za oSt'oumnu iaiu I ukoliko namale neki drugl pradlog, ja

— Sedite' — mitne reCa Langbard. — TeSko mi ia da M usradarec

kad mi neko Salka ispred diju. Pogra$no ale me razumell. Qovorlo sar

uju vas duSe vailh junaka, zar na?..karaktar' pa lilaratjnj r>a nazivaju uza

1 lai problenRadija kortalim rad ,.i

doveka. A'

>i Ijudi re posI njih da su pi

la vidim razliku — uzvrall Ti

— Ni govora' — odogovon Landovek ispoljava avakodnevrw, a du&ata duie? rCakva aa straali, poroci i r

taaadom takozvanog karaktaia? Zbog tega odiubankukavliki beJisalronla, abo)ailiivistidl!lvl

—au sa doled u njlhovlm karaktarlma kniaizuzalnim okolnosHma? Karakterii Ondaalanm daflnicljama NapiSKe, racimo. da le

Pjolr Ivanovid — kolank Neilo gljplji

aa mogli ni psi klasi'ikovall. Varujia

ita sa odigrava u bezdanu

sis

reizdrtl|ivo> — Telarin polomi nakollko ilbica

3dnali ale ml vad ulu bo2|u vramana, a aad |0i

takvo izrreraderja^ Uaamlieni prcnalazad! Ovo nija biro za patanle.

Upozoravam vas da sa u tebniku ne razumem i Mo god da ml napridale o

di pudanja — iz|avl Langbard — Ulrls duvanskog

>la smetati?! — urliknu razbasrell Ta(arin. — Jod

Naophodno je prekinub pudanja i uiivante u aikoholj— Ub' — huknu Talerir i olre zno| maramloom.— da li to da|? — upita Langbard pokazujudl lemos.— Caj,— Popijta ga. to da vam pomodl.Sadakao je da Tatann napunl aebi dadti daiem.— Oakla tako vam |a 10. Igora Pavlovidu Hieli vl III ne moradete me

sasludati. ler la vada bududma) Kao pisca slavljana na kocku. L>ozvol|avele

— Govorlli smo o praobrad^u duda pfsca, ladniia, o lakoriddavanju

njanih sknvenib razervi Svirati na tajnim strurrama duM. Kako ja to ladnoredano! Na daloat, nija svakom dato. Ponakad su polrabni spoijni faktorl.

2ar mate zapazlll da katkad naka malodija budi u vama osedanja Iz

— Ne znam. Niaam mmalo m— nm boljet Znadl. kod vimuzikalnib Ijudi razvijano dulo m

- StvarI

u moguokomostima

i kudikamo slodenlje amoclja. To so dobro zrrali preci slarogEglpta Njlma je blia poznala laina kako da miomirom izazovu raligioznueksiazu. sirah. irtvani nagor I drugo. Proarallzirano sam duhovnustrukturo najpoznallilb junaka iz liletalura i rudinio madavina aromatidnihsasiojaka spoeobnib da sivora odgovarejudi komplaks emocija. Evo, divllesa' — Langbard otvori kolarie I izvadi oluda nakoliko ampule - Malodassmo pndah 0 Sakspiru Izvollte obratile padnju na aliKala Kralj Lir. Hamlal,Otalo I drugi. PonjuSIte ih I dospacela u dudevno stanje ledrog od tin

junaka. Vaito-?— Kojedta! — rede Taterir. — Cak i kad bl bllo tako u dta ja. Iskrenoda KaZem, sumnjam, sva le lo nadinjeno postfsktum Nadu ja ponovo dapiiem ..Otela". Aako bib i hlao, morao bih prvo da njudlm bodicu 8 Jagom,pa s Dazdemonom I ko li ga zna s kim sva |0d. A ako je dljalog? Zar danjudlm sva nalzmanldno? Ne. vada Ideje nija nl praktidrtt, ni nova. Uvak je

bllo ljudi koji Su u procasu sivaraladtva pribegavali narkollcima I to saobldm lode zavrtavalo. Eto. na primer . .

.

— Cakajla' — prekide ga Langbard. — Cuvajmo aa preuranjanibzakijudaka Svaku Id^u Ireba proverll u prak». Nija li tako.

na srcB, prilidno ban.

In sa namrdti.

u kcqoj sa Rubcov

a. Palapo, janlsam ganije.

,

poznato da su vadem voljenom Sakspiru posle koga, kakIjedna nelskorlddane lama, lakoda prabacivali da

jV... . - .. troupao bio udarrkorislio lude sliaaT Sta da sakonlllkl u litaraluriT Takav [a divot. A lo ikrvapida ,.Anu Karanjinu" .

.

— Gluposllt prekida ga Langbard.

- NI u kom sludajul Pogledejle dta sam urac

Irontirao sam u tom sukobu dve duda ill. da sakaraktara: Ana Karanjine i ivana Karamazova- Ukralko, napravlli sla nibbd Tolsloja I Oosiojevskog'

' g Teierina. Ni Tolsloj ni"—

- Uzdrdita aa od donodanja soda dok ne proditale. Sto sa pisgljala

Ims ih Bvakojaklb. U svakom slodaju. na ovaj nadin slvorili biste

im nov proizvod, i lo visoke ometnidke vrednosli- Zanimljival

etann uza rukopis i olvorl prvu slranicu.'' —povtk* Langbard — Proditaita i

-

m plodotvomo sivaraladko

Isprva Telerinu sa sva lo udinilo kao galimalijas. S nakakvlm zlobnin

zadovoljatvom podviadio je crvenom otovkom slilske gradke Ali dto sa vid<

udubllivao u radenica koja su nezadrtlvo vukle. iztaz lies postajae mu ]•

briniji Iskidanl monolozl. radi koja su sa mnogo pula ponavtjale, izrazi t

koja sa spotieao, bill su prodeli neverovalnom snagom osaeanja Take |t

raogao da pide samo pravl majslor. Iznova i Iznova Teterin ja pralislavat

slranlce i svaki pul olKnvao nadlonovo. SIo mu |a promaklo u prelbodnon

ditanju. Koliko sva lo nija ijdilo na njegovu sopstvenu nalickanu prozu'

Calo vada Izgubljeno ja koradao po aobi. uzimao naku od ampula

dvrslo redan da odmah Isproba dejslvo tog davolskog oirovnog bilja. i

Ni^zaJ je. pgtpuno Izmuden, legao da spava u kabinatu redivdi di

Prema onome Slo je utvrdila Istraga. on je neden iziulra na dlvar

pieklan. Kod uzgiavija mu je leZala njagovt omiljana karuda i'

oKrvavIjena dapa. Pored nje na podu. u barici tadnosll prodoma mvaljala sa tazbijana ampula s nalpisom „Ladi Magbet".

Prevela s ruskog: Maya Zmi6

Odjeci

kosmickog kontakta

na. Oi'de Iraba naglasiti da la obliK

diaka veoma pogodan u aarodma'mfdkom pogledu i danaa aa vaaradi na alvarar»ju projekta latalica aoblikom diaka

ZagonetkeUelenske grobnice

Polpuno d'ukiljl tip tabnicumaotknven ja na apomaricima kulture

Ini (poluol

nl) obllk. sllSan proiektilu, kO|i |e

35

3RLI1KSIJII

Fizika

Od atoma do kosmosa

M eellrl rundam«nlalna fedlnlc

par — Ja’dino vienit nlje marijlvoU alvart. ne poatojl Jedno vrama

vrema za svakog". ob)avljenofn uiaaopiau ..Sciatica at Via ". Vcamaaa mote denniaati, kaia on, Jadlnokao nlz ^"(arvala prolzvolfnog Ira-

ca vramana. tako n

klepaidta. vodanogatomakog hroromelra Od 1967godire sekunda |e dalimaana KaoIraianje 9.192.631.770 perioda radi-

laclja alotna cenjuma-lSS kad se

jadan njegov ulektron apusli aa

Za9to |e ledinica vramana. koja

lormisana u alomsku? Odgovor le

lednosiavan’ asironomska deflnici-

la jednog vramanskog intervala nezadovoljava preciznosi koja se o6e-

ku|e od apaolutnog rapara

Davnainji js san ladno predvc-

dati czveara sikicpna Kralanja nabe-skih tela, pa au Pak i ljudi iz prai-

slorije poslavljali nizova katnenova

ko|l su Im omogudavali da regialru-

|u podalke o solarnim ill lunainimcikluaima Ono u damp se uapelo,

pre Petin hiljada godina, empinp-kim pplem, posla nekoltkc mileni-

iuma poamalranja polvrdeno |e. u

Neuhvatijivovreme

Staje sekunda

I ko)i se zemija jedanpul okrai

<0 avo)e polame o6.400= 24 x60 60) Zemlia .

I 48.0905 sakundi U

iPaiu. ova ratunica sa

eskih tela podloZna si

osekaraa. pa aa zbog toga danproduiava svakog alolePa za0,00164 sekunda (Taj elekat nije

zanemat1]iv. jar ukazuje da se pre

Iri milijarde godina -- kada jeZem-Ijina koia ved blla odvrsla I ved sepoiavio iivol u obliku proslih eali/a

— Zemfja okrelala oKo svoie ose za18 Pasova). I sama rotacija Zemlje

IS neregulama. mada se joS ne

Zemlja usporavarptaclono kiolanp

ciono kralanie okp sunca le pro-

tnene, nedostupne naSim Putima,

moguce je legislrpvati modernim.

oi posladniih di

a |8dmI leonje vremenskih

p le ved slavni engleski astrp-

talei (Halley) 1695, a ameriokilom Njukpm (Newcomb), use'

vr9ava)uci Halaiove zemisli. dva ve-' asrija. dao le pnhvalljiva merila

reme Medutim. aslronomija ni-

logla pruiiii kriterijum za ledini'.

vramena koja Pe*bili dovoijnostabllna sa stanovijia fizike. Od In

le (UV), eno vreme (EV) i vremeatomskih Pasovnika (AV) .

SB repi da prva dva.

na rotiranjj Zemlje. koje oaje vre-

lim delovima sekunde] i EV (zasno-

vano na godiSnjem obliaPenju Zem-Ije oko Sunca. Pija sa preciznosiIzrsPava u miliiarditim delovima) nezadovoljavaiu potrebe ssvremene

Od atoma do pulsara

9 varijaclie nadano je u

jegovi eleklroni pralaze

drugi usiovl.

Zbog toga |e. vep od 1967. dell-

msano alomako vreme (AV), Pi|a

stabilnosl garenluje hlljadu putavepu preciznosi od na|baljeg astro-

nomskog vtemena (EV). Njagova

> znaPi

•ili za ladnu sekundu. FiziPatt i

usavrSavaju ovaj lip Pasovni-

BslojePi da ga upine )o9 pre-

pulsara mogu se menti golovolionkim delovima milijarde' Nano. ovi ..Pasovnici ' ne bl se mprimenjivali dugoroPno za p'oj

1. izmedu ostalog, mo{' vanjacije u rolaciji Zenom Doplerovog elel

encl|u primenienu

za sve melode dtliranja Od.

dvadeselak godma. kada ja poPelapiimena radtoaklivnog ugl|enika-14

za odredivanje slarosll (merenjemstepena raspadanja pojedinih ele-

..Odmotavanje"vremena

Praistonja PovaPansIva poslaje

islorijB s taPnim dalumima ProS-losi viie nape bill mag'Dvita kale-

gorija, veP. odraden interval

kl radanja Zemlje vl9e nl|e la

Nuklearna fizikaU susret energetic!

21. veka Na pragu

38

Jubileji

Povodom 120-godiSnjice Nikole Tesle

Trtov govor

u Smiljanu

illiMiii

ko smo ga clianlli* Kao Sto gacljenimo i daras Kada smo ved

Teslino vri|eme moglo samo na-sludlvatl. Nikola Tesla je dubokovjerovao u svoj narod iz koga je 1

sam polekao da da pobijedlli urtajlaioj borbi u svo|o| hislonji,

aaduvali svoju nezavianosi I

ostvartl svoju Islinsku slobodu.

Ja kortstim ovu prlllku da Isia-

knam krupan doprinoa Smiljana i

cijalog ovog kraja naSoi narod-

fiasr/r.-.r.":.-!:

podneo velike ijudske tdve I pia-

Irplo teika malsn|slna razaranja.

Zato je neda zajadnidka duZrioat

le svoje velike iradiclje njeguje i

Is 1 prsdssdnlk Tito: wammm IWIE ' riovoga puta s posebnom zanval-

roddu sjedamo Nikole Tesle aa

..Drugance i drugovi.goopods i gospoOo,Oozvoitta ml da vaa sve ardaC-

no pozdravlm kao viaoki akup kojl

sa Oanas ovOa aaslao povodomprostave godiinjica roden^a jad'

nog od naiin r<a|ve6ch ljudi. Sa-

stall smo as u ovako impozrtai-

ne na valikog sina Smiljana. Like i

Jugoslavije. genjalnog istraiiva-

6a. rodoiiuoa i nomaniatu NikoluTaslu. K0|i js pnje 120 godina

votiKim atazom Ovd|a |e slakao i

InSlwntm Ufa aattla s prSvcim

pXzrudaKM jednsg od n^^U. Ifudl 1

prvu naobrazbu i noSer stvaralaO-

kim nemirom krenuo je iz zsviOsja

da bi nakon mnogo odiicanja i

valikog samopnjegora poatao to-

liko zaaluZan gradanin syo|e novedomovire i cljeloga svljata.

0 Taslinim nauOmra dostignu-Oima I proralazaStvu veO ja mno-

ne siiTio njih. oatalo ja jot mnogo

ke zasluge u loku drugog avat-skog rata kada |a zajedno samnogim naSim zamljaclma Kojl

napradnih snaga 1 u avakoj prllicl

dizao giBB protiv oavBiada. a zaalobodu rraroda I Oovjeka. Posab-no je osjetio potrabu da sa nlsdju1 dielom pndruZi svalc^ bradi uBlarom kraju ko|l su u nevidenojborbi za slobodu i nezavlsnost. zabratatvo i jedinstvo. za rove pra-vadnils soci|alisll6ke druStvenaodnoaa. prol|avali krv ns ovom

dijelo inapiniu u pivom radu naiamlada pokoljenja. a i sva drugsko|l rade za dobtobil naSe dorao-vlne. nadih naroda i avih ljudi uavijetu. Sretar l ponoaan molebitl narod koji rada takva sinova.

kao ilo is bio Nikola Tasla

Ns kraju ielim da sa ovogamjesla isporudim najtoplija i sr-

dadrw pozdravs narodu Like, damu po2eiim mnogo uspjena u

daijnism stvsraltdkom radu. Za-

llm da nova gsneraclje Like podupvtem Kojim su lili onl koJI susivonli danadnjj novu Jugosla-

Institucija koja se stara

Muzej Like

u Gospicu

0 rodnoj kubi Nikole Teslepnmerci libula. livemn Jivolinj-

skin ligura. 1 nakila s geomelnj-

izlodeni sa eksponati Iz mladeggvozdenog dobs (5—1 vak pren.a.). Hi iatarra Nakil ja preleinomanjeg formala. a libule (kopde.

oodine. u skromnim prostoiijama 250 radovT).

“ "glave s rogovoima (boianatvo).

aiOu bilo |a izIoZano nskollko

stotina zapalenin eksponsla —predmala malenialna kullurs pri-

nieir Lidkog. Gackog I KrbavskogpoljB. Ova oblast poaebno (a poz-nata po velikotn broju arbeoloSkih

naiaziSla

Eksponati sobe 1

Lika obiluje peOinama u koji-

ma ae mogu pronaCi muzajaki

alarijeg kamenog doba. U muzaj-sko) sobi 1 izlo2ani su akaponali iz

mdn‘"k'iM W«otfT**l«*“ **'

1 podetka kasnog bronzanog dobs(1400—1200 god pre n.e.). Poredumrlih obldno su stavijane kara-

midke posuda. alatke. ukrssni

pradmeti. orveni pribor za |elo

zaka sa motivom konjska glave i

reljelom rimakih vladara i simbo-

vanaks i* turske kullura pruZaju

Potreba zapro§irenjem

olormijene samo dve zbirke: ravo-

lucija 1 arheoloSku. Danas le toti-

Ko eakuplferog tstoniakog Diaga

da su prostorije Muzeia — zalrpa-

oe Zgrtda u kojoj sa Muzej nalazi

pod zaStllbm driave Proatonje

stanjag bronzanog doba Poredkamenih sekira. Izloleno je vcie

napravljani od izuzaino tvrdog ke-

el keramiOkih jwauda za svakod-navnu upotrabu naolita. .bogatoukra&eol gaometnjskim ornamen-lima. JaOna posuda nadena u pe-

6ini Qolubinjaci kod Kosnija po

poatojadi kultumi aadriai pedina.

Predmetiizgvozdenog doba

Sobs bro| 11 bogala je izuzelrto

vrednlm predmallma Iz atadjeg

gvozdenog doba. pnkupijsnih sa

raznin nalazidta na tentorijl Japo-

latonjskoi celini do odelieniaNOB-t

Briga o Teslino) kuciMuzej Like se od 1956 godine

Onna o odrZavanju rodne kudeNikole Tesle. Sa skromnim dola-cijama. muzejski objakat i akspo-

niau mogli u pravoj men da doda-raju Teslin liK i njegova delsMarija Pejovid, iena baz zavrienaosnovne ikole. stara 63 godina.

vima, a proStranje oDjekta |a oai'

zvodijivo. Zalo as sada upravaWuzeja. uz pomoO iiteija GospiOa1 cels Like. Imdi da se Muzejpresell u slaru zgiadu hotels ..Ll-

potpuno odgovarale Tako bi se

odmah irogle forinirali i drugszbirke. etnoloSka. numizimeli6ks.

Hors 1 lautts. kao i galenja sliKs

illZanlmljivo je da su veoma lapi

primerci iz gvozdanog doba na-

dani 1 u neposradnoi blizlni rodne

kuda Nikole Tesle Narodilo su

znadajne ume (poaude u koje sestavlja pepeo umrhh) radene odkeramike sa poKlopcem.

U Konpolju kod Otodca strud-

njaci su niz godina radill na isko-

li!

Iilllti

IIIitfirt

Psihologija

Predrasude i istine

0 levacima Zivot

u svetu desnjaka

MIKelandelo. ovckovaiili su lu p't-draaudu pwdslivljiiiiei Boga kakodtanom nikom pokazuje raj. a le-

avaitanilva. mnogi avaci au

ioi u povoju izraiavall evoiu poDoi-~psr odbijajupi da siaaju majdinu

Ova moralislldka asimainja naihvaia samo zapadnu dvilizaciiu.

. razlititim kutturama pojam ..lavl’

ozrwdan ie kao ozlogiaian, zloii--

'aki. nedlal.alaD.ienaki.Alrikancl vaiu|u da ie,

lo kuia bolaanog pnja-

kojeg su poili da poaala. ugla-lalja kc

diiu m

“sra.

< zaPIite noaa dinl i amulala na

. Sâme Amanka j Evropa ittta

aa od iskuaanja pohotijivoati na taj

nailn ito vaniani pratarj nosa natredem prslu lava ruka

Proudavanja razliditih kultura

pruia malo Izuzataka. Stan Kinazi

au, na primer smalrali da |a lava

ianaka — jin. Nlau**"b?i

ved su varovali u komplamentar-nosl. Nijedna slrana nija (mala pre-

vsgu: jln-jang au aa dopunjsvall ustalnnj harmonljl. Sevamoamandkl

dali? onl vergju da |e leva ruka'

slanja i mudrija od deane.Bilo kako bllo. proudavanje ra-

zliditih kultura pokazuia kako je

jedna oaoblna, vidijivi Izraz navidljl-

va podele rada u mozgu, odlgralavaliku ulogu u pravljenju razlika

aluianje jadnom III drugom rukomdovoljneaa da dovade do uopitava-

nia koja su lako duboko ukorenje-

na u jezIK I avast, da filnjenlee

Rezultat oSte6enogmozga?

cl odista zasluiuju evoju reputacl-

iu7 NIkako. Pa Ipak, Istrailvanja

obavljana tokom posladnjlh nekoli-

pod(^rwenia.'^*Srfcl wvlll da Ima vlto lavâ rnedu apilep-

.avaitvo nlje nasledno. ved je— - naznalnlm oiledenjefn

vrema trundoda ilr poro-

e sa u eianku objavlje-

a sa tvrdlil da svi o

nalnog negativizma III lodih ns

Savtemena ispitivanja rr

ukazuju na dinjenicu da slu

S?..rKs..,™

9 godina divota. F

lalu" (corpus caltosumi, Uporedoaa opredaljenjem za jednu III druguruku, mielmizacija .duljevitog tala"

poklapa se sa udenjam preciznogkonirolisanja telasnih pokrata i ml-

saonog procasaTaj dlnantidnl proces raddsnja

moda bill prakinul otledenjem

]^muraozrt'’d2aia mo4e"oa Wacl funkeija sa odledene hamlslerana neoiledenu. S obzlrom na to daima vide prlrodnlh dednjaka negolevaka. ebidna ladunica ukazuja navarovatnodu da je levadivo Ishodvsdine promena do kejih modadodina mozgu. Tu slatistidku vsroval-nodu potkrepljuia pojava lavoiuklh

u grupama sa apacHIdnIm modda-nim poramadajima: apUsptidan.

Mnogo nasludivanja,

malo podataka

Odtedenje mozga koja izaziva

promenu u specliallzacljl hamisfara

mode da Izazove' '

:ove I drugs dsfekta.

lomi razvltak. slabu

Baitovom z^fjudku o uzsjamnojvezl Izmedu mentalne zaostalosti I

sludanja levom rukom. Pokudajl daas lavorukost vela za drugs pore-

medaje Izazvall au sHCna protlvred-

nostl. tako da na dltavom ovom

Zbrka nastaie i usiad razliditih

dafinlclja. Naudnici dele Ijuda nadadnjaks i lavake i priznaju medu-kategoniu ambldednjaka, die do-

slovno oznaCava osobe dija su oberuke — desne. Malo ja Islradlvada

vodllo raduna o dinjanlcl da poredpnznatiti levaka I dainjaka, pMojain4 trl grupe ljudi koji ruka korlste u

iditim komblnacrjama.:

latke. One raapoladu podjednakomveStinom korlidanja obema rukamsu-vadnlm poslovlma kao ttosu plsa-

nje I ertanje

.algralitenis

10 deinjak. all on uvek korlsti islu' 'a odradanu akiivnosi.

podjednako apretna, vad i

oklavanja koje ukazuje na r

voljnu koordinaolju.

medaja govora. u la

meiovltom laieratnc^du' I sa pro-

davanju piednosli jad-

'Ima razvoja, da bu-

lateralnostl NaudnIci su pokudak,all baz uêna. da Izazovu mucanjenastojanjem da pacljent podne daplia drugom - '— •

a-z'

njci. uzari uevi (Jerre Levy! saTahnoloikog Instltuta u Kalllomljl

Izvrilla ja vaoma provokalivno

proudavanje levorukiti. One smairada lavaci nadmaiuju dainjaka u

verbalnim zadacuna. all se toilja

snaiaze u proslomlm zadaelma.

One IzvtadI leoilju da kod levakaproiiianlja organizscija jezlka prs-

lazi na desnu namlsteru I meia sesa drugim piocesma desne nemis-lere. medu kojima ja I percipirsnje

^'°Bl'lo\akav zakljudak nauka do-nela o levacima, on u suitlnl nlje

nepovoljan Pa ipak, lavaci i dalje

Five u svatu daimtta. Matka stavija

rteirH.. kaiiku u desnu ruku. udltsli

rn poloisj pnllkom"'upe jesagradenasemogu naslutili

dedjeg mozga®Baz obzira na organizaciju moz-

ga koju au gaol podanli odrasloj

osobi, ona da se sluiltl rukom koja

ja pogodnija, uspeinija. ehkasrlja.

Nadavno jajadan 40-godiinjl slrkar,

veoma ugladan. napisao pismoneudniku koji aa bavl letrallvanjam

mozga. U piamu ja Izloilo avoja

(skustvo. Oduvak ja sllkao desnornrukom. all mu sa dinilo da nlkada

na mode do kraja da ostviri ono itoiell. Madutlm. kada je traOalo dailjstruja jSdnu dadju knjigu, poku-iavajudi da dodara nalvnost dedjeg

ertaia, uzso js olovku u levu ruku i,

odjadnom. u avom poslu otknodimenzlfu koja mu ja do tada nado-slajtla

Priradile: Sneisna Lukrd

JEFTINIJI ODMORI PUTOVANJE

JUGOAGENT

— Novogodiinja krelar

brodom ..Llbumlja" preko MSardlnlja. Konika. Napuija I S

- Koala Brava —~ MajorKa — 2.265 01 . .

- Kanarska osirva — 3.690

Sovjelski Saves — 3.360

- Sradnja Azlja

- Kavkaz — 3.8S0- 9.360

- Flju

:K Njujoik, U6.200 dina

fsr...Oeimaestodnevno

ija u Rio da Zanalro. Sat

. Brazlliju i Manaos. grad i

dtungla na uidu raka Rio Ni

Ako aa kuponom kojeg

. no na kraju ovog stupcau .JU60AQERT’. dobl{a(>

t od 3% (70—700 dIna,

aranimana ova aganclja.

ledan kupon vradi za jadne

till

liil

Epidemiolog ija

Virolozi u dllemi Da li unistiti

variolu

srafiunats odIuKs. ,,Treba li Sval

Moj zdravatvenoj organlzaci.aplaudiratc zbog tdga tto ss |avl)a

na konzervaclonistlma da sad sti

pa na acenu, i aalrtie da sa toi

ratu do lsiraei)enis slana ns pjt?'

Sama aamisao o zailili vimsveliKih boginta ill bilo kog drugoopasnog mikropa izgieda, dakakt.iudna, all same abog aiduinih ra-

zmera I Ijud^a odpojnosti [

III baktanji. slomiio bi nas mudnosadanje poklskriuda kad bi trabal'

da zauv^ umstimo kakvu ,.vliu

iivoliniu — pacova. pticu ill buvi

doveka.Pogladaimo eatalska razloge

predleia blankopisac u New SefanIHlu. Jadnora anluziiaslu, naii naj

gon nepiijataiji u svetu mikrobcalvami ill IzmiSljenl, privladnl 51

dvadi koala prIvlaPni onlmakojih ih

Slits. To polvrduje ved 1 sasvipovrSan pogled na nllh kroz elal

Ironski mikroakop. Cinjenica Sto !

nikakvog znadaja

Opasna konzervacija

Ty is I pitanis vradnostl u isira-

tlvanjima Dok au svs vrsle u tompogisdu dragocene, mikrobi au,

O'skliino. nezamenljivll Vadinanaikrupnljlh olknoa u biologi|i po-Bledniip godma bila je skopdena saIslrsiivsniima na Oektenjama i vlm-elma, ukljudjjudl tu i patoganevrste. Nestanak v«d 1 jadna Jadinsvraia mogao bi pradstavljati slrano-

j opoiednol bionemiji I genetici

nego 1 za fundamentalna Istrs^iva-

nja o poreklu I prirodi zlvota

Poslojl, medulim, jadan poseb-no ubadljiv razlog za oduvanje vlru-

sa velikih boginja Pra Hi posle.

moguda nesrede Hi zloupoliet

redlo: V. Colanovli

KrisNuiiie

Medicina

PsiholoSki uzrociraznih oboljenja Emocije i bolesti

44

Po miiljenlu broja naui-nlka, nervna opler«£en|a i psl-

hlike traume znaino vlia ull6ii

na pojavu i razvo) mnegih obo-Ijenja — dak I lakviti kao ilo je

rak — nego iio se (o ranlje

smatrala. PokuiavajudI da de-iltniju mabanizam (a umnogo-me )od zagonetna pojave,naudnici poslavijaiu razne hl-

poleze. O nekima od lih pral-

poslavki govori se u amarld-kom dasopisu ..Science News"

Or Vilijam Qnn (WilliamQreen), psibljatar sa Rodaster-skog unlverziteta, pratio |e go-dinama zlvot tri para blizanacaKad je po ledan bhzanac sva-kog para oboteo od leukemije.

naudnik je ustanovio da su svairojlca obo'alib neposredno pre

pojave bolesti do2lveli leSken'ervne polresa. Ostala Irojica

Grin je doiao do zakijodka dapsIholoSke trauma mogu dabudu ..presudni faktor' u ra-

zvo|u raka. moZda dak I JadI odgenetidke predlspoziclje.

Veze izmetSu psihe

Itela

Za dokaze o postojanju vezeIzmedu psihe'i bolesti nedosta-ju podaci koji bl ladno pokazi-

stanovISla fiziologlje — poiav-Ijuju oboljenja Dr Oion Mejsn(John Mason) strudnjak ko|i setakode bavl tim problemom na-

glaiava ..Nama ne manjkajupodaci 0 vezi bolesti s psiholo-Skim faktorima, nego znanja omedumehanizmima". Neki ske-ptidnljl Istrailvadl, ImajudI u

Izmedu psihe I tela, pretpostav-

Ijaju da da prodi joS dosta godl-na pre no Sto se dokuda punerazmere interakclje medu

dokazi o postojanju veze Izme-du stresnih situacija i bolesti.

SIdni Kob (Sidney Kobb) saBraunskog unlverziteta ustano-vio je da sj konlrolori letenja

na zemljl Izloieni stalnoj nerv-

nO| napregnutosli i da zbogtoga mnogo deSde, obolevajuod hipertonije, dira na Zelucu i

dijabetesa, nego radnlci le

sluibe koji nlsu iziodeni slidniin

stresvoima.

Tomas Homs (ThomasHolmes) sa VaSinglonskog uni-

sne promene u toku od redenogpenoda dovekovog 2lvota mo-

nje rijegove predisponiranosti

nadinio kontrolni spisak etre-

snlh situacija od 43 tadke, po-mocu kojega ljudi mogu daprooenjuju verovatnodu svog

Karakter i bolesti

DobiJenI su i dokazi o posio-lanju veze izmedu individualnlh

Qsobina doveka i njegove pre-

dlspoziclje u odnosu na speci-lidne'bolesti Dva kardlologa Iz

San FrancisKa 15 godma su

ljudi I verovatnode njihovogobolevanja od miarkta. Utvrdili

su da netrpeljivl, agresivni, pre-

terano amoicibznl i konkurent-no sposobnl ljudi (tip A) znainodedde siradaiu. nego ljudi tibogi spokojnog karaktera (tip B).

Neprekidana napregnutost £o-veka I njegova slalna borba s

lidnosti povezuju se s pojavomraka. Golovo 30 godlna Karoli-

na Tomas (Caroline Thomas) saOniverzlteta Hopkins pratlla je

2ivot studenala medicine zavreme i posle zavrSetka studija I

doSla do zakijudka da su 2rtve

karcinoma deSde oni ljudi dije

su reakcije usporene I koji su

plozljamaUzrodne veze usianovijene

su i izmedu individualnib oso-bina doveka i reumatskog artrl-

neklh drugih bolesti. Isto take,

va2nu ulogu igra I pol Piimeraradi. od petoro reumalidara. de-

tirl su — 2ene. Za mnoge odnjlh karakterislidna je preterana

s kompleksom Inferiornosti koji

ih prali -od detinjstva. Slidnoraku, reumatidni artrilis javija

se posle leSkih dudevnih tra-

EndokrinoloSke vezeI putevi

Posloje I sislematlzovam po-daci kojI omogudavaju proceneo tome na koji nadin misli i

emocije izazivaju pojedina obo-ljenja. Zahvaljujudi uglavnompionirskom radu Hansa Selijea

(Hans Seilier) ustanovijeno je

da emocije .preko 2lezda s unu-traSnjim ludenjem. hlpotalamu-sa I hlpotize dejstvuju na lude-

nje hormona nadbubre2ne zlez-

de. Drug! hormoni, koje izludu-

je hipofiza. takode su podvrg-nuti uticaju psiholodkih slreso-

va. Kao 510 je poznato, hipota-

lamus je povezan s vegetaliv-

nim nervnim sistemom. Prematome, potpuno je verodoslojnapretposlavka da misli I emocijetzazrvaju bolesti preko nervnih i

hormonalnih putevaEmoctonaini 2lvot povezan

je I s imunolodkim sistemomorganizma — glavnom zaStit-

nom barijerom protiv bolesti.

Selije je ustanovio da psiholo-

5kl stresovi mogu da oStetetimus (grudnu 2lezdj) — glavnifaktor rmunoloSkog sistema. Fl-

ziolodke veze ustanovijene su i

Izmedu psihe i specifidnih so-malsklh oboljenja Postoje kli-

nldki dokazi o tome da ljudi kojI

2ive u stresnim situacljama, na

bijentima, dedde pate od obo-ljenja ieluca. To je jiiotvrdeno i .

eksperlmentima na2ivotlnjama,kod kojih su stresna stanja bila

propradena lakvim boleslima.

Dr Vernon Rajli (Riley) ustano-vio je da au miievi koji suslaino bill lzlo2eni stresnim na-

I

prezanjlma obolevali od — ra-

ka; la bolest se nije pojavijiva'

Pored individualnlh trebs

imati u vidu I druge faklore:

uzrast, pol, genetsku predispo-

ziciju, nepovoijne spoijne utlca-

je. Jpak, ono $lo najviSe utl£e

na pojavu i razvoi boleatl je.

koliCina obespokojavajudih mi-

sli i emoclja I njihov sadriaj.

TeSkodekoje treba savladati

Poito 0 lomejoS na postoje

nepobitni dokazi, istra2 lva6 i serazllaze <j miSljenjima. dak i

Sellje dale protlvreSna odgo-vore. Na jednom mestu pi^:..Ubedili smo se da karakter

streaova — prijatnl Hi neprijatni

— nema uticaja na zdravije;

elektivnost njegovog dejslva

zavisi samo od predisponlreno-

sli organizma". Uedutim, nadtugom meslo tvrdi: „Umnanapregnutost, razobarania. ose-6anja opasnosti I bescilino-

sti zlvota spadaju u siresove

koji Izazivaju najjabe Iraume.Psibosomalska istrablvanja po-

kazuju da takve trauma besto

izazivaju migrene, srbane napa-

da, hipertoniju, ..prokuvavanje"

bireva u iaiucu i slibna obo-

KompiikDvanost dokazivanja

da psihibka stanja mogu biti

uzroci somatskih oboijenja,

uglavnom Je u tome Sto istraii-

vabi, za aada nemaju pdipunojasna predstave o tome kako se

formiraju miali i emocije u moz-gu; raziibiti vidovi aktivnosli or-

ganizma dobro su islrabenl, ali

njthova zevisnost od aktivnosti

mozga islraiena je veomapovrbno.

Zbog toga, dr Mejson ovakokarakteribe danainju situaciju:

.,U svojim pokuSajIma da izlde-

mo Iz okvira tradiclonainib kli-

nibkih istraZivanja da bismoustaZIviil uzajamnu povezanost

izmedu pslholo§klb taktora i

bolesti. mi za sada samo ,.bepr-

kamo po povrblni ". Svakako,danas raspoleZemo savrbent-

jom tehnikom nô ranije, ali

problem koji stojl pred nameveoma je sloZen i zahlsva revo-

lucionanre novine u strategiji

isirativanja. Ako se posievlja

pitanje, gde se danas nalazi

istaknull front nauke, dobice se

ogovor na motekulamom ni-

vou. Ali, pri tom se morajupo)aviti job vaZnIja pitanja, Ka-

rakterlsllbna za blologi)u: kakosve to zaiedno funkclonlbe?

Kako se sve to koordinira?

Zbog toga se mora stvoriti novi,

sveoOuhvatni priiaz reSavanju

tog izvanredho kompleksnogproblema. dedino lako bemosbvatiti na koji nabin misli i

emcoije mogu Izazvall razne

Neprijatna pojava

bez— posledica Kako

nastaju akne

wIspitivanja ko|a hi vrSena meduomlsdlnom pokazala su da 90

POHO mladiba 1 SO potto dtvo|akamltdih od 20 gofflna Ima problamaSt aknamt. 0 lomt ktko nttttjeova napcilatna po|ava ko|t «t na|-

poviSIni kote (poia) je zatvoran, si

Kako as mass belija u loinoj kesic

povebava dolazl do olvaranja poreIzbijanja msae belija na povrSInukoie. U toi tazi orra at moZa vklei

Primebeno |e da na pojavu akni

hr^s. pn bemu je individuBlne

aivar na koju be vraiu pojedini

organizam da reaguje Take, reci-

mo. mnogi smalraiu bokoladu glav-

rata, plia ..Scitnca World " u Jad-

nom od av^lh na|novlJlh brojava.

Akne najieibe napadaiu koZu

is na povrSInl mass aadrZe cmpigmerl. le bine tamnu mriju nakoZi poznalu pod imanom ..mile

aer poirebro je naglasHi da la

lalraiivanja pokuaia da ona. kao i

liudima da zadaie probleme dokdrug! na niu nede reagovali Jedinl

aavel koji se u pogledu hrane ranZe

mitasen. bubiil|lee Hi biievl. 1 poredtoga Sto su izvrSena brojna madi-

cinaka istraZivanja. tatan uzrok po-jave skni joi nije utvrden, all ate-

bent znanja pruZaju solldnu osno-vu za borbu protiv ovog rasproslra*

prljaviline veb od pnauslvatamnogpigmenia u gorniam aloju belija

Uticaj hraneU pofedinirn aiubaievima belija

vrata hrane pogorSava sianje •-

Izbegavali je

njanog oboljenia koZe.

Danak addlescentnomdobu

Akne se javliaju u loinim k«iM-

da pora na poviiini kPZe nema

prakanja zidova lOjna kesica. Celiji

1 aekretl loinlh Zlazda lada prodinr

u polkoZno tkIvQ. Slo prouziokujezapaijsnje. Njegov glavni uzrok

au baklerije koja razlaZu iziubevi

Osnovna stvar u lebenju akni je

ptanie loplom vodom i aapuncm. i

lo u normalnon rilmu, ne beibe

nego Sto |e uobibajeno 1 bez trlja-

nja Napori da se ukloni ava koZrra

maanoba su uzaludni, oOzirom da

poviilnl kê zavrSava porom. Loi-

ne Ziezde koje as nalaza u kaaics-

ma dosla su vairka i za vramsadolaacantnog doba, pod uticaiemandrogena, znairto pojabavaju avo-

ja lubanje.

bemikalije — koZnl loj, koji, Kad.

zk) kasice prsne, izaziva zapalje-

nja okolnog tkivs

U zapaljenom Ikivu oko cite

bene lojne kasice obibno aa lavlj;

bubutjica III manji bir (Dlagi obliK

nemp nikakvog dalieg uticaja naaknu Baklenje koje lube kiselihu

S1oâziva^zâpâ^B^n^Bllwa^ral«i»

"^z razloga ko|i |oS ^ aasvlin

jaen, emocionalnl aliesovi i stanja

ga koji joS uvek niau saavim pozna*ti — beilje koje oblaZu zidove lojna

znaino biZa nego rormalno. Isto-

vrameno. ona se maduaobno bvrato

apajaju i na la; nibinîapunjavajukesicu. koja ubrzo potom. pod njl-

tiovim pntisKom. znaino povebava

apsceaa) koji ae lako I brzo labi

Ukollko la otlabenjB mahurlba veil

ko, zapaljanie okolnog tkiva beslo

ae ogleda u vecem. bvrslom zadebIjanju derma koje zaMeve dugotr^nije lebenje I moZe da oaiavl oil

Ijak na koZi

Kod adolascaoala se nalbeSbe

konttoli. sprebavanju i lebenju

akni palhibki odmor i dobra. paZljl-

vo odabrana dljeia Mnogi speci-jalisti za oboljenje koZe upozorava*]u 1 na SletnosI prekomeme upoire* i

raalezanja i stanjivanja zidova kesi-

ce. U Isto vreme, lojne Zlazdaidalje

lube aval sekrat oko mass spo|enihbelija. Slo dovodi do slvaianja

ne pomobi. Ukoliko le ovaj oblil

laZi potrebno je konsultovali lekara

opSle orakae specljaliaiu zakoZne boiasti — darmalologa

VaZno je imati na umu da svi

adolescenti, range ili kaanije. unajuizvaanu lormu akni, 1 da akna u

Ijaju oZIIJke ra koZi. 45

amuKisiJd

V0stac|(a

fotosinteza

46

Malo je poznato Pa se svsganeito prsko 10 oPsto energije uavetu korlatt u vidu elektriciteta,

a gotovo 90 odsto sagora-vanjem (u Industrjji, saobradajui druglm granama). Clektri&naenerglja ce na mnogim mesti-ma modi da zameni fosilna go-riva (ugalj, naftu I zemni gas),all de I u bududnosti poslajall

raatude potreOe za gorlvlma.Zbog toga se ved danas tragaza oovlm vrslama goriva Ko|abi se dobijala Iz nslosllnlh Izvo-fa. Posebna painja posvedujese vodoniku. nezagadujudemgorivu koje ae dosad nlje mo-glo dobljall na ekonomidan na-dln Iz gotovo nepresuinlh Iz-

vora vode I sundeve energlje

U dosadB$n|lm ispitivanjimamogudnosti dobljanja vodonikaIz vode uz pomod sundevesvellosll interesovanje |e bilo

usmereno na ledinjenja na bazimangana, jer je ovaj elementukijuden u proces proizvodnjekiseonika pjtem fotosinteze.

Traganja za veStadkom fotosln-tezom davala su slabs rezultale

sve dok se amerldkl hemidarprof. Dejvid Vlten (DavidWhitten) nlje koncentrisao narijtenljum u kompleksu blpirl-

dalnlh ostataka Struktura ovogelementa. koji dosadanijelmaopraktidnu primenu, veoma pod-seca na sirukturu aktivnog jez-

gra hlorofila, zefenog plgmen-

la blljaka kojI Igra va2nu uloguu procesu apsorpclje svetlosti i

koiiSdenja njene energlje.

Da bl se voda mogla razloilti

pomodu svetlosti potrebno je

da svstlost dospe do vodonika I

hidroksilnih jona. Medutim. hi-

droksilnl radikall I atoml vodo-nika pokazuju teinju kako kaponovnom sjedinjavanju tako I

prema reakcljl se organsklm je-

dmjenjlma. Kompleks rutenlju-

ma jedinl se suprolstavio ovak-vom njihovom delovanju.

Kompleks rutenijuma bez..repova" je narandtastocrveneboje i odaje tamnocrvenu(luoresdenclju. Pod dejstvomsundeve svetlosti jedan elek-tron u alomu rutenijuma preba-cu^ se na vISI energetski nivo.Pri povratku elektrona na prvo-bitni nivo. isljava se energlje uvidu svetlosti tamnocrvene boje(660 nm). Rutenijumov kom-pleks nastavija da fluoresclra I

Kada se rastvoh u vodi. Medu-

kompleks nerastvorljivim. a(luorescencija prestaje nakonpotapanja u vodu. Ovo je Vite-na navelo na zsktjudak da seenerglja, kojase ranlje isijavala

u vidu svetlosti, sada Iroii naneki drug! nadin, odnosno dablva apsorbovsna u voOI.

Kada je na male staklenellstide naneo rutenijumov kom-pleks sa ..repovima", kao jed-

nosldj (monolejer), Vilen Je '

ustanovio da ovu apsorpcijuenerglje prati razlaganje vode

najvaZnlje, da komponenteostaiu razdvojene. Za sada je

|oi nepoznato kako do ovogdolazi, all se pretpostavlja da

cifidna struktura monolejeraPrema Vitenovom mlSIJenju,

mogude je da monolejer menjasirukturu vode u monomeiu.

Za sada je lednosloj jedinl

put kojim se rutenijumov kom-pleks mo2e kortstitl za razlaga-nje vode. Efikasnost sistema |e

oko 10 odsto. dto odgovarastepenu efikasnosti kod mno-gih blljaka. Medutim, jo$ uvekpostoje probtemi koji se odno-se na praktidnu primenu. Mo-gude je. raznim tehntkama. na-natl dovoijne kolidine jednogsloja koji treba da udesivuju ureakolji. all trajnosi katalizatora

jo6 nlje reSena

Rutenijum u poslednje vre-

me postaje sve poznatIJI zbog

no je pronaden rutenijumovkompleks pomodu kO|Sg je mo-gude transtormisati atmosferskiazol I amonijak. Ovaj proces sedo sada mogao ostvarili samopomodu biljnog encima nitro-genaza, lli u indusinjskim po-stupcima koji zahtevaju veomavisok prilisak i temperaturu.

BotanikaUpoznavanje biljne mikromehanike

Planirana

plodnost biljaka

Servis knjiga

Biblioteka XX vek

(hranl)ivoi sraflini) Znataj tog ak-

apanmenta je ogromaa uvoda6i u

iailju odratfena alamania lah'ana ili

ho'mona istraiivafii magu da ragU'

liiu procaae u njo). a time i aakono-marnoeli biljttog orgarcema u ealo-

all Sam toga, u ..Irolacijl ' deiija

gubi ganatieKu atabilnost I iapol|a-

va one Oragocene osobenoan koie

su »Kii«ne kada aa iolna nalBZi

oKiuiana d'ugim.baliiama

Nijedna biljka ne mole da 2ivi

nom ktlmom borba proliv auie le

jivotna polreba Covek la olkno

raane meiode za zalivanja bilfaka

Madultm, melioratrvna mare au

akupa 1 poneKad ae le«ko izvode.

Sam toga, poiava vode tamo gda ja

piiroda nija ..pianirala' moJe cza-

zvati naroiavania cavnotaie u bios-

BolariCan syrslava;u duvan

paradaiz u istu pprodicu biljaka

atoga naatoje da «vore bibndr

biljku koja bi imBlB lislove dovare

plodoye paradtiza Timabiaazna

no unapradila proiZvodnia Iih ku

lura bez pra5mvan)a obradixih p-

*r*ina Joi dragoceailadlla bi kon

binacija duvana iktompira Pc

nibridizaoiji kukuruza • piemc

te'oDe”il|ka*''pro°esdt' Enkai

lavljuia da na oalvarenjd log 01^Iraba |oS mnogo raditi, si' da nije

fakljubano da do hibnd kukuruza

6. flanko Bugarski. UngvI-adka o eoveku — 70 dinara

7. Edvard Ho< Nami Jezik

— 70 dinaraS Dudan U Savicevid: Po-

vratno obrazovanje — 75

9. Naucna tanlaatlka. Zbor-nlk teorijskih radova — 80

10. Nikola Milosevic. Ideo-

loglja, palhplogiia i atvacalai-

tvo -- 40 din

11 Milan Bakovijev. TeorlJ-

ske otnove programlrane na-

atave 25 dm.12. Ivan llid Dole ikole —

25 dinara13. Edmund Lid Klod Levi

StroB - 25 dinara

14 Miroslav Krleia. 99 vari-

|acl]8 — 35 dinara15. tan Furastje. Unlverzl-

et pred sledalem -- 25 dinara

16. 2ivO|in Pavlovid. Oodvralnom — 25 dinaia

17 Sergej Flere. Obfazova-nje zs eve? — 30 dinara

18. D2on Lajons Lingvlstli-

ka revoluc1]a Noama Comakog— 30 dinara

19 Bogdan Suhodolski: Tri

pedagogije 40 dinara

Navedene knjige moiele ku-

ra" (u Beogradu ie aOresa Te-

razije 45. odnosno Bulevar re-

voludlje 239.) Ako ielite dsvamse vide od dve knjige poialju

pouzecem. molimo da narudZ-

benldu (a ne novae) poialjete

na adreau.

GALAKSUA - BIQZBulevar vojvode Misica 17

11.000 Beograd

2. Vladela Jeroiid. Pslhoa-nallza I kultura - SO dinara

3. Edvard Sapir OgledI Iz

kuHurne aniiopologlje — 50

4 Pjer Giro Semlologija

Psihofiziologija

Ekstrasenzorna percepcija

Mi zanemarenaCuia Vanvidnoopazanje

Jtdin prtlog u iprilMofn broju frpncutkogMpla* „Sei»Rc« at Via", potvadan l(uzl|amapaiapaIhologl{e, raaplamaao Ja atraall madutltaoclma log magacina >a popularliaclju nau-ka. Raklo bl aa, madutlm, da aa ova raapravaDdnoalla pia na ahvalan]a avafa nag'o N napracizna Olnjanlca. U mnogobrijnim âmlma,ettaocl au aamadtl iaaeâu na ..matacljallalld-

dasto |e dovodllo do prenaglabavanja uloge vlda-

nja. na tamo u Zivolmja vad. baz sumnja. 1 udovadjam opaianju.

Savr§eno okoMi ae iQiiko otitnjamo na nab vId da zbog

rakao: ,.Zbog daga (aulor) laa da ava zalven uaval aa Id dlmanzlla. kad aa lollka po|ava naitiogu ruumatl natlm naaavrtanim dubma?''.Zanimifiva pomalnjai zaklludula radakcl|a po*maniit^ daaoplaa. To tio nam nala dula da|u

aradina, nipollo na dovodl ?“pllania obraaaeflUikeg avala, ke|l natn nudi nauka. Naprativ,

Ima mnogo vita raaloga da vatufaino nauci

IV

kojima nas mogu anabdali oetala dula Zar aa namoZamo zapitatl nitu It izvaani aludaiavi lakozva-nog vandulnog opaZanja. proato. prlman ..van-

vldne" percapcije? Sta da aa mtsll o dudnomutlaku Koji dovek Ima kad upadna u kakvumradnu proatodju. i kad ..ahvaia " da se tu vednekortalaziTIntuicija? lli.jednoalavno. nejbezna-dajnlja mete opaZartja bkripanja poda. iublanjaIkanine. dtsanja ill nadl)eg neobldrtog minsa

2 cesa koji omogudu|u Zlvim organizmlma da saobivabtavaju o tvojoj sradini. Sam toga, vidlfiva'

(wnMi. ketu tee nt atrMMuP. ai *^v urnMMIkM/a* Jwn. Auar*>J»0, tMurflairpratetdu •OJwt

alaktromagnalakog spektra: duZina tin tilasa Iz-

nosa Izmadu. otprillke. 390 1 920 nanomalara

Alt, dovek ima polraOu za dudnim na bl It

nekako Izmakao avoloj audOInl. Potto zna da dautnrbli, 1 poSto niia kadar da tu mlaao podneae.

on ho6a da verjja j ..potonil" 21vol. uTalnkama-ciju, u dljalog aa fSdezllma. Kako mora da pnnvalt

prirudu fiziCkIh zakona. on aanja o levltaci|l. o.aatralnoi projakclil ", o ..talaklnazl ". Zabrtnul

neizvesnom buduPncdPu. on aa laii horoakopima1 dnigim obllcima praznovainog piadvldanja.

Najzad. bududi razodaran avetom onakvim kakav

laaia. on uilva u tome da zamltl)a )adan

stvom ..vanduloog opa2an)a'

.

,,Drugi svetovi"

Poaloja li. dakle. dva svamira. pile aa Alan

Ladu (Al^n Ladouk) aulor dlanka koji ja. pod

Ida od gama-zraka najmanje lalaana duZine |0.1

nanomatar) do radiO'talasa n^vede duZirta (r>e'

koliko kilomataraj. 1. razume se. ditav taj spaktaraamo ja jedna od pojava medu lolikim drugimakoje se korisle za prenobenje Inlormacija. Tiko,organi za dodir III sluh raaguju na menanidkepojave. a organi za ukua r mint — na nemljska.

Ljudsko cko. u malom podrudju gde dajstvu-

je. doisla je veoma znsdajan Instrument. Poznaloja da u savfbeno prozimoj atmoslari. u potpurioj

pomrdinl ono mota da vidl Zmirkanie svadauda’jena 27 kilometara' m. moZe da zapul duguemu liniju birine oaam mitimalata na ravnomemoI dobra osvsiljenam piatnu sa rastojania od inkllomalra' U sivari, da bl olkno svellost. ono aspnbliZava leoriiakom ‘Uvrtanstvu. jar se svellost

moZe opazill ved 1 onda kada same nekollkofolona Bligne do mreZniada: felon la najmanjskolidina mogudne svetl^l. Izradunato ja da bt

pad jadnog tela od jednog miligrama sa vtsine

/adna ..vmv/â " pamapciya. objavljan u Cato-tan mtBeo.meeM-touoeuaamotuoMenKm

lotnu energlju. proizveo uodljlvo svellosno zrs-

dania koie bl IrâlP — 14 mlllona godina!

pnlogom Iz apdiakog broja Jedan svemlr. koji

naba dula mania-vida ladno opabaju. 1 ko|l se Zee iz Se§ira

olknva, I diugl. ..paraleini aval", koji. nodoatupannaSim dulima. na podla2a ovim zakonima? Premailankopiacu, odgovor bl bio odradan. Madutlm.

^bjekiiOTlTavemkl” SSako°posto)?fizidM wetaa avojim alomima. aubalomakim daalicama.

anergetskim pDljima. A. dnda. poaloja razUdlte

predalave koje dovek o njamu moia imall blago-daredi porukama pnmijenim prako dula. To au..dulnl avetnin ". U tom amlalu. moglo bl aa redi

da ..avat" pdala nlje lato bto i ..avel " 2aOs. bad 0jemo takvo povaranja. Za nas, videri ja sinonimpojma yarova/l. Ugleda II iovak na svom laniiru

bananu, i osell II mirls jagoda on da. sasvimprlodno. redI: ..To je banana, tli ona mirlbe najagodal ’. a nipoJto: ..To au jagode. all one Imajuizgled banane' ". All. kekva nevdia kad dovekutvrdi da to dulo grail, kad videno ne odgovaraonome ito znsmo c stvarnosti! Ko nlje osetionelto popul nelagodnosll pred izvesnim olpISklmlluzijama? To |e. uobtalom. ono bio daje vid

.welom" onoga ko na duje. SIMi saZetak. u

obliku lormule. .,Drugs dula. drug! svelovl."

Covekov svemir je u velikoj marl audiovlzue-

lan. a narodito vlzueian. u alvan. prako odlju

je, prlmûjemo kako iz njega Izlazi zeeZamlallmo lednog madlonldara kî bl izveo tu

iatu ujdurmu obrsdaiudt se ovoo puts dultma

aradini. Oakart (Dascartaa) ja vad pnmetio da..dkav lok nabeg 2lvDla zavlal od nablh dula.

madu kojima dulo vIda jesta najunivarzalnije i

najdragocenlie' All. uptavo tu nas i Izigrava nabbovinizam ..videdin''. Jar vid, Ijudskl vid. i porad

najiadlh razloga. nija potpuno unlverzalan. Tolto

le naba ctviiizscija prevaanodno vizulena. vrio

6 udarsmo darobnim blaprdam. 1 . . . nopt Osedaleli mins zees? Aujele II ga kako gricka? ". Moglibismo sa kladill da 01 takva numera bila bazuspaba. Jar. u pomanuta dula tmamo odvad malo

^Pa, Ipak, Ova dula. deslo kvalifikovana kao..drugorazredna ’ u odnosu na vkj. mogu nam48

poduilti, iTinogo viie no ito ss u to vsru)

ooaianiu naia sreOine Tako. iulo dodlra nzakriljalim. Oa Dl so in>m izplec

zatilavaju nadr

od 100 mliiona do 10 milijardi pula ved« od onako|a |e potraBna alu9nlm ill vidnim osatiira Menadlanicl. Ko|a na apada u naineoaatl|ivija delove

naiag tala, niamo u alanju da raziikuiemo

uboda na lazmaku od id eaniime— —*•

Madulim. zapanjuje

eaano zamenjuie nal aekatanl. Jer. aa avolin

6.300 mretaatih oOlca (III oiraiidijal. otelinje okoreaguje na polanzovanu svetlosl. Cak i ako la

aunca zaklonjeno oblacirna. pPela 6e znatl ko|ini

|0| pravcam valja leieii — ukoliko komadiOplavalnila propu6ta polarizovanusunCevusvetloetu Oaau njanog ulaeka iz vl6lh slojeva atmosfere.

Vid ae u eovaka smatra |ednlm od naldrago-

cenljih Oula. Ko od rae na bl naveo slepilo kaonajfeZu lelesnu manul A. ipak, pozr— '

lo 150.000 herca. Kad le

Zanemareni njuh

S d'uga sirana. alepi

OMtltivim unom da moZe da olkriie z<

lakim danom inaaKn aiaviu u pomei. ona oi

latog beat —l lo, naobibno precizno

dograbiia 2aba. uoatalom. ne reejuje na pKreta koji niau usmaranl ka njoi. ka njenom jazl

la. pnnudena da iraga. najp'a. zanr.1 1 za povralnim pulem do koinice. pr

n ae pona|vabma kao navigator,

a gde se nalazl. ona raspoiiZe okon

azumeti. Covekje. uoatalom, obdaren naoDIbrooitrim iljliom. w je u alanju da Su|e zvuk kojl

na niegovu bubnu opnu allZe aa jablnom odavaga 10' " vala/cm’loaaatomlllonltog deiamlh-larditog deia vata na kvadialnl cenllmelar), ito je

dovolino da pokrene bazlbnu mambranu amplliu-

u boveka proatire ae od 20 dolo ja llvolinja ko|e opa2a|u

kofi Puje do 15 herca. All, Jedan mnogo zanimljl*

vijl ..avemir' ukazute ae tek sa ultrazvucima, blje

ubealaloal prelazi 20.000 herca. Paa euje zvukeod 50.000 herca.

Slepi mlievi. kao i delllnl, krepu ae ..prema

jhu". pomobu lociranja putem odjeka. Slepi

mlievi opBia)u zvuke do Irekvenclje od 120.000

mnoglh ilvotlnjaklh vrata. U hailmnoanlnTluplii-nema. membrahe oaelljiva na mirise, olftKtornamrlja, obuhvBla pet ralliona

dobar lovabkl ...takvih bslija. I poito )e

nago bellje kod bovaka. njagovpull oaeiljivlji od naiag. Zna se oa pis mo.

Zivotinje koja je

anjena,

, . . njemu 01

raapolotana.Njegova percapcija. keZe Alan Ledu

i

piau ..Science at Vie", moZe se. znabi. pna proilost, dok ae naSa ..gnezdl" anapoaredhoi asdainjostl — |er naia oi

eamo ono ito je u ovom Irenutku pred nagladamo.

Tako. dakla. izgladaiu ..drugl avelov' laekoinom carsivu pnrode.

unlje krenuli u istrazivani

s

sfiinnisijf)

Itna Irekvenciju <xf 440 Hz. U |

arjOju 04 16.35 Hz do 16.744

(High-FidelityElektroakustidki uredaji

io najbolle zazaznaje Irekv^-podruaju 1.000 do 5.000 Hz,

lu ja oselljlvoel na vi«a I nl2s

jaCina zvuCnih izvora

nliM I ne|vl5^ zvuenog pritlskanaziva se ainamika Pri vrio kvalr-

lelnoi reprodukcl)! dinamika Pi somoralB kretall u grarlcama od oko70 dB. jet uho razaznaje oko 3.000pula glaanlje zvukove od najliaihkojl ae mogu 4utl. I u naitltoj aoOipoatoji konstantna buka od 10—15

Hi-Fi reprodukcija

Dermalogllfika

Sve kao na dianu .

. .. veKa po)<vli>se•pecijalna nauka— dermaloglifika,

koja prouiava raljef dianova. Nbu 6-

nici su islfa2lvali daaatine niljada

dianova i lataliatifikl ih obradivall.

Tada ja t oficijelno*

povrada. Uz to. rw mogu a<

dvB dovaka kod ko;ih au &dlanovima apsolutno jad/iaki

Nauinim podatike nalpra eu potali da aa Cavekrininalisli. UnogI ljudi iz ta siruka

objasnili au da au zllSInca olkrili

pomodu daktilDskopije — krimina'

p'Cuiavaniu oiisaka prall)u. Aii,

cermaiogllhka sa mja zadiiala na

bro) novih pravaca istradwanja i

naudnih raova. Sva Izfazitlje naud-nici au aa pdbliiavall lalini: ..Koini

crtai" nija same vizit-karia. nago I

informacija organizma 0 nadamznadalnomi

Mnogebroina ialraitvanja dopri-

nala au aaznanju da |e slruktura

..kcdnog crtaia " odraz genatakogkoda evakog organizma. 0 toma

Ih sazranja p<

korak udlnlla

Njeni iairailvadi razonovall au: ^odpvek patl od naka naaiadne bo-

laali (oboljenja ko|e |a odraieno unjagovoih ganaiakom kodu), ondada aa na njagovom dianu aigumonadi naka ..ozruka " koja naruSavaopdte zakonitoati ..cnaia". Znadi,

prad naudnicima aa otvara dudeanamogudnosl otkrtvanja urodenlhOBolienja tnnogo pra no ilo aa

Razume aa, isIraZIvania u tompravcu zahlavala au oamatranja

muzaja u Bsngkoku, zapodala |a

obimna Iskopavanja. Gnipt ja do

se bolasl^'ved’'lsp^iila I bdiljNualatlaltdku obradu ogroranog broja

godina rada I antliza pra no ito aapouzdano moglo radi: nasladna bo-

Najatsrlja Iskopina je bionzanivm koplja, kojl datira Iz 3600 gocl-

data, mogu Iz dlana da proditaju

lakan-ganetidarl. T)h bolasli Imaatarosi utvrdena mstodom radioak-tlvnog ugljovodonlka. Nasuprot to-

narvnog sistama, area, iaiuca . .

.

Bliakog latoka. oblast! koja ja sma-

•Oniga faza razvcja ovog vaoma PradmM It MeOno tola Bon Oong

ranja, povazanog s koriddanjamkompjulera, naaumnjlvo da |od vita

doprinatl uspahu boibe protiv ga-nalidkih obolianja.

ad manta 1 ..emu" ^nioilja. VWi kopUapaakiJiUa kao azarak ta lotUnnlo

Artteologija

Drevni tehnolozi saTajianda

trina kolavkom matalurtka tabno-logija, datira oko 3.000. godina pra

nova are. „Sva u svamu, tstida ta usaopilanju. podaci ukazuju na ra-

zvoj malalurglje bronze 1 gvoida naTajtandu, kojl ae odlgravao pra slid-

nlh razvoja u Indljl lli Kinl, a para-

lalno a ranom melalurgljorn naSradnjem laloku.

Ko eu, u stvarl, tehnolozi Iz jugo-

Muzaj Univarzitata u Panailvani-

|l nadavno )e objavio Oije u okollnl

sale Ban Clang, naaavaiu Tajianda.

AU. otkrida umatnosll 1 nauka jad-

nog take kuMumog diavnog naroda

kin pradmela kqi su prad arhaolo- 0 naalanku prvog tahnolotkog do-

zagonatki. Iskopina, dija stirost

pomodu lermolumlniacanclja i ra-

dioaktivnog ugljovodonlka proce- Entomologija

Ritualne borbe mrava

vrameno sa Himirna I bojlo gmdSKU sredinama gde aa dlanovl

jadne vrata bore oko Istih SIvotnIh

haololkl lapitivanB do pra daaatlarltonjs — III Izmadu ilvotinja kaojedinki. III izmadu euaadnlh kolonl-

jedan aiudani HaivardsKog univar-

povladenjam pobadenog, all islo

Tarmolumimscancltom aa doilo dozapanjujudag podalka da Iskopina

datira oko 4.000. godlna pra nova

tom Ireba naglaaiti da ja Ispoljana

a ..naoruianjam" odnoano alaboati-

mt prolsgonIsU.

preduzata Oetaljna arheolotkaIstraiivanja. U prolede 1974. godl-

ne, grupa latrtiivada pod rukovod-stvom Casters Qormana (Chaslar

Gorman) tz muzaja na Unlvarzltatuu Pensllveniji I Plait Karoanvongsa(Chareonwongaa) Iz Nsclonalnog

ba (boija rail do vllica). a I dobro

MUullm. enlomolog Bart Haldo-

od ovog pravlla. ..harlpoi ’ mravi Iz

jugozapadna Amerike usavitlll sualoian vltetki ritual kojl sa na zavr-

tava atnrdu, vad zarobllavanjem po-bedanog. Na ovu ahemallvnu atra-

tagl|u nagnala Ih je apecljairta ana-lomtka adaptacija po kojoj au i

doblll ime (honeypot — lonac za

zbedufa efaktivnu zadtitu, kod ovavrata ralativrro ja tanak. To Im omp'guduia znatno povedanja iaiuca.

na dosdgrw valldinu Irrtnia.

..Hanlpol" ]a zbog toga dalekooaaHjlviji na vllica avog protlvmka

no uHort/u/oflKT dnigogo u l

se amrt auvita prlbliii — ropatvopoataja draZe. Haldobler le u pusti-njama Anzona filmovao dugidka

aa Izvidadem Iz auaadna kolonija.

Oba tnravB dignu aa na pradnjenoga, ito oznadava podetak riiuala:

nakon toga obojiea odlaza, all nazbog kukavidluka. ved da dovadupojadanje. DoK odiazi, izvidadoalavlja trag na llu avoilm zadnjimdelom, kao pulokaz pojadanju

Tumir podinle kada sa oba gro-pe opal aaalanu. Priilkom avteogauerala dva mrava (borcl) iz razlldi-

llh mravlnjaka staju na prednie no-ga, podidudi pn tom ivoj zadr|ideo. Onl ae najpra gladaju, a ondapodlnju da udaraju jedan dnjgog..anianama" po Irbuhu. Svaki poja-dinadni susret Uaje aamo 10 do 30sakundl, all posla Svaka poOadeodnoano povladanja mravi au apre-mnl da naslava borbu (dtp I dina),

pa tumir mo2a I da potraja

Ritual sa zsvr«ava III obalaiava-njam granlee Izmadu dva mravinia-ka. Ill polpunim porazom i zaroblja-vanjam slabija kolonija. To sa do-godilo M pat Kolonija ko)e |e Hel-

doblar snfmio. Pobadnlcl su vaomabrzo pragazill manju I alabiju kolo-nlju. ubili in oterali njanu Kraliicu. aonda nasiavili nekoliko dana da

pota". ava dok mravlnjak nlJa Dioispratnjen a njagovi slanovnici

a se rizvija u suprotno

imaiu t masa polamog tada. Njej'o postojanie u «aPain|0| epotil, poTiiSiianju sovietskih Mraiioaia.)rad$ia»lia paradoks. na koji ja

ikuivao |0i M. V. Lpmonoaov. istl-

:uei da je lada |ot neprouieniraglon cantraincg Aknika sigurno

Ima u vidu da |e it posladnjih at

godina sredrja lemparalura vazduha pratrpela lamane ko|a fit premaiuju nl jadan alapan? Za kllmifologa t te mala iTmana imaiu anillnaki zandai. F

pojedinadnlti molakulaonih kod kc^lh aa dva raziioiie

atruMura lada madLsobno Draopraplldu, tako da la Iranalormacijana naruSava njlhovu irada delikai-

nala ^^c^gralskih prqcasa Jasno

Objasnlo se da la pojava u raanlmreglornma naie planeie ima sloaa-nu proslranstvanu alOJkluru. Da bi

raziasnill zakomtosli temperalumih— ilacija. slniCnjaci su pribagli ko-anju sradnjih pokazalalja za ve-larlonje Takpja poslalo lasno0 ja od BO-tih godina proBlog1 postojala landanelia poviianjainje planafame lamperalura.I iB preatala da aa manitastuie1940. godina Tada |e podefa

la oseda landenciia zaniadiva-Amplitvida oloplisvanja plana-

Prelposlavlja sa da do izmanaWnperalure u razmerama cala na-

prozradnosti almoslera — promena

na koji dospavaju do poviBinamlja. Otuda i piomane u tampa-:ud vazdaha.OlavnI faktor ko|l utida na koli-w aarozolnih dastiea u almoelarl

idulim, pcstoja OBnove za prel-pOBiavku da u poaladnjih 20—30godina znalan uticaf na oacllacije u

sa u toma dlo u loku najvadag dalaIstorija Zemlja u polamim ragioni-

ma nija Oilo lada Madulim, to ..la-

to' na polovims Zemlja u njenoigaoloikoj proilostl nlja jedini para-

tlnimumi sundevog zr

rimer, ujunu js kolidir

ja dospava na zemljlr

Taj paradoks ranl/e je ob|sin|a-van lime Slo polovi lali pnmajumnogo zradanja a zimi na, pa to.

Zato sa uzrok te pojava morapotraiiti rta u uticaju sazonskeIzmana loplole. nago u odraiavaiu-doi epoaobnostl (albedo) ladanog

Je loliko velika da je

.X .

iva. ilo izaziva smanjenie apsorp-je eundavog zradanja. Temparatu-

Pn otopljavanju Arklikaje sa prlliv energije koja podslldecirkulaciju atmoslare. smsnjuje sakolidma padavina o reglonima -

umerenom kllmom, suSa su deida.obmulo. rashladenja Arktlka poboljtava oslove za naslajanja pada-vina u mnogim poljoprivredniigionma Zemlja

fizidkog

a prognoziranje tlh promena, Sto

nairaspfoslranjenija

I mnogo V

>da joS u> t predstavija zagonet-

slerskog unlvarzllala uIverzilata u Engleskoj,ja vecina pradloianlh

strano potenciranie pojedinin ka-la lednostl; na primernakoiojiaitienaguslf.

.ar*"

po In kise

Procea sa

In log (

pollmar koji u

ova struktura pokazala sa \

naBlabilnom i nepostojanom iz .

raz'oga. medu kojlma Simons r

Zbog toga sa lormira jadna po-sebna Irodlmanzionalna slMkturadlje karaktanslike znatno odudara-ju od osoblna polimera. Simonslumadi ovaj lenomen kao posledicuelabljenja I kldanja konarencionih

' Slupanja u raakdju sa

sloZenih slfukturalnih'--

u tednom agragatnom g

SEPTEMBAR

1976.

Zoolog ija

Cudesne tvorevine

pri rode Svet korala

UriSMjlHtl

trisKuiiiti

Istonja m igm

Od sina

do lokomotive

Kibernetika W|f.jrrAp..,an,a UrBSIfSHB lyrscKB

Spoiobnoat raiunskih mailnada Izvriavaju niz logKklh opa-raci)a omoguills ja I kdnalrul-aanja logldklh igrabaka ka)a aemogu obueavatl. Igrabka atutakae akaperlmantalni modal! zaznalne alotenifa i avralahodnl-ia autemale. OanovnI pilnclpavakog aialema aa aulomat-akom ragulacl)om upravljanja,pa I Mbemataklh Jgrabaka",prad.ttavl|a povralna apraga.Njoma na (aku aame komandaza potrabna operaclja. nago I

pedaci kako aa ta komandaIzvrtavaju.

MiS u lavirintu

Ovu maSlnu-lgra£ku reali-

zovao je englaaki nauSnIk K. E.

Senon. Ona predstavija najpro-atijl primer maSIne sposobne zaobuiavanja. Igradaka se aastoji

od aluminijumakog lavirinta,

malog elektrorrakog radunara.maialnog ..miSa " sa brkovima--kontaklima

i metalne,.alani-

ne". Dno lavirinta Izdeljeno je

na 25 jednaklh kvadrata. pokojima se proizvoljno mogu ra-

sporedlvall pregrads, obrazuju-£1 raznovrsne lavirinte.

se poslavija u jedan od kvadrat-nih kaveza i. nakon ukljudenjaelektronskog uredaja. podlnje

pava" put svojim brcima-kon-lakllma. Prillkom sudara ..mi-

5a" sa alumlnijumskim prepre-

kama dolazi do zatvaranja kon-takta. 3to predstavija komanduza promenu smera kretanja.

Udarajudi na sve strane. ..miS"

polako Ide po lavirintu I zanedto manje od dva minute do-lazi do ..slanine", uzima je I

nosi u svoju ..rupu". Nakontoga se iekljuSuje elektronski

uredaj I. ne merijajudi poslojedilavirint. ..miS" postavija u prvo-bitni polofaj.

Pri ponovnom ukijuienju

elektronskog uredaja. ..mli" se

krede prema ..slanlni" najkra-dim putem I nalazi je za svega15 sekundi. ..MIS" je put ..za-

pamtlo" zahvaljujudi radunarukoji je u koordinatnom slatemutiksirao prethodnl put. Kad sepromeni lavirint. ..miS" i dalje

pokuSava da atigne do ..slani-

ne" upamdenim putem. da bi

mikrofon. deliri elektromagnet-ska releja. pojadavad i elektro-

Ako ..kornjada" prilikomkretanja naide na prepreku,senzori de zatvoriti slmjno koloi ona £e je obidl. Time se prlka-

zuje bezuslovni refleks. Medu-Ilm. ako pn svakom eudaru za-zvoni zvono. ..kornjada" de na-kon Izveanog vremena podetl

prekekoje. ustvarr.neposloje—menjade pravac kretanja zahva-ljujudi usiovnom refleksu kojegje stekla pri ranijim sudarlma.Nakon vise uzastopnih zvudnihsignala koji nlsu pradanf euda-rima s preprekama, ..kornjada"£e prestali da reaguje na njih.

Zanimljivo reSenje ..kornja-

de" dao je engleskl naudnikGrej Voller. On je iskoristio

OBObInu fotoelementa. koji poddejstvom izvora svetloati

proizvdi elektrldnu siruju. Kadase akumuletor napunio do kri-

tidne vrednostr, upravijadki or-

gan daje komandu za udaljava-

n|e od svellosnog izvora, a ka-da kapacitet akumulatoraopadne. kornjada se vrada doizvora evetlosli. Zahvaljujudipovratnoi sprezi kornjada .,EI-

si" uspeSno savladuje preprekena putu. Ona se mo2e kreiati i

po sloSenom putu ukollko je onna pojedinlm delovima snabde-ven sljallcama za signalizaciju.

Franja Vodlan, dipt. ini.

Elektronska kornja6a

..Elektronska Kornjada" kojasluZI za demonstraciju prirod-

3MSIJI

Zanimijiva

matematika

Oruga senja

pti^dns serija od dwe m&lampane ^ iennic> r>ni^sKe du(lampe u 2avudu la i/radu n*

n<ca u Beogiadi;. na oDicdomru sa ce£l|astim iupdanja*^

Senja Slobodneteritonje Trsta

ijrisNbibfi

,,Dramatizujsvoju ideju"!

. . iraba da privuM painju ei

gih Ijudi n* ono ilo radlS, dramszj| avoju Idajul

Palholog Daii Kamedti (Ki

nagy) dao la oval aaval Hanru u vrama kada jo aulomotodualdja zapala u krizu. Ford laliao pslhologa. u mnoglm 6a-lima i novloama polavlla ».

Pumpa stara 19 vekova

Vila „Oeaat mijigaoarhlteklun" po-mir<]a aa da suRlmlianc izgradivall

2rtve Neptuna

Dva ameridka Islrailvada uzelasu na aaPa zadalak da izradunajukollko potopljanlti brodova leil radnu mota i okaana. PMrazaio aa da|a u Icrku poaladn|lh 2000 godiruoko SOO brodova godiioja poslaialo

plan Napluna. Prama Ipma. na mor-akom dnu danaa leii prako ml-lion morakih brodova. Onjgim ra6l-

ma. na avakih 14 kvaOralnih milja

(u prosaku) morakog dna dolazi pojedan potopljani brod

AerodromiI Secerna repa

62

Automatski CitaC

geografske karte

0»a| ftttvi komojule'iJOvani «i-

tae gaograrske karla (AMR), loicko

Avionoinpo morski kupus

Oaolozi va6 godinama vria aa*'ofotog'afisanja dna pkdaka lar ]e.

63

Prva slika Marsa

popularizaciju septembar 1976.1972.—godine iporedsvogcilja jupitera ... smairadaje..galaksija...

Documents