Pisma Galaksiji

lasava da bi bllo stetabi GALAKSIJA skrenuta

dosadaSnje koncepciiske

objavliuje i dovoljno strucnei dovoljno popularne tek-

U vezi s •Klrlijanovom teh-

nikom>i objavili smo u br. 12i clanak o Melekinezif. a na-

stojacemo da i ubuduce, upo-redc £ pribavltanjem novihmaterila, donosimo i novije

podatke o (oj tehnicl. U po-

gledu koncepciiskog progra-

ma GAlAKSlJE moiemo Vasuverlti da ce on ostati nepro

slojati da casopis obogatimo"vim rubrikama. PoSto su

e veoma razilclte. kako potematici < nacinu obrade. ta-

ko i mogucnosti apaorbova-nja svih ekspanzivnih qrana

mo da u tom pogtedu odgo-vorimo svim zeljama. Sre-

com. sve te zeiie uqiavnom

n planu dogada kod nas

BORIS ARSOV IZ TITaVOG VELESA. M1R6E ACEVA29, MILORAD MAGAZINO.VIC SA MASINSKOG FAKULTETA, SARAJEVO I joi nekiiltaoci-akvaristi pitaju gdese moze nabaviti knjiga Mi-bajla RIslica •Gaienje riba

'. Drug Maqazi-

Prvo Izdanje knjige je ras-

prodano. Upravo fa zavrsenaprlprema druqog Izdanja. Onoce bltl mnogo bogatlje opremReno, prosireno opisom no-vih akyarljskih ribica koje se

znanja o akvaristici. Kniigatreba da izade Iz stampskroz mesec dana. Izdavac ie

nNoiiN. Beograd. Terazlje 27.

vecanjem tiraza GALAKS1JE,

slima u kojima se oseca nedostatak. preduzecemo odqovaraluce mere, all bi. ipak

najpouzdanije bila — pret

snifiKsiJfiCASOPiS ZA POPULARIZACUU NAUKE

:« tuHan tr^ *tS-?7/?2-0$ i .S/uOttneg bit

13/73

SADR2AJ:

Uvodnik

SAVREMENI SVETNauka siromainih

EKOLOGIJA*

Ugrozena »velika pluca-< sveta

ASTRONAUTIKA®

Misija »Viking«; U potrazi za zivotom na Marsu

ASTRONOMIJA14

Kopernik — tvorac novog neba

VAZDUHOPLOVSTVO20

Pedeset godina prve vazdusne Ifnije

nauCna fantastika27

Artur Klark: DUGO PUTOVANJE KROZ NOG 30Deni Plahta; PUTNIK IZ PROSLOSTI

VIZlJE 1 HIPOTEZE33

Sta je bllo pre potopa?

FUTUROLOGIJA34

Potomstvo po zeiji

FIZtKA

36

Vreme tacnije od zvezda

MEOICINA

42

Jest! — a ns debljati

KIBERNETIKA

45

Neuroticna marina

BIOLOGIJA

46

Uimikrija — razum bez mozga

MODELARSTVO48

Kutijasti zmaj

ZOOLOGUA54

Zasto se zivotinje sels 55

IMovaiskusenja

SAVREMENI SVET Zemlje u razvoju:

dramaticno traganje

za novitn znonjimo

Prva ctvar feDia it vam paatl u oil kad

kupite ovai broj — to |e drukiljl iiglad 'Ga-

lakslje-. Nalma. Hat na itampamo vlia u

ljubljanakcm •Oalu<. nago u •Novel Maks-

donljl- Iz Skoplja. U avaknrrt aludalu, I za

naa koil pravimo Hat, i za vas ko|l ga pra-

n|enog prlbMzavanja iiroko) Javnoiti.

Sve to. I Sloica dnjgo, ne bl uopite bllo

potrebno da at nadleini forumi I •funkclona-

ri*. oni koji bl allom svoia kantpetencl|e I

snagom svog utlcaja mogll I morall da nas

itiatariialno podrie, i daija ne agludu|u o svo-

|u aaveat. prepuitaju naa aama aabi, oatav-

all niita vlia'od toga. Smatra sa, kao naito

traba sama do podneae taret naoinog obra-

zuvania naelje — atvar apaurdna i bez pre-

sedana u ilrlm, globalnim razmerama. Jer

la i koliko tollko ubla2lle iok huduinoatl. ko|l

iwrninovno iaka ave one Sto u blaienol avo-

loj lgnoracl{i plove ka burnom, ka nelzvaa-

Kako eujemo. u ovo) zamljl Ima nekoHko

siotina kofekakvlh kn)l2evrlh lialova, revija,

to nakoko analazl, ava dobijs negde podrSku,avB ae to prlhranjule na jaalama druitvenlh

diitacIM Slo »e tISe nauinih, a poeebno po-

pularnonauinlh pobllkaclla. tu amo neupo-

dniitvu Investiralo lepe para u pradukclju

razndt Mlniova, zbog kojih to lato druSTvo aa*

do ima pnlline glavnbolte. Nama opaanosti

od glovobolje kad |e rei o navino-popular-

Moglo bl se I dalje doclrall I lamentiratl

U ovom latom amlalu — all koja avrha? Stavradi udarati o kiln, kad sa unapred zna dade drugi udaratl u ploiu?

>nterasu|a naa eamo dokte i

]\auka si]Danas mozemo govoriti no nedo-

voljno razvljenoj nauci u nedovoijno

razvijenim zemljantan (naslov jednog

clanka Jugosiovenskog fizicara Steva*

na Oedijera). Medutlm, u proSiostI si-

tuaeija nile bila takva. Gotovo sve

stare civilizaeije — persijskka, egi-

patska, indijska i kineska — nikle su

rasevetale se u zemljama koje da-

nas svrstavamo u kategoriju slabo III

nedovoijno ekonomski razvijenih. Pod-

sellmo se da su se tamo razvili agri-

kultura, grncarija. topljenje ruda.

umetnost tkanja. te pronadeni papir I

stampanje, deciinaini sistem. busola

i krma, barut I mnoge druge inovaeije.

Ta £injenica Je znacajna Jer pokazuje

da je nauena I tehnicka superiornost

razvijenih nad nerazvijenini zemljamaskorainjeg datuma — konkretizovala

se tek u poslednjih sto godina — dak-

le, u periodu najintenzivnije kolonijal-

ne eksploatacije. Nacionalnl dohodaku zemljama koje se denes smatraju

kao nrazvijenee. 1850. godine dosti-

zao je po stanovnikii jedva ISO dola-

ra i nije mnogo odskakao od dohotkau zemljama koje danas posmatramokao nnerazvijenen.

Prolesor Salmon Kuznec (Kus-

nets), nosilac Nobelove nagrade za,

ekonomske nauke (1971), piSe: >Ono

rast. to su nova bitna dodavanja koja

su obogstila svetski fond korlsnih

znanjan. nTa&no, all taj fond znanja

nije u istoj meri dostupan svim zem-Ijama. Oko 98 odsto troikova vezanih

za istrazivanje i razvoj — izuzimajuci

socijalisticke zemlje, cije su iznosi I

usmerenost tih trolkova manje poz-

nati — realizuje se u industrljalizova-

nim zemljama, dok zemlje u razvoju

(koje obuhvataju dve trecine svetskogstanovniitva) udestvuju same sa 2 od-

sto. Osim toga, drustvene snage, ko-

je usmeravaju nauenu akiivnost, stva-

raju tehnike, postupke I proizvode za

kojima imaju potrebu nrazvijenin all

koji mogu bit! nekorisni, nepotrebni

cak I stetni za >nerazvijene«. Uzmi-mo, kao primer, nuklearnu energiju I

elektroniku koje zahtevaju ogromneiinansijske I kadrovske angazmane. a

cija primena je prventstveno ugmere-na na oblast naorulamja I — veomacesto — protiv zemaija otreceg sve-tan.

§ta cini nauini rad

»rentabilnim«?

Nauena pozieija ekonomski nedo-

voijno razvijenih zemaija ocigledno

nije povoijna. Jedna zeimija kao Indija

(pola milijarde stanovmika} investira

u nauSno-istrazivackI rad isti iznos

kao I Belgija (koja ima 10 miliona sta-

novnika). Dok industrijalizovane zem-lje odvajaju od svog nacionalnog bru-

to dohotka do 3 odsto za nauenoistra-

iivacki rad, nedovoijnio razvijene za

iste svrhe koriste same 0.1 do 0,S

N8D. Ill, naueni rad po stanovniku

razvijenih zemaija je 20 do 30 puta

STRUCNJACI UJEDINJENIH NACIJA GOVORE 0 PRIMENJENOJ NAUCI KAO HEVOLUCIONARNOM OPllfiil. ii oari/niii rvnNOMSKO ZAOSTAUH ZEMAUA. KAO SNAZI KOJA NAJEmASmE MOZE POBOUSAT ZIVOV^^^^^PO SVEMU SUDECI, NAUCNIM DOSTIGNUilMA SE MNOGO VISEISphTNIJE MRISTE PRIVREDE U^ZOVANIM ZEMUAMA. PA SE .MAKAZE. EKONOMSKE MOCI ZMEBU NJIH I ZEMAUA .TRECEG SVETA.STA J£ UZROK TOG NERAVNOMERNOG RAZVOJA I KAKO IZACIlizAiARANOG KRUGAfNEKA M SE USWDIJI KOJU DONOSI UGLEDNI FRANCUSKI CASOPIS .LA RECHERCHE- TEMA JE VEOMA ZNAeAJNA NE^AtnyAZEMUE U RAZVOJU. VEC I ZA VISOKO INDUSTRUAUZOVANE ZEMLJE JER SE UVlOA DA SVET BUOUCHOSTI HE MOZE BITI

KO/UDOWOSIMO SAMO BITNUE ODLOMKE°OVE^STUDI%^ZA

Kadrovi i sredstva za naudnoistrazivadki rad

Zemlia

Naudnika 1

Inienjera na10.000 sta-

novnlka

Tehnidarana 10.000

stanovnika

TrodkovI za .

istrazlvanje

" .. o”°BND

Kamerun 0,1 0.3

Sudan 0,1 0,1

Zambija 1.6 3,6 2,4

Jordan 0,2

Indija 0.7 0.5

SAD 25,2 10.8

19,7 7,5

Francuska 10.2 14,7

Uadarska '4,8 22,7 2,6

Ijeni 8u u Statlstl£kom godisnjakuUNESCO za 1970.)

Rezlike su u stvari vede. jer suzvanicne cifre Iz nekih nerazvijenlh

zemalja ponekad >suvi$e optimistic-

ke«; takode |e i kvaiitet istrazivackih

napora tamo osetno nizi nego u indu-

strijalizovanim zemljama. RazvIJenenastoje — uprkos surevnjivosti i po-

vremenim medusobnim nesuglasica-

ma — da sve vise uskiade svojs is-

trazivacke programe (raspodelom po-

slova, specijalizacijom, izmenom in-

formacija itd.), naravno — rukovodedi

se samo svojim Interesima; one kon-

centriiu ljudske i finansifske resurse

u velikim institutima i multinacional-

nim organizacijama (OECO i SEV] di-

me naudni rad cine »rentabiinitn«.

Zemije u razvoju, medutim, svoje na-

ucnoistrazivacke akcije razbijaju na

veiiki broj grupa. cenlara i laborato-

rijuma, koji deiuju bez temeijitog pla-

na i orijentiiu se na resavanje pro-

blema koji desto nisu u skiadu sa

ekonomskom i drustvenom stvarnos-

cu zemije. Cak i na univerzitetskim

centrima istrazivacki rad je, najced-

ce. nedovoljno finansiran i slabo op-

remljen. a njegova efikasnost zavisi

od faktora Izvan univerziteta, adminl-

stracije na svim nivoima i slicno. Na-

ucni kadrovi. lonako nadovol|ni, ces-

to su zaduzeni i da neposredno re-

savaju probleme proizvodnje.

Te dinjenice su uglavnom dobropoznale. Ali je manje poznato da

mnogi pokusaji otkianjanja navede-

nfh slabosti propadaju zbog dve pa-

radoksalne situacije:

# Druitveni trolkovi naucnog Is-

trazivanja u nerazvijenim zemljama

su znatno vidi nego u industrijallzo-

vanim. U indiji, na primer, istraziva-

nje i razvoj (radunati po jednom na-

udnom radniku) su 7 do 8 pula skup-

iNaukaI siromasnih

Iji nego u SAO. a 4 puts skupljl negou industriializovanim zemtjama Evro-

pe. Veci nivo tih troskova usiovijen

je. pretszno, spoljnim faktorima: ne-

dovoljno razviiene zemtje moraju daplacaju svoje naucnike vaoma visoko(da bi sprecile olzvoz mozgova«], asvu naucnu opremu uvoze po cenamsodredenim strukturom troskova (i do-blti) u rszviienirn zemljama. . . Pove-cani nivo troskova i pomenuti faktor

niske produktivnosti predstavijaju oz*

biljnu prepreku optimalnoni naucno*Istrazivackom radu.

# Drug! paradoks je vezan za na-

ucnoistrazivaEke delatnosti u visoko

rektno ill indirektno uticu na orijen-

taeiju nauke u celom svetu, pa pre-

ma tome i u nedovoijno razvijenimzemljama. Ta orijentacija je, medu-tim, usiovijena drustvenim, ekonom-skim i politiikim snagama koje delu-

ju u tim industrijalizovanim zemlja-

ma. . . U toku vise godina Indija Je iz

svog budzeta za naucnoistrazivacki

rad odvajala 40 odsto za nuklearnufiziku, a samo 8 odsto za poljoprivre-

du, Ona Je briljantno dokazala da sunjeni alomski fizicari medu najboijim

na svetu. Naravno. indija Je svesnatih nesrazmera u svojim naucnoistra-ziva£kim aktivnostima, all drukcije ni-

|e mogla postupiti: ona je dovedenau polozaj, ne svojom voljom, da enor-

mno trosi na nuklearna istrazivanja. ,

.

I mnogi drug! primer) ukazuju da je

naubna orijentacija u ekonomski ne-

dovoijno razvijenim zemljama £estousiovijena uticajima visoko industri-

jalizovanlh zemaljk medu kojima su,

u prvom planu, velike sile; to dovodtdo zapostavljanja unulrasnjih potre-

ba. narocito u domenu primenjenihnauka. Nije slubajno — recimo — daza tropsku agrikulturu ne postoji ni-

kakav SIri naucnoistrazivacki pro-

Svet mo2e ishraniti

33 milijarde ljudi

U sklopu tih razmatranja. posebnupaznju privlaii problem gladi. Gotovosvi kompetentni poljoprivredni strut-

niaci smatraju da Je mogute uz

odgovarajuca ulaganja — udvostruci-

ti poljoprivrednu proizvodnju u "tre-

cem« svetu na bazi sada poznatihlehnika. Profesor Kolin Klark (Clark)kaze da vziratne zemlje celog svelamogu dati hrane za 33 milijarde lju-

di, tj. za stanovnistvo deset puta ve-

ce od dsnaSnJeg*. Za tu ratunicu sejo$ moze reel da je skromna. jer

predpostavija metode koje se prime-njuju u Holandiji, i u zemljama naslicnom agrikulturnom nivou, a neuzima u obzir tehnologije koje donosiprogres, te moguenosti koje pruEaJubogatstva more i okena itd.

Zebnja je sve vile prisutna meduagronomima koji se bore za politiku

vete .produktivnosti. Rene Oimon(Dumont) pi$e: >ldemo u susret gla-

di AKO se demografska eksplozija

naslavi. . . AKO razvijene zemlje os-

tanu egoisti, zadrzavsjuci samo za se-

be nasledstvo industrljske revoluci-

Je. . . AKO neke socijalisticke zemljene rese efikasnije svoj ekonomski i

agrikulturni razvoj. .

.

Zaito racionaino koriscenje zna-

nja, nauenih dostignuca i metoda efi-

kasnije ne prodire u vtseci svet-?Sirutnjaci Evropske ekonomske za-

Jednice (E£Z) objaviii su dokument u

kojem se navodi da i« svetu ima 3.2

milijarde ha obradive zemljie. od kojese eksploatise samo polovina, pre-

tezno najplodnije parcels. IskoriSta-

vanje celokupnog londa zahtevalo bi

ogromne investieije (za rsskrtavanje.dubrenje i navodnjavanje) ; kapital po-

stoji. all je nevoija u tonne sto. uio-

zen u zemlju. daje veoma nisku do-blt, dakle — ulaganje bi bilo neren-tabilno. . . Profesor M. Sepved (Ctpe-de). visoki funkeioner FAO, kaze:

"Nauka omogutava najevidentniji na-predak bat u borbi protiv gladi I os-

tvarlla bi Jos spektakularnije rezulta-

te da interest drustvenlh parazita nestvaraju prepreke. A mnogi ljudi navlasti', umeslo da sluze tim parazlti-

ma. irebalo bi da se posvete dobro-biti coveka. koje je u isto vreme pro-izvodat i potrosat".

U oblasti industrije, problem!strukture postavljaju se sa istim it>-

tenzitetom. Poznato Je da u ekonom-ski nerazvijenim zemljama, proizvod-nja masina i opreme zauzima relativ-no beznacajno mesto; stopa investi-

ranja je dosta slaba i kapital se ori-

jentise prema sektorlma gde je debitvisoka. a rtzik mall (gradevinarstvu.usiuge, turizam): u preradivackoj in-

dustriji dominiraju veliki broj mslihpreduzeca. testo na granici zanat-stva, I nekoliko modernih proizvodnihorganlzacija, po pravilu retkih, kojekorisle javni (drzavni) ill strani ka-pital. Doista se ne vidi kako ovi fak-

tori mogu podstaci energicniju po-traznju naucno-istrazivackog rada.Carls Kupar (Cooper) u jednom doku-menlu Organizaeije za ekonomsku sa-radnju i rszvoj (OECD) konstatuje;"ReSenJe veceg broja problema uzemljama razvoja pretpostavija sire-ku primenu nauke i tehnike u proiz-

vodnji, all upravo usiovi nedovoijnerazvijenosti ogranitavaju mogutnoslite primene."

Neodriivost doktrine»komparativne prednosti«

Ove objektivne teskoce teste senavode kao podrska konceptu vkom-parativne prednostU u tom smisluIto se dosta nautnih I tehnickih ak-

tivnosti rezervlte za razvijene zemljekoje su bolje opremljene da se suoces problemlma, ukijucujuti i problemekoji pritiskaju zemlje u razvoju. >1 ta-

ko fantom komparativne prednostio,komentarise profesor Saks (Sachs),ponovo do(azi u pohode nerazvijeni-

ma. potto Je prethodno diskreditovanu oblasti medunarodne trgovirre. Nji-

ma se preporutuje, kao nekakav do-brotvor, Engleska, na primer, koja bl

na zadovoljstvo svih zainteresovanlhmenjaia svoje industrljske proizvodeza sirovine onog dela sveta koji je

pretetno ruralan«.

Pobornici doktrine "komparativneprednosti" ne shvataju da su nauka i

nautna istrazivanja sami po sebi in-

tegralni deo drustvenog razvoja. Na-uka se svodi na poznavanje, od stra-

ne coveka. prirodnog okruzenja, a to

poznavanje je vitalan element u for-

miranju sposobnosti drustva da korl-

sti tehnologiju neophodnu za menja-nje sopstvene strukture i podslicanje

doljeg rasla,

Ignorliuci tu tinjenicu, teorija

"komparativne prednosti* posmatranauku kao svojevrstan proizvod, kaojedan od mnogih resursa. "... I pot-

puno prenebregava neizbeznu utogunauke u druttvu koje je na putu dapromeni odnos izmedu ljudi i njiho-

Ive prirodne sredlne. $to je presudsn

j

laklor u razvoju proizvodnje<i (Kuper).

j

To sio su se zemlfe u razvoju ns-

sle u situaciji da nedovoljno koriste

I nauku I tehniku, u velikoj meri je po-

'

I

sisdics kolonijalnog nasledstva. Po-

litlka bivsih kolonizatora nije ocnogu-csvala da se nsucnoisirazivacki re-

zultati, cak ni oni koji su vac bili in-

ternacionalizovali, koriste u najboljeminteresu dominiona. Naprotiv, »nauc-ni i tehnoloski progres razvijenih ze-

malja sivarao je i jos uvek stvara po-

sledice koje su stetne za ekonomijuI zemaija u razvoju i ometaju njihove‘ perspektive razvoja. . . « (G. MIrdal).

I

Teske posledice

kolonijalnog nosledo

I

Naslede kolonijalizma je i to aio

se u ekonomski zaostalim zemljacnaxnaucni radnici suceljavaju s mssomanalfabeta opsednutih praznoverjem i

I

predrasudama. . . Ta primitivna shva-

Itanja ogranicavaju ulogu nauke koja

se posmatra kao teorijska disciplina.

a ne kao instrument inielektualne I

drustvene Iransformacije" (A. Rah-

man. direklor sluzbe planiranja Save-

ta za naucni rad indijske vlade). Kul-

turna zaoslalost je takode rezultat

kolonijalne politike. jer su koionizato-

ri svesno koclli proces emancipacljedomorodackog stanovnistva, a svojeaktivnosli usmeravali pretezno nabezdusnu eksploataciju prirodnih bo-

gatstava. Indikativan je primer da je

posle odiaska belgijskih koionizalara

u Kongo bilo ukupno 12 crnaca sa vi-

sokim skolskim obrazovanjem.

Svetska potrosnja pamuka. na pri-

mer. povecala se od 1960. do 1964.

za 1 odsto, dok je u isto vreme po-

trosnja sintetickog vlakna porasla za

SO odsto — sto dovodi zemlje proiz-

vodace pamuka (po pravilu nerazvije-

ne) u veoma tesku situaciju. -Sta tre-

ba uciniti pod tim usiovima? Ne mo-ze se zaustavijati i(i usporavati ta

evolucija koja je srz na9e civilizacije'

— kaze profesor Mirdaf. Kao jednu

I od najboljih solucija on predlaze:

I"... Razvijene zemlje bi morale zrt-

' vovati veci deo svojih naucnoistrazi-

vackih napora u resavanju problemskoji direktno pogadaju ekonomski za-

ostale zemlje*.

IOva razmlsljanja nisu motivisana

milosrdem prema »nerazvljenim<i, vecpre — prema veoma problematicnimperspektivama "razvijenih*. Mnogl se

pitaju koliko ce jos vremena Irajati

,tako brz porast primene nauke i teh-

^ nike u indusirijalizovanim kapitaiis-

tiikim zemljama, dok se situacija u

,

ekonomski nerazvijenim zemljama ve-

12 odsto).

Pauperizacija zemaija u razvoju senastavija i ubrzava. Raskorak u zivot-

nom slandardu Izmedu "razvijenih* i

"nerazvljenih*. koji je oko 1770. biojedva primelan (20 odsto). sto godinakasnije iznosio je 1:5, 1900 — 1:6,

1953 1:9,5, a 1965 — 1:12. Na bazl

tendenclje Ispoljene izmedu 1953. i

1965. za 1980. godlnu se predvidaraskorak 1:16. P. Bajroh (Balroch) —ciji su podacl navedeni — smatra dace stvarna razlika biti jos veca negosto to prikazuje matematicka ekstra-polacija. Evo predvldanja predsednikaSvelske banke: "Razlika Izmedu bo-galih i siromasnih zemaija. merena

maija? Mogli bi jedino — ako im seto omogucl — da preorijentisu deonaucnih I lehnickib aktlvnosti u svo-jim zemljama, a u korlst zemaija urazvoju. To se. uostalom, predlaze nasvim stranama: Kongres u Havsni

(januar 1968), izveslaji OECD, rezolu-

clje Pagvaske konferenclje, Svetske

(ederacije naucnih radnika. .

.

Predlozi se razlikuju u detaljima.ponekad se delimicno razllaze, ali svi

imaju zajednicki imeniielj koji je naj-

jednostavnije formulisala Indira Gan-di u Ujedinjenlm nacijama: "Beds sene moze eliminisatl bez podrske nau-

ke i tehnlke.*

Pripremio: A. BAOAN3AK

EKOLOGIJA

Ugrozena ,,ve

LAGANO. AU UPURNO I NEZAORIIVO3UL002£RI TRASIRAJU PUT KROZ•^AJVECU St/.VfO SVETA

Veliki poduhvat izgradnje Transa-mazonskog druma omogucuje vladi

da podstakne ekonomski razvoj obla-

sti koja zauzlma gotovo 60 odsto bra-

zilske terilorije. ali na kojoj zivi samoS odsto stanovniStva.

V(SU SVA INDUANSKA PLEMENA IZ

3AZENA AMAZONA MIROIJU8IVA.OVOE VIDIMO GRUPU SARENO080JENIH RATNIKA NA JEDNOM 00NJIHOVIH POHODA

Hiljade radnika uz pomoc inienje-

rijskih jedinica bore se protiv kise i

tropskih bolesti. U kisnoi sezoni i

najmodernije gradevinske masine po-

staju paralizovane, ali ljudski entuzi-

jazam ne poznaje prepreke: autostra-

da ce biti zavrsena 1974. godine.

Argumenti za i protiv

Doktrina razvoja po svaku cenu —OE5ENVOLVIMENTISUO — nailazi na-

rezerve i kritike pojedinih naucnika.

Antropolog Mario da Kosta upozora-

va na opasnost Iscezavanja amazon-skog stanovnistva; to su Indijanci,

kojih je 1964, godine bilo 200.000. a

danas ih nema vise od 10.000. Profe-

sor Nogejira. predsednik udruzenja za

zastitu flore I faune, smatra da bul-

dozeri vrie grubu invazlju prirode i

— u tome se mnogi slazu s njim —

SUSRET f>A CIVILIZACUOM- VOJNILEKAR MERI KRVNI PRITISAK JEDNOMINDUANCU

da ce kolonizacija vremenom narusitiprirodnu ravnotezu, unistavajuci »naj-

vece Izvoriste kiseonika na svetuo;kroz 30 do 50 godina bujna vegeta-cija ce nestatl I amazonski bazen po-stace besplodna pustinja.

Argumenti kriticara su ozbiijni. ali

i pobornici kolonizacije su razmisijali

0 nezeljenim elektima. Svima je za

srce prirasla xzelena lepolica«, ali se

ne moze Ignorisati ni ekonomski raz-

voj Brazlla. koji je jos uvek suocensa siromastvom veceg deia svog sta-

novnistva. Ministar saobracsja izjav-

ljuje da magistrals i njena dva glavna

prlkljucka puta ne mogu ugroziti go-

tovo tri mliiona kvadratnih kilometara

dzungle. Malo Je poznato da je tokom

poslednjih pet godina — dakle, jos

pre nego sto je zapoceta izgradnja —u oblasti Amazona posadeno 45 mill-

ona stabaia. Preduzimaju se I mnogedruge mere da se sacuvaju >pluca

sveta«, ali, u isto vreme. da se bar

delimicno iskoriste zarobljena bogat-

stva: drvo, nafta, uranijum. bakar.

gvozde i druge rude, zatim pasnjaci,

vode. A ne treba gubiti Iz vida da do-

hodak u BrazMu Iznosi jedva 350 dola-

ra po stanovniku, sto tu veliku zemlju

svrstavs u kategoriju ekonomsko za-

ostalih.

Sa svake sirane trake buduceg

autd-puta treba da se raskrci desetak

IJ'/E INUIJANKE NMADA RANUE NlSUSRELE BELOG 60VEKA. POTPUNONAGE. ONE SE E’JPAJU U REG!

kilometara sume: to nije samo merapredostroznosti protiv moguceg >po-

vratka* dzungle, vec osnovni pros-

tor za kolonizaciju. Hiljade bezemlja-

sa Iz najsiromalnijih krajeva Brazila

naselice se duz saobracajne magi-strale, Oko 5.000 porodica vec je do-

bilo po 100 h zemlje; a kad ceo pro-

jekt bude realizovan, u oblasti Ama-

' I'OJU J£ PRE 30 GODINA NAPIP'An STEFAN CVA.Ili

lika pluca sveta‘‘

$ta uciniti

sa smecem

BRIGA 0 sve mer^ZIVNUEM EKSPLOATISANJU PfllRODHIH IZVORA SIROVINA

USMERILA JE PAZNJU SVETSKE JAVNOSTI NA OTPADIVE MATERUE KAO IZVOR

EIROVINA SNOVI 0 ‘ZLATU IZ OTPADA- SU VEOMA PRIMAMUIVI. All. OA LI

SE POD RCNTABILNIM USLOVIMA MOGU OSEVARITl SAOA. KADA SU CENERECIKLIRANIH SIROVINA JOS ZNATNO VISE 00 PRIRODNIH? 0 OVIM PITANJIMAOONOSIMO MISLJENJA NEKIH ZAPADNONEMACKIH STRUC.NJAKA

„Zlato“ iz otpadaGradsko smece i gradevinski $ul mo-

gu se kori$(iti samo u ogranicenoj

meri. Prakticno nema i2gleda da bi

se to moglo izmeniti.

Jos nepovoijnija slluaciia je recl-

kliranje smeca iz domacinstava. Onose najcesce skuplja bez sortirania.

Strucnjaci u nekim americkim grado-

vlma rade na razvoju automatskih

uredaja za sortiranje. Cili je kvalitetni

krajnji produkl, na primer elektricna

energija, kompost, gradevinski mate-

rijal i razne sirovine. Poslignull su i

uspesi. Metali. staklo I harlija moguse mehanickim, pneumatskim i dru-

gim metodima grubo sortirati.

Bilans americkih strucnjaka poka-

• Vrednost materlja dobijenih iz

domaceg smeca je mala i dostize oko

4 dolara po toni.

9 Uiteda troskova. postignuta na

taj nacin sto se smece ne mora isto-

varivati na uredenoj deponiji, doslize

samo 0.40 dolara.

f

4

i

Dosadasnja jednosmerna privreda

Iproizvodnja, potrosnja, otpad) ranije

ill kasnije Izazvace manjak u prirod-

nim sirovinama, §to se sa nekim io-

silnlm gorivima. na primer, vec u dog-

ledno vreme ocekuje. Prema tome,doslo je vreme da se jednosmernaprivreda zameni »reciklirajucom pri-

vredom«, na cijem ostvarenju rade

drzavne institucije mnogih Industrlj-

ski razvijenlh zemalja.

Ponovna Ireciklirajuca) preradaostatka Industrijskih proizvoda vec sepraktikuje. all u ogranicenoj meri. Me-tal se dobija Iz piritnog otpada pri

proizvodnji sumporne kiseline. Isko-

rlscuje se sljaka prI proizvodnji gvo^da u visokim pecima za dobijanje vi-

sokokvalltetnog Portland — cements,proizvode se ploce i iverice iz otpad-

Uedutim. u diskusijama o resavanjuproblems otpada I smeca ponekad se

gubi Iz Vida da za materijale, recikli-

rane iz njib. mora postojall ekonom-ski interes i polreba. Ako oni ne po-

stoje. reclkllranje je besmisleno.Za ponovo dobijanje sirovins iz ot-

pada mora se imati u vidu da postoje

00 PRIVATNIH -DEPONIJA.. KQJEPOSTEPENO I U SVE VECOJ MERIUGROZAVAJU eOVEKOVU OKOLINU.DO RECIKLIRANJA VfOMA JE DUG I

SKUP PUT.

cetirl vrste smeca I otpada: iz doma-cinstva. industrijski I zanatski otpad.

smece koje se skuplja pri clscenju

naseobina I gradevinski sut.

Rentabilni indusCrijski

i zanatski otpad

Ta vrsla otpada znacajan Je 1 ces-

to prenebregnuti izvor sirovina. Razni

otpadni materijali aluminijumske in-

dustrije. na primer, Imaju visoku kon-

centraciju i kvalitet. Slicno je i sa

drugim industrijskim otpadom. U LosAndelosu, 40 odsto industrijskog i za-

natskog otpada ponovo se vraCa uprodukcionu cirkulaciju. Ali, osnovniproblem za povecanje tog procentanlje u razvoju novih metoda za selek-

clju otpada. jer su otpadne supstancecesto vec sortirane. nego u primenipreoslaiih. nerecikllranlh materija.

# Postoje veoma male mogucno-sti za plastnan materija dobijenih iz

domaieg smeda. Prirodni izvori siro-

vina jol nisu toliko iscrpeni da bi nji-

hov nedoatatak mogao da povecavrednost recikifranih materija.

• Personaini troskovi za pogonreciklirajudih instalacija su visoki. Za

poalednjih tridesetak godina porasUsu pet i po puta < joi ce se pgveca-

vati. Medutim, vrednost za supstancekoje se dobijaju Iz domaceg smecaopala je za isto vreme 90 odsto.

Izvesno vreme smece se sortiralo

pri nastajanju, po domacinstvima. ali

se od toga odustalo. RazlozI:

9 Zaprljane materije moraju se

duze vreme drzati po kudama. Prikup-

Ijanje malih kotlcina, na primer meta-

la Jednom nedeijno, skupo je.

0 TroSkovi za primenu vise vozila

koja odvoze smece. zbog veceg utros-

ka benzina i opterecenja gradskog sa-

obradaja su veliki. Ovome se moraju

dodati i naknadni troikovi za Sisce-

nje materijala. koji su najceice oksi-

disani i prljavi.

Zbog svega toga, troikovi sorti-

ranog domadeg smeca znaino su ve-

6i od nesortiranog otpada.

U Los Andelosu su re^vanju ovog

problems doprinele razne drustvene

organlzacije dobrovoijnim. neplace-

nim angazovanjem i radom. One prl-

kupljaju vece koliSine sortiranog o(-

PRASAD VEOMA FIADO -KONiUMIRA-KOMPOSTIRAfJO- SMECE MEDUTIM.

DA U JE OiVO UVEK PRECISCENO ODRAZfJIH OTROVA’

pads i take njegov transport poslaje

rentabilan.

Fabrike za recikliranie?

Kompleksno i potpuno reSavanje

problems likvtdiranja i recikliranja ot-

pada i smeca moglo bi se ostvariti Jfr

dino izgradnjom i radom kompletnih

kombinata, cija bi tehnologiia morala

da oduhvati Instalacije za sorliranje

otpada i smeca. kompleks uredaja za

recikliranje materijala iz neupotreb-

Ijivih automobila i drugih vozila. In-

stalaciju za sagorevanje smeca i ure-

daje za kompostiranje smeda.

i.UTOMQBILS.i<A GROBUA POSIAJU

>Vf <5£SCA POJAVA U SAVREMEHOM

OOTROSACKOM DRUSTVU. DEUMICNO

IJIHOVO ELIMINISANJE MOZE SE

^OSTICI RECIKLIRANJEM METALUIH

2fLOVA

SAGOREVANJE OTPADA I SMEcAPREDSTAVUA SAMO DEUMICNORESENJE. JER SE NE MOZE SVESPALJIVATI. TOPLANE. KAO STO JE

OVA NA SNIMKU, TREBALO 81 DAPREDSTAVUAJU SAMO JEDAN ODOBJEKATA RECIKLIRAJUCEGKOMBINATA.

Specijalnim vozilima dopremljeni

otpad i smece (sem starih vozila) bill

bi samleveni u mlinu — cekicaru. Iz

me^avine bi se metaini delovi pomo-cu elektromagneta izviacili i vrucomvodom, zagrevanom iz toplane u kojoj

se sagoreva smece, oprali a na kraju.

hemijskim metodom, ponaosob sorti-

rali (bakar. kalaj, aluminijum ltd).

Otpad, osloboden od metala. raz-

dvajao bi se pomocu snaznih ventila-

tora na laku (prailna. hartija. sintetic-

ki materijali, fino staklo i nemetali) i

na tesku komponentu (masivni neme-

tali. lesko staklo. leska plastika. kosti

ltd.]. Teska komponenta bi zatim odla-

zila u uredaje za sortiranje (ventilato-

ri sita. vibracione reietke). gde bi se

pretezno izdvajali nemetali. staklo i

slican materijal. Svi ti jos uvek gruho

sortirani »proizvodi° morafi bi se u

raznim instalacijama preciscavati i

sortirati. sve dok se ne dobiju ciste

sirovine za prodaju zainteresovanim

kupcima.

I ovako ukratko opisani kompleks

recikliranja ukazuje na veoma velike

troSkove Izgradnje i pogona velikih

kombinata. Ako se ovome doda ne-

konkurentnost (narocito u pogledu ce-

na) sirovine iz otpada prema prirod-

nlm sirovinama. tesko je verovati da

ce se u dogledno vreme pribect ma-

sovnoj izgradnji takvih kombinata. kao

jedinom i prevashodnom reienju lik-

vidiranja otpada.

Uoci velikog naucnog

skupa u Srpskoj akademiji

nauka

U NIZU KRUPNIH AKCIJA KOJE NASA DRUSTVENA ZAJEDNICA POKRECE KAOIZRAZ SVOJE BRIGE ZA RASTUCE PROBLEME ZAGADENOST! COVEKOVEOKOLINE. KRAJEM APRILA OORZACE SE JOS JEOAN VEUKI SKUP. KOJI OVOCAPUTA IMA PREVASHOONO NAUCNI KARAKTER. SRPSKA AKADEMUA NAUKAI UMETNOSTI. U ZAJEDNICI SA SAVETOM ZA ZASTIW I UNAPREDENJE ZlVOTNESREDINE SRBIJE, REPUBLIGKOM ZAJEDNICOM ZA NAUCNI RAD. UWVERZITETOMU BEOGRADU, REPUBUCKOM KONFERENCIJOM POKRETA GORANA SRBIJE I

DRUGIM ZAINTERESOVANIM DRUSTVENIM I NAUCNIM INSTITUCUAMA ORCANIZUJE NAUCNI SKUP NATEMU- ‘COVE K I ZIVOTNA SREDINA-

Covek i zivotna sredinaZadatak js ovoga skupa — kako I

nam ja rekao potpredsednik Srpska

akademije nauka i umetnosti dr Du-

$an Kanazir — da se iznese naucna I

analiza dosadaSnjih negalivnih uticaja

coveka za iivotnu sredinu i izmanje-

ne sredina na zivi svet SR Srhije, dase predioze drustvene 1 politicke ak-

cije radi zastite i daljeg unaprediva-

nia zivotna sredina kao i programistrazivanja u ovo| oblasti. U progra-mu ovog skupa. koji naioj drustvenofzajadnlei treba da otvoreno-i nedvo-smisleno ukaze koliko i na koje svenacine, iz kojih izvora 1 kojim hemij-skim sredstvima je zagadena nasa zt-

votna sredina. nalazi se osam temakoje ce biti obradene u 28 refersta.

Za- prvu temu »Fllozofsko-sociololki i

drustveno-pollticki aspekti problemsodnosa £oveka i zivotne sredinev re-

ferent ce biti prof, dr Uirosiav PecuJ-Ii6, 6iil ce referat dopuniti prof, drMilorad Jankovid posebnim referalomo >Savremenim naucno-leorijskim as-

pektima odnosa coveka I biosfere>,Drugu temu pod naslovom -Drustve-

no ekonomski razvoj SR Srbije i pro-

blem! unapredenja zivotne sredine.

stanje i Iscrpljivanje prirodnih izvorau

referisade prof, dr Zoran Pjanid. prof,

dr Vladimir RaSkovid. prof, dr DulanSimeunovid i drug!.

'

Od nasih naudnika istrazivaca saz-

nademo. pored ostalog. koliko je

ugrozena zivotna sredina u Srbiji i

kako se ona danas moze zastititi. To

ce biti i prilika da se bolje upoznamosa kvalitetom nasih voda. stanjemperspektivama biljnog I zivotinjskogsveta prirodnih ekosistema. sa vrsta-

ma i obimom zagadenosti vazduha u

naseijima Srbije. sa nacinima na kojese zagaduje nasa hrana. sa industri-

jom koja truje sredinu u kojoj zivimo.

Svoju merodavnu naucnu i struc-

nu ocenu o uticajima zagadene i iz-

menjene sredine na zdravlje stanov-nldtva i druga ziva bids reci ce I nasiIstaknuti zdravstveni radnici. 0 tomece svoje referate podnati dr SrbobranDordevid i prof, dr Vojislav Danilovid.

Urbanizacija i zaitita covekovesredine posebna je tema ovog skupa.Take ce arh. Bogdan Bogdanovid go-voriti o urfaanizaeiji i ugrozavanjukulturnih i pejzaznih vrednosti. a arh.Branko Uaksimovid i akademik 4ra-nislav Kojid o zastiti doveka u grad-

skoj I seoskoj sredini. dok ce prof, dr

Toma Sunudevac referisati kolika je

uloga zeienih povrsina, naseija u me-lioraciji nepovoijnih usiova sredine.

Organizatori ovog naucnog skupasu programom predvideli i razmatra-

nje uloge ohrazovanja, nauke i teh-

nike u resavanju problems zivotne

sredine Srbije. Tako ce prof, dr Zvo-nimir Damjanovid referisati o naudnojpolitici i problemima covekove sre-

dine. a prof, dr Ljubida Rakid o obra-zovanju i problemima sredine.

Predlozene tame Iz oblasti zivotnesredine u Srbiji kompletirade referati

o pravnom reguilsanju svih aspekatazadtite. kao i referat savetnika SSIP-aUomcila Pelesa o medunarodnim ak-

tivnodtima u oblasti zadtite I una-

predenja zivotne sredine Srbije.

U skladu sa utvrdenim programom9. marta je odrian i sastanak Odboraza organizovanje naucnog skupa »Co-vek i zivotna sredina* na kome je for-

mirana Komisija za zakijudke i pre-

poruke I razmatrana sva ona organl-

zaciona pitanja koja se odnose na pri-

premu ovog znadajnog naudnog doga-daja.

Pokretgorana u okciji

Osnivaju

Nova etapa u zaStiti

i unapredenju covekove okoline

se lokaini savetiMnogo pre nego Ho se ustalasalo

i pokrenulo naie javno mnenje. pre

nego Sto je citavo drustvo postalo

svesno opasnosti- zagadene.zivotne

sredine i pddiglo svoj glas u odbra-

nu prirode i zivog sveta u njoj, pokret

gorana je viSa od jedne decenije gra*

dio svoje prijateijstvo sa prirodom,

le£io joj rane nanete arozijom i pus-

toSenjem. vradao joj lepotu i sveiinu

zelenila i duma. Gorani su za citavo

to vretne, dok druStvo joi nije nt bilo

svesno pravog znacaja posia koji oni

obavijaju u prirodi, bill Jedni od retkih

koji nisu cekaii da se priroda, povre-

dena u vecitoj ravnotezi zivog sveta,

pobuni i ustane protiv coveka. Narav-

no, njihova ruka prfjateijstva ispruze-

na prema prirodi nlje bila dovoijna da

t nasa zivotna sredina ne pretrpi oz-

DeMONSTRACIJA PfIOTIVZAGAOIVANJA: -DA LI CEMO ZAISTAMIRISATI CVECE KROZ CAS MASKU’-- KAO DA SE PITA OVAJ STUDENT IZ

NJUJORKA DOK POKUSAVA DAOMIRISE CVE7 MAGNOUJE biljne udarce nekontrolisanog razvoja

industrije i tehnologije.

Pa ipak, gorani nisu sedeli skrste-

nlh ruku pred dinjenicom opsteg zgadivanja vode. zemlje i vazduha usvojoj sredini. Sasvim je prirodno i

normalno sto su upravo oni bili taprva celija iz koje se vitainf itnpulsodbrane prirode brzo preneo u sve

a i stigao

te goran-ske inicijative osnovan je prvo Savet

potom 1 Jugoslovenski savet za zasti-tu i unapredenje covekove okoline.Kao sto su do Juce znali da pokrecuovakve inicijative na republidkoni >

saveznom nfvou, gorani su ddnas no-sioci istih inicijatlva u pojedinim kra-jeyima i opstrnama u Srbiji. Oko op-dtinskrh konferencija Pokreta goranaokupija se i organizuje citava drus-tvena zajednica u opdtinama i stvarasvoj front za borbu protiv zagadeno-sti. Tako su vec formirani saveti zazastttu i unapredenje covekove okoli-ne u Nisu. Subotici, Negotinu. MalomZvorniku i Ludanima. U ovim mesli-ma Saveli vec raspolazu konkretnimprogramima kako da ubuduce stitesvoju zivotnu sredinu.cuvaju zdravljeIjudi, biljni i zivotinjski svet od zaga-divanja koja stvaraju industrijska po-strojenja.

S druge strane, vec se uvelikovrSe pripreme za formiranje Savetaza zaititu zivotne sredine u Beogra-du. Novom Sadu. Krusevcu, Zrenja-ninu. Leskovcu. Smederevskoj Palan-ci. PriStini i Vlasotincu. U Savetlmasede Zajedno najistaknutiji drustveni,zdravstveni i naucni radnici kao i

predstavnici privrednih organizacija uop§tinama. Svi oni pocinju zajednoda se dogovaraju, stvaraju zajednickeprograms i iraze redenja. Na taj na-

cin. veltka i krupna akcija Pokreta

gorana postize svoj pun smisao: budi

se i stvara svest citave drudtvenezajednice o potrebi zadtite i unapre-

denja dovekove zivotne sredine i

stvaranja usiova za zdraviji zivot ovih

ASTRONAUTIKA Robot'topograf, kopac i astronom

DOSADASNJI IZVESTAJI 0 AKTIVNOSTI .LlfMOHODA-Z- KOJI KRSTARI PRED-GORJEM PLANWSKOa MASIVA TAURUS NA MESECU GOVORE DA SVI

UREDAJI FUNKCIONISU NORMALNO I DA JE ROBOT U SVOM ISTRAZIVACKOMPOSLU PREVALIO NEKOUKO KILOMETARA. STA SE KRIJE IZA TIH STURIHINFORMACIJA I STA ZAPRAVO VREDNI ROBOT RADI NA MESECU7

HJl\OlIOD^^-2 istrazuU toku detrnaestodnevnih noci

•Lunohod* miruje. Tada su mu iskiju-

cene suncane baierije t svi naucni

aparat). Na strazi ipak ostaje dezurni

radio-prijemnik. preko kojega njegovi

brizni voditeiji sa Zemlie odrzavaju

vezu. intereaujuci ae o stanju < »ras-

polozenjua robota da bi po potrebi

menjali rezim funkcionisanja njegove

lermoregulaciie kaia atitl osatijive

eparate i inatrumente od dejstva tem-

peratura koje dostizu minus 160 —170''C.

Medutim, u toku cetrnaestodnev-

nih Mesecevih dsna, robot »ozivlja-

va« i nastavija svoje raznovrsne na-

ucnoistrazivacke poslove. Oni su sa-

da skoncentrisani na obalu Mora jss-

nosti. odnosno na predgorje planln-

skog masiva Taurus, gde vredni robot

obavlja razna topogralska. fizicko-he-

mijska i astronomska merenia. o ko-

jima podatke dostavija na Zemlju.

gde naucnici na osnovu njih traze od-

govore na jos nerazlasnjena pitania.

Energetska srca lunohodo

Za svoj ozivoto i rad »Lunohod>'

koristi elektricnu i toplotnu anerglju

koje crpe iz dva izvora — suncanihbatarija i radioizotopnog generatora.

Sunceve baterije su sacinjene odmnogobroinih poluprovodnickih sHici-

{umskih elamenata koji suncevu enar-

giju direktno pretvaraju u elektrleitet.

a ovaj ostvaruje pogon za krelanje poMesecu i funkcionisanja naucnog In-

strumantarijuma.

Radioizotopni generatori se zasadralko upotrebljavaju na kosmibkimaparatima. Tezina im je relativno ma-la. ali da bi se osetijivi aparati zaiti-

Ifli od radijacije mora se koristiti ma-sivni ekran ili radioizotop udaijiti odelaktronike poduiom sipkom, 6tokomplikuje konstrukciju, Ali. ti gena-ratori imaju preimucstva u odnosu nasuniane baterije. Generisanje energi-je ne zavisi od sundevog zracenja. ato je za vreme mesecevih noci pre-sudno. Uedutim, xLunohoda ne kori-sti radioizotop za dobijanje elektric-ne, nego toplotne energije. da bi sezagrevali sistemi u nodnoj hladnoci

PREONJI DEO LUNOHODA-H. U SVOMOPERATIVNOM STANJU. SA NOVOMVRSTOM rOPI-OrWOG STITNIKA.RENOGENSKIM SPEKTROMETROM (ZAANAUZU TLAI I DRUGIM UREOAJIMA.GORNJA .KUTIJA. JE LASERSKIREFLEKTOR

Meseca. I obrnuto, kao izvor elektro-

energije za »Lunohod> celishodnije

su sun£eve baterije |er je robot akti-

Oitroumno i originaino resanje —primena poklopca na bijoj se unutras-

njoj strani nalaze foto-elementi sun-

cevih baterija — omogucilo je da one,

posle spustanja poklopca budu zasti-

cene u toku surove noci. a grejanje

nezasticenih delova obezbeduje radi-

oizotopni generator.

Automatski topograf

Ijet kretera formlrao i

epohi I |oS jvek se lorn

hsnlzms nastsjsnfB I eve

kssnljoj geoloikoi

NsuSniel dele

To, k dslje. detsllniie Izuesvanje mskroreljela — planlosklh lanaca. mora I neravnih -naboranlh* struktura — predstavlji

priorltetne zedatke •t.unohoda-2-, koJI de vi

iltl lopografaka snimanja u prelarnoj zonl o<

morskcfl ka kontinsntalnom reglonu sa rnatni

tlotenljlm rrlkroreljefom od onoga u -Zsilvi

duge- u kome ie radio •Lunohod.t-.

Za topogriafsko snlmanje 'Lunohod-Z- |c

Qpremljen hOTizontalnlm I vertikalnim paneramskitn kanverama. telefotometrlma, kursnintelekamerama. sistemom za merenje nagibI kursa samohodnog robota I sistemom zi

merenje predenog puta.

Robot — selenolog

toku •letnji*. odnosno topografskol|Ona Taurus. -lunohod.Z. ems as Zemlje povremeno zi

ualavljatl da bl na mestims koja se njegi

vim voditelilma ns ekranima pokaiu Inten

santnim. zagrablo Sakudve mesedeve mati

rlie. uneo le svojcm mebanlikim rukamalaboratonju koja se nalazi u niegovoj utn

NA SNIMKU: SHEMA STARTA. LETA I

SLETANJA NA MESEC •LUNE-1I-.I. IZVODENJE NA ORBITU VESTACKOGSATEUTA. 2. PASIVNI SEKTOR NAOR8ITI. 3. UBRZANJE. 4. PRVAFOREKCUA. 5. DRUOA KOREKCUA.6. PRVO KOCENJE. A. TRECAKOREKClJA, B. DRUCO KOCENJiC. TRECE KOCENJE. D. MESTOALUNIRANJA

2ene neophodne i u kosmosu

/UZNJfCOVA. SOVJETSKI MEDICmKI SIRUCNJAK ZA KOSMONAU-TKU. tilLA JE IZNENAOENA PITANJEM FRANCUSKOG /VOWNAftA OA LI HI SIPRIHVATILA RAZMH POSiOVA U SVEMIRSKOM BRODU KAO STO SJ ,VAPRIMER. MERCNJE KRVNOG PRITISKA I KONIROLISANJE ZDRMSTVEHOGSIANJA KOSMONAUTA. OR KUZNJECOVA QDGOVOmLA JE OA W NL mviTBRof'LiVzl IfrOviTsvLm

SA.fZ., PRIPREMA

Ljubav u svemiruDa It zene-kosmonauti tnogu da

poboljsaju psiholosku klimu u svemir-skim brodovima?

Profesor Oleg Gazenko. direktorInstituta za biomedicinske problemeAkademije nauka SSSR, podsetio jeda Je vec Valentina Terjeskova ujunu 1963, godine u »Vastoku-S>> do-kazala da su i zene-kosmonauti potpu-no dorasle naporima svemirskih le-

'To misljenje zasiupao je i dr CarlsBeri [Charles Berry], set lekarske ko-

tnlsije NASE. u svom predavanju na22. Medunarodnom kongresu za vaz-

duhoplovnu i kosmicku medicinu, odr-

zanom krajem prosle godine u Nicl.

— Potpuno je verovatno — rekaoje Beri — da bl nedostajanje hetero-seksualnih odnosa pri dugotrajnimsvemirskim poduhvatima. godinu da-

MISIJA VIKING

KAD JE AMBRICKI SATBLIT .MARINBR-B- PRUZIO DOKAZB O PRISUSTVU VODB

NA MARSU. POTKRBPUBm JE MISUENJE fJAUCNIKA 0 MOGUCNOSTIPOSTOJANJA NEKIH OBLIKA ZIVOTA NA .CRVENOJ PLANETh. ISTINA. JOS SE

W£ ZNA OA LI SE VODA TAMO ZADRZALA OOVOLJNO DUCO DA 81 DOVELA

DO POJAVE tIVOTA, ALI JE JASNO DA JE IMALA VAZNU ULOGU U FORMI-

RANJU MARSOVOG RELJEFA

U potrazi

za zivotom na HlarsuOa bl se upotpunilo ono sto |e do

sada poznato o Marau. u SAD se radina projektu aViklngn, kojim je pred-videno da u 197S. godini Amerikancispuste modul na ocrvenu planetu*.Ovome ce prethoditi jedan drugt mo-dul koji de biti lansiran oko Marsa.Uz pomoi specijalnih uredaja, planl-rana misija treba da otkrije eventual-no prisustvo vode u atmosferi ill natiu I utvrdi postoje li bilo kakvi oblicillvota.

Misija be zapobeti lansiranjem po-tnocu rakeie nosaba, koja ce se sasto-iati od Titan bustera (za startovanjesvemirskog brads) i gornjeg stepenarakete Kentuar s ntogucnoscu po*novnog napubtanja (prvo paljenje: iz-

nosenje svemirskog broda u parkingorbitu oko Zemlje a posle ponovnogpaljenja doslizanje brzine napustanjaZemlje). U toku interplanetarnog leta,

svemirski brod treba da prede put odoko 700 mlliona kilometara, da bi sesusreo s Marsom kad je ovaj udalfen

od Zemlje oko 340 miliona kilometarana drugoj strahi Sunca.

Problem kontaminacijeMorso

Od bilne vaznosti za uspesno izvr-senje programs •Vikings je steriliza-cija modula i njegovih instrumenata.kao i obezbedenje spoijnih delova odlemperaiura nastale prilikom ulaska uUarsovu atmosferu. Modul be biti

sterilizovan I kapsuliran u biozastitlkako bi se u slucaiu postojanja zi'-'''

^

base definitivne sterilizacije, pre ne-go sto buidu zakapsulirani u Kejp Ke-nediju — upravo pre lansiranja.

Zadoci maticnog broda

Mada nemaju tacnu predstavu otome koMki be biti vek modula. kon-struktori se nadaju da be on funkcio-nisatl najmanje toliko dugo da be bit!

u stanju da posalje slike vremenskihpromena koje se na Marsu javljaju u

mape za istrazivanje mogucih mestaza spubtanje na povrsinu Marsa.

Tvorci projekta aViking* narabilupaznju posvebuju spustanju modulana povrsinu Marsa kao najkriticnijolfazi celog poduhvata. Smatra se da je,

uz dodirni I sletni radar, za obezbe-denje mekog spuitanja u ovom tre-

nuktu najboiji nabin kombinacija: to-plotne zaitite vazdusnom ljuskom. pa-

dobrani i kobio|^i propulzivni sistem.

sestomesebnim Intervalima. Me bi bi-

lo budno da modul radi cak i neko-liko godina, jer be biti pokretan s dvaradioizotopska termoelektricna gene-ratora (RTG). koji toplotnu energijupretvaraju u alektrfbnu (izvor sliban

Samo sletanje be se izvrsiti nastajne delove (konstruisani i razvijenina bazi iskustva za Mesebev modul iz

projekta Apolo), projektovani da izv^se udar prl sletanju od oko 30 g.

Padobranski sistem je deo siste-ma za sletanje. Izraden je od posebnetkanine — dakrona bije je ponabanjeu nepoznatoj atmosferi Marsa zago-netno, pa ima razloga za zabrinutostu pogledu krajnjeg Ishoda poduhvata.U pitanju Je atmosfera s niskim pri-

tiscima (u odnosu na Zemlju), i ctnje-nica da padobranski sistem treba ste-rillzovatl i duze vreme ga (za sve vre-me leta) ostaviti zapakovanog.

Da bi se osvedocio u bezbednostsistema. proizvodac je preduzeo pro-longirano ispitivanje padobrana u va-kumskoj prostoriji, a zatim su naslav-Ijena Ispitivanja bacanjem iz balona svelike visine da bi se odredtle vero-vatne karakteristike padobrana u raz-redenoj atmosferi Marsa. Rebenjeovog problema je u binjenici da se za

U potrazi za^ivotom na Marsu

spustanje nade >toplo, vlazno>, ravno

i nisko mesto. gde ce atmosferska gu-

stlna bitf veca. sto ce pogodovati ot-

varanju padobrana.

Drug) problem spuStan)a je kobio-

ni proputzivni sistem koji be pociniati

da radi posle aktiviranja padobrana. Uosnovi je ova] sistem od tri motora

prvobitno konstruisan take da svaki

motor ima i po jedan izduvni mlaznik.

No. za vreme ispitivanja (u usiovima

za koje se veruje da su slicni Mar-

sovom tlo). pojavila se prepreka: iz-

duvni gasovi iskopali su rupu oko 1

metar u precniku i duboku oko 0.5

metara. sto znabi da je tie bilo kon-

taminlrano kako sa hemijskim sup-

stancama tako i sa toplotom. Kako je

jedan od glavnih momenata po pro-

gramu uzimanje i anaiiziranje cistog

Marsovog tia. ova kontaminaeije od-

bacila je prvobitno resenje kao ne-

OPTIMALAN BHOJ IZOUVMH MLAZ^'IKAPO JEDNOM M0T08U

Posle toga pristupilo se iznalaie-

nju najoptimalnijeg broja izduvnih

mlaznika. U tu svrhu reaiizovan je

sedmomesebni program koji predvida

proucavanje nekoliko konfiguraeija:

od 6 do 24 izduvne cevi po jednom

motoru, pri bemu su vrSena i prakti-

bna ispitivanja. U vakumskoj komori

poslavijeno je nekoliko uzoraka tIa

(po pretpostavci slibnog Marsovom).

U cilju imitiranja sletanja. motor je

postavijen na visok stub i odatle pu-

btan. Tim Ispitivanjem dobijen je op-

timalan broj od 18 mlaznika po jed-

nom motoru. bime je kontaminaeija

Od Instrumenata instaliranlh m or-

biteru i na modulu •VIkinga- ocekuju

se maksimaini rezultati. NASA je za-

inleresovana za koordiniranu misiju ko-

ja bi zadovoljlla brojku od nekih 80

naubnika koliko je ukljubeno u program

(glavnina Od ovog broja je vezana za

modui). Primarno u ovoj misiji jeste

proucavanje i studija nekoliko eiemena-

ta. koji obuhvataju:

FIZICKE I SEIZMICKE KARAKTERk8TIKE TLA MARSA; bice analizirane uz

pomoc delovanja skupljaba uzoraka koji

ce kopati u Marsovom tiu. Skupljab

uzoraka — specljalna lopatica montira-

na je na cevi i sluzi da ae^pomocu nje-

Hzu. Uzeli uzorci se tranaporluju kroz

cevi i smestaju .u male pebi u modulu,

gde se zagrevaju postepeno do SOO'C.

O-vako dobljoni produkli Isparavanja ce

biti proucavani radi dokaza postojanja ti-

Pomobu minijaturni^ seizmometra

monliranog u modulu vrsiee se registro-

vanje pomeranja tia. koje. be se preno-

siti kroz noge modula. Kamere na mo-

dulu snimace otiske nogu koje oatavl|a

modui i Iragove koje napravi skupljab

ika na povrbitri,

BIOLOSKA ISTRA2IVANJA. ukljubu-

jubi i fotosintetibku artalizu, tretu uz po-

moc posebne opreme da otkriju proces

pomobu kojeg su formirani organskl sasta-

vi na Marsu. Tu je i metabolibna aitallza

da se odredi postoje II iivi o'rganizmi na

Marsu (posredstvom analize lla koja be

se saslojstl u merenju rasta eventual-

nib zivlh organizama, za ila be uzorci

tJa bill stavijeni u destillsanu vodu I

nadrazivani da nabreknu lakim pokreta-

njem). Metaholibkl proces be biti spro- /veden merenjem uzoraka gasova emilo-

vanih iz -sredine sa bivim bibima* u ko-

|u je uzorak tia posuvljen.

MOLEKULARNA ANAIIZA: U ovu

svrhu be bill anellzirani i lie I atmosfe-}

ra pomobu gasno-hromatibno-grafibkog

spektrometre mass, koji ce xudisati* Mar-

sovu stmosteru I analizfratl gasove koji

proizilaze Iz uzoraka tia pri anallzi.

ATMOSFERSKA STRUKTURA I 8AS-|

TAV: bice mereni ianalizirani za vreme

sllazenja modula pomobu senzora mon-

tiranih na zaititnoj ljuskl. <

FANORAMSKI IZGLED MARSOVEPOVRSINE: okolina be hill snimana po-

mobu siatema kamera; njih Ima dve--

tla svedena na minimum- (U rezultatu

ispitivanja doilo se do zakIjuSka da

je tie sa optimalnim brojem mlaznika

neznatno poremebano u dubinu sto je

an dometa uzimanja uzoraka).

Interesovanje za soivjetska

iskuseva

Spubtanje na Mars bez lebkoba

narobito je vazno za kontrolore misije

koji ce se. pri pokuiajima da isprave

bilo kakvu znatniju gresku koja iskr-

sne. suobiti s jednom gotovo nesavla-

divom teSkocom — rastojanjem i za-

kasnjenjem u komunikaeijama (uku-

pno 40 minuta treba da prode pre ne-

go ito signal sa svemirskog broda

stigne na Zemlju i komanda se vrati

na Mars).Postoji i interesovanje za uspesno

spustanje sovjelske kapsule aMars-S*

(slala je podatke vec 20 sekundi po-

sle sletanja). koje je ostvareno pri

svim usiovima koji ocekuju i »Vi-

kinga. Tom prilikom koriscen je' sis-

tem za sletanje koji je u principu sli-

ban sistemu na aVikingua.

Veruje se da nijedna od obekiva-

nih nepovoijnib okolnosti nece dove-

Zadaci misije i oCekivani rezultati

0v3| sistem je u stanju da sntma i &a-ije panoramska snimka Marsove povrii-ne kako crno-beia tako i u boji; i situ-

aci)e koje su btize mestu sletanja mo-dula i one dalje. 2a koje ce koristiti

ogledalo na aglob I sistem dioda ra me-renje (okusa. SItke ce biti prenoSene naaemlju pomocu elektfonakih signaia kojibe bill preobracanl u svetlo.

METEOROLOGIJA: U2 pomoc poseb-nih meteoroloikih dsvaba, vriice sednevna merenja temperature, pritlska,vlaanosti. kao i braine i pravca vetra.

Neki od predvidenlh eksperlmenatane mogu tunkcionisati duze. Na primer:bioloSki eksperimenti i organska analizace trajati samo tri clkla, dok be stanica2a ispitivanje vremena i selzmomelraradili duzi period,

PodacI od svih eksperimenata saniodula bice predavanl orbiteru. koji cesluziti kao relejna stanica za mnoge po-datke koje je zapisao modul. Korisbenjemorbitera povecava se broj snimaka po-statih na Zemlju (20 snimaka dnevno).

Uodul mole slati podatke i direkt-

no na Zemlju. ali u mnogo manjem

Mada je zavrien ogroman deo poslans misiji >Viking> ostaje joS mnogo za-

dataka da se ursdi kako bi se projekaluspesno priveo kraju.

iSERVIS KNJIGA

I M TEHNICKA KNJIGA- Zagreb

REDAKClJA -GALAKSIJE-PREPORUCUJE SVOJIU Cl-

TAOCtMA SLEDECSA IZDA-NJA IZDAVACKOG PO-DUZEGA >TEhNIGKA KNJI-GA- — ZAGREB, PRED-STAVNISTVO U BEOGRA-DU;

1- Bego: MERENJA U ELEKTROTEH-NICI 90 din;

2. Dabac: TEHNICKI REGNIK I (ne-mackosrpskohrvatski) 140 din;

3. Dabac; TEHNICKI REGNIK II (srp-

. skohrvatskonemacki) 140 din;4. Ilic; ELEKTROTEHNICKI REGNIK

(ruskosrpskohrvatski i srpskohr-vatskoruski) 80 din;

5. Kaiser; ELEKTROTEHNICKI PRI-

RUCNIK 200 din;

6. Kaiser: D2EPNI ELEKTROTEHNIG-Kl PRIRUGNIK 15 din;

7. Kaiser; ELEKTROTEHNIKA — os-novi — 60 din;

' 8. Loncar: OSNOVI ELEKTROTEHNI-KE I 65 din;

9- Uaehiedo: OSNOVI INDUSTRIJ-SKE ELEKTROTEHNIKE II 28 din:

10. Uefuzin; VE2BE I ZADACI IZOSN. ELEKTROTEHNIKE I 25 din;

11. Meluzin; VE2BE I ZADACI IZ

OSN. ELEKTROTEHNIKE II 29 din:

12. Nikolib: ELEKTRIGNE MASINE —zbirka zadataka za elektrotehnic-

ke ikole 38 din;

13. Nikoiid; ELEKTRIGNE MASINE —prirucnik — 60 din;

14. Nikolib: ELEKTROENERGETIKA —graficki simboli — 100 din;

15. Prochaska: PRAKSA INOUSTRIJ-SKE RASVETE 100 din:

16. Balcovski: PREMATANJE ASIN-HRONIH MOTORA 50 din;

17. Bek, Catob: iMPREGNACIJA NA-UOTA EL. PROIZVODA 35 din;

18. DimitrIJevib; ELEKTRONIKA —graficki simboli — 100 din:

19. Balasz: PRINCIPIKON — zornaelektrotehnika — 54 din:

20. ABC AUTOMATA IS din;21. Dimitrljevib-Nikolic: ELEKTRIGNE

MASINE I 40 din;

22. Oimitrijevib-Nikolib: ELEKTRIGNEMASINE II 35 din;

23. Jankovib: ELEKTRIGNA POSTRO-JENJA 25 din;

24. Kovacevic: ELEKTRICNO POKRE-TANJE S AUTOMATIKOM 30 din;

25. Nikolib-Dimitrijevib; INOUSTRIJ-SKA ELEKTROTEHNIKA 20 din;

26. Nikolib-Oimitrijevib: ELEKTRIGNEMRE2E I DALEKOVODI I 35 din;

27. Oimitrijevic: ELEKTRIGNE MRE-2E I OALEKOVOOl II 40 din:

28. Nikolib-Oimitrijevib: ELEKTRIGNEINSTALAClJE I 30 din;

29. Nikolib-Dimitrijevib; ENCiKLOPE-DMA ENERGETIKE 40 din;

30. Popovic-Filipovib: VISOKOFREK-VENTNA TEHNIKA 25 din;

31. Sesterikov: ELEKTRIGNA MERE-NJA II 20 din;

32. Tomanovic: ELEKTRIGNA MERE-NJA I 25 din;

33. Danicib-Nikotic: ELEKTROMO-TORNI POGON — zbirka zad. —50 din;

Kod kupovine za gotovo putem og-

lasa -GALAKSlJE- odobravamo sva-

kom kupcu 10*/» popusta.

Kod kupovine na kredit:

pulativne troikove,

— najmanji nznos kredita je di-

nars SO. —— najmanja rata Je dinars 20. —— najduzi rok otplate Je 10 rata

(10 meseci)

Kupci knjiga na kredit (samo lica

u radnom odnosu] overavaju narudz-

benicu u preduzebu ill ustanovi gdesu zaposleni. Penzioneri prilazu. ume-sto overe. poslednji penzijski cek.

ASTRONOMIJA ove GODINE CirAV SVET PROSLAVUA PETSTOTU GODISNJICU HODt^IJA

mOLE KOPEPNIKA, GENIJALtfOG POUSKOG ASTRONOMA KOJI JE OTKRIOHEUOCENTRICNU STRUKTURU UNIVERZUMA. COVEKA KOJt JE -ZAUSIAVIOSUNOS I POKRENUO ZEMUU'

KOPERIMIKI

tvoracnovog veka

Za vreme 70 godina Kopsrnikovogzivota. 1473—1S43. Evropa je dozlv-

Ijavala najuzbudliivtje trenutke u svo-

ioj istoriji. Kolumbo je otkrio novi

kontinent. Magelan je opiovio zemlju,

Vasko de Gama je prvi stigao moremdo Indije, Mikelandelo atvara novi

svet umetnosti, Paraceizus i Vezalije

postavijaju temelje moderne medici-

ne. a Leonardo da Vinci, "taj univer-

zaini genije* cveta kao slikar, skulp-

lor, Inzenjer. arhitekta, fizicar. biolog

I filozof. Biio je to upravo najpriklad-

nije vreme da jedan briljantan utn. Ko-

pernikov, da svetu novu predstavu o

Univerzumu.

Kada danas kazemo da je Suncezvezda u xpredgradu Galaksijex, a

Zemija •vasiohski brod*c koji putuje

kroz beskonacni svemir, gotovo uvek

smo svesni da osnova ovih ideja lezi

u Kopernikovoj genijalnoj zamisli.

Dela kao $to je Kopernikovo jav-

Ijaju se samo jednom u stotinama go-

dina. i zbog toga izazivaju divljenje

cak i danas. kada svaka generacija

ostvaruje veliki broj novih otkrida I

pronalazaka. Oonoseii rezoluciju o

proslavi SOO-godiSnJice rodenja Nikole

Kopernika, UNESKO se rukovodio i

cinjenicom da ce •davanje pocasti

izuzetnim zaslugama Kopernika ittia-

ti veliki znacaj za buduci razvoj cove-

canstva na putu mira i napretka^.

OvaJ jubilej 6e i u Jugoslaviji biti

obeiezen nizom prigodnih manifesta-

cija. Pokroviteij proslave je predsed-

nik Savezne skupiline Mijalko Todo-

Srpska Akademija nauka i umet-

nosti 19. februara. na sam dan godis-

njice, odrzala je svecanu sednicu u

znak secanja na ovu istorijsku licnost.

U svecanoj dvorani Akademije, izme-

du ostalih istaknutib licnosti, nalazili

su se i savezni sekretar za inostrane

poslove Milo$ Minic i nas nobelovac

Ivo Andrid. Posle uvodne redi pred-

sednika SANU, Pavla Savica. koji je

istakao vrednost Kopernikovog dela

"koje pripada celoj ljudskoj lstoriji>.

0 Kopernikovom zivotu, delu i mestuu razvitku nadih pogleda na svet. go-

vorili su dr Tatomir Andelic i dr Ou-

' san Nedeljkovic. cije osvrte donosimo

Iu neito skracenoj verziji.

20

Nikola Kopernik je roden 19. febro-ara 1473. godine po julijanakom kalen-uaru Igregorijanskog tada nlje ni bilojMeato njegovog rodenja je grad Torunjna 1^sli, oko ISO km u vaiduinoj liniji

^ Gdaniaka (DanzIgaJ. Grad je pripa-

2*m •Bnijei kasnije,

Poljakoj. kao $to joj i danas pripada,

Porodica Kopernika poreklom je Izgrada Krakova I doSla je aamo deset go-dlna pre Kopernikovog rodenja u Torunj,ffde se olac Nikola Kopernika ozenio To-runiankom iz ugledne porodice Vaden.rode. Tu se rodio Nikola Kopernik, tu jeraslao I tu je brigu o njemu, pokto muje Olac umro rano, preuzeo njegov ujak— brat njegove majke Barbare. LukaS(Luka) Vecenrode. Od Je od podelka amolovu kasnije. kao bfskup varmijski.bltno uticao na njegov razvoj. Prvo obra-zovanje stekao je u ikoli u Vocavecu naViali, koja je bila u neku ruku priprem-na ikola za unlverzitet u Krakovu.

Na unlverzitet u Krakovu on se upl-sao 1491. godine I podeo studije teolo-glje I lilozotije. Medutim, tamo Je JoS odpodetka IS. veka postojala katedra mate-matike i astronomije. Slo Je najvaznijeu Kopernikovo vreme tamo Je bio I e-dan ugledniji astronom. Vojcjeh Brudzev-ski, koji je postao Kopemiku duhovnimentor

i mnogo uticao na njega i nje-govu intelektuainu orijentaclju.

Godine 1495. uJak salje Kopernikana studije prava, prvenslveno kanonskogprava, u Bolonju. Tamo je stigao 1496.godine I pouzdano se zna da je na tajput bio poneo sa sobom samo tada du-vena radunske tablice matematidara Be-glomonlana I Alionsove astronomske la-bliM. Pored studlja prava on Je tamo od-

I matemalicl. Posebno se zna da Je'oz-blljno proudavao Ptolomejev Almagest(Veliki zbornik). Ptolomej je, kako Je po-znato, zaslupao gledisle o nepokretnostiZemlje (geocentraini sistem). 4to Je bi-lo u saglasnoati sa Arlstotelovom lilo-sofljom i, Slo Je najvaznije. sa gledlalemkoje je branila svemodna crkva. Van sva-ke sumnje Je da se ved tada u njemu.zbog neopravdanosti mnogih Ptolomeje-vlh zakijudaka, zadela misao o jednomnovom sistemu sveta.

Na sludijama u Bolonji proven je»ko tri godine I ne zavriIvSi studije vra-io se u Poljsku. ali se godine 1501. vra-10 u Italiju na unlverzitet u Padovi, gde,e sludirao ntedicinu. Svoje studije uItaiijl. gde Je posetio i Rim. zavrdio jeIS03. godine. kad je postao doktor ka-nonskog (erkvenog) prava na univerzite-

Ved Irldesetogodidnjak, vratio se uPoljsku, Tamo je u sedidtu VarmIJskebiskuplje LIdzbarku obavijao poslove se-

Zivot i deloMkole Kopernika

Z£MUA U CeUJRU UWVtRZUMAPREDRASUDA KOJU JE OPOVRGAOKOPERNIK

kretara, prevodioca i lekara svome i

ku biskupu Lukaiu Vaczenrode. Tr<znati, postD je Varmijska biskuplje Ir

la Izvesnu autonomlju u Poljsko]. davarmijski biskup imao veliki ugled i i

caj u tom delu Poijske.

Posle smrti svog ujaka 1512. godne, Kopernik je postao kanonik u Fromborku. Njegovo sadiste je oslalo do kra-ja livou u Fromborku, iako je od1516—1S21. godine proveo kao administralor crkvanih dobara u Olsztlnu na jugo Varnije. Kao kanonik u Fromborku onse pre svega bavio ledenjem siro-

Umro Je u Fromborku 24. maja 1543.godine, po slarom kalendaru, i sahra-njen je u FromborSkoj katedrali. Zna seda je na njegovu grobnicu godine 1581.

poslavijena ploca sa njegovim ime-I. ali je njegovo lelo odatle izvadeno

8IGNOR.VM STBLLAa.VMQ,VB DE.

1 Pom ifclliwiB

- .,

1nlirarlMfa^Zlffndhr»ftnlfw

£^iriKtalumfe|al«auSnkoi

-11^

ploba skinuta 1746. godine. da bi senepravilo mesto za nekog beznabajnogbiskupa. teko da se danas ne zna gdesu njegove kosti. Poznali sovjetski as-tronom A. A, Mihailov keie. da je »ma-sto tog spomenika Kopernik sam sebipodigao spomenik avojim delom Oe re-volulionibus. koje co trajati doh je ve-ka 1 svelav.

Kopernik se nlje posvecivao mnogocrkvenoj praksi u uzem smislu. Sa dru-ge strane, iako je ueio i crkve.no pravoI medieinu. staino Je posvedivao glavnupaznju aslronomiji. Sigurno je da |«

''

pernik vrio rano a, kako smo rekli,kasnije za vreme svog borsvka u llallji.dosao do uverenja da Zemija nije centarsveta. U svakom slubaju. odmah po po-vratku iz llalije. a najkasnije 1507. go-dine. on je saslavio jedan mall tekstna latinskom jeziku, pisan rukom od oko20 listova pod nazivom; >Uali komentar0 hipotezama nebesklh kretanja-. Ovodelo nije namenjeno itampanju. vac je urukoplsu kruzilo po Krakovu. U ovommalom nikopisu se vjrt naiazi Koperni-

ovog dela (boiki i

lolmski) nisu originaini vec kasniji' -- mISIjenju kopernikologa

XVI veka. Kopernikanaka astronomijau ovom malom delu je pretposiavijalada se Zemija sa ostalim planetama obr-te oho Sunca, koje je u blizini centrasveta, i da Zemija ima tri vrsle kreta-nja; 1) dnevnu rotaciju oko ose, kojaIzaziva smenu dana i noci; 2) godibnjeobilatenje po kruznoj putanji oko Sunca.i najzad 3) tzv, precealono krotanje Zem-Ijine ose. koja menja svoj pravac u pro-storu unekoliko cime se onda objaSnja-va promena osnovnih koordinata nebes-klh tela posmatranih sa Zemlje. Odavdeje jasno da je od starog Ptolomejovogsistema sveta Kopernik zadrzao samohruzne putanje i jednoliko kretanje, 4topotibe jo5 od Arlstotela. Ovo Je izmeniotek jedan vek kasnije Kepler.

Medutim, glavno. veliko i slavno delo.Nikole Kopernika Do revolutionibus orbl-um coelestium (0 kruznom krelanju ne-beskih sferaj. na latinskom jeziku, pisa-no je dugo vremena. Postoje razlibita gle-diSta o vremenu njegovog naslanks. ali

je najverovBtnije nastalo u perlodu od1519^1532. godine. Delo je vrIo obim-no. Rukopis ovog dela je sabuvan I du-go se nalazio u Pragu u privatnoj zbir-cl grofova Nostitz, a danas je u Jage-lonskoj bibllotoci u Krakovu. Rukopis Iz-

nosi 212 listova In quarto I .sadrzi, poredobraztoienje njegovog sistema, i tekstastronomije. naravno na tadasnjem ni-

vou (kretanje Sunca, Meseca i planeta)

i trigonometrije (ravanske i sferne).|

Nedeljkovlc^

l\ikola Koperniku razvojunaseg pogleda na svet

» )e on

no bogststvo somo onaga momenta re

voluclonarnog cine Kopernikovs dela, kc

|i |e naivan .kopernikans

pa cemo lake uvidetl od

uvek rive poaebne uloge i rnacaja u

kasnijem. pa IdanaSnjem reavoju nase-

ga saznan|a uop§te i pogleda na svet

poaebno.vKopernlkanski preokret- imamo for-

mullsan vei u KRATKOU KOMENTARUkad Kopernik prividnu cuinu nepokret-

no*t Zemlie. na ko|oj pociva Ptolomeje-

va hipoteza geocentrizma. preokrede u

sasvim suprotno trostruko Zemljino kre-

lanje. a u delu DE REVOLUTIONIBUSimamo i opsezniju kritiku dulnoga aazna-

n|a i teoriju o ralativnosti krelanja. koje

Kao naivni posmatrac. tako i Ptolo-

mejev geocentrizam ne razlikuie privid-

no od realnog kad smatra da se Suncesa planelama okrede oko Zeml|e. ko|a

bi mirovala. pa Kopernik veil: >Za$1o ne

priznatl da nebu pripada samo privid-

nost dnevnoga okretania. a atvarnostprl-

pada samo Zemiji, zalo ito se ovde de-

iava ono o demu (e u Virgilijevoi -Eneidi.

redeno: ,Od prIslaniSta se plovedi uda-

Ijavaino. a zeml|e I

Jer, kad s e dto

. !i u njoj, mornarlma se cinl take

sebe i sve ito |e sa njima smatraju nepokretnimx.

I nastavljaiudi kritiku naivnog empirizma culnog saznanja i svoju analizu reaine relativnosti kretanja, Kopernik dokazuje da godiinje krelanje stvarno

|

'

pada ne Suncu, nego, obralno. Zemlii,duel: «To ito nam se predslavlja kaokrelanje Sunca, ne proistide od njegovakretanja. ved od krelanja Zemlje i nje-

ne sfere. sa kojom se zajedno mi okre-demo oko Sunca, kao ma koja druga pla.

neta. Tako Zemlja Ima vise nego jednokretanje. A vidijiva I povratna kreUnjaplaneta proizilaze ne iz njihovlb sopslve-nib kretanja, ved iz kretanja Zemlje. Nata| nadinrje jedno ZemIJIno kretanje do-voljno za objainjenje i vellkog mnoStvavidljivlh nejednakosti na nebu-.

I od Kopernika naovamo koperni- I

kanskim obrtima se suprotnosti polpuni-|

je obuhvataju. uzajamno ispravljaiu i pre.

adekvatnijlm relalivnim odredbama eve,

slslematskije i egzaktnije na delu ra- i

v/etljavajudi objektivne pojave sveta, pasu I Kepler i Galilej uprava naslavlia|u- I

cl Ko|Mrnikove obrte otkrili na osnovu I I

u okviru njegova sistema toMko novlh|

Sdivali KopeiKopernikom

.

Njutnu za njegov novi kopernikanski pre-okrel u kojem je, umesto od konkretnihnebeskih tela, polazro u svajim PRINICI-PIA. 1687. od ma kojih malerijalnlh ta-

Caka i lormulisao svoj univarzaini zakongravilacije; -Makoje dve maleriialnetad-ke mogu se smatrati da su pod dejstvomuzajamnog privlacenja. erazmarnog nji-

hovim masama. a obratno srazmernogkvadratu njihove razdaljine-.

Miilf

U UVUJ SOBI Li I HC'WOOMk i

je NAPISAO SVOJE D£LOREVOLUTIOWBUS-

22

Kada je i kakonastala vasiona

PiSe:JeremeJParnov

fl£f/S/f^Dd^^y/sVET°/ryoi’oPfl'^ITIVAN ODGOVOR RAZNIH

'^ SrVORIO BOG, KAKO OIJALEKTIKA r)Dnn\/ABi ma

'iSTRAflVANlHOOKLE JE SAVREMENA KOSMOGONIJA^STIGL'A U

TRAZIVaS IN^mnA PARNOV. SARADNIK NAUCNOIS-wsr/ryrA za fiziku u moskvi i autor vise naucno

nTukTi^RELIGIJa'^'° CLANAK U SOVJETSKOM CASOPlSU

II EPICENTRUPRAEKSPLOZlJE

Podaci astroflzihe ubedijivo govoreda se nas svet nalazi u stanju •velikeeksploziiex. Ljudi sa svoje malene plane-

te posmatraju kako se cudesni»mehur« i>ja je ime vasiona. Poito segalaksije razlecu od nas na sve strane,usiovno (samo usiovnol] nio2a se recida se nalazimo u epicentru tog zblva-

nja. Oko nas nalaze sa magloviti bezda-ni. Ali, za razMku od drevnit) Vavilonaca,danaknji nau£nici ne posmatraju pasivnozvezdani svemir, nego ga i aktivno Istra-

zuju. pa su uspeU I da ga Izmene.

Abeceda;brojke i mere

NaSa ekspandirajuda vasiona u da-te; sekundi iiri se priblizno za 10» svet-losnih godina ill za lO^” centimetara. Tebrojke Izvanrsdno su velike. Imatmo uvidu da |e covek 10‘»' pula manji od va-Slone, odnosno da je jedna milijarda rav-

na 10>1

Obratimo se sada — mikrosvetu.Najmanje poznalo rastojanje je 10-'^Ono je manje od najvedeg 10'- pula. Toznacl da je prednik elemanlarnlh cestica10'3 puta manji od precnika vaslone. Ustvarl. to su granice naie spoznaje dodanas. Ali. 10" je tako mnogo da namrealno niko ne mo2e prikazati Hi objas-niti kolika je la velldina.

Od prostranstva vaslone predimo sa-

da na naie vreme. Covek prosedno 2ivl

70 godina. A starost ditavog dovecanstva

proesnjuje se na desetine hiljada godi-

na. Ako se, kao primer, uzme najmanje

poznalo rastojanje od 10-'< cm i izmeri

za koje ce ga vreme predi svetlosni

zraci, dodi de se do broja 10-z' sekunda.

To je do danas najkradi vremenski Inter-

val, msda lezi daleko van granice do-

vremena. A najduzi poznati vremenski In-

terval je i-vreme postojanja naie vasi-

ane«. Pod tim se podrazumeva trajanje

njenog sirenja. Astroilzidarl su Izradunalida ono Iznosi 10—12 milijardi godina, od-nosno 10“ sekunda.

Kada se Izraduna kakav odnos po-sloji Izmedu najmanjeg I najvedeg po-znalog vremenskog intervala, dobija seopet ogroman broj: 10" sekunda. Elotakve, gotovo neshvatljlve vremenskerazmere, osmisllo je dovek koji zivi sa-mo 10* sekunda.

Medutim. podudaranje vremensklhIntervala i razmaka nlje sludajnost. Naj-udaljeniji delovj vasiona xbeze' od nasbrzinama bliskim brzini svetlosti. Tak-vom brzinom kredu se I destice u mikro-svetu. Upravo svetlesi objedinjuje obekrajnosti u makro i mikrosvetu.

Procenjivali smo razmere prostors I

vtemena. Preostaje nam materija koja nasokruzuje i koja predstavlja suitinu po-stojanja. Ona se manilestuje u beskraj-no mnogim obilcima. ali ipak Ima jedankarakterlstican kvalltet — masu, koja semeri gramima, Dosadasnji proraduni po-kazuju da ukupna masa zvezda I druglh

nebeskih lela doslize oko 10'° grama,ilo je mnogo veci broj od poznatog namved lO'r, Masa doveka je manje od 10-'

Do granice

vasione

23

IJ epicentrupraeksplozife

KosmoloSki vremeplov

PUiStRAWCA VASIONA. PO OVOJTEORIJI. SVEMIR S£ RADA IZ .VAIRENEiOPJE- SIRECI SE MIUJARDAMAGODINA DO SVOJE MAKSIMALNEVELICINE. A ONDA S£ VRACA UPRVOBITNI '''A

PONAVUACIKLUS SE ZATIM

T ^ 0,3 sekunda

STACIONARNA VASIONA: U OVOMMOOELU SVEMIRA. MASA JEKONSTANTNA U S''AKOJ KONACNOJZAPREMINI SrALNO RASTUCI 8EZOANPOPUNJAVA SE WOl'OM UATERUOM.TE VASIONA OSTAJE JEONORODNA I

NEIZMENJENA’ — fj£2 POCEIKA I

KRAJA

T 10 ' sekunda

I

2A

PLUTON je OeVETA. NAJUDAUENUA PLANETA SUNCEVOn SISTEMA OTKRIOCA JE ASTRONOM TOMBO 1930. GODINE NA OSNOVU LOVfLOVIH PREDSKA-ZIVANJA I PRORACUNA IZ 1910. GODINE. UPRKOS OGROMNOJ UDALJENOSTIUD ZEMUE — OKO STO PUTA VECE 00 UDALJENOSTI MARSA — X40 i

MNOGIH ZAGONETKI KOJE GA OKRUtUJU. PLUTON JE ZA ASTRONOME VEOMAINTERESANTNA PLANETA

PLUTOM-

najudaljenija planetaSrednja udaljenost Plutons ad Sunca

Unos< 39,£6 astronomsklh jedinica, od-

svo|oj orbit) oko Sunca nacinl za 9l!214srednjih suncevih dana (249.7 godina),Zbog velikog ekscentricKata orbite. Plu-

ton menja rasto|an}e od Sunca u vaomalirokim granicama, pa je ponekad bliil

Suncu od Neptuna.

Na zvezdanom nebu Pluton ae mozevided kao zvezda 14—15. zvazdane veli-

dine. Americki astronom Kuper je 1950.godine. uporedivanjem diaka Plutona sveitackim diskovima i mnogim proracu-nima, utvrdio da je njegov llnearni prec-nik ravan 0.46 prednika Zemlje. All to aejoi na moze smalrati konadno utvrde.nom cinjenicom. Masa Plutona pribliznoje rawna ZomIjinoJ. sto a obzirom na nje-govu velidinu znaci da je njegova sred-nja gualina 10 gr'cm'. a to je znatno viieod gustine drugih planeta Sundevog si-

U perigelu (najblldoj tack) SuncuPluton prima od Sunca gotovo 900 putmanje svetlosll I toplote od Zemlje, a uafelu oko 2.450 puta manje. Sloga tem-peratura na njegovoj povrSinl nikako n(

moze biti visa od minus 200*0.

Svemirski brod koji bi se brzinonod oko 40.000 km/6sB ustremio sa nai<planete prema Plutonu sligao bl do njega kroz 45 godina, sem u sludajevimiizuzetnih konstelacija planeta Sundevogsistema, kada bi se koriddenjem n'

"

vih uzajamnih gravltacionih alia tome znatno skralilo. To bi ae mogtoslidi I primenom specijalnih nuklea

svemirskom brodu.

PLUTON, NAJUDAUENUA PLANETAMOZE SE VIDETI °Q RELATIVNOMKRETANJV U ODNOSU NA ZVEZOANIEON. DAHAS SE, PA SVE DO 2009.GODINE. NALAZI UNUTAR ORBITENEPTUNA. STO — PO NEKIMA —MOZE ZNACITI DA JE BANUE 810NEPTUNOV SATELIT

Da li je Pluton zalutao,

u suncev sistem?

25

STVARNOSTiidavatko poduxeise zagreb

L If |—| \/f \\\ POSTAVKE KOJE SUJ. TV^II pobudile svjetsku

DANIKEN

• .1

isFiiK

^*

PPpif

SrfSIS”s“™™,5:-s.ssr'™su prilos tut d> tu bowvl bill

iSfS'SS

NARUDZBENICA G1

OVIM NEOPOZIVO NARUCUJEM OD IZDAVACKOG PODUZEtA »STVARNOST« ZAGREB, ROOSEVELTOV TRG4 SLIJEDECE

KNJIOE ZA GOTOVO (POUZECEM) UZ 20 'A POPUSTA ZA KOMPLET OD CETIRI KNJIGE II.I 10". POPLiSTA ZA KUPNJO MANJE OD CETIRI KNJIOE.

Naziv knjlge Komnda '

Cijena

|

dm. 1 pieiim. ou»tl«» Wi*.)

tMiMio bott.kb 1 bioj poiib)

SJECANJA NA BDDUCNOSTPOVRATAK ZVIJEZDAMA

SJETVA U SVEMIRU

lESU LI BOGOVI BILl ASTRONAUT??

Ukupno:

KNJlCe SAUEMO NAKON PRIMDKA VA!B NASITD2BENICB

• PRILIKOM PRSUZIMANJA KNJIOA OD P05TARA VRSITE UJEDNO I UPLATl

• OVA NARUDZBENICA VRIJEDI SAMO ZA KUPNIU KNIICA ZA GOTOVO

(Ulica i tuoll

(VlutoruUnl potpi. Icv^lj

VAZDUHOPLbVSTVO

Zlatni

jubilej vazduSnog

soobracaja Jugoslavije

nyU/JP'i',,AVIONA U ISTORIJI VAZDUSNOG SAOBftACAJA

POCETKOM 1919. GODINE. SAMO CETIRI GOOINE KAHNUE iNASA ZEMUA SE UKUUCILA U SISTEM EVROPSKIH VAZDUSNIH LlNIJA MADA/’flfOt/ZEdf ZA VAZDU3NI SAOBSACAJ. OVOME JE NAJVISEDOPRINEO POVOUAN GEOGRAFSKI POLOZAJ. STAR!, VEC MILENIJUMIMA

KORISCENI PRA-'d SUVOZLMNl.G I HFCNUG SAOBRACAJA KOJ! RU SETERITORIJI. POTVROILI SU SVOJ MEDUNARODNl ZNACA.l

I PRILIKOM UVODENJA VA2DUSN0G SAQBRACAJA

Pedeset godina prvevazdusne linije

Medunarodnu vazduinu liniju pre-ko naie zemlje otvorilo j« meiovitodruStvo Franko — Rumen (Compag-nie Franco — Roumanie). osnovanopodetkom 1920. godine. Cilj drusivab<o Je da redovnom vazdusnom vezompoveze Parfz i glavne gradove zemaljaMale Antante i Srednje Evropa. Vec1922. godine avion! druStva letell suna liniji Pariz — Strazbur — Prag —Bee — BudimpeSta — Bukureit, a Je-dno kra£e vreme linija je vodila i doCarigrada.

Jugoslavija se poslednja od ilanl-ca Male Antante ukijuciia u ovu naj-

duzu evropsku liniju. Osnovnu smetnju predstavijalo je nepostojanje ae-rodroma u blizini Beograda, a trebalo

SPAN.46, kojt SU raspolagall sa sestpuinickih mesta 1 brzinom od same160 km na cas.

U ielji da u toku jednog danaobavi let izmedu Pariza i Bukuresla,druitvo Franko — Rumen jo polovi-nom 1923. godine donelb ^luku dana eCapi Beograd — Bukurest uvedenodne letove. To Je predstavijalo pra-vi pionirski poduhvat. Prvi let sa put-nicima na ovoj nocnoj liniji IzvrSen je2. septembra 1923. godine i u9ao je uistoriju svetskog vazduhoplovstva kaopocetak nocnog vazdusnOg saobraca-ja. Nova linija uspasno je odrzavanado kraja sezone 1923. godine i cele1924. godine.

Komereijaini rezultati koje je dru-stvo Franko — Rumen pusiiglo uvo-denjem linije preko Beograda bill suzadovoljavajuci I pored nedovoijne po-pularnosti vazdusnog prevoza. koji jeu to vreme jo9 uvek smatran za skupi nesiguran. Posebnu leikocu pred-stavijaia je udaljenost aerodroma odBeograda koju je joi viSe povecavalonepostojanje mosla na Ounavu. takada su putnici morall brodom da putu-|u do Panceva. a zatim automobilomdo aerodroma. ^to je ceslo duze Ira-

jalo nego let od Panceva do Bukure-Sta. I pored toga, tokom 1923. godine.od 25. marts do 15. novembra kada je

saobracaj prekinut. preko aerodroma0 Pancevu proSlo Je 375 putnika I uto-vareno Hi istovareno 16 tone robe I

poste.

Oelatnost drukiva Franko — Ru-men predstavijalo je prvu ali vrioznadajnu etapu u razvoju vazdusnogsaobracajs u naSoj zemiji. Znacajnirezultati koje je ono postiglo bill supodstlcaj nasim vazduhoplovcima dapristupe osnivanju domabeg preduze-C3 za vazduSni saobracaj -Aeroput-.

Naslednici Franko — Rumena.kompanija CIONA i Air France, nasta-vili su da odrzavaju liniju Psriz — Be-ograd sve do 1938. godine. Posle dru-gog svetskog rata preduzece Jugosio-venaki aerotransport (JAT) obnovlloje ovu liniju 17. marts 1952. godine. a5. aprila 1967. godine kompanija AirFrance nastaviia je tradieiju zapocetu1923. godine otvaranjem linije Pariz— Beograd — Bukurest.

C. Janie

A AEROOROMU

je obezbediti i godi$nju dotaeiju od2.000.900 dinars kao I drugs privilegl-

je. jer zbog velikih troikova kompa-nija nije mogis da posluje rentabilno.

Ugovor kojim su regulisana svaova pitanja sklopljen Je 30. januara1923. godine. Vec 25, marts na im-provizovani aerodrom kod Panievasleteo je prvi avion sa putnicima, aod IS. aprila zvanifino je uvedeno i

prenoienje poStanskih poSiljki. Let odParizs do Pandeva trajao je 31 das i

to pri normalnim vremenskim uslovl-ma. Redom letenja bllo je predvidenoda ae u toku prolecnih i jesenjih me-seci obavijaju po tri lets nedeljno. apreko leta je odzavan svakodnevni sa-obracej. Tib prvih dana koriideni sumail dvokriini avioni tips SPAD-33 i

Iz istorije drugog svetskog

SavezniciEksperimenlilni ovion

Eksperimentaini avion flrme Cesns.

model XMC, sa uspehom je zavrilo dru-

gu fazu ispIlWanla. Snabdeven motoromkontinental od 100 KS i kanalisanom po-

tlsnom elisom. oval avion je konstruisan

sa vliesirukom namenom. Prvensivena

namena aviona su istrazivanja radi po-

boijianja pogona i snizenja nivoa buke.

Opim togs, u konstrukcljl aviona prime-

njeni su navi msterijall. a radi snizenja

cene I smanjenja tezine. Izvrieni ekspe-

nih koncepcija.

^ ^

Novi uteODll 10 slelonle

Umeslo kiasiOnog slstema za slela-

nje. tockova sa koinicama. kanadsko Mi-

nislarstvo odbrane priprema navi sistemza sletanje zasnovan na principu -vaz-

duanog j3Stuka>, Preliminarna Ispilivanja

Ireba da zapoinu sredinom godine da bi

null sistem je ugraden na DH CanadaCC-11S Buffalo, a slika ga prikazuje u

aktiviranom polozaju.

uredaja za sletanje obuhvetaju: elesliOnl

torus, ojaianl deo trupa na mestu toru-

sa I motor za snabdevsnje torusa vaz-

duhom I stvaranje vazduinog jastuka. Utrenuiku aktiviranja sistema, elasticni to-

rus se naduje I poaebnim elemenlimapoliskuje koOione papuce prema zemiji.

Veruje se, da ce ovakav nacin kocenjazaustavlti avion na prlbilzno istoj duzinikao I klasiOni uredaji. Ovaj sistem Ire-

balo bl da bude osposobljen da operiieI sa neprlpremijenih terena, kao I savode kada bi se koristio negativni ko-

rak ellse za kocenje.Dodatnl motor, ugraden u korenu

krila. u cilju snabdevsnja vazduhom mo-

re se tokom lets iskIjuOltl III korisliti zastvaranje dodalnog potiska. Elasticni to-

rus u neaktiviranom polozaju Ovrsto pri-

anje uz donji deo trupa cime mlnimainopovecavB otpor.

Primenom ovog slstema smanjice seukupna tezina aviona. cime ce se znal-

no poboljiati performsnse.

JedriliOarskl savez Veilke Britanlje

organizovao je kampanju pod nazivom•Sumerang fondaclja* radi prikupljanjs

materijalnib sredstave potrebnih za od-

lazak kompietne reprezentacije na Cetr-

naesto svetsko jedrilicarsko prvenstvo.

Takmi&enje de biti odrzano januara 1974.

godine u Juznoj Austraiiji. Predvida seda ce do kraja ove godine biti prlkuplje-

no oko 17.000 funti. Piloti koji de braniti

boje Engleske ved su poznati: DzordzBarton, Ozon Oelalild, Bernard Pidet i

Dzon Uilijamson.Ds li ce Jugoslavlja imati takmica-

re na ovom Prvenstvu joi nije poznato.Slika prikazuje komandni toranj u

posiednjem Svetskom jedrilicarskom pr-

venstvu proiie godine u Vrdeu.

Poznata motorna jedriilcs firmeFournier. RF-SB. poletela je prvlh dana

januara ova godine u novoj verziji saoznakom RF-O, koJi je potpuno metalnegradnje. Snabdevena motorom od SO KSI elipsom Hotmsn, RF-8 je pekazao Iz-

vanredne performanse. Ispitlvanja trebada se nastave ukollko vremenske priliketo dozvole.

Tajna oruzja koja su stvarali Hit-

lerovi nsucnici, cesto su vise koristi-

la nego hto su nanosila gubitks Sa-

veznicima. Ako neprijatelj uvede no*

vu tehniku, u ratu je uvek bilo vaznoda se pronade protivsredstvo. A joS

Je efikasnije i, sa psiholoske strane, fpametnije je uipotrebiti vlastito oruzje

neprijatelja. Zato su nova oruzja i

tajna sredstva spijunaze oduvek pred-

stavijall glawni napor ratnih ekspe-

Njthovim vlastitim oruijem

Pocetkom rata Nemci su podeli daopremaju svoje bombardere aparati-

ma za odredivanje kursa, kojima je u

prvo vreme upravljano s nemacke le-

rltorije, a prtPiirenjem fronta i sa dru-

gih delova Evirope. Svaki od ovih >vo-

dica> operisaot je na kratkim talasima— stalno poniavijavajuci jedan signal

za koji su znali samo nemacki piloti.

To im je otnoigucavalo vrio precizno

kretanje.

Saveznicka obavestajna sluzba je

pratila ove radiosignale. ali nije mog-la da Ih ometa. Prva pomisao bila je

da se uniSte stanice za emitovanjesignala. ali je pronaden efikasniji i

jeftiniji metod. Umesto da samo pri-

sluskuju Saveznici su i sami poceli

da emituju sliine signals i posadebombardera salju pogreSnim putem.

To je uskoro donelo izvanredne rezul-

Svetsko

iedriliearsko prvenstvo

i nemacka tajna oruzjatate. Nemci su sve ceSce svoie bom-ba bacali u Atlantik a ne na saveznic-ke gradove: a jedan pilot Lutvafe spu-stio se u neki englaski grad, uverenda se nalazi u bazi na okupirano]francuskoj teritoriji. Juna 1940, godi-

ne otkriveno je da Nemci raspolalunovim sredstvima za orijentacifu svo-

jib pilota, Bio je to uredaj koji suNemci nazvali aKnickebein«. Tek go-dinu dana kasnije mislerija je deli-

mi£no otkrivena: zarobljeni pilot Luh-vafe priznao je da postoji nov sistemvodenja. Pilot! su jednostavno leteli

prema ciiju upravljajucl se po svet-

losnim signalima sa jednog monitorau kabini. Izgiedalo je da Nemci ko-

riste dvostruki svetlosni radarski sis-

tern: pilot se krece po jednom radar-

skom signalu, a pred sam cilj vode-nje preuzima drug! radar iste talasneduzine. Signal! tako funkcionisu da sepreseku kad avion dode iznad cilja i

pilot tada otpusta bombe. To je auto-

matski obezbedivalo besprekdrnu pre-

ciznost.

Jos jednom je odiuceno da se sis-

tern naprijatelja iskoristi protiv njega.

POCETKOM RATA. NEMACKI AVIONI SUBEZ MNOGO TESKOCA NANOSIU VELIKEGUBITKE SAVeZNICKIM GRADOVIMA.

STUKE U JEDNOM NALETU KODDENKERKA

REFLEKTORI TPAGAJU NAD LONDONOMZA NACISTICKIM BOMBARDERIMA

KASNIJE JE. RADARSKOMINTERFERENCIJOM. VELIKI DEO AVIONAODVOOEN SA KURSA PRE NEGO STO 81

STIGAO U BLIZINU CILJA

Postavijene su stanice koje su otpre-male svetlosne signale na istoj frek-

venciji. Nemci dugo vremena nisuznali za ovaj trik. U stvari, kasnije je

utvrdeno, da se niko nije usudivao dasvoje sumnje iznese Gerrngu. Na ovaj

nacin Saveznici su uspeli da samo20 odsto bacenih bombi padne na ut-

vrdenu oblast.

Kompfgruppe 100

Nemci, medutim nisu odustajali.

Ubrzo su otpoceli sa novim oblikomvisoko-frekventne signalne navigacije.

••X-oprema«. kako su je nazivali ueksperimentalnom periodu bita je in-

stalirana samo u jednom bombarder-skom eskadronu, Kampfgruppe 100.

Njihovi avion! bi preleteli preko cilja

dobro ga osvetlivSi, tako da su ostali

bombarderi mogli bez teskoca da iz>

ruie svoj tovar na obasjan grad.

Prvi put je izveden ovakav napadna engleski grad Koventri, nocu izme-du 14, i IS. novembra 1940. godine.

Posle osvetljavanja. oko 400 bombar-dera bacilo je 400 lona bombi i 127padobranskih mina. Tuce fabrika zaproizvodnju aviona ill avionske opre-

me i drugih industrijskih kompleksabilo je potpuno ill delimiOno unisieno.

To je bilo i poslednje bombardova-nje >>X-opremom«. Engleski naucnici

brzo su uspeli da neutralisu ovaj sis-

tem i cak, na njegovim osnovama, na-

prave jedan boiji. Nemci su Imali vrio

jednostavan nacin navigacije u komese posao pilota sastojao samo u tomeda na kraju pritisne dugme za otpu-

4tanie bombi. Ovako upravljanje avi-

onom, sa vrIo malim ucescem pilota.

uvek je davalo velike mogucnosti dase avion odvede sa kursa. Engleski

naucnici su zakijucili da postoji bolje

resenje. Umesto da se avion vodi

dvostrukim radarskim sistemom. bo-

Ije je opremiti bombarder sa jednim

radio-tragadem pomocu koga bi pilot

u drugoj fazi dobio konacne koordi-

nate cilja a zatim sam nastavio let.

Operacij'a »prozor«

Prakdcnije:

zavaravati neprijotelja

Artur Klark

Putovanje kroz nocKada mu se ugaslla elektricna svetiljks. Robert I

strong je. koliko je uspeo da prosudi. upravo presao neito

viie od tri kllomatra. Za trenutak je zaslao nepokretan, pro-

slo ns veruiudi da mu se mogao dogodili takav peh. Polom,

u nastupu bsaa. dalsko odbaci beskorlslan predmel. Svalil)-

ka pads negde u mrak, paratuci tistnu ovog malog sv“‘*

Melalnl odjek razlegao se dolinom, a potom sve pi

vo utihnu.Ovo le, pomfsii Ijutito Armstrorrg. odists naigora s

kola je mogla da se dogodi. Gotovo da nlje postoialo n

gluplje od toga. Naiao |e ipak hrabrosti da se ^gorko osm^h-

ne svojoi nesreci I da""

s uljuljkuje nadom da b

dudljiva boginja Srece mogla bitl naklonjana. Ko bi pomi-

sKo da ce se traklor pokvsriti ball kada se pripremao da

pode u Port Sanderson? Setio se groznicave zurbe koiom

ie pokulao da ga popravl. svoga olaklania kada |e vozllo

proradllo po drugl put, I definitivnog debakla kada se guse-

nlca zakodlla.

Bilo |e beskorisno zalltf ito |e> kasnio sa polaskom: ni-

lednu od ovlh nezgoda ni|e mogaos predvidetl: uostalom. nl

KANOPUS nece poletstl joi dobra icellrl dasa. Uorao je da

ga sligne na bilo koji nafiin: sledledib mesec dana ovamonede Stic! nijedan drug! brod.

30

Njsgovi nlsu trpsli odlagsnle i bl

. oval dalekoi i iigubljenonedelle. Prema tome, n"|e bat arecu da P

*

0 je proslo ne-

pfsneci joi £i-

0 nogom, Znao |e ^ jt

- . — — Armattronq nile imaoiaga da ae boji. poito nlje mogao da zalucia. Cak nl aadanlie uiatinu b)o u opasnosti. mada |e vrio verovatno da deukaanitl na brod. Napredovao |e polako, poSto ae nile ameoIzloiiti opaanoatl da izgubi put u ovo| oblaa.ti kanlona I cud-'nlh lunefa koii nikada niau bill lapllani. Naruvno, vladala |epotpuna pomraina. Ovde, na kra|njlm granicaama Galaksije.bile ie tako malo zvezda da ae na njihovu aveitloat ni|e ma-gic ozbiijno radunatl. Usamljeni svet oavelljaivalo |e dudnosunce, all joa je bilo daleko do njegovog iziaalua. Na nebu |e.

doduie, bilo pet malih meaeca, no oni au iedv;a mogli da aerazaznaju golim okom. Nijedan od njlh nlje pravib senku.

Armalrong nlje bio dovek koji bi dugoi jadikovao nadavojom sudbinom, On lagano pode putem, isplitujudl ga oprez--- -

.. pyj ijjy ggfoyu jjjjvim prav, oaim”'li Stap

. eo aooom. u airvari, ireoalo je

da ae^

^^vna prema obliku tla, onako kakn je mogao da

U pocetku je napredovao veoma aporo, all poale poata-de Sigurnill. Nikada ne bl pomiallo da je to Uko teiko —koradati pravom linijom. Mada je mogao da upravlja avojhod prema bledoj avetloali zvezda. ko zna koliko ae pulaapolakao o razbacano kamenje kojeg je bilo mnogo na ovomloiem pulu. PipajudI nogom ipak je pronalazio pravi put.

Sada ie ved atekao Izveano iskuatvo. Na zalosi, nlje biou alanju da Ide brie; mogao je aamo Ovako da nastavi. na-dajudl ae da da sve bit! u redu. OsUlo'mu je joa oaam kilo-metare — moida oaam i po. Sve bi bilo lake, aamo kadine bl zalutao. A na to ae nlje uaudivao ni da pomisli.

,ive dvo zavril. modi de sebi dopust

dega da ae boil. Nedao ae de de ae nekakoorllagoditl avetfoatl zvezda ato bi mu omogu-dllo da razaznapul. Sada mu ja. medulim, poslalo jasno da de Ipak moratida naaUvl u potpunoi pomrdlni. ShvativSi to. oselio je joipotpunije koliko je dalelco od aredlita Calakslje. U tako jaa-noj nodi kao ilo je ova, sunce bilo koje druge planete mo-rale bl da bude saavlm dovoljan Izvor avellosti. Ovde, narubu Galaksije, nebo nlje bilo sasvim tamno, all tai siabasanajaj Izgiedao mu je lalo toliko beakoristan kao i pet smeinih'~eseca. na koje nlko ne bi obratio paznju.

Lagana promena pravea pula prekide mu tok miall, Da|e tu bio zaokret. III je skrenuo mnogo udiesno? Veome

..jano, iapitivao je nevidijiv I loie oertan put. Ne, nlje bilogreike: pul je skretao udesno. Pokuie da ae set! kako jepul izgiedao po danu, mada ga je pre toga vidleo aamo je-

danput. ZnadI li to da je ved blizu klanea. Nsadao ae da Je

tako, jer to bl znadilo da je ved preiao polovlmu puts.

Pokuiao je da prodre pogledom kroz pomirdinu. all muzakrlvljena linija horizonta nlje niSta govorila. Potom shvalida je pul skranuo saavlm uclesno I njegove miall ae amra-diie. Klanac Ie bio joi prllidno daleko: trebaloi je da predejoi oko pet kllometara.

Pel kllometara — ta razdaljina mu je izgleulala ameino"

"-a KANOPUSU da prede pet kilo-I. Kolikometara? Bio „ ...

tako kratkim Intervalom vremena. Koliko li je aamo mili-jardl milja on, Robert Armatrong. preiao u sviom ifvotu?

'' impreaivan, poito je za poale^dnjlh dvade-

:ada oatajao viia od mesee dana na jednomavetu. Samo ova godine preiao je dva puta uzdiuz i poprekoCalaksiju. a to nije bilo za potcanjivanje. dak ni u vremeovakvih lelelica.

Spotakao aa o neki kamen I taj zvuk ga vrali u atvar-SL Nije viia nidemu aluillo misllti na br^ove koji mogu

jednoatavno da prazderu svetloane godine. Nelezio ae licema prirodom, bez Ikakvog drugog oruzja do svoje sna-

ge I apretnoatl. Bilo je dudno da mu je toliko vremena bilopotrebno da shvatl atvarni uzrok avoje nezgode. Poalednjedetirl nedelje bile su veoma zamorne I iacrpljujude, zatim

a zurba oko polaaka, a onda ae joi pridruzila brigs I ne-apokojatvo zbog kvara traktori — ave je to oviadalo njegovlmmialima, aaavim lakijudujuci druge atvari. Slavlie. uvek ae

a mu nedoalsje maite. Sve

do aada, nije uopite mialioBazi, dok je poaada pravila

... oavelljenog krugagovs lamps. Armstrong, koji je tskve pride

'joi

^je pravila nje-

njje posvetio ni mslo painje.^svelova, gotovoPre tvega, znalo ae da planets nije naatanjena. All’loglnije mogis tako Isko da reSi ovo pitanje. A ica ako Ipak ir...

neke latlne u fantasticnoj pridi atarog doveka? Nlje biloprijatno miallti na to i zalo Armstrong nija imao nameru daae ponovo vrscs na ovaj problem. A zapravo, znao je da cega pomiaao na to i dalje opsedati. Jedini nacin da ae pobediova uzaaavajuca Igra maite bio je da joj smesta suproltlsviavoju hrabrosi: to js odiala morao ilo pre da udlni,

Njegov najdvridi argument bile je potpuna sterllnoatovog sveta I apsolutna pustoi. mada su ae ovome mogliauprotstavitl mnogi suprotni dokazi. kako je to vec udinioI atari dinovnlk, Covek je na ovoj planet! zlveo tek dvadesetgodine I njen najvedi deo je joi uvek bio nelspitan. Nlko nijemogao poricati da au tuneli u pustinjama bill veoma tajan-atvenl. lako su svi mislili da su vulkanskog porekis. Nsravno,aaavim je bilo moguce da je na tim mestima ipak postojao2ivot. Drhtedi, on se sell dzinovskih polipa koji au zar^lliprve istrazivade sa Vargona II.

Sve to nije nidemu vodllo. Oa zevriimo ovu diskusiju,rede sam sebi; pretpostevlmo da na planet! Ipak ima zlvota.Pa ita onda?

U najvedem broju sludajevs zlva blda avemira niau Imalanikakvog znacaja za doveka. Neka od nilh. kao gaaovita bicaAlkorana, Hi dudljiva talasna bica Sandaiuna. niau aa mogladak ni zaobici, niti se moglo proci pored Hi oko njih, kao

prethodnog izazova.Medutlm, to nije imalo nikakvog znadaja za mradnu pricu

koju mu je atari sluibenik Ispridao one vederi. U dobrooavelljenom i ugrejanom salonu, uz pida, Armstrongu je bilo

..... .. ^ ^11 y pomfdinl,najbllieg ljudskog naseljs. to je vec

lako da .. .

kllometrlma dalekoznadilo neito drugo.

Osetio je izveano olakienje kada je posrnuo o Ivicu puta,pa dak I dok je rukama proveravao da li je poiao dobrimpraveem, Putovanje ie podelo da n*

' —Jedva da je mogao da razabere ok-koliko minute, sve je ponovo bilo u . ..

Bilo mu je neprijatno keda je shvatio kojom brzinomsu mu aa vratlle one late, onespokojavajude miall. To qa |e

saavlm izbacllo Iz koloaeka.

rx’K';.,''nije poklanjao mnogo vere stardevoj— on se smejao Isto onako qlasno kao. Najzad, kakvlm je dinjenicama raspolagaio atardic?Neki vszduiasti obllk koji je Iskrsao u pomrdlni — po avojprllici neka stone neobldnoq eblika. Uoatalom. nnn dnrlnnzveketanje koje je toliko impresioniralo starca.taj zvuk mogao aamo prldlniti, sve to govorilo-

irvozi. tsve to govorilo je o njegooranje bilo neprijateljaVr r

»Zato Sto ..

to je prllidno prihvatljivo:

videli po danu. Jedno takvo stvorenje bi stvarno moglo dazivi pod zemljom i da ne iziazi odaile dok ne psdne mrak— za Ime bozje, zailo uopite ozbiijno shvata buncanje togiziapelog starca? Armstrong ponovo oviada avojim mialima.Ako lako nastavi. rede sam sebi beano, ne treba da se dudiako uskoro bude video I duo ditevu menazeriju dudoviila.

Naravno, postojalo je jedna dinjenica koja je joi u pe-detku obarala smeanu pridu. U osnovi, vrIo je proato: nIjavlie hteo da miall o tome. Kako bl ilvelo jednotekvo stvorenje? . Ne eeloj planet! nems nl nalma.njeg Iraga vegetaclje. Oamehnu ae pri pomisli kako cels ovaieftina stardeva prica mode da se aruii za trenutak; all ulato vreme bi nezadovoljan ilo se nlje glasno nasmejeo.Akc je toliko siguren u svoje argumente. zaito ne bi zvl-

idao, pevao Hi radio ma iu drugo ito bl mu dale hrabrosti?Poslavio je sebi ovo pitanje aesvlm dasno. kao da atsvljana probu avoju ardanosl. Napola posliden. morao je da priznskako ga je jos uvek strah — strah zato ito je -moglo billlatlne u toj pridi-. Pa ipak. eels ova analiza mu je godils.

Made |e bio samo napola umiren, bilo bl korlsnije daaaavim obuzda ovakve lokovs miall. No. jedan deo njegovograzume, joi uvek je pokuiavao da oaporl malopredainje ra-- je Uko brizijivo izveo. Ns zalost. to mu je

posic za ruhom cim se setio vegetalnil bica sa Ksantlle. Po-

misao na njih bila ie dovolina da zastane u mestu kaoukopan.

Traba odmah reii da vegetalna bIca sa Ksantlle nisu nl-

male zaslrasujuca. U stvari, ona su Izuzetno lepa. All, u ovomtrenutku, deprimirajude je bllo saznanfe da su te billke mogletMskonadne dugo da izdrze bez ikakve hrane. Svu energlju

kojs im je bila potrebna za njihov budni iivot dobijale su odzradenja Iz svemira. A to zraienje je ovde bllo Isto loliko

lake kao i ma gde drugde u svemlru.Jedva da Je i pomlslio na ova| dokaz, kada pokuljase i

drugl. Satio se oblika zivola koji je postojao na Tranlor Bett,

jadinog za kojI se zna da moze diraktno da koristi atomskuenerglju. A Trantor Beta je takode potpuno pust svet. sasvimnalik na ovaj. ,

.

Vrio brzo, Armstrongove misli se podeliSe na dva dela.od kojih je svaki pokuiavao da pobedi onaj drug!, mada nl-

jedan u tome nlje potpuno uspevao. Armstrong |e odbljaoda shvatl do koje je mere Izgubio samopouzdanje: cak je I

dab poceo da zaidrzava, Iz strana da taj ium ne tzazove nekidrugl. koji bi dopro iz okolne pomr£lne. Iznerviran, on odagnai: glave sve Ie besmislice I ponovo usredsredi paznju nstrenutnu situaeiju.

Bez sumnje. put se Isgano usplnjao posto se linija bo-

rizonta ocrtavala na nebu znatno vise, Pul je pocinjao davijuga, Armstrong Iznenada primati da se i sa jedne 1 sadruge strane uzdizu vlsoke stene. Uskoro se mogao videti

same jedan komadic neba, a pomrdina, ako ja to uopSta bllo

mogude, postade |o$ guSda.Zastlden ovim zidovima od stena, on se na nekl nadin

oseti bezbadnijim. Bio je zaiticen bar sa dve strane. $lzt-

vlle. kako je put ovde bio brizijivo zaravnjen, mogao je vedlakic da se krede. Najzad. bio ie siguran — i to ga maloodobrovolji — da je presao polovinu pula.

Za trenutak, ponovo mu se vralllo samopouzdanje. A za-

tim, $8 nekum obaznadujudom nastranosdu. njegove misii seponovo vrsliie starlm temama. On se sell: sa druge straneklanca Karver, ako je to uopite Islitia. zbila se evanturs sta-

rog dinovnika. Jod jedan kilometer i naci de se ponovo u

doTinl. bez zaitite ovih stena. Njegove misli postadose dvo-

strukc mradnije. Cak je podeo da se oseda kao da |a nag.

Keds stlgne tamo, modi de da ga napadnu sa svih strana.bide apsolutno bez odbrane. .

.

Sredom. joi uvek je dobro vladao sobom. Razmalrajudlcelu stvar iz pocelka, podeo je da ellmlnise. jednu po jednu.svaku dinjenicu koja ja lila u prilog starcevoj prici. Na kraju

ie kao nekakav dokaz izgiedalo joi samo to ito je starcevaiaia u sail kampa izazvals nagll muk. Sads. kada mu je volja

oslablla. Armstrong se prisedao reel zbog kojih mu se ledlla

krv u zilams cak i u onoj zagrejanoj sobi udobnog zdanjaadminlslraclje Baze.

Starac je prilidno insistirao na jednom momentu: ni naj-slabiji zvuk nlje dolazio od nejasnog oblidjs koje je pre ose-tic nego video na rubu svetlog krugs njegove lampe. Nlje.

dakle, bile ni lupkanjs kopita, ni grsbanja iapama, dak ni

Ob' 'iavanja kamenja. >Kaa da». la su upravo bile redi kojeje starac upotrebio u svojoj pridi, >5tvar koja me goni mozesavrseno da vidi u mraku, I kao da ima mnogo malih dapspomacu kojih se lako i brzo krede po stenams — poput nekedzinovske gusenice. ill jednog od onlh stvorenia sa Kral-kors II--

Oslm toga, lako nlje mc^lo da bude reel ni o kakvombudnom qonjenju. starac je ipak u vide navrata zaCuo nekizvuk. . . Bio je toliko neuobldsjen da |e Izazivao uzas. Tib I

neprekidan. neodoljivo je podsecao na z v e k e t. .

.

Starac je sve to umeo da opise vrio zlvo. dak IsuviSeza Armstrongov ukus.

•Da li ste ved imali prilike da dujete kako Insekt polakozvace svoj plen>? — govorio je on. — •£. pa, ovo je sasvimSlidno. CIni mi se da rak proizvodi potpuno Isli zvuk kadaikifoca svojim klJeStIma. Bio je to ium — kako se onokaze — kao kada se prignjeci neks buba«.

s budno smejao togse soda llvo vracalb

a drugl nije

Armstrongu pade na pamet kakoIrenutka. (Bllo je stvarno cudno ito me .. .

sedanje na sve toj. Medulim. osim njega nil

nasmejao. Shvalivii da se raspolozenj'e prumemio, Arm-strong se utliao I zatrazio od starog da nastavi svoju pricu.Za Ime bozje. zasto lada nije obuzdao svoju radoznalost?

Krai je bio ubrzo isprldan. Sutradan je jedna grupa teh-nidara-SKeplika otlila do ••nldije zemlje- u podnozju klancaKarvei. Medutim. oni nisu bill do Ie mere skeplici da neponesu sa sobom i svoje puike, premda nisu Imali prilikede se njima i posluze. bududi da nisu etkrili nikakav Iraqnekog zivog bica. Kao i uvek. nalili su samo na jame i lu-nele, kojih stvarno ima mnogo na ovoj planet!, kao I svetlu-cavih provslija u kojima se svetlosl njihovih lamp! odbijsla

?glaM : negde duboko unutra

Ekspedieija nlje pronasla nikakav znak zivola, ali je ipakotkrila neito drugo, ito joi se jos manje svidelo. U tom pu-stom I neistrazenom predelu u podnozju klanca, grupa je

upala u jedan tunel iiri od ostalih. .

.

Odmah pored utaza u tunel nalazila se jedna stena. de-llmidnc zakopana u zemliu, na kojoj su bill urezani dudnltragovi: Izgiedalo je da ju je neko koristio kao og ro-man kamen za oitrenje. Najmanje pet prisutnihasoba videlo je neobidnu gromadu. NIko od njih nije bio ustanju da pruzi neko zadovoljavajude objainjenje. cak ni po-zivajuci se na neku prirodnu eroziju, ali to joi uvek nlje doka-zivalc da je stsrSeva pride Istinita. Armstrong ih je upitaozasto celu stvar nisu temeijito proverlli? Najpre Je za trenu-lak nasisla neugodna tiilna, a zalim je Endrju Hergrejvs re-I— —lelnija posla nego da se celu nod mu-

isu vise razgovarall o tome. U stvari.drug! nlje iiao peike od Port Sander-

a kamoll nodu. Preko dana nijedan'-‘-Mj^sur--

u ua nuiisti traktor,' ' ^

Armstrong oseti da je klanac ostao Iza njeda. Sa obestrane kamenl zid se spustao, a put viie nije bio take zatvo-ran I jasno ocrlan kao malopre. Ponovo je zaiao u dollnu.9 nedaleko odatle. u pomrdini, ocekivala ga je lajanstvenastena koja je mozds sluzlla za oitrenje monstruoznih delju-sli ill kljesta. Ova pomisao nije bila bai uteina, no nije mo-gac da je odagna Iz svesti, Kako je u tom trenutku biodavolski uznemiren, Armstrong nacini vellkl napor da ponovouspostavi konirolu nad sobom. Pokusao je opet da usmeritok svojlh misli na neito drugo, na posao koji je obavlo usvom kampu, na bllo its. samo ne na one demonske stvari.Izvesno vreme je to sasvim dobro uspevao. Ali ubrzo, safantaslidnom upornoidu. svaka nova misao vradala se na staro.Nije mogao da odagna iz svesti sliku te neobjainjlve stene.kac ni koimare koji su podeli da naviru sa svih strane.Neprekidne se pilao kollko je daleko od nje. da li je vedproiao, ill mu se mozda upravo ssda nalazi sa leve ill des-

rolpuno ravan. Isao je sasvim pravo, go-lulom koncu. Postojao je zradak nsde.mogao biti dalje od tri kilometra. Armskvu predstavu koliko je vremena proveo. -I -11- L!-

osvotljen. Mogao

Put je sad btovc kao po ZBi~ 1 Sanderson i

strong nlje

hodajudl. Na• r . - -

je samo da nssluduje koifko sada ima dasova. . . .„slucaju, KANOPUS ne bl trebalo da poleti bar joi dva sata.' ak, nije mogao da bude siguran u to. A onda je podelo

I ga muci joi neito: bio je to uzasan strah da ne vidi

sd sobom na nebu kako se brzo udaljava iiroki trag svet-sti. Samo saznanje da je kroz sve ovo proiao uzalud bllovlie nego nepodnoiljivo.

Sredom, nlje se viie teturao u mraku. Cinilo mu se daje ved u stanju da predvidi gde je Ivica puta pre no ito se o

spolakne. Sasvim je moguce, hrabrio se u misllma, daistom brzinom kao ito bl Iiao da ima svetlljku. Ako sve: u redu. udi ce u Port Sanderson pre nego ito protekne

pola dasa. Kako smeino kratko vreme, pomisll u sebl. Vero-vatno ca mu sve ovo Izgiedali joi smeinije kada bude ulaziou svoju rezervlsanu kabinu na KANOPUSU I dok se oko njegarazlivalc ono poznalo podrbtavanje koje naslaje u trenutkukod mocnl molorl p<Knu da ubrzavaju vellkl brod, odnosediga daleko od ovog sistema. prema sredlitu Galaksija, da bl

i-.j — I tamu Zemlju. Citavog svog zivola davaoenje. ali se uvek sukobljavao sa Istim odgo-se vremena. Nlje li stvarno bilo cudno da je

la bila u stanju da odigrs lako ogromnu uloguu razvoju svemira, da je dak uspela ik oviada mnogo mudrl-jim I Intellgenlnljlm svetovima nego ito je ona same?

Armstrongove misli postadoie bezazlenlje. I on oseti da-lalo primirio. Saznanje da se priblizava Port Sandersonuc ga je mnogo sigurnijim, I on neprimetno zodrza svo-

ilsll na nekim ne mnogo vaznim porodidnim pltanjlma.Klanac Karver je bio ved dmeko iza njega. a sa njlme i ceodogadaj ko|eg nlje hleo da se seca. Jednog dana, ako seIkada vrsti na ovaj svet. posetide klanac po danu. I verovslnoe le smejatl samome sebi. Za dvadesel minute taj strah ce8 pridrulili kosmarima njegovog detlnjstva. Trenutak potom

•doziveo |e pravi sok: jedan od najprijatnijih koja je IkadaIskuslo: pred njim na horizontu pojavile su se svellosti PortSandarsona. Zakrivijenosi ovog malog sveta bila ja veomavarijiva; nije bilo normaino da jedna planeta. dija je gravlta-

’cija gotovo iste jadine kao Zemijina, ima horizon! lako blizu.Jednog dana neko ce morati da othrije sta se to nalazi usredlitu ovog svata i daje mu toliku gustinu. Mozda ce broj-

i

32

I

nl tunell alakiatl to Istrazivanje. Elo kako mu se moli ed|ed-

nom nesradno preokrenuia. all blizina cilia ucinila je da zabo-

ravi ava ito |e pretrpeo. Istinu govoreci, pomiaao da se slvar-

no mogao nalaziti u opasnosti pridavala je izvesnu zanimljl-

vest niegovo) pustolovini. Sada mu sa niita vise nite moglodoqodili; nlja mu preostalo vISe od desetak minuta hods, a

i avatlosli kosmodroma ved su se dobro videle. Nekoliko

minuta kasnlje njegova osedanjs se iznenada promenise. Bio

|e zaboravio na krivinu ko|a je zbog zaobilazenja produiavalk

put za iedan kilometer. Pa dobro, ita sa tu moie. pomisli

Armstrong naveselo, all ipak spokojno. Kllometar viie ill

mania, sada je vec sasvim svejedno. U niajgoram slucaju ioi

deeetsk minuta hoda.

Osecao se kao pravaren kada svatlostli grade Iscezode.Armstrong se nlje secao ovog grebena koiii je prepredavaopul. Uozda je to bllo samo neko uzvilanie koje se po danuledva primecivalo. Skrlvajudi svatlost velikog kosmodroma.ovaj novi predeo oduzao mu ie islovremeno najjade uzdanjei vratio ga joi Jednom starom strahu.

Mada ie to bilo sasvim basmlsleno, on pode da n

—

kako bi stvarno bilo uzasno da mu se sadai nedto dogodikada ia tako blizu cilia. Za tranutak ie uspeo via odagna fezu

kola ga ie obuzela, nadaiudi se iskreno da da sa svetlosli

grada uskoro ponovo pojavlti. All kako su nninuti prolazili,

on pode da ahvata da je greben znatno dull niego dto mu ie

u podetku izgiadslo. Pokusao ie da se uleii miiliu kako 6

grad bit! mnogo blize kada ga bude ponovo ugledao, all trt

nutak potom postade mu iasno da ie podeo' da gubi osecr

za zdravo rasudlvanie. Shvalio ie naiednom da radi neslo

stc nije dinio dak ni kada je bio u pustoi oblast! klancaKarver.

Naipre ie zastao. a zatim se lageno osvrnuo. Zadrzava-

iuci den. podeo je da osluikuje sve dok mu se nlie ucinilo

da ce mu prsnutl pluda.

S obzirom na blizinu kosmodroma, unaokolo |e vladala

Cudnovata tiSIna. Bilo ie odigledno da iza niega nema nlkak-

vog suma. Pa naravno, ne moze ga nl biti. rede sam sebiliutllo. Sada mu je vac bilo lakie. Pomisao na ono laganoi nenametlilvo zveketanie. o kome je pridao slardid. nije mudavalo mira ved ditav sat.

Zvuk koji se naizad zaduo bio je tako priialeijski I tako

bllzak. da on najednom dobi delju da prsne u glasan smeh.

Sa udelienosli od svaga nekollko slotina metara, reskoodzvaniajudi u okolnoj lliinf, dopirao je zvuk traktora sa piste

za poletanje. Mogla Ie to lakode da bude neka maiina kola

|e opremala KANOPUS pred polatanje. Jos nekollko sekundl,pomisli Armstrong. I ugledade kosmodrom na svega stotinak

metara pred sobom. Nocna avanlura najzad je blla okoncana.Za nekollko trenutaka, ova proklete dolina postace samo da-

leki. zaboravlleni kosmar.

Bila |e to uzasna nepravds. Tako malo vremena. takomail deo dovekovog zivota, samo to mu je sada bilo potreb-

no! All bogovi su oduvek bill veoma neprsvedni prema do-

veku. i upravo sada su igrali svoju malu farsu. Jar, za Arm-slronga viie nije bilo ni najmanja moguenosti greike, kadaje u tami pred sobom zaduo monstruozno skljocanje dilnov-

Platita Covek iz buduenostiGospodin Smit se spremao da sebi pripremi Mag

martini, kad je zagiusujuca eksplozija poitresla kudu i

sruiila olvorenu bocu vermuta sa stola. 'Poito je sigur-

nom rukom pridrzao bocu dzina, on je istrcao napoije.

Zaslepljujuci blesak neklli atotinalt metara iza kuce razo-

rio je sundav purpurni zalazak kojem se divio nekollko

minuta ranije.

— O. boze moji — promrmljao je gospodin Smit I

potrdao natrag da telefonirs polieiji . .

.

Smit je upravo ispijao iz boce zestok gutijaj dzina.

kad ga je uznemirilo snazno iiitanje koje se dulo spolja.

Kako je zvuk potrajao, on obazrivo Izacle na terasu I

ugleda gustu maglu koja se dizala sa oniog mesta na

kojam je, nekollko trenutaka ranije. video uizarani odsjaj.

Stigao je, upravo, na vreme da vidi kako iz: magle iziazi

neki covek.

— Dobro vece — javio se neznanac uljudno.

Dobro vece — otpozdravio je Smit. — Jeste ii

vi iz policije?

— O, ne — odgovori stranac. — Js sam odande —pokazao je prslom u maglu. — Moj uredaj za hladenje

konadno je odieteo u vazduh.

— Vi ste astronaut — zakijudi Smit.

— Preiao sam samo nekollko stotina milja — sle-

gnuo je stranac skromno ramanima. — Zapravo, ja sampytnik kroz vreme. — On zastade da bi pripallo mrku

indijsku cigaru. — Prvi I jedinl putnik kroz vreme —dodao Je s prizvukom ponosa u glasu.

— Pravi Mek Koj. eh? Dobro, udite i posluzite se

picem. Vermut je potpuno uniiten. all spasao sam dzin.

— Sa zadovoljstvom — rede stranac dok su ulazill.

— Proilost ill buduenost? — s interesovanjem je

upitao Smit. pruiajuci bocu svome gostu.

— Buduenost — odgovori putnik kroz vreme posle

male pauze. — Bije posred mete — nasmejao se vra-

cajucl bocu.

— Pa rede Smit. sedajuci i nameitajuci se udo-

bnije — pretpostavljam da dete ieleti da mi ispricate

nesto o tome.

— Da. zahvaljujem. zeleo bih.

— Samo Izvolite — klimnuo je Smit glavom. nali-

vajuci pice.

~ Znate. moji konadni proracuni bill su sa uobl-

cajenih plus Hi minus ... — Neznanac je zastao i pote-

gao jod jedan gutijaj. — Naravno. bio je to minus, koji

me nesto malo zabrinuo.

— Ipak, iskorstili ste sansu — primeti Smit.

— Naravno. bio je to minus, sasvim dovoljan da

— Bad ne vaija — prokomentarisao Je Smit.

— Da. Vidite. u pitanju Je bio toliko vellki utrodak

energije da je potpuno zbrisao Zemlju iz mog vremena.

Ta silina ispalila me je kroz prostor, sve do ovog mesta.

Uzgred. zao mi je dto sam vas uznemirio.

— Ne treba da se uzbudujete. Mislim da je najbolje

da zaboravite taj dogadaj.

— Oakle. u svakom slucaju iskoristio sam sansu i

ne zsiim. Sracunati rizik, all dokazao sam svoje glediste.

I pored svega, Isplalllo se . . . Bta vi mislite?

— Pa. kao dto kazete, iskoristili ste sansu: doka-

zali ste svoje midijenfe. Pretpostavljam da se isplatilo.

Smit povuce poslendji gutijaj, ostavljajudi nekollko

bliskih kapi za gosta. — Uzgred. kada ste krenuli iz

buduenosti?

Putnik kroz vreme dohvatl bocu dzina i pogleda na

— Pre osamnaest minuta.

— Nije se isplatilo — rede Smit.

33

VIZlJE HIPOTEZE Zagonetke drevne istorije

jebilo pr

DRVO SAZNANJA. KAO SPECIFICNISIMBOL UPOZNAVAf^JA PROSLOSTI I

SAGLFOAVANJU BUDUCfJOSTI.SRBCEMO KOD NAJRAZIICITUIMNARODA — I U DREVNOM VAVILONU(SL. 11 I KOD ACTEKA (SL 21

PokuSaji spasavanjddostignuca

U MOSKVI J£ PR£ NEKOLIKO OODIMA IZASLA KNJICA -ZAGOAieTKE HAJDRBVMJE ISTORUe-, KOJU JE AUTOR PROFAlEKSANDEFi GORBOVSKI. NAZWAO KNJIGOM HIPOTEZA. U NJOJ S£ NA VEOMA ZANIMUIV NACIN TFlFmAJU PROB-LEMI PRAIBTORUE AU. ZA RAZUKU OD F.RIKA FON D£NIK£NA. KOJI PL£OIRA OA SU ASTRONAUTI N£K£ VANZE-MAUSKE SUPERCIVILIZAClJE ZASNOVALI CIVILIZACIJU HA NASOJ PLANETI. GORBOVSKI ZASTUPA MISLJENJE DA JE NAZEMUl DALEKO PRE POJAVi PRVIH ISTORIJSKI DOSAD PRIZNATIH ZACETAKA CIVILIZACIJE 6QVECANSTVA POSiaJALA RAZVUENA CIVILIZACIJA KOJA IE IZNENADA PHOPALA U NEKOJ SVEMIRSKOJ KATASTROFI.POZIVAJUCI S£ NA LEGENDE. MITOVE. SVESTENE KNJICE I ARTEFAKTA. AUTOR IZNOSI RAZLlGlTA GLEDISTA ISTRAtIVA-CA NA NIZ ZNACAJNIH, JOS NERAZJASNJENIH PITANJA DREVNE ISTORIJE ZEMLJE. ZBIVANJA I PODACI. IZNETI U KNJIZI.NE MOGU SE SMATRATI NAUCNIM CINJEN'CAMA. AU — KAO STO JE REKAO FRIDRIH ENGELS — PREDANJA I DRUGEDUHOVNE ZAOSTAVSTINE NARODA PREDSTAVUAJU JEDNU OD ONIH APSTRAKCUA KOJE MOGU DA POSLUZE TOMEDA SE QLAKSA UPOREDIVANJE ISTORIJSKOC MATERIJALA I SKICIRA POSTUPNOST RAZVOJA NJENIH POJEDINIH SLO-JEVA-.GALAKSIJA‘ CE U NEKOLIKO NASTAVA.<A ORIAMIU NAJINTERESANTNUE DEIOVE TE KNJIGE

e potopaStmboli i magija

Bespomocni preXiveli biH

SU asimilovani

ZMIJURINA lADON CUVA ^EVSOVODRVO SA ZLATNIM PLOOOVIMA. OA

Bl IH UBRAO. HERKUL JE NAJPREUORAO DA UBIJE ZMIJU (SL. 31.

DALEKO. PREKO ATLANflKA. UDREVNOM MEKSIKU, TLALOK — BOGPOPLAVA I VODA — FREPRECAVAO Jt

PRISTUP SVETOM KAKTUSD KOJIRASTE NA OBALI JEZERA

ZA VELIKU. IaKUZVANU -OLMECKiMI

GLAVU- NAUCNICI PRETPOSTAVLJAJUDA JF ISKLLSANA PRE SVEMIRSKE

KAIASTROFE

Magokratija

PiSe:

VojaColanovid

Na bebu koja |e svih devet mese-ci provela u epruveti morace |oi dase pribeka. Prvi pravl »invit« (vidi

GALAKSIJU broj 12) moci ce da dodena svst tek po$to nauka ponudi kljufi

za izvestan bro) tehnickih goroganakao ito je. na primer, pitanje duplici-

ranja slozenlh i presudnih funkcija

posteijice.

Kako pove^ati Ijudski

mozokPomalo nestrpijiva biosocioprotep-

sa — ta nova tehnika predvidanja

RUDITEUI ce BIRATI DA LI CENJIHOVO DETE BITl OECAK ILI

DEVOJCICA. POZORNICA BUOUCEGRADANJA BEBA NECE VISE BITl

UAJCIN ORGANIZAU. NEGO .FABRIKA-DECE. NJENE PAROLE SU: OPLODENJEU RETORTI. TRANSPLANTACIJA JAJETA,KUPOVNI SEMENI MATERIJAL.HIRURGIJA GENA I VESTACKAMATERICA

dejatva i uticaja bioiogije na dru§tvo.

ispoljava posebnu radoznaloet za is-

tra2ivan|a ciji |e predmet: utrobna fa-

za covekova razvitka. Prema njenomizumftelju. dr Albertu Rozenfeldu, sa

bebom iz epruvete valfa ra£unati kaosa nenadma$nom iansom za utvrdiva-

nje i otklanjanje naslednih mana. ko-

je pogadaju decu mahom Joi onda

dok SU na razvbjnoin slupnju embrio-

na III fetusa, dakle u vreme kad po-

smatrsi. dijagnostiiar i terapeut tu

nemaju ita da iraza. Isilna. lekari ce

sve cesce sa uspehom intervenisati

FUTUROLOGIJA

POTOMSTi na zametku ill plodu u majcinoj utro-

bi, all stvar ce sasvim drugacije iz-

gledati kad embrion, IN VITRO, posta-

ne I vidljiv, i dostupan njihovoj ruci.

Tada de. po svoj prilici, vaskrsnu-ti i stara misao o povecanju broja ce-

lija u covedjem mozgu. Ljudski zace-(ak, naime, ved raspolaza (u kori ve-

Itkog mozga) sa onih devet milijardi

piramidalnih celila koje ce usioviti

celokupnu duhovnu delatnost budu-deg dvonosca. Dr 2an Rostan (JeanRostand) veruje da bi se taj broj —inace, ishod geomeirijske progresije

ill obldnog udvajanja poale trideset i

tri deobe svake celije — mogao udvo-struclti aako bismo uspeli da izazove-

mo Joi samo jednu deobu, trideset i

cetvrtu*. Na osetnije uvecavanje mozga ili glave doskora se gledaio sapodozrenjem i omalovazavanjem, iz

prostog razloga ito bi u tom siucaju

normalan porodaj morao da izostane.

Naravno da ovakvom prigovoru ne bi

bilo mesta ako bi defe dodekalo tu

dopunsku deobu u veitackoj materiel,

iiji bi se otvor mogao po ieiji pode-iavati.

Stado ovaco u materici

ze£ice

U kom bi se pravcu mogia razvlja-

ti buduca istrazivanja na polju feto-

logije ili neonatoioglje (kako se da-

nas nazivaju medicinske studije ve-

zane za utrobnu fazu covekova raz-

vitka] posredno nagoveitava i ono di-

me se bavi dr E. S. Hafez, eksperi-

mentslni biolog sa Vaiingtonskog dr-

zavnog univarziteta.

Egipcanin po poreklu. ovaj naud-

nlk se speeijalizovao za izazivanje

superovulacije kod krava po-

modu hormona dobijenih iz zdrebnih

kobiia i bremenitih zena; umesto da

ispuste samo po Jedno jaje, bas kaosto je sludaj kod ijudi, jajnici Hafezo-

vih krava ispustaju zrela jaja u koli-

dinama koje prevazilaze sve ito bi bi-

lo normaino zamisiiti- Hafez ondaveitacki (I to, istovremeno) opioduje

sva jaja u jednoj zivotinji, I hekoliko

dana posle masovnog zaceca, vadi

otud majuine embrione. Ovi se po-

lom mogu ussditi neposredno u ma-

terice drugih krava ili pak. privreme-

no. implantirati u utrobu manjih zivo-

tinja, kao sto su, na primer, zecice, i

tako slati dak i na velike daljlne.

Treba red! da je jedna zedica vedposluzila u slicne svrhe joi 1961. go-

dine, kada je ditavo buduce stadoovaca preneseno u njenoj materiel iz

Engleske u Juinu Afriku. Rezuttal: di-

sto bela lesterska jagnjad od ernogu-bidastfh juznoafrickih ovaca. Bio je to

povod da izvssni dr Parks (Parkes)preporuci zecicu kao »veoma zgodnu(ermostatsku posudu, koju Je jeftlnije

slati avionom nego ovee, i koja vero-

36

U PROSLOM BROJU UPOZNALI SMO SB SA OSNOVAMA BIOSOCIOPROLEPSB — NOVB FUTUROLOSKE DISCIPUNB. KOJAPROUCAVA DEJSTVO BIOLOGIJE NA BUDUGE DRUSTVO. \'JEN RAZMAH. DAfJAS TEK NASLUCEN, DOCI CE DO PUNOGIZRAZAJA KADA KVANTIJAl IVNO POVECAN I KVAUTATIVNO POBOUSAN MOZAK BUOUGEG COVEKA RAZVIJE SVOJUPOVECANU EFIKASNOST I PRODUKTIVNOST. ALI I DOTLE. NA COVEKA CE SE MOGI UTICATI PRE ZACECA. U ZAMETKU I

RAZVOJU U PRIRODNOM lU VESTAGKOM PRENATALNOM AMBIIEN7U. DAKLE U FAZI KADA SVAKA NAUCNO PRO-(RAMIRANA INTERVENCUA MOZE IMATI VEOMA VBUK UTICAJ

VO PO ZELJIvatno nece izazvati nikakvo podozre-n]e vatarinarskih vlasti na polaznomaerodromu*.

Otac po Seiji: kongoanski

pesniK ili skandinavski

atleto

Za nekih pet dacenija. pretpostav-

Ija Hafez, bl6e mogucno da domacica.snabdevena tekarskim receptom, udeu radnju sa medicinskim artiklima.

pregleda kesice slidne onim sa seme-nom za cvece, i. prema natpisu na

nilhovim nalepnicama. odabere sebi

bebu. Svaka od tih kesica sadrzavala

bi smrznut jednodnevni embrion, a nanalepnici bi stajaio sve sto bi se una-

pred moglo redi o osobinama budu-

deg dateta. Posle opredeljenja za ovoIli one reienje. zena bi mogla odneti

odabranu kesicu svom lekaru, koji bi

joj zatim usadie taj prefabrikovani za-

metak u matericu; devet meseci kaa-

nije. ugledao bi svetlost dans novi

dian dovakova porodice.

Hafezov kolega dr Herman Miler

(Hermann Muller), sa svojom idejom0 uspostavljanju razgranate mrazebanaka duboko smrznute sperme, da-

le citavom projektu izgied vece uver-

Ijivostf. Uz pomoc strucnjaka. majkabi bila kadra da izabere oca svog de-

teta, i to prako barijere vremana i

prostora. Mogla bi se odiuditi za hln-

duskog fllozofa. skandinavskog atletu.

kongoanskog pesnika ili francuskogastronauta. Od slikara se, doduse, namoze ocekivati da donese na svetslikara, nit! od astronoma da rod! as-

tronoma- AM. prema Mileru. izgie-d i da cete dobiti decu »boljeg kva-

litetaa bice svakako veci ako izabere-

te roditelja koji vam svo)lm psihofi-

zickim sklopom bar donekle Jemditakav ishod. Naposletku, bio bi to I

nadin suzbijanja dvonoddeve narciso-

idne teznje da u potomstvu dobijs is-

kljudivo svoju sliku I priliku. . . bezobzira na dinjenicu da li bl se limeIjudski rod kvario Ili popravijao.

Ima, dabome. i drugih razloga

zbog kojih bl valjato ostavijati spar-

mu u banka: na primer, ako muSkar-cu predstojl operaclja (kao dto je

ona na prostati oboleloj od raka) po-

sle koja ca ostati jalov. Bude li nsvreme dao na duvanje dovoijne koli-

dine semens sposobnog za zivot. onpraktidno nikad node bit! sterllan. UFrancuskoj je dak bila svojedobno ob-

lavljena vest da je jedna zena, inadebiolog. dve godine posle muzevijevepogibije u saobradajnoj nesreci. rodi-

la sa pokojnikom najpre jedno a onda

1 drugo dete — na ta| nadin ito se

dala vestadki osemenitl njegovom us-

kladlitenom smrznutom spermom.Pokazalo se da je vest izmisljena. ali.

moglo Joj se poverovati. Jer. na Mi-

cigenskom univerzitetu u SAD, dr

Berman (Behrman) I njegovi saradnici

uspeli su da nacine trudnim dvadeseti devet zena pomocu sperme koja je.

smrznuta. stajala dve i po godine!Nema razloga sumnjati u mogudnostda se takva xzadrikao beskonadnoproduii, kaze Herman Miler.

lako Sovek nije isto Sto

i largarepa...

Da li ce nauka ikada biti u stanjuda odgaji, pa, mozda. i umnozi novorganizam iz bilo koja delije uzete iz

bila kog dels tela? Potvrdan odgovorzvudao bi zbiija fantastidno. Pa ipak,

Rozenfeldov zemljak dr Frederik Stju-

ard (Fredarick Steward) ostvarlo Je.

ns Kornelovom univerzitetu, upravotakvu aseksualnu reprodukciju na iz-

vesnim vrstama sargarepe I duvana.On je danas kadar da iz tkiva razvi-

Jene biljke fzdvoji Jednu Jedinu dellju.

I da iz nje. posle odredenog hemij-

skog tretmana, odgaji citavu, novu I

zdravu blljku, sposobnu da donosi se-

me I da se normaino reprodukuje.

U genetskom pogledu, ispolinski

jaz deli sargarepu i duvan od 2ivoti-

nje I doveka. Uprkos tome, 2an Ros-tan i. nezavisno od njega, dr Dz. S. S.

Haldejn (Haldane) dodli su do zak-

Ijudka da bi svojevrsna reprodukcijakulture tkiva trebalo. bar teorjjski, danam omogudi da stvorimo onoliko

identidnih osoba koNko zelimo. Jednozivo stvorenje moglo bi se, lako,

•stampati* u stotinama, pa I hiljada-

ma primeraka.

Dr Ozordz Void (George Wald) saHarvarda voli da prida o ruznom snukoji ga neprekidno proganja: on ulazi

u stanicu Grand Sentral i tu vidi

osam Alberta Ajndtajna kako kupujuosam primeraka >NjuJork tajmsaa.

LJudi odgajeni u kulturl tkiva mog-II bi biti •pravi blizancix, kao dtoRostan kaze, ali. . . da II bi bill doista

I Identidni? Da li bi Ijudsko stvore-nje stvoreno iz delije Alberta Ajnstaj-

na ispalo jod jedan Ajnstajn? Cak i

da je genetska Informacija potpunoista, koliko je Ajnitajnovih sposobno-sti I sklonosti moglo zavisiti od svo-jevrsne sredine u utrobi njegove

potomstvo

p o z e Ij imajke? I, kaliko je od njegovog os-tvarenog genija dugovalo njegovomvaspitanju i jedinstvenom, neponov-Ijivom zivotnom iskustvu? Sasvim ie

verovatno da nijedan od tih stotinailf hiljada •pravih blizanaca* AlbertaAjnStajna. odgajenih u kulturi tkiva,

ne bi nikad do$ao na misao o leariji

relativiteta.

Postoje i drug!, zasad oak I poma-lo smesni problem!. Zamisllte itekogmladog naucnika ci|i je otac poginuo,i koji sebi odgaja novog oca iz

jedne od jos zivih odevih celija. Kobi sad bio kome otac? Da li bi novabeba zvala naucnika taticom. iii obr-

nuto?

Manje rado$d, all

manje i cuge

Naudna fantastika je I tu Imala$ta da kaze. Setimo se Orvela (Or-

well) i Bredberija (Bradbury). Dikta-

tor erne buduenosti mogao bi da pro-

izvede na mllione neosetijivih izvrsi-

laca svojih surovlh naredaba, a sambi mogao da obezbedi sebi besmrt-nost i neprekidnost svoje vladavinena taj nacin Sto bi napravio nekoliko

verzija sopstvene liinostl, na raznimuzrastima. razume se; jedna od njih

bi bila uvek spremna da ga zameni u

slucaju da on umre ili pogine.

Manje pesimistibno, mada ne I

manje zastrasujuce od ove antiutopi-

je deluje Haldejnova misao da bi lju-

di koji su izgubili noge u saobracaj-

noj nesreci ili slucajem mutaeije. bill

najbolji astronauli. ..

jer, noge. pa I

dobar deo karlice nisu nl od kakvekoristi na vasionskim putovanjima.Pomocu preparata (slicnog talidomi-du, all usresredenog samo na krzija- .

vijenje nogu) dale bi se prlpremltiposada za prvi vasionski let na liniji

Zemija — sistem Alfa Centauri; dra-

stieno bi se smanjila ne samo tezinapulnika nego i njihova potreba za hra-

nom i kiseonikom.

U eri koja dolazi, ka2e Rozenfeld,moze se lako desiti da niko nikomene bude narocito potreban, jer ce se >

svako moci da zameni — cak i sa ne-

koliko istovelnih primeraka. VaSe od-,

sustvo nece nikome zasmetati, vasasmrt ce izazvati tek beznacajan bol.

I vas de bez po muke zameniti. Cove-ku je vazno osecanje da je nekomepotreban, zakijucuje utemeijivac bio-

socloprolepse. Kome cete u toj novojeri vi licno biti potrebni? Nece li vamvala smrtnost tada jos teze pasti.

-uprkos cinjenici sto ce vam se vekudvostruciti ili cak i utrostruciti?

Srecom, postoje I optimisticni to-

novi u vezi sa erom u kojoj ce ljudi

moci da se zamenjuju kao stvari, ode-ca. kuce ili zanimanja. Rozenfeld pod-

secs na stavove futurologa Ganjona(Gagnon) i Simona, koji vele. otprill-

ke, ovo: jeste da ce u tom dobu naderadosti biti manje intenzivne, ali. .

.

manje demo i patiti; bide manje fru-

straeija; kad izostane toiiko iscrplju-

jude emoclonaino vezivanje, u sve-

tu de biti manje patnji I nevolja.

OVU NJUJORSANKU VESTACKI I PONjiNOJ teui OPLODio le lekahSEMENOM NEPOZNATOC OAVAOCA.ONA JE DETETOM ZELELA DAOBRADUJE SVO'-I UUZA. UVEPAVAJUC '

GA DA JE DETE NJEGOVO. MEDUTIM. I

ON JE OTKRIO PODVALU ' flAZVEO SEj

OD NJE U 8UDUCNOSTI CE‘

RODITELJSTVO DOBITI P07PIIN0 NOVISMISAO

NASTANAK COVECJEG ZAMETKADVE KUGLICE NA IVICi JAJETA

POKAZUJU DA JE ONO UPRAVO- Ol'LOUtNO.

OKO 45 CASOVA POSLE OPLODENJA.PRVE CETIRI CELIJE SU VEC STVORENE.TAKO JE NASTAO SVAKI COVEK NA

NASOJ PLANiTIOKO SO CASOVA POSLE OPLODENJA.

IZ JAJETA JE NASTALA CiJAVASKUPINA CELIJA.

AKO se CELIJE COVECJEG ZAMETKAIMPLANTIRAJU U TELO ZENE. ON CE

SE U NJOl DAUE I POTPUNONORMALNO RAZVIJATI.

38

ZASTARELA SKOLA

Grup« od sedmorica peda-goga tz Evrope, Azije, Afri-

ke i Amerlke, u toku 14-ma-s9$nog putovanja proucavala

23 zemlia. I

koil ie predala UNE8KU uParizu. konatatuie ae da augotovo avi akolaki aiatami za-

atareli: vecina ikoia I univarzitata atvorena ja pra vliavekova za odredanu druitva-

da pruze znanjaavitn alojavima atanovniitva.Naatavna matarila zaatareva

ali se pravazida1 manjaju ^zbog toga (kola na n

Ida ukorak a izmenlenlin di

itvom. Zboq avaga toga p<

dagozl smatralu da |e neo:hodno rakonatrulaati aiitei

ikolovania. Kao pozitivan pt

mar navoda (Mje vrtidaSovietakom Savazu I NR K

HAVKA V\

TEXHI/IKA

Newsweek

univariitata i studenlakihganizaclla. Na to ja -Univar-

' Termpapara

new . ,scientist

aradatva civlllzacile Eo-vaianatva- — Iziavlo |e drDtordi ttainar (Gaorga Stal-

nar), profaaor Kembridzskog

tamatlka aa mora uvratlli ukultumu alrukturu savrema-nog druitva kao umatnoat.OHizIka. tllozoflia I druitvananauka. Zbog toga ie naophod-no Rdtrabno da naalavnici

—

BIlDDiRWISSMSCHAFT

mnoge originalne prcnalaakekoii na vaoma lednoaUvannaein pruiaju zaititu protivkorozija. Razvoi Induatrljakihmetoda antikorozivna zaitftazaanlva ae na Eelirl oanovnamoguEnostir a) proizvodnjuegura. poatojaniti na korozi-iu: b) promanu konlaktnoqmadliuma; c) Izotaciju puterbpovriinakog aloja. posloja-

novlh konatrukeionm re'ian?t

lo i zaititu od deialva: v^e primenom ainletiE-

IIA»KA H HiH3llb

wiav

na moie ae ocekivali da cespecijalni bioloiki malodi potianuti hamijake, jar su tap-rija I metodi la zaitite nado-vollno razradeni. Stoga aa

lazu za nekoliko dana. pa i

iaaova. Najiira perapektiveotvara latrazivanje insektici-da uakog, specifiEnog deKstva koIi unfitavaju aamo od-radene vrate InaekaU 1 dru-gib itatocina, a neikodljivlau za ave oatafe. VaE su raz-vljeni Izvasnl preparatl tak-vog dajatva. Ostroumnl me-tod integrlaane borbe protivitaloEina pradatavlia ialovremana prlmerta malih

'

tracija inaekticidganizama, u koji.

korisnf inaektf s

. . .iabijeiii"

itetoEina napadaju mi-

deiatvuiuaaiiiw urviiv a nlSU itot-

nl za korisne inaekte. Steto-Eine as ne mogu odupreti in-

fekcijl • ginu.

NATUREBiohemiEar dr Diordz Un-

gar (Georga Ungar) Iz Hjus-lona Iziavlo ia pre dve go-dlne da ja u mozgu pacovaotkrio hamijsku aupauncuskolofobin koii ima odredenuulogu u niihovlm memorijal-nlm proeasima. U prvoi faziekaperimenllsanja ifvotinjeau nedaliama zlvele u mra-ku i za to vreme aa na njlhuticalo pa au poalepeno po-Eela da se plaia mraka. Za-tlm ie tnozdani ekatrakt tihzivolinia ubrizgan u miievekoji uopite niau uEestvovali

se da su ae i ti mlaevi pla-iill mraka. inaEe avog omi-Ijenog amblienla. Dr Ungartvrdi, na atranicama engles-kog Eaaopisa -Nature, da ieIdenlifikovao tu aupatancu I

da ae ona moze i sinletlEklproizvodlti i da ce ilvolinieizbegavati mrak i reagovaliaa strahom ako im se onaubrizga u organizam. Naau-prot tome biohsmiEar dr Vol-ler Stiuart (Walter Stewart)Iz Hjustona smatra. da Un-

fiti'

uverlii'na I

itraii-

NEW society

palhijatriiskeklinike. postojl povezanost iz

madu hipohondriie, prelera-nog straba od bolesti, I po-

tiakivania agresivnoali. Hi-pohondrija je poaledica po-grainog vaspltania — tvrdi

Bianki. Pacljenli koji pate odhipohondriie Eesto odbacuiuavote oceve. Majke im puneglavu da treba da budu do-bri I odgovorni i -da ne ama-iu imati tako loi karakterkao njihovl oEevI-. Oa bi ata-

maike,

ENERGETIKA Kolektori sunSeve energijeCovecanstvo

u potrazi

za energijom

POTflEBE COVeCANSTVA ZA ENEflG/JOM STALNO RASTUSrVAflAJUCI flAZUCITE TESKOCE EKONOMSKE. SOCIJALNE. EKOLOSKE Pfl/flODf. 00 DANAS PA DO 2.0tK. GODINE.OAKL.E ZA NEPUNE TRI DECENUE. SVET CE KONZUMIPAriVISE ENEPGIJE NEGO U CELOJ OOSAOASNJOJ ISTOPlJI.OCEKUJE SE OA CE SE 00 2.000. GODINE POTREBE ZAENERGUOM UTPOSTHUCtTU ONI VISE SKLONI OPTIMIZMUSMATRAJU DA CE SE -SAMO- UOVOSTHUCITI

Zapostavljenimegavati

Ovakvo povecanje ce priaKiti Soveka da otkrije.

izdvoji i rafinira gortva u mnogo vecem opsegu i zanjih oaigura pouzdan transport, da pronade pogodnelokacija za nekoliko hiljada novih elektriinlh centralai da sa olpadnim materijama postupa tako da budu stomanje Itetna za njega i njegovu zlvotnu sredinu. On c«morati da preispita. i sa objektivne i sa humane strane,

potrebu za povecanjem energije. njen utieaj na kvalitet

zivota, praktiinu primenu tehnologije razvijene da odgo-vori ovim rastucim potrebama. i ekoloske i socijalneposledice ove primene. Nije. dakle, pitanje same kakomaksimaino povedatf proizvodnju energije toliko potre-bne avetu, nego kako je optimalno povedati, a sa mini-malnlm itetnim posledicama po kvalitet zivota,

Izuzimajubi fosilna goriva, postoji joi pet moguc*nosti za zadovoljenje rastucih energetskih potreba sve-tu: sunieva energija koriicena i ndirektno, suncevaenergija koriicena direktno, energija plime i oseke, geo*termalna energija I nuklearna energija. Indirektno upo-ireba sunieve energije odnosi se na iskoriicavanjesnage vetra (o tome — posebno) i onog dela vodenogciklusa koji se odnosi na brze recne tokove. Na prvipogied, upotreba recnih struja obecava mnogo, s obzi*rom da sveukupni kapacitet vodene mase u pogodnimpodrudjima iznosi blizu tri miliona vata, ito je pribliznovrednost danainje potrosnje energije u industriji. Da-nas se. medutim, koristl svega 8,5 odsto vodene snage,jer su tri oblasti sa najvecim vodenim potencijalom —Afrika, Juzna Amerlka i Jugoistodna Azija — ekonomskinerazvijane. Na putu boljeg iskoriscavanja energetskogpotancljala vodene mase ispredlli su se, dakle, ekonom-ski probleml.

Racuna se da ce se do 1980. godine 25 odsto elek-tridne energije dobljati iz nuklearnih elektrana, a 2000.godine — dak 50 odsto. Medutim, dinjenica je da sureserve nuklearnog goriva ogranidene I da de, premdau daljoj bududnosti, biti iscrpljene, Neuporedivo dugo-rodnije reienje pruzile bi termonuklearne elektrane. Op-Ilmisti veruju da de se protolip prve ovakve elektranesagraditi ved 1980. a da de se polpuno razvijene termo-nuklearne elektrane naveliko graditi devedesetih godinaovog veka.

Bez obzlra da II su optimisti u pravu ill nisu. na-udnici smatraju da postizanje kontrole nad termonukle-arnim reakcljama predstavija logidan, potpuno konven-cionalan trend u ubrzanom razvoju na vremenskoj skalienergetike. Oni koji se prema energetiei postavljaju ma-nje konvancionaino, a lakvih je sve vide, pitaju: Zastone razvijamo tehnologiju za koriidenje energije plime I

oseke, Bunca. vetra i geolermalnih Izvora?

IMeiscrpna snagaKonstanlna struja energi|e

(oja na zemljinu povriinu do-

pire u vidu sundanih zraka

veda je od celokupne sumekoju covek proizvodi za svo-|e potrebe — smatra sir Msklarlain Barnet (MacfarlaneBurnet), australijski blolpg i

iskoriidenjc; energije zrace-koje peda samo na povr-I 200x200 kilomelara u

bllzini ekvatora. moglo dati' liko energije koliko je dits-

dovecanstvo utroillo u1972. godini. Po misijenju o-vog nobelovca. u bududnostide nuklearna tehnika bill na-pustena. a painja de se po-svetiti iskoriicavanju sunde-vc energiie I nekih druglh.szvoi tehnologije zi upolre-11 tundeve energije nije do-•d bllo ozbiljnjje razmatran,>r foallna goriva — sve dokI ima — pradsiavilaju da-|ko ^^odnlji iwor. Modu-

»Radni vek«4.000.000.000 godin

suinaZemlju u gotovo istoj koli-

clni ioS barem detirl mil<|ar-

2. Sundeva energiia je jedi-

ni kolosalan izvor snage koji

ne zagaduie dovekovu oko-

3, Sundeva energija nema,kao nuklearna. specllidnovojnu primenu: ona ne dalekao nusprodukt najtoksidnijumaleriju i najjeftinlju bazuzs izgradniu nuklearne bom-be — plutonijum. Direkinsupotreba sundeve energiie ie

Energija iz nedara zemlji

Geotermalne eleJedan atari Izvor energija

ponovo privladi pazn|u: pri-rodni podzemni rezervoaripare I vrele vode. Vecini Iju

di je gotovo nepoznato de zaiskoriidevanje ove geoter-malne energije iirom svetaved postoje agregati, kapaci-

tela oko mlllon kilovata. CakI danainjlm tempom razvoja

tehnologije za upotrobu oveenergiie Iz nedara zemlie. Iz

gleda da de ae do kraja ovedecanlje elektrldna snaga dobiiena aa >parnih polja. ude-

ViSe nego»cudo prirode«

Toplola geolermaltrih rezer

voara potide od raalopljenih

stana koje au geoloika sile

izbeclla Iz valiiiih dubina u

zemliinu koru. Ova magmazagrelava atone, koje, opel.pradaju toplotu vodi akuplje-

no) u rascepima i iupljemttenju temperature od nekih

pogodniia u prlkuplfanje suncam enarglie su pustinjskapodruija. udaljena najviia 35stepeni saverno il) juinp adekvatora. Takvi b> pradeli moqli biti: jugozapadnl deobAD; oblast kola sa pruza odSahara, preko Arapskop po<luosirva sve do Perzljakbp zallva: Atakama pustinja u Se-vernom Cilau. cantralna Au-stralija. Ta podru^ja Imsjunekih tri do iatirl hiljaoe

sunianih Sasova qodiinje. akoliclna suniave ensrpije koju prima horlzontalna povrii-na, varira od 300 do 650 ka-lorifa po kvadratnom cantl-

Tri programoza Sunce

nerqeiska postrojenja za ko-riiienjc sunceve energije ujediAicama veliciiw Od. racl-

mo, 1.000 megavati. S ob-zirom da je suncavo zracen|evramenski Isprekldano. mora-|u sa napravitl velika sprami-its energija. da bl sa izrav-

nale drtavne varljaclje. Naj-

hlliaL- ^pradvlda upotraba foto^lek-trlinlh 6eli|a ei|l bl koaficl-

jeni korlsnoq dajstva izno-

sio oko 10 bdato. Druga tno-

gudnos! je nadavni predlogAdana Majnla (Melnal) I

Mardzori [Marjorie] Majnl,-a Univerziteta Arizona, za Is

oriicavanje »efekta stakle-c baitea, upotrebom selek-ivno obojenlh posuda sa ras

topljenom meiavinom sodiju-—i polasilutna. kojima --

usied delovanja suncevih zra

ka, temparatura podize doS40*C. Pomocu Izmenjlvacatoplote ova sa toplota aku.

ntulira pri konstantnoj temperaturl u izolovana komore. is

punjenr meiavlnom sodijumI potasijum hlorlda, £i|i js

kapacKe: dovoljan za najma-nje jednodnevno sakupljanjeenergije. Toplota koja se do- I

bija iz tih komora, pokreda I

konvencionainu parnu alak-

tranu. Proradunati koafici-

jent korisnog dejstva, u o-

vom sludaju, IznosI oko 30

nje da kljuda i Izbija na po-

vrilnu u vidu pare. Savremeni Islrailvadi su otkrMi da suzaliht gaotermainc energije

daleko vede nego d(o se mislilc. Generacljame su Izvori

vrele vode I pars, koji su bi-

ll poznati na svega nekollkomesta dirom sveta, smalranilokalnlm kuriozitetom I du-

dom prirode. Danas je, me-dutim. sigurno da su rezer-

voari para I vruce vode ilro-

ko rasprostranjeni u zemlji-

noj kori. Znaci njihovog prl-

sustva otkriveni su na svimkonlinentima I izvesnom broju ostrva. PostojI mogudnoslda sa takua poija pronadu I

pod moram.

B kojI sa iskorlidavaju poz-

ati su po valikom enargat-skom potencijalu. Za jedno

J tarmalnih poija u sever-

>i Kalifornifi, •Gejzirsko poIja-, tvrdi sa da ima potanci-'

il od tri miliona kliovaU, a,rocecia vr$ene u Imparijai

Vellju. Juina Kalilomlja. go-

vora 0 potencijalu od 20'''

Ijada magavata.

Para, ill topla voda iz geo-

termalnlh Izvora, mode, oaim

za dobijanje elektrldna ener-

gije, posluziti I za desalinaci

|u morake vode. zagrevanje

kuda. zimskih bait! I bazena

za kupanje. u kllmatizaciona

svrha I za proizvodniu enar-

dobiianje

. _ . . Jatna mprimenc [wvecavasku prlvlacnost za ulaganjeu eksploatisanje ovih ogrom

dene kao turistidke atrakcije

Move tehnike

otkri vanjo

Vrudi vodoskoci koji pri-

rodno izbijaju na povrSinupoznati su joS gd aniidkih dana. Star! Rimljahl su ovu vru

du vodu korlstill u madlcln-ske I rekreacione svrha nadllavom podrudju Mediterana

i u svojlm provincijama. Me-

dicinske kupke su postojala

I u starom Japanu i na Da-

lakom Isloku. Ideja da se pa

ra sa tarmalnih izvora iakorl-

sti za dobijanje snage nasta-

la je podetkom ovog veka.

Prva elektrana prikijudana na

geotermaini izvor pare sagra

dena je 1904. godine u sever

noj Italiji. Tokom sledadih da

cenija na tom podrudju aa

vrio malo uradilo.

Sudadi po povrdinsklm znacfma — prilidno mall broj

vrucih vodoekoka ill jama savrudom vodom — izvori geo-lermalne energije izgladajukao sirogo lokellzovanl I og-

ranidenog kapacileta. Izvori

su se mogll otkriti. ponekad.jadino pokusnim buienjem atakav postupak se, zbog akupode. iapiati samo kod pllt-

kih jama. Danas se za otkri-

vanje gaotermalnlh poija ko-

rlste nova lahnike, kao, naprimer, tnimanje pomodo in-

fracrvenih zraka. Zahvaljuju-dl tome, ilrom sveta su ol-

kriveni mnogobrojni izvori

gaotermalnlh polencllala.

Izvora Iskoristive geotermal-

ne energije mo2emo svratatl

u tri kalagorlja; poija, suha

pare, poija mokre pare i po-

ija sa niilm sadrJajem toplo-

ta (koja sadrie vodu tempe-

rature Ispod ladke kljudanja.

pri atmosferskom prltisku).

Svaki od ovih Cipova ima po-

sabnu primenu, all su mogu-

di I drugl metodi Itkorlida-

vanja. Poija suha pare su.

uglavnom. iapunjena samoparom relatlvno visoke tem-

perature, koja ja pod pritia-

kom. Ona se moze direkinim

dovodenjem na turbinu upo-

Irebiti za prolzvodnju elak-

Iridne energije.

»Vetrenjace« za elektriSnu energiju

TURBINE HA VETAR

FIZIKA

Atemski 2asovnik

Foput anergije plime i ocakc I druglh oblika hidro-sna-

utlcai* ns .

ne ostavljs nikakve Jlstne•upcUncc niti zaqreisvs at-

mosferu. Jsdna studija obav-liana na Univerziletu Okla-

honu., pre nakollko godlna,pokazala |s da prose£na snaga vatra u tom kraju Iznosi

180 vata po kvadratnom metru ravni okomite na pravacvatra. To je gotovo ekviva-

lentno kolibini sunceve anerglia kola u toku 24 dasa pad-

kvadratnl metar lls u- a mnoqo obla-

u kojlma la,A mnogo |a6akolosalne zali-

... -'oila.

'

iene od

energllu vatra pretvara ualektricitet. sa atepenom ko-rianoq dajstva od 60 do 80odsto. Glavna teskoca |e urazviianiu slctema za skfadlitanle anarglje vatra. Od svihprirodnih Izvora enerqi|e ve-lar je nalpromenljivijl. Ovuensrgiiu trebalo bl Izdvajati

Uko da bude pogodna zasvakodnevnu upotrebu. Uo—' treba pohraniti.

irsbnog za pogongon gasnesa elektrldi

tamparaturama nago konvencionalne gasne turbine u ko-iima Izgara gorivo. Time bise posngao stepen korisnogdejstva od 5S odsto.

Ako ie NAR-ov koncept zadovoljavaluei. mogao bi sekorlstiti vodwlk iz bile ko-jeg Izvora. Elektrana as na

izlazna snags.lost, postoleca tehnologiiaioi nije naeinila takav medi-jum za pobran|ivan|e enerqi-|e. JElektrldnl

•

ozbilinod- -

Energija plime i oseke

MORE KRIIE KIIOVATEEnerglfa plime i oseke do-

bl|s se punlenjem I pratnie-

ksva lesturliuma). zatvore-noq branom Ovakav okruie-

mo za vreme kratkog oerlo-'’'soke I niske plime. da

razvila Sto |e moquce

T.a;,liu ovakvih eacitet I

VI I rukavci. Iznosi oko 64 oi-

qavata IGW — miliiardu va-ta), Sto Iznosi tek 2 odstocelokupnog svetskog vode-noq poiencllala.

MnopI L.. „da|u proiekta PasamakvodI(Paaamaquoddyl. iz tridese-tin qodina ovoq veka. kofi ieqenerlsao 300 megavata ko-ristedl proaeinu plimu od 6metara — u zalivu Faundlizmedu Meina (SAD) i Kana-de. Medutim, iedlna potpunorazvilena elektrana ovoq tipaIzqradena |e na morakdm ru-kavcu Bans, u Francuakol,qde plima raste za gotovo 8metara. Men podetnl kapaci-

1966. qodine) b''

0 320 meqa-

VremeAtotnaki baaovnik. hiper-preciznf

hrofiometarski ureciBj, razvijen |« dabi udovoijio cahtavu naubnika za stopreciznijim mereniem vremana. Svedo njagovog otkrica vreme se racu-nalo astronomski, prema dnevnomobrtanju Zemlje oko svoje ose i nje-nom godiinjem kruzenju po orttiti okoSunca. Horolozi nisu uspeli da astro-nomsko vreme prilagode zahtevimaza izuzetno velikom preciznoSbu ka-kvi su sa pojavili u eksperlmentalnojfizici — radarskoj tehnici I nuklear-noj fizici, na primer — pa su ga na-pustili.

Umesto neba — atomEsparimentiiubi sa atomskim ele-

mentima I jedinjen|ima kao ito su vo-

donik, cazijum, rubidijum, talijum i

amoniiak. odnosno koristeci narobita

rezonantna svojstva nekih atoma i

atomskih grupa. horolozi su razvili

potpuno nov metod merenja vreme-

na, najsavrbenlji koji je ikad stvoren.

Po prvi put u preko 4.000 godina me-

ranja vremana. oni su umesto u nebo

zevirili u — atom.

PROIZVODACI CASOVNIKA HVALIRU S£ TIME STO ZA NJIH MOGU GARANTOVATI TACNOST DO JEDNOC MiNUTA UMESEC DANA NA VECINU UUOl KOJI SU SRECNI AKO IM CASOVNIK UOPSTE .RADI. OVO OEI.UJE IMPRESIVNQ. ZAHOROLOGE — LJUDE KOJI PROUCAVAJW TEHNIKU MERENJA I KONTROLE VREMENA — OVA TACNOST, MEOUTIM. NlJE

DOVOUNA NO SIGURNO JE DA I NJIIH MOZE ZADOVOLJITI HRONOMETAR KOJI GUBI SAMO JEDAN SEKUNO NA SVAKIHGODINA OVA TACNOST NlJE SANHO PL'STA ZELJA. JER TAKAV SAT POSTOJI: ATOMSKI FREKVENTNI STANDARD III.

p'OPULARNIJE. ATOMSKI CASOVNIK

vriava, prolazi >neito~ sto urn

strahuje kao vreme.

Za vecu predznostOsnovni princip rada je Jednak

kod svih casovnika. Kod svih postoji

uredaj koji obavija istovetne pokreleu jednakim intervalima (klatno. opru-

ga. elektricni motor) i mehanizam ko-

|i registruje broj pokreta. Casovnikvreme dell na merijive segmente, ko-

ji se, u nizu. mogu upotrebiti za me-renje kretanja. Na starom zidnom s

tu, na primer, svaki njihaj klatna o

nacuje deo vremena koje |e na broJ-

eaniku zabelezeno u akumuliranoj for-

mi. kao minute i casovl. Svaki deovremena moze se tzraziti unuiar ovih

segmenata, bill oni casovi. minuti. se-

kundl. Ill jo$ man)i. Najmanja vre-

menska jedinica ovisi o tome koMkaje ucestalost kretnji mernog uredaja.

a tainost merenja zavisi o ujednace-

nosti njegovih pokreta. Devijacije u

pravilnosti ovih malih kretnji ocituju

se kao neprecizno merenje vremena.U astronomskom merenju vreme-

na osnovne merne jedinice su dan i

godina. Kad bi obrtaji Zemlje okosvoje ose i njeno kretanje oko Suncablli ujednaceni, horoiozi ne bi mora-li da negde drugde potraze boiju tac-

nost merenja vremena. AM, astrono-

mi su otkriii Izvesna kolebanja u ovimkretanjima. Mada ove nepravilnosli

nlsu toliko drasticne da opovrgnu va-

ijanost estronomskog merenja za sva-

kodnevnu upotrebu. one ne obezbedu-

Ju onu preciznost koju mnogi naucnl-

ci zahtevaju u svojim eksperimenti-

Klatno od atomo

od

Sto Je. zapravo. vreme? Vecina

naucnika smatra da je to jedna ap-

strakcija koja se temeiji na svakodne-

vnom iskustvu. Ono gubi svoju sus-

tinu ako se ne odnosi na ne^to stvar-

no. iz zivota. Kad govorimo o protl-

canju vremena. kazu teorellcari. ml

zapravo opisujemo neke vrste krela-

nja ili aktivnosti koje ljudski urn in-

stinktivno izjednaOuJe se apstraktnom

predstavom o vremenu. Ili: Izmedu

tacaka u kojtma neki akt pocinje i za-

zvezda

I

I

43

MEDICINA Tegobe savremenog coveka ZaSto su debeli —debeli, a mrSavi — mrSavi

ilmor se leci radomhAUCNICI SO DOSU DO ZNACAJNOG OTKRICA: NAJeOUl NACIN DA S£SAVLADA ZAMOn J£STE ftEDOVNA FIZICKA AKTIVNOST. TIME SE RADNASPOSOBNOST POVEOAVA ZA OKO 20 PROCENAFA. STO SE VISE UMARATE.SVE STE ORNIJI ZA RAD

NsucnicI vsruiii da |e umor prouz-

rokovan miednom kiselinom koja ostaje

proceta u miiicima, SvakI put kada sa-

vijela ruku u laktu Hi podignate obrvu,

korlsle glikogen. Kao i energlju,

glikogen stvara mieinu kiselinu. Nagomi-lavanje kiseilne Izaziva zamor, jar ml-

ilino tkivo postaje leUrglino u kiseloj

sradini. Ravnoteza se uspostavlja tako

ilo nadbubrezne ziezde proizvode sekre-

te ko]l neutraliiu najveci deo mledne ki-

Najvainiji faktor:

fizicka kondicija

Redovno vezbanje ne povedava aa-

ma velicinu mislca. Ulilfil pri radu ko-

rlste SO puta viSs kiseonika nego kadase odmaraju. Da bi tnlilci doblll vecukolldinu krvi bogate kiseonlkom, srcepojacava rad, a mnogi aitni krvni sudovlko|l su Inaca zatvoreni, dirom se otvara-

|u i omogudavaju po|a£anl protok krvI

kroz miiide i vedu Izdrzl|ivost.

NekI nauenicl smatraju da je veiba-nje potrebno i za odriavanje pravilnog

rada nadbubreznih ziezdi. Ookazano je dazivotinjake nadbubrezne diezde kriljaju

kada se zivotinja pripitoml. Slidno se do-gads i sa dovekovim ziezdama uporedoas razvojem njegove Inleligencije.

Ljudi se veoma razlikuju po tomekako odolevaju umoru, Jedan od razloga

je ) fizicka kondicija. Pomocu ergometar-skog biclkla (za merenje rada misida}

izvrieno |e ispltivanje 60 ljudi od 19 doSO godina 2ivota. Sve su to bill tromlljudi. sa po nekoliko kilograma iznad

normalne te2ine. Medutim. otkriveno je

da eni koji redovno vezbaju (bilo Sta —od gimnastike do plivanja). Imaju za 20

procenata vedu radnu sposobnosl.

Nervni sistem i zamor

Covek |e jaci

nego ito misli

UMOR SVE CESDE UGROZAVASTANOVNIKE GRADOVA. JEDINI NACINDA SE OSTANE ZDRAV I OTPORANlESTE STALNO ODRIAVANJEinNOICUf

JestiPrema dr Patriku (Patrick) LIntonU,

sa katedrs za psihologiju na Medicin-

skotn fakultetu Univerziteta Alabama,dugo trazeni faktor koji razdvaja po-

tencljalno debeie ljude od onih nor-

malne tezine, je sitost — stanje po-

stizanja satisfakcije. A sitost, kaiuistrazivadi, nema nlita zajednickogsa time koliko Je stomak pun ill kakose neugodno oseca bovek koji se pre-

Jeo. Dr Linton i njegovi saradnici suispitivanja poSeli time Ito su prvoprocesom nazvanim somatotipovanjeispilali telesnu gradu svojih dobro-

voijnih pacijenata. Snimlli su im kos-

ti, misice i potkoznu gradu —' merelilirinu, prelnik, obim. Prema ukupnimrezullatima tih merenja. ispilanici suklasifikovani na endomorfne (debeie).

mezomorfne. (srednje gradene), od-

nosno ektomorfne (mrlave).

Opasno uXivanje u jelu

Zatim su ispitanici podeljeni u

dve grupe — na one koji su vile oddeset odslo ispod normalne tezine 1

one sa preko 20 odsto viSka kllogra-

da. Nakon toga je usiedila serija psi-

hololkit) testova. Dobrovoljci su sme-lent u mracnu prostoriju gde su po-

smatrali slajdove sa razlicitim vrsta-

ma hrane. Njihove psiholoske reakcije

na gledanje slajdova merene su po-

mocu elektrokardiograma. respirators

I elektrogastronoma (ispltivanje elek-

trilnih promena prouzrokovanih kon-

trakcijom stomacnih milica). Reakci-

je ispitanika su registrovane na taj

naSin Ito je odgovarajuci odnos res-

govanja na slajd oznacen kao prijatno

— neprijatno, sit — gladan. privlaino

— odbojno. i td.

Rezultat obe vrste reakcija na gle-

danje slajdova, i subjektivnih i psiho-

lolkih, nije pokazao neku znalajnu dl-

ferencijaciju izmedu grupe gojaznib

I grupe mrsavih. Postajala je indikaci-

ja da xpun stomak« i »pre$tanak gla-

di« nemaju isto znacenje kod grupe

debellh, Istrazivaci su primetlli da

mrlavi ljudi, u toku uzimanja hrane,

brzo gube interesovanje za jelo, dok

predebeli ostaju zainteresovani za

hranu bez obzira Ito su se prejeli.

>iMi tvrdimo da pri konzumiranju hra-

ne gojazni osecaju vece zsdovoijsivo

nego ljudi normalne tezine i da se to

44

NEKI SU UUDI MENTALNO PREOODRIDENI DA DEBUAJU. IVROE NAUCWCI SA MEDICINSKOG FAKULTETA RRI UNIVER-ZITETU ALABAMA. NJIHOVA ISTRAZIVANJA SU POKAZALA DA Bl NEDOSTATAK URODENOC- MEHANIZMA ZA REGUUSA-f<JE UZIMANJA HRANE MOGAO BITI FAKTOR KOJI USLOVUA VA KO CE BITI OEBEO. A KO OSTATI PRIUCNO NORMALNE

' fEZINE TOKOM CITAVOG SVOG ZIVOTA

a ne debliati Dr SaufpredlaSe dijetu

osecanje zadovoijsiva kod debelih za-

drzava duzeo, rekao je dr Linton.

Drugim reiima. gojaznima treba vise

vremena da bi spoznali da su s[ti«.

Zbog cetga Je bas gojaznim ljudl-

ms potrabmo vile vremena da bi do-

segli nivo sitosti, to nije poznato. DrLinton pretcpostavija da Je taj faktor

u biti genettski, ili Je mozda u vezi sa

nekim poremeiajem mehanizma ucentralnom narvnom sistemu. •$ ob-

zirom da prekomerno telke osobe po-

seduju taj »uradeni> nedostatak kon-

trole navika pri uzimanju hrane, jedi-

ni nacin da uspesno izgube na teiini

je da pobede osecanje stalne potrebe

za Jetom, tipicno za gojazne osobe«,predlaze dr Linton. Mora, se dakle,

Steci jedan sistem samodiscipllne.

GojaznoJ osobi koja Je drzanjem dlje-

te izgubila deo tezine, umesto dosa-

dalnje nagrade — hrane — trebalo

bi dati neku drugu nagradu, Dr Linton

savetuje: >Pronadile neito Ito gojaz-

na osoba voti i nagradite Je time ume-sto hranom. pa cete biti na pravomputu da joj zaista pomognete u redu-

ciranju teiine. Jer. tako cete gojaznoj

osobi otkriti da prekomerno uzimanje

hrane ne predstavlja zadovoijstvo.

nego opa$nost«.

Cilj Sto monje ugljiko-

hidrota

Vedina dijeta fiiji Je cilJ gubljenje

tezine bazirana Je na premisi: ako se

smanji broj kalorija — smrsace se.

Medutim. medicinski strucnjaci u Ev-

ropi i SAD dolii su do zakljuSka danije potrebno »crkavati od giadi* da

bi se smrialo. Jedan od njih je I dr

Edvard Sauf (Edward Schauf). iz Ri-

venbanka, Kaiifomija, koji kaze: oGojaznost Je jedan od teiko reSivih pro-

blema sa kojima se medicinski atru£-

njaci susreiu u praksi. Svaki je laksr

imao nekog pacijenta koji se striktno

drzao njegovih uputstava, a ipak do-

bijao na tezinf — dok su drugi Jeli

prekomerno i izbegavali fiskulturu, a

ipak ostajali mriavi. Jednostavno, za

vecinu slucajeva ne vazi ona postav-

ka da manje kalorija znabi i manju te-

zinu, a da vile kalorija usiovijava ve-

Tradiclonalni medicinski pristup

gojaznosti bazira se na Prvom zakonutermodinamike: >Energija se ne mozeni stvoriti, ni uniltiti*. Ako Je unole-

nje energije u telo (u formi hrane] ve-

be od odvodenja (metabollzam, vez-

banje, stvaranje toplote), telo be do-

bijati na tezini. I obratno: ako Je od-

vc^enje energije vebe, telo vise gubi

na tezini. Ovakve shvatanjs dovela su

do pojave velikog broja dijeta koje su

unosenje hrane reducirale gotovo na

nivo >crkavanja od gladix. All, binje-

nice je da se nale telo ne ponaia jed-

nako prema svim kalorijama iz hrane.

Umesto da se posmatra odnos dove-

dene i odvedene energije, naubnici

prediazu da se prati stvaranje mas-nog tkiva na telu i nacin njegovogIrolenja.

Ono Ito dr Saul i drugi preporu-

buju je smanjenje masnobe i protei-

na reduciranjem ugljiko-hidrata. Iz-

vrsen Je eksperiment u kojem se

lest gojaznih mornara dobrovoij-

no podvrglo udijetia gladovanja.

Nakon deset dana. onl su izgubili u

proseku po oko deset kilograms. Me-dutim. preciznim merenjem ustanov-

Ijeno je da je samo trecina Izgubljene

tezine bilo masno tkivo, dok su dve

Dr SaufpredlaSe dijetu

DORUCAK; sveze vobe, jedno jaie.

'

dve kriike alanine, pola parbeta losta

:

sa maslacem, kata sa poia kaiibiceiebera:RUCAK; zeiens salats sa 40 gramablijnog ulja. riba ili meso, pola paree-ta hleba sa margarinom, dekofeinira-aa kata ili alabi cal;

,

VECERA: zalena salata aa 40 gramabilinog ulja, riba Mi meao. artibdke ill

drugo povrbe as malo ugljiko-hidrata.pola parbeta hleba sa marparinom,dekofelnirtna kafa.

trecine sabinjavali misici, mesnatotkivo i ostalo vitaino tkivo.

Sacuvati radne sposobnosti

U Jednom drugom eksperimentu.

primenjujuci dijetu sa malo ugljiko-

hidrata (ali sa dovoijno proleina i bilj-

nog ulja). ukupni gubitak Je iznosio

lest kilograma, ali je gubitak vitalnog

tkiva bio bak manji od betvrt kilo-

grama.

Druga grupa naucnika eksperimen-tisaia je sa pacovima: Jedna grupa je

bila trenirana da bitav dnevni obrokpojede u roku jednog sala: drugoj je

bilo dozvoijeno da se oko hrane vrz-

ma tokom citavog dana. Obe su grupekonzumirale isti broj kalorija dnevno.ali su nakon nekoliko meseci pacoviiz prve grupe izrasli krupniji nego oni

iz druge, no nlsu bill tezi. To znabi dasu akumulirali vile masnog tkiva. a

manje mesnatog. OvaJ eksperimentpokazuje da su osim kolibine hrane,

vazni i kvalitet i ubestalost uzimanja

Poznati britanski psihonulricionist

dr Dzon Judkin (John Yudkin) predlo-

zio je dijetu sa ogranibenom kolibi-

nom ugljiko-hidrata — najvile pede-

set grama dnevno: >Ova dijeta Je bo-

gatljs proteinims, mastima, vitamini-

ma A. C i D, zeljezom i nikotinskomkiselinom nego ona kad pacijeni nsuobibajeni nabin prorabunava kalorije.

ili sve pojede u Jednom obroku. a os-

talak dans gtaduje. Druga glavna

prednost je u tome Ito pacijent ne

ostaje gladan I umoran u periodu Iz-

medu obroka. Otuda je mala verovat-

noca da be pacijent prekinuti dijetu«.

Promisljen izbor hrane. sa pozna-

vanjem udela proteins, masnobe i ug-

ijiko-hidraia u hranl. temelj je za si-

multano gubljenje nagomilane masno-be. bez negativnih posledica po radnesposobnosti.

45

KIBERNETIKA SPOSOBHOSl DIGITALNOG KOMPJUTERA DA PPIMCNOM MATEMATICKIH^I2ICKA STANJA — DAKLE. DA SIMULIPA KOMPLIKO

VANE SnUACUE I PROCESE — JEONA J£ OD NJEGOVIH NAJVAZNUIN^MOCUCNOSTI. cm SE DA NE POSTOJI TEORETSKA CRANICA ONOGSP0SO8AN PROGRAMER I DOVOUNO VEUKI KOMPJUTER NE Bl MOCU DASIMUURAJU

IMeuroticna masina

ANTROPOLOGIJA,cr,^n,A ranni«w/P OKUPUAJU SE UROBENICI SA VISIJA HOVE GVINEJE.

HTnni, ?A S%E SVOjij MODERNU ODECU.' NAVLACE TRADICIONALNE

Aom niT luTOM, rosTAjuci taw mrv,oicnAiTAi. II icriMni mZARNOJ CEREMONIJI

„]llaskiraiii plesa6i‘‘

sa l^ove GvinejeOuboko u tropjkim iumama Hove Ovine-

« krvevi plemeoeki rstovi traieli su ive do

>re dvadasetok godina. Danaa lakvih ratova

vide rema. all mutkarci Iz plemena Aaaro

ioS uvek izvode jedan od na)£udni)lK ratniS-

kiti rltuala lio|l ae 'nogu ausresti kod prlml-

livnlh naroda ilrom ave(a.

Legends kaJu da ritual blatnjavlh l|udl da-

lira rekoliko generact)a unazad,.u vreme kad

su AaarosI vodlll |edan od avo|ih traditional-

nih ratova aa drugom urodeniSkom grupom,

Inletosima. Asarosi au bill aaterani u glibo-

j barudtinu blizu jedne rake. Skrlveni u

illkom btatu, li koga ao im proviriyall aamo

noaevi i o6i, onl au iiSekivall napad Infatoaa

III au rapolje tek kad Je obata bila eiata.

)kom nekollko minute poale Izlaaka Iz

kaliuge. blalo ko|e je pokrlvalo ojlhova tala

aaaudllo as u mrtvsdko-alvl oklop. Neaveanl

da izgiedalu kao utvare, Aaaroai su ae yrattll

U avoie eelo kola je, na nlibovo lznenaden)e.

i dalle bilo pod okupacilom nepriiatelja. All

I Infeloal au bill dokirani kad su ugledall liu-

de ralik na sablastl. Misledi da as pred n|i

ma nalaze duhovi njlhovlh ubijsnih naprlja-

tsl|s. onl su se smrtno prestravilt I kao bez

dude odietell u svo)e aopstveoo aelo. Tako

su Aaarosi lzvo|ev8li )ednu neoieklvanu po-

edu, a istovremeno stakll jadno novo, dra-

oceno iskustvo.

Shvativii da oklop od aaauiane llovaSe

pruis Izveanu zadtitu protlv strels I kopal|a.

"-'cl su od tada uzimali blatne -kupke' kad

itao ie I aaatavni dao religloznog divots Asa

rosa. aa prvenstvenom svrhom da zastraSI

otera duhove pokoinlka.

Mads na vlaitama Move Gvine)e |oi uvel

povremeno izbljaiu meduplemenske darke .

krvns zevade, danas ae ritual blatnjavlb ljudi

obavlla samo na sveianim ceramonliama.manifeatacila je godUnja

.-.-Jba, koiu nalzmaniino prl-

lu gradovi Maunt Hagen 1 Goroka. Ova)

privlafil ditelie iak I iz najudsljenlilh

vaju. Glavna avrha ovih suvieiuo ja va

monatrira rezvitak pokrajine I unapredi je

dinstvo Izmsdu nekad zaratenlh plemenskll

Kad dode vreme priprema za ovakvu ce

remontlu, Aaarosi se povlaCe do jednog malog poloka gde skupljaju blato. odnose ga i

neku vfstu .otvorene garderobe- I tu g-

gnjede kao ito pekarl gnjeSe avoje testa

Zatim t—

nija, Cesto utlakuju U Ocvor za uata ijuusso

zube. Kad je sve to udlnjeno, kiriluwal, Slo

de red! mrtvl ljudi, poSlnju avoj ritual koji

Izmedu ostalog. ukljuduie straaanle Imagi-

PRIPREME ZA CEREMONUU. UCESWCIPREMAZUJU JEOAN DRUGOC RLATOM.PRIKUPUENIM U OBUZNJEM POJOKU

SEDAN MEAD! POSMATRAC (LEVO)POKUSAVA DA POVUOE NEKI DIM IZ

OBREONE LULE. KOJA SE PRIPALI. ZAVREME CEREMONIJE. DESNO ODNJEGA: JEDAN UCESNIK CEREMONIJEDRZI NA RAMENU SVOJU TESKUMASKU OD BLATA

BIOLOGIJA vec I SAM POKUSAJ MERENJA INTELIGENCUE LEPTiRA ILI GUSENICC CINISE APSURDNIM I SMESMM ZAR ONA MOtE POSTOJAfl KAD JE U NJIHMOZAK U NAJPRIMimNIJIM ZACEClUA? ALI, KAKO ONDA OBJASNITILUKAVE’. .MASTOVITE- I -SMISUENE’ POSTUPKE I METODE BORBE ZAOPSTANAK ZIVOTINJA KOD KOJIH SE .MOZAK- SASTOJI MOZDA SAMO ODMOLEKULA NEKE ORGANSKE MATERIJE?

Razum bez mozgaGusenica koristi operaciju»dvojnik«

Prilafodavanje okolini

Bteferi menjoju Saoke

1 .

OSTAR POGLED ZASTRASUJEFROZDRLJIVCE. MNOGl LEPTIROVIKORISTE TAJ EFEKAT I USPEVAJU DAODAGNAJU SVOJE NEPRIJATEUE

2 .

KADA SU BREZE POD DEJSTVOM DIMAI GARE2I POSTAiE TAMNIJE, LEPTIROVIKOJI NA NJIMA ZIVE TAKODE SUIZMENIU SVOJU BOJU

3 .

LEPTIR SE MASKIRAO KAO UST.PORED AOEKVATNOG OBLIKA USTAS PETEUKOM PA I ZLICAMA UKOCENJE KADA JE VREME TIHO A LELUJAPOO DEJSTVOM VETRA. TAKO VARANEPRIJATELJA

lEVO JE OSA A DfSWO BtZAZLENAMUSICA. KOJA JE PREUZELA NJENE•RATNI6KE BOJE-

4 .

• LUTAJUCI LISTOVI., VRSTASKAKAVACA. MOGU BITI RAZUCITOOBOJENI I U SKLAOU S BOJOMBIRAJU -TRPEZARIJU.

Biti Ito upadijiviji5.

JUZNOAMERICKA CIKADA-PEVACBOJOM I OeUKOM SARA NA SVOMTELU I KRILIMA POTPUNO SEPRILAGOBAVA OKOLINI I TAKO

IPRVOKLASNO MASKIRA

Galaksifin praktikumKako u doinacim us-

lovlma prihaviti des-

tilisanu vodu za aku-

mulalof motorlkla?

Postoji veoma jedno-

stavan nacin; struju

pare iz griica ibrika ili cajnika treba

usmeriti na dno citavog emailiranoq

lonca s veoma hladnom vodom. Podlonac staviti drug! u koji ce kapati —destilisana cista voda.

Bicikl treba cuvati u

akiopljenom a rre u

raskiopfienom slanjii.

Posle ceslog raskla-

panja i sklapanja na-

rusava ee usklade-

t delova i ubrzava njihova doira-

f

Aluminijumsko posu-

de treba prati aamosapunskom vodom.Od soli, cedi i sodealuminijum brzo ok-

sidiSe. Medullm, ako

se prekrije tankim oksidnim slojem

zbng dejstva obicne vode, ne treba ga

cistiti ier je taj sloj neskodljiv i cuvametal od oksidisanja.

Ako se domaci elek-

troventilator zbog vre

menskih prilika ne

koristi, moze se pri-

lagoditi za poliranje

namestaja. To se mo-ze postici jednostavnom improvizaci-

jom: najpre se demoniira elisa i ume-sto nje postavi drveni disk precnika

10 do 12 cm, a zatim se na njega pri-

lepi sukno ili somof.

Uskoro iziazi iz stampe

foto-prica

DETINJSTVOORUGA TITA

Sale BIzel'ca

U zanimijivim fotografijama da-

te je najranije detinjstvo druga Ti-

ta i period do svrsetka osnovneikole u Kumroveu.

Snimanja su vrsena u rodnojkuci druga Tita'u Kumroveu, u sa-

mom Kumroveu i njegovoj okolini.

u Podsredi, u kuci i oko kuce dedepo majei druga TIta — MartinaJaverseka, u Zagorskim SeMma.Brezju i Klanjcu.

U ULOZI UALOG J02E IZ KUM-ROVCA

BORIS BIZETIC

r narudZbenicaOvim neopozivo narucujem primeraka knjige OETINJS-

TVO ORUGA TITA po ceni od 30 dinara po jednom primerku,

Knjige cete mi isporuciti POUZECEM na adresu:

Ime i prezrme:

Mesto i ulica:

Potpis narucioca

Pise: Isak Asimov

Moze li sevoda stisnuti?

Sve se mote sahitl Medolim. mnogo je

lakSe rgusnuti materlje koje su u gasovl-

redag sastava. Kad sabljamo gas. polrebnoje same polisnuti molekule blize jedan dru-

gome. nasuprot niihovoj telnjl da se Sire I

krecu proizvnljoo. I IstlanutI neSto od praz-

nog prosEore izmedu moEekula. Ovo ss mozeizvesti I snagom iovekovih mlilca. Kad du-vate balon. vi sabljale gas.

U slucaju teCnlh I Cvrstlh tela, stomi i

molakull kojI Ih grade dodiruju se. Onl bl se|oS vise pribllZIli da ni|e obostranog odbl-

jania elekirona u spoljnlm reglonlma svakogaloma. Ovo oredslavlja mnogo jaii oiporsabijanju nego kretanje molekula u gaso-

2amisllte cllindrICan sud u koji Je postsv-Ijen klip a Ispod njega Izveana kotiiina vode.Ako klip gurnere nadole svom snagom, vlde-

cele da se nece prlmetno pomerltl. Zbog to-

ga se Cesto kaze ds se voda ne mote sahiti

do menje zapremlne.

Mje tako. Voda se mole sabcti gjraniemkllpa. all to mje dbvoijno da bl se mogloIzmerltl Ako ISO litara vode prltiskufe sna-

kvadrstnom santimelru, njena zapremma (Se

ae smanjiti na 430 lllara. S povecaniem prl-

tiska, zapremina Ce se joS viSe amanjctl. Pnlakvom sabijsnju. elekironi su sve bllli i

bill! jezgru Ako prilfaak poatane jak. ako senagomlla lellna vISe hiljada tons msterljepod snaznom grevltaclonom sllom elektro-statieko odbijsnje ce ave razlomiti, Elektroni

gra i izbaceni su napolje. Materlja se^ondassstoji od gollb fezgara stoma sa elektronima koji nssumce lete.

Jezgra Su mnogo mania od atoma i takoova degenerlsans materlja ponovo postajeuglavnom otvoren proalor Pritisak koji po-310|I na cantar Zemlje III Jupitera nl|e dovo-l|an da sa materlja degeneriSe. all ovakav

KAKO SE RADE ZADACI IZ

M A T E M A T I K E•situ i»i likallizi it ksjlit:

IZRMENI ZADACI IZIUnNKHKE[prsi tiiiti II (rvi, «p||i ks|i|tli (rail I tries kijlii is Iritl

iiiridj |llllljl, liiiietlk iitla-III traSajib

Anjiga siDrit KOMPIETNUIZRADU SVIN ZADATAKANiiatita siiaia III lapliakiai.

mill. Cljaii sibi'kslin 41 4iisri.

Sn in ksjl|f -i«Bp[it HI llsin.

Adrtsi ; IH A T E M A T I K A-71001 $ A 0 A J E V 0-pllliiill priiiUii 14.

SPORTPUTOVANJE U DUGOZABORAVUENU OBLAST

RAZVOJU VAZDUHOPLOVSTVA, NAROCITO U OBLASTI UPRAVUIvmtTI I <!TaEKSPBRIMENTI NEMACKOGINkNfei^A

J^l^flUCARSTVA, UUENTAL NlJE OSTVARIO SVOJEIf BERUNA, 1896. GODINE UGASIO

ffoARO^VE^RA^PLANERA SRUSENOG POD IZNENADNIM

COVEK-PTICAObale Kalifornije prepune peSca-

nih dina pastale su zborno mesto —ljudf — ptiica. Nestvarna je alika oba-le okeana u sutnrak, kada uz priguSa*ni sum iznad glava posmatraca pre-leti »obeseni« letac. To su sledbeniciLilientala. hrabri ljudi ovog veka.

Lembijevi nezaboravnidoiivijaji

Pobelo je to odavno. Godine 1920.grupa entuzijasta. tnedu kojima Je bi-

lo i prolesora fakulteta, fnspirisaniplanerom Lilientala i njegovog sled-benika Sanuta, poieli su da grade nje-govu vernu kopiju, Pionir medu nji-

ma, profesor Dzek Lembi, gradio jesvoj »Hang Loo3e« (Obesen a Slobo-dan) i vrsio prve letove sa obronakakalifornijske obale. Za Dzeka je topredstavijalo ogromno zadovoijstvo i

opsesiju. Made Jedrillbar sa preko4.000 casova letenja, nosilac zlatnejedrilicarske znadke sa dijamantima.letenje ovim ultra-lakim planerima zartjega je bilo posebno uiivanje.

•— Ptice ne lete isto kao avioni,one imaju instinktivni osecaj za to.

Nije vUe u pitanju tehnika, ve£ ii-

sta fizika. Leteti avionima ne znabistvarno »plovitl« nebeskim prostran-stvom, all letenje ultra-lakim planeri-ma znaci sintezu ljudskog razuma I

intuicije ptica. Leteti slobodno kaoptica, bez instrumenata i buke moto-ra predstavija nesto posebno i neopi-sivo. Treba to doziveti i tek tada svepostaje Jednostavno i kristaino jasno— odgovara Dzek Lembi na pitanje;oZasto Jednog iskusnog pilots privla-

ci ova vrsta letenja?"

Dvadesetih godina mala grupa pi-

onira; Dzek Lembi. Dik Ajper, TarasKisenik, Dzo Faust i Volmer Jansenprvi put se naiaze sa planerom u sto-

bodnom prostoru sa zeljom da sop-stvenom voljom komanduju svojim le-

tom. Kao i svaki pobetak, i ovaj je zasobom ostavio niz srecnih nezgodakoje nlsu pokolebale entuzijaste. Vre-menom, letovi su postajali sve duzi i

duzi, a pravollnijsko planiranje pobeloje da se obogabuje novim elementom— zaokretom. I covek je pobeo da saultra-lakim planerom jedri onako kako

se danas jedri na padinama. Iskustvosticano velikim brojem letova omogu-bllo je pojedinim letacima da se za-

drze u vazduhu i citav 5as. Usmerava-jubi svoj let prema vetru sa okeana.bija brzina dosti2e 10—15 bvorova, bo-vek je svojom voljom menjao pravaci polozaj u vazduhu, igrajuci se i uzi-

vajuci obstrujavan vazduhom slanog

mirisa. Tokom cele godine. svakog

vikenda. ljudi-price mogu se videti

juzno od najvebe piste internacional-

nog aerodrome u Los Andelosu.

Savremeni ikari

-.j".

U JBDNOJ AMERIdKOJ FABRIC! KOMPJUTERA IZVEtSENA JE ANKETA MEOUZAPOSLENIMA: NA PITANJE KAKO RADI KOUPJUTER, TA6AN 0D60V0R DAOJE TEK SVAKI STOTII STOGA NlJE Nl CUDO STO LAICI JEDtJOU TAKVOMAPARATU PRIPISUJU SVE MOGUCE I NEMOGUCE OSOBINE. DANAS. KADA SEPQMENE KOMPJUTER. NAJCE6CE SE MISLI: ON MOZE TO I TO. A OBAVUATOLIKO I TOLIKO OPERACU'A U SEKUNDI. MEBUTIU. O TOME KAKO RADIKOMPJUTER. SEM U PAR CISTO STRUCNIH CASOPISA. GOTOVO NIGDE NlPECI. ZATO CEMO POKUSATI DA PRIKAZEMO PRINCIPE RADA NEKIN ANALO-GNIH RACUNARA. OVOG PUTA. ANAUZIRACEMO H'DROSTATIC.KI KCMPjoTERZA RESAVANJE KUBNIH JEDNACINA

I

!

1

i

I

I

i

Hidrostaticki kompjuterUspostavijanje veze izmeclu inate-

inatiikih operaclja I fiziekih zakona je

osnova na kojoj pociva analogna ra-

iunska tehnika, to jest fizickim zako-

nima mi modelujemo matematickuformulu, te se analogna masina mozekorialiti samo za odredene problemeza koje Je napravljena.

Pogledajmo kupu', levak na slid b.

Levak je nacinjen tako da precnik Iz-

nosi 1.9S5 visine. Na ovaj nadn po-

stigli smo da je zapremina srazmernasamo kubu visine levka. Ako u levakuspemo tecnost — vodu, do neke vi-

sine X, zapremina tecnosti u sudu bi-

de x’. Ako smo menzurom izmerili Bcentimentara kubnth vode, Izmerenavisina nivoa tednosti izrazena u cen-tlmetrima u levku predstavijade kub-ni koren x iz B. I obratno. ako zelimona primer broj 4,6 dici na kub postu-picemo ovako; do 4,6 centimetara na-

lidemo vode u kupu, a zatim cemovodu preliti u menzuru i ocitana vred-

nost od 97,3 predstavijade nam pri-

blizno kub broja 4,6. Poznavajudi ma-tematidku formulu pomodu koje seopisuje fizicki model, mozemo, kaosto smo videli, takav model koristiti

za izradunavanje matematickog obras-

,

ca. Ocigledna je analogija izmedu ma-lematicklh I fizlcklh velicina; analogi-

ja izmedu broja sa jedne strane I za-

premine, odnosno visine tecnosti u

kupastom sudu sa druge strane,

Ako kupasti sud I cilindar (vidi

sliku] spojimo jednim crevom dobide-mo spojeni sud. radunsku masinu za

resavanje dosta slozenog problems— kubne jednadine. Osnova cilindra

naieg kompjutera mora imati jedinic-

nu povrsinu, jedan centimetar kvad-ratni. Zapremina tednosti visine x uvaljku bide prema tome x, dok de za-

premina vode iste visine u kupi biti

x’. Ukupna zapremina tecnosti A je

zbir zapremine vode u levku i cilin-

dru. Matematicki izrazeno; x’ x= A,

gde je A svakako vede od nule.

52

NAPRAVI SAMTRANZISTORSKI PRUEMNIK JE JEDAN KORAK DAUE. JEDNA NOVA LEKClJA UNASOJ RADIOTEHNICKOJ SKOU. SA SAGRADENIM PRIJEMNIKOM BICETEU STANJU DA DOBRO PRIMATE PROGRAM PREKO DESETAK RADIO STANICA.AKO UPOTREBIMO ANTENU, BROJ RADIOSTANICA CIJI CEMO PROGRAM BITI

U STANJU DA PRIMAMO ZNATNO CE SE POVECATI. I NE SAMO TO: SLUSA-CEMO I MNOGO KVAUTETNIJE EMISlJE

sninNsiJd

Prijemnik sa jednimtranzistorom

HP Jtsi'. itM gmni. nitiYitni i

Za tranzlstorski prijemnik potre-

ban nam Je vlsokofrekventni tranzis-

tor AF 117, slusalice — S od 4000oma, kondenzator od 25 pF. pikofara-

da. 150 p, 820 p, 2nF, nano farada,promenijivi kondenzator od 500 p, ot-

pornici od 0,56 k, kilooma, 6,8 k, 27 k,

otpornik trimer — T od 3 k, baterija

za napajanje od 4,5 W. i kalem sa fe-

rltnim Jezgrom — L.

Od hamer hartije nacinicemo ka-

lem duzine 140 mm sa unutrainjimprecnikom ne§to vecim od 8 mm. Ka-

lem je pozeijno lakirati nitro lakom.Na cilinder namotamo 60 navojaka ta-

kirane bakarne zice preinika od 0.2

do 0,3 mm. U kalem treba joa uvuci i

feritni ^tapic od 8 mm i duzine 140.

Staple je izraden od specljalnog mag-netnog materijala — ferita. a mozelega nabaviti u svim prodavnicama ra-

dio-materijala.

Na tranzistoru imamo tri izvoda E— emitor; B — baza, C — kolektor.

Kod tranzistora AF 117 izvodi su ras-

poredeni u jednoj IlnijI, I kada ga do-

njom stranom okrenemo prema sebi,

desno 6e bill emitor, levo kolektor au sredini je baza. Ukoliko se tranzis-

tor u kolo spaja lemljenjem, moramoposebno bit! pa2ijivi. Lemilica se smesamo vrio kratko vreme driati blizu

tranzistora, jer cemo u protivnomuniitltl tranzistor I umesto polupro-

vodniEkog elementa imati kratku ve-

zu u taikama emitora, baze I kolek-

Ovim se pretplacujem na iiasopis ..Galaksija"

utiajanjuod:

GODINUDANA-BOdinaia

POLAGODINE-aOdinaia

(Kepotiebno piscitati)

pocev od bnija (navesti biDj).

Uplatn Gu izvisitj u celosti po pnjemu

uplatnice.

Ime i piBzime

Ulica i bfoj

.

Mesto i bmj poste

ELEKTROTEHNiKA Ppotiv nezeljenog gosta

MODELARSTVO

Kutijasti

zmajPre pocetks Izgradnje ove lelslice

moratc nabavitl potreban materijal: Se-

tlri letvica od mekog drveta preseka9x9 mm i duzine 1.000 mm, dve letvice

duzine 490 mm I jo$ dve duzine 740 mm,zatim oko 40 m tankog najlon-konca, 2tabaka modelarske haitije. parce gumi-

ce i male' lepka. Materijal moiete naba-

viti u svakom modelarakom klubu Hi u

Centru za vazduhoplovno medelarstvo,

11000 Beograd, Timobka 18, po vrio pri-

atupabnol eanl.

Od alala, sem makaza i zileta, nl-

a visa nije potrebno,

izgradnju treba pobeti spajanjem di-

iagonalnih ietvica. To |e najbolje izvesti

pomocu kanapa natoplienog u iepak za

drvo. Na tako dobijene krtasle podupira-

be stavijaju se uzduzne letvice, ko|e seprislona u uraze i spoie kanapom i lep-

kom. Koslur zma|a ojabava se na ieti-

ri mesta lednim navojem konca, prekokojih se stavlfaju krila od hartije. Zalep-

ijena krila treba bisgo premazati bezboj-

'n lakom, da bl olpor vazduha bio ito

inji i da bi hartija blla cvrbba.

Birina krila (kao ito se i na crteiu

vidi] |a 300 mm. Za letvicu naspram kra-

jedan krak da bude dug 550 mm, adrug! oko 750 mm. Ouzl krak treba da

nagle udare vatra, Amortizer se pravl

od obibne okrugle gumice cvrslo veza-

i na krajevima (kao na slicl).

I ovaj kutijasti zmaj dize se uz ve-

t pomocu dugog konca kao I svi osta-

Nojve^i konscruktori letelico zavoleli svoj poziv igrajuci

se u detinjstvu zmajevimo

ovni jeONOSTAVNIU ALARMNIM UH£DAJ£M BEZBBIiNIJ£

S£ M0i£ CUVATI VOCNJAK, VINOGRAO. EOSfAN. ilVI-

NARNIK. GOLUBARNIK. AUTOMOBILSKA GARAZA. POORUM.1AVAN. VIKENDICA — SVA MEStA KOJA SU PRIMAMUIVAZA DELIKVENTE

nog uredaja nalazi se jednoelektricno zvonce, Izvor elektribne struja [balerlia od 4,5

V) I prekidab — alarmni de-tektoi. Bezbojni najlon-konacpostavljen na mestu gde seocekuje dolazak lopova povezan je za komad Izolatora koii razdvaja kontakte od alas-

tiSnih provodnika. Dovoljnaie mala sila koja be prekozsiegnutog konca da ibbupakomad izolslora izmedu kon

takals. Tsda be trenutno za-

Noreno struino kolo da po-

budi rad elektribnog zvona.

onlakti alarmnog detektorave se od celika koji nei poslavllaju se pomobutnja za drvo na pogodnu

dabbicu. Umasto izolatora s

koncem. maze se Izmedukontakata staviti kocka iebera. Tads be oval alarmni ure-

dsf naiavljivatl prisustvo vo-

PhOVOONIX

1201.AT0R

EUSKTRliNOZVONCE .

ZOOLOGIJASEZONSKIM PnOMENAMA PODNEBUA DA S£ NE Bl POVREMENO SELIOEllGLESKI ZOOLOG KETI DZERMEN ICATHY JARMAN] PROSLE CODINE JE

„ . ,IZDALA KNJIGU -ATLAS SEOBE ZIVOTINJA., IZ KOJE DONOSIMO lECAN

Borba zo opstanak odlomak

Zasto se zivotinje sele?

zasto sezivotinje sele

JAMERICKA J£GUUA PUTOJE REKAMA DOMPRVOG ODFIEDISTA — SARGASKOG MORA^ ODRASLA 2ENKA DUGA JE 1.5 METARA AMUZJAK SVEGA 45 sm PRE MIGHACUEJEGUUA MENJA BOJU OD ZUTOSIVE DOMASLINASTO-ZELENE lU JAMfJOSMEDE $ASREBRNOBELIM TR8UHOM U ISTO VRCMEONA PRESTAJE DA SE HRANI. GLAVA JOJSE IZOUiUJE 4 OCI POSJAJU VECE

A HA DUAGRAMU JE iZLOiENI EKSPERIMENT GUSTAVA KRAMERA^ KOJI PRIKAZUJE NAVIGACUU PTICAPOMOCU SUNCEVE SVETLOSTI.FTICE SU STAVUENE U POKRETAN3UBANJ SA SEST PROZORCICA NAKOJIMA SU POSTAVUENA OGLEDALAZA ODBIJANJE SUNdANIH ZRAKA.KADA SU SUHCEVI ZRACI ULAZILIKROZ SASVIM OTVORENE PROZORE.PTICE SU LETELE U PRAVCU SEVER —ZAPAD A TO JE PRAVAC NORMALHEMIGRACUE. ZATIM JE SVETLOSTPROPUSTENA NA OGLEDALA PRIRAZUCITIM UGLOVIMA. PTICE SUMENJALE PRAVAC ZAVISNO 00 UGLASVETLOSTI. EKSPERIMENT JE UTVROlO

- DA PRAVAC KRETANJA PTICA ZAVISISAMO OD POLOZAJA SUNCA. CAK I

KADA GA NE VIDE, A NE ODMAGNETSKIH PQUA KAKO SUVEROVAU NEK! RIOLOZI

%

RAZUCITI METODI OBELEZAVANJA RIBA: I. SISTEM SPACE71. S ETKINSOV SISTEM 3. ZVUCNI SISTEM SA UGRAOtNIMMINUATURNIM OTPREMNIKOM KOJI RADI OKO STO CASOVA^ .KOPLJE. MARKIRANJE 5. PITERSONOV SISTEM- KOJI JE

NAJCESCE U UPOIREBI. 6. PLASTICNA MARKICA SA ZATVORENOM TUBOM U KOJOJ SU NA HARTIJI ISPISANI PODACI

57

HOBIMNOCI AMATCRI I N£ POMISUAJU OA PRAV£ CRTANE FILMOVE. PLASECI SE '

DA NEMAJU DOVOUNO CRTACKOC TALENTA. ALI. NlSU U PFIAVU. JER SE I '

SA MALO SMISLA lA CRTANJE MOGU SNIMITI ODUC\l KOLAt-CRTANi1

flLMOVI. AKO -REUSER- IZMASTA ZANIMUIVU RADNJU SA DOSTA UZBU- '

DENJA I HUMORA. EVO VAM SAUSE DA SE S4 MIWMALWM TROSKOVIMAIZRAZITE a ANIMIRANOM FILMU

Kolaz — filmu vasem stanu

0</IH DESET ELEMENATA IZilEZANIH00 CVfISTOa-PAPIFIA UOGU SAUALO rnuDA OZIVETI UK ‘CIKAGUSE-. ON CE DA SETA OCIMA.DA Se SMEJE, TUGUJE. PLAZI JEZIKA DA PHI TOM KINO-AMATEH NlJElUAO NIKAKVE MUKE SA CPTANJEM

POKHETI USTA I OCIJU MOGUPRUATNO DA OZIVE NA PLATNU I

NAJPROSTIJI UK -GLUMCAt. NAAUTORU JE DA IZMISUA RADNJE I

DA ODLUCUJE O BPZIM POKRETA

I.OVAC I PAS MOGU PROSETATI KROZ CITAVU SUMU. ADA IM SE PRI TOM POMERAJU SAMO DEVET DEUOVA. DOK,KORACAJU U MESTU I KUMAJU GLAVAMA. CRTEZ SUMECE SE ISPOD STAKLA POSTEPENO POMERATI 0SUPROTNOM PRAVCU

-CLUMAC- KICA SKLOPLJEN JE IZ 16 KQNCEM POVEZANIHDELOVA. ON CE U FILMU MOCI DA TRCI. SKACE, PAOA.

USTAJE SEDA. JEDE. iGRA FUDBAL..

AKClJA GALAKSlJEPRETPLATA 73.

RADI USAVRSAVANJA PRAKTI6NIH ZNANJA. U6ENICI ELEKTROTEHNICKESKOLE -NIKOLA TESLA- U BEOGRADU, U SARADNJI SA NIP -DUGOM-, NASUSU NACIN KAKO DA OSTVARE SVOJE PLANOVE. REC JE 0 AKClJI -PRETPLATAIZDANJA -GALAKSUA- I -^RAKTICNA 2ENA-. O/OM AKClJOM SKOLA 6EAKVMUURATI ZNACAJNA FINANSIJSKA SREDSTVA. KOJA CE NIP -DUGA-DATI SKOLI SVAKE GODINE, POD USLOVOM DA PRETPLATNICI KOJE SU PRO-NASU UCENICI TE SKOLE I IDUCE CODINE OBNAVUAJU PRETPLATU NA OVA-DUGINA- IZDANJA. SREDSTVA ZARADENA NA OVAJ NACIN SKOLA CEISKORISTITI ZA EKSKURZIJE, MATURANTSKE VECERI, ZA NABAVKU SPORTSKEOPREME. ZA INSTRUMENTS U FIZICKOM lU HEMUSKOM KABINETU I SUCNO.POSEBNO JE ZNACAJNO DA CE NA OVAJ NACIN -GALAKSUA- STECIVELIKI BROJ NOVm CITALACA, NAROCITO MEOU SREDNJOSKOLSKOM OMLA-DINOM. KOJA JE SVE VISE ZAINTERESOVANA ZA PROBLEME I 08LASTI KOJE-GALAKSUA- OBRADUJE. ZATO SMO POSETILI ELEKTROTEHNICKU SKOLU-NIKOLA TESLA. DA VIDIMO KAKO I POD KOJIM USLOVIMA OVI UCENICI UCE

Zelja zvana kom

Prisustvovali amo £asu profesora

Aieksandra Sfjerkovfda.

>>Za Sta sluzi ovaj instrument? . .

.

Pokazi mi, Zorane. kako se a njim ru*

kuje . . Koliko je domasaj na sekun-daru, koliki je preobrazaj? Ko zna ko-

liko Je to ampera . . . ?«

Cuje se rad starih i dotrajaiih ure-

daja; ucenici iziaze na tablu, crtaju,

dok drugi za to vreme praktibno rade.

Svi SU pronagli za sebe posao, Jer ov-

de se onl osposobljavaju da sutra

privreduju. Koliko i kako sti£u novaznanja iz nauke i tehnike. iz domenanjihovog interesovanja? Danas, kadse fond naucnib informacija konstant-

no povecava, da li je Sovek u stanju

da sve to registruje? Na koji naiin

sve to postici, s obzirom da naii na-

stavni program! nisu u stanju da buduBveobuhvatni?

Boiko Jarcevic, uienik treieg raz-

reda Elektrotehniike skole kaze:— Uislim da bismo zaista bill ne-

moini u sticanju novih znanja iz na-

uke i tehnike. pa i drugih oblasti dakao dopunu za skolski program ne ko-

ristimo HGalak$iju«. To je jedinf ju-

goslovenski list koji na popularan i

strucan nacin pruza informacije iz as-

tronomije, astronautike, fizike. ekolo-gije i drugih naucnih disciplina kojih

nema u nastavnim programima naiih

Saznali smo i to da se. prihvata-

]u6i ovu akciju, u jednom razredu oveikole od 29 uienika 26 vei pretpia-

tilo na xGalaksiju*. Upitali smo Ziat-

ka Bondia sta misli o »Galak$iji« kaopredmetu interesovanja njegovih ko-

lega?

Galaksija br. 14

I. Maja

— »Galaksija« ne samo da jepredmet interesovanja. vec je i pred-met postojanja medu nama. S obzi-

rom da je nastavni program ograni-ien, ne vidim drugu mogucnost pro-iiienja naiih znanja iz oblasti koje ienam naroiito biti potrebne u naiempozivu. Hteo bih ovom prilikom damojim kolegama preporucim oGaiak-siju« kao jedinu mogucnost za proii-renje znanja.

— Pored toga ito »Gaiaksiji« dugu-jeno zahvalnost na zaista bogatom iz-

boiu i struino odabranim temama —pre svega mislim na nas nastavnike—sada imamo mogucnost da uieicemu akciji kPRETPLATA 73a realizujemoneke s/oje pianove. To ce. ujedno, bi-

ti odgo/or na pitanje; kako i u kakvimusiovina radimo? Mi ovde imamo In-

strumenata za praktiCan rad sa uie-

nicima, ali to je sve stare i nedovolj-

no. Zato smo odlu^ilF da sredstva ko-

ja zaradimo u ovoj akeiji uto2imo za

nabavku kompjutera za praktienu obu-

ku ucenika. Kompjuter koji sada ima-

mo (e prvi koji je u na$oJ zemlji ra*

den. Danas je on izbacen iz upotrebe

jer moguenosti novih kompjutera su

I

mnogo vece. Osim toga, za nale uce-

nike potrebna je siroka struenost, Sa-

mo takav tip struenjaka odgovara na-

§oJ privredi. Akeijom oPRETPLATA

73« imamo dvostruku korist. List ye6

pjutergodinu dana koristimo u nastavi za

teoriju, a sada poboljsavamo usioverada na prakticnom usavrsavanju zna-n|a nasih ucenika— rekao nam je pro*fesor Aleksandar Sijerkovi^.

Otisli smo iz ove skole sa utis-

kom da ce se kroz dva meseca, koli*' ko traje ova akeija, ucenici obucavati

na novim kompjuterima nabavljenlmsvojim sopstvenim radom .i zalaga-njem. Jer ucenici ove ikole s nastav-nikom Aleksandrom Sijerkovicem od-iu£ili su da sami ostvare ve£nu tez-

nju povezivanja teorije sa praksom.

PfIOVBRAVANJE ZNANJA: UCENICIELEKTROTEHNICKE SKOLE ‘NIKOLATESLA‘ NESTRPUIVO OCEKUJUNABAVKU NOVIH INSTRUMENATASAMO SOPSTVENI RAD: PROPESORALEKSANDAR SIJERKOVIC, JEOAN ODREALIZATORA AKCIJE -PREIPLATA 73-

61

KVIZ ..GALAKSlJE"

Sta znateo pcelama?COVEKU RASTU ZAZUBICE ZA MEDOM JOS OD VREMENA KAD GA JE MO-GAO DOBITI JEDINO OD DIVUIH PCELA. IZRAZ .MEDENI MfSfC. fPOnCf ODNEMACKOG JEZIKA) NASTAO JE OTUD STO NEMCI PRAVE OD MEDA PICEKOJIM PROSLAVUAJU OBREO VENCANJA. TOLIKO O MEDU I ONOM STO JE

3.

PCELE UBAOAJU UUDE. AU TO CINE I MEDUSOBNO. 2AOKA IM SE KRIJE UKESICI 8MESTENOJ PRI KRAJU TRBUHA. ONA SE ISTURI dlM JE PCELA ZATRE-BA ZA ODBRANU. STRUKTURA I FUNKClJA OVE ZAOKE JE VEOMA KOUPLIKO*VANA. KAD SE ZAOKA ZABODE, OTROV IZ KESICE ULAZI U TELO ZRTVE.KOJA 00 OVIH PCELA UG1NE NAKON STO UBOOE COVEKA A RETKO UMIREKAD UBODE DRUGU PCELU?

V A

4.

KAO PCELA NABAVLJAC MADE NOVI iZVOR HRANE, VRACA SE U KOSNICUPLESUCI U LETU. OVISNO 0 VRSTI PLESA. OSTALE PCELE CE ZNATI PRAVAC 1

UDAUEN05T HRANE.KOJI OD OVIH .PLESOVA. 2NACI: CVECE — IZVOR HRANE — UOAUENO JEOKO 10 METARA’

S. DRAGOCENA FUNKClJA MEDONOSNIH PCELA JE UNAKRSNO OPLODAVANJE.KOJE ONA OBAVUA PRENOSENJEU POLENA SA CVETA JEDNE BIUKE NA CVETDRUCE BIUKE ISTE VRSTE.KOJA OD OVIH PCELA JEDINA M02E OA OPLODI CRVENU DETELINU?

RE8ENJE KVIZA — NA STRANI 62

Mila enciklogedlio )iColaksi|e«

Rekenie kviio iiRolaksileii (so sliane Bl)

VelikonI nouke i lehnike

David

SvarcDavliia £vi>ru. iAvekai Iz bogstih slavon-

sklh luma, zahvatlls ja 1EB90. godine -balon'

ska groznica-. Zabv8l|ujua!l avajlm trgQvai-

kim vrilnama poatao |e vlatnik ogromnogkomplekaa luma I vallke pilare I tada. ustalnoj tret sa konku'anitima. poCao fe dausavrlava gatar za pravljienia dasaka. U kon,alniktorakom poalu brzo Ja aapradovao. Teh-

nlika l malamatilka literatura sve Vila auga obuzlmali. dok jednoga dana poneaanmllliu da aagradi vazduini brad od matalakoji ca bill stabitan. olporan I sposaban dandolt vetrovima. ni|e iwpuatio rodnu Slavoniju I otilao u nemadku fabnhu novog me-

David Svarc zaposlio ae u labrici i na-

einlo lopstvanu laboralorlju. Odmah |e shva-

tio da |a aluminijum zbcig svoia male spacl-

fidna tallna. dvrstoda I titporrosti vaoma po-

godan materijal za Izradu vazdutnih lada. Ulaboratorlji neprasteno ja izvodio na|razll-

dltlja eksperimanta. lagirao alumlni|um aadrugim matarl|alima gradio protollpova dl-

rlzabla. usavriavao planove. Uadutlm. skupiogledi pojall au sve — casim Svarcova napo-kolebl|lva lelle da nadini vazduini brod ko|l

nade biti igradka vazduiniih struia.

Svoje planove ponudio |e Austri{i. i bioodbl/an. Onda su ga pradortioat I upornostdovall do Buslje Tamo (a neumorno, danI nod. obuzel alvaraladkom groznicom gra-dio avoj diriiabi Prv4 letovi bill su uapalni.all kako se bllilo dsn kada Ja trebalo davazduini brod krena na dull put. podele Suds kruze pride o njegovom hapSanju. SvarcJa zbog toga zapalln dir.iiabl. napustio Flusl-

Ju I otiiao u Berlin

Naorulan lalMistvom. u to vrame podlnje

df gradi novi brod. brii i bglji od prelhod-nog. Krslam 1B96 godine. diriiabi {a bloapreman za probnl let. I tada — kada ja pr-

vB vszdulna lada metalne konstrukelje blla

zavrlena. olkazain ja sree Davida Svarca,premoreno nepreatanim radom I razoiara-njima. Stio je to U. Januara 1897. godine.

2ene Davida Svarca pokuSala Je da zavr-ii ilvolnn delo svoga mu2a i u tu avrhu an-gaiovala Jednog privatnog pllota. Metalnibrod uspelno ae digao sa zemlje. Na nesre-cu, motor nlje funkeionisao najbolje. Pilot aeuplallo I ispustio plin Iz cillndra. Dirliabl aenaglo apustlo i razblo.

Jedan Istorljaki dogadsi zavriio aa neua-peino. All, iz log pepela drugl su izvukliogromna iskustva i ubrzo aagradlll vazdulnelade, kojlma au ae podotkom ovnga veka di-

vili nail dedovi

62

]

FOTO-DOKUMENTI

Kadpadnekap

Kad kap padne na povrsinu tec-

nosti ( 1 ). obrazuje se minijuturni kra-

ter (2 ), slican kraljevskoj kruni a za-

tim se iz njega unaokolo po ivici ob-

razuiu mlazevi. Oni se dele u mnos-tvo kapijica (3) i tada zidovi kratera

splasnu (4). Pojava. time ne prestaje

jer odmah zatim iz sredista ranijeg

kratera iskace minijaturni gejzir IS)

— ovaj stub tecnosli (nazvan mlazomREJLIJA), moze ponekad da se "Steg-

ne« (6) i da se podeli u jednu Mi vise

kapijica (7; 8: 9 i 10).

Rejii Je ovu pojavu objasnio poja-

cavanjem nestabilnog talasa na povr-

sinu stuba (11: 12; 13 i 14).

Poznato Je da su Rejiijeve kapijice

nosioci efektriciteta i da je zato vaz-

duh u blizini vodopada Mi tusa negati-

vno naelektrisan.

Isirazivaci Odeljenja za atmosier-ske nauke u Vasingtonu P. V. Hops i

E. Dz. Kizvini u jednom ogledu pustall

su kapi desiMisane vode precnika 3

mm kroz otvor na paplrnom filtru ko-

ji je podesen za merenje vode. Ovajpapir. poslavijen na nekoliko milime-lara od povrsine suda, lakode omogu-cava odredivanje broja kapi koje na-

staju pri prskanju. Ove kapijice se po-

javljuju tek kada je visina pada iznad

to cm. Od ove visine pa do 10 meta-ra. broj kapijica se povecavao proporcionalno. ZanimIJivo je da proces nije

isti, ako kapijica pada sa visine iznad10 m. Tada brzina udara spre£ava ob-

razovanje kratera: umesto njil) obra-

zuje se mehur.

Da bi odredMi kolidinu naelek;ri-

sanja. istrazivaci su puslili da kapiji-

ce padaju izmedu vertikalnih ploca,

kondenzatora. Skretanje kapijice kaploci pod uticajem elektricnog polja i

omogucMo je da se utvrdi njihovo ne- I

gativno naelekirisanje koje je sraz- I

memo precniku kapijice.

•iTTA S£ SVE DESAV^^^Ef^JKAKAi^ieOrJ^iA^AD^^A POVnSINUNOSTI S VISINE OD 30 CM? TOk OVk POJAVE MOGUCE JE PRATITI JEDINO

ULTRABUZOM FOTOGRAfUOM, KOJA SVt V'3t DUPRiNOSi NAUC' 3ELE2ENJEMtdiATKOTnAJNIH DOGADAJA. PRU2A VA^ Ft PRILIKA DA MIPNO RAZCLEDATEI- lAZA OVE TRENUrNE FUtCKE POJAVt SNIMANF U RAZIAACIMA ODNIHOIIFO SrOTIH DELOVA .-ilKUNUl

KOMPJUTER SIMULIRA SVET

PILOT SKRECE AVION KA DRUGOM MLAZNJAKU. STO MUSB VISE PRIBUiAVA. SUKA MLAZNJAKA POSTAJE SVEVECA. AKO AVION POCNE DA SE SPUSTA, TLO SE PRI-

BLIZAVA. A NEBO NESTAIE.U STVARNOSTI. PHOT NE LETI. NEGO SEDI ZA KOMAN-DAMA y SIMULATORU. TLO. NEBO I ZUTI MLAZNJAK SUVERNE SUKE PROIZVEDENE PREKO TRI PROJEKTORAKOJIMA UPRAVUA KOMPJUTER. SIMULATOR SLUZI ZARAZVIJANJE AVIONSKOC DIZAJNA. TRENINO PILOTA I

ISPniVANJE SISTEMA ZA SPASAVANJE U SLUCAJUSUDARA U VAZDUHU