polozaj zemalja u razvoju u svetskoj privredi
TRANSCRIPT
Eco
nom
ic A
nnal
s no
165
, Apr
il 20
05 -
Jun
e 20
05
185
Bogdan Ili} *
PERSPEKTIVE RAZVOJA ZEMALJA U TRANZICIJI
DEVELOPMENT PERSPECTIVE OF TRANSITIONAL COUNTRIES
APSTRAKT: Krajem XX veka dolazi doafirmacije i razvoja informati~ketehnologije, a time i do transformacijeindustrijske u informati~ku, odnosno»novu ekonomiju«. Ona menja i ljude iprilike. Dolazi do ja~anja uloge i zna~ajanematerijalnih faktora, tako da pre-duzetni{tvo i informacija zasnovana naznanju postaju najzna~ajniji reursi.Internet postaje osnova »nove ekonomi-je«. On menja na~in na koji ljudi posluju,u~e, istra`uju i komuniciraju, snosi teretadministracije, menja na~in konkurenci-je, smanjuje tro{kove poslovanja, preska~enacionalne granice i dovodi do procesaglobalizacije svetske privrede.Zemlje u tranziciji se moraju uklopiti u temoderne tokove razvoja tako {to }e for-mulisati svoju strategiju nacionalnograzvoja i utvrditi svoje komparativne
prednosti u uslovima »nove ekonomije«.Te prednosti su, pre svega, u visokokvali-fikovanoj i obrazovanoj mla|oj radnojsnazi koja brzo u~i i osvaja nova znanja isposobnosti, smanjenim transakcionimtro{kovima, skra}enju pojedinih fazarazvoja koje su pro{le visokorazvijenezemlje, kori{}enju iskustva razvijenihzemalja, ostvarivanju nau~no-tehnolo{kog progresa, porastu produk-tivnosti rada i sl. Pri tome se tu|a iskust-va moraju inovirati i prilago|avati svo-jim materijalnim i dru{tvenim uslovima,a ne kopirati. Time je mogu}e da sepojave »evropski mali tigrovi«, sli~nopojavi »azijskih malih tigrova«.KLJU^NE RE^I: »nova ekonomija«,internet, informacija zasnovana na znan-ju, tranzicija, globalizacija
* Ekonomski fakultet, Beograd
SAOP[TENJA/COMMUNICATIONS
POJMOVNO ODRE\ENJE »NOVE EKONOMIJE«
Izraz »nova ekonomija«1 (new economy) pojavio se poslednjih decenija XXveka sa tranzicijom industrijskog (kapitalisti~kog) u postindustrijsko (informa-ti~ko) dru{tvo. On treba da objasni nove ekonomske, socijalne, kulturne i drugepromene uslovljene pojavom informati~kih i komunikacionih tehnologija, od-nosno pojavom Interneta.2 Pored ovog naziva u literaturi se sre}u jo{ i nazivi
Eko
nom
ski a
nali
br 1
65, a
pril
2005
. - ju
n 20
05.
186
Bogdan Ili}
ABSTRACT: The end of 20th centurywitnessed the affirmation and develop-ment of information technology as well asthe transformation of industrial intoinformation, "new economy", whichcaused changes in people and circum-stances. The role and importance of non-human factors was increased, causingenterpreneurship and knowledge-basedinformation to become the most signifi-cant resources. The Internet became thebasis of the "new economy". It changes theway of doing business, studying, research-ing, communicating and competition. Italso reduces operating costs, crossesnational borders and leads to the globali-sation of the world economy.
Transitional countries have to fitinto modern development flows by formu-lating their own strategy of national
development and establishing their owncompetitive advantages in conditions of"new economy". These advantages lie pre-dominantly in highly qualified and skilledyounger labour which learns fast andadopts new knowledge and skills, throughreducing transactional costs, shortening ofcertain development stages through whichdeveloped countries have already gone,using their experience, scientific-techno-logical progress, a rise in work productivi-ty, etc. Experience of other countriesshould be innovated and adapted to one'sown material and social conditions, notcopied. This enables the emergence of"European small tigers", which are simi-lar to "Asian small tigers".KEY WORDS: "new economy", Internet,knowledge-based economy, transition,globalisation
1 Detaljnije o tome videti na{ rad Informati~ko dru{tvo i nova ekonomija, SD Publik, Beograd,2003.
2 “Imaju}i ovo u perspektivi, poseban zna~aj bi trebalo dati razvoju Interneta, koji }e sepro{iriti na uvek aktuelna polja ekonomije, kao i na prate}a politi~ka i kulturolo{ka pitanja.Internet – zajedno sa svojim tehnolo{kim, insttitucionalnim i kulturolo{kim okru`enjemje osnov nove ekonomije koja se pojavila na kraju pro{log veka (podvukao B.I.). Ipak, nepostoji ne{to poput “nove ekonomije”; postoje samo nove tehnologije proizvodnje i distribu-cije, koje ipak, da se ne varamo, “imaju kvalitativni uticaj na poslovanje... Internet menja svet:prvo u najrazvijenijim zemljama, a onda kako im se sfera delanja {iri, tako|e i druge oblastiglobalnog sela, zato {to mre`a (oznaka za novu ekonomiju, prim. B.I.) menja na~in na kojiljud komuniciraju”... Internet menja na~in na koji ljudi u~e i istra`uju, snosi teret administra-cije, i ima uticaj na {irenje zabavne industrije... Internet bi pre trebalo porediti sa pismeno{}u.
»digitalna ekonomija«, »mre`na ekonomija«, »ekonomija znanja«, »mozgovnaekonomija« i sl. ~ime se `eli naglasiti dominantni uticaj odre|enih ~inilaca naekonomiju XXI veka. »Nova ekonomija« nastaje kao rezultat slede}ih procesa: 1)informatike; 2) privatizacije; 3) deregulacije i 4) globalizacije.
„Nova, informati~ka ekonomija”, sli~no kao i stara industrijska ekonomija,zavisi od konkurencije, tehnologije, dr`avnih mera i mnogih lokalnih i globalnihuslova. Me|utim, za razliku od stare ekonomije gde je osnovni podsticaj davalakonkurencija na doma}em (lokalnom) tr`i{tu, u „novoj ekonomiji” osnov kon-kurencije ~ini ona koja deluje na svetskom (globalnom) tr`i{tu. Stara ekonomijaje osnove svoje konkurentske sposobnosti nalazila u jeftinoj radnoj snazi, sirovi-nama i energiji i tehnologiji mehanizacije, a tek kasnije i automatizacije, dok„nova ekonomija” svoju konkurentnost zasniva na visokim tehnologijama,znanju i inovacijama, novom (globalnom) povezivanju (umre`avanju) i strate-{kom udru`ivanju krupnih kapitalisti~kih preduze}a – multinacionalnih i tran-snacionalnih kompanija (TNK). Su{tinu „nove ekonomije” ~ini znanje, tako damenad`ment znanja (knowledge management) ~ini osnovu na kojoj nastaje irazvija se „nova ekonomija”. Time intelektualni kapital zauzima dominantniudeo u ukupnom kapitalu firme. Znanje postaje najva`niji oblik imovine predu-ze}a, nasuprot materijalnim faktorima koji su ~inili domantni udeo kapitala ustaroj ekonomiji.
Internet je klju~na infrastruktura koja omogu}ava nastanak i razvoj „noveekonomije”. On putem niza novih poslovnih operacija, kao {to je na primerelektronsko poslovanje (e-business ili e-commerce), a posebno putem tri pod-ru~ja odnosa: odnos firma – firma; firma – kupac i firma poslodavac, stvara no-ve, povoljnije uslove poslovanja, ne samo lokalnog, nego i globalnog (svetskog)zna~aja. Znatno ve}a revolucija u „novoj ekonomiji” o~ekuje se od mobilnog in-terneta. Zato osnovni uslov konkurentske prednosti u „novoj ekonomiji” nalazise u neprekidnoj proizvodnji novog znanja, tj. u permanentnom obrazovanju inau~no-istra`iva~kom radu. Sve je to uslovilo borbu za privla~enje sposobnihmla|ih kadrova u razvijene zemlje, tako da se neprestano vr{i „odliv mozgova”(brain drain) iz nerazvijenih u razvijene zemlje. Tako nerazvijene zemlje besplat-no {koluju svoje najsposobnije kadrove za razvijene zemlje, ~ime se, pored veli-kih kamata na skupe i nepovoljne kredite, osiroma{uju nerazvijene zemlje i jo{
Eco
nom
ic A
nnal
s no
165
, Apr
il 20
05 -
Jun
e 20
05
187
Perspektive razvoja zemalja u tranziciji
Pre jednog veka, dru{tvo je moglo grubo da se podeli na one koji mogu da ~itaju i pi{u i nep-ismene. Sada sli~na podela mo`e da se napravi na one koji imaju pristup internetu i na onekoji nemaju mogu}nost da ga koriste. Ovo je polje gde }e se odigrati borba za ve}u produk-tivnost i samim tim bolji `ivotni standard (podvukao B.I.).”, G. Kolodko, The “New econo-my” and Old Problems – Prospects for fast growth in Postsocialist Countries, TIGER WP SeriesNo 9, Warsaw, June 2001, pp. 3-8
vi{e pove}ava jaz u nivou razvijenosti zemalja sveta (atomska bomba XXI veka)3.Ovim se pove}ava i tehnolo{ka zavisnost nerazvijenog sveta, pa i zemalja u tran-ziciji, a time ugro`ava i njihova ekonomska, finansijska, zatim vojna, politi~ka isvaka druga nezavisnost. To je put nestanka dr`avnog i nacionalnog suvereniteta.
Zna~ajnu karakteristiku „nove ekonomije” ~ini afirmacija novih simbolaekonomije, odnosno uspon tzv. ekonomije simbola (symbol economy), odno-sno ostvarivanje brzih, globalnih transfera nominalnih, simboli~kih i virtuelnihvrednosti (bezgotovinska pla}anja, me|unarodna trgovina i spekulativni posloviakcijama, me|unarodne bankarske transakcije i sl.). Vi{e nije potrebno fizi~koprisustvo kupaca i prodavaca, pa ni same robe, novca, nov~anih surogata i deri-vata, vlasni~kih prava i sl. kao ni drugog „tr`i{nog materijala” da bi se kupopro-dajni posao zaklju~io, jer se sve obavlja elektronski putem Interneta. Time realnisektor (proizvodnja) za neke u~esnike globalne privrede ima sve manji zna~aj uodnosu na tzv. finansijski sektor: koli~ina novca u opticaju, cene, kamatne stope,krediti. To je, razume se, samo privilegija razvijenih i bogatih zemalja. Zbog toga,strategija „nove ekonomije” koja se oslanja na znanje i nove tehnologije kao naj-va`nije faktore ekonomskog rasta i razvoja, podrazumeva stvaranje novog „insti-tucionalnog ambijenta” i novih tr`i{nih institucija, kao i novu ulogu proizvodnjei dr`ave u ekonomiji (vo|enje makroekonomske i socijalne politike) u procesuekonomske globalizacije.
U uslovima „nove ekonomije” menja se na~in funkcionisanja privrede poduticajem informati~ke tehnologije. Dolazi do promene u organizaciji proizvod-nje (mre`na organizacija kao kooperacija bez nadre|enih i podre|enih), menjase zna~aj i uloga faktora proizvodnje (dominacija nematerijalnih u odnosu namaterijalne faktore proizvodnje, informacija zasnovana na znanju i inventivno-sti postaje najzna~ajniji faktor proizvodnje, menja se struktura proizvedene vred-
Eko
nom
ski a
nali
br 1
65, a
pril
2005
. - ju
n 20
05.
188
Bogdan Ili}
3 »Tako, na primer, samo iz SR Jugoslavije je u periodu 1992-1995. oti{lo u Kanadu 2.615nau~nika prirodnih nauka, in`enjera i matemati~ara; 271 nau~nika iz raznih oblastidru{tvenih nauka i 342 lekara i medicinskih stru~njaka. To je dovoljno da se formira nekolikove}ih instituta ili ~ak univerziteta (videti op{irnije u ~asopisu Direktor, 4/2001). U istom brojupomenutog ~asopisa citirao sam izjavu engleskog fizi~ara A. Wolfendalea (prenetu u ~asopisuCORDIS focus od 18. decembra 2000.), ina~e aktuelnog predsednika Evropskog udru`enjafizi~ara, koji predla`e uvo|enje kompenzacije od ~ak milion funti (milion i po evra) za svakog“izgubljenog” (lost) nau~nika u procesu brain-draina prema SAD. Bogata Engleska nije spre-man da daje besplatne poklone jo{ bogatijoj Americi, ali zato su tu “plemenite i galantne zeml-je”, kao {to su Srbija i Crna Gora i mnoge druge zemlje u tranziciji koje potpuno besplatno“izvoze” svoj ljudski i posebno intelektualni kapital.«, S. Pokrajac, Tehnologijzacija i global-izacija, Beograd, 2004, str. 83, fusnota br. 76. Ocenjuje se da je samo odlaskom visokokvali-fikovane radne snage iz Zajednice SCG u periodu posle 1990. do danas odliveno u visoko-razvijene zemlje preko 12 milijardi dolara.
nosti (dominacija opredme}enog nad `ivim radom), menja se na~in raspodele,razmene i potro{nje (digitalna ekonomija). Proizvodnja se robotizuje, postajefleksibilna, prilagodljiva kupcu i sl. Nije vi{e najte`e proizvesti, ve} je mnogo te`eproceniti kada, gde, kako i za koga proizvesti. Dolazi do promene strukture, zna-~aja i pojavnog oblika inputa. Informacija poprima dvostruku ulogu. Ona posta-je i input i output. Time se menja i ljudsko znanje i ve{tine kao inicijalna kapsulakretanja informacija. Znanje ~ine ~etiri uzajamno povezane celine: 1) znati {ta;2) znati za{to; 3) znati kako i 4) znati ko. Na zna~aju sve vi{e dobiva primenjenoznanje, jer se njime najbr`e dolazi do prave informacije i njene primene u kon-kretnoj proizvodnji, mada su fundamentalna nau~na istra`ivanja osnov dru{tve-no-ekonomskog progresa na makro nivou.
Ono {to posebno odlikuje razvoj informati~ke, globalne, odnosno »noveekonomije«, jeste njen nastanak i razvoj u veoma razli~itim kulturnim i nacio-nalnim sredinama: u Severnoj Americi, Zapadnoj Evropi, Japanu, Kini, Rusiji iLatinskoj Americi, kao i njen planetarni okvir. Ona uti~e na sve zemlje i dovodido multikulturnog, globalnog okvira. Raznolikost svetskih kultura u kojima in-formati~ka (nova ekonomija) nastaje i razvija se, ne isklju~uje mogu}nost posto-janja zajedni~ke matrice organizacionih oblika u procesima proizvodnje, raspo-dele i potro{nje. Bez takvih organizacionih oblika ni informati~ka tehnologija, nidr`avna politika, ni strategija transnacionalnih kompanija i sl., ne bi mogla pove-zati naiconalne ekonomije u jedinstveni globalni sistem. To se obezbe|uje orga-nizacijama i institucijama. Organizacije ovde predstavljaju specifi~ne sistemesredstava usmerenih na ostvarivanje specifi~nih ciljeva. Institucije podrazumeva-ju organizacije s autoritetom potrebnim za obavljanje posebnih zadataka u imedru{tva kao celine (MMF, SB, STO).
Uspon informati~ke, »nove ekonomije« obele`en je, dakle, razvojem noveorganizacione logike koja je povezana teku}im procesom tehnolo{kih promena.Interakcija izme|u nove tehnolo{ke paradigme i nove organizacione logike pred-stavlja istorijsku okosnicu informati~ke »nove ekonomije«.4
Bitnu razliku izme|u „stare” i „nove” ekonomije pokazuje slede}a shema:
Eco
nom
ic A
nnal
s no
165
, Apr
il 20
05 -
Jun
e 20
05
189
Perspektive razvoja zemalja u tranziciji
4 Videti: Manuel Castells, Uspon umre`enog dru{tva, Zagreb, 2000, str. 184-234
Izvor: Atkinson i Court (1998); Renko, N. i dr. (2000)
[ANSE ZEMALJA U TRANZICIJI U USLOVIMA »NOVE EKONOMIJE«
U ekonomskoj teoriji jo{ uvek su prisutna dva koncepta razvoja nerazvijenihzemalja. Po jednom konceptu ubrzaniji razvoj nerazvijenih zemalja ostvari}e semaksimalnim kori{}enjem raspolo`ivih proizvodnih potencijala date zemlje:radne snage, prirodnog bogatstva i tehnike adekvatne dostignutom dru{tveno-ekonomskom razvoju. Po drugom konceptu, nerazvijene zemlje moraju primen-jivati najsavremeniju tehnologiju u svom razvoju, kako bi dostigle razvoj visoko-razvijenih zemalja. Ovaj drugi koncept kao realan dokazali su u svojoj praksi Ja-pan i novoindustrijalizovane zemlje Isto~ne Azije (tzv. »mali azijski tigrovi«).Otuda »nova ekonomija« mo`e biti nova, realna {ansa razvoja zemalja u tranzici-ji, s tim da se umesto imitacije koriste inovacije dostignu}a dru{tveno-ekonom-skog razvoja, {to mora biti prilago|eno specifi~nim uslovima svake pojedinezemlje u tranziciji.
Eko
nom
ski a
nali
br 1
65, a
pril
2005
. - ju
n 20
05.
190
Bogdan Ili}
OKOLINA “Stara ekonomija” “Nova ekonomija” Tr`i{na dinamika Niska Visoka Nivo konkurencije Nacionalna konkurencija Globalna konkurencija Izvori konkurentske prednosti
Niski tro {kovi, diferencijacija fokusiranja
Inovacije, kvalitet i brzina isporuke “totalne usluge”
Klju~ni pokreta~i rasta Jeftina radna snaga i kapital (proizvodni ~inioci)
Znanje, ideje, inovacije, tehnolo{ka infrastruktura
Klju~ni tehnolo {ki trendovi
Mehanizacij a i automatizacija
Digitalna komunikacija i virtualizacija
PREDUZE]E “Stara ekonomija” “Nova ekonomija” Prevladavaju }i oblik organizacije
Hijerarhijska; birokratska Preduzetni~ka; umre`ena
Organizacija proizvodnje Masovna proizvodnja Fleksibilna pro izvodnja, prilago|ena specifi ~nim zahtevima kupaca
Zna~aj istra`ivanja i upravljanja znanjem
Nizak do srednji Jedan od klju ~nih izvora konkurentne sposobnosti
Odnosi s drugim preduze}ima
Konkurencija Saradnja kroz strate {ka partnerstva
Danas, kao {to je navedeno, Internet menja na~in na koji ljudi u~e i istra`uju,snosi teret administracije, i ima uticaj na {irenje visoke tehnologije. Ovo je poljegde }e se odigrati borba za ve}u produktivnost i bolji `ivotni standard.
Internet revolucija stvara priliku da se ubrza razvoj u svakoj zemlji, iako do-nekle ne}e sve zemlje mo}i da iskoriste ovu {ansu do kraja, kao {to ni ekspanzija`eleznice u XIX veku nije donela iste koristi svima. Ono {to je danas potrebno jeodgovaraju}a infrastruktura i neophodne institucije. Kreativna upotreba Inter-neta u kontekstu razvojne strategije zemalja u tranziciji zahteva plansku podr{ku,zato {to nije „nova ekonomija“ ta koja se razvija kao novi, ~etvrti sektor. Nekadadavno obrada zemlje i va|enje minerala je odlu~ivalo o internacionalnoj ko-kurentnoj sposobnosti i stopi rasta. Tako }e od kriti~ne va`nosti u XXI vekubiti ~etvrti sektor - Web ekonomija (Internet ekonomija) i moderne digitalnetehnologije koje }e pro`imati sve oblasti ekonomske aktivnosti.
Internet revolucija i ekspanzija kompjuterskih mre`a - prisutni su u najrazvi-jenijim zemljama, ali smanjeni na marginalnu poziciju u manje razvijenim zem-ljama {to }e imati daleko {ire posledice nego {to se danas predvi|a. Internet obli-kuje Zemlju danas. Postojalo je vreme kada je svet bio definisan geografskim ipoliti~kim barijerama. Ali danas vi{e nije mogu}e izolovati Amazonski Basen, Ti-bet ili Namibijsku pustinju. Nijedno mesto vi{e nije „predaleko“. Pre smo govo-rili o „smanjivanju sveta“, u smislu vremena potrebnog za putovanje, slanje robe,transfer kapitala ili prenos informacija sa mesta na mesto. Moderni paradoks da-na{njeg sveta je da se on toliko „smanjio“ da je opet po~eo da se {iri, jer Internetbum gura unazad granice „globalnog sela“.
U mnogim vrstama ekonomskih aktivnosti, problem distance i tro{kova jeeliminisan u potpunosti. Jeftin pristup Internetu dozvoljava da ogromna koli~i-na informacija bude transmitovana prakti~no u realnom vremenu, izme|u dvamesta, po ceni koja je gotovo zanemarljiva u bilo kojoj ve}oj transakciji. Ovo jetako|e na~in da se obezbedi odre|eni tip usluga i proda {irok spektar roba - odknjiga i muzike5 do kompjuterskog softvera i tehnologije.
Eco
nom
ic A
nnal
s no
165
, Apr
il 20
05 -
Jun
e 20
05
191
Perspektive razvoja zemalja u tranziciji
5 »Ono {to se dogodilo sa liderom u ovom polju — Web firmom Napster — je veoma pou~no.Tako se najpre ova firma - koja je posredovala u transferu muzi~kih hitova snimljenih nakompjuteru u kompresovanom MP3 fonnatu - veoma znatno ra{irila {irom sveta. Kasnijeipak - posle sudskih postupaka koji su i{li u korist zabrani neovla{}enog kopiranja i usledkoordinisane akcije produkcijskih ku}a koje su bile zabrinute zbog sopstvenog profita -aktivnosti Napstera su se zna~ajno ograni~ile i dovele pod kontrolu. Ovakva vrstasankcionisanja se sve vi{e i vi{e javlja kao posledica {irenja Internet aktivnosti. ^ak iako upo~etku takve inicijative nisu komercijalno orjentisane, one ulaze u sve oblasti gde se sklapajuposlovi, {to ih vodi profitno orjentisano okru`enje. Skora{nje iskustvo Napstera je najboljiprimer za to.“ Videti: J. Woroniecki, New Economy: Illusion or Reality? Doctrine, Practice andthe OECD Perspective, TIGER WP Series ? 5, Warsaw, May 2001, pp. 33-38
Internet ima sli~an uticaj na ekonomski razvoj u sada{njoj fazi na{e civili-zacije koliko je imalo i otkri}e Amerike pre 500 godina. Ono dodaje „staromsvetu“ potpuno novu ekonomsku dimenziju u kojoj pojedinac mo`e da pi{e i~ita, u~i i predaje, istra`uje i razvija, investira i dobija profit, proizvodi odre-|ene robe i pru`a usluge, kupuje i prodaje, skladi{ti i konzumira. Ovo je isto-rijska promena koja obja{njava ne~uven zna~aj sada{njih otkri}a u stalnom pro-cesu globalizacije. Ogromna koli~ina inventivnosti i preduzetni{tva, kao i zna~aj-ni ljudski i finansijski resursi sele se u virtuelni prostor, gde nalaze izuzetno po-voljne uslove za ekspanziju. Ovo pokazuje da vizionari koji su mislili da }e slede-}a velika ekspanzija posle Doba Istra`ivanja biti orjentisana prema svemiru, nisubili u pravu. Naravno, ova vizija se jo{ uvek mo`e materijalizovati, ali doba u ko-me sada `ivimo je doba Virtuelne Ekspanzije. Novi prostor stvara ogromne mo-gu}nosti, tako|e predstavlja neizmeran izazov. Kao i ranije, ne}e svi biti u pozici-ji da iskoriste prednost nove tehnologije. I aktuelni dobici onih koji u~estvuju }etako|e zavisiti od odr`avanja dva faktora koja idu u korak sa va`e}om fazom glo-balizacije - promena politi~kih odnosa i evolucija ekonomskih znanja i menad-`erskih sposobnosti.
Me|utim, tehnolo{ka revolucija sama po sebi nije dovoljna da odr`i socio -ekonomski progres koji ide prema dobu globalizacije. Ono otvara puteve preva-zila`enja psihi~kih barijera i, stoga, ne postoje u principu ekonomski nedostupnidelovi sveta. Iako ne postoje vi{e regioni gde, tehni~ki govore}i, ne bi bilo mogu-}e investirati, proizvoditi, kupovati ili prodavati, postoje druge prepreke - poli-ti~ke i socijalne, kulturne i mentalne razlike, trgovinske i tarifne barijere.6 Preva-
Eko
nom
ski a
nali
br 1
65, a
pril
2005
. - ju
n 20
05.
192
Bogdan Ili}
6 »Verovanje u progresivnu snagu Intemet revoluoije }e ostati samo jo{ jedna iluzija, dok godbude prisutno kulturolo{ko nazadovanje i nepismenost. Prvo, stvar koja je neophodna jesposobnost pisanja i ~itanja, a onda da se to isto radi na engleskom, i tek onda pojedinac mo`eu potpunosti iskoristiti prednosti kori{}enja Interneta, po{to je gotovo 95% svih informacija ipodataka na Internetu napisano na engleskom. Ipak u mnogoljudnim zemljama poput Indije,Pakistana ili Egipta gotovo pola `ena i oko 40% mu{karaca je nepismeno. Ipak sada je jo{neophodnije dati im dodatnu {ansu koju pru`aju globalizacija i „nova ekonomija“, pogotovoimaju}i u vidu fundamentalan progres u edukaciji koji pru`aju. Tako|e veoma je bitno da je upostsocijalisti~kim zemljama (naro~ito u republikama biv{eg Sovjetskog Saveza) znanjeengleskog jezika - koji je lingua franca Interneta i modernog sveta - jo{ uvek na veoma niskomnivou.“ Marcin Piatkowski, The Institutional Infrastructure of the “New Economy” andCaching-up Potential of Postsocialist Countries, TIGER Working Paper Series No. 16, Warsaw,2002, pp. 6-11
zila`enje takvih prepreka zahteva adekvatnu politiku, obzirom da sam tehnolo{kiprogres nije u stanju da ih sve prevazi|e.7
Stari problemi treba da budu suo~eni ne samo sa sredstvima novih tehno-logija, nego i uz pomo} novih politika — uobli~enih prema zahtevima „noveekonomije“ i putevima globalizacije, obzirom da izazov sa kojim smo suo~eninije povezan u tolikoj meri sa hitno{}u „novog ekonomiksa“ (ili npr „e-cono-mics“ - misli se na ekomiju na internetu) koliko sa potrebom za „novom politi-kom“. Takva politika bi trebalo da podrazumeva nove koordinacione mehani-zme, posebno na globalnoj skali, i da obrazuje novi internacionalni poredak, za-to {to je postoje}i neadekvatan prema zahtevima moderne globalne ekonomije.Tako|e postoje kvalitativne promene koje stoje na ovom planu, prouzrokovanerazli~itim faktorima, uklju~ene, ali ne i ograni~ene tehnolo{kim progresom.
Direktne investicije stavljaju u prvi plan kretanje kapitalnih dobara i tehno-logija, tako|e i roba proizvedenih zahvaljuju}i novim (tipi~no vi{e konkurent-nim) proizvodnim potencijalima oslobo|enim kroz investicije. Tako veliki i ra-pidni kapitalni transferi ne bi bili mogu}i bez pove}anja oslonca na ekonomiju saInterneta. Bez Web-a, volumen informacija prene{enih (koji je neophodan uslovefektivnog i profitablinog kapitalnog trasnfera, koji spre~ava pogre{no alociranjeresursa) nikad ne bi dostigao njegov sada{nji nivo. Zapravo, ovo je najzna~ajnijapromena sprovodena kroz Intemet. Prepreke danas vi{e nisu povezane sa obi-mom i koli~inom transfera informacija u zemlje u tranziciji, uklju~uju}i i tajodnos prema proizvodnom procesu i tehnolo{kom napretku, ali jesu sa kapa-citetom da ove zemlje apsorbuju informacije i da ih koriste na razuman na~in(zaostajanje u nivou tehnolo{ke i dru{tveno-ekonomske razvijenosti).
Me|utim, „nova ekonomija“ otvara nove mogu}nosti za sve ekonomije, pa izemlje u tranziciji, iako transfer kapitala i direktne investicije (a onda tako|e i
Eco
nom
ic A
nnal
s no
165
, Apr
il 20
05 -
Jun
e 20
05
193
Perspektive razvoja zemalja u tranziciji
7 »Nasdaq - indeks Ameri~kih „novo ekonomskih“ firmi, koji je rezultat tr`i{ne procenekompanija koje su uglavnom povezane sa proizvodnjom hardvera i softvera, razvojemInterneta i ekspanzijom razli~itih vidova elektronskog poslovanja - je prvo sko~io na preko3.000 poena, a onda dramati~no pao ispod psiholoske barijere od 2.000 poena. Samo tokom12 uzastopnih meseci — izme|u sredine marta 2000. i 2001. - on se smanjio za 57%, padaju}isa 4.568 na 1.972 poena. U istom intervalu, berzanski indeks „stare ekonomije“ npr. DowJones, je izgubio samo 1,6% svoje vrednosti! Nasdaq indeks je do`iveo vrh tokom tr`i{neeuforije na talasu brzog {irenja „novo ekonomskih“ firmi dostigav{i maksimum od 5.043poena, da bi u ranoj fazi „tvrdog sletanja“ Ameri~ke ekonomije u prole}e 2001. pao na dno, tj.1.923 poena. [to se ti~e Dow Jones indeksa, slabljenje ekonomske ekspanzije i promenainvestitorskog pogleda na tr`i{te je dovela do pada od samo 14,9%, i to sa maksimalnog nivoaod 11.720 u vreme vrhunca pa sve do dna od 9.974 poena sredinom marta 2001.“, MarcinPiatkowski, The Institutional Infrastructure of the “New Economy” and Caching-up Potential ofPostsocialist Countries, TIGER Working Paper Series No. 16, Warsaw, 2002, pp. 6-11
transferi tehnologije i menad`mentskih ve{tina) ispadaju naro~ito profitabilne unajrazvijenijim zemljama. To mo`e biti paradoks razvojnog procesa da kapitalnajvi{e ide na mesta gde je ve} u izobilju, ali to je logika kapitalisti~ke akumulaci-je i alokacije, iako se danas kapital seli i u mnoge druge zemlje, pa i zemlje u tran-ziciji.8
Novi element ovog procesa u poslednjoj dekadi je bio uspostavljen uz pomo}veoma velikih finansijskih priliva koji su akumulirani u bogatim zemljama kao{tednja, ali onda su usmereni - u formi direktnih ili portfolio investicija - namanje razvijene ekonomije, uklju~uju}i postsocijalisti~ke zemlje. Ono {to je na-pravilo ovaj proces mogu}im je tranzicija. Kompjuterizacija i posebno ekspanzi-ja Interneta danas olak{ava taj proces. Ovo mo`e da dovede do svetlije razvojneperspektive za Centralnu i Isto~nu Evropu, kao i za odre|ene tr`i{ne ekonomijekoje se javljaju na prostorima biv{eg Sovjetskog Saveza.
Po~etni uslovi razvoja zemalja u tranziciji odre|uju i brzinu kojom }e seusvojiti „nova ekonomija“. [to je jedna zemlja razvijenija u odnosu na drugu,utoliko je ve}a i njena {ansa da iskoristi prednosti koje sa sobom nosi „novaekonomija“.
Me|utim, iako „nova ekonomija“ za sada ima neznatne makroekonomskeefekte u zemljama u tranziciji, izgleda da su mikroekonomski efekti itekako zna-~ajni i pozitivni u odre|enim privrednim granama (kao {to su, na primer, trgovi-na na malo, finansijske usluge, transport). Menad`erski informacioni sistemi za-jedno sa upotrebom e-mejl sistema su najvi{e doprineli pove}anju produktivno-sti rada u Poljskoj, Sloveniji, ^e{koj i sl.
„Nova ekonomija“ je donela ve} neke pozitivne efekte u razvoju zemalja utranziciji – brz razvoj elektronskog bankarstva, elektronske trgovine, internetportala i sl., {to su primeri potencijalne upotrebe savremene tehnologije. Me|u-tim, makroekonomski uticaj elektronskog poslovanja u zemljama u tranziciji jejo{ uvek neznatan. Ubrzan prodor interneta (vi{e od 10% Poljaka je krajem 2001.
Eko
nom
ski a
nali
br 1
65, a
pril
2005
. - ju
n 20
05.
194
Bogdan Ili}
8 »Skoro 6,5% (57,6 milijardi dolara) je absorbovano u 2000. od strane Kine i dodatnih 23%(20,5 milijardi) od strane Hong Konga. Stoga, Kina i Hong Kong - koji zajedno privla~e 80,1milijardi dolara, tj. 8,8% ukupne vrednosti ukupnih stranih investicija - zauzima tre}e mestou svetu, iza SAD (26,6%, tj. 236,2 milijardi) i UK (9,3%, tj. 82,5 milijardi). Tek na ~etvrtojpoziciji se nalazi „motor“ Evropske Unije, tj. Nema~ka u koju su ostale zemlje sveta investirale68,9 milijardi dolara, {to je 7,8% ukupnih svetskih investicija. Sve centralnoisto~ne i postsov-jetske ekonomije u tranziciji su u 2000. apsorbovale oko 27 - 28 milijardi dolara, od ~ega jePoljska dobila lavovski deo od oko 9,3 milijardi. Ovo je tek 0,85% od ukupne vrednostistranih investicija u svetu, ali je ipak ve}e od poljskog doprinosa svetskom output-u koji jeiznosio 0,6%.“, Marcin Piatkowski, The Institutional Infrastructure of the “New Economy” andCaching-up Potential of Postsocialist Countries, TIGER Working Paper Series No. 16, Warsaw,2002, pp. 6-11
godine koristilo internet svakodnevno; taj procenat je jo{ ve}i u Estoniji, Sloveni-ji, Ma|arskoj, ^e{koj, ali mnogo manji u ostalim zemljama u tranziciji), uvo|en-je elektronskog poslovanja (^e{ka, Slovenija, Poljska, Ma|arska) ili poku{ajiuvo|enja elektronske vlade (kao, na primer, u Sloveniji) predstavljaju nove pro-dore u dru{tvo razvijenih zemalja.
Ubrzan napredak u usvajanju inovacija informacione tehnologije ukazuje napotencijalnu tehnolo{ku revoluciju u zemljama u tranziciji. Me|utim, bi}e po-trebno jo{ dugo vremena dok mikroekonomski progres nastao u uslovima „noveekonomije“ ne po~ne zna~ajnije da uti~e na `ivotni standard stanovni{tva (u po-zitivnom smislu). Pobolj{anja produktivnosti na nivou preduze}a ili grane nasta-la primenom informacione tehnologije }e dovesti do ubrzanja privrednog ra-sta tek na srednji ili dugi rok. Pored toga, posmatrano na dugi rok, da bi zemljeu tranziciji po~ele da se pribli`avaju razvijenim zemljama potrebno je poredusvajanja nove informacione tehnologije da usvajaju i znanja iz oblati menad-`menta i organizacije, kao i da privuku finansijska sredstva iz bogatih zemalja.Koristi nastale konvergencijom i primenom informacione tehnologije zavise odkvaliteta nacionalnih politika, nivoa razvijenosti institucionalne infrastrukture isposobnosti menad`menta.
„Nova ekonomija“ nudi nekoliko mogu}nosti za zemlje u tranziciji da po-stignu br`i ekonomski rast i razvoj. Ali, tako|e, ona istovremeno stvara i odre|e-ne opasnosti. Zemlje u tranziciji mogu da postignu ubrzani ekonomski razvoj za-hvaljuju}i niskim oportunitetnim tro{kovima zamene starih novim tehnologija-ma (oni su veoma visoki za razvijene zemlje – zemlje u tranziciji u su{tini uop{tenemaju takvih tro{kova), mla|em stanovni{tvu koje po pravilu br`e usvaja ino-vacije, kao i zahvaljuju}i visokom stepenu njegovog obrazovanja, {to ima veomavisoku vrednost u uslovima „nove ekonomije“. Uz to, prednosti internet revolu-cije se i zasnivaju na primeni interneta u na znanju zasnovanom dru{tvu koje jeposledica „nove ekonomije“ i koje omogu}ava br`u difuziju i usvajanje inovacija.Takve {anse i mogu}nosti koje se pru`aju zemljama u tranziciji mogu biti uman-jene ili u potpunosti poni{tene ukoliko do|e do pojave digitalne podele i tehno-lo{ke zamke.
Uprkos navedenim opasnostima i izazovima koje sa sobom nosi »nova eko-nomija« za zemlje u tranziciji, ekonomski potencijal tehnolo{kih inovacija je ve-oma zna~ajan, posmatrano na dugi rok. Me|utim, na kratak rok posmatranotradicionalna akumulacija fizi~kog i ljudskog kapitala je zna~ajnija od tehnolo-{kog progresa. Empirijske studije pokazuju da izme|u 1991. i 1995. godine u raz-vijenim zemljama Zapadne Evrope tehnolo{ki progres u~estvuje sa 60% u godi-{njoj stopi rasta dru{tvenog proizvoda, {to je mnogo vi{e nego u zemljama utranziciji. To ukazuje da u zemljama u tranziciji akumulacija tradicionalnih
Eco
nom
ic A
nnal
s no
165
, Apr
il 20
05 -
Jun
e 20
05
195
Perspektive razvoja zemalja u tranziciji
faktora proizvodnje, odnosno investicije u fizi~ki kapital i u manjoj meri uljudski kapital imaju mnogo ve}eg zna~aja nego u razvijenim zemljama. Sa-mim tim, tradicionalni faktori proizvodnje }e jo{ dugo vremena ostati glavninosioci ekonomskog rasta u zemljama u tranziciji, ali se pri tom moraju imatiu vidu i zahtevi »nove ekonomije«.
To proizilazi iz ~injenice da zemlje u tranziciji moraju prvo razviti fizi~ku in-frastrukturu, investirati u obrazovanje radne snage i razvoj novih institucija, {tosve zajedno poja~ava uticaje tehnolo{kog progresa, ukoliko `ele da iskoriste nje-gove pozitivne efekte. Zna~aj „nove ekonomije“ postepeno }e se pove}avati, jer}e vremenom stopa prinosa na investicije u fizi~ki i ljudski kapital opadati. Sa-mim tim, na dugi rok posmatrano, krajnji uspeh procesa sustizanja razvijenihzemalja u zemljama u tranziciji }e zavisiti i od „nove ekonomije“.
Tehnolo{ka transformacija u drugoj polovini XX veka i na po~etku ovog ve-ka, sli~no kao i sa situacijom na kraju XIX veka, }e zahtevati od svih zemaljaogromna netehni~ka prilago|avanja. Naime, sa ta~ke gledi{ta kako vlade tako ipreduze}a, takva potreba }e se pro{iriti na polje socio i ekonomske politike, kao ina upravljanje. Sa dru{tvene ta~ke gledi{ta, to }e produ`iti privikavanje na „stal-nu promenu“ (i njenu nesigurnost) kao i implikacije koje }e ona imati na profe-sionalnu karijeru i stil `ivljenja. Da bi se promovisala „nova ekonomija“, ili dru-gim re~ima, da bi se razvilo i koristilo znanje (menad`ment), dru{tvu je potrebnaprava me{avina regulatornog haosa (i sloboda operisanja) i reda („stvarala~kadestrukcija“ – [umpeter). Sa jedne strane, preterana kontrola i autoritet gu{einovacije, dok sa druge previ{e nesigurnosti i nedostatak reda spre~avaju racio-nalno funkcionisanje i obeshrabruju preuzimanje rizika.
Ipak, transformacije u politi~koj, institucionalnoj i ekonomskoj strukturi,kao i stvarna decentralizacija, i socijalni konzensus oko promena, nisu dovoljnida dovedu toliko `eljenu „novu ekonomiju“. Nova, pobolj{ana, globalna re{enja}e se morati primeniti u sferama poput za{tite prava potro{a~a, prava na privat-nost, sigurnost pla}anja, kontrolu indeniteta, za{titu intelektualne svojine i slo-bodnog tr`i{ta. U suprotnom, ne}emo mo}i da u potpunosti implementiramoICT rezerve, elektronsku trgovinu, Internet, kao {to bi smo mogli nove materija-le, goriva, energetske izvore, biotehnolo{ka otkri}a itd. Generalno, stalno evolvi-raju}i kapitalizam stvara pogodne uslove za primenu modernih tehnolo{kihpotencijala. Nadajmo se da }e evolvirati tako {to }e uzeti u obzir i dru{tvenudimenziju (razvoj informati~kog dru{tva)!
Toffler obja{njava fenomen na fenomenalan na~in: „Klju~ ubrzanog razvojamo`da nije mogu}nost date zemlje da proizvodi informati~ku tehnologiju, ve}sposobnost da ih koristi na kreativan na~in... Ipak, ekonomska korisnost digital-ne tehnologije ili drugih tehnologija ograni~ava tip kulture i institucije date zem-
Eko
nom
ski a
nali
br 1
65, a
pril
2005
. - ju
n 20
05.
196
Bogdan Ili}
lje. BBeezz nnoovvoogg ddrruu{{ttvvaa,, nnee}}ee bbiittii nnoovvee eekkoonnoommiijjee,, ii bbeezz nnoovviihh iinnssttiittuucciijjaa,, nnee}}ee bbiittii nnoo-vvoogg ddrruu{{ttvvaa.“ Herman Bryant Maynard, Jr. i Susan E. Mehrtens se sla`u sa pret-hodno spomenutim mi{ljenjem i dodaju jo{ jedan neophodan faktor: naime,potpuno transformisana preduze}a ^etvrtog Talasa su u potpunosti fokusira-na kako na individualnu tako i globalnu korisni~ku podr{ku, bez obzira na lo-kaciju.
Na ovaj na~in, u slu~aju ekonomije bazirane na znanju, takve prednosti semogu oja~ati ili stvoriti iz po~etka. Rudimentarno, ekonomija bazirana na znan-ju, se sastoji iz dva seta ve{tina: intelektualne kreacije i proizvodne implementa-cije. Nema potrebe (i uglavnom ni mogu}nosti) da se bude dobar u oba. Dovol-jno je ako se zemlja koncentri{e na jedan set i nije je sramota da imitira i inovira(kao {to je nekada Japan radio). Ipak, u ovoj fazi, treba nam svesna politika – tre-ba nam izbor – treba nam strategija razvoja primerena XXI, a ne XIX i XX veku(„be`anje u kapitalizam“ - Galbrajt)9. Pri tome „Strategija dru{tvenog razvojamora najpre definisati glavne etapne ciljeve. Oni se koncentri{u oko onoga {tobismo mogli nazvati po{tenom dr`avom, oko kompetentnih upravlja~a, uva`a-vanja osnovnih egzistencijalnih interesa ve}ine dru{tva, osiguranja sfere indivi-dualnih sloboda, vladavine pravednih zakona i stvaranja demokratske i stabilnedr`ave. Skok na krajnje ciljeve jeste skok u ni{ta. Potrebna je nova, veoma razu-|ena i operativna teorija prelaznosti bez koje nije mogu}e nikakva iole vrednastrategija dru{tvenog razvoja, niti racionalno uklju~enje u procese tranzicije...
To je put za zasnivanje jedne istorijski konkretizovane, polivalentne strate-gije dru{tvenog razvoja. Oko tih pitanja morao bi se posti}i socijalni i politi~kikonsenzus. Odre|ivanje i elaboracija tih polja i odnosa me|u njima nisu mogu}ibez jasnog odgovora upravlja~kih i intelektualnih elita na pitanja: kakvom dru-{tvu te`imo i kako je mogu}e graditi u postoje}im svetskim (i doma}im) okol-nostima?...
No, ve} se postavilo pitanje napu{tanja tih pretpostavki za ve}i deo postreal-socijalisti~kih zemalja, ne radi nekog novog „revolucionarnog skoka“ u budu}-nost, nego radi opstanka, izbegavanja socijalne katastrofe i jo{ jedne slepe uliceistorije. Nametnula se potreba za tranzicijom iz tranzicije. Dominantna ve}inapostrealsocijalisti~kih zemalja spada u zemlje koje vi{e „nemaju vremena“... E
cono
mic
Ann
als
no 1
65, A
pril
2005
- J
une
2005
197
Perspektive razvoja zemalja u tranziciji
9 “Stvar je u tome da se onemogu}i, ili barem bitno ograni~i, “crni kapitalizam” koji razaraprivredu i dru{tvo baca daleko nazad u svom razvoju, da se istovremeno stvaraju uslovi zapostepeni privredni i i op{tedru{tveni oporavak, i da se u globalizaciju uklju~e prvenstvenoputem modernih znanja i inovativnih dru{tvenih elita, a ne “naslepo”, vazalno ipodra`avala~ki (podvukao B.I.)”, Z. Vidojevi}, Globalizacija i nova istorijska neizvesnost,zbornik Isku{enja globalizacije, Kikinda, 2004, str. 90
Ako se ne mogu preskakati epohe, mo`e se imati sposobnost refleksije, odno-sno sposobnost spoznaje i „delovanja druga~ije“. Po|e li se od te komponenteistorije, onda ima smisla rehabilitovati i iznova promisliti kategoriju me{ovitogdru{tva unutar strategije i tranzicije i globalizacije, ali bez pretenzija da se opettra`i „~arobna formula“ novog dru{tvenog razvoja. Minimum u prakti~noj, si-stemskoj primeni te kategorije jeste uspostaviti elementarnu socijalnu dr`avu ionemogu}iti mafiozni kapitalizam posredstvom vladavine prava i kontroleklju~nih ekonomskih i politi~kih institucija „odozgo“, uklju~uju}i i forume par-ticipacije i samouprave, i „iznutra“ posredstvom instaliranja odgovorne vlasti.To nije utopija, ve} sasvim dosti`na promena (podvukao B.I.).“10
U tom smislu zanimljiv je pregled tzv. sistemskih dimenzija tranzicije Isto~neEvrope bugarskog autora N. Genova:11
Navedeni pregled pokazuje da je su{tina tranzicije prilago|avanje globalnimtokovima u svim oblastima: ekonomskoj, tehnolo{koj, politi~koj, kulturnoj idrugim i to posredstvom procesa informatike, marketinga, demokratizacije.Ostvarivanje navedenih procesa podrazumeva postojanje i tzv. akcionih dimenzi-ja tranzicije:
Eko
nom
ski a
nali
br 1
65, a
pril
2005
. - ju
n 20
05.
198
Bogdan Ili}
10 Z. Vidojevi}, Globalizacija i nova istorijska neizvesnost, zbornik Isku{enja globalizacije,Kikinda, 2004, str. 90, 91 i 93
11 Videti: N. Genov, Managing Transformation in Eastern Europe, UNESCO-MOST, Paris-Sofia,1999
Predmet Zadatak Potencijalni efekti
tehnolo{ko restrukturiranje → informatizacija →
prilago |avanje globalnim informacionim tehnologijama
ekonomsko restrukturiranje → marketizacija →
prilago |avanje globalnim tr`i{tima
politi~ko restrukturiranje → demokratizacija →
prilago |avanje globalnoj racionalizaciji politike
kulturno restrukturiranje → univerzalizacija →
prilago |avanje globalnim inovacijama u kult uri
Dimenzije Zadaci Efekti
akteri → inicijative i odgovornosti → konkurentnost
odnosi → balansiranje hijerarhije i poliarhije
→ meritokratija
procesi → efektivna alokacija resursa → inovacije
Me|utim, za ve}inu zemalja u tranziciji sve navedene (sistemske i akcione)dimenzije, predvi|eni zadaci i o~ekivani efekti su ozbiljni izazovi, velika isku-{enja i velike te{ko}e.12
Sasvim je o~igledno da je ispunjenje ovih zahteva ote`ano u mnogim zemlja-ma u tranziciji. Zato je danas problemati~no govoriti o istinskoj realizaciji demo-kratskih ideja postavljenih u osnovu stvaranja Interneta. Ako se prisetimo da po-lovina stanovnika neke zemlje ni jednom u `ivotu nije koristila telefonski aparat,problem intelektualnih barijera postaje jo{ vi{e vidljiv. U narednoj tabeli se po-kazuje koliko se razlikuju mogu}nosti dostupa Interneta, a time i mogu}nostirazvoja »nove ekonomije« u zavisnosti od regiona (1999. godina):
Kada su u pitanju zemlje u tranziciji, imamo slede}u situaciju po pitanju do-stupnosti Interneta:
Eco
nom
ic A
nnal
s no
165
, Apr
il 20
05 -
Jun
e 20
05
199
Perspektive razvoja zemalja u tranziciji
12 Detaljnije videti: S. Pokrajac, Tehnologizacija i privatizacija, Beograd, 2004.
Region Broj stanovnika koji imaju pristup Internetu, milioni,
1999
% od op{teg broja veza ,
1999
% od svetskog stanovni{tva,
1999 SAD i Kanada 97.0 56.6 5.1 Evropa 40.1 23.4 13.7 Azija 27.0 15.8 56.2 Latinska Amerika 5.3 3.1 8.4 Afrika 1.1 0.6 12.9 Bliski istok 0.9 0.5 3.6
Broj internet korisnika, 2002 Broj personalnih ra ~unara,
2002 Zemlja
Ukupno (000)
Na 10.000 stanovnika
Ukupno (000)
Na 100 stanovnika
Albanija 10,0 25,19 30 0,76 Belorusija 808,7 815,84 ... ... Bosna i Hercegovina
100,0 243,90 ... ...
Bugarska 605,0 746,27 270 3,46 Hrvatska 789,0 1.628,82 760 15,69 ^e{ka 1.500,0 1.467,14 1.500 14,67 Estonija 560,0 4.132,84 285 21,03 Ma|arska 1.600,0 1.576,04 1.100 10,84 Letonija 310,0 1.331,04 400 17,17 Litvanija 250,0 679,16 260 7,06 Moldavija 60,0 136,67 70 1,59
Izvor: ITU Statistical Yearbook, International Telecommunications Union, http://www.itu.int/ITU-D/ict/statistics/index.html
Dakle, uspe{an razvoj zemalja u tranziciji u uslovima »nove ekonomije« nijelak, ali on nema alternative i sa tim se {to pre moraju suo~iti zemlje u tranziciji. Iznavedenog je mogu}e zaklju~iti da zemlje u tranziciji imaju i odre|ene prednostiu ostvarivanju ubrzanijeg razvoja u uslovima »nove ekonomije« (manji transak-cioni tro{kovi, smanjeni tro{kovi fundamentalnih istra`ivanja kori{tenja iskusta-va visokorazvijenih zemalja, visokokvalifikovani mla|i kadrovi, te`nja za susti-zanjem razvijenog sveta i sl.), tako da zemlje u tranziciji mogu skra}ivati sve onefaze razvoja kroz koje su pro{le danas razvijene zemlje. Time }e se ubrzati sop-stveni razvoj zemalja u tranziciji, kao {to je to ranije ostvario Japan i tzv. »mali ti-grovi« Isto~ne Azije. Ove prednosti zemlje u tranziciji treba da iskoriste kako bise {to pre uklju~ile u krug razvijenih, tr`i{nih ekonomija i modernih parlamen-tarnih demokratija.
PERSPEKTIVE RAZVOJA ZEMALJA U TRANZICIJI
Za ve}inu zemalja u tranziciji Centralne i Isto~ne Evrope je najva`nije daostvare {to pre prijem u Evropsku uniju. One tu svoju nameru svakom prilikomnagla{avaju, o~ekuju}i da }e nai}i na adekvatno razumevanje u organima i ~lani-cama EU. Ve}ina zemalja u tranziciji smatra da }e njihovo uklju~enje u jedin-stveno tr`i{te EU stvoriti ~vrste uslove za njihov ekonomski napredak i odr`iviekonomski rast i razvoj po stopama koje bi smanjile jaz izme|u njih i ekonomskirazvijenih zemlja Zapada. One tako|e smatraju da }e njihovim prijemom u EUoja~ati svoje nove demokratske institucije i op{ta bezbednost u regionu. Psiholo-{ki, ~lanstvo u EU vidi se kao potvrda njihovog «povratka u Evropu» i «podvla-~enja jasne linije nakon posleratnog perioda kada su one bile predmet spoljnehegemonije».13
Eko
nom
ski a
nali
br 1
65, a
pril
2005
. - ju
n 20
05.
200
Bogdan Ili}
Poljska 3.800,0 983,72 3.300 8,54 Rumunija 1.800,0 806,09 800 3,57 Rusija 6.000,0 409,32 13.000 8,87 Srbija i Crna Gora 640,0 597,01 290 2,71 Slova~ka 862,8 1.604,38 970 18,04 Slovenija 800,0 4.008,02 600 30,06 Makedonija 70,0 342,47 ... ... Ukrajina 600,0 119,29 920 1,83
13 Enlarging the European union to the transition economies, ECE, Economic Bulletin for Europe,Vol. 48 (1996), UN, 1996, p. 8
EU je tako|e jasno deklarisala svoj interes za pro{irenje na Istok te`e}i ka po-ve}anju bezbednosti i politi~ke stabilnosti u Isto~noj Evropi, ali i da ostvari eko-nomske koristi od slobodne trgovine i slobodnog protoka kapitala na pro{ire-nom tr`i{tu. Me|utim, stvarno stanje u vezi sa prijemom novih ~lanova u EU ni-je jo{ sasvim jasno. Jo{ 1989. godine EU je proklamovala «preosmi{ljavanje Evro-pe» i stvaranje «nove Evrope«, i to ne samo na ekonomskom, ve} i na politi~komi bezbednosnom planu. Polaze}i od toga pojedine zemlje u tranziciji, posebnoone koje su potpisale Evropske ugovore sa EU14 odmah su proklamovale svoj ciljda se priklju~e EU {to je mogu}e br`e.
Prema istra`ivanjima Statisti~ke komisije UN i ESE dru{tveni proizvod(GDP) per capita pojedinih razvijenijih zemalja u tranziciji u odnosu na GDPper capita Austrije uzet za 100 u 1995. godini bio je najvi{i u Sloveniji - 51,3%.Slede ^e{ka - 45,5%, Slova~ka sa 35,3%, Ma|arska sa 31,6%, Poljska 26,2%,Estonija s 19,3%, Bugarska sa 22,1% i Rumunija sa 20,7%. Nivo per capita eko-nomski najmanje razvijenih ~lanica EU: Gr~ke, Portugalije i [panije iznosio je uodnosu na Austriju u istoj godini: 55,7%, 61% i 68% respektivno15. Na osnovutoga lako je zaklju~iti da i ekonomski najrazvijenije zemlje u tranziciji po stepenuprivrednog razvoja zaostaju za najmanje ekonomski razvijenim sada{njim ~lani-cama EU. Postoje}i jaz u stepenu privrednog razvoja nije lako prevazi}i i za to }ebiti neophotine decenije pod uslovom da zemlje u tranziciji u budu}nosti ostvaregodi{nje stope privrednog rasta znatno iznad proseka EU, {to nije nimalo lakorealizovati.
Me|utim, nivo privrednog razvoja nije neophodan uslov/za prijem pojedi-nih zemalja u tranziciji u ~lanstvo EU. Bitno je njihovo prilago|avanje «kriteriju-mima konvergencije» koji su utvr|eni i za postoje}e ~lanice EU, to jest pribli`a-vanje godi{nje stope inflacije pokretnom proseku inflacije triju zemalja ~lanicaEU sa najni`om stopom inflacije u datoj godini plus 1,5 procentnih poena; nivoudr`avnog teku}eg deficita od 3% od nivoa GDP16 i pragu op{teg dr`avnog dugaod 60% njihovog GDP. Ispunjenje ovih uslova predstavlja veliku te{ko}u i za
Eco
nom
ic A
nnal
s no
165
, Apr
il 20
05 -
Jun
e 20
05
201
Perspektive razvoja zemalja u tranziciji
14 »Evropski ugovori« su ugovori o pridru`enju zaklju~eni sa zemljama Istoka koje EU nameravada primi u puno ~lanstvo. Do kraja 1996. godine Evropski ugovor sa EU potpisalo je 10 IEZT:Bugarska, ^e{ka, Ma|arska, Poljska, Rumunija, Slova~ka, Slovenija, Estonija, Litvanija,Letonija. Svi «evropski ugovori« su u su{tini isti. Ure|uju politi~ke, privredne i finansijskeodnose izme|u strana ugovornica. Cilj je u~lanjenje pridru`enih zemalja u EU. Prema: B.Babi}, Institutucionalni probkmi u ekonomskoj saradnji SRJ sa EU, u: Jugoslavija i Evropskaunija, IMPP, Beograd, 1996, str. 16
15 UN Statistical Comission and ECE, International Comparison of Gross Domestic Product inEurope 1993, UN, New York and Geneva, 1997, p. 98
16 ECE, Economic Survey of Europe in 1995-1996, NewYork and Geneva, 1994, pp. 35-44.
mnoge sada{nje ~lanice EU, a za najve}i broj zemalja u tranziciji, bar u bli`oj bu-du}nosti, ovi ciljevi su prakti~no van doma{aja njihovih realnih mogu}nosti.
Pitanje pro{irenja EU na Istok posebno je aktuelizovano tokom 1997. godi-ne, nakon odluke o pro{irenju NATO na Istok i pokretanju pregovora za prijemPoljske, ^e{ke i Ma|arske u ovu organizaciju. Komisija EU je 16. jula 1997. upu-tila Evropskom parlamentu u Strazburu poseban dokument, nazvan «Agenda2000», kojim se predla`e pokretanje postupka za otvaranje pregovora sa 5 od 10evropskih zemalja u tranziciji, koje su podnele molbe za prijem u EU. Prema od-luci Komisije EU u prvom krugu otpo~eli su pregovori sa: Ma|arskom, Poljs-kom, ^e{kom, Slovenijom i Estonijom. Prema statutamim odredbama EU ovipregovori mogli su po~eti tek nakon 6 meseci od dono{enja odluke o njihovompokretanju. U drugom krugu kandidata za prijem u EU su Slova~ka, Rumunija,Bugarska, Letonija i Litvanija. U svakom slu~aju mo`e se o~ekivati da }e za na-rednih 10-12 godina ve}ina evropskih zemalja u tranziciji postati ozbiljni kandi-dati ili ~lanice EU. Pojedina~ni pregovori za prijem pomenutih zemalja u tranzi-ciji u EU zapo~eti su krajem marta 1998. godine.
Pro{le, tj. 2004. godine u punopravno ~lanstvo EU pored navedenih zemaljaiz prvog kruga primljene su jo{ Slova~ka, Letonija i Litvanija, te Malta i Kipar. Pritome, mora se ukazati i na odre|ene nove momente koji u procesu pro{irenjamogu nastati po Srbiju i Crnu Goru. Prijemom novih ~lanica u EU, Srbija i CrnaGora }e se na}i u ekonomskom i politi~kom okru`enju Unije. Na njenim grani-cama nalaze se pored Gr~ke i Italije i nova ~lanica EU: Ma|arska, a potom vero-vatno Bugarska i Rumunija. Hrvatska se ubrzano priklju~uje zemljama koje «~e-kaju u red» na prijem u EU.17
To }e verovatno biti slu~aj i sa Albanijom. Srbija i Crna Gora imaju velikiekonomski i politi~ki interes da uspostavi te{nju saradnju sa EU. Da nije do{lo doraspada biv{e SFRJ i podr{ke me|unarodne zajednice secesiji najpre Slovenije iHrvatske, a potom BiH i Makedonije, i kao posledica toga do nacionalnih i ver-skih ratnih sukoba u njenom okru`enju, odluke UN o uvo|enju ekonomskihsankcija i embarga protiv na{e zemlje i njenog isklju~enja iz UN, OEBS-a, me|u-narodnih ekonomskih i finansijskih organizacija i suspenzije ugovora o saradnjisa EU - Srbija i Crna Gora bi verovatno danas bile u prvom krugu kandidata zaprijem u ~lanstvo EU. Kako sada stvari stoje, na{a zemlja mora ulo`iti velike na-pore da povrati pozicije koje je SFRJ imala na tr`i{tu EU. Me|utim, pre toga onamora da ispuni svoje me|unarodne obaveze prema Ha{kom sudu, te povratisvoje mesto u me|unarodnim finansijskim i ekonomskim organizacijama, po-
Eko
nom
ski a
nali
br 1
65, a
pril
2005
. - ju
n 20
05.
202
Bogdan Ili}
17 Detaljnije o pojedinim aspektima saradnje Jugoslavije sa EU videti u: Jugoslavija i Evropskaunija, red. prof. dr Blagoje Babi} i mr Gordana Ili}, IMPP i Beobanka a.d., Beograd, 1996.
sebno u Svetskoj banci i MMF, {to je neophodan uslov za pokretanje bilo kakveinicijative o njenoj saradnji sa EU. Srbija i Crna Gora mora tako|e da stabilizujesvoju ekonomsku situaciju, a sistem i kriterijume privre|ivanja da prilagodi oni-ma koji vladaju u EU i drugim zemljama sa razvijenom tr`i{nom privredom. Zasve to i ima i nema dovoljno vremena. U svakom slu~aju strate{ko opredeljenje uodnosu na EU mora se {to skorije doneti: ~lanstvo u EU kao dugoro~an cilj je po-`eljno i neophodno. Zato, ekonomska i politi~ka stabilizacija i transformacija upravcu normalne i efikasne tr`i{ne privrede za nas nemaju alternative. Me|utim,ovaj zadatak nije nimalo jednostavan, a za njegovu realizaciju bi}e potrebne go-dine, ako ne i decenije. Stoga na ovom planu treba delovati odlu~nije i istrajnijenego {to je to do sada bio slu~aj. Srbija i Crna Gora moraju organski prihvatitimodel tr`i{ne privrede koji bi bio prilago|en njenim specifi~nostim, a ne samojednostavno kopirati ili imitirati ovaj ili onaj od vladaju}ih modela tr`i{ne eko-nomije u savremenom svetu. Politi~ka stabilnost i op{ta i ekonomska bezbednostne samo da su po`eljne pretpostavke, ve} su i conditio sine qua non za su{tinskuekonomsku i dru{tvenu transformaciju koja SCG, kao i svim zemljama u tranzi-ciji, predstoji.
Ekonomski tokovi u Srbiji i Crnoj Gori odvijaju se u veoma nepovoljnimuslovima (sankcije Saveta bezbednosti UN, NATO agresija, politi~ki, ekonomskii drugi pritisci na zemlju i sl.). Veliko je ekonomsko osiroma{enje zemlje: padbruto dru{tvenog proizvoda na oko 51% od onog iz 1989. godine, pad nacional-nog dohotka na oko 2000 USD po glavi stanovnika, velika je spoljna i unutra{njazadu`enost, pokidane su veze sa inostranim tr`i{tima, onemogu}en je pristupsvetskim finansijskim institucijama i sl. Zato se postavlja pitanje: kako i kuda dal-je u takvim uslovima?
Smatramo da ubrzani oporavak, te reforma i razvoj na{e privrede i dru{tvapodrazumeva, pre svega, utvr|ivanje adekvatne strategije razvoja, sa naznakomosnovnih pravaca, prioriteta, finansijskih i drugih mogu}nosti i sl. U nas su da-nas prisutna dva koncepta ekonomskog razvoja, i to:
a) Koncept razvoja s osloncem na sopstvene snage ib) Koncept razvoja na osnovu anga`ovanja inostranog kapitala u razli~itim
oblicima.Me|utim, ovi koncepti ne protivure~e jedan drugom, ve} naprotiv, njihovo
uporedno kori{}enje mo`e dati optimalne pozitivne rezultate. Pre svega, mora sepo}i od sopstvenih mogu}nosti i napora, {to podrazumeva obnovu zemlje uz re-strukturiranje privrede u svojinskom, organizacionom, upravlja~kom i finansij-skom smislu, te razvoj tr`i{ne infrastrukture.
Sa ja~anjem ekonomskog potencijala na{e privrede ja~a}e i interes inostra-nog kapitala za ulazak u Srbiju i Crnu Goru u razli~itim oblicima (koncesije, ku-
Eco
nom
ic A
nnal
s no
165
, Apr
il 20
05 -
Jun
e 20
05
203
Perspektive razvoja zemalja u tranziciji
povina deonica jugoslovenskih preduze}a, zajedni~ka ulaganja, krediti, zajedni~-ki nastup na inostranim tr`i{tima i sl.). Stoga razvojna strategija zemlje mora bititako postavljena da podsti~e razvoj profitabilnih i za tr`i{nu utakmicu sposobnihpreduze}a na doma}em i pre svega na inostranom tr`i{tu. Neophodno je da se{to pre otvori proces povezivanja na{e privrede sa me|unarodnim finansijskim idrugim institucijama: Me|unarodni monetarni fond, Svetska banka, Evropskabanka za obnovu i razvoj, Svetska trgovinska organizacija i dr., a posebno pove-zivanje i prijem u Evropsku uniju.
Na{a zemlja u svojoj razvojnoj koncepciji treba mnogo vi{e da koristi svojekomparativne prednosti, a one su pored ostalog, u kvalifikovanoj i jeftinoj rad-noj snazi, kao i u spremnosti mnogih radnika da se vrate iz inostranstva, ukolikose stvore povoljniji uslovi poslovanja, zatim geografski polo`aj zemlje, pojediniprirodni uslovi, iskustvo u tr`i{nom poslovanju sa inostranstvom, veliki broj na-{ih uspe{nih biznismena u inostranstvu (dijaspora), odmrzavanje zale|enih fi-nansijskih sredstava u inostranstvu, itd.
Pri svemu tome treba imati u vidu da se savremeni ekonomski tokovi odvija-ju u uslovima visokorazvijene informati~ke i druge tehnologije, bogatog iskustvarazvijenog sveta i na{ih zna~ajnih komparativnih prednosti. Zbog toga je procesobnove, reforme i razvoja na{e privrede mogu}e ubrzati. Tako se ve} i u okviruEU govori o mogu}nosti pojave «malih evropskih tigrova» po ugledu na «maleazijske tigrove».
Naravno, pretpostavka uspe{nosti ekonomskog oporavka, reforme i razvojana{e privrede jeste stabilnost politi~kih odnosa, mada ni to ne sme biti ko~nica,jer i uspe{ni ekonomski tokovi mogu biti podsticaj stvaranju politi~ke stabilno-sti, kao i neophodnost ve}eg uklapanja na{e privrede u svetsku privredu, podsti-caj izvoza, smanjenje dr`avne regulative i preteranog administriranja u spoljno-ekonomskom poslovanju, vo|enje antimonopolske politike, ukidanje dr`avneprivilegije pojedinim preduze}ima i pojedincima, i sl. Otuda razvoj ofanzivnemarketing strategije razvoja je neophodnost na{e privrede danas i uslov njenoguspe{nog razvoja u budu}nosti.
Svetska privreda i dru{tvo nesumnjivo se nalaze u previranju, dubokim pro-tivure~nostima teku}ih procesa i odnosa, dru{tvenim nejednakostima i neravno-pravnom dru{tveno-ekonomskom razvoju, izra`enim sukobima razli~itih inte-resa koji kulminiraju socijalnim konfliktima i razaranjima.18 U ovakvim uslovi-
Eko
nom
ski a
nali
br 1
65, a
pril
2005
. - ju
n 20
05.
204
Bogdan Ili}
18 Ameri~ki teoreti~ar Semjuel Hantington je razvio originalnu teoriju dru{tvenih konflikata. Uknjizi Sukob ciuilizadja (1996) iznosi stanovi{te da porast stanovni{tva, ekolo{ki problemi ietni~ki sukobi ~ine osnovu konflikata izme|u razli~itih civilizacija. On navodi osam savre-menih civilizacija: zapadna, latinoameri~ka, muslimanska, hinduisti~ka, budisti~ka, afii~ka,kineska i slovensko-pravoslavna. Nasuprot njemu ameri~ki nau~nih Frensis Fukujama razvija
ma odvijaju se krupne promene ~iju osnovu ~ine: velika me|uzavisnost uspo-stavljena ostvarenom me|unarodnom podelom rada (globalizacija), nejednakraspored prirodnog bogatstva i ekonomske mo}i («piramida mo}i») i eksploziv-na nejednakost sveta, koja nastaje stvaranjem dru{tva «centra», «poluperiferije» i«periferije». U dru{tvo «centra» spadaju visoko-razvijene zemlje, «poluperiferi-ju» ~ine zemlje u tranziciji i nerazvijene zemlje. Nova teorijska shvatanja razvojaprivrede i dru{tva zasnivaju se na tome da se stvaranje ekonomski efikasnijeg idemokratskog dru{tva ne odvija samo po sebi «gvozdenom nu`no{}u» ve} da za-visi od motivacije i sposobnosti aktera,19 o ~emu mora voditi ra~una svaka, pa ijugoslovenska privreda i dru{tvo.
Globalne promene savremenog dru{tva vezuju se za: a) Tre}u tehnolo{ku re-voluciju kao univerzalnu dru{tvenu pojavu, b) {irenje tr`i{nog modela privre|i-vanja i c) eksplozivno narastanje ekolo{kih problema u svetskim razmerama.Pod uticajem navedenih svetskih globalnih pojava javljaju se razli~ite protivure~-nosti savremenog tranzicionog perioda.
Pre svega dolazi do promena u sistemu dru{tveno-ekonomskih vrednosti.Uo~ava se pomeranje vrednosti od materijalnih ka nematerijalnim faktorima urazvijenim dru{tvima («tercijalna dru{tva«), kao {to su na primer: kvalitet `ivota,humanizacija odnosa, samopo{tovanje, te`nja ka kulturnim i estetskim zado-voljstvima i sl. U tim procesima prisutne su protivre~ne tendencije. One se ogle-daju u pojavi kriza i razvojnih tendencija, pojavi destruktivnih i konstruktivnihprocesa, razaranju postoje}eg i stvaranju novog sveta, integracionim i dezinte-gracionim procesima u svetu i sl.
Protivure~nosti se ogledaju u velikom jazu izme|u razvijenih i nerazvijenih,sukobu neokolonijalnih i nacionalno-oslobodila~kih pokreta, u sukobu nacio-nalnih kapitala na svetskom tr`i{tu, problemima tranzicionih procesa u postsoci-jalisti~kim dru{tvima i pojavi duboke krize u njima i dr. Te{ki problemi savreme-ne privrede i dru{tva dovode do pesimizma i bezna|a, demotivi{u stvarala~kenapore i energiju za re{avanje tih problema. Tako npr., jo{ uvek se dovode u ko-liziju ekonomska efikasnost i socijalna pravednost, iako samo njihova simbioza istvarala~ka kreacija mo`e ozna~iti po~etak novog kvaliteta `ivota. Zato razvojproizvodnih snaga dru{tva treba da bude u funkciji stvaranja informati~ke eko-nomije i tolerantnog, otvorenog i demokratskog dru{tva.
Eco
nom
ic A
nnal
s no
165
, Apr
il 20
05 -
Jun
e 20
05
205
Perspektive razvoja zemalja u tranziciji
shvatanje o «kraju istorije« odnosno o eliminisanju dru{tvenih konflikata pobedom globalneliberalne demokratije i racionalnog pona{anja. F. Fukujama, Kraj istorije i poslednji ~ovek,Podgorica 1997.
19 Videti: Dr Petar Hafrier i dr Dragoslav Kitanovi}, Globalne dru{tvene promene i problemitranzicije, Ni{, 1997, str. 25-27.
Savremene promene privrede i dru{tva ukazuju na to da ljudi nikad do sadanisu tako brzo menjali svet u kojem `ive. Zato se s pravom ozna~ava da je najdu-blja globalna promena danas koju izaziva III tehnolo{ka revolucija, u stvari pro-mena u tempu promena. Ono {to ~ini protivure~nost tih promena je njihova ne-izvesnost i nepredvidivost. Visoko razvijeni svet se transformi{e u postkapitali-sti~ko ili informati~ko dru{tvo, ali je suo~en sa ekolo{kim problemima, terori-zmom, sukobom interesa nacionalnog i transnacionalnog kapitala, nesta{icomsirovina i energije i sl., {to mo`e dovesti do sukoba i uni{tenja. U postsocijalisti~-kim zemljama mogu se otvoriti perspektive ekonomskog i demografekog progre-sa i izlaska iz krize, ali su mogu}i i inverzni procesi tranzicije koji bi doveli do re-produkovanja tradicionalnog, perifernog ili poluperifernog dru{tva. Tako dru-{tvene promene mogu dovesti do napretka (progresa) ili nazadovanja (retro-gradne tendencije). «Novo doba» podrazumeva konstituisanje novog sistemadru{tvenih vrednosti u kome individualnost i sloboda ljudske egzistencije stojena vrhu vrednosne skale. Ekonomski razvoj razvijenih kapitalisti~kih zemalja re-zultat je blagovremene orijentacije ka tr`i{nom privre|ivanju i nau~no-tehnolo-{kom progresu. Postsocijalisti~ke zemlje imaju {ansu u razvoju me{ovite, otvore-ne tr`i{ne privrede i me{ovitog pluralisti~kog dru{tva. Ili kako isti~e Galbrajt: iIstok i Zapad imaju isti zadatak: prona}i sistem koji }e kombinovati najbolje naplanu tr`i{no i dru{tveno orijentisanih i motivisanih akcija. U tom smislu su se idru{tva Zapada udaljila od klasi~nog (liberalnog) kapitalizma i prihvatila ele-mente ekonomskog i dru{tvenog progresa (humanizam, demokratija, socijalnapravda, dru{tvena efikasnost proizvodnje, dr`avna koordinacija privrede, pravnadr`ava i sl.). Postsocijalisti~ke zemlje napu{taju komandnu ekonomiju i autori-tarno dru{tvo prelaskom na tr`i{nu privredu i demokratsko dru{tvo. Stoga i nekidobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju (Viljem Vikri i D`ejms Mirlis za1996.) ukazuju da je perspektiva budu}eg razvoja kombinacija «blagog tr`i{nogregulisanja i umerenog dr`avnog intervencionizma«. Efikasnost razvoja zavisi}eod iznala`enja optimalne kombinacije navedenih faktora na dostignutoj etapiekonomskog i dru{tvenog razvoja, ali i od iznala`enja adekvatnih metoda za raz-re{avanje nagomilanih problema savremene privrede i dru{tva.
Kao dru{tvo, razvijene zemlje su se ve} pokrenule u postkapitalizam, ono«brzo postaje dru{tvo novih ‘klasa’ s jednim novim sredi{nim resursom u svomjezgru» pri ~emu se misli na znanje.20 To novo budu}e dru{tvo ozna~ava se razli-~itim terminima: «postindustrijsko dru{tvo», «tehnotrono dru{tvo», «superin-
Eko
nom
ski a
nali
br 1
65, a
pril
2005
. - ju
n 20
05.
206
Bogdan Ili}
20 Piter Draker, Postkapitalisti~ko dru{tvo, Beograd, 1995, str. 10.
dustrijsko dru{tvo, «programsko dru{tvo», «menad`ersko dru{tvo«, «digitalnodru{tvo», «informati~ko dru{tvo« i sl.21
Nastanak novog dru{tva uslovljen je transformacijom savremenog kapitali-sti~kog dru{tva i predstavlja istorijsku neminovnost. Stoga i postsocijalisti~kezemlje u tranziciji svoju istorijsku {ansu za uklju~ivanje u savremene tokove eko-nomskog i dru{tvenog razvoja u svetu treba da vide u te`nji ka izgradnji tog no-vog dru{tva XXI veka, a ne u povratku na istorijski prevazi|ene oblike organiza-cije privrede i dru{tva iz XIX i XX veka.
Budu}nost koja je po~ela i zemlje u tranziciji
Budu}nost je oduvek interesovala ~oveka a danas u uslovima ostvarivanja IIIi prelaska u IV nau~no-tehnolo{ku revoluciju posebno. Od nastanka industrijskeere civilizacijskog razvoja budu}nost postaje sve vi{e sastavnim delom nau~nihistra`ivanja. U tome su poznati Tirgo, Sen Simon, Furije, Marks, Valeri, Rostov,Berger, Furije, Bel, Draker i dr. Razvila se i posebna nauka koja se bavi budu}no-{}u i ona je nazvana ffuuttuurroollooggiijjaa.. Jedni smatraju da je budu}nost produkt prirod-ne nu`nosti, dok drugi govore o alternativnim budu}nostima koje se moguostvariti zavisno od ljudske volje.
Me|utim, 70-ih godina XX veka mikroelekroni~ka tehnologija nametnula jesvima pravac razvoja informati~kog dru{tva. Mnogi nau~nici su prihvatili ovuneminovnost i pristupili prou~avanju informati~kog ili postkapitalisti~kog dru-{tva, a medu njima su najpoznatiji Servan-[rajber, Tofler, Masuda, Nesbit i dr.Jer, kao {to je pisa}a ma{ina uvela svet u industrijsko dru{tuo, tako danas kompju-ter uvodi ~ove~anstvo u informati~ko dru{tvo. Iznedrila ga je nova (III) nau~no-tehnolo{ka revolucija, ~iju osnovu ~ini biotehnologija, mikro~ipovi, novi materi-jali, genetika, atomska i hidrogenska energija i sl.22
Jedan od najve}ih autoriteta u oblasti futurologije jeste Amerikanac D`onNesbit koji je 1982. godine objavio knjigu Megatrendovi.23 U knjizi je naveo desetklju~nih megatrendova u kojima predvi|a osnovne karakteristike civilizacijskograzvoja u prvoj polovini XXI veka24, i to:
Eco
nom
ic A
nnal
s no
165
, Apr
il 20
05 -
Jun
e 20
05
207
Perspektive razvoja zemalja u tranziciji
21 Videti: Dr @ivko Markovi} i dr Slobodan Pokrajac, Dru{tvo u promenama, Beograd, 1997; drMirjana Dragi~evi}, Ekonomija i noui razvoj, Zagreb, 1996.; Alvin Tofler, [ok budu}nosti,Beograd, 1997. i dr.
22 „Ka`u da je u doba dinosaurusa izumirala jedna vrsta svakih 100 godina, u industrijsko dobasvakih 10 godina, dok se danas to doga|a svaka tri sata.“, Adolf Dragi~evi}, Znanstvena revolu-cija u funkciji tehnolo{kih, ekonomskih i dru{tvenih promjena, Zbornik radova: Uvjeti i oglediekonomskog razvoja Hrvatske po~etkom XXI stolje}a, Zagreb, 2000, str. 175.
23 Naisbitt, J., Megatrends: Ten New Directions Transforming Our Lives, New York, 198224 Ibidem.
- od industrijskog ka informati~kom dru{tvu;- od klasi~ne ka visokoj tehnologiji,- od nacionalnih ka svetskoj (globalnoj) privredi,- od kratkoro~nih ka dugoro~nim ciljevima,- od centralizacije ka decentralizaciji,- od institucija ka samopomo}i,- od predstavni~ke ka participativnoj demokratiji,- od hijerarhijske ka mre`noj organizaciji,- od Severa ka Jugu,- od ili-ili ka vi{estrukim opcijama.
Krajem XX veka Nesbit je, u koautorstvu sa svojom suprugom P. Aburdene,utvrdio jo{ deset novih megatrendova:25
• ekonomski prosperitet je planetarni fenomen,• umetnost smenjuje sport kao najva`niji sadr`aj slobodnog vremena,• razvija se tr`i{ni socijalizam (Kina),• globalizacija stila `ivota, uz ja~anje kulturnog nacionalizma,• privatizacija dr`ave blagostanja,• region Pacifika postaje ekonomski centar sveta,• ja~anje uloge `ena u biznisu i politici sveta,• nastupa vek «biologije» koji smenjuje vek «fizike»,• uspon novih vrednosti kao {to su eti~nost, odgovornost, inicijativa i krea-
tivnost,• trijumf individualnosti i personalnosti.
U navedenim megatrendovima Nesbit iznosi, mo`da, najradikalnije stavovekoji }e dugo odre|ivati globalne procese, a to su azijatizacija Azije, ekonomsko-tehnolo{ko bu|enje Istoka i slabljenje uticaja Zapada, nastup Kine kao vode}esvetske sile, ja~anje uticaja `ena i sl. U skladu sa navedenim, Nesbit navodi i«osam azijskih megatrendova»:26
- od nacionalnih dr`ava ka umre`enim dr`avama;- od izvozno vo|enih ka potro{a~ima;- od zapadnog uticaja ka azijskom putu;- od vlade kontrolisanih ka tr`i{no vodenim;- od sela ka supergradovima;- od radnointenzivnih ka visokim tehnologijama;
Eko
nom
ski a
nali
br 1
65, a
pril
2005
. - ju
n 20
05.
208
Bogdan Ili}
25 Naisbitt J., Aburdene R., Megatrends 2000, NewYork, 1990.26 Naisbitt J., Megatrends Asia. Ten Eight Asian Megatrends that are Changing the World, London,
1997
- od dominacije mu{karaca ka usponu `ena;- od Zapada ka Istoku.
Od posebnog zna~aja je pretposlednji megatrend, u kojem se obja{njavatransformacija dru{tvene uloge `ene ka njenoj dominaciji u svetu. @ena je ve}in-ska populacija svuda u svetu. Nesbit ovde ukazuje i na slede}e pravce te tran-sformacije:27
• udaja - od «kada» ka «za{to»?;• izbor partnera - od izbora od strane porodice prema vlastitom izboru;• deca - od «koliko» ka «za{to imati decu?»;• odnosi - od primata mu`a i porodice ka pitanju «{ta je sa mnom?»;• opcije - od «ne udaja» ka «da materinstvu».
Navedeni trendovi predstavljaju prekretnicu u ljudskom razvoju i ve}ina seta~no ispoljavala tokom burnog XX veka, neki se jo{ uvek odvijaju, a neki tek tre-ba da se intenziviraju kako bi postali prepoznatljivo obele`je svoje epohe.
Najzna~ajniji megatrend ostvaruje se u ekonomskoj sferi. Razli~iti autori raz-li~ito tretiraju te promene.
Don Tapskot28 koristi izraz digitalna ekonomija, ~ime `eli da naglasi zna~ajinformati~kog znanja (u digitalnoj formi - bitovi), kompjutera, kompjuterskemre`e, Interneta i sl. Nova ekonomija po njemu, zasniva}e se na:
• znanju («najva`nija imovina je u glavama zaposlenih i menad`era»);• virtualizaciji («kao {to informacije prelaze iz analognog u digitalni oblik, fi-
zi~ke stvari mogu da postanu virtuelne menjaju}i metabolizam ekonomije ivrste institucije»);
• molekularizaciji («stare korporacije se rasta~u, a zamenjuju ih dinami~nemolekule i klasteri pojedinaca i entiteta koji oblikuju nove osnove ekonom-ske aktivnosti»);
• integracije/umre`avanje («nova ekonomija je umre`ena ekonomija koja in-tegri{e molekule u klastere i mre`e za proizvodnju bogatstva»);
• ukidanju posredovanja («funkcije posredovanja izme|u proizvo|a~a i po-tro{a~a ukidaju se pomo}u digitalnih mre`a»);
• konvergenciji («dominantan sektor u novoj ekonomiji postaju novi mediji,koji su proizvod konvergencije kompjutera, komunikacija i industrije zado-voljstva»);
Eco
nom
ic A
nnal
s no
165
, Apr
il 20
05 -
Jun
e 20
05
209
Perspektive razvoja zemalja u tranziciji
27 Ovo je izneo u posebnoj knjizi pod naslovom Women Megatrends, napisanoj 1998.28 Tapscott D., The Digital Economy. Promise and Perilndonezijal in the Age of Networked
lntelligence, NewYork, 1995
• inovacijama («nova ekonomija se zasniva na zastarevanju sopstvenih proiz-voda»);
• neposrednosti («u novoj ekonomiji preduze}a napu{taju masovnu proiz-vodnju i velike magacine i prelaze na just-in-time snabdevanje i isporuke»);
• globalizacija («nova ekonomija postaje globalna ekonomija, jer znanje nepoznaje granice»);
• neskladu («nova ekonomija potencijalno izaziva masovne traume i konflik-te, posebno izme|u onih koji imaju i koji nemaju, te onih koji znaju i onihkoji ne znaju»).
Navedeni megatrendovi }e, najverovatnije, odre|ivati budu}nost makar unekoliko narednih decenija. Ostaje jedino problem kako }e nerazvijene zemlje izemlje u tranziciji mo}i da prate ritam nametnutih tehnolo{kih i dru{tveno-eko-nomskih promena, ukoliko se ne preduzmu neke revolucionarnije mere za ubr-zanje njihovog razvoja. Otuda ostaje otvoreno pitanje da li }e u narednom perio-du globalizacija za nerazvijene zemlje i zemlje u tranziciji zna~iti potpunu perife-rizaciju, kolonizaciju, asimilaciju i gubitak nacionalnog i dr`avnog subjektivitetaili pak ubrzani razvoj i ulazak u krug razvijenog sveta.
Me|unarodne institucije kao {to su MMF, Svetska banka, Svetska trgovinskaorganizacija i sl., prave razli~ite prognoze i projekcije razvoja nacionalne i svetskeprivrede. Tako na primer Svetska banka daje rang-listu deset najve}ih privredasveta (prema vrednosti bruto nacionalnog proizvoda) u sada{njem i budu}emperiodu:
Deset najve}ih privreda sveta
Eko
nom
ski a
nali
br 1
65, a
pril
2005
. - ju
n 20
05.
210
Bogdan Ili}
2000. 2020.
1 SAD Kina
2 Japan SAD
3 Kina Japan
4 Nema~ka Indija
5 Francuska Indonezija
6 Indija Nema~ka
7 Italija Koreja
8 Velika Britanija Tajland
9 Rusija Francuska
10 Brazil Tajvan
Prema nekim drugim studijama Kina }e 2024. godine imati isti ekonomskioutput kao i SAD, a 2030. godine Kina }e biti najve}a nacionalna ekonomija nasvetu.
Navedena projekcija Svetske banke ukazuje na niz zanimljivih promena ukoje spada silazak sa liste deset najve}ih svetskih privreda u 2020. takvih d`inovadanas, kao {to su Velika Britanija, Rusija i Italija (~lanice grupe G 7+1) i Brazila. Iobrnuto, u 2020. godini u najrazvijenije privrede sveta treba da se uvrste Koreja,Indonezija, Tajland i Tajvan. Ove promene moraju imati u vidu male, posebnonerazvijene zemlje i zemlje u tranziciji, kao {to je i na{a zemlja, jer ubrzanim raz-vojem mogu}e je za kra}i vremenski period u}i u krug razvijenih zemalja (slu~ajJapana).
Teorija megatrendova dovela je i do nastanka pojma nova ekonomija kao va-`nog megatrenda u razvoju savremene civilizacije. Jedno od najzna~ajnijih tuma-~enja ovog pojma dao je C. K. Prahlad29 isti~u}i osam nepovezanosti ili prazninakoje karakteri{u novu ekonomiju. Te karakteristike su:
(1) Globalizacija u kojoj vidi velike {anse za ubrzanje razvoja nerazvijenihzemalja (Kina i Indija imaju niz godina stopu rasta bruto nacionalnogproizvoda 7-10% godi{nje, a razvijene zemlje oko 2% i manje),
(2) Osloba|anje dr`avne kontrole i privatizacija, {to }e ubrzati priliv ino-stranog kapitala i moderne tehnologije, tako da }e mnoge doma}e firmepostajati regionalne, nacionalne i globalne.
(3) Nestalnost je posledica takvog razvoja (brza promena proizvodnih pro-grama).
(4) To dovodi do konvergencije razli~itih tehnologija (novi materijali, elek-tronika, ve{ta~ki materijali, tradicionalno ma{instvo u proizvodnji auto-mobila, npr.).
(5) Javljaju se neodre|ene granice industrije – preduze}a mati~ne firme u vi-{e zemalja (pro`ima se konkurencija).
(6) Standarde u proizvodnji ne odre|uje vlada, ve} se formiraju kroz tr`i{nukonkurenciju.
(7) Ukidanjem posredovanja u razmeni relativno se smanjuje udaljenost iz-me|u prodavaca i kupaca.
(8) Zna~ajno se pove}ava osetljivost na ekolo{ko zaga|ivanje prirodne sredi-ne.
Eco
nom
ic A
nnal
s no
165
, Apr
il 20
05 -
Jun
e 20
05
211
Perspektive razvoja zemalja u tranziciji
29 Prahlad C.K., Managing Discontinuities: The Emerging Challenge, ~lanak objavljen u ~asopisu:Research - Technology - Management, maj-juni 1998
Osnovni problem «nove ekonomije» u nastajanju postaje uspe{no upravljan-je navedenim nepovezanostima i to sa svima istovremeno i, usagla{eno. To zah-teva promenu postoje}eg funkcioniranja i organizacije preduze}a (firme) i njiho-vu tranziciju u novi tip u~e}ih firmi (firmi koje misle i stalno osvajaju nova znan-ja). Povezivanjem firmi nastaju globalne megaintegracije koje se nazivaju strate-{ke alijanse, koje postaju prave poslovne imperije u celom svetu.
Proces megaintegracije odvija se i izme|u dr`ava (nacionalnih ekonomija) itako nastaju globalne integracije. Na toj osnovi se formira Evropska unija (EU),Isto~noazijska unija (ASEAN), Severnoameri~ka unija (NAFTA), asocijacijaarapskih izvoznika nafte (OPEC) i dr.30
U skladu sa navedenim svetskim tendencijama i persepktivama razvoja pri-vrede i dru{tva, zemlje u tranziciji treba da utvrde strategiju svog razvoja nabazi kako sopstvenih prednosti, tako i na osnovu kreacije i inovacije svetskih vr-hunskih dostignu}a nau~no-tehnolo{kog razvoja (informati~ke revolucija) i ta-ko se svrstaju u razvijene zemlje (postanu mali evropski tigrovi). Jer, sva dosada-{nja saznanja pokazuju da se samo tehnolo{kim napretkom obezbe|uje civiliza-cijsko `ivljenje i permanentni rast privrede i dru{tva.
Eko
nom
ski a
nali
br 1
65, a
pril
2005
. - ju
n 20
05.
212
Bogdan Ili}
30 Detaljnije videti: Slobodan Pokrajac, Tehnologizacija i globalizacija, Beograd, 2002.