geopoliticki polozaj zapadnog balkana

24
1 ГЕОПОЛИТИЧКИ ПОЛОЖАЈ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА УВОД "Понекад се човек пита да није дух већине балканских народа заувјек отрован и да, можда, никад више неће ни моћи ништа друго до једино да трпи насиље и да га чини". Иво Андрић, Знакови поред пута У нашој научној литератури, осим Јована Цвијића 1 Брзе промене на светској сцени на истеку 20. века из основа су уздрмале простор Балкана. Те промене су на овом простору имале снагу својеврсног геополитичког земљотреса, чији је епицентар био у вишенационалној Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ), која је као својеврсни полигон и "лабораторија" великих сила нестала са политичке карте Европе. На простору некадашње СФРЈ као резултат снажних геополитичких процеса створено је, за кратко време, шест држава са могућношћу даље фрагментације. Међународна заједница је за овај део Балкана, који је у својим истраживањима истакао значајне геополитичке детерминанте Балкана, све до пред крај двадесетог века није било значајнијих анализа геополитичког положаја Балкана и геополитичких утицаја према овом простору. Може се рећи да је геополитика, на жалост, на овим просторима била по мало заборављена и да је то један о д главних разлога неразумевања геополитичких процеса у највишим политичким круговима на простору Западног Балкана, што је имало разорне последице у последњој деценији двадесетог века. Балканско полуострво, или Балкан као значајан политичко-географски простор, одувек је привлачио пажњу великих сила. Историја Балкана и односа његових народа условила је раширеност схватања о Балкану као "ветрометини историје" или "бурету барута". О карактеристикама овог подручја најсликовитије говори Черчилова изрека: "Ако започнемо свађу између прошлости и садашњости, увидећемо да смо изгубили будућност". Нa Балкану је формирана прва цивилизација у Европи (античка Грчка), прва империја (Македонска), а за њом су на Балкан долазиле друге империје (Византија, Турска, Хабзбуршка) и смењивале се интересне сфере великих сила. 1 Јован Цвијић (18651927) је највећи српски и балкански географ. Један је од најеминентијих европских и светских научника географа. Оно што је Цвијић урадио на географском проучавањау Балкана, на обиму и значају, је равно раду читаве гснерације научних радника.

Upload: markoni1

Post on 04-Apr-2015

581 views

Category:

Documents


15 download

TRANSCRIPT

Page 1: Geopoliticki Polozaj Zapadnog Balkana

1

ГЕОПОЛИТИЧКИ ПОЛОЖАЈ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА

УВОД

"Понекад се човек пита да није дух већине балканских народа заувјек отрован и да, можда, никад више неће ни моћи ништа друго до једино да трпи насиље и да га чини".

Иво Андрић, Знакови поред пута У нашој научној литератури, осим Јована Цвијића1

Брзе промене на светској сцени на истеку 20. века из основа су уздрмале простор Балкана. Те промене су на овом простору имале снагу својеврсног геополитичког земљотреса, чији је епицентар био у вишенационалној Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ), која је као својеврсни полигон и "лабораторија" великих сила нестала са политичке карте Европе. На простору некадашње СФРЈ као резултат снажних геополитичких процеса створено је, за кратко време, шест држава са могућношћу даље фрагментације. Међународна заједница је за овај део Балкана,

који је у својим истраживањима истакао значајне геополитичке детерминанте Балкана, све до пред крај двадесетог века није било значајнијих анализа геополитичког положаја Балкана и геополитичких утицаја према овом простору. Може се рећи да је геополитика, на жалост, на овим просторима била по мало заборављена и да је то један о д главних разлога неразумевања геополитичких процеса у највишим политичким круговима на простору Западног Балкана, што је имало разорне последице у последњој деценији двадесетог века.

Балканско полуострво, или Балкан као значајан политичко-географски простор, одувек је привлачио пажњу великих сила. Историја Балкана и односа његових народа условила је раширеност схватања о Балкану као "ветрометини историје" или "бурету барута". О карактеристикама овог подручја најсликовитије говори Черчилова изрека: "Ако започнемо свађу између прошлости и садашњости, увидећемо да смо изгубили будућност". Нa Балкану је формирана прва цивилизација у Европи (античка Грчка), прва империја (Македонска), а за њом су на Балкан долазиле друге империје (Византија, Турска, Хабзбуршка) и смењивале се интересне сфере великих сила.

1 Јован Цвијић (1865−1927) је највећи српски и балкански географ. Један је од најеминентијих европских и

светских научника − географа. Оно што је Цвијић урадио на географском проучавањау Балкана, на обиму и значају, је равно раду читаве гснерације научних радника.

Page 2: Geopoliticki Polozaj Zapadnog Balkana

2

(бивша СФРЈ без Словеније, са Албанијом) усвојила појам "Западни Балкан", који одражава специфично географско, политичко и безбедносно трусно подручје у југоисточној Европи.

Западни Балкан је простор коме су природно географске предиспозиције и комплексна унутрашња и окружујућа антропогена структура одредили геополитичку динамичност као основно идентификационо обележје и смисао кога карактеришу подељеност, антагонизми, гранични проблеми, територијалне претензије, интересне сфере, национална, верска и политичка искључивост, умешаност великих сила, економска поларизованост, дуализам "спајања и прожимања" и " изоловања и одвајања". (Цвијић)

Геополотичке процесе на Западном Балкану проузрокују алохтони (ванбалкански) и аутохтони (унутар балкански) фактори, и то по правилу међусобно испреплетани и повезани заједничким интересима и циљевима, што њихово сврставање у две групе чини само условним. Суштина појединих фактора и карактер њиховог утицаја су врло различити и превазилазе архаично схваћене односе између државно конституисаних чинилаца и стереотипе директне или индиректне (дискретне или индискретне; јавне или тајне) политичко-дипломатске, економске и војне као могућег механизма за остварење замишљених аспирација. Заинтересовани покретачи "катализатори" и реализатори геополитичких трансформација често су нетипични субјекти, који такве процесе користе за своје циљеве, иновирајући поступке и моделе за њихову конкретизацију.

Геополитички интереси великих сила на Западном Балкану представљају сложенo, динамичанo и актуеланo питање који би се поједностављено могло састојати од два основна. Са једне стране налази се питање геополитичког положаја простора Западног Балкана и његове особености, a другу страну представљају геополитички интереси великих сила на Западном Балкану. Геополитички интереси се очигледно у актуелним процесима глобализације све више селе у простор геоекономије. Опасност по државе Западног Балкана извире из друштвено-историјских услова и одређених специфичности сваког носиоца њеног угрожавања, а обим и облици угрожавања имају своје упориште у актуелним процесима на глобалном и регионалном плану и односу држава Западног Балкана према тим процесима.

Page 3: Geopoliticki Polozaj Zapadnog Balkana

3

ГЕОПОЛИТИЧКИ ПОЛОЖАЈ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА "Сваки покушај за ослобођење на Балкану угушивао је црвени Ислам клањем и паљењем, а црно-жуто европско хришћанство својим спекулацијама и ферисејским пренемагањем "

Н. Велимировић Као мост између три континента, Балкан је увек имао изузетно значајан

геополитички положај који се одликује сусретањима и прожимањима различитих цивилизација, религија, култура, политичких и идеолошких опредељења и војностратегијских интереса локалног, регионалног и глобалног домашаја. Измешаност различитих народа вера и њихова борба за што веће територије и несагласје око међудржавних територијалних разграничења, у дугој историји балканских односа, били су најчешћи узрок међусобних спорова па и оружаних сукоба, што је погодовало уплитању спољних сила у "балканске послове" према познатој макијавелистичкој максими "подели па владај".

Преузимањем улоге заштитника појединих балканских народа, велике силе су истовремено обезбеђивале и зону свог непосредног утицаја, у складу са стратешким интересима на овим просторима.

Геополитичко одређење Западног Балкана

Појам Балкан, како у квалитативно-структуралном, тако и у територијалном смислу има доминантно геополитичко, политичко-географско и геостратегијско одређење. Западноевропско и централноевропско стереотипно и интересно фокусирање овога простора, сматра га својом периферијом склоној хаосу националних и религијских, пограничних и социјалних антагонизама, те прелазном евроазијском зоном нестабилних државно-територијалних конструкција, отворених за спољне утицаје и профилисање приоритетних интереса светских центара моћи.

Појам и географске особености Западног Балкана Појмовно и географско одређење Западног Балкана, као дела територије

југоисточне Европе, није могуће извршити без претходног барем најопштијег одређивања Балкана. Појам Балкан први пут се помиње крајем 18. века, Џон Морит 1794. године први пут употребио реч Балкан за полуострво које се до тада називало на разне начине, а најчешће Хемус.2

2 Преузето: Драган Симеуновић, "Традиција колективне кривице", Теорија политике ридер I део, Наука

и друштво, Београд 2002., стр.290.

Иако се од раније користи у географији, геополитици, и геостратегији, прецизно одређење појма Балкан није извршено, као ни његовог западног дела. По аналогији са називима Пиринејског и Апенинског полуострва, која су названа према доминирајућим планинским масивима, немачки географ Аугуст Зојне је још 1809. године

Page 4: Geopoliticki Polozaj Zapadnog Balkana

4

први именовао овај простор према Старој планини коју су Турци много пре назвали Балкан планина, пошто је сматрано да је то главни масив полуострва. У политичкој терминологији Балкан је дуго носио назив " Европска Турска".3

Принципи на основу којих је издвојен Западни Балкан су дискутабилни. Једна могућност јесте да је то регионално-интеграциони просторни оквир у који су смештене земље, које су у протеклој деценији обележили ратни сукоби. Друга могућност јесте да Западни Балкан представља синтагму-остатак састављен од "проблематичних" држава, те да је он произвољна вештачка конструкција Брисела за једно нестабилно подручје које се

У географском одређењу простора Балкана највише има присталица теорије

Јована Цвијића, по којој је његова северна граница: река Дунав−река Савa−река Купа−северна обала Ријечког залива, на југу Средоземно море, на југоистоку Егејско море, на истоку Црно море, а на западу Јадранско и Јонско море. Балкан је геопростор који спаја Европу са Азијом, од које је одвојено мореузима Босфор и Дарданели. Од Апенинског полуострва удаљено је свега 80 км (на линији Отранто − Вапона) а од северне границе Африке око 350 км. Површина полуострва је око 520.000 км2, на њој живи више од 50 милиона становника, различитог етничког порекла и вероисповести. Шири простор Балкана какав је познат у историји обухвата целокупан простор Румунијe, Хрватске, Србије и Турске, може се говорити о простору од око 11.545 240 км2 са преко 140 милиона становника.

Преко Балкана протеже се мрежа путева са севера Европе који се рачвају на − три главна правца: према Трсту, Солуну и Истанбулу. Преко Балкана тече Дунав, највећа европска река (после Волге) која спаја Средњу Европу са Црним морем. Јужни и западни део Балканског полуострва запљускују воде Средоземног мора, па се сматра су саставни део Средоземља. У близини Балкана налазе се најважније поморске комуникације које воде преко Средоземног мора: Гибралтар − Малта − Суец, као део светског пловног пута на линији Атлантик − Средоземно море Индијски океан − Аустралија.

Термин Западни Балкан уведен је постепено у политичко-дипломатски речник, најпре у неформалном и колоквијалном смислу, да би убрзо постао често помињан званичан назив, употребљавали и у међународним документима (све више без коришћења наводника). Упоредо почиње његово коришћење у научно стручној литератури из области међународних односа, безбедности, политике и тд. Као извориште настанка појма могу се сматрати последице деструкције бивше СФРЈ и европски интеграцијски процеси. Западни Балкан као теритотијална целина коју је због специфичних политичких, еконамских и безбедносних особености одредила међународна заједница, обухвата новонастале државе на простору бивше СФРЈ, без Словеније и Албаније.

3 У 18. веку за већи део Балкана коришћен је назив "Европска Турска", по ком је за балкански

идентитет било одлучујуће отоманскa окупација. А управо са Турцима на Балкан је дошла и реч балкан у значењу "планина". Смена имена Европска Турска и Баллкан уследило је слабљењем Турске на Балкану, Војна Енциклопедија, друго издање 1973, ВИЗ Београд, књига 1. стр.549.

Page 5: Geopoliticki Polozaj Zapadnog Balkana

5

налази у транзицији и специфичном положају у односу на окружење. У прилог овоме говори чињеница да не постоји Источни, Јужни и Северни Балкан. Ако се у обзир узму научне чињенице и географија као оквир одређивања појмова, онда Србија никако не би могла бити на Западном Балкану, Србија се налази на централном Балкану. На Западном Балкану према научним чињеницама, налазе се Хрватска и БиХ, и евентуално Црна Гора. Јован Цвијић који је цео свој живог посветио Балкану, никада није споменуо Западни Балкан у оваквим оквирима. Очигледно да нико није консултовао науку при дефинисању појма Западни Балкан.

Западни Балкан у географском смислу како га третира међународна заједница, обухвата простор бивше СФРЈ без Републике Словеније са Републиком Албанијом. То је простор површине око 264 000 км2 са око 24 милиона становника. Од шест држава Западног Балкана, пет излазе на Јадранско море. Комуникацијски снопови: моравско-вардарски, марички и Драч − Тирана − Скопље − Софија − Црно море, имају изузетан значај не само за Западни Балкан него и за Европу и Азију.

Слика бр.1: Комуникацијски чвор на Западном Балкану

Иако целокупан геопростор Западног Балкана представља "раскрсницу путева", кључну позицију те раскрснице представља геопростор Србије.

Суштински, посматрано заокруживање овог простора од стране међународне заједнице у посебну политичку регију на Балкану је некоректно и непринципијелно, јер на одређени начин дискриминише државе на овом простору и представља синтагму за периферију не само Европе већ и преосталог простора Балкана (Грчка, Бугарска, Турска, Румунија), нестабилну како у политичком тако и у безбедносном и економском погледу.

Ако је назив Балкан, настао по турском топониму за Стару планину, споран у географском смислу, па и сам општи назив полуострво, будући да се веома широком копненом основом ослања на Европу, сигурно није споран геополитички положај и

Копнени путеви

Комуникацијско

чвориште Водени путеви

Page 6: Geopoliticki Polozaj Zapadnog Balkana

6

значај овог подручја. Дефиниција геополитичког положаја и значаја неког простора можда је најуочљивија управо на простору Балкана, према коме су се вековима јасно препознавале тежње ванбалканских сила.

Геополитичке особености Западног Балкана Полазећи од опште прихваћене дефиниције појма "геополитички положај",

изведеног, од грчке речи "геополитика", којом се означава "разматрање политичких питања са географског гледишта", простор Балкана представља велики изазов истраживача. Историјски посматрано, честе политичке промене нису настајале само услед тежњи великих сила према овом простору, већ и услед супротности и територијалних захтева самих балканских држава према другима у одређеном сплету међународних околности. Притом се, обично, инсистира на потреби наводног "исправљања историјске неправде".

Геополитички положај је комплексна и променљива категорија, чији карактер одређују физичко-географски, друштвено-географски и политички чиниоци, међусобно узрочно-последично повезани. У најопштијем значењу геополитички положај подразумева: однос једног или више нарoда и њихових држава према другим народима и државама с обзиром на значај њиховог географског простора. Геополитички положај држава Западног Балкана одликује се многим константама, али и новим елементима које доносе специфична историјска пулсирања на глобалном, континенталном и регионално-балканском нивоу.

Анализа политичких и економских односа, демографских процеса, цивилизацијских утицаја и ратних сукоба упућује на сталност интереса великих сила на Западном Балкану, њихово међусобно супарништво. умешаност истих центара моћи, инструментализацију локалних народа и етничких заједница, симбиозу спољних и унутрашњих претензија, успостављање истих коалиција и савеза. потврђивање праваца продора и сукцесивности територијалних последица. Остваривање интереса најчешће има суштински аналогни механизам − политички ултиматум, економскe блокаде, злоупотребе међународних институција, ратне операције, наметања неадекватних територијалних решења и мировних услова. Савремени геополитички положај Западног Балкана одређен је глобалним (светским), континенталним (европским), регионалним (балканско-панонским) и многобројним локалним детерминантама.

Одлике актуелног положаја Западног Балкана последице су великог броја фактора и њиховог узајамног дејства: − Традиционалне константе подразумевају групу детерминанти које дужи

историјски период са релативно малим модификацијама интереса и претензија одређују геополитички положај држава Западног Балкана. Велике силе уз осцилације своје "величине", профилишу балканску пројекцију своје укупне моћи (Немачка, Велика Британија, Француска, Русија, Турска), а и већина самих народа на простору Западног Балкана је недвосмислено створила и промовисала великодржавне пројекте;

Page 7: Geopoliticki Polozaj Zapadnog Balkana

7

− Нове детерминанте резултат су промењених односа у свету и појаве нових фактора који раније нису имали утицај на Западном Балкану или је њихова улога била минимална, индиректна, суштински другачија и дуже време присутна. Читав комплекс савремених постулата, одређен је фундаменталним догађајима рајем 90-тих година 20. века – рушењем Берлинског зида као симболичним обележјем краја биполаризма, и рушењем глобалне "равнотеже страха". На Балкану је почело непосредно инфилтрирање САД, као једине преостале супер силе. Нова реалност настала из нестанка тадашње СФРЈ, признањем нових држава у границама некадашњих социјалистичких република, на једној страни и фактичке етнопросторне слике, територијалних односа и граница, на другој страни, тј. између политичко-географског нормативитета и реалитета, суштинска је садржина геополитичког "лавиринта" на Западном Балкану у тренуцима убрзања историје" у првој деценији 21. века.

Простор Западног Балкана је граница три до искључивости антагонизована културно-цивилизацијска круга (источно-православног, западно-католичког и исламско-оријенталног). Простор Западног Балкана је зона територијализације миленијумског хришћанског раскола и најзападнији домет православља, које се као компактна етничка и конфесионална просторна чињеница, налази на најмањој удаљености од Ватикана. Западни Балкан је важна траса непосредног продора ислама у Европу, чија се специфичност и ефикасност огледа у најзападнијој просторној укорењености.

Слика бр. 2: Западни Балкан − зона укрштања религија

Када говоримо о глобалној геополитичкој позицији Западног Балкана, треба

истаћи да се она налази у стратегијски значајној области "rimland". Управо тај положај утицао је и утиче на понашање значајних спољних чинилаца према овом простору, најчешће у смеру његове "балканизације", ради лакшег остваривања сопствених стратешких интереса.

Граница православља и католичанства

Западни Балкан

Page 8: Geopoliticki Polozaj Zapadnog Balkana

8

Локални балкански фактори су такође разноврсни, а њихов статус дефинисан је сталном, готово утопистичком илузијом о сопственој позицији субјекта у међународним односима, насупрот стварности да су "монете за поткусуривање" моћнима у прерасподелама њихових сфера утицаја и територијалним прекрајањима које прате такве промене. Српски фактор се може сматрати типичним примером тог балканског дуализма.

Западни Балкан је познат као "капија Европе". На том простору своје интересе пројектују велике силе у свим историјским епохама. На Балкану су се, на жалост, они тако несрећно укрштали да су разједињавали и разбијали државе и народе и увећавали разлике у политичком, верском и националном статусу, што је изазивало међусобне сукобе.

На Балкану никада није организован стабилан јединствен геополитички простор, већ је он због спољних интереса, издељен у више мањих државица, а њихови парцијални интереси спречавали су развој интеграционих процеса. "Фрустрације Европе су разумљиве. Тешко је било утицати на шаренолики, непознати и узаврели Балкан, а још теже контролисати га."4

Балканизација

Према мишљењу двојице познатих геополитичара, Расела и Макиндера, на Балкану је од увек тесна "повезаност борбе за опстанак са борбом за простор".

У представама Европљана "балканизација" је метафора етничких и верских сукоба, изолационистичког, државног, културног н религиозног национализма, који је довео до пада Европе у два светска рата. Насупрот моделу Средње Европе који је оличење толеранције, етничког заједништва. мултикултуралности − дакле идеала и смисла "европског дома", модел "балканизације" има негативно значење у смислу "политичко-територијалне уситњености етничке и међудржавне нетрпељивости, завађености, страног мешања и доминација.

5

Модел балканизације представља "групу малих, нестабилних, слабих држава, које се базирају на идеји нације у једном региону у којем се држава и нација територијално не подударају, све са територијалним претензијама и са етничким мањинама које су требале бити асимилиране или потиснуте, које стварају нестабилне и променљиве међусобне савезе, тражећи подршку од спољних сила да би заштитиле

сублимира сву политичко − теритотријалну уситњеност, међусобну антагонизованост и инструментализованост регионалних чинилаца за потребе спољних центара моћи, карактеристичну како за међусобно узрочно-последични однос западнобалканских земаља и њиховог непосредног окружења, тако и за стање унутар запднобалканских земаља, њихов положај, унутрашњу просторну компактност и кохезију.

4 Драган Симеуновић, "Традиција колективне кривице", Теорија политике ридер I део, Наука и друштво,

Београд 2002., стр.290. 5 После Првог светског рата у енглеском језику почео се користити прелазни глагол балканизовати у

значењу "поделити се (као регион или група) у мање и често супротстављене делове".

Page 9: Geopoliticki Polozaj Zapadnog Balkana

9

национални опстанак и на свој начин кориштене од тих сила за њихове сопствене стратешке циљеве".6

Историјска димензија геополитичког положаја Западног Балкана

У дипломатској историји и међународној политици, балканкзација је синоним за

сплетове неразмрсивих противречности у односима народа који живе на балканском простору. Ове противречности условљене су растом проблема локалног, регионалног и глобалног карактера, где велике силе своје интересе и односе преносе на односе народа и држава овог простора, што доводи до његове разбијености, уситњавања и подела на националној, верској и политичкој основи и међусобних сукоба.

Основне геополитичке детерминанте Балкана су хетерогеност и транзитност. Последица хетерогености је политичко-територијална уситњеност, док је транзитност

последица је присуства интереса великих сила. Присуство великих сила преплиће се кроз укрштање интереса ("геополитички чвор"). Међународна заједница данас настоји да због властитог мира "проблем балканизације" не изађе из овог оквира на међународну сцену, као што је био случај у време "источног питања" (Берлински конгрес 1878. године) или Првог светског рата (1914−1918). Велике силе на балканској ветрометини не наступају више званично као ривали, већ као "међународна заједница". Ривалство је препуштено балканским народима, да се боре за изградњу националних држава или за неповредивост граница.

Међународна заједница је у периоду после хладног рата пореметила балканску равнотежу, тако што је у одређеном смислу делегитимисала значај принципа територијалне целовитости вишенационалних држава и оснажила принцип самоопредељења народа. Чињеница да основне мањинске заједнице на Западном Балкану налазе подршку за свој идентитет у суседним државама, додатно продубљује избијање конфликата и могућности за њихову интернационализацију. Поремећена равнотежа тешко се поново успоставља. Стога су акције међународне заједнице често биле неуспешне услед несинхринизованих мера (дипломатских, политичких, хуманитарних и војних ), те стављања у позицију стране у сукобу и судије у исти мах.

Геополитички положај Западног Балкана са историјског аспекта био је изложен различитим процесима. До завршетка Другог светског рата Западни Балкан је био у процесима геополитичког освајања и покоравања. Након другог светског рата, био је изложен процесима геополитичког утицаја "Истока и Запада", а након рушења Берлинског зида до данас је у процесима "геополитичке глобализације".

Историја балканског простора и односа његових народа условила је раширеност схватања о Балкану као "ветрометини историје", "варници вечних немира" или "бурету барута", "простору граничара у процепу светова", "капији Европе" или "бедему

6 Степић Миломир, У вртлогу балканизације,Институт за геополитичке студије, Вероград 2001. стр. 178.

Page 10: Geopoliticki Polozaj Zapadnog Balkana

10

хришћанства", као простору Евроазије који, прелазећи Дунав и Саву, излази на шест мора Средоземља и чини везу Европе и Блиског истока представљајући истовремено, како "Исток на Западу" тако и "Запад на Истоку".

Водећи дуготрајне и тешке ратове против Византије, Венеције, Угарске и других сила средњег века, народи на Западном Балкану отпочели су процесе стварања сопствених средњовековних држава. Неке од њих доживеле су велики успон и углед, не само у регионалним релацијама, већ и шире. Међутим, различите противуречности феудалног конституисања и распадања, различитих облика хегемоније и зависности, утицале су на пораст средњовековних држава и њиховог потпадања под турску власт почев од 14. века, па надаље.

Као резултат турских освајања настале су дубоке промене у друштвеној структури Балкана. Запоседање Балкана донело је пустошење, миграције становништва и као највеће зло, ислам кога су, ради опстанка, прихватили делови појединих народа. Турска инвазија на Балканско полуострво, као незадржива бујица, пореметила је, па чак и уништила, развитак свих средњовековних држава од Панонске низије до Егеја. То упућује на закључак да су пружајући отпор, и на тај начин бранећи Европу од најезде Турске, народи региона заустављени у националном развоју, тако да је процес формирања њихових националних држава обновљен тек у деветнаестом и двадесетом веку.

Посматрано са геополитичког аспекта, за потпуније разумевање догађања данашњице, новија историјска дешавања у региону могу се условно поделити на:

1) период борби за национално ослобођење и 2) период југословeнства. Време од Првог српског устанка до завршетка Првог светског рата може се

сматрати периодом борби за националпо ослобођење српског народа и његових суседа. У том периоду српски народ је свргнуо одметничку јањичарску владавину, а затим, током Другог српског устанка, српско-турских и Балканских ратова, успешно бранио независност ослобођене Србије. Али у ослободилачким борбама против турске империје главне тешкоће нису биле од турске војне силе, већ напротив, од европских сила које су своју експанзионистичку политику усмериле ка Балкану. Њихово присуство није се испољавало само у борби за сфере утицаја, већ и за непосредно потчињавале, у чему је предњачила Аустро-Угарска. Истовремено је међу народима региона долазило до оштрих конфронтација мотивисаних унутрашњим и спољним геополитичким тенденцијама, у чему треба тражити објашњења токова историје 19. и 20. века.

Односе међу балканским земљама карактерисале су две супротне, али повремено и испреплетане тенденције. Прва, која се односила на стварање већих националних држава и друга, која је видела и налазила свој далекосежни израз у стварању федерација различитог типа и карактера. У контексту прве тенденције, сусрећемо планове о стварању великих држава, док је друга, црпела своје инспирације из идеје да народи региона само уједињени могу остварити своје интересе и превладати супротности и баријере које их деле. Такве тенденције, али и парцијални интереси великих сила,

Page 11: Geopoliticki Polozaj Zapadnog Balkana

11

условили су настанак "источне кризе" која је карактерисала читав 19. век и почетак 20. века, па је до њеног окончања дошло тек након Првог светског рата.

Време од завршетка Првог светског рата до почетка "југословенске кризе" 1991. године, може се сматрати периодом југословенства. Идеја југословенства, оличавала је тежње јужнословенских народа за ослобођењем и уједињењем. Међутим, њихов национални идентитет и самосвест увелико су били изложени дејству различитих цивилизацијских и културних образаца садржаних у различитим религијама и црквама којима су припадали, и светоназорима власти које су над њима владале. Расколи и сукоби религијских и цивилизацијских разлика, у великој мери су исписивали генезу развоја идеје југословенства, па се тако, уграђена нестабилност у темеље како прве, тако и друге Југославије, одразила на њено одржање и распад почетком деведесетих година 20. века. Сплет спољних чинилаца и неразумљивих противречних интереса народа, њихових религија и различитих политичких опредељења у друштвено-историјским периодима, и данас дају снажан печат у односима суседних земаља региона.

Разумљиво је да се из тих разлога, без осврта на историјску димензију, не могу у потпуности разумети савремени и будући процеси у односима држава Западног Балкана и окружења. У геопростору Западног Балкана "крви је било превише, а тла премало да би националне аспирације свих земаља могле бити задовољене".7

Геополитички положај Западног Балкана у време хладног рата

Зато се може рећи да је геополитика садржана у бићу свих етноса региона, у његовој историји и данашњим односима, а свакако ће, у великој мери, одређивати и будућност западно-балканског простора.

Временом "хладног рата" сматра се период од 1950. до 1990. године. То је период међусобног сукобљавања водећих сила Истока и Запада, СССР-а и САД-а, чији су се односи правдали непомирљивим идеолошким разликама, док се заправо радило о супарништву око сфера утицаја. Овај период у геополитичком смислу за простор Западног Балкана, означава се као "период геополитичког утицаја", Стање односа међу великим силама и војним блоковима с разлогом је оцењено као "ни мир ни рат".

Утицај великих сила на Балкану у том периоду, уређен је споразумом на Јалти од 11.02.1945. године, који су потписали Рузвелт, Стаљин и Черчил. Према том споразуму Југославија је подељена пропорционално 50:50, као утицајна сфера Запада и Истока. Учешће осталих балканских држава у два војно политичка савеза је било уређено тако да су Грчка и Турска чланице НАТО-а, Румунија и Бугарска су биле чланице источног блока, а земље Западног Балкана (Југославија и Албанија8

7 Петковић Ранко, Двадесети век на Балкану, НИУ "Службени лист СРЈ", 1996, стр. 11. 8 Албанија је до 1962. године била у Варшавском уговору, када одбија да учествује у активностима да би 1968.

год. званично иступила из савеза.

) су свака на свој начин имале независтан положај, прикљештене међу два супротстављена блока. Простор Западног Балкана у том периоду је представљао простор од посебног значаја, простор на коме ни једна од водећих сила није могла да оствари превласт. а да то не изазове противљење

Page 12: Geopoliticki Polozaj Zapadnog Balkana

12

друге стране. Такав положај, обезбедио је Западном Балкану улогу "сиве зоне", над којом би превласт једног од блокова значио и сукоб ширих размера.

Безбедност држава у наведеним условима заснивала се на равнотежи снага, што је било веома позитивно у смислу очувања стабилности и стања stаtus quo на Западном Балкану. Супротстављени блокови су поштовали јалтску формулу не ризикујући да остваре превагу. То је разлог што су велике силе уважавале самосталност бивше СФРЈ.

Може се закључити да је Западни Балкан у време биполарне поделе Европе имао повољан безбедносни положај, што му је обезбеђивало релативну стабилност. Уз то, тадашња СФРЈ је имала водећи положај у региону, јер је успостављала везе са земљама Европе и имала главну улогу у стварању и јачању Покрета несврстаних. То је заправо био један од ретких случајева у историји да је једна балканска земља имала средишњу, а не споредну улогу на међународној сцени и да је била субјекат а не објекат.9

Рушењем Берлинског зида, као једним од најзначајнијих догађаја у 20. веку.

коначно је престао период биполарног поретка, а тиме је промењен значај и геополитички положај Западног Балкана. Дефинитивно је Запад наметнуо нове геополитичке процесе, који на жалост на овим просторима нису одмах били препознати и разумљиви за владајуће политичке елите. Неразумевањем промењене улоге Западног Балкана у геополитичким процесима стварања новог светског поретка и неадекватним поступцима дела међународне заједнице, ушло се у један од најкрвавијих периода историје ових простора.

У наведном сплету међународних околности, по историјском правилу, оживљене су супротности и територијални захтеви самих западнобалканских народа једних према другима. Спољни чиниоци свој "повратак на Балкан", правдају некадашњим присуством на овој значајној раскрсници путева и интереса, а западнобалканске државе исказују отворене претензије према просторима суседа бирајући "најрепрезентативније" раздобље из своје историје, када су под заштитом неке од светских сила или савеза, владали и над неким деловима територије суседа. При томе се, обично инсистира на потреби наводног "исправљања историјске неправде", враћања у "повјесне границе", "заокруживање националног простора", и оживљавању снова о "Великој Албанији", "Хрватској до Земуна", "Великој Македонији", "бошњачкој држави која би укључивала и Санџак", "Великој Србији".

9 Безбедносни изазови на Балкану до 2010, East West Institute, 2002, стр. 26.

Page 13: Geopoliticki Polozaj Zapadnog Balkana

13

Геополитички положај Западног Балкана на крају 20. века

Јасно је да су завршетком хладног рата у корист САД крајем ХХ века, остале једина супер сила и да су у складу са тим диктирале одвијање геополитичких процеса на простору Западног Балкана. Русија је због својих унутрашњих слабости и проблема (Чеченија), а првенствено економских вероватно редефинисала своје геополитичке интересе према простору Западног Балкана, и повукла се10

Америчка геополитика глобалне доминације

. Као што је често навођено, већ и сам придев којим се означава савремена историјска епоха „постхладноратовска" говори о снази којом су међународни односи у том раздобљу детерминисали савремена збивања.

Дефинитивно је Запад наметнуо нове геополитичке процесе, који на жалост на овим просторима нису одмах били препознати и разумљиви за владајуће политичке елите. Неразумевањем промењене улоге Западног Балкана у геополитичким процесима стварања новог светског поретка и неадекватним поступцима дела међународне заједнице, ушло се у један од најкрвавијих периода историје ових простора.

У наведном сплету међународних околности, по историјском правилу, оживљене су супротности и територијални захтеви самих западнобалканских народа једних према другима. Спољни чиниоци свој "повратак на Балкан", правдају некадашњим присуством на овој значајној раскрсници путева и интереса, а западнобалканске државе исказују отворене претензије према просторима суседа бирајући "најрепрезентативније" раздобље из своје историје, када су под заштитом неке од светских сила или савеза, владали и над неким деловима територије суседа. При томе се, обично инсистира на потреби наводног "исправљања историјске неправде", враћања у "повјесне границе", "заокруживање националног простора", и оживљавању снова о "Великој Албанији", "Хрватској до Земуна", "Великој Македонији", "бошњачкој држави која би укључивала и Санџак", "Великој Србији".

Почетком ХХI века након интервенције САД у Ираку 2003. и промене на тржишту енергената, Русија је због свог природног богатства енргентима ојачала економску моћ, а тиме и утицај у међународним односима.

За разумевање америчког фактора и његовог утицаја на процесе који се одвијају на простору Западног Балкана, па и Европе, потребно је разумевање суштине америчке политике, интереса и циљева на глобалном нивоу.

10 Повлачење Русије у одсудном тренутку за нас, смо у 19. веку крваво платили у рату против Турске.

Носили смо турски јарам наредних 100 година због руских интереса. Питање је колико ћемо овај јарам носити?

Page 14: Geopoliticki Polozaj Zapadnog Balkana

14

Након хладноратовског периода и започетог процеса изградње новог светског поретка, САД су остале једина преостала супер сила која доминира и управља процесима креирања садашње, а и будуће политичке карте света. Са 6% укупног светског становништва, САД располажу са око 50 % светског богатства. Ни једна империја у историји, чак ни Римско царство нису достигли доминацију која би могла да се пореди са данашњом доминацијом САД. Још никада није постојао такав несклад моћи у свету. Укратко, Америка је супериорна у четири одлучујућа домена глобалне моћи: војном, она има недостижну могућност достизања удаљених крајева света; економски11

Сједињене Америчке Државе су свесне да тренутно немају ривала против којег се морају борити, већ да је приоритет спољне политике очување империјалног поретка. Основни аспекти те политике су: дистанцирање савезника, обуздавање експанзије Кине, изолација Русије и контрола земаља трећег света. У "својој књизи "Велика шаховска табла", Збигњев Бжежински каже

, она је остала основни покретач глобалног раста, иако јој у неким аспектима конкуришу Јапан и Немачка (где ни једна од њих нема друге атрибуте глобалне моћи); технолошки, задржала је вођство у кључним областима иновација; и културно, упркос неким слабостима, поседује привлачност без конкуренције, посебно међу младима у свету - што све заједно даје САД политичку снагу какву ни близу нема ни једна друга држава. Управо комбинација сва четири ова атрибута чини Америку једином свеобухватном глобалном силом.

12

11 Ноторно је, али није никада на одмет поновити да снага САД и њен глобални домет почивају, поред

осталог, на њеној џиновској привредној машинерији, и даље најдинамичнијој и најпропулзивнијој на свету са ГБП од преко једанаест трилиона долара, са растућим становништвом од око скоро 300 милиона, са сталним таласима усељавања и "прилива мозгова" из целог света, који дају огроман допринос науци, технологији, информатици, култури, уметности и то темпом геометријске прогресије. Војни буџет САД за 2006. годину је 343 милијарде долара. Војни буџет осталих чланица НАТО, заједно са Јапаном, Јужном Корејом и Аустралијом је 212 милијарди , Лексикон држава света, Народна књига, Београд, 2006, стр. 150.

12 Збигњев Бжежински је син пољског дипломате. У својој домовини је живео до десете године живота, када је са породицом 1939. отишао у Канаду, а отуд 1950. у САД. Студије је завршио на Харварду, где је после дипломирања остао као предавач. Прогнозе Збигњева Бжежикског свуда се дочекају са доста стрепње и зебње, али не зато што је он добар аналитичар и бивши саветник председника Картера, већ пре зато што је Бжежински оснивач и главни идеолог фамозне трилатералне комисије, која се деценијама рачуна за "Тајну светску владу".

- "Основна три императива империјалне геостратегије САД су: спречити завере, сачувати безбедносну зависност међу вазалима, одржати зависне територије покорним, заштићеним и пазити да се варвари не удруже". У поменутој књизи коју је Бжежински посветио својим студентима да би лакше уобличили свет сутрашњице, се најупечатљивије одсликавају садашњи, а вероватно и будући геополитички процеси на глобалном нивоу. Према тој својеврсној америчкој стратегији за 21. век, за Америку главна геополитичка награда је Евроазија.

Page 15: Geopoliticki Polozaj Zapadnog Balkana

15

Евроазија13

је највећи копнени простор на планети и геополитички је у њеном средишту. Сила која доминира Евроазијом, контролисала би два од три најнапреднија и економски најпродуктивнија региона у свету. Овлашни поглед на карту, (слика бр.4) сугерише да би контрола над Евроазијом скоро аутоматски претпостављала субординацију Африке и учинила западну хемисферу и Океанију периферијом у геополитичком смислу у односу на средишњи светски континент. Око 75% светског становништва живи на овом простору и већи део светских налазишта енергената се ту налази. После САД, следећих шест највећих светских економија и највећих потрошача војне опреме се налази у Евроазији. Све нуклеарне силе, изузев једне, и све прикривене, изузев једне, налазе се у Евроазији. Сви потенцијални конкуренти САД се налазе у Евроазији. Према томе, Евроазија је "шаховска табла" на којој се наставља да се води борба за светски примат. Иако се геостратегија-стратешки менаџмент геополитичких интереса, може поредити са шахом, овални облик евроазијске шаховске табле захтева не само два већ неколико "играча", од којих сваки поседује различиту количину моћи.

Главни "играчи" су распоређени на западу, истоку, у центру и на југу шаховске табле. Ова огромна чудно обликована "шаховска табла" - која се протеже од Лисабона до Владивостока - представља простор за "игру" у којој САД себе виде као главног играча.

Слика бр.4: Евроазијска шаховска табла

(извор: Велика шаховска табла− Збигњев Бжежински, стр. 37)

Крајњи циљ америчке политике би требало да буде обликовање светске заједнице према америчким вредностима. У међувремену, императив је да се не

13 Евроазија у географском смислу представља копнени простор Европе и Азије. Појам је изведен

спајањем имена континената.

Средњи простор

источни јужни

западни

Page 16: Geopoliticki Polozaj Zapadnog Balkana

16

појави ниједан евроазијски ривал који би био у стању да доминира Евроазијом и да тако конкурише Америци.14

Према томе, централни геополитички циљ Америке у Европи

Сходно америчким циљевима, може се посматрати процес ширења НАТО и ЕУ на

исток. Шира Европа и проширени НАТО ће добро служити циљевима америчке политике. Шира Европа ће проширити и опсег америчког утицаја − између осталог и кроз улазак нових чланица склоних Америци − а да при томе оваква Европа неће постати толико интегрисана, да би могла у ближој будућности довести у питање америчке геополитичке интересе .

15

Геополитички интереси САД на Западном Балкану

може се врло јасно сажети: циљ је да се консолидује преко правог трансатланског партнерства амерички мостобран на евроазијском континенту, тако да увећана Европа може да постане далеко снажнија одскочна даска за проширење новог међународног поретка на Евроазију. У односу на Европу, САД настоје да кроз процес ширења НАТО и његове будуће мисије у процесима остваривања стратешких интереса, изврше "поделу послова". У тој подели САД ће вероватно водити "велике ратове", а Европа − "мировне мисије".

Из глобалне политике САД на геопростору Евроазије, може се закључити да се тежиште геополитичких интереса САД фокусира на простор Азије. Европа у тој политици представља западну периферију тог простора и концентрацијску просторију са које се може контролисати простор Азије. Западни Балкан као део Балканског полуострва у евроазијској геополитици за САД, представља мост између Азије и Европе преко којег се директно улази у средишњи део евроазијског континента, где се налазе највећи, преко потребни енергетски извори16

Западни Балкан је постао простор директне америчке политичке, војне, безбедносне контроле и супермације. То је подручје на којем САД проверавају сегменте и алтернативе својих нових политичких и војних глобалних доктрина и дугорочних стратегија. Иако у игри остају актуелна сва "класична" балканска питања из ранијег историјског репертоара (међудржавни, међунационални, гранични спорови, негативна наслеђа, колективна оптерећења из претходних ратова), као и најновији проблеми (тероризам, криминал, трговина оружјем, дрога и сл), суштинска, доминантна карактеристика Западног Балкана у овом тренутку је у томе да он губи своју регионалну политичку аутономију, "сувереност" и одлучујућу реч у креирању своје

.

14 Ако ме питате када ће пропасти америчка империја, могу вам одговорити: "То ће се десити

много касније него што већина у свету жели, али много раније, него што већина Американаца верује", Бжежински

15 Збигњев Бжежински, Велика шаховска табла, ЦИД, Подгорица, 1999, стр 84. 16 Цена нафте на светском тржишту 2002. године изиосила је 20 УСД по барелу. Након америчке

интервенције у Ираку 2003. године и заоштравања односа са Ираном у 2007. години, цена сирове, нафте на светском тржишту достигла је рекордних 92 УСД по барелу.

Page 17: Geopoliticki Polozaj Zapadnog Balkana

17

непосредне и даље будућности. Свако озбиљно разматрање међубалканских односа под будним је оком САД и у њиховој је надлежности.

Може се констатовати да је јачање америчке улоге и нови политички, војни и обавештајни продор САД на Балкан и у источну Европу била кључна одредница нове реалности постбиполарне Европе на почетку 21. века. Експанзија и учвршћивање доминантног утицаја у Европи, не само преко раније афирмисане нуклеарно-конвенционалне заштитничке улоге САД у западној Европи и на Медитерану, већ првенствено, кроз најновије непосредно војно присуство и деловање Америке у западном делу Балкана и централној и источној Европи, у директној сразмери с политичким и војним повлачењем СССР (Русије) из те интересне сфере, тј. самоисчезавањем Русије као суперсиле и њеног претварања у само једну од европских сила. Америка се, нестанком равнотеже моћи суперсила, снажније него икада раније намеће Европи и Балкану као заштита од њих самих, као протекторат над њима.

У овом тренутку, САД директно и пресудно кроје војнобезбедносни оквир Западног Балкана, одлучујући о судбини малих народа и њихових земаља. Од некадашње две државе које су припадале простору Западног Балкана (СФРЈ и Албанија) данас је створено седам држава са вероватноћом даље фрагментације. Тако се на Западном Балкану дефинитивно успоставља равнотежа немоћи малих и нејаких државица. Своју позицију САД су учврстиле и ојачале продором на југоисток Европе и ширењем НАТО стигле до руских граница. Америчка стратегија планетарне доминације на тај начин постепено остварује свој геополитички циљ да контролише целокупан простор Евроазије а пре свега "Евроазијски Балкан".(слика бр.5) Наравно да је европски Балкан само успутна степеница до тог циља, односно простор Европе17 − мостобран са којег се може извести адекватан геополитички и геостратегијски маневар. Умешно играјући на карту етничких и верских конфликата, на просторима тзв. етничког коктела, тј. у државама са национално мешовитим становништвом. САД управљају кризама, инструментализујући их за своје геостратешке циљеве. Дакле, њихов је геополитички циљ да Европу држе у "шах позицији", а да Русију и Евроазију "матирају" у 21. веку. У контексту таквих геополитичких игара и Западни Балкан представља својеврсни праг и лабораторију за даљи продор НАТО на исток. 18

17 Ричард Холбрук, као помоћник државног секретара САД, почетком 1995. године у утицнјном

часопиосу "Foreigн Afairs" објавно је чланaк "Aмерика, европска сила" у коме је образложио потребу да Америка доминира Европом. Ноlbrооке Richard, Атеriса, а Еиrоре Роwer, Foreigн Afairs march/april 1995, стр. 38-51.

18 Митровић Љубиша, Нови светски поредак и Балкан, Просвета, Ниш, 1999, стр.14.

Page 18: Geopoliticki Polozaj Zapadnog Balkana

18

Слика бр.5: Евроазијски Балкан (извор: Велика шаховска табла− Збигњев Бжежински, стр. 118)

Балкан је, дакле, за САД, као и бивша совјетска интересна сфера или, колико

сутра Црноморско-кавкаска и Каспијско-централноазијска зона, од круцијалног геополитичког и геостратегијског интереса и значаја као предворје огромног простора Евроазије. Политичко, војно, безбедносно, економско, технолошко и комуникационо овладавање простором Западног Балкана, те стабилна и дугорочна контрола над њим онемогућавају брзи повратак Русије на Балканско полуострво.

Интересом за Балкан, САД стварају основу за остварење трајног стратегијског интереса за евроазијски простор, због чега САД са водећим исламским земљама у региону (са изузетком Ирана), пре свега са Турском, развијају чврсто савезништво. Посредством Турске успешнo се контролише део подручја централноазијског и кавкаског дела бившег СССР-а, где се данас налазе муслиманске државе настале распадом СССР-а. Један од виталних стратегијских интереса САД је и овладавање природним ресурсима на подручју бившег СССР-а, који иако још непрецизно утврђени, у великој мери задовољавају потребе САД у 21. веку.

Витални геополитички интерес САД је спречавање ширења руског утицаја на југ, чиме се Русија држи подаље од Блиског и Средњег истока. Преко Балкана, Турске и централноазијских исламских држава бившег СССР заузима се повољна позиција за сваку врсту евентуалних деловања против Русије и за испољавање утицаја на ток догађаја у случају нових геополитичких прекомпоновања руског државног простора. Јачањем америчког утицаја на Балкану, инсталирањем "грудобрана" на линији Тирана−Скопље−Атина−Софија−Букурешт, Русија се одбија од Медитерана и запречава сваки покушај реафирмације њених балканских стратегијских интереса. Истовремено, на овај начин обезбеђен је најкраћи пут транспорта "енергије" из Каспијског басена.

Евроазиски балкан Геополит. интереси Евроазијски балкан Зона нестабилности Места сукоба

Page 19: Geopoliticki Polozaj Zapadnog Balkana

19

Интервенцијом НАТО на простору Босне и Херцеговине 1995. године и бивше Савезне Републике Југославије 1999. године, на светлост дана испливали су и геополитички интереси19

− Сједињене Америчке Државе су на делу доказале да се ни једна криза не може решавати без њиховог директног и одлучујућег учешћа;

САД чији је инструмент реализације − НАТО. Најважнији за САД су:

− Европској унији је демонстрирано да није способна да у свом дворишту решава безбедносне кризе и проблеме, те је на тај начин идеја о самосталној одбрамбено-безбедносној доктрини Европе, компромитована;

− НАТО је под доминацијом САД обезбедио нови идентитет тиме што је промовисан у средство за наметање мира са или без мандата УН,

− тестирани су нови системи оружја, као и нове доктрине ратовања за 21. век, − трошењем нагомиланих ресурса појединог наоружања, покренут је замајац

војне индустрије, − целом свету је упућена јасна порука, шта се може догодити уколико

неко"угрожава" америчке интересе;20

− стационирањем снага на простору Западног Балкана, НАТО добија повољну осматрачницу према истоку;

− успостављањем нових односа на простору Западног Балкана, стварају се услови за дугорочно присуство америчког фактора кроз учешће у управљању кризама, што ће у перспективи бити једна од основних мисија НАТО.

Геополитички интереси Русије на Западном Балкану

Колапс Совјетског Савеза изазвао је моменталну геополитичку конфузију. Простор који је вековима заузимала царска империја и скоро три четвртине века Совјетски Савез, којим су доминирали Руси, сада попуњава читаво туце држава, које једва да су биле припремљене (изузев Русије) за праву сувереност и које се по величини крећу од релативно велике Украјине са 48 милиона становника до Јерменије са 3,5 милиона становника. Њихова способност за опстанак је неизвесна. Историјски шок који су претрпели Руси, увећан је чињеницом да преко 20 милиона Руса живи у бившим совјетским републикама, ван Русије.

Распад совјетске империје створио је огромну празнину у самом језгру Евроазије. Геополитичка празнина је увећана обимом социјалне кризе у Русији. Највећи проблем за Русију у геополитичком смислу је губитак Украјине. Доминантна

19 Бранислав Ћорђевић, НАТО на Косову и Метохији,СШОНИД, Београд, 2001, стр.76-80 20 Ноам Чомски, по многим анкетама најзначајнији живи интелектуалац данашњице у интервју листу

Политика 07.05.2006. год. је изјавио: "Стварни циљ рата НАТО против Србије није имао никакве везе са бригом за косовске Албанце. Стварни узрок је то што Србија није била послушна земаља и што није спроводила неолибералне програме под управом САД".

Page 20: Geopoliticki Polozaj Zapadnog Balkana

20

геополитичка позиција Русије нестала је и на Балтичком мору као и на Црном мору где су повећани изгледи Турске да поврати свој давно изгубљени утицај. Појавом независног Азербејџана, Казахстана и Туркменистана, Русија је постала само један од пет аспираната на богатство Каспијског мора. Јасно је, дакле, да је данашња Русија изгубила карактер равноправног супарника САД, какав је имала као стожер СССР и целог Источног блока, али се због свога пространства, природних богатстава, нуклеарних потенцијала, војне снаге и наслеђених политичких позиција ипак може сматрати светском силом . Штавише, резултати нарочито за време мандата В. Путина показују глобално уздизање Русије, на бази реалне моћи (економске-ресурси, војно-технолошка). Западни Балкан у геополитици Русије се сматра као други концентрични круг геополитичких интереса. Први круг чине бивше совјетске републике. Русија своје балканске интересе не сматра анулираним. Они су константа, како са аспекта руског "заграничног" ангажмана, тако и са аспекта геополитичке структуре Балкана и геополитичких интереса унутрашњих чинилаца. Западни Балкан је један од праваца руског опсесивног "сна" о изласку на топла мора и разбијању реално постојећег комплекса затворености. Онемогућена да реализује логичан и приоритетан цариградски правац или бугарско-тракијску алтернативу (заобилазницу Цариграда), она је у своје резервне варијанте укалкулисала правце преко Западног Балкана, пре свега Србије и Црне Горе.

Русија је позивајући се на вишеструку сродност и повезаност народа и држава, настојала да обезбеди своје трајније упориште у централној балканској зони и дубоко се уклини према западу, пресецајући тако правце југоисточних амбиција првенствено германско-угарског блока. Међутим, у фазама регресије своје моћи или због политичких и територијалних компензација у ратним и мирнодопским нагодбама Русија се одрицала својих позиција на простору Западног Балкана, препуштајући их, као периферију своје интересне сфере, окупацији, фрагментирању, а надокнађујући то у географски ближим областима. Тако су у прошлости пропадали српски ослободилачки покрети, и пропуштане прилике за уједињење српских националних територија.

У актуелном времену, приоритетни геополитички интереси Русије усмерени су ка: (1 ) централној Азији, Кавказу и Ирану; (2) Далеком истоку, односно у релацијама са Кином и Јапаном као и другим азијским земљама, пре свега Индијом; (3) Украјини и Белорусији; (4) уједињеној Немачкој која, желећи да предухитри САД у расподели богате руске трпезе сировина, улаже огромна финансијска средства у ревитализацију руске привреде.

Инсталирањем НАТО па Балкану и тежњом свих земаља Западног Балкана да приступе НАТО, простор за маневар руске геополитике на Западном Балкану је све мањи. Но, растом њене реалне моћи, пре свега економске која је заснована на супремацији у производњи и дитрибуцији енергената Европи, Русија налази друге начине и путеве да поврати али и ојача своје присуство на Балкану, и у ЕУ.

Page 21: Geopoliticki Polozaj Zapadnog Balkana

21

ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА

Западни Балкан је термин новијег датума и у безбедносном и политичком смислу подразумева простор Албаније и бивше СФРЈ без Словеније. Заокруживање овог простора од стране међународне заједнице у специфичну политичко-безбедносну регију, указује на чињеницу да се ради о економски, политички и безбедносно нестабилном подручју. Анализом актуелних процеса на Западном Балкану уочљиво је присуство геополитичких интереса великих сила и његов утицај на политику, економију, културу а пре свега безбедност региона.

У геополитичком значењу простор Западног Балкана у суштини одражава све најбитније карактеристике Балкана као шире регије и "балканизације" као једног дезинтеграционог и конфликтног процеса мећу народима тог региона. Геополитички положај Западног Балкана одликује локација у стратегијски значајној области Римланда-обалног појаса између Средоземног мора и Хартланда - континенталног евроазијског језгра. Из таквог положаја, произилазе две основе детерминанте Западног Балкана: транзитност и хетерогеност. Обе детeрминанте су често биле узрок крвавих сукоба.

Историјски посматрано, сукоби међу народима Западног Балкана најчешће су настајали услед неколико "отворених питања", међу којима посебно треба истаћи: непостојање јасних етничких граница услед измешаности народа; претензије појединих балканских држава на просторе суседних земаља с позивом на "историјска права" и потребу заокружења националног питања и утицај великих сила као најзначајнији фактор судбине народа Западног Балкана. Само у периоду геополитичког утицаја (период хладног рата) простор Западног Балкана је био безбедносно стабилан, а у међународним односима није био објекат већ субјекат кроз "покрет несврстаних".

Неразумевање суштинског значаја пада Берлинског зида и процеса који су се по принципу "домино ефекта" одиграли у Европи увукао је народе Западног Балкана у крвави грађански рат у последњој деценији прошлог века. Западни Балкан од тада није само простор укрштања интереса великих сила, већ је на жалост постао и својеврсна "лабораторија" у којој је запаљени пламен усмераван поступно, пазећи при томе да се не претвори у пожар и захвати и шири простор. Резултат тих процеса је стварање шест нових држава. Они који су споља учествовали у распиривању тог пламена на Западном Балкану и данас кроје безбедносну судбину на овом простору.

Ситуација на Балкану је последица тзв. политике "леопардове коже" од стране међународне заједнице. Последице такве политике су велики број малих држава у којима је у великој мери изражен национални идентитет, између којих још увек постоје проблеми недефинисаности међусобних граница, а које се суочавају са заостајањем у реализацији тржишних и демократских реформи. Циљ овакве политике је политичка и економска

Page 22: Geopoliticki Polozaj Zapadnog Balkana

22

дестабилизација региона и стварање националне зависности. Циљ стварања политичке и економске дестабилизације овог подручја за резултат има могућности условљавања и вршења притисака појединачно на сваку од држава региона и пројекцију политике која је у интересу светских моћника.

Иако је оружје на Западном Балкану утихнуло, велике силе нису престале да испољавају своје интересе који се ако не у форми традиционалне геополитике, могу препознати у актуелним процесима глобализације. Своје интересе, велике силе испољавају појединачно, у оквиру економских, политичких и војних савеза.

Све интензивнији облици испољавања геополитичких утицаја на безбедност држава Западног Балкана поред државних субјеката великих сила представљају и економско-финансијски магнати, организовани криминал, терористичке организације и верско-радикалистички фактор. Геополитички интереси великих сила и осталих значајних фактора према Западном Балкану су у много чему различити и ту се укрштају формирајући тзв. балкански геополитички чвор. Различитост интереса испољен је у актуелним геополитичким процесима који имају одређене импликације на безбедност држава овог простора.

Глобална стратешка и геополитичка реалност савременог света јесте у чињеници да су данас САД једина суперсила која има доминантан утицај у међународној заједници. Због тога се може закључити да САД уз НАТО и ЕУ данас пресудно - кроје судбину безбедности Западног Балкана. Безбедносна стабилизација Балкана одвија се у оквиру интеграционих процеса НАТО и ЕУ, са намером да се државе региона интегришу у евроатланске системе безбедности. Интеграциони процеси позитивно утичу на развој односа међу државама Западног Балкана. Позитивне тенденције и постигнути резултати нису отклонили све изазове, ризике и претње безбедности у региону. И даље је присутна нестабилност чији узроци нису војне природе: економска неразвијеност, сиромаштво, спор процес демократизације, неизграђеност институција, раст криминала, етничка нетолеранција, спорне државне границе и сл. Наведени проблеми су збирна карактеристика свих земаља у региону.

Уз непобитну чињеницу да на даљи ток догађаја на Западном Балкану, највећи утицај имају и имаће светски центри моћи, између убрзања и замрзавања актуелних процеса, очекивати је сценарио међурешења, при чему ће се неки процеси убрзавати, док ће други бити у својеврсном статусу мировања, на краће или дуже време. Али, како се точак историје не зауставља, треба се надати постепеном "слегању тла" на Западном Балкану.

Сви проблеми целокупног српског народа данас се своде на једно једино питање

- како даље. У тренуцима безнађа, пораза, понижења и изолације Немачке 1945. велики немачки теоретичар Карл Јасперс, упутио је поруку свом народу да одбаци мисао о катастрофи, а затим је додао:"Знање једино може спречити катастрофу. Оно омогућује човеку да измени свој живот". Немачка је пошла тим путем и нашла своје

Page 23: Geopoliticki Polozaj Zapadnog Balkana

23

спасење. Српски народ нема другог пута. Будућност лежи у његовој унутрашњој обнови и зависи од способности да се капацитети којима земља располаже употребе на бази историјског искуства и сазнања. Онај ко из историје није извукао поуке, постаје неминовно њена жртва.

Page 24: Geopoliticki Polozaj Zapadnog Balkana

24

ЛИТЕРАТУРА

1. Аврамов Смиља, Трилатерална комисија, Ветерник, 1998. 2. Аврамов Смиља, Геополитичка стварност Срба, СИМВОН, Београд, 2001. 3. Бартелеми Курмон, Асиметрични ратови, сукоби јуче и данас, НИЦ Војска,

Београд, 2003. 4. Бжежински Збигњев, Велика шаховска табла, ЦИД, Подгорица, 1999. 5. Видојевић Зоран, Куда води глобализација, Филип Вишњић, Београд, 2005. 6. Војна енциклопедија, друго издање, ВИЗ, Београд, 1973. 7. Гаћиновић Радослав, Отимање Косова и Метохије, НИЦ Војска, Београд, 2004. 8. Дугин Александар, Основи геополитике, Експрес, Зрењанин, 2005. 9. Ђорђевић Бранислав, НАТО на Косову и Метохији, СШОНИД, Београд, 2001. 10. Ђармати Иштван, Војно дело 1/2003, Београд, 2003. 11. Eаst West institute, New York, Безбедносни изазови на Балкану до 2010.

године,Београд 2002. 12. Јанковић Бранимир, Балкан у међународним односима, Научна књига,

Београд, 1988. 13. Кеглијер Чарлс, Светска политика, Дипломатска академија, Београд 2005. 14. Кнежевић Милош, Балканска пометња, Ђуро Салај, Београд, 1996. 15. Лексикон држава света, Научна књига, Београд, 2006. 16. Митровић Љубиша, Нови светски поредак. Просвета, Ниш, 1999. 17. Митровић Љубиша, Балканска раскршћа и алтернативе, Центар за балканске

студије, СВЕН, Ниш, 2006. 18. Нишић Станко, Глобална сила и безбедност Балкану ВИЗ, Београд, 2002. 19. Нишић Станко, Велике силе и Балкан, ВИЗ, Београд, 1999. 20. Петковић Ранко, Двадесети век на Балкану, Новинско издавачка установа

"Службени лист СРЈ“. 1996. 21. Радаковић Милан, Савремени процеси и односи на Балкану, Институт за

међународну политику, Београд, 2001. 22. Радиновић Радован, Војностратегијска димензија Балкана, СКЦ, Београд, 1994. 23. Симеуновић Драган, Теорија политике, ридер I део, Наука и друштво, Београд, 2002. 24. Сакан Момчило, Израда стручних и научних радова, Прометеј, Нови Сад, 2005. 25. Степић Миломир, У вртлогу балканизације, Институт за геополитичке студије,

Београд, 2001. 26. Форца Божидар, Актуелни геополитички процеси и њихов утицај па

безбедност југоисточне Европе, ауторизовано предавање, Београд, 2005. 27. Чарлс Кеглијр и Јуздин Виткоф, Светска политика, тренд и трансформација,

Дипломатска академија, Београд, 2006. 28. Хантингтон Самјуел, Сукоб цивилизација, ЦИД, Подгорица, 1998. 29. Шушић Славољуб, Геополитички кошмар Балкан, ВИЗ, Београд, 2004. 30. Шушић Славољуб, Балкански геополитички кошмар, НИУ Војска, Београд.