Bolesnik

Kao u zaaranom krugu, reforme su stvarale pogodan teren za procvat zahteva. Bilo je neophodno izvriti refor-me, kako bi ce zaustavile opasnosti koje su vrebale sa svih strana. Definitivno, Carstvo je moralo biti zaista bolesno da bi dopustilo da dospe u takav zaarani krug. Situacija je bila u jo veoj meri zabriavajua jep oni to je trebalo da ce brinu o njemu, velike evropske sile, nisu uopte odluno delovali da ra izvuku iz nevolje. Istorijska reenica koju je, u tom pogledu, car Nikolaj I uputio ser Hamiltonu Sejmuru, ambasadoru Engleske, na jednom prijemu kod velike vojvotkinje Jelene, bila je jasno dvosmislena: Na rukama nam je veoma bo~ lestan ovek; bila bi velika nesrea, otvoreno vam to kaem, ako bi nam ovih dana preminuo, pogotovo pre nego to bi sve potrebne mere bile preduzete."Opasnosti su bile brojne, od poetka Abdulmedidove vladavine: sukob sa Egiptom u toku, vatra koja je tinjala u Ai-banu, problemi na Kritu, nemirna situacija na Balkanu. Evropska tampa raspolagala je prikladnom etiketom, koju je redovno koristila: Istona kriza. Re kriza" trebalo je, me-utim, shvatati u mnoini, jep je osmanski brod oigledno proputao vodu na vie mesta.

Krimski ratGodine 1849. umalo da doe do sukoba zato to su osobe koje je car smatrao opasnim pronale utoite u Tur-skoj. Do sukoba je dolo 1853, zato pggo katoliki svetenici u Svetoj zemlji nisu mogli da ce dogovore sa pravoslavnim svetenstvom u pogledu posedovaa nekih svetih mesta, poseb-no oko crkve Hristovog roenja u Vitlejemu.U poetku je to bio obian spor oko kljueva. Latini su traili da im ce vrati jedno od njihovih istorijskih pra-va": slobodan pristup crkvi u Vitlejemu i posedovanje jednog od kljueva koji su otvarali kapiju svetilita. Pravoslavna patrijarija je sa svoje strane isticala da je, carskim ferma-nom iz sredine XVIII veka, grkoj crkvi bilo priznato uvanje zdanja. Re je o veoma banalnom konfliktu: ve vekovima su ce razliita hrianska svetenstva, prisutna u Svetoj zemlji, raspravljala oko kontrole svetilita posveenih seanju na Hrista; vekovima su ce, takoe, osmanske vlasti trudile da pronau reenja dodue esto nespretna kojima bi svi bi-li zadovoljni.Ovoga puta, meutim, evropska diplomatija prihvati-la se ovog pitanja jer je, za dve velike sile, Francusku i Ru_ siju, ono iskrslo u pravom trenutku. U Francuskoj se vlada vladara-predsednika Luja Napoleona Bonaparte interesovala za pitae Svetih mesta jer joj je u unutraoj politici bila potrebna podrka katolika; predstaviti se kao branilac Da. tina na istoku, znailo je dobiti simpatije klerikalne parti-je. S druge strane, cil> Rusije Nikolaja I bio je da ojaa svoju sliku zatitnice Pravoslavne crkve, sliku do koje joj je bilo stalo, pogotovo to joj je omoguavala da se vie puta umea u unutranje stvari Osmanskog carstva.Igra je bila toliko delikatna i sadrala toliko ri-zika da je Francuska, iako je elela da se pokae kao prvo-roena ki Crkve", najpre oklevala da intervenie. Ipak krajem 1850. godine, general Opik, ambasador Republike u Istanbulu, odluio je da preduzme korak kod Porte i zatra-io vraanje Latinima prava koja su im bila odobrena kapi-tulacijama i raznim fermanima. Za osmansku vladu, koja je elela da udovolji Francuskoj ali se trudila da ne oneraspo-loi Rusiju, bio je to veoma neugodan zahtev i ona je postupi-la kao to bi u takvim pitanjima reagovale sve druge vlade, odugovlaila je, predavi predmet jednoj ad hoc komisiji.Meutim, Francuska i Rusija su izbliza pratile si-tuaciju, tako da je na kraju odluka morala biti doneta. Ona je predstavljala tipian primer osmanske vetine u suoavanju sa takvim konfliktima: fermanom od 21. marta 1852. godine odreeno je da tri kljua crkve u Vitlejemu budu predata La-tinima, ali da oni imaju pravo samo da prolaze kroz svetili-te, ali ne i da vre slubu; s druge strane, razliite hri-anske zajednice imale su slobodan pristup grobu Svete Bogorodice ali, jedna no jedna i prema unapred utvrenom rasporedu; konano, to se tie drugih svetilita u Svetoj zemlji, status quo bio je zauvek zadran.Ha ruskoj strani nastalo je zaprepaenje. Prava pravoslavne crkve bila su izvrgnuta ruglu! Nekoliko meseci kasnije, Nikolaj I vodie svoj uveni razgovor u vezi s bole-snikom" sa ambasadorom Engleske u Sankt Peterburgu. On je smatrao da je doao trenutak da se trajno rei istono pita-e. Osmansko carstvo ve dugo se borilo sa svojim unutran>im tekoama. U Francuskoj, izgledalo je da je Napoleon III zaokupljen konsolidacijom carstva koje je nedavno bilo proglaeno. inilo se da je Austrija, veoma uzdrmana revolu-cionarnim pokretima iz 1848. godine, reena da ostane neu-tralna. Zato ne iskoristiti okolnosti da se izvri podela na dva dela? Engleska bi mogla da dobije Egipat i Krit, dok bi Rusija uvrstila protektorat u Moldaviji, Vlakoj, Srbi-ji i Butarskoj, a Istanbul bi postao slobodna luka.U Aondonu ovi predlozi nisu izazvali nikakav odjek. Car je to utanje shvatio kao preutni pristanak. Sada je Morao da ide dalje.Marta 1853. godine, njegov glavni autant, knez Men-ikov uleteo je u osmansku prestonicu i doneo listu pretera-nih zahteva: traio je ne samo regulisae pitanja Svetih me-sta povolo no Rusiju, nego i potpisivanje sporazuma koji bi formalno pravoslavnu crkvu stavio pod protekciju Ruskog carstva; u zamenu za te ustupke, sultan bi mogao da rauna na saveznitvo cara.Od tada se ritam krize ubrzavao. Fermanom Visoke porte od 4. maja potvrene su odredbe odloene prethodne go-dine, koje se tiu svetih mesta; 5. maja, Menikov je osmanskoj vladi postavio ultimatum kojim je traio da prihvati ruske zahteve u roku od pet dana; 9. maja, ambasador Engleske u Istanbulu, ser Stratford Redklif, jedan od najboljih pozna-valaca istonih pitanja, otiao je kod sultana i obeao mu eventualnu podrku britanske flote. Bio je to odgovor Lon-dona na privlane predloge koje mu je Nikolaj I uinio neko-liko meseci ranije. Zabrinuta za ruske postupke, koji su ri-zikovali da ozbil>no ugroze njene trgovke i politike interese na Istoku, Engleska je odluila da ovoga puta podr-i Francusku a pogotovo da caru preprei put. Sultan se 10. maja obavezao da e tititi pravoslavnu religiju i poto-vati ene povlastice, ali je odbio da se ugovorom vee za Ru-siju. U toku narednih nekoliko dana, zaotravaju se odnosi. Krajem meseca, Menikov je konano odluio da napusti Is-tanbul, posle novog carevog ultimatuma.Stvari su mogle ovde da se zaustave. Meutim Niko-laj I, koji je na svom obrazu oseao sultanovih pet prstiju", odluio je drugaije. On je 26. juna 1853. godine objavio svoju nameru da zauzme rumunske kneevine kao zalog, kako bi efi-kasno mogao da obezbedi zatitu pravoslavlja. Put do rata bio je sada otvoren.U toku prvih vojnih operacija bilo je jo nekoliko po-kuaja posredovanja. Ali uzalud. Car je imao velike ambicije i nameravao je da iskoristi nastale okolnosti da ih realizuje Nije eleo da shvati da Osmansko carstvo moe da rauna na podrku Francuske i Velike Britanije i da su ove sile bile spremne na sve da bi zaustavile rusku ekspanziju na istoku.Francusko-engleska pomo, dodue, nije bila bes-platna. Udruene sile bile su spremne da garantuju integritet Osmanskog carstva i sultanovu nezavisnost, ali su zauzvrat traile da ce vlada u Istanbulu obavee da e izvriti re-forme koje e garantovati jednakost. To je bilo uinjeno 12. marta 1854. godine, potpisivanjem Carigradskog sporazuma. Nekoliko dana kasnije, Francuska i Velika Britanija mogle su da objave rat caru ija je vojska tada upravo prela Dunav.Ha Balkanu su osmanske snage morale da podnesu naj-vei teret borbi. Zahvaljujui pomoi saveznikih kontingena-ta, nisu ce loe izvukle. Krajem leta, ruska strana ve je do-ivela debakl. Meutim, Englezi nisu imali nameru da ce zadovolje pobedom na kopnu; oni su eleli da unite rusku po-morsku silu i, da bi u tome uspeli, bili su reeni da premeste rat na Krim gde ce nalazilo veliki arsenal Sevastopolja.Septembar 1854. septembar 1855: bilo je potrebno skoro godinu dana estoke borbe da bi ce slomio uporni ot-por Rusije. U poetku, bilo je oko 60.000 l>udi 30.000 Francuza, 21.000 Engleza, 6.000 Turaka koji su ce borili kod Sevastopolja. U prolee 1855. godine, bie ih 140.000. Zahvaljujui ratnim dopisnicima i fotografiji, koja poinje da ce pojavljuje u tampi, evropska javnost mogla je korak no korak, sa sve veim uasom, da prati odvijanje operacija. Imena velikih bitaka urezivala su ce u seanje kao i slike krvoprolia: litica Alme, Balaklava, Inkerman, Malakov, Traktir. To je bio moderan rat u kome ce nisu tedela sred-stva, niti ce vodilo rauna o broju rtava. Samo napad na kulu u Malakovu (8. septembra 1855. godine) kotao je save-znike 10.000, a Ruse 13.000 l>udi. Tano je da je to bio po-slednji napor. Meutim ve ranije, desetine hiljada drugih vojnika izgubile su ivot u borbama ali i umrle od skorbuta, tifusa i kolere.Zauzimanjem Sevastopolja, 10. septembra 1855. godine rat je bio okonan. Sada je trebalo sklopiti mir i jo jednom potraiti trajno reenje za Istono pitanje. Mir, meutim, kao ni rat, nije bio besplatan. Sultan je morao da uini ustupke. Pogotovo je morao da odri obeanje dato 1854. godine u vezi s preduzimaem novih reformi.Mirovni kongres poeo je u Parizu 25. februara 1856. godine. Nekoliko dana ranije, Visoka porta dostavila je velikim silama carski ukaz (hatii humajun), koje je trebalo da postane osnov tanzimata. Ovaj tekst je bio mnogo preci-zniji i razraeniji od hat-i erifa iz 1839. On je nemusli-manskim zajednicama garantovao potovanje njihovih tradicio-nalnih povlastica, slobodu veroispovesti i slobodu da raspolau svojom imovinom bez ikakvih zapreka. Time su, sva-kako, bili istisnuti oni koji su, nekoliko godina ranije, poku-ali da iskoriste problem u vezi sa Svetim mestima i namet-nu svoj protektorat hrianima na istoku. Ovaj dokument uveo je jednu novinu: lanovi razliitog svetenstava od tada su od svojih zajednica dobijali fiksnu nadoknadu, kako bi ce izbegle brojne globe na koje su ce njihovi vernici alili. Pored toga nabrojan je niz reformi: svi podanici Carstva, bez razlike, bie jednaki u pogledu poreza, pravde, obrazovanja; imae pri-stup istim poslovima i bie primani u iste kole; poto jed-nakost prava povlai jednakost obaveza, za sve e vaiti zakon o vojnom regrutovan>u, osim ako ce budu oslobodili plaanjem bedela; da bi svakoj zajednici bila data mogunost da bude za-stupana, pristupie ce reorganizaciji provincijskih admini-strativnih struktura; ubudue e drava raspolagati godi-njim budetom i nadgledae pravilno upravljanje javnim finansijama; takoe e preduzeti radove od opteg interesa; dozvolie osnivanje banaka i drugih finansijskih drutava; borie ce protiv korupcije i malverzacija itd.Sve u svemu, kompletan program reformi, od kojih su neke ve dugo primeivane, a neke druge prilino smele, igrao je odluujuu ulogu u buduem razvoju Osmanskog car-stva. U Parizu su velike sile sa zadovoljstvom zabeleile visoku vrednost ovog saoptenja". Bilo je i razloga za zadovoljstvo. Carskim ukazom iz 1856. godine nije samo uveden izvestan broj unutranjih reformi; on je postavio osnove sve veeg prodiranja zapadnog uticaja u Carstvo.Dobra vol>a Visoke porte bila je toliko izraena da je bilo dovoljno nekoliko nedelja da se postigne sporazum Uostalom, sve prisutne strane urile su da potpiu mir. Ru_ sija je izala iz rata iscrpljena. U Francuskoj, Napoleon III priznao je da bi dao etiri prsta svoje ruke" da se to bre postigne dogovor. Engleska, koja je snosila odgovornost za krimsku avanturu, poela je da shvata da se ona mogla izbei i elela je da to pre okrene stranicu.Potpisan 30. marta 1856. godine, mirovni sporazum u Parizu bio je naizgled povoljan za sultana. Meutim, ako imalo umemo da odgonetamo diplomatski jezik, elja za mea-njem velikih sila u poslove Carstva bila je oigledna. Posebno je bila vidljiva u 7. lanu kojim je pompezno garantova-no Osmanskom carstvu potovanje egove nezavisnosti i njegovog integriteta: Ugovorne strane, elei da Visoka por-ta uestvuje u dobiti meunarodnog javnog prava i koncerta evropskih sila prednostima evropskog dogovora koji je uspo-stavl>en javnim pravo meu evropskim dravama, obavezuju se, svaka posebno, da potuju nezavisnost i integritet Osmanskog carstva, zajedno garantuju striktno nadgledae tog obaveziva-n>a i stoga svaki in ili svaki dogaaj koji bi mu iao na tetu smatraju pitanjem od evropskog interesa". Bio je to dru-gi nain da se kae da evropske sile imaju pravo da stupe u akciju u svim prilikama za koje bi im se inilo da zahtevaju intervenciju. lanovi 10 do 14, kojima je potvrena Konven-cija o moreuzima i uvedena zabrana plovidbe Crnim morem za ratne flote, ukljuujui i flote obalskih sila, donekle ogra-niavaju osmanski suverenitet. Isti rezultat imali su lano-vi 15 do 19, koji su predviali internacionalizaciju Dunava i egovog ua, pod kontrolom komisije koju su odreivale evropske sile. lanovima 20 do 27, Osmanskom carstvu vra-eno je sizerenstvo nad rumunskim kneevinama, ali je ono moralo da se prilagodi itavom nizu ogranienja i da prihva-ti da evropska komisija sastavlja predloge u pogledu ihove budue organizacije. U istom duhu, konano, lanovima 28 i 29 utvruje se da e kneevina Srbija nastaviti da zavisi f Visoke porte", ali da e njena prava i povlastice od sada Kblektivno garantovati sile potpisnice ugovora".Za Osmansko carstvo to je ipak bila pobeda, ali sku-Pi klaena pobeda. Naravno, sultan nije morao da ali ni za jsdnim teritorijalnim gubitkom. U rumunskim kneevinama, sporazumom u Parizu ak mu je odobrena mala ispravka grani-ca koja je doprinela udaljavanju Rusije od ua Dunava. Meu-tim, oigledno je da uee u prednostima evropskog dogovo-ra" nije bilo besplatno. Maja 1853. godine, sultan je odbio ultimatum kneza Menikova da bi izbegao rusko pokrovitelj-stvo. Sada je imao posla sa pokroviteljstvom koje je bilo isto toliko opasno, mada se predstavljalo pod mnogo lepim privi-dom udruene Evrope.

Naruavanje miraU Parizu, evropske su sile imale ambiciju da donesu konano reenje za Istono pitanje. To definitivno reenje pokazalo se kao izuzetno privremeno. Dogovor, do koga se do-lo poivao je velikim delom na potovau teritorijalnog integriteta Osmanskog carstva koji je garantovao evropski do-govor. Veoma brzo se, meutim, pokazalo da Evropa nije voljna da odri obeanje. Veoma brzo, pokazalo se takoe da je sam pojam dogovor" varka na koju Visoka porta ne moe da rauna. Krajem pedesetih godina proces raspadanja Evropskog dogovo-ra, koji je omoguio potpisivanje Pariskog mirovnog sporazu-ma, ve je poeo. Novi savezi, koji su se nazirali na horizon-tu posebno zbliavanje Austrije, Nemake i Rusije iji je ishod bilo stvarae Aige tri cara 1872. godine nisu bili stvoreni da bi favorizovali da se odri status quo na Istoku.Rumunske kneevine prve su pristupile postepenom razruavanju onoga to je bilo postavljeno u Parizu. Spora-zum je predviao i dal>e postojanje dve razliite kneevine, Moldavije i Vlake, koje bi imale svaka svog kneza i sopstve-ne institucije. Od 1857. godine, meutim, no nagovoru evrop-ske komisije zaduene za postavljae osnova nove organizaci-je u tim kneevinama, savetodavne skuptine Moldavije i Vlake bez oklevanja su se izjasnile u prilog ujedinjenju, slo-ivi se oko postavljanja zajednikih instanci. Izbor istog oveka, pukovnika Aleksandra Kuze, na elo dveju kneevina poetkom 1859. godine, trebalo je da predstavlja dodatnu Pre-preku za odredbe Pariskog mirovnog sporazuma. Naravno, Vi-soka porta, podrana od Austrije, protivila ce ujedinjeu kneevina i ubrzo je protestovala ali je, konano, pod priti-skom Francuske morala da prihvati svren in. Godina 1861 predstavljala je epilog: carskim fermanom od 2. decembra prihvatalo ce, privremeno, ujedinjenje Moldavije i Vlake pod ezlom Aleksandra Kuze, bilo je predvieno spajae skuptina dveju kneevina i uvedena je jedinstvena vlada, sa seditem u Bukuretu. Niko nije bio u zabludi. U pitanju je bila odluujua etapa na putu nezavisnosti Rumunije.Drugi udarac odredbama Pariskog mirovnog sporazu-ma bila je narastajua autonomija Srbije. Ona je, dodue, ve od mira u Jedrenu (1829) uivala veliku nezavisnost i osmansko prisustvo je bilo minimalno. Ipak, odredbama mi-rovnog kongresa bilo je predvieno da sultan moe da zadri svoje garnizone u.Srbiji i da e ova kneevina nastaviti da zavisi od Osmanskog carstva. Dolaskom na vlast Mihaila Obrenovia (1860-1868), Srbija je ubrzo poelela da ce oslobodi i ovog, slabog pokroviteljstva. Od 1861. godine, ona je organizovala malu vojsku i radila je na stvaranju instrume-nata federalne hrvatsko-srpsko-bugarske drave, o ijem je osnivanju saala: dravnom obrazovnom sistemu, novom pore-skom sistemu i mrei veza sa susednim nacijama (Crna Gora, Grka, Rumunija, Bugarska). Godine 1867. zbio ce dogaaj koji sam no sebi nije imao veliki znaaj, ali je imao simbolian domet: nakon sukoba sa srpskim stanovnitvom, poslednji osmanski garnizoni napustili su zeml>u. Uinjen je jedini, sa-mo formalni ustupak Carstvu: osmanska zastava nastavila je da ce vijori na Beogradskoj tvravi pored srpske zastave. Sa pravnog stanovita, Srbija je jo uvek bila sultanov vazal. U sutini, bila je nezavisna.Nezavisnost ce irila sve vie. Krajem pedesetih godina, pod uticajem srpske nacionalistike propagande, Bo-sna i Hercegovina - iako velikim delom muslimanska - i Cr-na Gora takoe su ce trudile da pobegnu iz osmanskog okrilja. U Bosni su lokalne pobune, esto malih razmera, lako uspevali da ugue namesnici provincije Omer Autfi-paa (1860-1861) i njegov naslednik Osman Hromi (18611869), koji su iskori-stili svoje uspehe da bi u ovoj regiji uveli reforme koje je predvidela vlada u Istanbulu. Crnu Goru je bilo tee obu-zdati. Nzen knez, episkop Danilo imao je ve iza sebe jedan ve-liki ustanak (1853), koji je izbio no nagovoru Rusije. Godine 1857, poto je uzalud pokuao da nezavisnost Crne Gore ut-e u odredbe mirovnog sporazuma u Parizu, morao je ponovo da ce pobuni, presekavi jednostrano mostove sa sultanom. Reak-cija osmanske strane bila je odluna: snana vojna represija iji je ishod, diktiran intervencijom evropskih sila, bilo us-postavl>an?e crnogorske autonomije pod kontrolom meunarodne komisije (8. novembra 1858. godine). Dosije ipak nije bio za-tvoren. Ubistvo kneza Danila 1860. godine i dolazak na vlast egovog sinovca Nikole Petrovia, ponovo su izazvali nemi-re, ovoga puta uporedo sa jakim pritiskom slovenskog naciona-lizma u Hercegovini. Kao i 1857. godine, Porta je interveni-sala, poslavi snage istovremeno u Crnu Goru i protiv ustanika u Hercegovini. Meutim, ponovo ce ispreila Evro-pa, koja je nametnula vraae na status quo uz obeanje Crne Tope da vie nee pruati pomo Hercegovini (sporazum u Ska-dru), potpisano 31. avgusta 1862. godineOvoga puta izgledalo je da je dogovor trajan. Bilo je potrebno samo nekoliko godina da u ovoj oblasti ponovo po-tee krv. Da li je u meuvremenu vladao mir? Nikako. Car-stvo ce suoavalo sa drugom velikom krizom: pobeda na Kritu.Ona je izbila maja 1856. godine, kada je grupa hri-anskih stanovnika traila smanjenje poreza i preureenje sudskih instanci. Suoena sa ovim zahtevima, plaei ce op-teg ustanka, osmanska vlada je reagovala poslavi vojnike da uspostave kontrolu u regiji, da bi zatitili muslimane od eventualnog masakra. Bila je to varnica koja je zapalila bure baruta. Grci su ce odmah mobilisali, hiljade dobrovoljaca slili su ce sa kontinenta, formirale su ce grupe. Stvari su ce brzo razvijale. Narodna skuptina u Sfakiji proglasila je, 23. septembra, nerazdvojivo i veno ujedinjenje Krita sa nje-govom majkom Grkom". Ubrzo su ce osmanske jedinice iskrca-le, kao i trupe koje je poslao egipatski hediv. Novi namesnik, Omer-paa, organizovao je brutalnu represiju. Poto su motah da posmatraju dogaaje u balkanskim provincijama nekoliko godina ranije, Grci su raunali na brzu intervenciju veli-kih sila. Meutim, morali su da popuste jer okolnosti nisu bile iste kao posle Pariskog kongresa. Rusija, koja se opekla preokretom stvari u sluaju Svetih mesta i koja je bila zaoku-pljena unutranjim problemima, mnogo se manje interesovala za zatitu pravoslavaca. Pored toga, pogled joj je bio uperen u slovensko stanovnitvo Balkana. Velika Britanija i Austrija plaile su se da podre Grku da ne bi izazvale ve~ u krizu. Napoleon III jedini je pokuao otvoreno da podri ustanak, ali njegov stav nije imao nikakvog odjeka. U tim uslo-vima, ustanicima je ubrzo preostalo samo da poloe oruje.Za Portu, koja je i dalje negovala sliku o sebi, ovo je bila prilika da pred oima Evrope pokae reformu za pri-mer. Temeljnom uredbom od 10. januara 1868. godine, formira-ni su izabrani sudski i administrativni saveti, osnovana je generalna skuptina koju su inili predstavnici svih kaza, dato je hrianima jednako uee u svim novouspostavljenim instancama kao i muslimanima, ukinute su ili smaene razne takse a grki je, pored turskog, uveden kao zvanini jezik ostrva. Sve ove mere utvrene su bez potrebe da Evropski sporazum intervenie, osim da bi Visokoj porti uputio uop-tene primedbe. Evropske sile pokrenue se tek 1869. godine, posle novog pokuaja ustanka na Kritu, strahujui od rata iz-meu Carstva i Grke. Meutim, konferencija sazvana u janu-aru u Parizu, na inicijativu Napoleona III, nee imati ni-ta originalno da predloi. Za sada je temeljna uredba, kojom je ostrvu data izvesna doza autonomije, zadovoljavala Evropu.inilo se da ishod krize na Kritu, koji je bio povo-l>an za sultana, pokazuje da je Visoka porta sada ovladala ma-terijom reformi i da je bila u situaciji, zahvaljujui mudro primenjenim merama, da zaustavi raspadanje Carstva. Meu-tim, u stvarnosti to nije bilo tano. Dok je na Kritu pri-vremeno ivot ponovo tekao uobiajenim tokom, na Balkanu se pripremala druga kriza, koja je, kada je izbila, otvorila put kataklizmi veih razmera i Abdulaziza kotala prestola.Poela je kao obina pobuna seljaka u Hercegovini protiv sakupljaa poreza, koji su zahtevali uplatu celog izno-sa i pored tekoa izazvanih katastrofalno loom etvom 1874. godine. Ubrzo, meutim, stvari su uzele maha: masakri muslimana, kontramasakri, nadiranje vojski iz Crne Gore i Austrijskog carstva, organizovanje velikih trupa ustanika. Sredinom leta 1875. godine, ne samo cela Hercegovina, nego i Bosna i Crna Gora bile su spremne za rat.Evropa, koja se plaila da bi se poar uskoro mogao proiriti celim Balkanom, ali i zabrinuta zbog toga to se Carstvo zaglibilo u do sada najveu finansijsku krizu, ubrzo je intervenisala. Od polovine avgusta, dogovori izmeu evropskih sila bili su sve intenzivniji. Ova uzavrelost kul-minirala je odravanjem, krajem novembra, konferencije u Berlinu, na kojoj su se sastali premijeri Lige tri cara, Bi-zmark, Gorakov i grof Andrai, koji je, kao prestavnik Austrougarske, sile koja je bila neposredno zainteresovana za situaciju u Bosni i Hercegovini, bio zaduen da Porti iznese zakljuke sastanka. U njegovoj noti od 30. novembra 1875. godine, izneti su sledei zahtevi: ukidae zakupa pore-za u provincijama zahvaenim ustankom, uspostavljanje potpune slobode vere, postavljanje meovitih administrativnih saveta i donoenje mera u korist seljaka koji su eleli da kupe ze-ml>u koju su obraivali, za velike zemljoposednike.U Istanbulu, gde su notu preneli svi ambasadori evropskih sila, Visoka porta je prihvatila i obeala izvre-e traenih reformi (13. februara 1876. godine). Ali kako zaustaviti ustanak koji je, potkrepljen simpatijama za sloven-ske narode i potajnom podrkom Evrope, dobio izgled anti-osmanskog krstakog pohoda? Porta je rekla: reforme"; u stvarnosti je bilo drugaije: represije. Prvih meseci 1876. go-dine, osmanske snage, predvoene Ahmed Muhtar-paom zapo- ele su sistematsko iee regije, izazvavi odlazak hiljada hrianskih izbeglica prema Crnoj Gori, Srbiji i Austriji. U Evropi, gde se tampa naslaivala prikazima uasa, zavla-dalo je zaprepaenje. Ono je uskoro dostiglo jo vii stepen.U aprilu, ustanak je izbio i u Bugarskoj, u oblasti-ma Plovdiva i Pazardika. Scenario je bio isti kao u Bosni i Hercegovini. Uz pomo erkeskih bandi i neregularnih trupa (baibozuk), represija se pretvorila u masakr, bar u oima Evrope.Zbog nesposobnosti Carstva da rei krizu mirnim sredstvima, evropske sile su ponovo intervenisale. Prilikom posete ruskog cara Berlinu, 13. maja 1876. godine, odrana je konferencija ministara Lige", na kojoj su bili obnovljeni zahtevi koje je nekoliko meseci ranije izneo grof Andrai, uz dodatni zahtev da ce uspostavi meunarodna kontrola koja e proveravati primenu reformi. Ovoga puta, ton evropske diplomatije bio je pretei: ako Osmansko castvo ne bude rea-lizovalo obeane reforme, Austrija e okupirati jedan deo Bosne, dok e ce Rusija proiriti na junu Besarabiju; u sluaju potrebe, evropske sile moi e takoe da upotrebe si-lu da bi nametnule svoje vienje stvari.Evropa meutim nije bila jedina koja ce uznemirila. I u Istanbulu je dolo do nemira. Evropska tampa brinula ce za sudbinu hrianskog stanovnitva. U Turskoj su bili posebno zabrinuti zbog muslimanskih rtava, a parcijalne in-tervencije Evrope u korist onih koji vre masakre" izazvale su optu osudu. Poele su da krue udne glasine: da li e ve-liki vezir Nedim-paa, koji je uvek prihvatao sve zahteve Ig-njatijeva, ambasadora ruskog cara kod Visoke porte, predati zemlju ruskim trupama? Stanovnitvo je poelo da ce naorua-va. Obuzeti panikom, hriani, ili bar oni koji su za to ima-li mogunosti, poeli su da naputaju osmansku prestonicu.Velike damije i javna mesta u Istanbulu, 11. maja 1876. godine, preplavili su demonstranti koji su osuivali kukaviluk vlade i optuivali je da nita ne preduzima da okona neprestane masakre muslimana. Prema ve dugo ustalje-noj tradiciji, softe, studenti verskih kola, bili su na elu pokreta. Povorke su krenule ka Visokoj porti da bi zatrai-le odlazak ministara. Maca je traila i smenu ejh ul-isla-ma, Hasan Fehmi efendije i Nedim-pae, koje su optuivali za beskrupuloznost i rusofilstvo.Suoen sa ovim protestom, sultan ce najpre opirao. Prvo je odbio da otpusti ejh ul-islama. Meutim, 12. maja, suoen sa narastaem nemira, morao je da ce odrekne i svog ve-likog vezira.U novom ministarstvu, na ijem je elu bio Rudi--paa, nalazile su ce dve linosti veoma poznate no liberal-nim shvatanjima: Midhat-paa, koji je u tom trenutku bio mi-nistar bez portfelja i Husein Avni-paa, kome je sultan poverio Ministarstvo odbrane. U prvi mah odnosi izmeu dvojice xepoja tog trenutka Koje je narod smatrao Jedinima sposobnim da asno razree balkansku krizu i Abdulaziza, bili su prilino napeti. Ovde ste zato to je narod hteo da tu budete. Da vidimo sada za ta ste stvarno sposobni!" Od prvog sastanka sa novim ministrima, sultan ce trudio da im pokae svoje neodobravanje. A ta ako ce vladar, kada mir bu-de bio uspostavljen, okrene protiv njih, smatrajui ih odgo-vornim za pobunu softa i pone da ih progoni svojim besom? Ubrzo su sumnja i zabrinutost poeli da rastu u mislima mi-nistara. Bili su tu da bi sluili sultanu i oni su mu slui-li, ali su uvek prema gaemu zadrali izvesno nepoverenje.Izgleda da je Husein Avni-paa, da bi ce unapred obezbedio od eventualne osvete, prvi doao na ideju o svrga-vanju Abdulaziza. Ono je bilo izvodljivo. U toku petnaest go-dina vladavine, sultan ce uopte nije pokazao savrenim: uvukao je dravu u nepromiljene trokove i doveo je do ban-krota; nekoliko puta mu ce dogodilo da liberalni reim an-zimata pokuava da zameni linom vlau uz korienje brutalnih metoda; dozvolio je da ce no celoj zemlji razvijaju opasne situacije koje nije bio sposoban da savlada. U prolo-sti, drugi vladari su bili svrgnuti i sa mnogo manje razloga.Pred takvim projektom, Midhat je najpre oklevao, jep ce nadao da e uspeti da natera Abdulaziza da proglasi ustav. Tek kada je uvideo da je to nemogue, sloio sa sa mi-ljenjem Huseina Avnija. Drugi ministri su ih sledili, pogotovo to je ejh ul-islam izdao fetvu koja je proglaa-vala da, sa verskog stanovita, nema niega to bi ce proti-vilo svrgavanju sultana.Husein Avni-paa je 29. maja 1876. godine sa voj-skom opkolio palatu Dolmabahe, gde je sultan boravio, dok je mornarica spreavala svaku spoljanju komunikaciju preko mora. Istog dana, najstariji Abdulmedidov sin, princ Murat, koga su ministri navodili da postupa protiv svoje vol>e, pri-mio je njihovu zakletvu na vernost. Vladavina Abdulaziza jedna od najprotivrenijih i najotvorenijih prema reformama u osmanskoj istoriji bila je zavrena. Kroz man>e od nedelju dana, svrgnuti sultan je pronaen mrtav, sa preseenim vena-ma, u svojoj sobi u palati Ferije u Ortakeju, koju mu je vlada dodelila posle svrgavanja. Samoubistvo? Ubistvo?Balkanska krizaInteligentan, obrazovan, otvoren prema napredkim idejama, izgledalo je da je Murat V idealan vladar anzima-ta. Meutim, pre stupanja na presto on je pokazivao znakove preterane nervoze. Sa prihvatanjem novih dunosti, bolest je, uskoro, potpuno obuzela njegovu svest. U dramatinoj situaci-ji u kojoj ce Carstvo nalazilo, duevno rastrojstvo koje je ma-nifestovao sultan predstavljalo je dodatnu opasnost za zemlju. Ministri su, 31. avgusta 1876. godine, jo jednom pribegli postupku svrgavaa. Murata V zamenio je jedan od brae, pod-jednako inteligentan, koji je delovao kao da ima jednako libe-ralna shvatanja, Abdulhamid II. Dan 1. septembar oznaio je poetak njegove tridesettrogodinje vladavine.Vladavina Murata V trajala je samo tri meseca, ali je bila puna nemira, obeleena posebno pogoranjem krize na Balkanu.Politiki nemiri, izazvani promenom vladara, nisu uopte poboljali situaciju u evropskim provincijama Car-stva, daleko od toga. Iskoristivi nesigurne okolnosti, usta-nici su razvijali svoje akcije. U Bugarskoj, Hercegovini, Bo-sni, prkosei osmanskoj represiji, pokreti pobune bili su sve ei. Ubrzo ce Visoka porta suoila sa jo ozbiljnijim pro-blemom: da bi podrale svoju brau no rodu i veri, Srbija i Crna Gora takoe su poele da ce angauju na ratnom planu. Ohrabrene od Rusije, dve kneevine potpisale su 26. maja savez koji je predviao novu teritorijalnu podelu u regiji u sluaju pobede nad Turskom. Ubrzo potom, srpski knez Milan traio je od Porte da bude postavljen na elo Bosne, traei istom prilikom pripajanje Hercegovine Crnoj Gori. Posle uvreenog odbijanja Istanbula, 2. jula, usledila je zvanina objava rata.Evropska diplomatija pokuala je jo jednom da rei krizu u skladu sa svojim vienjima. Situacija ce, meutim, do-sta promenila od Andraijeve note! Kada su ce, 8. jula, ruski car Aleksandar II i austrijski car Franc Jozef sreli u Raj-htatu, u ekoj, u njihovim razgovorima je bilo vie rei o podeli Balkana na zone uticaja, nego o samim merama za uspo-stavljae mira. Austrija je htela da zadri pokroviteljstvo nad Srbijom i nameravala da ce teritorijalno proiri na Bosnu i Hercegovinu. Rusija je uzimala sebi pravo na zatitu Bugara i planirala da zauzme Besarabiju i istonu Anadoliju; budua bugarska kneevina, Rumelija, i Albanija, bie autonomne; Grka e moi da ce proiri u Tesaliji i Epiru; konano, osmanska prestonica Istanbul bie slobodan grad i to e biti prvi korak pre aneksije koju su Rusi planirali vekovima.Bio je to veliki plan. U ovom trenutku, meutim, na terenu su ce vodile bitke. Balkanski narodi su, za sada, od svo-jih carskih zatitnika dobili samo verbalnu pomo. Naravno, nekoliko stotina ruskih dobrovoljaca prikluilo ce srpskoj armiji, koja je na elo postavila carevog oficira ernjajeva. To je ipak bilo veoma malo- u odnosu na velike kontingente koje su Turci uspeli da mobiliu. Krajem avgusta, Osman-paa, jedan od najboljih osmanskih generala, odneo je znaajnu pobedu nad Srbima kod Aleksinca. Ne samo balkanski narodi nego i veli-ke sile koje su ih podravale imali su o emu da razmiljaju.Ipak, tek kada su ce sukobi nastavili, nekoliko ne-del>a nakon Abdulhamidovog stupanja na presto i kad su Turci ponovo dokazali vojnu nadmo, evropske sile odluile su da ce ukljue svim snagama. Ambasador Rusije grof Ignjatijev po-stavio je, 31. oktobra 1876. godine, Visokoj porti lakonski ultimatum: ako Osmansko carstvo u roku od etrdeset osam sa-ti ne bude potpisalo primirje sa Srbijom i Crnom Gorom, Rusija e povui poteze koji ce nameu. Istanbul je popustio i, prvih dana novembra, osmanske trupe poele su da ce demo-biliu. Meutim, evropske sile nisu ce zadovoljile ovom ma-nifestacijom dobre vol>e. One su ve razmiljale o podeli osmanskih ostataka i traile hitno odravanje meunarodne konferencije. Ovaj zahtev bio je praen pretnjama. Engleska ce ne plai rata", izjavio je Dizraeli prilikom jednog banke-ta, i ima mogunosti da ratuje dvadeset godina, ako to bude bilo potrebno. Britanska flota bie poslata u Dardanele".Konferencijom koja je otvorena u Istanbulu 23. de-cembra 1876. godine, koja je okupljala predstavnike Rusije, Engleske, Francuske, Austrije, Nemake i Italije, predse-davao je osmanski ministar spoljnih poslova Safet-paa. Na-ravno, Porta je sada znala ta moe da oekuje: i bila joj je predloena autonomija Bosne i Hercegovine, kao i formira-nje velike Bugarske pod ruskim uticajem; stvari su ce jo jednom za n>u zavrile teritorijalnim gubicima i smanjenjem re-sursa. Meutim, suoen sa zahtevima novog evropskog dogovo-ra, Midhat-paa, koji je postao Abdulhamidov prvi ministar predvideo je poslednju odbranu: proglaenje Ustava.Nagli preokret! U trenutku kada su se predstavnici evropskih sila prvi put sastali, grmeli su topovi. Predseda-vajui Safet-paa, u kratkom uvodnom govoru, iznosi pred-stavnicima da je sultan, u svojoj plemenitosti, upravo uspo-stavio novi reim za svoj narod i da u tim uslovima nema razloga za odravanje konferencije. Hladni odgovor ruskog izaslanika bio je: Preimo na dnevni red." Ipak, iznenadna osmanska inicijativa modifikovala je odvijanje debate.Naime, Ustav koji je izradio Midhat-paa i ljudi iz njegovog okruenja predstavljao je ishod dugog procesa refor-mi koji je trajao jo od hat-i erifa od Gilhane i oduzeo je evropskim silama veliki broj argumenata u vezi preispitiva-nja Istonog pitanja. Sada je izgledalo da Osmansko carstvo ima ureenje potpuno slino reimima modernih nacija na Zapadu. Raspolagao je gornjim domom, ije je lanove doivot-no imenovao sultan - garancija protiv svrgavanja - Skupti-ne, koju su inili poslanici koje je birao narod, izvrno telo koje je no strukturi bilo dosta slino evropskim ministar-stvima. Naravno, sultan, ija je linost imala sveti karakter, sauvao je veliki broj tradicionalnih prava: nije nikome od-govarao za svoje postupke, on je imenovao ministre ili ih raz-reavao dunosti, on je sazivao ili rasputao Parlament, on je proglaavao zakone, komandovao vojnim snagama, potpisivao ugovore, objavljivao rat ili mir. Meutim, poslanici su izglasavali zakone, a pogotovo budet, to je predstavljalo po-vlasticu koja im je omoguavala da kontroliu sve poreske i finansijske poslove drave. Pored toga, Ustavom su osman-skim podanicima obnovljene sve garancije koje su im pruale povelje iz 1839. i 1856. godine: potovanje individualnih sloboda, jednakost prava i obaveza, slobodan pristup svim jav-nim poslovima, eliminisanje svih oblika despotizma itd.Naravno, nije bilo sluajno to je novi reim pro-glaen istog dana kada je otvorena konferencija u Istanbulu. Sultan i egovi ministri raunali su na neku vrstu psiholo-kog oka. Pogotovo su se nadali da e im Ustav pruiti argumente kojima bi ponitili sve zahteve evropskih sila. Ustupanje teritorija Bosni i Crnoj Gori? Nemogue, jer je no Ustazu Carstvo bilo neprikosnoveno. Davae posebnih pri-vilegija hrianskom stanovnitvu? Nemogue, jer je Ustavom proglaena jednakost svih osmanskih podanika. Stvaranje po-sebnih sudova za nemuslimansko stanovnitvo? Nemogue, jer je Ustav predviao postojanje svetovnog pravosudnog sistema koji je vaio za sve slojeve stanovnitva. Meunarodne in-stance koje bi proveravale primenu reformi? Nemogue, jer nita slino nije bilo predvieno Ustavom.U danima koji su usledili nakon ovog naglog preokre-ta od 23. decembra, nastavljeni su pregovori, muni, dugi i beskorisni. Predstavnici evropskih sila doli su sa fasci-klama punim raznih zahteva i planova. Svaki zahtev, svaki predlog suoio se sa istim odgovorom: osmanska vlada izvri-e reforme predviene Ustavom. Konano su morali da se suo-e sa onim to je bilo oigledno. Bilo je bol>e priznati poraz konferencije i razii se 20. januara 1877. godine, nakon skoro mesec dana izgublenih u cekanju.Ovo rasputanje konferencije bez postizanja ikakvog razultata, imalo je jednu neobinu posledicu. Ocenivi da je Midhat-paa bio odgovoran za neuspeh pregovora, Abdulha-mid je odluio, poetkom februara, da mu oduzme zvae veli-kog vezira i, poto mu je to Ustav omoguavao, da ga poalje u izgnanstvo. Istinu govorei, neuspeh konferencije nije bio jedini uzrok ove iznenadne nemilosti. U toku prvih meseci vladavine, sultan je sakupio mnogo drugih zamerki protiv svog ministra. Zar nije odravao previe bliske odnose sa mlado-turcima? Zar nije bio suvie nakloen hrianima, idui ak dotle da im je otvorio vrata Vojne akademije? Zar nisu narod i strani posmatrai bili skloni da mu pripiu sve to se dogaa u Carstvu?Midhat je napustio osmansku prestonicu, a da nije prisustvovao prvoj opipljivoj manifestaciji institucionalne revolucije iji je bio tvorac: sazivau Parlamenta. Meu-tim, stvari su tekle veoma brzo. Posle izbora odranih u ve-likoj urbi, da bi se evropskim silama pokazalo da Carstvo zaista namerava da primeni Ustav, poslanici i lanovi Sena-ta poeli su rad sa velikom pompom, 19. marta 1877. godine.U poetku, debatama je dominiralo jedno pitanje: ona snost od vojnog sukoba sa Rusijom. Naime, od neuspeha konfe" rencije u Istanbulu, rusko-turski rat izgledao je sve vie mogu, iako je konano potpisan mirovni sporazum sa Srbijom (1. marta 1877. godine). Ruski car je uspeo malo-pomalo da ubedi evropske sile da treba zauzeti energian stav prema Carstvu i dobio od njih uverenje da e zamuriti u sluaju Su-koba. Dana 15. januara, u Budimpeti, zakljuio je sa Austri-jom sporazum na bazi razgovora u Rajhtatu, kojim je predvie-na podela Balkana. Krajem marta zaduio je generala Ignjatijeva da obie evropske prestonice i objasni njegov stav U aprilu je od Rumunije dobio odobrenje za prelazak trupa preko njene teritorije. Oigledno je obru poeo da se stee.Rusija je objavila rat 19. aprpla 1877. godine. Casus belli nije bilo teko pronai. Nekoliko dana ranije, Visoka porta odbila je da povoljno odgovori na demar evropskih si-la koje su, protokolom potpisanim u Londonu 31. marta, zahte-vale da se Carstvo povinuje svim njihovim zahtevima. im je saznao odgovor osmanske vlade, Aleksandar II dao je svojim snagama nareenje da krenu.U poetku je sukob delovao kao Blitzkrieg. Ruski napad razvijao se na dva fronta. Ha zapadu je trebalo prei Balkan i to pre stii do Istanbula i moreuza. Ha istoku, car je nameravao da se domogne istone AnadoliJe. Sredinom juna, deo tog plana ve je bio ostvaren: u Evropi, ruska vojska zau-zela je severni deo Bugarske i napredovala ka Sofiji i Jedre-nu; u Aziji zauzela je Ardahan (18. maja 1877) i Bajazit (20. juna). Meutim, Turci su se ubrzo sabrali. Rat je potrajao jo est meseci.Ha istonom frontu, Ahmed Muhtar-paa organizo-vao je otpor i rasprio polet Rusa, herojski branei Kape; u Bugarskoj je Sulejman-paa zaustavio neprijatelja kod ip-ke, a Osman-paa blokirao ga je kod Plevne. Tek od jeseni, careve snage skupile su dovoljno snage da, jednu no jednu, pre-skoe sve prepreke. Muhtar-paa morao je da napusti Kape 14. novembra; 10. decembra, Osman-paa je nakon petomesenog odolevanja ruskim naporima predao Plevnu; sutradan je i Su-lejman-paa kapitulirao. Srbija i Crna Gora iskoristile su okolnosti da se i same upuste u rat, stvorivi novi front u Makedoniji i na granicama Albanije. Ruskoj vojsci preostalo je samo da se proeta: 3. januara bila je u Sofiji, 16. u Plov-divu, 20. u Jedrenu. Deset dana kasnije, izvidniki kontin-genti stigli su do mesta Rodosto, udaljenog od Istanbula sa-mo stotinak kilometara.Uvidevi razmere katastrofe, Visoka porta odluila je da potpie primirje u Jedrenu 31. januara. Ali rat nije bio zavren i Rusi su sada imali mogunost da opkole ceo grad, u sluaju da ihovim zahtevima ne bude udovoljeno. U Istanbu-lu je nastala panika. Narod se naoruavao, vlada kao da je bi-la paralizovana. U Parlamentu je dolo do komeanja.Kritika vlade u parlamentu koja je sve vie narasta-la poslanici su kritikovali vladu, igosali nesposobnost oficira, osuivali nain na koji su voene vojne operacije uskoro se pretvorila u krizu unutar krize. Sultan je 13. fe-bruara 1878. godine, sazvao parlamentarnu komisiju da bi je konsultovao u vezi s odgovorom na britansku ponudu da nomade flotu u Mramorno more, da bi doprinela zatiti Istan-bula. Debate su se najpre odvijale bez potekoa, ali je izne-nada jedan od poslanika, Nadi Ahmed efendija, voa esnafa proizvoaa postava, procenio da treba da uzme re: Ovakav sastanak, u prisustvu naeg vladara, trebalo je organizovati ranije. Sada, kada su stvari stigle dovde, emu konsultovanje s nama?" Time je isprovocirao Abdulhamida: Odgovori ovom nitkovu", ulo se kako kae svom velikom veziru Sejid-pai, da bi komisija mogla da stekne predstavu!" Usledila su duga objaea ministra o poetku rata i voeu operacija. Ali interpelator se nije dao ubediti. Sledeeg dana, poslanici e saznati da je sultan, pozvavi se na pravo koje mu je pripada-lo no Ustavu, odluio da raspusti skuptinu.Bio je to kraj prvog ustavnog perioda. Trajao je mae od godinu dana. Dok su se poslanici tiho razilazili, Car-stvo je nesvesno uplovilo u tridesetogodinju autokratiju.Re je svakako o veoma vanom preokretu u razvoju osmanske drave od poetka tanzimata. Ustav je trebalo da predstavlja krunu zdanja, koje je skoro etrdeset godina graeno kamen no kamen. Rasputanjem parlamenta, zdan>e se nije sru-ilo, ali je poprimilo udan izgled graevine na koju su zabo-ravili da stave krov. Ipak, u ovom trenutku, retki su bili oni koji su pridavali veliki znaaJ onome to se upravo dogodilo Sukob sa Rusijom ostao je prioritet nad prioritetima.Istinu govorei, situacija je bila toliko dramatina da Osmanskom carstvu nije preostajalo nita drugo nego da prihvati careve uslove. Rusija je traila nezavisnost Rumu-nije, Crne Gore i Srbije; takoe je traila stvaranje auto-nomne bugarske kneevine koja bi se prostirala od Crnog mo-ra do Egejskog mora i do albanskih planina; zahtevala je takoe reforme u Bosni i Hercegovini kao i u Epiru i Tesa-liji; u istonim provincijama Carstva, traila je da budu preuzete sve mere za poboljanje sudbine Jermena i garantova-nje njihove sigurnosti od Kurda i erkeza; konano, kao ratnu odtetu, traila je najvei deo Dobrude, ostrva u Dunavu i, u istonoj Anadoliji, provincije Kape, Ardahan, Batum i Ar-tvin kao i sumu od 400.000.000 rubalja. Ha ovim osnovama za-poeti su mirovni pregovori u San Stefanu, u predgrau Istanbula. Turci su 3. marta potpisali predloeni mirovni sporazum, a da nisu mogli da dobiju ni najmanji ustupak.Ako je sultan prihvatao, Evropa nije nimalo bila spremna da poputa. Naravno, ona je zamurila kada je bio u pitanju sam rat; sada, kada je ruski car sam odluivao o sudbi-ni Istoka, prevazilazei prava koja su mu pripadala prema sporazumima potpisanim pre poetka sukoba, bila je vrsto re-ena da mu preprei put. Evropske sile, pogotovo Engleska i Austrija nisu bile spremne da prihvate svren in iz San Stefana. ak i pre potpisivanja sporazuma, Velika Britanija poslala je flotu da se usidri kod Istanbula, da bi pokazala svoju podrku osmanskoj vladi. Austrijski stav bio je jo vi-e pretei. Oseajui se uskraena, ona je zahtevala da se sme-sta izvri revizija dokumenta a da bi je bol>e shvatili, mobi-lisala je svoju vojsku i izjasnila se da je spremna da zarati sa Rusijom. Istinu govorei, nisu samo veliki organizatori evropskog sporazuma bili nezadovoljni. Balkanski narodi bili su takoe duboko nezadovoljni. Ni Srbija, liena Hercegovi-ne i Bosne, ni Rumunija kojoj su Rusi oduzeli Besarabiju, ni Grka, koja se nadala da e se proiriti u Makedoniji ili u Tesaliji, nisu mogle da prihvate dogovor u San Stefanu.Pred tolikim nezadovoljstvom, a pogotovu pred pret-om rata sa Austrijom, Aleksandar II brzo je prihvatio Bizmarkov predlog o odravanju velikog mirovnog kongresa u JZerlinu, kako bi se preispitao itav istoni dosije. Ovoga puta, za Osmansko carstvo stvari su tekle malo bolje. Ipak, istina je da je nekoliko dana pre poetka kongresa sultan sku-po platio podrku Engleske, prepustivi joj ostrvo Kipar (Istanbulska konvencija od 4. juna 1878. godine).Potpisan 13. jula 1878. godine, Berlinski sporazum preuzeo je nekoliko klauzula iz sporazuma zakljuenog u San Stefanu i dodao mu druge. Nezavisnost Rumunije, Srbije, i Crne Gore konano je priznata. Ali Velika Bugarska, koju je eleo ruski car, podeljena je na vie delova: na severu je stvorena autonomna kneevina ija je prestonica bila Sofija; na jugu je Istona Rumelija" bila pod direktnim politikim i vojnim autoritetom sultana, ali je raspolagala administra-tivnom autonomijom; Dobruda je pripala Rumuniji (u zamenu za Besarabiju, ustupljenu Rusiji), Ni i Pirot pripali su Srbiji, a Makedonija je vraena Osmanskom carstvu. Takoe nije bilo ni Velike Srbije, nasuprot nadanjima Milana Ob-renovia: Bosna i Hercegovina ostaju nominalno osmanske, ali e biti pod austrougarskom okupacijom i upravom. Grka je takoe dola u Berlin sa dobrim apetitom; privremeno je morala da se zadovolji obeanjima. U istonoj Anadoliji, Ru-sija je zadrala Ardahan, Kape i Batum, ali je opomenuta da vrati Carstvu Alakert i Bajazit. Kao u San Stefanu, predviene su garancije za manjine, posebno za Jermene; meu-tim, navodi lana 61, koji se odnosio na ovo pitanje, bili su toliko nejasni da su ostavljali dosta mesta mnogim tumaenji-ma. Konano, kao znaajan ustupak smanjen je iznos na ime rat-ne odtete koju je Osmansko carstvo dugovalo Rusiji.Sve u svemu, novi sporazum oigledno je imao za cil> da raspri panslavistiki polet Rusa i Srba. Velike teri-torijalne celine, o kojima su sanjali u Sankt Peterburgu i Beogradu, evropske diplomate zamenile su mozaikom sainje-nim od kneevina i autonomnih teritorija koje su bile sprem-ne da se meusobno pokolju, toliko je teritorijalna podela predviena na Kongresu proizvodila rivalstva. Ali, pored svega, Osmanska drava platila je najvie. U Berlinu je izgu-bila najvei deo balkanskih teritorija, ostrvo Kipar, pro-vincije" u istonoj Anadoliji. Takoe je izgubila znaajne finansijske izvore. Konano, izgubila je narode koji su bili najvie industrijalizovani i najrazvijeniji u Carstvu. Za~ uzvrat je dobila lanu nadoknadu: praznu obnovu odredbi ugovora u Parizu, koje su obuhvatale garantovanje njenog teritorijalnog integriteta od velikih sila.Za Abdulhamidove podanike, 1878. godina zapamena je kao loa godina, kao i mnogo drugih godina otkako je, 1839 Osmansko carstvo zakorailo na put tanzimata. Da li, me-utim, etrdesetogodinji bilans reformi obuhvata samo spo-ljanje i unutranje krize, gubitak teritorija, ekonomsku potinjenost, sve veu zavisnost od velikih sila? Da bi odgo-vorili na ovo pitanje, dovoljno je da prelistamo jedan od albu-ma sa fotografijama koje su putopisci na svom kulturnom i umetnikom hodoau na istoku mogli da pronau poetkom Abdulhamidove vladavine, u veini velikih gradova Carstva. ivopisne teme zauzimaju vano mesto: starci u tradicio-nalnom kostimu, ene obavijene velom od tanke ipke, seoske proslave... Ali mogli su da vide i mukarce obuene na evropski nain, kako ekaju tramvaj; eleznike stanice, luke pune parobroda; velelepna i bogato dekorisana javna zdaa; novu urbanu mreu koja ce izgraivala, saiena od kasarni, palata, pozorinih sala, kola, banaka, kamenih kua... To je svakako takoe bio bilans anzimata. Ali ne samo to. Peri-odu od etrdeset godina krize odgovara etrdeset godina eko-nomskog razvoja, kulturnog poleta, sekularizacije i moderni-zacije institucija, napretka u oblasti prava oveka. Pored Istonog pitanja, ima i odgovora koje je pokualo da prui.

(1878-1908), Fransoa oronOsmanska drava posle Berlinskog mira Dani nakon krizeIz duge krize, koja je imala viestruke aspekte: fi-nansijske, politike, vojne, diplomatske, koja je trajala od 1875. do 1878. godine, osmanska drava izala je oslabljena i teri-torijalno smanjena. Pretrpela je znaajne teritorijalne gubitke na Balkanu: Rumunija, Srbija i Crna Gora dobile su punu i potpunu nezavisnost, Bosnu i Hercegovinu okupirala je Austrija, Bugarska je postala autonomna kneevina. Ali osman-sko povlaee nije obuhvatalo samo evropski deo Carstva: ostrvo Kipar ustupljeno je Engleskoj, a u istonoj Anadoliji, provincije Kape i Ardahan bile su pripojene Rusiji. Ukupno 210.000 km2 odvojeno je od Osmanskog carstva, sa populacijom od oko 5.500.000 stanovnika, odnosno skoro petinom ukupne po-pulacije Carstva. Pored teritorijalnih i demografskih gubi-taka, smanjeni su i finansijski resursi Osmanskog carstva. Neke od novih drava ranije su Porti plaale hara, te je ovo smanjenje prihoda pogodilo dravu koja je morala da plati veli-ku ratnu odtetu Rusiji, u iznosu od oko 800.000.000 franaka.Slabl>ek>e osmanske drave bilo je uoljivo i na di-plomatskom planu. Ha Pariskom kongresu, kojim je okonan Krimski rat (1856), Turska je bila priznata kao deo evrop-skog koncerta, a potovae enog teritorijalnog integriteta i nemeanje u unutranja pitanja bili su usvojeni kao princi-pi. Iako je reafirmisao te principe, Berlinski kongres predviao je intervenciju evropskih sila u sluaju da vlada u Istanbulu ne preduzme traene reforme u provincijama na-sel>enim Jermenima".Tokom godina koje su usledile nakon Berlinskog kon-rpeca, Turska je pretrpela nove teritorijalne gubitke: 1881. godine, nakon dugih pregovora, Tesalija i deo Epira bili su ustupljani Grkoj. Nekoliko godina kasnije, istona Rumelija, nad kojom je Osmansko carstvo vrilo vojnu i politiku kon-trolu, bila je priiojena Butarskoj. Najozbiljniji problem bio je taj to su velike sile iskoristile slabost Carstva da pro-ire svoju dominaciju. Tako je 1881. godine Tunis dospeo pod protektorat Francuske, a sledee godine su Egipat vojno oku-pirali Englezi na neogranien period". Iako je re o dvema teritorijama koje su samo formalno bile zavisne od Osman-skog carstva, to je svakako predstavljalo nove udarce zadate prestiu Carstva. tavie, zadale su ih dve evropske dra-ve koje su do tada bili najvei branioci osmanskog integrite-ta. Situacija je, dakle, bila alarmantna.Pored toga, u novim dravama nastalim na Balkanu, muslimansko stanovnitvo bilo je u tekoj situaciji. Zbog loeg tretmana, straha od represalija i agrarnih zakona done-tih u korist hrianskih elemenata, hiljade Turaka i musli-mana nale su se na putu ka Istanbulu, to je pred dravu koja je na finansijskom planu ve bila na umoru postavilo te-ak problem prihvata i smetanja izbeglica.Tako je, poetkom osamdesetih godina XIX veka, osmanska drava poprimila novu fizionomiju: poto je u Evropi posedovala samo makedonski koridor, a u Africi samo libijsku granicu; ona je dobila izgled preteno azijatske i muslimanske drave. Zbog teritorijalnih promena i priliva izbeglica, procenat muslimana u odnosu na ukupnu populaciju za.nekoliko godina je od 68% porastao na 76%. Carstvo je sa-da bilo drava sa tri etvrtine muslimanskog stanovnitva.Svi ovi dogaaji izazvali su kod vladajue klase te-ku moralnu krizu. Rat iz 93" kako su ga zvali[footnoteRef:2], ostavie duboke tragove u kolektivnom seanju Turaka. Bez sume Carstvo nikada nije bilo tako blizu kraja, nikada ce ruska vojska nije toliko pribliila Istanbulu. A opasnost nije pretila samo evropskom delu Carstva, sada je bila svugde pri-sutna, u Aziji i u Africi. Tu je bila i nova injenica: kriza je kod osmanskih pripadnika vlasti probudila oseanje da je Carstvo tvrava opsednuta sa svih strana i minirana iznutra. Nakon optimizma iz doba tanzimata, usledio je period sum-n>i: moe li ce jo uvek imati poverea u Evropu i hrian-ske nacionalnosti u Carstvu? Da li je umesna politika uvo-enja zapadnih reformi u okviru institucija i drutva, koju su vodile pae reformatori? Naravno, ova pitanja su ve po-stavljali mladi osmanski intelektualci i Namik Kemal. Meutim, sumnja je sada zahvatila i osmansku politiku klasu koja je bila okirana porazom. Prvi koji je postavio pitanje osnovanosti politike tanzimata i poeo da je preispituje bio je sultan Abdulha-mid II. Duboko pod utiskom nemirnih okolnosti koje su pret-hodile egovom dolasku na presto, on je u toku prvih godina vladavine preduzeo kompletnu reviziju principa na kojima ce zasnivala politika iz doba reformi. U unutranjoj politici, Abdulhamid je iskoristio ozbiljne tekoe sa kojima je morao da ce suoi kao izgovor za kritiko preispitivanje ustavnog reima. Ve je na Midhat--painom projektu Ustava izvrio prepravke u autoritarnom smeru. Nakon konferencije u Istanbulu, razreio je Midhat--pau funkcije i poslao ra u izgnanstvo. Februara 1878. go-dine, kada su ce ruske trupe ulogorile u Trakiji, sultan je raspustio Parlament. Nekoliko meseci kasnije, morao je da ce suoi sa dvema pobunama liberalne inspiracije, iji je cil> bio zbacivanje sultana i vraanje na presto Murata V: maja 1878. godine, napad Ali Suavija koji je predvodio malu grupu izbeglica sa Balkana na palatu iragan i, u leto, zavera koju je u Istanbulu predvodio Grk Kleanti Skalijeri, veliki maj-stor masonske loe Prodosa. Oba pokuaja su propala ali su uvrstila Abdulhamidovo nepoveree prema liberalima i ma-sonima i njegovu elju da uvrsti svoj autoritet. Narednih trideset godina on nije ponovo sazivao Parlament. Ustav nije bio ukinut (nastavie da figurira u zvaninom godinjaku osmanske drave) ali je bio suspendovan. Ovaj politiki si-stem mogli bismo definisati kao ustavni apsolutizam". [2: 1293, " (maliye) je XVIII a 1877. .]

Pored toga, sudbina koju je sultan namenio voama liberalnog pokreta jasno pokazuje orijentaciju njegovog rei-ma. Midhat-paa je pod pritiskom Engleske vraen iz izgnan-stva 1878. godine, a zatim je, naizmenino, bio na mestima na-mesnika provincija Damaska i Ajdina. Meutim, njegovi postupci stalno su praeni jep ra je sultan sumnjiio da vodi sopstvenu politiku i da podbunjuje lokalno stanovnitvo. Optuen da je organizovao ubistvo Abdulaziza, Midhat-paa je bio uhapen 1881. godine i poslat u izgnanstvo u Taifu, u Arabiju, gde je tri godine kasnije bio zadavljen verovatno no nareenju sultana. Namik Kemal, pak, pesnik slobode u Tur-skoj, osuen je na progonstvo na jedno ostrvo u Egejskom moru, gde je zavrio karijeru kao mali inovnik, dok su njegova dela bila cenzurisana a rukopisi konfiskovani. Ova dva primera trebalo je da navedu na razmiljanje sve one politiare ili pisce koji bi poeleli da ce u Carstvu zauje glas slobode.Poto je suspendovao Ustav i smirio protivnike, Abdulhamid je uspeo da nametne svoju vlast u okviru drave. U toku prvih est godina vladavine promenio je esnaest ve-likih vezira. Napustio je palatu Dolmabahe na obalama Bos-fora, nastanio ce na brdu Jildiz opasanom visokim zidinama. Od tada poinje period hamidovskog apsolutizma.I u inostranoj politici, u toku prvih godina Abdul-hamidove vladavine, takoe je dolo do preispitivanja princi-pa na kojima je bila zasnovana diplomatija u doba tanzimata, i utvrivavza novih orijentacija. Do 1878. godine osmanska di-plomatija oslanjala ce na Francusku i Englesku, nasuprot Ru-siji, koja je smatrana glavnim neprijateljem Carstva. U Berlinu je, meutim, cena koja je morala biti plaena za tu politiku bi-la veoma visoka jep je Kipar morao biti ustupljen kao poklon Velike Britanije.Poev od 1878. do 1879. godine, Abdulhamid poinje da sumn>a da Engleska namerava da napusti tradicionalnu politiku podrke Osmanskom carstvu. Ove su sumnje potkre-pljivali pritisci koje je britanska vlada vrila na sultana da preduzme reforme u jermenskim provincijama; oni su posta-li sve ozbiljniji kada je na elo engleske vlade, maja 1880. go-dine doao voa liberalne partije Gledstoun, deklarisani ne~ prijatelj Turaka jo od strahota u Bugarskoj". Sumnje su na izvestan nain potvrene kada je Aondon zauzeo Egipat 1882. godine. Od tada je u engleskoj diplomatiji, bar kako je ona bi-la viena u Istanbulu, dolo do kompletnog preokreta. U na~ meri da Rusiji preprei put za Indiju, to je bio glavni cilj britanske politike, ona vie nije mogla da rauna na Osman-sko carstvo. Trebalo se dakle solidno uvrstiti u istonom Sredozemlju, na Kipru, na obalama Sueckog kanala i osloniti se na druge elemente Carstva, na primer na jermene, Arape ili ak na Bugare umesto na Turke. Da li je cilj Engleske bio da pokua da, pred ruskim ekspanzionizmom koji je dolazio sa Kavkaza, formira jermensku autonomiju pod engleskom kontro-lom? Naime, nije sigurno da je, kako su zamiljali u Turskoj, Britanija odustala od odbrane integriteta Osmanskog carstva ili da je, prema ustaljenoj formuli, zapostavila Istanbul zbog Kaira[footnoteRef:3]. Ono to je vano bila je ideja koju su Turci imali o promeni engleske politike. [3: Keith . Wilson, Constantinople or Cairo: Lord Salisbury and the Parti-tion of the Ottoman Empire, 1886-1897", K. M.Wilson, Imperialism and Nationa-lism in the Middle-East, The Anglo-Egyptian , London, 1983, . 26-55.]

to se tie ruskog carstva, Abdulhamid je vodio vrlo opreznu politiku, veoma vodei rauna da ne isprovocira tra-dicionalne ambicije Rusa. Godine 1878, Rusija je shvatila da ne moe neposredno da se domogne moreuza; zato je ciljala ia mladu bugarsku kneevinu, ali je ova u periodu 18551866. go-dine izneverila nade Sankt Peterburga, reivi da deluje sa-ma. Bio je to ozbil>an udarac za rusku diplomatiju koja e poe-ti, krajem veka da se interesuje za Daleki istok. Kada je 1881. godine postao car, Aleksandar III napustio je liberalizam svog prethodnika da bi postavio autoritarni reim koji je poivao na policiji, cenzuri, religiji, rusifikaciji stranaca. Reju, njegova politika nije bila mnogo razliita od one koju je Ab-dulhamid uspostavljao u Osmanskom carstvu i nesporno je da je meu dvojicom vladara postojao izvestan preutni dogovor. U svakom sluaju, iako ruska politika nije zaboravila strateki i ekonomski znaaj moreuza, ona je u pogledu Osmanskog carstva bila konzervativna" i teila je ouvanju statusa quo.Tako je, poev od osamdesetih godina izgledalo da pretn>e Osmanskom carstvu pre dolaze iz Velike Britanije nego iz Rusije. U odnosu na te pretnje Francuska je bila sla-ba, a Bizmarkova Nemaka se izvukla i ostavila Engleskoj od-reene ruke u Egiptu. Hamidovska diplomatija se dakle tru-dila da odri ravnoteu meu silama i da afirmie neku vrstu neutralnosti ekajui da joj orijentacija Nemake u od-nosu na JVeltpolitik omogui da pronae novi oslonac meu evropskim silama.

Hamidovska dravaPolitiki sistem koji je Abdulhamid razvijao tokom prvih godina svoje vladavine bio je proizvod dvostruke reak-cije: protiv slabljenja sultanovog autoriteta, koji je pratio po-litiku tanzimata, protiv liberalizma i konstitucionalizma Midhat-pae, koji su inili poslednju etapu tog slabl>enja. Abdulhamid je smatrao da je ova politika dovela zemlju na ivi-cu propasti. U egovim oima, osmanski narod nije bio dovolj-no zreo da se okua u parlamentarizmu. Trebalo je dakle da ga predvodi voa", otac", sve dok strukture i reforme koje je pokrenula drava, posebno u oblasti obrazovanja, ne budu do-nele plodove. S druge strane, parlamentarni sistem mu se i-nio opasnim u multietnikom kontekstu Osmanskog carstva, u kome je postojao rizik da skutggina postane rezonantna kutija razlika, razmimoilaenja i separatizama. Trebalo je usposta-viti jaku, centralizovanu vlast, sposobnu da se suprotstavi na-cionalnim tenjama za nezavisnou i uplitanju Evrope. Dok je Midhat-paa u uspostavl>an>u sloboda video nain da se ouva i razvije Carstvo, Abdulhamid je davao prioritet jedin-stvu i integritetu osmanske drave. Inspirisao se vladavi-nom svog dede, Mahmuda II, koja je bila u znaku centralizacije i autoritarnog reformizma.Hamidovska drava je ipak izgledala mnogo drugaije od osmanske drave s poetka veka, i to najpre zbog linostinovog sultana. Roen 1842. godine, nekoliko godina nakon do-laska na presto svog oca Abdulmedida; on je Hajnpe bio odgajan u Palati, kao i drugi prinevi u njegovom poloaju, ali je ubrzo stekao izvesnu nezavisnost, pogotovo to je imao veoma malo ansi da jednog dana vlada Carstvom. U prestonici je poseivao veoma raznolike krugove, povezao se sa strancima i pomalo nauio francuski jezik. Nzegovo obrazovae ostalo je manjkavo i nepotpuno. Opisuju ga kao stidljivog, uplaenog mladia, obuzetog bezrazlonim strahovima. Kada je postao sultan, stekao je znaajno bogatstvo, koje je poverio na upra-vljanje oveku od poverenja, Jermeninu Hagopu Zarifa-begu bankaru (sarrdf) iz Galate i koje je, poto nije imao poverenja u osmanske banke, briljivo preneo u inostranstvo; posle nje-gove smrti, za likvidaciju njegove imovine bila su potrebna dva finansijska udruenja. U Palati je, meutim, vodio pri-merno jednostavan i umeren ivot, zbog ega je zadobio simpa-tije stanovnitva, preneranog luksuzom i zapadnjakim ma-nirima vladara iz doba tanzimata. Abdulhamid je vie voleo pomalo rustini arm paviljona na Jildizu od sjaja u stilu rokokoa palate Dolmabahe.Ovi paviljoni su, pored ostalog bili i bol>e zati-eni. Strah je, naime, inio jednu od karakteristinih crta sultanove linosti. Veliki ljubitelj kriminalistikih roma-na, koje su mu do kasno u no prevodili u Palati odlikovao je Konana Dojla jednim od najviih ordena u Carstvu iveo je u strahu od zavere ili atentata. A ta opseseija se sve vie pogoravala sa pokuajima egovih mladoturskih ili jermen-skih protivnika da ga zbace ili ak i ubiju. Poslednje godine vladavine Abdulhamid je proveo ograen u palati na Jildizu, zatien mreom pijuna, okruen laskavcima i udvoricama, sve vie udaljen od stvarnosti.Abdulhamid je za sobom ostavio, naroito kod zapad-nog javnog mnjenja, veoma negativnu sliku o sebi. On se prika-zao kao neko ko je guio slobode, vrio masakre nad Jermeni-ma, ukratko kao brutalni i krvavi despot, kao to sugerie epitet crveni sultan", koji mu je dodeljen. Ova slika potkre-pljivana je intenzivnom propagandom kojoj se posvetila opozi-cija u izgnanstvu, za koju je svrgavanje sultana postalo priori-tet nad prioritetima. U kojoj je meri ova slika odgovarala realnosti? Poslednh godina pojavila se tendencija rehabi-litovaa Abdulhamida. Istoriari istiu uspeno okonanje reformi i modernizaciju koje ga pre ine nastavljaem nego grobarem tanzimata. U tradicionalistikim krugovima, sta-vl>a se akcenat na njegove napore da islamskom svetu podari novu snagu koja bi mu omoguila da prui otpor pokuajima sa Zapada. U stvari, kod Abdulhamida moemo razlikovati dve linosti. U njemu je postojao autokrata koji nije imao povere-n>a ni u koga i koji je pokuavao da se do najmanjih detalja sam pobrine za sve poslove Carstva, despot koji se trudio da ugu-i glasove intelektualaca i brutalno guio nacionalne te-nje stanovnitva; i pored toga, ovek svog vremena, otvoren za novine, ljubitelj italijanske opere i moderne arhitekture, koji je eleo da razvije obrazovae, da organizuje pravosue, da pobolja mreu komunikacija zahvaljujui eleznici i te-legrafu u meri u kojoj je to moglo da slui jaau drave.U periodu od nekoliko godina, sultan je uspeo da u svojim rukama skoncentrie vlast kakvom nijedan od njegovih prethodnika nije nikada raspolagao, i to vlast koja je poiva-la najpre na slabljeu autoriteta Visoke porte, odnosno funkcije velikog vezira ili, kako ponekad poinju da ga nazi-vaju, premijera. Videli smo da su veliki veziri smenjivani u ritmu valcera" u toku prvih godina njegove vladavine. Iako je ovaj ritam smena kasnije usporen, nestabilnost funkcije osta-la je dominanatna crta. Za trideset i tri godine vladavine, Abdulhamid je upotrebio" sedamnaest velikih vezira i dva-deset est puta promenio vladu, prema raspoloenju ili da udovolji eljama jedne ili druge velike sile, koje su imale svaka svog favorita. Veliki veziri su tako iveli u nepre-stanom strahu od nemilosti, ako ne i od smrti. U takvim uslo-vima, bilo je nemogue voditi kontinuiranu politiku. Pogo-tovo to nisu postojali kabineti, poto su ministri, koje je imenovao sultan, bili odgovorni samo njemu. Tako su, lieni autoriteta koji su stekli u toku perioda tanzimata, veliki veziri postali obini izvrioci sultanove volje. Vek Visoke porte[footnoteRef:4] bio je zavren: sultan je carevao i vladao. [4: no: 'Ilber Ortayli, Imperatoregun En Uzun Yi\zyili, Istanbul, 1983.]

U ovoj, pomalo bledoj eti velikih vezira izdvajaju ce figure dvojice velikih dravnih inovnika, Sejid-pae i Kamil-pae. Seaid-paa (1838-1914), koji je sedam puta bio ve-liki vezir, preduzeo je znaajne reforme vezane za organizovanje policije, nezavisnost sudstva, modernizaciju birokratije stvaranje Trgovake komore u Istanbulu, irenje moderne kolske mree. Roen na Kipru, Kamil-paa (1832-1913) pristalica politike pribliavanja Engleskoj podsticao je strana preduzea da u Carstvu otvaraju moderne puteve komu-nikacija i industrije. Meutim, ma kakve da su bile njihove line vrednosti, nijedan od ove dvojice nije uspeo da ostvari pravi uticaj na sultana. ak su obojica u karijeri imala pe-riod kada im je bio ugroen ivot: 1895, Sejid-paa potra-io je utoite u Ambasadi Engleske u Istanbulu, a 1907. godine Kamil-paa, koji je tada bio namesnik provincije Ajdin, morao je da ce stavi pod zatitu engleskog konzula u Izmiru.Prisustvujemo, takoe, postepenom prelasku vlasti od Visoke porte ka carskoj palati, koje je ve zapoeto poetkom sedamdesetih godina. Od tada ce o dravnoj politici od-luivalo na Jildizu. Sultan ce okruio velikim brojem savet-nika, veoma razliitih no poreklu i funkcijama, kao to su bili Tahsin-paa, lini sekretar, Karatodori-paa, koji ce bavio spoljnom politikom, Ahmet Delaledin i Fehim-paa koji su upravljali policijom itd. Oni su predstavljli ono to su sultanovi protivnici nazivali klikom" ili kamarilom" sa Jildiza. Pored savetnika, bilo je stalnih gostiju" u Pa-lati. Trebalo je da velmoe ili verski velikodostojnici po-reklom iz arapskih provincija, iz centralne Azije ili iz Indije, budu garanti odanosti svojih podanika halifi. Mora-mo da navedemo i sluaj nekih lanova porodice erifa Meke, koji su praktino drani u palati kao taoci kako bi suzbili tenje ka nezavisnosti Svetih gradova. U svakom sluaju, niko iz sultanovog okruea nije uspeo da postane favorit, ak ni uveni Ebulhuda, ejh rifaija poreklom iz Sirije, koga su, ne bez preterivaa, hteli da uine osmanskim Raspuinom".Izvan Palate, Abdulhamid je svoju vlast u zemlji sprovodio preko birokratskog sistema koji ce brzo uveavao. Razvoj dravnog aparata, gradova i optinskih slubi uinio je da ce broj funkcionera naglo povea, da bi krajem veka dostigao 100.000. Doneta je uredba o javnim funkcijama, koja je dravnim slubenicima dala moderan statut. Visoki funkci-oneri obrazovani su u Administrativnoj koli (tpue) koja je osnovana u doba tanzimata, ali i u novim, specijalizova-nim zdanjima kao to su Pravna kola i Finansijska kola. Obino su funkcioneri u poetku regrutovani prema zasluga-ma, sistemom konkursa i ispita. Meutim, u praksi su ce odr-ali mnogi stari obiaji kao egrtovanje u kancelarijama, usluge, patronstvo, mito. Dok je osmanska drava svoje najvie slubenike bogato nagraivala (plata velikog vezira bila je dvadeset pet puta vea od plate sekretara ministarstva), prema brojnim sitnim funkcionerima i inovnicima loe ce postu-palo, to je doprinelo odranju korupcije. Sam sultan davao je primer i nije oklevao da no potrebi pribegne podmiivanju.Poto je iree dravnog aparata impliciralo po-vean nadzor nad ljudima i duhom, hamidovska drava pretvo-rila ce u policijsku dravu. Godine 1880. no francuskom mo-delu formirano je Ministarstvo policije na ije je elo Abdulhamid postavio ljude od poverenja. Meutim, uporedo sa n>im, voen iz palate, razvijen je sistem pijuniranja, moda no ugledu na Nemaku. Od velikog vezira do najmanjeg inov-nika, preko osmanskih ambasadora u inostranstvu i pripadni-ka mladoturske opozicije, politika policija posvetila ce in-tenzivnoj kontroli i pijuniranju. Potkazivanje je uveliko podsticano. Bilo ko mogao je da postane urnaldija, odnosno autor izvetaja (jurnal) u kome je potkazivar komije, kolege, poznanike. Nakon mladoturske revolucije, zatvori su bili pu-ni rtava tih urnala. Takoe je praeno kretanje. Osmanska drava bila je prva, pored Rusije, koja je uvela sistem pasoa, i to u vreme kada su ce sredstva komunikacije brzo razvijala.Upotreba cenzure u oblasti publikacija, koja datira iz doba Abdulaziza znaajno je poveana za vreme Abdulhami-dove vladavine. Komisije za cenzuru prikljuene su Ministar-stvu za obrazovanje i Ministarstvu inostranih poslova da bi nadgledale lokalne publikacije i one iz inostranstva. Za osnivanje izdavakih kua ili novina morala je prethodno da ce dobije dozvola. Upotreba odreenih termina ili vlastitih imena bila je zabranjena, iako izgleda da nikada nije postojala crna lista, suprotno tadanjim tvrenjima. Meu zabranjenim reima bile su rei sloboda", Ustav", revolucija", anarhi-ja", trajk", otadbina" itd. Praviti aluzije na Murata V dogaaje na Kritu ili u Makedoniji bilo je zabranjeno. uveni asopis Servet-i Fimun suspendovan je na nekoliko nedelja zbog lanka koji je sadrao aluziju na reim iz 1789". Cenzura ili ak autocenzura proirila ce i na leksikografski plan. U osmanskom reniku, objavljenom 1905. godine, definicija rei tiranin" glasila je: ptica iz Amerike. Osim to je zabavlja-la evropsko javno mnjenje i diskreditovala reim, ova cenzura nije bila mnogo efikasna. Rei i koncepti koje su vlasti sma-trale subverzivnim lako su prodirale, pogotovo meu pripad-nike urbane elite.Istovremeno sa pokuajem da kontrolie misao, Ab-dulhamid je preduzeo znaajne reforme u oblasti pravosua, komunikacija, obrazovanja, reforme kojima su nastavljeni na~ pori koje su zapoeli ljudi tanzimata. Tako su u oblasti obrazovanja, zakonom iz 1869. godine postavljene osnove si-stema javnog obrazovanja, ali su stvarno primenjene tek za vre-me Abdulhamidove vladavine. Suoena sa otvaraem sve veeg broja slobodnih stranih ili nemuslimanskih kola, drava je morala da afirmie svoje prisustvo i da odgovori na sve vee obrazovne potrebe administracije, stranih preduzea i sred-njih slojeva. Posle 1878. godine, provincije Carstva bile su pokrivene mreom osnovnih i srednjih kola, koje su do tada bile karakteristine samo za prestonicu. Zadatak tih kola bio je da obrazuju dobre muslimane i odane osmanske podanike. U Istanbulu su otvorene visoke kole i profesionalne usta-nove, kao to su Finansijska kola, Pravna kola, Akade-mija lepih umetnosti, Trgovaka kola. Kao krunu svega, Is-tanbul je 1900. godine dobio univerzitet koji je trebalo da zadri studente da ne bi vie odlazili u Evropu gde su mogli bitli zaraeni liberalnim idejama.iree moi drave, poveanje broja funkcionera, modernizovanje pravosua, i razvoj javnog obrazovanja predsta-vljali su, takoe, teret za budet Carstva. I pored bolnog iskustva sa bankrotom iz 1857. godine, hamidovska drava mo-rala je da pribegne novim pozajmicama iz inostranstva, pogo-tovo posle 1900. Centralizacija i modernizacija drave ne-izbeno su dovele do poveanja njene zavisnosti.Velike misli vladavineJedna od osobina no kojoj ce Hamidovska drava najvi-e razlikuje od drave iz doba tanzimata jeste novo mesto koje je u njoj zauzimala islamska religija. U nekim oblastima dogodila ce, naime, neka vrsta povratka religiji: graeno je vi-iiie damija, u koli i kolskim programima posveivano je vi-e mesta islamu. U palati je oko sultana gravitirala masa sve-phgenih velikodostojnika, sejida, hoda, mula itd.Abdulhamid je sam pruao primer: poto je pripadao bratstvu kadirija, vodio je poboan ivot, veoma potujui du-nosti vernika. U njegovom ponaanju nije bilo niega zbog e-ra bi mogao da dobije sramni epitet aur (gdvur, nevernik), ko-ji su ponekad dobijali njegovi prethodnici. Pored toga, on ce oslanjao na religiju da bi stvorio veze sa drugim narodima ili muslimanskim dravama. Osmanski emisari poslati su u Al-ir, Egipat, Indiju, kod muslimana u Kinu. Uvedene su sub-vencije za muslimanske novine kako bi ce podrala njihova propaganda u korist halifata. Halifina slika je objavl>ivana, egovo ime je ponekad spominjano u damiji, na propovedi petkom u znak odanosti. Re je bila o aspektu sultanove politike koji ce obino naziva panislamizam" koji je toliko uasavao za-padne kancelare, ubeene da ce u Istanbulu pripremala pobuna muslimana iz celog sveta koja e dovesti do destabilizacije ko-lonijalnog sistema. Bez obzira na to da li je ovaj strah bio opravdan, jasno je da ce sa Abdulhamidovim dolaskom atmosfera promenila. inilo ce da je islam dosta uticao na dravne po-slove. Ostaje da ce procene uzroci i dimenzije tog fenomena.Nesumnjivo je najpre re o preispitivanju politike tanzimata. Ideja o stvaranju osmanske nacije priznavanjem jednakosti za sve, muslimane i nemuslimane, priznavanjem svih podanika Osmanskog carstva za graane iste drave sa jedna-kim pravima, reju ideja osmanizma" je propala; ona nije uspe-la da zaustavi raspadanje Carstva. Trebalo je pronai drugi princip solidarnosti, a taj princip je bio islam. Islam, koji je takoe posluio da vrati nadu narodu, koji ce posle 1878. godine naao u velikoj konfuziji, i da ra mobilie. Staviti akcenat na islam, znailo je takoe izvui posledice iz nove demografkske ravnotee koja je Carstvo uinila dravom sa tri etvrtine muslimanskog stanovnitva. Ukratko, islam kao ideologija ujedienja i mobilizacije velike veine Turaka.Jedan od sutinskih elemanata te politike bilo je koriee teme halifata, glavne figure Abdulhamidovog pa-nislamizma. Sultan je smatrao da kao halifa poseduje duhovnu mo nad svim muslimanima, a ne samo nad onima iz Osmanskog carstva. Ova koncepcija uinila je halifat institucijom slinoj papstvu - to nikako nije bilo prema tradiciji a Jildiz nekom vrstom islamskog Vatikana. Trudei se da pod-stakne lojalnost muslimana prema toj instituciji, sultan je koristio neka bratstva kao to su bili rifaije ili kadirije Osmanska tampa pruila je veliki publicitet svim napori-ma koji su bili preduzeti da bi se osigurala vernost najuda-ljenijih muslimana u Carstvu. Moda je u tome bila najva-nija crta: cilj nije bio ujedinjenje muslimana celog sveta oko halifata - sultan je dobro znao da takav cilj uveliko prevazi-lazi sredstva kojima je raspolagao nego da se mobiliu mu-slimanske populacije unutar Carstva oko teme halifata. Bila je to neka vrsta panislamizma za internu upotrebu.Meutim, ta politika halifata nije odgovarala samo elji da se pronae zamena za osmanizam. Ona je trebalo da atkloni opasnost koja je mogla da bude jo ozbiljnija no Car-stvo: virus nacionalizma pretio je da zahvati druge musliman-ske populacije: Albance, Kurde i Arape. Izgleda da je sultan veoma brzo postao svestan te opasnosti. Tako je poev od 1880. godine najpre raspustio Prizrensku ligu koja je izraavala autonomistike tenje Albanije, a zatim stavio akcenat na islamsku vezu izmeu Albanaca i Turaka. to se tie Kur-da, Abdulhamid je praktikovao politiku saveznitva sa veli-kim porodicama verskih velikodostojnika, da bi uvrstio mo drave i ta politika se pokazala efikasnom, jer posle 1880. godine nije vie bilo velikih pobuna Kurda.Meutim, sultan se plaio da e separatistike te-nje najpre izbiti upravo u arapskim provincijama. Veoma br-zo je posumnjao da Engleska namerava da igra na arapsku kartu protiv osmanske vlasti. Krajem 1876. godine, u arapskim novi-nama koje su objavljivane u Londonu poela je velika kampanja u korist arapskog halifata. Podravana je teza da su Osmanlije uzurpirale halifat i da on treba da bude vraen Arapima, ko-su na njega polagali pravo. Ove ideje, koje su u poetku po-sebno podravali hriani u Libanu pruzeo je Vilfrid Skej-ven Blant, britanski pesnik i inovnik, u delu koje je objavlje-no 1881. godine, pod naslovom The Future of Islam.Tanije, u trenutku kada su ove ideje poele da se for-muliu u Evropi, u arapskim provincijama Carstva poela je agitacija. U periodu 18801881. godine, pojavili su se pamfle-ti i plakati u Bejrutu, Alepu, Damasku i Bagdadu, kojima se arapsko stanovnitvo pozivalo da zbaci osmansko pokrovitelj-stvo. Posmatrai su konstatovali da se razvijala atmosfera ne-prijateljstva prema Turcima i Abdulhamid je u tome video en-gleske prste. Najpre suena u okviru male grupe Libanaca hriana, ideja arapskog halifata, ili ak arapske drave, po-stepeno je poela da kri eebi put. Godine 1902. u Kairu se po-javila Majka gradova, delo Sirijca al Kavakibija, u kome je autor izloio plan regenerisanja islama na podstrek arapskog halifata koji bi imao iskljuivo duhovnu mo, iji bi centar bila Meka (Majka gradova"). Nekoliko godina kasnije, Negib Azuri izloio je ideju o arapskom nacionalizmu u knjizi na francuskom jeziku pod nazivom Le Reveil de la nation arabe dans l'Asie turgue (Buenje arapske nacije u turskoj Aziji").Upravo u odnosu na tu, jo uvek neodreenu opasnost od separatizma u arapskim provincijama treba procenjivati Abdulhamidov panislamizam". On predstavlja jedan od ele-menata politike koju moemo nazvati arapskom" i koja je te-ila vrem vezivanju arapskih provincija za osmansku dr-avu. Religija je predstavljala jedan od naina da se postigne taj cil>. U skladu sa idejom o arapskom halifatu, sultan je podravao objavlivanje propagandnih dela na arapskom jeziku koja su branila legitimitet osmanskog halifata.Koji su bili drugi aspekti Abdulhamidove arapske politike? Arapske provincije su najpre bile favorizovane na politikom i ekonomskom planu. One su u hijerarhiji provin-cija bile na vrhu, odnosno na njihovo su elo postavljani naj-sposobniji guverneri. Dobijale su znaajniji deo investicija i javnih fondova. Tako je izmeu 1882. i 1908. godine, u Siri-ji i Hedazu sagraeno 2.350 kilometara eleznike pruge, prema 1.850 kilometara u Anadoliji u istom periodu, odnosno u proporciji 47% prema 37% od ukupnih eleznikih pruga izgraenih za vreme Abdulhamidove vladavine. Grad kao Da_ mask opremljen je rasvetom i elektrinim tramvajima 1906. ro-dine, pre Istanbula. Drava je uloila velike napore u oblasti obrazovanja: u Bejpyry ili u Damasku razvoj kolstva bre ce odvijao nego u drugim mestima.Ova politika ogledala ce i u davanju vie prostora Arapima u dravnim poslovima. Pored grupe svetenih veli-kodostojnika koja je okruivala sultana na Jildizu, Arapi su zauzimali i ministarska mesta (kao to je libanski maronit Selim Melhame-paa), ili vodee poloaje u kancelarijama Palate (kao Arapin Izet-paa, drugi sekretar Palate). U vojsci je takoe intenzivirano regrutovanje arapskih oficira-1886. godine, bilo ih je bar 3.200. U samim provincijama Db-dulhamid ce oslanjao na nekoliko uglednih porodica iz Dama-ska ili Alepa ili na voe plemena. Jedna plemenska kola osnovana u Istanbulu 1892. godine, bila je namenjena obrazo-vau voa i njihovom vaspitanju u duhu lojalnosti oprema osmanskoj dravi.Jedan od najspektakularnijih aspekata ove arapske po-litike svakako je bila izgradnja pruge u Hedazu koja je povezi-vala Svete gradove u Arabiji sa Damaskom. Namera je navodno bila da ce olaka hodoae vernika u Meku. U stvari sultan je imao druge ciljeve: da omogui bri transport trupa prema esto nemirnim granicama Arabije, kao i bolju kontrolu Sve-tih gradova, kako oni ne bi postali centar arapske drave i-ji bi vladar mogao da iskoristi titulu halife. Izgraeno za-hvalujui doprinosu muslimana iz celog sveta i realizovano iskljuivo radom turskih inenjera i tehniara, ovo delo je gtredstavljalo uspeh na tehnikom planu. Postavljena u re-kordno brzom roku, pruga je stigla do Medine u trenutku iz-bijaa mladoturske revolucije, i pored protivljenja beduina koji su je smatrali nelegalnom konkurencijom za svoje karavan-ske aktivnosti. Hedaska pruga podstakla je veliki elan soli-darnosti u islamskom svetu i imala je nesporan uticaj na mo-bilizaciju muslimanskih masa u Carstvu. Pored toga imala je i simboliki znaaj: pokazati da su muslimani u oblasti teh-nike sposobni za ostvarenja projekata bez pomoi Evropljana.Abdulhamidov panislamizam ogledao ce prevashodno u mobilisanju muslimana u Carstvu oko teme halifata i ojaavan>u veza sa arapskim provincijama. Izvan toga, islamska re-ligija, iako je naizgled zauzimala vee mesto, nije vie imala isti poloaj kao u doba anzimata. Naprotiv, pojaane su tendencije ka sekularizaciji iz doba reformi, na primer u oblasti sudstva 1879. godine. Pripadnici uleme nisu vie imali tradicionalnu mo civilne vlasti i nastavile su da ih strogo kontroliu. ejh ul~islami koje je imenovao Abdul-hamid bili su linosti manjeg ranga, koje je sultan lako drao na uzici. Osim nekoliko izuzetaka, bratstva (tarikat) su bila preputena propadanju kao i medrese ija je reforma bila preduzeta tek za vreme mladoturaka. Uostalom, sultan ce pla-io studenata medrese, softa koji su esto izazivali pobune. Drugi pokazatelj mesta koje je zauzimao islam u doba Abdulha-mida bile su verske knjige. Objavljivano ih je vie, ali pro-porcionalno mae od dela sa laikim sadrajem. One su i-nile 38% tampanih knjiga za vreme vladavine Abdulmedida, 22% za vreme Abdulaziza, a samo 14% za vreme Abdulhami-da. Svi ovi elementi navode na nijansiranje ve pomenutog povratka religiji". U stvari, daleko od toga da je^islam re-staurisan u okviru drave i nije bilo govora o povratku teo-kratiji kako su tvrdili sultanovi protivnici.Nije bilo govora ni o reformi islama. Veliki pokret reforme islama koji je istovremeno teio vraanju izvornom, istijem islamu i pokuavao da ra prilagodi modernom svetu bio je pogotovo aktivan krajem XIX veka meu muslimanima u Indiji i Egiptu. Meutim, veliki reformator islama Demal ed Din el Afgani bio je sultanov gost od 1892. godine; ne vi-e kao vesnik poruke obnove kao za vreme svog prvog boravka u Istanbulu 1870. godine, nego kao autor dela Opovrgavanje ma-terijalista, objavljenog u Indiji 1878. godine, u kome je osudio ateiste, unititelje zakona i morala. Zbog osmanske cenzure, svi oni koji su u Istanbulu ili arapskim provinci-jama razmiljali o modernizaciji islama morali su da bee u Egipat. Kao rezultat toga, u oblasti tradicionalne teologije (sa El-Azharom) kao i u oblasti reformistike misli, Kairo je zauzeo mesto Istanbula, kao verska prestonica musliman-skog sveta. U najmanju ruku paradoksalan rezultat velike Ab-dulhamidove panislamske politike!Uticaj ZapadaU doba kada je Abdulhamid pokuao da zbije redove muslimana oko ideje halifata, Zapad je pojaao svoj pritisak na osmansku dravu. Dolazak na vlast Abdulhamida poklapa se, u stvari, sa poetkom pritiska imperijalizma koji je krajem XIX veka doveo do podele sveta". Kriza iz 1873. godine, prvi efekti velike ekonomske depresije, povratak protekcionizmu naterali su velike sile, u kontekstu otrih internacionalnih rivaliteta, da pou u lov na sirovine i na trita za gotove proizvode i kapital. Osmansko carstvo bilo je jedna od prvih rtava evropskog ekspanzionizma. Meutim, u toku trideseto-godinjeg perioda - od engleskog zauzimanje Egipta do itali-janske okupacije Libije (1911), osmanske teritorije bie uglav-nom zatiene od kolonijalnih osvajanja. To, meutim, nee spreiti zapadne drave da iskoriste privilegije koje su im omoguile kapitulacije i prednosti koje su im davali trgo-vaki ugovori sa Portom da bi razvijale svoje finansijske, ekonomske i kulturne interese u Osmanskom carstvu.Ha finansijskom planu, od bankrota iz 1875. godine, pitanje regulisanja osmanskih dugova ekalo je reenje. Sa po-vlaenjem osmanske vojske pred Rusima, vlasnici osmanskih menica pokazali su se veoma zabrinuti pred pretnjom propada-nja Carstva. Posle Berlinskog kongresa, osmanska vlada stu-pie direktno u kontakt sa predstavnicima evropskih poveri-laca radi pregovora o novim uslovima duga. Ovi pregovori zavreni su proglaenjem Muharemskog dekreta", novembra 1881. godine. Dekret je najpre predviao redukciju i konsoli-daciju osmanskog duga iji je iznos smanjen sa 280.000.000 na 116.000.000 turskih lira. U korist tog duga vlada je davala izvestan broj svojih prihoda, kao to su monopol na prodaju soli, porez na alkoholna pia, potanske takse, porez na svi-lu, takse na ribolov, prihodi od prodaje duvana, itd. Da bi se izvrilo prikupljanje i upravljae ovim prihodima stvorena je finansijska institucija, potpuno odvojena od osmanskog Ministarstva finansija, Uprava javnog duga. Upravom javnog duga upravljao je Savet od sedam lanova koji su predstavljali vlasnike osmanskih deonica (jedan Englez, jedan Francuz, je-dan Italijan, jedan Austrijanac, jedan Nemac, jedan Turin i jedan predstavnik bankara iz Galate) a predsedavali su mu na-izmenino britanski i francuski izaslanik.Osnivanjem Uprave javnog duga, osmanska drava izbe-gla je sudbinu Tunisa ili Egipta koji su potpali pod politi-ku kontrolu Evrope zbog nelikvidnosti. S druge strane, dobro funkcionisanje uspostavljenog sistema omoguilo joj je da po-stepeno povrati svoj kredit kod velikih evropskih drava i da posle 1881. godine moe da pregovara o novim pozajmicama u dobrim uslovima. Osmanske pozajmice utovorene izmeu 1881. i 1908. godine imale su mnogo vii procenat emisije od prvih pozajmica (od 80 do 90% umesto 58% u proseku za period 1854-1881) i nie (od 3 do 4% u odnosu na 5 do 6%). Upra-va javnog duta odigrala je tako u nekim sluajevima pozitivnu ekonomsku ulogu. Tako su, u oblasti uzgoja svilene bube, koja je bila unitena zbog dalekoistone konkurencije i bolesti, od-govarajue mere koje je preduzela meunarodna institucija omo-guile da ova unosna aktivnost bude brzo obnovljena.Meutim, to se tie ostalog, treba priznati da je stvaranje Uprave javnog duga predstavljalo ozbiljan gubitak su-vereniteta za osmansku dravu. Pogotovo to je tokom godina ona sve vie pokuavala da se ponaa kao drava u dravi. Pred kraj Abdulhamidove vladavine, imala je 720 filijala za prikupl>anje poreza u provincijama, zapoljavala 5.500 ljudi vie nego Ministarstvo finansija i kontrolisala 30% dr-avnih prihoda. Predstavnici u Savetu uprave, koje su bri-ljivo birale ihove vlade, bili su zapravo izaslanici zadu-eni za ostvarivanje znaajnih interesa. Zajedno sa Osmanskom bankom (sa preteno francuskim kapitalom) i Deutsche Bank (otvorenom u Osmanskom carstvu od 1888), Uprava javnog duga bila je u srcu mehanizma kontrole osmanskih finansija i ekono-mije. Obezbeujui garanciju i plasman nekih osmanskih pozaj-mica u Evropi, ona je sluila i kao stanica za industrijske investicije. Pored Uprave javnog duga, stvorena je, 1883. godi-ne, Poreska uprava za duvan, sa iskljuivo francuskim kapita-lom, namenjena upravljanju prihodima od duvana. I ovo je bila velika ustanova jer je 1900. godine zapoljavala skoro 9.000 l>udi, od kojih je deo predstavl>ao neku vrstu privatne vojske za-duene za spreavanje krijumarenja duvana. Ha elu ove dve institucije, koje su zapoljavale veinom muslimansku radnu snagu, svi kadrovi i upravnici bili su stranci. Razumljivo je da je oseaj neprijateljstva prema Evropi bio usmeren prema Upravi Javnog duga i Poreskoj upravi za duvan, kao simbolima evropskog kapitalizma u Turskoj.Izvan tog institucionalnog aspekta, Abdulhamidovo doba ne istie se posebno u oblasti dravnih pozajmica. Zbog deficita budeta i vojnih trokova, hamidovska drava nasta-vila je da pozajmljuje, ali su pozajmice ukupno bile manje nego u Abdulazizovo doba i, izgleda, bolje upotrebljene. Nasuprot to-me, to se tie investicija, Abdulhamidova vladavina predsta-vl>a trenutak kada je strani kapital poeo da se sliva u Car-stvo. Moemo da sudimo o tome no francuskom kapitalu koji je bio na elu stranih investicija: 1881. godine, iznos francuskog kapitala bio je 85.000.000 franaka; 1895. skoio je na 292.000.000 a 1909. godine na 511.000.000, odnosno u toku trideset godina uestostruio se. Ako sada pogledamo ukupan strani kapital investiran u Carstvo do 1914. godine, konstato-vaemo da je 40% uloeno izmeu 1888. i 1896. godine. Moe se govoriti o pravoj navali stranog kapitala u ovim godinama koje odgovaraju periodu ubrzane izgradnje eleznica u Carstvu.Izgrada eleznice bila je, naime, glavna oblast stranih investicija i predstavljae ak dve treine kapitala uloenog u Osmansko carstvo pre Prvog svetskog rata. Stra-ni investitori bili su privueni garancijom u kilometrima koju im je dala osmanska vlada uz obezbeivanje minimalnih prihoda. Tako su produene linije koje su ve bile zapoete, pre 1876. godine u zapadnom delu Anadolije. Godine 1888, jedna nemaka grupa dobila je koncesije na anadolsku elezni-cu. Radovi su vreni veoma brzo i eleznica je stigla do An-kare 1892. godine; nekoliko godina kasnije linija je upotpu-ena skretanjem ka Koi preko Eskiehira. U arapskim provincijama, razvoj eleznice takoe je bio veoma brz. Godi-ne 1878. bilo je ukupno 1.800 kilometara pruge, a 1908. bilo ih je 5.800. Pored eleznice, strani kapital investiran je u ureee luka i dokova kao i u izgradnju svetionika.Ako analiziramo podelu na sektore ovih stranih inve-sticija, konstatovaemo da je mnogo vie ulagano u saobraajnu infrastrukturu ili u sektore vezane za trgovinu. Zbir suma investiranih u eleznicu, luke i dokove predstavlja 73% ukupnih investicija. Ako dodamo i osiguravajua drutva i banke dobiemo 81%. Drugim reima, manje od 10% investira-no je u proizvodni sektor, industriju ili rudnike. Jasno je, da-kle, da ova strana ulaganja nieu nimalo doprinela industrij-skom razvoju Osmanskog carstva nego su, naprotiv, olakavajui izvoz poljoprivrednih proizvoda pogorala njegov poloaj snabdevaa sirovinama i triitga za evropske gotove proizvode.Ako razmotrimo podelu investicija no zemljama, uo-d>ivo je slabljenje poloaja Velike Britanije, u toku posled-ih decenija veka. Godine 1888. 56,2% stranog kapitala bilo je britansko; 1914, taj odnos je smanjen na 15,3%. U istom pe-riodu, francuski udeo u investicijama povean je sa 31,7% na 5.0,4% a nemaki sa 1,1% na 27,5%. Ako dodamo da je bilo primetno i blago povlaenje Aondona meu dravama povere-nicima Osmanskog carstva, dolazimo do sigurnog zakluka da je Osmansko carstvo palo u nemilost engleskog kapitalizma, uporedo sa zahlaenjem englesko-osmanskih diplomatskih od-nosa posle 1878. godine.Pored finansijskog i ekonomskog pritiska, moe se govoriti i o kulturnom pritisku. To nije bila nova pojava, jer tragove kulturnog uticaja Evrope ve odavno zapaamo u isto-riji Osmanskog carstva. Meutim, ovaj fenomen poprimio je izuzetne razmere krajem XIX i poetkom XX veka. Oblast kulture bila je takoe predmet rivalstva meu dravama koje su se borile za zatitu nemuslimanskih manjina u Carstvu i elele da imaju sopstvene kole, dobrotvorna drutva, novi-ne.itd. Istorija protestantskih amerikih misija dobar je primer ove zapadne kulturne ekspanzije u osmanskoj zemlji.Krajem 1830. godine, pod okriljem American Board of Commissioneers for Foreign Missions, amerike protestantske mi-sije poele su dobrotvorni i obrazovni rad u Osmanskom car-stvu, ali se njihovo delovae posebno razvilo posle 1870. U to doba