organska proizvodnja - neiskorišćen potencijal republike srbije

2015 KNJIGA PREPORUKANACIONALNOG KONVENTAO EVROPSKOJ UNIJI

Poljoprivreda i ruralni razvoj, Bezbednost hrane, veterinarska i fi tosanitarna politika, Ribarstvo

Energetika

ivotna sredina

RADNIH GRUPA

KNJIGA PREPORUKANACIONALNOG KONVENTA O EVROPSKOJ UNIJI 2015

Beograd, 2016.

2

SADRAJ

UVOD .......................................................................................................................................... 3

ZASEDANJA RADNE GRUPE POLJOPRIVREDA I RURALNI RAZVOJ, BEZBEDNOST HRANE, VETERINARSKA I FITOSANITARNA POLITIKA, RIBARSTVO

1. Organska proizvodnja - neiskorien potencijal Republike Srbije ........................................ 7

2. Perspektive udruivanja poljoprivrednika u Srbiji .............................................................. 31

3. Preporuke organizacija civilnog drutva u oblasti bezbednosti hrane, veterinarskih i fi tosanitarnih politika ......................................................................................................... 59

ZASEDANJA RADNE GRUPE ENERGETIKA

1. Energetska efi kasnost u javnim zgradama ...................................................................... 105

2. Energetska strategija i posledice po energetsku efi kasnost uz poseban osvrt na uee javnosti ................................................................................... 113

3. Pridruivanje EU i energetska efi kasnost u sistemima daljinskog grejanja ...................... 119

ZASEDANJA RADNE GRUPE IVOTNA SREDINA

1. Koordinacija industrijskog zagaenja i aktivnosti u sektoru voda, odgovornost operatera za nanetu tetu i rad inspekcije .................................................. 125

2. Stav Konventa za oblast Klimatske promene ................................................................... 131

3. Izazovi i put reavanja zatite voda ................................................................................. 141

ZAJEDNIKA SEDNICA - HORIZONTALNA POVEZANOST PREGOVARAKIH POGLAVLJA POLJOPRIVREDA, ZATITA IVOTNE SREDINE I ENERGETIKA

1. Poglavlje 11 Poljoprivreda i Ruralni razvoj ............................................................. 154

2. Poglavlje 27 ivotna sredina i klimatske promene ................................................. 171

3

KNJIGA PREPORUKA NACIONALNI KONVENT O EVROPSKOJ UNIJI 2015

NACIONALNI KONVENT O EVROPSKOJ UNIJI

KNJIGA PREPORUKARADNE GRUPE:

POLJOPRIVREDA I RURALNI RAZVOJ, BEZBEDNOST HRANE, VETERINARSKA I FITOSANITARNA POLITIKA I RIBARSTVO, ENERGETIKA I IVOTNA SREDINA

2015. GODINA

Trogodinji projekat Znam kako da delujem, usmeren je na proces kreiranja i praenja primene politika u oblasti zatite ivotne sredine, na lokalnom i nacionalnom nivou. Evropski pokret u Srbiji je prepoznajui obim izazova i vezu izmeu problema u oblasti za-tite ivotne sredine, energetike i poljoprivre-de, u 2015. godini, svoje aktivnosti usmerio na organizaciju sednica Radnih grupa Naci-onalnog konventa o Evropskoj uniji, koje po-krivaju ove tri oblasti.

Kao stalno telo u okviru kojeg se vodi te-matski strukturirana debata predstavnika dravne administracije i organizacija civil-nog drutva, Nacionalni konvent o Evropskoj uniji izazove u oblasti zatite ivotne sredine, energetike i poljoprivrede posmatra u kon-tekstu procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Znaajan iskorak u odnosu na pret-hodne godine napravljen je kroz organiza-ciju sednica u lokalnim sredinama, kako bi

se proces pristupanja pribliio graanima i lokalnoj administraciji. Osim toga, aktivnosti i komunikacija sa graanima na lokalu po-mogle su da se efi kasnije identifi kuju lokalni problemi u oblastima zatite ivotne sredine, energetike i poljoprivrede, za ije reenje su potrebne adekvatne i kompatibiline, kako lo-kalne i nacionalne inicijative, tako i primena reenja koja ve postoje u razvijenim dru-tvima Evropske unije. Nae aktivnosti bile su usmerene na traenje evropskih reenja za lokalne probleme u ovim trima meusobno povezanim i meuzavisnim oblastima.

Radna grupa NKEU koja prati poglavlja Po-ljoprivreda i ruralni razvoj, Bezbednost hrane, veterinarska i fi tosanitarna politika i Ribarstvo predstavila je pregled politika Evropske unije u oblasti bezbednosti hra-ne i veterine, kao i trenutni nivo usklae-nosti naih propisa sa propisima koji vae u Evropskoj uniji. Kao posebno znaajna, izdvojena je tema organske proizvodnje i ukazano je na neophodnost boljeg uvida u stanje organske proizvodnje u Srbiji, kao i sveobuhvatnog sagledavanja njenog poten-cijala za razvoj poljoprivrede Srbije. Takoe, ova radna grupa se bavila i modalitetima udruivanja poljoprivrednika u Evropskoj uniji i praksom koja postoji u Srbiji. Pitanje pravnog okvira koji regulie udruivanje po-ljoprivrednika i mogunosti za njegovo una-preenje, neka su od pitanja koja su postav-ljena tokom sednice ove Radne grupe. Tre-a sednica Radne grupe bila je posveena pitanjima koja se odnose na uspostavljanje sistema za korienje IPARD fondova, na-menjene domaim poljoprivrednicima, pri-premi Akcionog plana za poglavlje 11, kao i


4

UVODNIK

u i delotvornou propisa u oblasti ivotne sredine, koji se u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji transponuju u na zakono-davni sistem. Radna grupa je ukazala na izuzetan znaaj regulisanja ovih pitanja za unapreenja kvaliteta ivota graana, zatite prirodnih resursa i ulaganja u budue gene-racije.

Radne grupe NKEU koje prate poglavlja Po-ljoprivreda i ruralni razvoj, Bezbednost hra-ne, veterinarska i fi tosanitarna politika i Ri-barstvo, Energetika i ivotna sredina odrale su devet samostalnih sednica i jednu zajed-niku. Zajednika sednica je bila posveena horizontalnim temama koje povezuju tri pre-govaraka poglavlja: poljoprivredu, zatitu ivotne sredine i energetiku sa ciljem da se ukae na uzajamnu povezanost prego-varakih poglavlja i na posledice koje e na pravni sistem, ali i na svakodnevni ivot graana, kao i na uslove poslovanja, uticati pregovori u svakom od ovih poglavlja, kao i primena standarda koji se primenjuju u Evropskoj uniji.

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji nasta-vie da doprinosi procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji kroz redovne konsultacije za-interesovanih strana u procesu, defi nisanje preporuka i miljenja o pregovarakoj pozi-ciji Srbije, kao i kroz praenje ispunjavanja merila i uslova za lanstvo u razliitim sekto-rima po pregovarakim poglavljima, transpa-rentan i otvoren dijalog, i bolje i kvalitetnije informisanje javnosti o procesu pristupanja, o pregovorima i posledicama. Posebno e se obratiti panja na meru u kojoj je stav civil-nog drutva, u formi preporuka Nacionalnog

sadraju buduih pregovora u poglavlju 12 Bezbednost hrane, veterinarska i fi tosanitar-na politika.

Radna grupa koja prati poglavlje Energetika bavila se energetskom efi kasnou zgrada i zahtevima energetske efi kasnosti vezanim za sisteme daljinskog grejanja. Prva sedni-ca posveena temi energetske efi kasnosti odrana je u Vrbasu, kako bi se promovisa-la uspenost i rezultati ove optine u oblasti energetskog menadmenta. Na sednici u Niu, Radna grupa je zakljuila da se proces pristupanja EU moe iskoristiti za usvajanje standarda kojima e se tehniki unaprediti energetska efi kasnost, ali se takoe moe iskoristiti i za znaajno poveanje uea korisnika u upravljakim mehanizmima si-stema daljinskog grejanja.

Radna grupa Energetika reagovala je i na predlog krovnog dokumenta kojim se regu-lie oblast energetike u Srbiji Strategiju razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine, sa projekcijama do 2030. godine, a preporuke su bile usmerene na ukljuivanje javnosti u donoenje politika u ovoj oblasti, uz pozivanje na Arhusku konvenciju.

Uvidom u stepen zagaenosti Velikog bakog kanala, koji je jedan od najdrastinijih prime-ra u Evropi, Radna grupa ivotna sredina je ukazala na alarmantnost situacije i u Vrbasu organizovala prvu sednicu se temom koordi-nacije industrijskog zagaenja i aktivnostima u sektoru voda, te pitanjima odgovornosti operatera za nanetu tetu i nadlenostima i radom inspekcije. Radna grupa je redovno isticala potrebu za koherentnou, stabilno-

5


konventa o Evropskoj uniji, prihvaen meu donosiocima odluka.

Projekat Znam kako da delujem podrala je Ambasada Kraljevine Norveke u Beogradu, a sproveli su ga Evropski pokret u Srbiji i Be-ogradska otvorena kola.

Za podrku i uee u implementaciji aktiv-nosti, projektni tim je zahvalan koordinatori-ma i lanovima radnih grupa, kao i predstav-nicima lokalnih i nacionalnih institucija koji su doprineli kvalitetu zakljuaka i preporuka.

Projektni tim Znam kako da delujem


7


RADNA GRUPA ZA POGLAVLJE 7Poljoprivreda i ruralni razvoj, Bezbednost hrane, veterinarska i fi tosanitarna politika i Ribarstvo

ORGANSKA PROIZVODNJA NEISKORIEN POTENCIJAL REPUBLIKE SRBIJE

Ivana SimiKraljevo, april 2015. godine

9


to iznosi 1% od ukupno korienog poljo-privrednog zemljita. Globalna prodaja or-ganske hrane i pia u 2013. godini dostigla je vrednost od 72 milijarde amerikih dolara1. Ipored toga to se i dalje vode rasprave oko toga da li je organska hrana bolja od konven-cionalne, prihodi od prodaje organskih proiz-voda u odnosu na 1999. godinu poveani su blizu pet puta, a predvia se da e ovaj rast biti nastavljen i u narednom periodu.

Postavlja se pitanje zato se u jeku globalne finansijske i ekonomske krize potroai opredeljuju za proizvode koji su evidentno i po nekoliko puta skuplji u odnosu na proizvode iz konvencionalne proizvodnje. Razloga za to ima vie. Sa jedne strane organska proizvodnja nastala je kao odgovor na negativnosti koje sa sobom nosi konvencionalna proizvodnja. Vremenom, svest potroaa se promenila, tako da vie panje obraaju na kvalitet hrane koju ku-puju. Danas se kvalitet hrane meri njenim uticajem na zdravlje, a prema sprovedenim istraivanjima, najvei broj kupaca kupuje organske proizvode zbog brige o zdravlju, jer smatra da se radi o zdravijim proizvodi-ma. Porast ivotnog standarda i nivoa ob-razovanja doprinose promenama u nainu ishrane i poveanom znaaju proizvoda or-ganske poljoprivrede.

Organska proizvodnja je proizvodnja sa puno ogranienja i zabrana. Zabranjena je upotreba genetiki modifikovanih organizama, sintetikih sredstava za zatitu i ishranu bilja, vetakih boja, zaslaivaa,

1 (FiBL & IFOAM)

Uvod

Poljoprivreda, kao najvanija strateka privred-na grana, ima za cilj proizvodnju kvalitetne i zdravstveno bezbedne hrane. Meutim, svedo-ci smo da je prekomerna, nekontrolisana, esto i nestruna upotreba sintetikih sredstava za zatitu i ishranu bilja ugrozila proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane i njen kvalitet, zdravlje ljudi i ivotinja, kao i prirodne cikluse neophodne za opstanak ivota na Zemlji.

Za razliku od konvencionalne, organska proizvodnja zasniva se na biolokoj ravnotei sistema zemljitebiljkaivotinjaovek.

Organska proizvodnja je sistem odrive poljoprivrede koji se bazira na visokom potovanju ekolokih principa putem racionalnog korienja prirodnih resursa, upotrebe obnovljivih izvora energije, ouvanja prirodne raznolikosti i zatite ivotne sredine.

Iako zauzimaju tek oko jedan odsto ukupnog svetskog trita hrane, organski proizvodi postaju sve traenija roba u svetu, i sve je znaajnije uee ovih proizvoda u svetskim trgovinskim tokovima. Stalni rast tranje za organskim proizvodima u svetu ukazuje na to da ovaj proizvodni metod moe biti veoma profi tabilan ukoliko se na pravi nain koriste prirodni resursi, znanje i proizvodno iskustvo. Proizvoai i potroai irom sveta uviaju ekonomske i ekoloke prednosti ovog vida poljoprivrede.

U svetu 43,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljita je pod organskom proizvodnjom,

10

pojaivaa ukusa, konzervansa i jonizujueg zraenja. Takoe, ograniena je upotreba aditiva u preradi i antibiotika u stoarskoj proizvodnji. Poreenja radi, u preradi sirovina u konvencionalnoj proizvodnji, dozvoljena je upotreba blizu 390 aditiva, a u organskoj proizvodnji samo 49.

Uzimajui u obzir trendove potroaa i poljoprivredne politike, pogotovu u zemljama EU, organska proizvodnja predstavlja perspe-ktivu za poljoprivredne proizvoae iz Srbije koji u konvencionalnoj proizvodnji teko us-pevaju da ostvare konkurentnost. Proizvodnja proizvoda sa dodatom vrednou predstavlja ulaznicu na inostrana trita. Ukljuivanjem u organsku proizvodnju, naim proizvoaima otvaraju se vrata novih trita. Organska proizvodnja je trenutno najbre rastui preh-rambeni sektor.

Pored prednosti koje organska proizvodnja ima na zdravlje ljudi i eko-sistem, prednosti ove proizvodnje mogu segledati i kroz eko-nomski aspekt. Veliki broj zemalja u razvoju vidi potencijalne izvozne mogunosti u proiz-vodnji i izvozu organskih proizvoda.Razlog za to je to u zemljama u razvoju poljoprivredni proizvoai ive u ruralno nerazvijenim re-gionima i imaju ogranien pristup modernim tehnologijama za proizvodnju. Samim tim, to utie na visoke trokove njihove proiz-vodnje. Veliki broj ovih proizvoaa prime-njuje tradicionalni nain proizvodnje. Ovakva gazdinstva je veoma jednostavno prevesti u organsku proizvodnju. Na taj nain reio bi se egzistencijalni problem znaajnog dela ruralnog stanovnitva, s obzirom da bi oni svoje organske proizvode mogli da prodaju

po viim cenama, i time bi i njihova proiz-vodnja postalaekonomski isplativa.

I pored nepobitnih potencijala koje Repub-lika Srbija ima za intenzivniji razvoj organske proizvodnje, jo uvek nije donet Nacionalni program razvoja kojim bi se defi nisale mere za dostizanje ciljeva kako bi se osigurao sta-bilan i dugoroan rast sektora.

Ma koliko je organska proizvodnja mali deo, segment u ukupnoj proizvodnji hrane, mora-mo priznati da vri znaajan uticaj kako na kvalitet konvencionalne proizvodnje, tako i na stvaranje novog kvaliteta ivljenja. Stoga je organska poljoprivreda projekat u koji vredi ulagati, jer se uloeni kapital viestruko vraa kroz stabilnost proizvodnje, zdravlje ljudi i kvalitet ivotne sredine2.

2 Horvat Skenderovi, Novakovi, 2002.


11


i ruralnom razvoju za ostvarivanje prava na podsticaje stoarskih proizvoaa, registracija sredstava za zatitu i ishranu bilja za organsku proizvodnju, Nacionalnog akcionog plana za razvoj organske proizvodnje, pri izboru lanova Strunog saveta za organsku proizvodnju, pla-smana organskih proizvoda i mnogih drugih. Na osnovu zakljuaka sa zajednikih sednica upuivani su predlozi Ministarstvu poljoprivre-de za donoenje odgovarajuih reenja.

Iako je organska proizvodnja u Srbiji poela pre vie godina, jo uvek je u fazi razvoja. Primena metoda organske proizvodnje poela je i pre nego to su doneti prvi propisi za organsku proizvodnju. Proizvodnju hrane na ekolokim principima najpre su prihvatile privatne farme na teritoriji Vojvodine.

Krajem devedesetih Vlada Srbije poinje ak-tivnije da se ukljuuje i dobija kljunu ulogu u organizaciji organskog sektora. Poetkom dvadesetih godina nadleni organ za organsku proizvodnju bilo je tadanje Savezno ministar-stvo poljoprivrede SRJ, koje je izradilo i prve propise za organsku poljoprivredu. Na inicija-tivu ovog ministarstva organizovana su save-tovanja na kojima je prezentovana legislativa iz ove oblasti, stanje na tritu u svetu i kod nas, metode organske biljne i stoarske pro-izvodnje. Ipak, u tom periodu sektor je i dalje bioneorganizovan uglavnom zbog nedostatka koordinacije i komunikacije izmeu razliitih aktera i zainteresovanih strana na razliitim nivoima.

Vremenom, vee ukljuivanje lokalnih udrue-nja i meunarodnih aktera doprinelo je poste-penom razvoju organskog sektora u Srbiji.

1. Sektor organske proizvodnje u Srbiji

1.1. Razvoj

Organska proizvodnja je poela razvoj u junoj Srbiji u okolini Blaca 1989. godine, zahvaljujui biznis inicijativi kompanije DenJuro, koja je re-zultirala izvozom prvog kontigenta organskog voa iz Srbije 1990. godine.

Razvoj nevladinog sektora organske proizvod-nje u Srbiji zapoeo je 1990. godine osniva-njem udruenja Terras iz Subotice kao ne-vladino i neprofi tno udruenje graana u cilju zatite, ouvanja i unapreenja ivotne sredine i zdravlja ljudi, i posle godinu dana postalo je i lan IFOAM-a (Meunarodna federacija pokre-ta za organsku poljoprivredu). Ovo udruenje je dalo znaajan doprinos razvoju sektora organ-ske proizvodnje.

Osnivanjem Nacionalnog udruenja Serbia or-ganika 2009. godine dolazi do objedinjavanja uesnika u organskoj proizvodnji i aktivnog zauzimanja za interese organskih proizvoaa kod dravnih institucija.

Organski sektor dobija 2010. godine veliku podrku Privredne komore Srbije u okviru koje se na inicijativu Serbia organika 2010. godi-ne osniva Grupacija za organsku proizvodnju. Grupacija je uzimala aktivno uee u razma-tranju pitanja od interesa za lanice i sektor: pitanje neodgovarajuih uslova koji su propi-sani Zakonom o podsticajima u poljoprivredi

12

Na izradi programa razvoja ovog sektora u Republici Srbiji radi se od 2009, kada je izraen prvi akcioni plan, uz podrku nemake organizacije GIZ. Naalost, do sada nije usvojen ni taj prvi dokument, kao ni kasniji njegovi revidirani nacrti na kojima su radili predstavnici uesnika lanca organske proizvodnje.

1.2. Zakonodavni i institucionalni okvir

Prvi zakon kojim je organska proizvodnja u Srbiji bila regulisana bio je Zakon o organ-skoj poljoprivredi (Slubeni list SRJ, broj 28/2000). Do kraja 2002. godine donet je itav set pravilnika kojima su bile propi-sane metode organske biljne i stoarske proizvodnje, nain voenja evidencije u or-ganskoj proizvodnji, nain voenja registra proizvoaa organske poljoprivrede, sadri-na obrasca prijave o ukljuivanju u organsku proizvodnju, sadrina obrasca za dobijanje sertifi kata i sadrina sertifi kata. U skladu sa ovim zakonom, kontrolu i sertifi kaciju obav-ljalo je Savezno ministarstvo poljoprivrede. Meutim, ovaj zakon nikada nije doiveo svoju punu primenu, s obzirom da uspostav-ljanje nacionalnog sertifi kacionog sistema nije bilo mogue sa jedne strane zbog ogra-nienih fi nansijskih sredstava, a sa druge strane zbog smanjenih administrativnih ka-paciteta u Saveznom ministarstvu.

Ukidanjem Saveznog ministarstva poljopri-vrede nadlenost u vezi sa sektorom organ-ske proizvodnje prelazi u republiko mini-starstvo nadleno za poslove poljoprivrede. Tokom 2006. godine usvojen je nov Zakon

o organskoj proizvodnji i organskim proizvo-dima (Slubeni glasnik RS, broj 62/2006). Zakon i podzakonska akta pripremani su u skladu sa Council Regulation (EC) No 2092/91 of June 1991 on organic production of agricultural products and indications re-ferring thereto on agricultural products and foodstuffs (OJ L 198, 22.7.1991 (Consolida-ted version) i Codex Alimentarius /Guidelines for the production, processing, labeling and marketing of organically produced foods (GL 32 1999, Rev.1-2001)).

Ovaj zakon donosi znaajne promene u vezi sa oblau kontrole i sertifi kacije i po prvi put ovi poslovi se poveravaju pravnim licima od-nosno kontrolnim organizacijama. Od 2007. godine Ministarstvo poljoprivrede je poe-lo da ovlauje kontrolne organizacije koje su ispunile uslove propisane Pravilnikom o uslovima koje treba da ispuni pravno lice koje izdaje sertifi kat, odnosno resertifi kat za organske proizvode, sa defi nisanim nainom njihovog izdavanja (Slubeni glasnik RS, broj 81/06).

Meutim, najvei nedostatak ovih propisa bio je rad odreenog broja neovlaenih kontrol-nih organizacija, tanije inostranih kontrolnih organizacija koje su poslovale na teritoriji Republike Srbije i obavljale kontrolu u skladu sa EU regulativama za organsku proizvodnju i sertifi kovale organske proizvode koji su bili iskljuivo namenjeni izvozu. Vaei zakon nije predviao kaznene odredbe za njihov rad. Samim tim, znaajan deo organske pro-izvodnje bio je van nadzora dravnih organa.


13


Sa druge strane, sertifi kati inostranih kon-trolnih organizacija bili su priznati na ino-stranom tritu, to je i uticalo da se proizvo-ai iz Srbije opredeljuju za njihove usluge. Pomenute kontrolne organizacije nisu se odluivale da uu u postupak dobijanja ovla-enja zbog toga to bi to bitno uticalo na po-veanje trokova njihovog poslovanja usled angaovanja odreenog broja zaposlenih lica u skladu sa propisanim uslovima.

Pomenuta situacija uticala je i na dostupnost podataka o organskoj proizvodnji u Srbiji. U tom periodu podaci o organskoj proizvodnji nisu bili potpuni, s obzirom da:

Neovlaene kontrolne organizacije nisu saraivale sa Ministarstvom poljoprivrede;

Ovlaene kontrolne organizacije nisu po vaeem zakonu bile u obavezi da dostavljaju podatke o proizvoaima ije su proizvode sertifi kovali u skladu sa regulativama EU, koji su bili namenjeni izvozu;

Uprava carina Ministarstva fi nansija Republike Srbije nije vodila evidenciju o izvozu organskih proizvoda, jer u carinskom sistemunisu bili prepoznati organski proizvodi, pa su se oni izvozili kao proizvodi iz konvencionalne proizvodnje.

Krajem 2006. godine izabran je nacionalni znak kojim se obeleavaju sertifi kovani or-ganski proizvodi iji izgled je blie bio pro-pisan Pravilnikom o izgledu oznake i nacio-nalnog znaka organskih proizvoda (Slubeni glasnik RS, broj 107/07).

Proizvoai koji su se bavili preradom bili su suoeni sa jo jednim problemom. Naime, s obzirom da nije postojao propis koji je regu-lisao preradu u organskoj proizvodnji, prera-ene organske proizvode koji su se plasirali na domae trite nije bilo mogue obeleiti nacionalnim znakom. Tokom 2009. godine na inicijativu nevladinog sektora donosi se Pravilnik o tehnolokim postupcima u prera-di proizvoda dobijenih metodama organske proizvodnje, nainu ienja i sredstvima za ienje tehnolokih linija, dozvoljenim sastojcima, aditivima i pomonim supstan-cama u preradi namirnica (Slubeni glasnik RS, broj 34/09).

S obzirom da Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima nije uspeo da uredi sektor organske proizvodnje i s obzirom da su u EU stupile na snagu nove regulative za organsku proizvodnju, preko projekta TAIEX uraen je novi Zakon o organskoj proizvod-nji (Slubeni glasnik RS, broj 30/10), koji je pripreman u skladu sa Council Regulati-on (EC) No. 834/07 i Commission Regulati-on (EC) No.889/08. Zakon je usvojen u maju 2010. godine, a njegova primena poela je od 1. januara 2011. godine.

Pravilnikom o kontroli i sertifi kaciji u organ-skoj proizvodnji i metodama organske proi-zvodnje (Slubeni glasnik RS, broj 48/11), koji je donet na osnovu pomenutog zakona, propisane su metode organske biljne i stoar-ske proizvodnje, duina trajanja perioda kon-verzije u biljnoj i stoarskoj proizvodnji, na-in vrenja kontrole u organskoj proizvodnji i mere koje ovlaena kontrolna organizacija odreuje u sluaju utvrenih nepravilnosti

14

u nainu obavljanja proizvodnje organskih proizvoda, sadrina i obrazac evidencije koju vodi ovlaena kontrolna organizacija, kao i nain voenja te evidencije, sadrina i obra-zac zbirne evidencije, tehnoloki postupci prerade u organskoj proizvodnji, sastojci, aditivi i pomone supstance koje se koriste u preradi organskih proizvoda, nain ie-nja i sredstva za ienje tehnolokih linija, izgled oznake i nacionalnog znaka organskih proizvoda, kao i nain skladitenja i prevoza organskih proizvoda.

Novim zakonodavnim okvirom reeni su glavni problemi koji su remetili funkcionisa-nje sistema organske proizvodnje u prethod-nom periodu. Primena novog zakonodavnog okvira za organsku proizvodnju omoguila je sagledavanje pravog stanja i evidentiranje povrina koje se kontroliu i sa kojih se ser-tifi kuju proizvodi i u skladu sa nacionalnim propisom o organskoj proizvodnji i u skladu sa regulativama EU.

U skladu sa propisima za organsku proizvod-nju koji su jo uvek u primeni, sve kontrolne organizacije koje posluju na teritoriji Srbije u obavezi su da imaju ovlaenje ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede, akt o akreditaciji izdat od strane nadlenog akre-ditacionog tela Republike Srbije u skladu sa odgovarajuim standardima, kao i da ispu-njavaju uslove u pogledu tehnike i kadrov-ske osposobljenosti.

U cilju daljeg ureenja ovog sektora, a na inicijativu Ministarstva poljoprivrede, Sektor za carinski sistem i politiku Ministarstva fi -nansija izvrio je izmene Pravilnika o obliku,

sadrini, nainu podnoenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku omogueno je evidentiranje i pra-enje izvoza organskih proizvoda (Slube-ni glasnik RS, broj 29/2010). Ove izmene omoguile su praenje izvoza organskih pro-izvoda (vrste proizvoda, koliine i vrednost).

Tokom godina menjao se institucionalni okvir za organsku proizvodnju. Ukidanjem Save-znog ministarstava poljoprivredni poslovi u vezi sa organskom proizvodnjom prelaze u nadlenost republikog Ministarstva poljo-privrede.

U skladu sa vaeim propisima za organ-sku proizvodnju, Direkcija za nacionalne referentne laboratorije kao organ u sastavu Ministarstva je nadleni organ koji obavlja poslove u vezi sa organskom proizvodnjom. Odsek za organsku proizvodnju u okviru Di-rekcije obavlja sledee poslove: uestvuje u pripremi strunih osnova za izradu propisa iz oblasti organske proizvodnje; prikuplja godinje izvetaje o organskoj proizvodnji od ovlaenih kontrolnih organizacija, vodi zbirnu evidenciju o organskoj proizvodnji, i sainjava spisak o ovlaenim kontrolnim organizacijama; izrauje reenja kojima se: utvruje ispunjenost uslova za obavljanje poslova kontrole i sertifi kacije, odobrava od-stupanje od metoda organske biljne i stoar-ske proizvodnje i pravila prerade u organskoj proizvodnji, odobrava upotrebe reproduktiv-nog materijala iz konvencionalne proizvodnje posle perioda konverzije i skraenje ili pro-duenje perioda konverzije u organskoj bilj-noj i stoarskoj proizvodnji, i druge poslove u vezi sa organskom proizvodnjom.


15


Inspekcijski nadzor nad sprovoenjem Zako-na o organskoj proizvodnji i propisa donese-nih na osnovu njega Ministarstvo poljoprivre-de (MPZS) vri preko inspektora za organ-sku proizvodnju.

Grupa za kvalitet, deklarisanje i oznaavanje hrane u Sektoru za poljoprivrednu politiku, pored ostalih, obavlja i poslove koji se od-nose na unapreenje organske proizvodnje u smislu predlaganja mera agrarne politike i uea u pripremi mera i programa kori-enja budetskih sredstava za podsticanje razvoja organske proizvodnje. Takoe, ue-stvuje u izradi stratekih dokumenata i u pripremi strunih osnova za izradu propisa u oblasti organske proizvodnje i koordinira rad Strunog saveta za organsku proizvodnju, kao i saradnju sa domaim i meunarodnim institucijama iz ove oblasti.

Uprava za agrarna plaanja, za organsku pro-izvodnju, kao i za sve druge oblasti u okvi-ru poljoprivrede i ruralnog razvoja, raspisuje konkurse za dodelu podsticaja i objavljuje javne pozive za podnoenje prijava za ostvari-vanje prava na podsticaje, proverava ispunje-nost uslova za odobravanje i isplatu sredsta-va, odluuje o pravu na podsticaj i vri isplatu na osnovu ostvarenog prava na podsticaj i povraaj sredstava u sluaju neispunjavanja ugovorenih obaveza od strane korisnika.

Takoe, jedna od bitnih karika u organskom sektoru jeste i Akreditaciono telo Srbije, ob-zirom da kontrolne organizacije, da bi dobile ovlaenje MPZS, treba da budu akredito-vane prema SRPS EN 45011 standardu od strane srpskog akreditacionog tela (ATS), koji

je sada zamenio SRPS/ISO 17065:2013, po kojem e sve kontrolne organizacije morati da budu akreditovane do 2015.

1.3. Kontrola i sertifi kacijaU skladu sa propisima o organskoj proizvod-nji u Srbiji, kontrolu i sertifi kaciju vre kon-trolne organizacije koje su ispunile propisane uslove i koje je Ministarstvo poljoprivrede i zatite ivotne sredine ovlastilo. Ovlaivanje kontrolnih organizacija se vri jednom godi-nje. Za 2015. godinu Ministarstvo je ovlastilo sedam kontrolnih organizacija za obavljanje poslova kontrole i sertifi kacije u organskoj proizvodnji (Tabela br. 1).

Postupak ukljuivanja proizvoaa u organ-sku proizvodnju pokree se prijavom koju proizvoa podnosi ovlaenoj kontrolnoj or-ganizaciji i zakljuivanjem ugovora o vrenju kontrole i sertifi kacije u organskoj proizvodnji.

Proizvoai mogu direktno sa kontrolnom organizacijom da zakljue ugovor o vrenju kontrole i sertifi kacije u organskoj proizvodnji i samostalno snose trokove kontrole i serti-fi kacije. Takoe, proizvoau je data mogu-nost da zakljui ugovor o saradnji sa drugim proizvoaima (kooperantima) koji obavljaju slinu vrstu organske proizvodnje, i to na proizvodnim jedinicama, odnosno podruju sakupljanja koji su u istoj geografskoj oblasti. U tom sluaju, u ugovoru koji proizvoa za-kljuuje sa ovlaenom kontrolnom organi-zacijom navode se svi proizvoai kooperan-ti sa kojima je proizvoa zakljuio ugovor o saradnji. U tom sluaju on snosi trokove kontrole i sertifi kacije (grupna sertifi kacija)

16

i u obavezi je da uspostavi sistem interne kontrole. U sistemu interne kontrole, kontrolu naina obavljanja organske proizvodnje kod proizvoaa i kod proizvoaa kooperanata vri lice koje je ovlaeno od strane proizvo-aa odnosno interni kontrolor, a proveru efi kasnosti internog sistema kontrole obavlja kontrolor ovlaene kontrolne organizacije.

Grupna sertifi kacija se za Srbiju pokazala kao veoma uspean model i najvei izvoznici or-ganskih proizvoda u Srbiji imaju uspostavljen ovakav sistem. Prednosti grupne sertifi kacije jesu nii trokovi kontrole i sertifi kacije, uklju-ivanje u organsku proizvodnju proizvoaa koji ive u ruralno nerazvijenim regionima i pokretanje organske proizvodnje na manjim parcelama. Takav model bavljenja organ-skom proizvodnjom je dobar i zbog toga to liava proizvoaa brige o voenju eviden-cije, nabavci inputa i plasmanu proizvoda.

NAZIV OR-GANIZACIJE

VEB-STRANICA

Ecovivendi www.ecovivendi.rs

Etko Panonija

www.etkopanonija.org

Ecocert Bal-kan Beograd

www.ecocert.com

TMS CEE www.tms.rs

Control Uni-on Danube

www.control-union-danube.ls.rs

Centar za ispitivanje namirnica

www.cin.co.rs

Organic Con-trol System

www.organica.rs

Tabela br.1: Spisak ovlaenih kontrolnih organizacija za 2015. godinu

1.4 Stanje

1.4.1. Organska biljna i stoarska proizvodnja

Iako Srbija raspolae izuzetnim agro-ekolo-kim uslovima za organsku proizvodnju, ona do danas nije uspela da se proiri i u skla-du sa postojeim uslovima bude adekvatno zastupljena. Domae trite jo uvek nije u dovoljnoj meri razvijeno a izvozne mogu-nosti se koriste daleko manje u odnosu na potencijale kojima Srbija raspolae.

U organskoj proizvodnji u Srbiji mogu da se prepoznaju tri kategorije gazdinstava ili farmi. Prvu predstavljaju male eko-farme, koje pred-stavljaju primere dobre prakse, jer su biljna i stoarska proizvodnja integrisane. Drugi tip su specijalizovane farme, kao npr. za organsku ratarsku proizvodnju ili organsku proizvodnju voa i slino, to nije najbolja opcija, kako sa aspekta poslovanja, tako i sa ekolokog as-pekta. Trei tip organske proizvodnje pred-stavljaju velike eko-farme koje kombinuju biljnu i stoarsku proizvodnju na veim povr-inama i povezane su i sa preradom.

Povrine pod organskom proizvodnjom su se iz godine u godinu poveavale slabim inten-zitetom (Tabela br. 2).

Povrina pod organskom proizvodnjom (ha)

2010 2011 2012 2013

5.855 6.335 6.340 8.228

Tabela br. 2: Povrine pod organskom proizvodnjom

Izvor: Ministarstvo poljoprivrede i zatite ivotne sredine


17


Prema podacima Ministarstva poljoprivrede i zatite ivotne sredine, koji su dobijeni na osno-vu izvetaja ovlaenih kontrolnih organizacija u 2013. godini, organska proizvodnja se odvi-jala na 8.228 hektara, to je iznosilo 0,23% od ukupnog korienog poljoprivrednog zemljita.

Najzastupljenija je ratarska proizvodnja sa 42%, sledi voarska proizvodnja sa 28%, zatim proizvodnja industrijskog bilja sa 13%, dok se krmno bilje uzgaja na 11%, a povre na 2 % povrine organske proizvodnje (Gra-fi kon 1 i Tabela br. 3).

Grafi kon 1.

itarice

povre

voe

industrijsko bilje

krmno bilje

lekovito i aromatino bilje

ostalo

Tabela br. 3: Organska biljna proizvodnja u 2013. godini

BILJNE KULTURE POVRINA(ha)

itarice 2.273,4236

Industrijsko bilje 1.484,3763

Povre 106,7659

Krmno bilje 594,9634

Voe 1484,3763

Lekovito i aromatino bilje 132,6504

Ostalo 90,1857


Organska proizvodnja je najzastupljenija u Vojvodini, ak 54,4% u odnosu na ukupnu povrinu pod organskom proizvodnjom u Sr-biji, zatim sledi region june i istone Srbije sa 35,7%, region umadije i zapadne Srbije 9,7%, i region Beograda sa 0,2%.

Najzastupljenije biljne vrste koje se gaje primenom metoda organske proizvodnje su kukuruz (964,9 ha), soja (410,2 ha), lucerka (398 ha), jeam (372,6 ha), malina (341,1 ha) i jabuka (334,9 ha).

U organskoj stoarskoj proizvodnji uzgajaju se ovce, svinje, goveda, koze, ivina, magar-ci, konji, pelinja drutva (Tabela br. 4).

Tabela br. 4: Broj ivotinja u organskoj stoarskoj proizvodnji u 2013. godini

ORGANSKA STOARSKA PROIZVODNJA U 2013. GODINI

VRSTA IVOTINJE

PERIOD KONVER-

ZIJE

ORGANSKI STATUS

UKU-PNO

Ovce 1.238 2.793 4.031

Svinje 118 57 175

Goveda 323 1.853 2.176

Koze 856 81 946

ivina 28 1362 1.390

Magarci 9 12 21

Konji 162 48 210

Pelinja drutva

1337 603 1.940


18

Sa poveanjem povrina poveavao se i broj proizvoaa koji se bave ovom proizvodnjom. U 2013. godini 1.228 proizvoaa su bila ukljuena u organsku proizvodnju (Tabela br. 5). Pored toga, preradom organskih proizvo-da u Republici Srbiji se bavilo 49 kompanija, uvozom 33, izvozom 23.

Tabela br. 5: Broj proizvoaa u organskoj proizvodnji

BROJ PROIZVOAA UKLJUENIH U ORGANSKU PROIZVODNJU

2010 2011 2012 2013

137 323 1.061 1.281


1.4.2. Inputi za organsku proizvodnju

Tokom procesa proizvodnje jedan od problema sa kojim su proizvoai suoeni jeste nedosta-tak inputa na domaem tritu koji su dozvo-ljeni za upotrebu u organskoj proizvodnji. Na prvom mestu su sredstva za zatitu bilja.

Registracija sredstava za zatitu bilja, pa i onih koja se koriste u OP, iziskuje odreene trokove i odreene administrativne proce-dure. S obzirom da je broj organskih pro-izvoaa mali, uvoznici ovih sredstava ne vide ekonomsku isplativost da ih plasiraju na trite, to utie na ogranienu ponudu ovih preparata na domaem tritu.

Drugi problem jeste reproduktivni materijal iz organske proizvodnje koji, da bi se uvezao, mora da bude na listi, odnosno mora da je proao proces registracije, to takoe pred-stavlja ograniavajui faktor prilikom uvoza.

Sortiment organskog semena je vrlo skro-man i veina proizvoaa se opredeljuje za seme iz konvencionalne proizvodnje koje nije hemijski tretirano. Sadni materijal iz or-ganske proizvodnje je takoe teko nai na domaem tritu.

1.4.3. Prerada u organskom sektoru

Preradom organskih sirovina u Srbiji bavi se blizu pedeset kompanija. Veina preraivaa je suoena sa nedostatkom sirovina, to uti-e na smanjenje profi tabilnosti proizvodnje. Kao uspean model pokazalo se pokretanje organske proizvodnje kod kooperanata sa kojima imaju sklopljene ugovore i od kojih otkupljuju sirovine.

1.4.4. Domae trite organskih proizvoda

Domae trite organskih proizvoda je jo uvek nerazvijeno. Meutim, pozitivan pomak je uinjen kada su se ovi proizvodi nali na policama veih lanaca supermarketa. Na ovaj nain, postali su dostupni veem broju potroaa koji su pre ove proizvode mogli da kupuju samo u specijalizovanim prodavnica-ma i zelenim pijacama. Organski proizvodi mogu se nai u ponudi u Tempu, Univerek-sportu, Rodi, Merkatoru, Metrou, Maksiju i DM-u.

Najvea potranja za organskim proizvo-dima je u veim gradovima usled vee ku-povne moi. Cene organskih proizvoda su i do 300% vee u sluaju sokova i demova u odnosu na cene konvencionalnih proizvoda.


19


Poslednjih godina ponuda organskih proizvo-da iz uvoza, i to prevashodno preraenih, sve je vea. Cene veine uvezenih preraenih organskih proizvoda su nie u odnosu na do-mae. Organski svei proizvodi za sada do-laze iz domae proizvodnje. Na tritu postoji nedostatak mesnih organskih proizvoda.

Maloprodajni lanci su pokazali interesovanje za plasman veih koliina organskih proizvo-da, meutim, problem predstavljaju koliine koje domai proizvoai nisu u mogunosti da obezbede.

Iako su organski proizvodi zastupljeni u malo-prodajnim objektima, nije mnogo uraeno na njihovoj promociji. Potroai esto ove proi-zvode mogu da nau na policama na kojima se prodaju proizvodi koji vae za ,,zdravije, a da pri tom nigde ne postoji objanjenje po emu se oni razlikuju od ostalih proizvoda.

Takoe, do sada je malo uraeno na promo-ciji nacionalnog znaka kojim se obeleavaju organski proizvodi, tako da potroai koji su i uli za organske proizvode imaju problem da ih prepoznaju.

Mada je Serbia organika realizovala promo-tivne kampanje koje u maloprodajnim trgo-vakim objektima koje su imale za cilj podi-zanje svesti potroaa o znaaju organskih proizvoda kako na zdravlje tako i na ouvanje ivotne sredine, u budunosti je neophodno raditi kontinuirano na jaanju svesti potroa-a o prednostima ovih proizvoda u odnosu na konvencionalne proizvode.

1.4.5 Izvoz organskih proizvodaOrganska proizvodnja u Srbiji je izvozno ori-jentisana i najvee koliine ovih proizvoda se plasiraju na inostrana trita. Sertifi kati koje izdaju veina ovlaenih kontrolnih organizaci-ja prepoznate su na inostranim tritima, tako da proizvoai mogu nesmetano da ih izvoze. Tokom 2013. godine zabeleen je rast u izvozu organskih proizvoda. Ukupna koliina izveze-nih organskih proizvoda u 2013. godini izno-sila je 7.101.301,24 kg (2012: 1.561.672,50 kg), a ostvaren izvoz bio je u vrednosti od 10.090.801,37 evra (2012: 3.740.801 evra). Najvie se izvozi voe niskog stepena prera-de i posmatrano pojedinano po proizvodima, najvea vrednost ostvarena je izvozom zamr-znutog voa, i to kupine, maline, vinje, zatim suenog voa kupine, maline, vinje i jagode, sveeg voa jabuke i ljive, zatim vonih so-kova i koncentrata vonih sokova borovnice i jabuke i suenog zainskog bilja.

Iz Srbije se uglavnom izvoze sirovi proizvo-di. U narednom periodu bi trebalo poveati uee gotovih proizvoda u izvozu, jer takvi proizvodi ostvaruju veu dodatu vrednost. Na taj nain bi se vrednost ukupnog izvoza zna-ajno uveala.

1.4.6. Podsticaji za organsku proizvodnju

Kako bez pomoi drave ova proizvodnja teko moe da izdri konkurenciju konven-cionalne proizvodnje, jer se njeni ekonomski efekti realizuju tek posle vie godina (u peri-odu konverzije proizvoa nije u mogunosti da svoje proizvode prodaje po ceni sertifi ko-vanih organskih proizvoda), izuzetno je bitno

20

U cilju intenzivnijeg razvoja ovog vida poljopri-vredne proizvodnje, Ministarstvo poljoprivrede i zatite ivotne sredine propisalo je vie mera. U skladu sa Zakonom o podsticajima u poljo-privredi i ruralnom razvoju (Slubeni glasnik RS, br. 10/13 i 142/14), podsticaji za organsku proizvodnju su 40% vii u odnosu na podstica-je u konvencionalnoj proizvodnji. Namenjeni su proizvoaima ija je proizvodnja u periodu konverzije, proizvoaima kojima je zavren period konverzije i nalaze se u postupku iz-davanja sertifi kata, i proizvoaima koji imaju sertifi kovanu biljnu ili stoarsku proizvodnju.

Poslednje dve godine u budetu se odvaja vei ukupan iznos za podrku razvoju or-ganske proizvodnje. Meutim, zahtevniji su uslovi koje proizvoai treba da ispune kako bi ostvarili te podsticaje . Veina proizvoaa, pogotovo oni koji imaju stoarsku proizvod-nju, nisu u mogunosti da ih ispune i ostvare predviene podsticaje.

da podsticaji budu adekvatno kreirani i prila-goeni potrebama proizvoaa.

Proizvoai ukljueni u organsku proizvod-nju imaju vee trokove proizvodnje i ti vei trokovi rezultat su sa jedne strane veeg uea ljudske radne snage u proizvodnji, a sa druge strane dodatnih trokova kontrole i sertifi kacije, a kod proizvodnje odreenih kultura, i nieg prinosa.

Podsticaji za organsku proizvodnju su uve-deni jo 2004. godine, s tim to su se tokom godina tipovi podrke menjali, kao i iznosi samih podsticaja (Tabela br. 6). Najzastuplje-nije mere podrke bile su plaanja po hek-taru i po grlu stoke. Samo nekoliko godina realizovane su mere podrke, kao to su re-fundiranje. Poslednjih godina proizvoai se nisu mogli osloniti na podsticaje koje drava daje, s obzirom da nije bilo doslednosti u nji-hovom kreiranju i kontinuiteta u isplati.

TIP PODRKE

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

Pokrivanje trokova kontrole i sertifi kacije

Plaanja po jedinici povrine (ha)

Plaanja po grlu stoke/konici

Plaanja za proizvodnju reproduktivnog materijala

Promocija, osnivanje demo-farmi, edukacija

Tabela 6. Mere za podrku razvoju organske proizvodnje



21


vredi i ruralnom razvoju (Slubeni glasnik RS, broj 142/14), umesto dosadanjih 30% i 45% za podruja sa oteanim uslovima rada u poljoprivredi, povean je procenat refundi-ranja vrednosti investicija u poljoprivredi za unapreenje konkurentnosti i dostizanje stan-darda kvaliteta, i za proizvoae koji imaju sertifi kovanu organsku biljnu i stoarsku proi-zvodnju iznosi 50%, odnosno 65% za podru-ja sa oteanim uslovima rada u poljoprivredi.

1.5. Uloga civilnog sektorau razvoju organske proizvodnje

Organski sektor u Srbiji ima nekoliko udru-enja koje promoviu i pomau razvoj or-ganskog sektora. Prvo takvo udruenje na teritoriji Srbije bio je Terras iz Subotice koje i danas aktivno radi i fokusira svoje aktivnosti na teritoriji Vojvodine.

Na inicijativu Ministarstva poljoprivrede i zatite ivotne sredine u maju 2009. godine formirano je Nacionalno udruenje za razvoj organske proizvodnje Serbia Organika. Kao krovna organizacija sa ciljem pruanja po-drke razvoju organske proizvodnje i promo-visanja ove proizvodnje u Srbiji, Serbia Or-ganika udruuje celokupan sektor organske poljoprivrede na teritoriji Srbije i strateki je partner dravnim i inostranim institucijama u cilju usklaivanja i koordinacije razvoja or-ganske poljoprivrede u Srbiji. Pored brojnih aktivnosti usmerenih na zastupanju interesa proizvoaa i komunikaciju sa predstavni-cima javnog sektora u cilju obezbeivanja boljih uslova za organsku proizvodnju od za-

Podsticaji za organsku proizvodnju isplauju se za: premiju za mleko proizvedeno metodom

organske proizvodnje, osnovne podsticaje u organskoj biljnoj

proizvodnji, regres za gorivo za organsku proizvodnju, regres za sredstva za ishranu bilja i

oplemenjivae zemljita dozvoljene za primenu u organskoj biljnoj proizvodnji i

podsticaje u organskoj stoarskoj proizvodnji, i to za: kvalitetne priplodne mlene krave, kvalitetne priplodne ovce i koze, kvalitetne priplodne krmae, roditeljske kokoke tekog tipa, roditeljske kokoke lakog tipa, roditeljske urke, kvalitetne priplodne matice riba arana, kvalitetne priplodne matice riba pastrmke, tov junadi, tov jagnjadi, tov svinja, krave dojilje i pelarsku proizvodnju.

S obzirom da proizvoai organskih proizvo-da imaju dodatne trokove prema ovlae-nim kontrolnim organizacijama koje prate i kontroliu njihovu proizvodnju, jedna od mera kojom MPZS podrava ovu proizvodnju jeste i refundiranje dela trokova kontrole i serti-fi kacije. Podnosilac zahteva moe da ostvari pravo na naknadu dela trokova u procentu koji Vlada svake godine odreuje posebnim aktom, u skladu sa zakonom kojim se ureuju podsticaji u poljoprivredi. Uredbom o raspode-li podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2015. godini, propisana naknada troka je 40%, odnosno 55% (podruja sa oteanim uslovima rada u poljoprivredi).

Takoe, u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama zakona o podsticajima u poljopri-

22

Na akcionom planu Republika Srbija u ovom sektoru radi od 2009. kada je izraen prvi akcioni plan, uz podrku nemake organiza-cije GIZ. Naalost od toga dana do sada nije usvojen ni taj prvi dokument kao ni kasniji njegovi revidirani nacrti na kojima su radili strunjaci i uesnici celog lanca organske proizvodnje iz Srbije prethodnih godina. Nacionalni akcioni plan za razvoj organske proizvodnje RS ima za cilj da prepozna pre-preke koje ometaju intenzivniji razvoj organ-ske proizvodnje i defi nie ciljeve i mere za njihovo prevazilaenje. Ovim planom eli se ubrzati razvoj organske proizvodnje, razvoj domaeg trita organskih proizvoda kao i poveanje izvoza organskih proizvoda. Ta-koe, akcioni plan ima za cilj da utvrdi ta je potrebno da bi se osigurao stabilan i du-goroan rast sektora organske proizvodnje. On predstavlja niz mera kojima e uesnici u ovom sektoru podsticati njegov razvoj.

Civilni sektor je dao veliki doprinos tokom 2014. i 2015. godine time to je konzorci-jum organizacija civilnog drutva okupljenom oko Nacionalnog udruenja Serbia organika, ponovo pokrenuo revidiranje NAPA i lobiranje za usvajanje ovog vanog dokumenta. Nai-me, Nacionalno udruenje Serbia Organika sa parterskim organizacijama: udruenjem TERRAS iz Subotice, udruenjem BioBalkan iz Dimitrovgrada i Evropskim omladinskim centrom Vojvodine u okviru projekta pod nazivom Organska proizvodnja u funkciji odrivog razvoja Srbije koji se realizuje uz podrku programa SENSE koji sprovodi Re-gionalni centar za ivotnu sredinu (REC), a fi nansira vedska agencija za meunarodni razvoj i saradnju (SIDA) radi kako na pro-

konodavnog okvira do mera podrke, jedna od vanijih aktivnosti koje je ovo udruenje realizovalo jeste iniciranje i aktivno uee u saradnji sa Zavodom za unapreenje obra-zovanja i vaspitanja da se u toku 2010. izra-de i usvoje nastavni programi iz organske poljoprivredne proizvodnje koji su uvedeni kao izborni predmeti (organsko povrtarstvo i ratarstvo, organsko voarstvo i organsko stoarstvo) u poljoprivredne kole u okviru nastavnog smera Poljoprivredni tehniar. Takoe, ovo udruenje je veoma aktivno u zastupanju interesa proizvoaa i komunika-ciju sa predstavnicima javnog sektora.

Pored ova dva udruenja postoji jo nekoliko udruenja koja svoje aktivnosti realizuju pre svega na lokalnom nivou (Tabela br. 7).

Stie se utisak da proizvoaima, kako oni-ma koji su ve ukljueni u organsku proi-zvodnju, tako i onima koji su zainteresovani da zaponu sa ovom proizvodnjom, nedosta-je kontinuirana obuka, s obzirom da se radi o zahtevnijoj proizvodnji sa mnogo pravila i ogranienja, kao i info-centar gde bi mogli da dobiju sve informacije u vezi sa ovim sek-torom. Veina udruenja, kako bi osigurala svoje postojanje i funkcionisanje usled ne-dostatka fi nansijskih sredstava, fokusira se na projekte koji im omoguavaju odrivost, a manje na potrebe samih proizvoaa.

I pored nepobitnih potencijala koje Republi-ka Srbija ima za intenzivniji razvoj organske proizvodnje, jo uvek nije donet Nacionalni program razvoja kojim bi se defi nisale mere za dostizanje ciljeva kako bi se osigurao sta-bilan i dugoroan rast ovog sektora.


23


Skuptine grada Subotice, 23. aprila 2015. godine, jednoglasno je usvojena Odluka o donoenju Akcionog plana za razvoj organ-ske proizvodnje na teritoriji Grada Subotice od 2015. do 2020. godine (APROPS) koji je usklaen sa radnom verzijom Nacionalnog akcionog plana za razvoj organske proizvod-nje za period 20152020. godine.

Tabela 7. Udruenja za organsku proizvodnju u Srbiji

NAZIV ORGANIZACIJE VEB-STRANICA

Nacionalna asocijacija Serbia Organika

www.serbiaorganica.org

Terras www.terras.org.rs

Zelena mrea Vojvodine www.zelenamreza.org

Vitas

Regionalni centri za organsku proizvodnju u Seleni, Valjevu, Svilajncu, Leskovcu, Negotinu i Uicu

(Selena)www.organiccentar.rs

(Leskovac) www.centarzarazvoj.org

Mnoge meunarodne organizacije su u pret-hodnom periodu podravale aktivnosti udru-enja za organsku proizvodnju i pomogle realizaciju velikog broja aktivnosti.

movisanju organske proizvodnje tako i na izradi i usvajanju strategija na nacionalnom i lokalnom nivou u oblasti razvoja organske proizvodnje.

U cilju auriranja i aktivnog ukljuivanja orga-nizacija civilnog drutva u izradu Nacionalnog akcionog plana za razvoj organske proizvod-nje su odrane etiri javne rasprave na kojima okupljene zainteresovane strane iz sektora organske proizvodnje kao i predstavnici re-sornog ministarstva: u Dimitrovgradu, Seleni, Beogradu i Novom Sadu. Tokom rasprava se radilo na auriranju mera, oekivanih rezulta-ta, indikatora i nosilaca aktivnosti kao glavnih smernica ovog stratekog dokumenta za sek-tor organske proizvodnje. Predlozi i zakljuci u smislu izmena i dopuna postojeih ciljeva, mera, indikatora i nosilaca aktivnosti donese-ni na ovim skupovima su upueni nadlenom Ministarstvu poljoprivrede i zatite ivotne sredine i uvreni u izradu radne verzije ovog dokumenta za period 2015 2020. godine za ije usvajanje se dalje lobira. Veliki doprinos ovom procesu i podrku civilnom sektoru je dala i Grupacija za organsku proizvodnju Pri-vredne komore Srbije u okviru koje je odrana i jedna od javnih rasprava i sa koje je upu-en predlog resornom ministarstvu za izradu fi nalnog dokumenta Nacionalnog akcionog plana za razvoj organske proizvodnje.

Kao najuspeniji primer rada organizacija civilnog drutva u oblasti organske proizvod-nje na izradi i zauzimanju na donoenju na lokalnom nivou je pokazalo udruenje Terras koje je zajedno sa Gradskom upravom Su-botica izradilo Akcioni plan razvoja organske proizvodnje od 2015. do 2020. Na zasedanju

24

bila omoguena, broj proizvoaa u Srbiji e se alarmantno smanjiti, budui da od 1.281 proizvoaa u 2013. godini, proizvoai koji su deo grupne sertifi kacije ine ubedljivu ve-inu, odnosno 1.023.

Deo propisa o organskoj proizvodnji koji se odnosi na kaznene odredbe kojima su propi-sane novane kazne za nepotovanje odred-bi Zakona o organskoj proizvodnji takoe predstavlja specifi nost nacionalnih propisa iz ove oblasti. Ovaj deo je nezavisno od regu-lativa EU propisan i u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.

S obzirom da organska proizvodnja predstav-lja sektor na ijem razvoju e se tek raditi, Zakonom o organskoj proizvodnji propisano je formiranje Strunog saveta za organsku proizvodnju, posebnu radnu grupu tela koje je sastavljeno od strunjaka iz ove oblasti, sa ciljem da razmatra struna pitanja, daje struna miljenja i uestvuje u realizaciji pro-jektnih zadataka.

2. Specifi nosti zakonskog okvira RS u odnosu na EU

Zakonodavni okvir za organsku proizvodnju je u veoj meri usaglaen sa zakonodav-stvom EU. S obzirom da su u EU u prethod-nom periodu donete nove regulative, Mini-starstvo poljoprivrede je poelo sa izmenama i dopunama propisa iz ove oblasti.

Trenutno je u EU u toku revizija postojeih regulativa iz ove oblasti, to ukazuje da e se izmene propisa u Srbiji nastaviti i u nared-nom periodu.

Jedna od bitnih specifi nosti nacionalnog zakonodavstva u odnosu na EU jeste grupna sertifi kacija. Regulativama EU grupna serti-fi kacija je dozvoljena samo u treim zemlja-ma. Naim propisom grupna sertifi kacija je regulisana i primenjiva. Ukljuivanjem Srbije u EU ovaj oblik sertifi kacije e prestati i mo-gue je da e veliki broj manjih proizvoaa koji su deo grupne sertifi kacije prestati da se bavi ovom proizvodnjom. Za nae podneblje grupna sertifi kacije je izuzetno pogodna zbog manjih proizvodnih povrina koje u farmer-skoj strukturi Republike Srbije dominiraju.

U procesu usklaivanja zakonodavnog okvira za organsku proizvodnju sa zakonodavstvom EU neophodno bi bilo da se nae neki model u zakonodavstvu kojim bi grupna sertifi kaci-ja i dalje bila omoguena. Postoji velika opa-snost da, ako grupna sertifi kacija ne bude


25


Mere podrke organskoj proizvodnji su uklju-ene u IPARD program (Instrument pretpri-stupne pomoi za ruralni razvoj), koji je 20. januara 2015. godine odobren od strane Evropske komisije. Poetak primene ovog programa moe se oekivati nakon akredi-tacije mera predvienih programom i takoe zavisi od uspostavljanja operativne strukture u MPZS. Do tada mere podrke organskoj proizvodnji bie defi nisane Nacionalnim pro-gramom ruralnog razvoja. Mere podrke koje se nalaze u Nacionalnom programu ruralnog razvoja ne mogu u isto vreme biti i deo IPARD programa. Meutim, proizvoai organskih proizvoda moi e da u okviru planiranog IPARD programa koriste mere za proizvodnju i preradu voa, povra, mesa i mleka koje su predviene za proizvoae iz konvencional-ne proizvodnje. Iz tog razloga neophodno je proizvoae na pravi nain uputiti u budue mere i pruiti im sve neophodne informacije i pomo prilikom podnoenja aplikacija.

3. Preporuke na putu usaglaavanja sa propisima EU u oblasti organske proizvodnje

Neophodno je stalno i kontinuirano usklai-vanje zakonodavnog okvira za organsku pro-izvodnju sa zakonodavstvom EU.

Ministarstvo poljoprivrede i zatite ivotne sredine je u decembru 2010. godine podnelo zahtev za ukljuivanje Srbije na listu treih zemalja. Na ovoj listi se nalaze zemlje iji je zakonodavni okvir za organsku proizvodnju ekvivalentan zakonodavstvu EU. Tom prili-kom je dostavljena tehnika dokumentacija koja sadri informacije o postojeem sistemu organske proizvodnje u Srbiji. Nakon pregle-da dokumentacije, EK je zatraila dodatnu dokumentaciju u vezi sa ekvivalentnou srpskog sistema proizvodnje i kontrole koji se primenjuje u zemljama EU, to je uinjeno u oktobru 2013. godine. Ukljuivanje Srbije na ovu listu bila bi potvrda uspenoj harmo-nizaciji kako propisa, tako i samog sistema kontrole u organskoj proizvodnji.

Zakon o organskoj proizvodnji ne sadri odredbe regulativa EU koje se odnose na or-gansko vino i kontrolni sistem za organsku proizvodnju, s obzirom da su ove regulative donete posle usvajanja Zakona o organskoj proizvodnji. Izuzetno je bitno da se Zakonom propiu jasne nadlenosti svih aktera u siste-mu kontrole i preciziraju njihove obaveze.

26

4. ZakljuakS obzirom da je organska proizvodnja do sada bila neorganizovana i potencijal koji nije dovoljno iskorien, a pritom nije posto-jao interes drave da se resursi koji pogoduju ovoj proizvodnji u Srbiji na adekvatan nain iskoriste, potrebno je aktivnije uee svih aktera, od dravnih institucija do nevladinog sektora.

Civilni sektor je ukljuivan, ali nedovoljno, u izradu dokumenata, od lokalnog do repu-blikog nivoa, u kojima je najee naglaen znaaj razvijanja partnerstava i saradnje iz-meu nosilaca vlasti i nevladinih organizacija radi podele drutvene odgovornosti za odrivi razvoj. Meutim, problem je i implementacija dokumenata, odnosno ostvarivanje zacrtanih ciljeva, kao kljuni proces koji se realizuje preko akcionih planova. Za te aktivnosti su potrebni politika volja i fi nansijska sredstva, uz praenje i reviziju preduzetih mera.

Zemlje EU se sa mnogo vie panje odnose prema organskoj proizvodnji i samoj zatiti ivotne sredine.

U svetlu pridruivanja EU neophodna je harmonizacija propisa, ali i stalno praenje i oslukivanje potreba samih proizvoaa koji su se opredelili za ovu zahtevnu pro-izvodnju, kako bi njihove potrebe bile na odgovarajui nain prenesene i ukljuene u izradu dokumenata koji reguliu sektor organske proizvodnje. Za to je neophodna aktivna uloga civilnog sektora koji ima veli-ki znaaj, jer predstavlja sponu sa dravnim organima.

Organska proizvodnja predstavlja perspekti-vu za poljoprivredne proizvoae iz Srbije koji u konvencionalnoj proizvodnji teko uspevaju da ostvare konkurentnost. Prosena veliina gazdinstva u Srbiji prema popisu poljoprivre-de iz 2012. godine od 5,4 ha, a gazdinstva veliine 02 ha koja ine 47,23% predstav-ljaju pogodnost za razvijanje organske proi-zvodnje.

etiri stotine svetskih poljoprivrednih stru-njaka i naunika okupljenih u projektu UN (UNESCO i Svetska banka) Meunarodna procena poljoprivrednog znanja, nauke i teh-nologije za budunost (IAASTD) jasno kae u svom izvetaju da je budunost poljopri-vrede u malom poljoprivrednom gazdinstvu! (IAASTD International Assessment of Agri-cultural Knowledge, Science and Technology for Development), kao i Ujedinjene nacije (UNEP), Meunarodna organizacija rada (ILO), Meunarodna organizacija poslodava-ca (IEO) i Meunarodna konfederacija rad-nikih unija podravaju izvetaj u kome se zakljuuje da je poljoprivreda, posebno ona koja se bavi organskom proizvodnjom i koja se odvija na malim gazdinstvima, jedan od etiri glavna sektora za stvaranje miliona no-vih radnih mesta u 21. veku!

Male farme su vie radno intenzivne. Sa od-govarajuom tehnikom i infrastrukturnom podrkom, prinosi sa malih farmi koje kori-ste smenu useva (plodored), stajsko ubrivo, prirodne pesticide i druge odrive metode, mogu da se izjednae sa veim farmama koje su esto tetnije za prirodnu sredinu. Inae se procenjuje da organska poljoprivre-da zapoljava za treinu vie radne snage od


27


da dokumentacije, EK je zatraila dodatnu dokumentaciju vezano za ekvivalentnost srpskog sistema proizvodnje i kontrole koji se primenjuje u zemljama EU, to je uinjeno u oktobru 2013. godine. Ukljuivanje Srbije na ovu listu bila bi potvrda uspene harmo-nizacije kako propisa tako i samog sistema kontrole u organskoj proizvodnji.

Zakon o organskoj proizvodnji ne sadri odredbe regulativa EU koje se odnose na organsko vino i kontrolni sistem za organsku proizvodnju, s obzirom da su ove regulative donete posle usvajanja Zakona o organskoj proizvodnji. Izuzetno je vano da se Zakonom propiu jasne nadlenosti svih aktera u siste-mu kontrole i preciziraju njihove obaveze.

Mere podrke organskoj proizvodnji su uklju-ene u IPARD program (Instrument pretpristu-pne pomoi za ruralni razvoj), koji je 20. janu-ara 2015. godine odobren od strane Evropske komisije. Poetak primene ovog programa moe se oekivati nakon akreditacije mera predvienih programom i takoe zavisi od uspostavljanja operativne strukture u Mini-starstvu poljoprivrede i zatite ivotne sredine.

Neophodno je usvojiti Nacionalni akcioni plan za razvoj organske proizvodnje u Republi-ci Srbiji 20152020. godine i preduzeti sve neophodne mere za njegovu adekvatnu pri-menu kako bi se sektor organske proizvodnje u Srbiji znaajno unapredio, a mali poljopri-vredni proizvoai mogli, usled konkurent-skog pritiska iz EU u procesu pristupanja Srbije EU, da se pravovremeno preorijentiu na ovaj sektor poljoprivredne proizvodnje koji ima dodatu vrednost.

konvencionalne poljoprivrede (Green Jobs: Toward Decent Work in a Sustainable, Low-Carbon World).

Evidentno je da je javni sektor u Republici Srbiji uvideo vanost ove oblasti i preduzeo konkretne aktivnosti na njenom intenziv-nijem razvoju, ali je neophodno i graenje mnogo vrih veza sa dravnim organima kako bi se ovaj proces uspenije sprovodio.

Sednica Radne grupe koja se bavi poglav-ljima 11, 12 i 13 odrana je u Kraljevu, 29. aprila 2015. godine. Tema sednice je bila Zelenija i pravednija zajednika poljopri-vredna politika. Sednica je odrana u sa-radnji sa konzorcijumom civilnog sektora okupljenim oko Nacionalnog udruenja za razvoj organske proizvodnje Srbija orga-nika i Asocijacije za razvoj Ibarske doline IDA: udruenje TERRAs, BioBalkan, Evrop-ski omladinski centar Vojvodine, udruenje Fenomena, LogIn Arilje, Prijatelji Brodareva, Udruenje poljoprivrednih proizvoaa Iva-njica i Udruenje Media TV.

USVOJENE PREPORUKE:

Neophodno je stalno i kontinuirano usklai-vanje zakonodavnog okvira za organsku pro-izvodnju sa zakonodavstvom EU.

Neophodno je uvrstiti Srbiju na listu treih zemalja. Na ovoj listi se nalaze zemlje iji je zakonodavni okvir za organsku proizvodnju ekvivalentan zakonodavstvu EU. Tom prili-kom je dostavljena tehnika dokumentacija koja sadri informacije o postojeem sistemu organske proizvodnje u Srbiji. Nakon pregle-

28

u obzir specifi nosti organske proizvodnje, posebno kada je re o organskoj stoarskoj proizvodnji, ime bi se omoguio intenzivan razvoj ove grane organske proizvodnje.

Neophodno je poveati broj poljoprivrednih savetodavaca koji bi se specijalizovali za or-gansku proizvodnju, a bili pristupani u svim delovima teritorije Srbije, i koji bi na terenu pruali odgovarajuu i kontinuiranu podrku poljoprivrednim proizvoaima koji se bave organskom proizvodnjom.

U procesu usklaivanja zakonodavnog okvira za organsku proizvodnju sa zakonodavstvom EU neophodno je da se nae model koji bi spreio smanjenje broja proizvoaa koji se bave organskom proizvodnjom, a opstaju u poslu u najveoj meri zahvaljujui postojanju mogunosti grupne sertifi kacije, budui da od 1.867 proizvoaa u 2014. godini, proi-zvoai koji su deo grupne sertifi kacije ine ubedljivu veinu sa 1.575.

Jedno od moguih reenja pitanja grupne serti-fi kacije, ali i dobijanja podsticaja za proizvoae koji se bave organskom proizvodnjom i koji su u ukljueni u grupnu sertifi kaciju jeste usvaja-nje zakonodavnog okvira koji bi regulisao pita-nje zadrugarstva i udruivanja poljoprivrednih proizvoaa. Udruivanjem kroz zadruge bi se smanjili trokovi dobijanja sertifi kata, a individu-alni proizvodjai bi bili nosioci sertifi kata i time obuhvaeni podsticajnim merama za razvoj or-ganske proizvodnje, to vaeim propisima nije predvieno.

Neophodno je preduzeti sve mere kako bi se izgradio i osigurao efi kasan sistem kontrole svih subjekata ukljuenih u sertifi kaciju, pro-izvodnju i promet organskih poljoprivrednih proizvoda, kako bi se smanjila mogunost zloupotreba na tetu potroaa.

Imajui u vidu nedostatak sertifi kovanog se-menskog i sadnog materijala neophodno je preduzeti mere u cilju sistemske podrke u obezbeivanju istoga.

Zakon o podsticajima u poljoprivredi i rural-nom razvoju ( Slubeni glasnik RS br. 10/13 i 142/14) bi trebalo izmeniti kako bi se uzele


29


5. Literatura i ostali izvori

Bonn, Frickand, The World of Organic Agri-culture, 2014.

Green Jobs, Toward Decent Work in a Su-stainable, Low-Carbon World, dostupno na: www.unep.org/labour_environment/featu-res/greenjobs.asp

GmbH, Nacionalno udruenje za razvoj or-ganske proizvodnje Serbia organica, Beo-grad, 56 str.

Zakon o organskoj proizvodnji, ,,Slubeni glasnik RS, broj 30/10.

IAASTD International Assessment of Agri-cultural Knowledge,Science and Technology for Development, dostupno na: www.aga-ssessment.org

Marz, Urlich, Kalenti, Marija, Stefanovi, Emilija, Simi, Ivana, Organska poljopriveda u Srbiji 2014, GIZ Nemaka organizacija za internacionalnu saradnju, 2013.

Pravilnik o kontroli i sertifi kaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvod-nje, Slubeni glasnik RS, broj 48/11.

P08SR-Analiza-lanca-vrednosti-organskih-proizvoda-specifi nih-za-Regione-u-Srbiji-GCPSRB001HUN, dostupno na: http://www.serbiaorganica.info/literatura-u-ponudi/

P07SR, Procena izgradnje kapaciteta za re-gionalne specifi ne organske proizvode u Srbiji,GCPSRB001HUN

http://www.serbiaorganica.info/literatura-u-ponudi/

30

UVOD

31


RADNA GRUPA ZA POGLAVLJE 7Poljoprivreda i ruralni razvoj, Bezbednost hrane, veterinarska i fi tosanitarna politika i Ribarstvo

PERSPEKTIVE UDRUIVANJA POLJOPRIVREDNIKA U SRBIJI

Miljan MacanoviArilje, jun 2015. godine

33


stu dovodi do njihovog boljeg iskorienja, te vea efi kasnost njihove upotrebe stvara manje trokova. Jaanje produktivnosti poljoprivredni-ka i njihova vea konkurentnost na tritu drugi je bitan efekat zbog kojih udruivanje deluje primamljivo velikom broju proizvoaa.

Postoje dva osnovna modela udruivanja, po-znata kao horizontalno (koje predstavlja udru-ivanje po geografskom principu), i vertikalno udruivanje (koje predstavlja lanac proizvoa-a, od primarne do krajnje proizvodnje). Oba modela imaju svojih prednosti. Kod nas je u veoj meri zastupljen horizontalni model, koji podrazumeva strukovno udruivanje poljopri-vrednika sa jednog podruja koji proizvode iste proizvode. Vertikalno udruivanje je ekonomski efi kasnije, a podrazumeva udruivanje proi-zvoaa u trini lanac, gde jedan proizvoa prozvodi kukuruz, drugi gaji stoku, trei ima klanicu, a etvrti pravi brendirane proizvode od mesa i iste plasira na trite.

U Srbiji postoji snana tradicija udruivanja poljoprivrednika. Na nebrojeno mnogo mesta ponovljeno je da je na prostoru dananje Srbije osnovana trea po redu zadruga u svetu, te da je srpski zadruni savez bio meu 11 osnivaa Meunarodnog zadrunog saveza. Zadruge su tradicionalno preovlaujui oblik udruivanja domaih poljoprivrednika.

S druge strane, trenutna situacija u zadrugar-stvu nije takva da se istom moemo pohvaliti. Dok u brojnim dravama Evrope zadruge snad-bevaju trite svojim proizvodima u vie nego dominantnim procentima, u Srbiji je situacija gotovo suprotna, te zadruge u Srbiji doprinose sa svega 1,5% bruto dodate vrednosti poljopri-

UvodVeliki broj gazdinstava sa malim posedom i sa velikim brojem usitnjenih i geografski od-vojenih parcela predstavlja jednu od osnovnih prepreka za razvoj savremene i konkurentne poljoprivrede u Republici Srbiji. Prevazilaenje ovog problema mogue je putem udruivanja poljoprivrednika, odnosno njihovim aktivnim ueem u modernim, trino orijentisanim or-ganizacijama proizvoaa.

Udruivanje poljoprivrednika kao model odri-vog ruralnog razvoja predstavlja znaajan fak-tor ubrzanog razvoja poljoprivrede i unapree-nja poloaja poljoprivrednih proizvoaa.

Prednosti udruivanja su brojne, a meu njima se istiu olakana nabavka repromaterijala i si-gurniji plasman krajnjih proizvoda potroaima. Brojni autori, kao prednosti udruivanja nabra-jaju olakanje razvoja robnih marki (brenda), standardizaciju proizvodnje, olakano dobijanje sertifi kata koji potvruju kvalitete nekog proi-zvoda, pristup povoljnijim izvorima kreditiranja. Pored toga, retko se navode koje su eventualne slabosti udruivanja, ali nam se ini da se meu njima mogu istai zavisnost poljoprivrednika od uspenosti poslovanja organizacije, nedo-statak potpune kontrole nad linim sredstvima uloenim u zajedniko preduzee, potrebna saglasnost drugih lanova udruenja za predu-zimanje poslova, itd.

Ipak, poredei prednosti i slabosti udruivanja, prednosti odnose nesumnjivu prevagu. Nekoli-ko efekata udruivanja od posebnog je znaaja sabiranje privrednih resursa na jednom me-

34

1. Trenutno stanjeKako je u uvodu reeno, udruivanje poljo-privrednika trenutno se ne nalazi na viso-kom nivou i ne ostvaruje funkcije zbog kojih se tradicionalno poljoprivredni proizvoai udruuju.

U Srbiji trenutno postoji neto vie od 630.000 individualnih poljoprivrednih gaz-dinstava. Kako se demografski sela prazne, te kako je tendencija iseljavanja iz sela u gradove prisutna ve nekoliko decenija, ne moe se oekivati da e se ova brojka u bu-dunosti poveavati. Suprotno tome, moe se oekivati njen konstantan pad i u toku nekoliko narednih decenija.

Smatramo da je ovo neophodno imati u vidu prilikom planiranja naina na koji je mogue unaprediti vidove udruivanja poljoprivredni-ka, kao i prilikom ocenjivanja krajnjih dometa koji se mogu postii udruivanjem.

Prema podacima prikupljenim na popisu po-ljoprivrede, veina poljoprivrednih gazdinsta-va ne prelazi povrinu od 5ha. Zapravo, ana-liza raena pre samog popisa pokazala je da je etvrtina poseda veliine do 1ha, a treina ne prelazi 3ha. S druge strane, svega je 2% poseda ija je veliina preko 15ha.

Ovakva usitnjenost je dodatno pojaana raz-deljenou parcela u vlasnitvu jednog poljo-privrednika, to naruava ekonomsku logiku korienja mehanizacije prilikom obrade zemljita i spreava bilo kakvu isplativost proizvodnje (osim eventualno organske hra-ne, s tim da je za takvu proizvodnju potrebno

vredne proizvodnje. Nezainteresovanost drave za ovu oblast jasno se oslikava i u nepostoja-nju preciznih statistikih podataka o udelima zadruga u pojedinim oblastima poljoprivredne proizvodnje.

Takoe, ni druge forme u kojima se moe spro-vesti udruivanje nisu u dovoljnoj meri iskori-ene. Brojne su prepreke za ovo, od kojih se neke odnose na lo pravni okvir, a druge i na neinformisanost poljoprivrednika, te odsustvo ambicije da se pronau alternative tradicional-nim formama udruivanja, kada one ne daju rezultate.

Cilj ovog rada je da ukae na postojanje razlii-tih moguih formi za udruivanje u Srbiji, upo-redi njihovo pravno ureenje i pokua da prui odgovor koja forma organizacije je najpogodni-ja za pojedine oblike udruivanja. Analizira se trenutno stanje zakonodavstva, te se prilikom izrade rada najvie koristio Zakon o zadruga-ma, Zakon o privrednim drutvima i Zakon o udruenjima, pri emu autor nije gubio iz vida ni Zakon o podsticajima u poljoprivredi i rural-nom razvoju.

Takoe, autor se osvrnuo na sadanje stanje udruivanja, te mogunost i za pravce njegovog razvoja. Pri tome je koristio podatke Drutva agrarnih ekonomista Srbije i studiju Association of farmers in the Western Balkan countries Go-rana ivkova, kao i podatke Republikog zavo-da za statistiku i Agencije za privredne registre.

Kljune rei: zadruge, zadruni principi, privredna drutva, drutvo sa ogranienom odgovornou, pristupanje, istupanje, iskljuenje, upravljanje, udruenja


35


ave priznata statistika ne postoji, ostaje na volju samom itaocu da se prikloni nekom od ova dva oprena stava.

Ako se ima u vidu da se u zemljoradnike za-druge, prema naem zakonodavstvu, mogu ulanjivati i lica koja nisu poljoprivrednici, odnosno nosioci poljoprivrednih gazdinstava, udeo zadrugara u ukupnom broju individu-alnih poljoprivrednika gotovo je zanemarljiv.

Specifi nost zadrugarstva u Srbiji je postoja-nje posebne kategorije lica koja obavlja svo-je poslove preko zadruge, ali ne uestvuje u upravljanju zadrugom niti u raspodeli dobiti, odnosno snoenju gubitaka u njenom poslo-vanju. Ova lica se nazivaju kooperanti. Ne ulazei u to da kooperant zapravo znai isto to i zadrugar, ova kategorija lica ne postoji u bilo kojoj drugoj zemlji (izuzeci su susedne balkanske zemlje). Procena je da proseno zadruge posluju sa 4 do 5 puta veim brojem kooperanata od broja sopstvenih zadrugara.

Time dolazimo do broja od najmanje 150.000 kooperanata koji posluju sa zemljoradnikim zadrugama u Srbiji. Smatramo da bi formal-no ukljuivanje ovih lica u zadruge trebalo da predstavlja prvi korak u unapreivanju domaeg zadrugarstva. Naravno, pritom ne zanemarujui princip dobrovoljnosti lan-stva, potrebno je motivisati ova lica da se prikljue zadrugama (npr. jasnijim sistemom raspodele dobiti), kao i uticati na to da za-druge potuju princip otvorenosti zadruga za prijem novih lanova.

Treba ukazati i na veliinu zemljoradnikih zadruga u Srbiji. U smislu raunovodstvenih

ispuniti brojne preduslove, od kojih neki ne zavise od samog poljoprivrednika), to se na-vodi kao razlog zato se udruivanje smatra neminovnim preduslovom za bilo kakvo eko-nomski opravdano organizovanje proizvod-nje na ovim posedima.

S druge strane, ini se da i pored toga to je udruivanje prepoznato kao mogunost i po-treba, ono nije u dovoljnoj meri iskorieno, dok i u sluajevima kada je dolo do udrui-vanja, ono ne daje rezultate koji se od njega oekuju.

U Srbiji ne postoje jasne i precizno voene statistike o broju preduzea u oblasti poljo-privrede, te o tome koliko je preduzea osno-vano od strane individualnih proizvoaa, a koliko njih predstavljaju zavisna drutva ve-likih kompanija, ili ak drutvenih, odnosno dravnih preduzea.

Situacija je malo svetlija kada je re o sta-tistici zemljoradnikih zadruga, koju vode kako zadruni savezi, tako i Republiki zavod za statistiku.

U Srbiji postoji oko 1.350 zemljoradnikih zadruga, to predstavlja preko 65% svih zadruga u Srbiji. S druge strane, prema po-dacima iznetim u nacrtu strategije razvoja poljoprivrede koju je izradilo Drutvo agrar-nih ekonomista Srbije, u ovim zadrugama je ulanjeno svega neto vie od 31.000 zadru-gara. Podaci Zadrunog saveza Vojvodine ne slau se sa prethodnim, te oni govore o tome da je u neto vie od 400 zemljoradnikih za-druga koje ine ovaj savez ulanjeno preko 150.000 zadrugara. Kako precizna i od dr-

36

Udruivanjem zadruga u zadruna predu-zea (bilo da su u formi d. o. o., ili nekoj drugoj formi privrednih drutava) mogli bi se ostvariti ciljevi u smislu poveanja proizvod-nje, jaanja privrednog znaaja zadruga, nji-hove vidljivosti na tritu, nabavke sredstava neophodnih za skladitenje, preradu i doradu proizvoda. Ovakva preduzea bi mogla da budu konkurencija i velikim drutvima koja dre veliki deo izvoza i uvoza poljoprivrednih proizvoda u Srbiji.

Takoe, zadruge bi se mogle udruivati i sa postojeim lokalnim privrednim drutvima, a u cilju proizvodnje fi nalnih proizvoda. Time bi zadrugari dobili svoje trite, privrednici re-surse za svoje proizvode, a svi bi ostvarivali svoje interese kroz zajedniku saradnju.

Upravo su zadruna preduzea generatori razvoja poljoprivrede u zapadnoevropskim dravama, Japanu ili Sjedinjenim Amerikim Dravama. Neka od tih preduzea predstav-ljaju globalne gigante, poput Bay Wa Group ili najveeg proizvoaa eera na svetu Suedzucker AG.

Treba naglasiti da trenutno zakonodavstvo ne moe biti razlog za odsustvo ovakvih obli-ka udruivanja u Srbiji, jer ih niim ne spre-ava, ve da razloge treba traiti na drugim stranama.

Zadruge se udruuju u zadrune saveze, koji, kako e se videti, predstavljaju interesne organizacije, odnosno laiki reeno, pred-stavljaju pandan privrednim komorama. U Srbiji postoji 22 zadruna saveza, od kojih su veina organizovani na teritorijalnoj osnovi.

propisa, prema veliini, preduzea se dele na mikro, mala, srednja i velika. Prema analizi koja je vrena za potrebe analize efekata pro-pisa prilikom izrade jednog od Nacrta zakona o zadrugama, u 2012. godini glavninu udela u broju zadruga ine mikrozadruge, slede ih male zadruge, dok je svega nekoliko onih koji spadaju u srednja preduzea, a samo jedna zadruga spada u velika privredna drutva.

Nesrazmera je utoliko vea to etvrtinu ukupnih prihoda svih zadruga ine prihodi 10 najveih zadruga, dok taj broj najveih zadruga ostvaruje polovinu ukupnog neto dobitka svih zadruga.

Jasno je da veliki broj zadruga ima vrlo slabu privrednu ulogu, kao i da je upitna njihova ekonomska opravdanost. Ovo takoe jasno oslikava kolika je slabost celokupnog za-drunog sektora, te koliko su neophodni ko-raci u pravcu njegovog oivljavanja.

Na ovakvu slabost zadruga utie i minimal-no prisustvo ili potpuno odsustvo zadrunih preduzea ili sloenih zadruga, odnosno formi udruivanja vie zadruga u jedno pre-duzee. Kao to e biti navedeno u daljem tekstu, drutvo sa ogranienom odgovorno-u bi moglo biti odlina forma u kojoj se zadruge mogu udruivati radi ukrupnjivanja sopstvenog poslovanja. Prema podacima na-vedenim u pomenutoj studiji Drutva agrar-nih ekonomista Srbije, u naoj zemlji postoje svega dva zadruna preduzea (pritom su oba u formi drutva sa ogranienom odgo-vornou). Ne ulazei u to da li su ovi podaci zaista u potpunosti tani, jasno je da se ova forma udruivanja gotovo uopte ne koristi.


37


jedinano odgovornom za njihov nastanak. U principu, oni se poklapaju sa razlozima uruavanja celokupnog drutva i drave u prethodnom periodu, pa ih ne bismo poseb-no isticali.

U prethodnih petnaest godina drava je usva-jala nekoliko strategija, programa i drugih vizionarskih dokumenata, ali i pored toga rezultati nije bilo. Takoe, izbrojano je da je od 2003. do 2013. godine na dnevnom redu bilo 6 nacrta Zakona o zadrugama, kojima bi se ova oblast uredila na moderan nain, ali jo uvek su na snazi dva zakona iz devede-setih. Dualitet zakona (jednog republikog i drugog saveznog) dodatno pojaava pravnu nesigurnost i neureenost ove oblasti.

S druge strane, nov zakon bi mogao da rei dosta pitanja od konkretnog znaaja, poput pitanja upravljanja zadrugom, pitanja raspo-dele dobiti (svega 15% zadrugara uestvuje u raspodeli dobiti svojih zadruga), pitanje potovanja zadrunih naela, itd. Ipak, on se ne moe smatrati arobnim tapiem koji e reiti svaki problem sa kojim se suoavaju zadruge i poljoprivrednici. Potrebne su i dru-ge mere, poput promena u sistemu subven-cija, vraanja zadrune imovine, koja je rani-je unoena u drutvena preduzea bez bilo kakvih naknada (to je posebna tema koja bi zahtevala jo jedan rad), ako e podra-ti njihovo udruivanje. Osnovni cilj treba da bude da zadruge, ali i drugi oblici preduzea poljoprivrednika, budu trino orijentisani, osnaeni, ukrupnjeni, meusobno povezani, to treba da dovede do ostvarenja krajnjeg cilja daljeg poveanja ukupne poljoprivredne proizvodnje.

Najvea dva zadruna saveza i po lanstvu i po aktivnostima su Zadruni savez Srbije i Zadruni savez Vojvodine.

Tri su dodatne specifi nosti srpskih zadruga koje treba navesti nepostojanje specijali-zovanih poljoprivrednih zadruga, zakonska nemogunost osnivanja tedno-kreditnih zadruga, te potpuno odsustvo potroakih zadruga. Sve ovo znaajno ometa razvitak zadruga, koje su prinuene da kredite trae kod banaka, a da svoje proizvode plasiraju preko velikih preduzea koja su gotovo obez-bedila svoj monopolski poloaj. Potroake zadruge (kojih u Srbiji postoji svega 8, a pita-nje je koliko ih je zaista aktivno) bi mogle da budu odlian medijum za plasman proizvo-da zadrugara do krajnjih kupaca. Naalost, i pored potrebe graana kao kupaca da imaju pristup jeftinijim i kvalitetnijim proizvodima, kao i pored zakonske osnove, ove zadruge gotovo da ne postoje.

Takoe, u Srbiji gotovo kao fenomen posto-je i tzv. pseudozadruge koje autori dele na privatne i stare. Privatne zapravo pred-stavljaju zatvorena privredna drutva, koja pravnu formu zadruge koriste za razliite vidove pekulacije. S druge strane, tzv. sta-re zadruge su zadruge koje postoje nekoliko decenija, raspolau znaajnim sredstvima u zadrunoj, a upravljaju jo veim sredstvima u drutvenoj svojini, ali kojima upravljaju nji-hovi direktori i zaposlena lica, a ne zadrugari, ime gube klasino svojstvo zadruga.

Razlozi za uruavanje razliitih oblika po-ljoprivrednih udruivanja nisu nastali jue i nijedna od vlada ne moe se smatrati po-

38

2. Zadruge2.1.Pojam zadruge

Zadruga je, u skladu sa Zakonom o zadru-gama, poseban oblik organizovanja fi zikih lica (zadrugara) u kojoj oni, poslovanjem na zadrunim principima, ostvaruju svoje eko-nomske, socijalne i kulturne interese.

Zadruni principi na kojima se zasniva funk-cionisanje zadruga jesu dobrovoljnost i so-lidarnost, demokratinost, ekonomsko ue-e, jednako prava upravljanja, samostal-nost, zadruno obrazovanje i meuzadruna saradnja.

Princip dobrovoljnosti podrazumeva da su zadruge dobrovoljne i otvorene organizacije za sva lica, koja mogu da pruaju, odnosno koriste njene usluge i proizvode, kao i lica koja su voljna da prihvate odgovornost lan-stva u njima.

Princip demokratske kontrole od strane za-drugara predstavljen je kroz samu organiza-ciju zadruge kao demokratskog drutva ko-jim upravljaju i koju kontroliu njeni lanovi, koji aktivno uestvuju u donoenju odluka i formulisanju njene poslovne i razvojne politi-ke, kao i odgovornost izabranih predstavnika zadruge svim lanovima zadruge. Svaki za-drugar ima jednako pravo glasa u upravljanju i kontroli poslovanja zadruge (princip jedan lan jedan glas).

Princip ekonomskog uea zadrugara ogle-da se u tome to zadrugari prema sopstvenim

I pored nabrojanih zakonskih i drugih ne-dostataka, zadruge su i dalje osnovni oblik udruivanja poljoprivrednika. U prethodne tri godine, proseno je osnivano vie od 50 no-vih zemljoradnikih zadruga godinje. Prema podatku Drutva agrarnih ekonomista Srbije, oko 70% novoosnovanih udruenja poljo-privrednika su zadruge, dok preostalih 30% predstavlja klasina graanska udruenja. To dovoljno govori da domai poljoprivrednici nisu izgubili veru u zadrugarstvo i udruiva-nje, te da ih u tom smislu samo treba dodat-no podstai i ohrabriti.

Kako je navedeno, udruenja su drugi po brojnosti oblik udruivanja poljoprivrednika. Ona se osnivaju radi zastupanja interesa njihovih osnivaa, pruanja savetodavnih usluga (porezi, pravna pitanja), saradnje sa donatorima, drugim udruenjima i instituci-jama. Prema podacima iznesenim u studiji Association of farmers in the Western Balkan countries Gorana ivkova, u Srbiji postoji 724 udruenja poljoprivrednika, od kojih je, me-utim, ak 409 neaktivno. Vie od 80% ovih udruenja nastalo je u periodu od 2000, pa se neka od njih mogu posmatrati i kao beg poljoprivrednika od pravne nesigurnosti koja postoji u sektoru zadrugarstva. Udruenja su, za razliku od zadruga, najee specijalizo-vana, a od svih po organizovanosti prednjae pelarska udruenja.

U daljem delu, autor e se posvetiti analizi zakonskih normi koji ureuju pravne forme u kojima bi udruivanje bilo ostvarivo.


39


Poljoprivredne, odnosno zemljoradnike za-druge mogu biti opte i specijalizovane (i-tarske, voarske, vinogradarske, stoarske, pelarske, itd.).

Zavisno od ciljeva osnivanja i potrebnih sred-stava za osnivanje i poslovanje, zadruge se mogu osnivati i poslovati sa udelima ili bez udela, u skladu sa ugovorom o osnivanju i zadrunim pravilima. Zadruge koje se osni-vaju i posluju bez udela su zadruge koje se osnivaju sa lanarinom. Udeli su odreeni kao sredstva koja zadrugari obezbeuju za osnivanje i poslovanje zadruge.

Zadruga u pravnom prometu odgovara za svoje obaveze svom svojom imovinom. Za obaveze koje se ne mogu izmiriti iz imovi-ne zadruge, ili ukoliko zadruga nema svoju imovinu, odgovaraju zadrugari solidarno, do iznosa svog uloga u zadruzi, ukoliko ugovo-rom o osnivanju, odnosno zadrunim pravi-lima, nisu predvideli da odgovaraju veim iznosom, to nije uobiajeno.

Specifi nost za zadruge jeste to se ne moe organizovati kao drugi privredni subjekt, niti se moe pripojiti ili spojiti sa privrednim drutvom ili drugim pravnim licem koje nije zadruga.

Takoe, zadruga moe, ako je to u interesu zadrugara i ako je to utvreno njenim za-drunim pravilima, obavljati poslove i sa li-cima koja nisu zadrugari, na nain i u obimu kojim se ne dovodi u pitanje ostvarivanje ci-ljeva zbog kojih je zadruga osnovana.

mogunostima obrazuju i doprinose kapitalu zadruge i ravnopravno njime upravljaju, dobit raspodeljuju za jednu ili vie namena u cilju razvoja zadruge i za deobu meu lanovi-ma prema doprinosu srazmernom njihovim ulozima i poslovima sa zadrugom, kao i za podrku i pomo drugim aktivnostima odo-brenim od strane lanstva.

Autonomija i nezavisnost zadruge ogleda se u samostalnosti i nezavisnosti zadruge kojim upravljaju i koju kontroliu zadrugari. Zadru-ga uva svoju samostalnost, nezavisnost, demokratsku upravu svojih lanova i kada zakljuuje ugovore sa drugim subjektima.

Meuzadruna saradnja ukazuje na dunost zadruga da svojim delovanjem u saradnji sa lokalnim, regionalnim, nacionalnim i meu-narodnim zadrunim organizacijama dopri-nose jaanju ideje zadrugarstva.

Najzastupljenije zadruge su zemljoradnike, odnosno poljoprivredne zadruge, koje vre promet roba zadrugara, organizuju proizvod-nju na gazdinstvima zadrugara, proizvode, prerauju i prodaju poljoprivredno-prehram-bene proizvode zadruge i zadrugara, snadbe-vaju zadrugare reprodukcionim materijalom, energentima, sredstvima za proizvodnju, delo-vima za poljoprivrednu mehanizaciju i drugom robom. Ova zakonska defi nicija u praksi je u velikom delu prevaziena, i savremena zadru-ga Republici Srbiji uglavnom predstavlja ser-vis zadrugara, preko koje zadrugari ostvaruju pojedinane i odreene zajednike interese. Nadlenosti zadruge se odreuju osnivakim aktom i zadrunim pravilima, to utvruju osnivai, a kasnije i drugi lanovi zadruge.

40

2.3. Pojam zadrugara

Zadrugar je fi ziko lice koje je lan zadruge i u celosti ili delimino posluje posredstvom zadruge, odnosno koji posredstvom zadru-ge prodaje svoje proizvode, odnosno prua usluge, nabavlja proizvode ili koristi usluge potrebne za obavljanje svoje delatnosti ili na drugi nain neposredno uestvuje u obavlja-nju delatnosti radi kojih je zadruga osnovana.

Zakonski okvir u Republici Srbiji ne dozvolja-va pravnim licima da budu lanovi zadruga, ali ne ograniava saradnju zadruge i zadru-gara sa drugim pravnim licima, pa ak ni u smislu organizovanja zajednikog privrednog drutva preko koga bi obavljali odreene po-slove u obostranom ili viestranom interesu zarad sticanja dobiti. Takoe, zadruga moe odlukom Skuptine organizovati preduzee (ranije korieni izraz za privredna drutva), odnosno druge oblike udruivanja.

Fizika lica, osnivai zadruge, stiu status zadrugara osnivanjem zadruge. Status za-drugara mogu stei i druga zainteresovana fi zika lica koja ispunjavaju zakonom propi-sane uslove za osnivae zadruge. Kao to su uslovi za sticanje statusa zadrugara za nove lanove isti kao i za osnivae, tako su i nji-hova prava i obaveze u zadruzi izjednaena. Ovime se ostvaruju zadruni principi otvore-nosti i demokratskog upravljanja zadrugom.

Status zadrugara posle osnivanja zadruge stie se po osnovu zahteva i pristupne izjave kojom novi zadrugar prihvata prava, obaveze i odgovornosti zadrugara, a koje su utvrene ugovorom o osnivanju, odnosno zadrunim

2.2. Zadruga u svetu

Zadruge u svetu imaju dugu istoriju i tradici-ju, ali i konstantnu brojnost i znaajnu eko-nomsku ulogu. Ekonomski znaaj zadruga i zadrugarstva u svetu i Evropi kontinuirano raste, posebno u uslovima globalnih i regi-onalnih ekonomsko-fi nansijskih kriza, kada zadruge pokazuju visok stepen otpornosti na udare tih kriza i visok procenat opstanka na tritu, pa i irenja trita, rasta i razvoja. Veliki broj meunarodnih organizacija, uk-ljuujui Evropsku uniju i Ujedinjene nacije, prepoznaju rastuu ulogu zadruga. Evropska komisija vidi zadruni sektor u kljunoj ulo-zi zatitnika i promotera evropskog modela socijalne ekonomije, te kao izuzetno vaan inilac izgradnje i ouvanja lokalnog dru-tvenog (socijalnog) kapitala poverenja, uzajamne pomoi i horizontalnih veza iz-meu graana i organizacija. Shodn

organska proizvodnja - neiskorišćen potencijal republike srbije

Documents