UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET VETERINARSKE MEDICINE I MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, UMARSTVA I VODOPRIVREDE REPUBLIKE SRBIJE - UPRAVA ZA VETERINU PRIPREMA EDUKATORA ZA UNAPREENJE OBRAZOVANJA PROIZVOAA I OSTALIH SUBJEKATA U LANCU PROIZVODNJE HRANE IVOTINJSKOG POREKLA

IVORGANSKA PROIZVODNJA U STOARSTVUAutori Prof. dr Slobodan Jovanovi Prof. dr Mila Savi Asist. mr Ruica Trailovi

Centar za unapreenje obrazovanja u veterinarskoj medicini Beograd, Bulevar osloboenja 18 ____ 1 ____

SADRAJORGANSKA PROIZVODNJA U STOARSTVU.....................................3 Organska poljoprivreda.................................................................................3 Znaaj organske poljoprivrede u funkciji ouvanja ekosistema ................. 5 Organska poljoprivreda u funkciji ouvanja biodiverziteta..........................6 Razvoj organske proizvodnje u svetu........................................................... 8 Organsko stoarstvo....................................................................................11 Posledice intenzivne proizvodnje................................................................11 Osnovni principi organskog stoarstva ......................................................13 Znaaj autohtonih rasa u organskom stoarstvu......................................... 14 Obeleavanje i identifikacija grla u organskom uzgoju..............................16 Izbor ivotinja za organski uzgoj................................................................ 16 Standardi dobrobiti ivotinja u organskom uzgoju..................................... 19 Ishrana domaih ivotinja u organskom uzgoju......................................... 20 Proces prelaska sa konvencionalne na organsku proizvodnju domaih ivotinja........................................................................................21 Principi zdravstvenog nadzora ivotinja u organskom uzgoju .................. 22 Umesto zakljuka: kada i gde treba planski razvijati organsko stoarstvo?...................................................................................................24 Literatura.....................................................................................................26

____ 2 ____

ORGANSKA PROIZVODNJA U STOARSTVUMila Savi, Slobodan Jovanovi i Ruica Trailovi

Organska poljoprivreda podrazumeva proces odrivog razvoja ruralne sredine u skladu sa raspoloivim resursima, tradicijom, biodegradabilnim potencijalom stanita i predstavlja zaokruenu i celovitu farmsku - ratarsku i stoarsku proizvodnju, ime je obuhvaeno i ouvanje i obnova prirodnih resursa, kao i povratak tradicionalnim vrednostima i znanjima. U poreenju sa konvencionalnom proizvodnjom u stoarstvu, potovanje standarda i zakonske regulative pri kontroli svake faze proizvodnog ciklusa, koji su definisani u organskom stoarstvu, u mnogome doprinosi proizvodnji zdravstveno bezbednih proizvoda animalnog porekla, zatiti ivotne sredine i razvoju socio - ekonomskih entiteta. Potovanje visokih standarda dobrobiti ivotinja ima pozitivne efekte na zdravstveni status ivotinja. Pozitivni efekti na zdravlje humane populacije i na stanite su dugoroni i nemerljivi. Karakteristika organske proizvodnje je manja produktivnost u odnosu na konvencionalnu, tako da su proizvodi dobijeni u organskim sistemima za oko 30% skuplji. Dobro dizajnirani akcioni planovi i snani podsticaj proizvoaa na nacionalnom nivou, neophodna su podrka razvoju ovog vida proizvodnje. ORGANSKA POLJOPRIVREDA U cilju ostvarivanja to vee ekonomske dobiti, zanemarujui osnovne bioloke zakonitosti bez veeg premiljanja, humana populacija vekovima unazad svojim aktivnostima utie na sloenu strukturu ekosistema. Razvoj industrije i pratee infrastrukture delovao je na globalni ivi svet dovodei

____ 3 ____

do velikih promena u biosferi. Mada je intenzifikacija poljoprivredne proizvodnje, kako ratarske, tako i stoarske donela mnogo koristi ljudskom drutvu, oveanstvo je uoilo negativne efekte tek kada se u 20. veku suoilo sa pojavama kao to su redukovane prirodne populacije i proizvodni problemi koji su nastali kao posledica primene agrotehnikih mera, pre svega meliorativnih zahvata, hemizacije, kao i nekontrolisane primene savremenih farmaceutika u cilju poveanja monokulturne proizvodnje, odnosno specijalizacije u okviru stoarstva. Osnovni negativni efekti koji prate konvencionalnu intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju ogledaju se u eroziji zemljita i biodiverziteta, animalnim proizvodima koji se dobijaju od ivotinja koje se gaje u uslovima hroninog stresa, prisustvu rezidua antibiotika i hemijskih proizvoda za zatitu bilja. Nasuprot intenzivnoj proizvodnji, koja je zasnovana na monokulturi, velikim aglomeracijama ivotinja na malom prostoru i u stajama, smanjenom angamanu radne snage i primeni proizvoda hemijske industrije na velikim povrinama, organska proizvodnja se oslanja na poluintenzivne sisteme, rotacije kultura, prirodne biljne resurse, ispau, sklonita za sluaj nepogoda i kombinovano dranje vie vrsta domaih ivotinja. Ovakva proizvodnja je u osnovi agroekoloka i doprinosi humanizaciji prostora u savremenom svetu. Kako je osnovna ideja kod organske proizvodnje bazirana na tezi da eksploataciju treba prilagoditi prirodnim uslovima i omoguiti normalan oporavak stanita, biodinamika poljoprivreda i stoarstvo se nazivaju i samoodrivi. Ovakva proizvodnja zahteva vee angaovanje radne snage za 10-15%, to unekoliko poveava trokove, ali u isto vreme, obezbeuje i veu zaposlenost na selu time umanjujui depopulacione efekte intenzifikacije u poljoprivradi. Za oivljavanje organske poljoprivrede potrebno je obezbediti kompletnu drutvenu saglasnost, poto se poveana ulaganja isplate tek kad se pojave prvi efekti prodora na trita sa potroaima koji su svesni potencijalnog zdravstvenog rizika koji nastaje usled konzumacije hrane dobijene u izrazito komercijalnim sistemima. Samoodriva, organska poljoprivreda predstavlja pokuaj da se identifikuju metode koje treba da omogue proizvodnju organske hrane uz smanjivanje negativnih uticaja intenzivne poljoprivredne proizvodnje na ekosistem.

____ 4 ____

Prema definiciji koju je dala FAO organizacija organska poljoprivreda podrazumeva proces odrivog razvoja ruralne sredine u skladu sa raspoloivim resursima, tradicijom, biodegradabilnim potencijalom stanita i predstavlja zaokruenu i celovitu farmsku proizvodnju ratarsku i stoarsku, ime je obuhvaeno i ouvanje i obnova prirodnih resursa kao i povratak tradicionalnim vrednostima i znanjima. Organska poljoprivreda podrazumeva izbegavanje i restrikciju upotrebe vetakih ubriva, herbicida i pesticida, kao i hemoterapeutika u cilju smanjenja njihove koncentracije u biljnim i animalnim proizvodima. Da bi se uz redukovanu primenu hemizacije i poveanje radne snage ouvala ekonomska dobit ovo podrazumeva da se maksimalno paljivo koriste prirodni resursi, naroito panjaci i livade, to je veoma pogodno za eksploataciju zatienih biogeografskih celina. Organska poljoprivreda moe da donese velike koristi ljudskom drutvu. Meutim, zbog manje intenzivnosti neophodno je da se obezbedi kompletna informisanost trita o prednostima ovog pristupa, kao to je dobijanje zdrave, bezbedne hrane i posledinom padu zdravstvenog rizika populacije. Proizvodnja u skladu sa biogeografskim odlikama dovodi do smanjenja nivoa ambijentalnog zagaenja iz poljoprivrede, to predstavlja veoma znaajnu korist po drutvo u celini, obezbeuje veu zaposlenost seoskog stanovnitva, ali i poveava trokove proizvodnje ukoliko se striktno ne sprovode pozitivni zakonski propisi koji zabranjuju zagaivanje. Organska poljoprivredna proizvodnja obezbeuje podrku meunarodnih organizacija za ouvanje ivotnog ambijenta i prirodne sredine i time doprinosi i globalnoj popularizaciji jedne zemlje i njene privrede. Znaaj organske poljoprivrede u funkciji ouvanja ekosistema Konzervacija prirodne genetike varijabilnosti kod divljih i domesticiranih vrsta, kao i unapreivanje stanita je zadatak za oveanstvo u 21 veku i daljoj budunosti (2, 3). Ouvanjem biodiverziteta ne ispunjavaju se samo etike norme savremenog civilizovanog drutva, ve se obezbeuje da se bioloki potencijal planete zemlje koristi na efikasniji, samoodrivi i vie

____ 5 ____

ekonomian nain u mnogim granama ljudske delatnosti ukljuujui poljoprivredu i stoarstvo (5, 8). Organski - ekoloki prihvatljiv razvoj stoarstva u okviru poljoprivrede i ostalih privrednih grana podrazumeva korienje lokalnih resursa, ivotinjskih, biljnih, odlika stanita na samoodriv, a ne ekstenzivan nain, uz ograniavanje mogunosti zagaenja ivotne sredine iz privrede i ljudskih naselja, ukljuujui i zagaivanje i degradaciju stanita koji nastaju kao posledica prekomerne intenzifikacije u poljoprivredi (10). Ovakav razvoj dovodi do rasta stepena zagaenosti lokalne zajednice iz poljoprivrede, to se prenosi i na vee biogeografske celine, pa i globalno. Osim toga mogunost zapoljavanja u poljoprivredi opada to potencira depopulaciju sela i smanjuje mogunosti za dalji razvoj i korienje prirodnih bogatstava bez obzira na njihov karakter. Da bi se prekinuo dalji odliv seoskog stanovnitva potrebno je pre svega omoguiti razvoj sela i unapreenje ruralne zajednice i naina ivota. U Americi, kriterijumi za proizvodnju organske hrane definisani su u Nacionalnom programu organske proizvodnje (USDA). Svi ovi planovi nose oznaku dugorono, to ukazuje na mukotrpan put revitalizacije naruenog ekosistema (20). Organska poljoprivreda u funkciji ouvanja biodiverziteta U ciklusu organske proizvodnje ivotinje, kako divlje, tako i domae, zauzimaju vano mesto u odravanju prirodne ravnotee i zaokruivanju ciklusa ishrane. ivi svet u jednoj zajednici se meusobno funkcionalno dopunjuje, prilagoavajui se uslovima ambijenta u biogeografskoj zajednici, to je prirodan proces i integralni deo evolucije koja se odigrava od momenta kada se ivot pojavio. Intenzifikacijom proizvodnje dolo je do prekidanja i preusmeravanja prirodnih evolutivnih tokova, to mnoge razvijene vrste, ukljuujui oveka ne mogu da savladaju. Rastue saznanje o poremeajima ekosistema i ugroenosti ivog sveta u celosti nametnulo je potrebu da se preispitaju do sada primenjivane tehnologije i metode za ubrzavanje proizvodnog rasta u svim ljudskim delatnostima ukljuujui i poljoprivredu. Bez obzira na injenicu da se u svetu i kod nas gaji veliki broj individua koje pripadaju razliitim vrstama domaih ivotinja sve vie

____ 6 ____

se uoava objektivna opasnost od njihovog naglog iezavanja zbog opadanja adaptacionih sposobnosti. Osnovni problem sa kojim se suoava savremeno oveanstvo je zagaenje biosfere koje dovodi do klimatskih promena, poveanja kiselosti zemljita i voda i promene hemijskog sastava ivih organizama. Tako je ustanovljeno da je koncentracija nitrata u vodama u direktnoj linearnoj korelaciji sa potronjom azotnih ubriva, koncentracija pesticida i herbicida u animalnim tkivima sa potronjom hemijskih sredstava, sadraj antibiotika u mleku i jajima sa intenziviranjem profilakse i terapije i tako dalje. Kako je upotreba antibiotika u veterinarskoj medicini znaajno doprinela razvijanju rezistencije mikroorganizama, organski uzgoj na pravi nain eliminie uticaj veterinarske kurative na pojavu rezistentnih sojeva i favorizuje uzgoj genetski rezistentnih ivotinja, to doprinosi ouvanju animalnih resursa u stoarstvu i zatiti biodiverziteta. Biorazgradljivost materija koje ne nastaju u prirodi veoma je ograniena i njihova upotreba dovodi do akumulacije hemijskih jedinjenja koja ispoljavaju organotoksine, teratogene i/ili genotoksine efekte na ukupnu ivu populaciju, ukljuujui i ljude. Zbog toga, (24) postoji sve vea potreba da se ogranii i izbegne primena bioloki nepoznatih materija u poljoprivredi, uz istovremeni monitoring stepena zagaenja. Pored toga biodinamiki proizvodni sistemi omoguavaju kontrolu patogenih populacija na osnovu prirodnih mehanizama koji obezbe|uju kontinuitet interspecijske ravnotee u jednom ekosistemu. Hemijska sredstva pomou kojih su suzbijane neeljene patogene populacije u ambijentu nisu na alost uspela da iskorene ove po strukturi jednostavne i veoma prilagodljive populacije, ali su dovela do redukcije korisnih organizama kao to su opraivai i/ili predatori tetoina. Na ovaj nain je smanjena mogunost odbrane ekosistema od najezdi tetoina. Organska poljoprivreda potencira prirodne selekcione vektore koji kontroliu veliinu i brojnost populacija koje su prisutne na stanitu i time omoguava ne samo pojavu tetnih organizama u velikom broju, nego i selektivno delovanje imunolokog izazova na ekonomski korisne populacije, poput domaih ivotinja.

____ 7 ____

Prednosti organske proizvodnje su to je zasnovana na meovitom sistemu gajenja vie vrsta domaih ivotinja i polikultura koja se obezbedjuje na manjim povrinama omoguava da se uspostave bioloki zakonite interakcije i ciklusi kruenja materije izmeu divljih i domaih vrsta, zemljita i voda unutar stanita. Ovakva poljoprivreda obezbeuje amortizaciju negativnih efekata drutvenog razvoja na ekosferu i ljudsku populaciju u celini. Razvoj organske proizvodnje u svetu Osnovni razlozi za ekspanziju organske poljoprivrede, nalaze se u rezultatima medicinskih istraivanja koja ukazuju na poveanje zdravstvenog rizika pri konzumiranju hrane poreklom iz intenzivne konvencionalne proizvodnje. Zdravstveni rizik se, prema rezultatima medicinskih istraivanja, najvie odrazio na visoku uestalost poremeaja razvoja i zdravlja novoroenadi kao i poremeaje plodnosti koji su dokazani i kod ljudi i kod ivotinja (13, 15.). Ovo je uticalo da se tokom poslednje decenije obim organske proizvodnje znaajno poveao, tako da je u svetskim razmerama, organskom eksploatacijom obuhvaeno vie od 26 miliona hektara. Najvee povrine u sistemu organske poljoprivrede nalaze se u Australiji (11 300 000 ha), Argentini (2 899 999 ha), Italiji (1 052 002 ha) i USA (930 810 ha). Procentualni odnos povrina u organskoj proizvodnji u odnosu na povrinu drave, daje potpuno drugu sliku s obzirom na to da su u prvih 10 zemalja sveta zastupljene samo evropske zemlje i to Lihtentajn (26,4%), Austrija (12, 9%) i vajcarska (10,27%) (14). U Evropi, najvee povrine u sistemu organske proizvodnje su u Italiji, Nemakoj i Velikoj Britaniji, te ove zemlje predstavljaju i najvaniji sektor organske proizvodnje. U veini evropskih zemalja, oko 6% obradivih povrina je u sistemu organske proizvodnje. Tendencija razvoja organske proizvodnje u zemljama centralne i istone Evrope je sve izraenija (eka, Slovaka i Poljska).

____ 8 ____

Prema rezultatima ispitivanja Istraivakog instituta za organsku poljoprivredu (25) poljoprivredne povrine u sistemu zaokruene organske proizvodnje u Evropi su se sa 1,5 milion hektara 1995. godine, poveale na 6,3 miliona hektara 2005. godine. U istom periodu, broj organskih farmi se sa 50 000 farmi poveao na 170 000 farmi. U Nemakoj, u organskom stoarstvu najvie se gaje ovce (8%), tovne rase goveda (3,2 %), a zatim mlene rase goveda (2,3 %), dok se samo 1% ivine i svinja gaji u organskom sistemu. U reklamnim kampanjama najveih svetskih korporacija za proizvodnju organskih animalnih proizvoda sve vie se naglaava da su proizvodi dobijeni od ivotinja gajenih u uslovima samoodrive poljoprivrede sa najviim standardima dobrobiti i zatite ekosistema. U tom smislu izvrene analize trita pokazuju da potronja organskih proizvoda istovremeno utie na promenu ivotne filozofije potroaa, koji se kroz razliite aktivnosti u veoj meri angauju u zatiti ekosistema.

Slika 1. Farme u organskim sistemima Za sada, od organskih animalnim proizvoda najvea je potronja organskog mleka. U prilog sve veoj potronji organskog mleka idu saznanja o protektivnoj ulozi pojednih komponenti mleka u prevenciji

____ 9 ____

pojedinih bolesti kao to su: arterijska hipertenzija, osteoporoza, renalna kalkuloza, karcinom dojke, uterusa i kolona (25). Moe se rei da je organsko mleko" sve prisutnije u supermarketima veine zemalja Evropske unije. Za sada, najvea proizvodnja organskog mleka" je u Danskoj (15%), pri emu je u planu to skorije utrostruenje proizvodnje. U Austriji se oko 14% mleka dobija sa farmi organizovanih po konceptu samoodrive proizvodnje. Proizvodnja organskog mleka" u nordijskim zemljama iznosi samo 1% (26,30). U vajcarskoj projekat samoodrivih organskih farmi zapoeo je 1997 godine i obuhvatio 2000 krava (22). Jedan od limitirajuih faktora za iru potronju ovog mleka je sigurno cena organskog mleka, koja je za 25 - 40% vea od cene mleka dobijenog u komercijalnoj proizvodnji (23). U skladu sa kampanjom o zdravom ivotu organsko mleko" je najvei prodor na tritu obezbedilo u proizvodnji deije hrane. Naime, svi vodei proizvoai deije hrane u svetu, prilau sertifikat o poreklu komponeti, pri emu potenciraju da u svakom pogledu po pitanju bezbenosti i kvaliteta proizvoda imaju otrije kriterijume od nacionalnog standarda. Tako, u promotivne svrhe, pored zaitnotnog znaka organsko mleko, istiu da potie od krava koje najmanje 200 dana godinje moraju da provedu na sunanim padinama, to se dalje pozitivno odraava na kvalitet proizvoda, itd. U naoj zemlji sistem upravljanja poljoprivredom u organskim uslovima regulisan je Zakonom o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima(12), koji se bazira na etiri principa: princip zdravlja (biljaka, ivotinja i ljudi kao nedeljive prirodne celine), ekoloki princip, princip pravednosti i princip negovanja i staranja. Dizajniranje razvojne strategije, iji je cilj podrka lokalnog odrivog razvoja kroz poveanje ekonomske i ekoloke odrivosti, bazira se na proceni uslova za razvoj organske proizvodnje, kao i formiranju registra i baze podataka o animalnim i agrarnim resursima. Vana pitanja za razvoj organske proizvodnje su uspostavljanje nacionalnog sertifikacionog sistema i zatita nacionalnog trita od proizvoda koji se na tritu prehrambenih proizvoda pojavljuju, praeni sinonimima koji ukazuju da se radi o zdravstveno bezbednoj hrani (organska, ekoloka, bioloka i dr.), a

____ 10 ____

koji nisu registrovani i sertifikovani proizvodi iz organske proizvodnje. U tom smislu proizvodi iz organske poljoprivrede sertifikovani prema Zakonu o organskoj proizvodnji, moraju biti obeleeni oznakom Organski proizvod i kodom sertifikacione organizacije. ORGANSKO STOARSTVO Posledice intenzivne proizvodnje Osnovno pitanje prilikom izrade planova razvoja stoarstva je na koji nain i koliko brzo je mogue ostvariti proizvodni rast, odnosno omoguiti ekonomski napredak stoara. Sve do polovine dvadesetog veka ovakvi planovi su podrazumevali intenzivan rast stoarske proizvodnje uz poveanje investicija u stoku, objekte, hranu, leenje i veoma esto naputanje prirodnih panjaka i livada (7, 8). Premda je nominalno posmatrano, na ovaj nain brzo ostvarivan rast proizvodnje ispostavilo se da je ovakav razvoj bez obzira na rast ukupnog dohotka, bio baziran na sve veim ulaganjima, sve manjoj dobiti po jedinici proizvoda, a farma je postajala veoma podlona efektima trinih potresa, te je sama po sebi bivala sve ranjivija. Intenzifikacija stoarstva u odreenom regionu je esto podrazumevala znaajna zahvatanja u prirodnoj sredini kao to je uvoz visoko selekcionarnih ivotinja, melioracija velikih livadskih i panjakih povrina, intenzifikacija ratarstva, izgradnja velikih objekata za smetaj ivotinja, itd. Svaki od ovih zahvata je pojedinano imao negativne efekte na eko sistem uopte (5, 9, 10). Poveanje broja grla preko kapaciteta prirodnih izvora hraniva je neminovno dovodilo do rasta zagaenost iz poljoprivrede, direktno odnosno indirektno. Samo promenom rasnog sastava odnosno uvozom egzotinih (onih koje nisu prilagoene na uslove stanita) ivotinja promenjen je genofond cele prirodne zajednice, a novopridole ivotinje su esto stavljene pred selekcione izazove na koje nisu bile u stanju da odgovore. Svaka rasa i soj domaih ivotinja je primarno nastajala kroz proces interakcije genoma i ambijenta uz usmeravanje koje je nametao ovek (6). Proces evolutivne adaptacije na vektore selekcije iz ambijenta je

____ 11 ____

doveo do stvaranja endemine kombinacije genskog pula na odreenim lokalitetima ime su nastale autohtone i prirodne rase domaih ivotinja. Ove rase su dobro adaptirane na selekcione izazove ambijenta u kome su evoluirale te su samim tim i otporne na imunske izazove koji su prisutni na odreenom regionu. Intenzifikacijom selekcije u pojedinim zemljama su razvijene dananje visoko produktivne rase, redukovane varijabilnosti i visoke proizvodnosti, nastale u prisustvu malog broja patogenih organizama u ambijentu te shodno tome i veoma osetljive na nepoznate selekcione pritiske pre svega na evolutivno neprepoznatljive patogene. Ove rase su istovremeno veoma privlane zbog visoke produktivnost te su se uvozile na teritorije gde je organizovana selekcija bila u velikom zakanjenju. Njihovim premetanjem na nova stanita, meutim, nisu uvek postizani eljeni efekti u vidu naglog razvoja i napretka sela, ve su praktino u nekim sluajevima postale znaajan faktor degradacije ekolokih lokaliteta i sela. Naime, suoene sa adaptacionim i imunskim izazovom, ove ivotinje su zahtevale znaajna ulaganja u smetaj, ishranu, negu i zdravstvenu zatitu, to je dovelo do poveane upotrebe industrijskih sredstava za dezinfekciju i leenje, uz istovremene melioracijske zahvate u cilju produkcije adekvatnih hraniva ime je znaajno promenjena bioloka zajednica u celom regionu, a stepen zagaenja iz poljoprivrede je sve vie rastao. Istovremeno su pod pritiskom novopridolih visokoproduktivnih ivotinja sve bre nestajale autohtone populacije, a zajedno sa njima i genetski potencijal za korienje onih resursa koje prirodni ambijent prua. Naravno postojali su regioni gde je bilo nemogue ostvariti adaptaciju ambijenta prema potrebama egzotinih organizama i time je ovaj razvojni put bio sasvim onemoguen. Organsko stoarstvo po definiciji oznaava razvoj ove privredne grane bez naruavanja odnosa u prirodnim zajednicama, bez uvoza egzotinih ivotinja uz ogranienu primenu proizvoda koji prate animalnu proizvodnju ukljuujui i terapeutska sredstva. Ovakav nain proizvodnje nije po opisu ekstenzivan, nego intenzivan sa prihvatanjem ogranienja koja postavlja stanite, uz ograniavanje zagaenja u samom stanitu ime se obezbeuje ouvanje celokupne

____ 12 ____

bioloke zajednice, postie zadovoljavajui prihod i otvara mogunost za razvoj dopunskih delatnosti kao to je turizam. Kroz organsku proizvodnju dobijaju se visokovredni proizvodi koji nose oznaku organska hrana ime se poveava cena jedininog proizvoda, smanjuje zdravstveni rizik za konzumente i obezbeuje se prodor na sva globalna trita. Naravno, ovakva proizvodnja podrazumeva vee angaovanje radne snage, to se u globalnim savremenim trendovima depopulacije ruralnih zajednica smatra veoma pozitivnom pojavom. Osnovni principi organskog stoarstva Savremeni sistem upravljanja organskom proizvodnjom u stoarstvu je regulisan zakonskim aktima, u standarde o kvalitetu organskih proizvoda ugraene su ne samo definicije kvaliteta i karakteristika finalnog proizvoda, ve je i posebna panja poklonjena kontroli svake priozvodne faze dobijanja primarnog proizvoda do plasiranja na trite. Zakonska regulativa definie kontrolu proizvodnih procesa koje imaju cilj proizvodnju adekvatne koliine, hemijski i bioloki nezagaene, hrane na nain koji je ekoloki opravdan, ekonomski koristan i zadovoljava etike kriterijume o humanom postupanju sa ivotinjama(12). Kako je jedan od bitnih preduslova za postizanje skladnog organskog razvoja stoarske proizvodnje ograniena (ak i kroz standarde zdrave hrane) mogunost primene hemijskih sredstava za zatitu zdravlja ivotinja lokalno adaptirane, autohtone i prirodne rase dobijaju prednost u odnosu na uvezene. Ovim se postie korienje prirodnih resursa bez izmena prirodnog genofonda u stanitu i ne degradira prirodna zajednica ime se postie ouvanje biodiverziteta, i time obezbeuje ouvanje ne samo domesticiranih vrsta nego i divljih. Zbog toga je organsko stoarstvo i poljoprivreda uopte razvojni put izbora za eko - zone i nacionalne parkove. Ovakvim privreivanjem uva se i unapreuje prirodna zajednica, smanjuje se nivo zagaenosti okoline, omoguava se ouvanje jedinstvenih i endeminih formi autohtonih rasa koje predstavljaju izvor nove varijabilnosti za budue generacije, smanjuje se trend depopulacije sela, naroito u regionima sa ogranienim

____ 13 ____

potencijalom za intenzivan razvoj i uvaju se tradicionalne vrednosti ljudskog drutva. Istovremeno se obezbeuje rast prihoda i uvaju se potencijali za razvoj drugih delatnosti, pre svega turizma, lovnog turizma, umarstva, itd. Kako je po standardima za ovakav vid proizvodnje veoma ograniena mogunost zdravstvenih poremeaja jedinke u proizvodnom ciklusu, kao i ambijenta, na ovaj nain se smanjuje zdravstveni rizik za populaciju ljudi uopte, kao i rizik akumulacije rezidualnih materija u organizmima kako ivotinja, tako i ljudi, odnosno u ivotnoj sredini uopte. Znaaj autohtonih rasa u organskom stoarstvu Jedna od najee uoenih pojava u intenzivnom gajenju domaih ivotinja je slabljenje konstitucije. Procesi koji su doveli do pojave slabljenja opte i specifine otpornosti, adaptacionih i aklimatizacionih moi su na alost, diktirani od strane odgajivaa i selekcionera koji su vekovima sledei jednostran cilj domae ivotinje izvukli iz prirodnog ambijenta, ili ih gajili u modifikovanoj sredini u odsustvu prirodnih selekcionih vektora kao to su predatori, ciklusi ishrane u zavisnosti od sezone i klimatskih ciklusa, delovanje patogenih mikro i makroorganizama i drugi (6). Posledica selekcije u odsustvu patogenih izazova proputa sluajnim driftom nastalu eroziju nasledne osnove odgovorne za optu i specifinu otpornost organizma ime omoguava opstanak imunoloki nekompetentnih jedinki. Savremene metode gajenja mogu da pogoduju utiskivanju ovakvog genoma u populaciju. Kako se kod veine visoko produktivnih, specijalizovanih rasa domaih ivotinja uoavaju znaci genetskog kopnjenja (genetic melting) tako raste i uestalost pojave razliitih infekcija. Spreavanjem gubitaka do kojih dolazi usled delovanja patogenih mikroorganizama na organizme ivotinja, vakcinacijom i hemioterapijom, nestao je imunski izazov kao uslov selekcije otpornih organizama. Mikroorganizmi su ispoljili svoju neverovatnu mo prilagoavanja na nove uslove, potraili su prelazne domaine, pritajili se i promenama vrsta na kojim parazitiraju uslovili evolutivne promene koje su dovele do pojave novih patogena i do irenja mogueg broja alternativnih vrsta na kojima oni

____ 14 ____

mogu da ispolje i pojaaju svoje patogeno delovanje (9). Zbog ovih injenica, nekada potencirana hemijska kontrola tetoina danas sve vie ustupa mesto biolokim sredstvima kontrole neeljenih pojava u ekosferi, pa je ovo podruje dospelo u centar istraivakog interesovanja. U isto vreme, razvijene zemlje sveta sve vie pokuavaju da uspostave organsku proizvodnju na osnovu izazova kao to je poboljanje postojeeg ivotnog ambijenta u cilju obezbeenja opteg blagostanja ljudske populacije uz postizanje daljeg ekonomskog napretka u post-industrijskoj eri razvoja civilizacije. Autohtone rase, ija se mikroevolucija odigravala pod uticajem ambijentalnih selekcionih vektora predstavljaju jedinstven izvor genetskih varijanti koje omoguavaju adaptaciju na novonastale uslove i mogu da omogue opstanak populacije pod nepovoljnim delovanjem patogenih mikroorganizama (10). Kako su nativne populacije savreno prilagoene na biogeografske uslove njihovo gajenje u nerazvijenim regionima, kao i u uslovima gde biogeografski uslovi onemoguavaju intenzivnu proizvodnju moe da predstavlja okosnicu privednog razvoja u uslovima poluekstenzivne i ekstenzivne poljoprivrede. Ove ivotinje se mogu gajiti tradicionalno u slobodnom sistemu dranja, a kako dobro koriste prirodne panjake i livade njihova ishrana je bazirana na postojeim biljnim resursima i ne zahteva intenzifikaciju biljne proizvodnje. Veoma izraena otpornost autohtonih rasa omoguava i njihovo gajenje bez veih ulaganja u zdravstvenu zatitu i leenje pa se na ovaj nain dobijaju animalni proizvodi posebnog kvaliteta za ishranu ljudi, koji ne sadre rezidue razliitih antibiotika i sredstava za zatitu bilja. Ekonomskim korienjem dobro adaptiranih domaih ivotinja postie se ouvanje diverziteta domesticiranih vrsta ivotinja, za selekcione zahvate i izvor genofonda koji moe da se suoi sa nepredvidljivim poznatim ili nepoznatim imunskim izazovom u bliskoj ili dalekoj budunosti.

____ 15 ____

Obeleavanje i identifikacija grla u organskom uzgoju Za svaki uspean rad u uzgoju i selekciji domaih ivotnja neophodna je identifikacija i obeleavanje grla, to je i pravilnikom koji se odnosi na metode organske stoarske proizvodnje jasno propisano. Prema zakonskoj regulativi ivotinje i njihovi proizvodi moraju biti obeleeni u svim fazama organske proizvodnje. U nekim zemljama, kao to je Velika Britanija vodi se posebno matino knjigovodstvo za goveda u organskoj proizvodnji pa tako sertifikat organsko mleko" moe da ima samo proizvod koji je dobijen od krava iz zapata koji su registrovani u United Kingdom Register of Organic Farming Standards. Izbor ivotinja za organski uzgoj Izbor ivotinja za organsku proizvodnju je kljuno pitanje za organizovanje uspene proizvodnje. Pravilnik o metodama organske stoarske proizvodnje naglaava da se u organskoj proizvodnji koriste vitalne vrste i rase ivotinja koje su adaptirane na lokalne uslove odgajivanja i bolesti, da bi se izbegli zdravstveni problemi ili specifine bolesti karakteristine za vrste i rase koje se koriste u intenzivnoj stoarskoj proizvodnji (stres sindrom, BSE, spontani abortus, teak partus koji zahteva carski rez itd.). Iskustva iz zemalja u kojima organsko stoarstvo ve ima duu tradiciju pokazuje da organizacija organskog uzgoja preivara ne predstavlja vei problem, dok je organizacija organskog uzgoja svinja i ivine, optereena dodatnim problemima (16), zbog velike razlike u intenzivnosti i stepenu zagaenja koje proistie iz proizvodnje kako svinja, tako i ivine. Takoe se kao problemi u uzgoju navode dug period konverzije koji podrazumeva istovremeno menjanje biljne i ivotinjske proizvodnje, manja efikasnost proizvodnje, ishrana mladunadi organskim mlekom i primena mera zdravstvenog nadzora koje se razlikuju u odnosu na konvencionalni uzgoj (18).

____ 16 ____

Za uspeno organizovanje stoarske proizvodnje neophodno je dobro poznavanje interakcija genotipa i faktora sredine (G x E), koje se javljaju u organskom sistemu gajenja. U govedarskoj organskoj proizvodnji do sada su u procesu proizvodnje organskog mleka dobra iskustva postignuta sa frizijskom, derzej, monbilijar i braun svis rasom. Prema istraivanjima koja su izvrena na Univerzitetu u Ridingu (The University of Reading U.K., Department of Agriculture), kao najei zdravstveni problemi kod goveda u organskoj proizvodnji mleka javljaju se mastitis i poremeaji u reprodukciji.

Slika 2. Najei poremeaji zdravlja goveda u organskoj proizvodnji mleka

Od zdravstvenih problema kod goveda u organskoj proizvodnji mesa, najvei problem predstavljaju poremeaji u reprodukciji.

____ 17 ____

Slika 3. Najei poremeaji zdravlja goveda u organskoj proizvodnji mesa

Slika 4. Najei poremeaji zdravlja ovaca u organskoj proizvodnji mesa

____ 18 ____

U ovarstvu proizvodnja je usmerena na proizvodnju mesa, pri emu se koriste razliiti sistemi dranja ovaca i razliite veliine farme. U Nemakoj, kao primer racionalnog korienja prirodnih resursa istiu se rezultati tova jagnjadi virtemberga na pai (38,5 kg) i u kombinovanom sistemu (41 kg). Jedan od veih zdravstvenih problema u ovarstvu, koji u veoj meri optereuje proizvodnju je kontrola endoparazita, koja ipak zahteva upotrebu antiparazitika. U ivinarstvu osnovne razlika izmeu konvencionalne i organske proizvodnje se odnose na: nain dranja i intenzivnost proizvodnje. U principu hibridi u organskom uzgoju pokazuju niu nosivost i vii mortalitet (Holandija). U Nemakoj, Francuskoj i SAD je orjentacija ka ivini sa kombinovanim svojstvima, koja je blia organskim principima uzgoja. Od zdravstvenih problema kod ivine dolaze do izraaja poveani rizici : vea uestalost parazitskih infekcija, njukastl bolesti, bakterijskih infekcija (salmonella i campylobacter) i kanibalizam. Kao najei zdravstveni i proizvodni problemi u organskom uzgoju svinja navode se : manji prirast, nagnjeenje prasadi i poveana osetljivost prema parazitarnim infekcijama. U cilju prevazilaenja ovih problema dobijene su hibridne linije odreenih karakteristika (miran temperament, snana konstitucija, dobre materinske osobine). Standardi dobrobiti ivotinja u organskom uzgoju Zakonskom regulativom postavljeni su visoki standardi koji odreuju uslove za uzgoj ivotinja u samoodrivim sistemima. Uzgoj ivotinja zasniva se na fiziolokim i etiolokim potrebama ivotinja. U organskom uzgoju nije doputena forsirana ishrana i iskoriavanje ivotinja. U organskom stoarstvu nisu dozvoljene intervencije kao to je seenje repova, krila i zuba, debikiranje i obezroavanje. Neke od intervencija mogu biti dozvoljene u cilju poboljanja sigurnosti i zdravlja i obavljaju se u optimalnom uzrastu. Patnja ivotinja pri intervencijama mora biti svedena na minimum, tako da se mogu koristiti anestetici, ako je to potrebno. Kastracija ivotinja je dozvoljena.

____ 19 ____

Reprodukcija ivotinja u organskoj proizvodnji obavlja se putem prirodnog pripusta ili vetakog osemenjavanja. Ostale metode biotehnologije u reprodukciji kao to je embriotransfer, MOET, kao i hormonalno izazivanje polnog ara nisu dozvoljene. Standardima su precizno definisani uslovi smetaja. ivotinje se gaje u objektima koji obezbeuju dovoljno sveeg vazduha i prirodne svetlosti, (definisane su karakteristike objekta, vrsta poda i prostirke, izolacija, ventilacija, relativna vlanost vazduha principi dezinfekcije objekata i opreme, dozvoljena sredstva i dr.). Prema standardima ivotinje moraju imati dovoljno prostora za hranjenje, odmaranje i kretanje, pristup vodi i hrani mora biti slobodan. Za svaku vrstu i kategoriju propisana je optimalna gustina naseljenosti, koja obezbeuje dovoljno prostora za normalno stajanje i pravljenje prirodnih pokreta. Takoe su definisani maksimalni kapaciteti objekata za uzgoj pojedinih vrsta i kategorija domaih ivotinja. ivotinje se ne smeju drati vezane. Uzgoj ivine u kavezima nije dozvoljen. ivotinje imaju pristup ispustu, koji mora imati odgovarajuu atitu od kie, vetra, sunca i ekstremnih temperatura. Standardima se definie broj ivotinja odreene kategorije po hektaru (maksimalan broj goveda, u zavisnosti od uzrasta i namene je 2-5 grla po hektaru, a ovaca i koza je 13,3). Regulativom je odreena i duina perioda uzgoja pre klanja za pojedine vrste i kategorije naroito ivine (81 dan za pilie, 49 dana za patke, 140 dana za urke i guske za peenje). Posebni propisi opisuju postupke koji se odnose na transport i klanje ivotinja, precizno definiu proizvodne procese i propisuju detaljan monitoring svih proizvodnih faza. Ishrana domaih ivotinja u organskom uzgoju Osnovni princip ishrane ivotinja koji se potuje u organskom uzgoju je da ishrana ivotinja mora biti prilagoena fiziolokim zahtevima, uz maksimalno korienje raspoloivih hraniva u zaokruenoj organskoj

____ 20 ____

proizvodnji. Hrana mora biti pripremljena u formi koja dozvoljava ivotinjama da iskau prirodne navike u ishrani i zadovolje svoje potrebe. Standardi propisuju zabranu upotrebe antibiotika, kokcidiostatika, medicinskih preparata, stimulatora rasta ili bilo koje materije kojima se stimulie rast. Zabranjena je upotreba GMO i GMO derivata u celom proizvodnom lancu. U ishrani ivotinja nisu dozvoljeni sledei sintetiki proizvodi (stimulatori rasta, sredstva za podsticanje apetita, vetake boje, urea, mikroorganizmi, iste amino kiseline), a od prirodnih proizvoda davanje klaninih odpadaka i ivotinjskog izmeta. Ishrana mladunaca u organskom uzgoju je osetljivo pitanje i predmet je mnogih diskusija, s obzirom na to da je u cilju dobrobiti ivotinja poeljno da se telad hrani 3 meseca, a jagnjad 45 dana majinim mlekom. Ova odredba direktno znai da se u ishrani mladunadi koristi organsko mleko, to posebno optereuje komercijalnu proizvodnju mleka u ovarstvu i kozarstvu. Moe se rei da u veini sluajeva postoji praksa da se mladunci hrane mlekom dobijenog od jedinki iste vrste, gajenih u konvencionalnim uslovima. Proces prelaska sa konvencionalne na organsku proizvodnju domaih ivotinja Prelazak iz konvencionalne u organsku proizvodnju zahteva odreeno vreme, to zavisi od vrste, kategorije i optih uslova gajenja ivotinja. Ovaj proces se odnosi kako na biljnu tako i na ivotinjsku proizvodnju. Organski sistem proizvodnje stone hrane definie nain obrade zemljita i primenu organskog ubreta, upotrebu i listu sredstava za zatitu bilja, a zatim transport i skladitenje stone hrane. Ukoliko zemljite i biljke nisu neposredno pre konverzije tretirani sredstvima koja su zabranjena pravilnikom, period konverzije je krai i traje najmanje 6 meseci. Zaokruena organska proizvodnja je dokazan nain za poboljanje kvaliteta zemljita i poveanja sposobnosti biljaka da iz zemlje koriste mineralne materije tokom vremena. Razliite studije su pokazale da organski sistemi omoguavaju poveavanje koncentracije vitamina i

____ 21 ____

antioksidanasa za 30 %, u proseku. Ova poveanja su dovoljno velika da poprave dugoroni pad koncentracije ovih materija u veini namirnica. U cilju dobijanja organskih proizvoda sa sertifikatom, ivotinje se moraju drati u skladu sa uslovima pravilnika, koji propisuje period konverzije za prelazak iz konvencionalnog u organski uzgoj. Za prelazak iz u konvencionalne u organsku proizvodnju za goveda i konje namenjene za proizvodnju mesa propisan je period u trajanju od najmanje 12 meseci, za male preivare i svinje najmanje 6 meseci, za ivotinje za proizvodnju mleka najmanje 6 meseci, ivinu u tovu 10 nedelja, dok je najkrai period konverzije za ivinu za proizvodnju jaja, 6 nedelja. Principi zdravstvenog nadzora ivotinja u organskom uzgoju Zdravstvena zatita ivotinja u organskom stoarstvu bazira se na potovanju principa prevencija pre leenja. Zakonska regulativa iz ove oblasti potencira uzgoj genetski otpornih jedinki uz poboljanje ambijentalnih uslova i nege. Faktori koji utiu na zdravlje i otpornost ivotinja su brojni, a meu njima se posebno izdvaja konstitucija i adaptiranost jedinki na stanite i patogene organizme u stanitu, a zatim higijena, ishrana i nega grla. Principi zdravstvenog nadzora ivotinja u organskom uzgoju: Mere prevencije pre leenja Korak 1: Uzgoj evolutivno adaptiranih i otpornih rasa. Korak 2: Ishrana i uslovi dranja u skladu sa standardima organskog stoarstva (zoohigijenske mere, smetaj i kretanje). Korak 3: Primena alternativne terapije bazirane na biljnim preparatima, homeopatskim sredstvima i slino. Korak 4: Ukoliko terapija ne pomogne-sintetski lekovi se mogu primeniti.

____ 22 ____

U tom smislu prema zakonskoj regulativi prevencija bolesti u organskoj proizvodnji zasniva se na: 1. selekciji odgovarajuih rasa, uzgajivakim metodama koje su u skladu sa zahtevima i potrebama ivotinjske vrste, a koje treba da razviju otpornost prema bolestima i zatitu od infekcija. U uslovima organske proizvodnje autohtone rase imaju posebnu prednost. Jasno je da su autohtone rase koje su nastale kroz proces evolutivno-genetske adaptacije na uslove stanita znatno otpornije od egzotinih - uvezenih rasa. Zbog toga je ouvanje i selekcija lokalno adaptiranih ivotinja sasvim u skladu sa organskim principima. Treba imati u vidu da osnovna ideja o uzgoju jedinki koje pokazuju genetsku rezistenciju prema pojedinim obolenjima, zahvaljujui razvoju tehnika molekularne biologije i intenzivnim studijama prouavanja genoma domaih ivotinja postaje sve aktuelnija. U tom smislu posebna panja je usmerena na prouavanje genetske rezistencija goveda prema mastitisu, gde su ve identifikovani kandidat geni, kod ovaca prema parazitskim infekcijama, a kod ivine prema virusnim infekcijama. 2. pravilnoj ishrani, ime se razvija prirodna imunoloka zatita ivotinja, 3. sprovoenju vakcinacionog programa koji je utvren od strane nadlenih organa 4. odravanju zoohigijenskih uslova (pravilnik odreuje listu odobrenih sredstva za dezinfekciju) Potreba za leenjem ivotinja postoji i u uslovima organske proizvodnje. Veterinarski nadzor ivotinja u organskim sistemima definie vidno obeleavanje bolesnih i povreenih ivotinja, voenje evidencije, voenje protokola leenja (upoterbljene doze, trajanje tretmana i period karence) kao i stanja zbog kojih se ivotinje iskljuuju iz organskog uzgoja (17). Ako je tretman neophodan, prvo treba pribegavati iskustvima tradicionalne i alternativne medicine, odnosno primeni fitoterapeutskih i homeopatskih proizvoda za koje je utvren pozitivan efekat tretmana kod ivotinja kojima je namenjen. U ovim sluajevima tretman se usmerava na smanjenje i otklanjanje bola i nelagodnosti ivotinje, a tek onda leenju samog oboljenja, kada se u krajnjoj nudi, mogu primeniti i konvencionalni lekovi. Tako je prema pravilniku upotreba konvencionalnih

____ 23 ____

lekova za primenu u veterini dozvoljena najvie u dva tretmana u toku godine kod ivotinja koje se uzgajaju vie godina. Kod ivotinja kod kojih je proizvodni vek do jedne godine dozvoljena je jedna terapija sa primenom konvencionalnih lekova za upotrebu u veterini. U sluaju leenja konvencionalnim lekovima period karence se mora produiti i to najmanje udvostruiti da bi proizvodi animalnog porekla sauvali sertifikat organskog proizvoda. Osim produene karence, tretmani ivotinja u organskom sistemu podrazumevaju liste dozvoljenih lekova. Prema standardima u prevenciji nije doputena primena lekova i sredstava za upotrebu u veterini kao to su : antibiotici, sulfonamidi, sedativi, kokcidiostatici, antihelmintici, hormoni u cilju sinhronizacije estrusa, vakcine protiv bolesti koje se mogu kontrolisati alternativnim metodama, itd. Dozvoljava se vakcinacija ukoliko je zakonom propisana ali se tada zabranjuje upotreba vakcina koje su proizvedene genetikim ininjeringom. Treba imati u vidu da regulativa koja se sprovodi u okviru veterinarskog nadzora ivotinja koje se gaje u organskim sistemima ukazuje da ovaj vid uzgoja i zdravstvene zatite ivotinja, zahteva dodatnu edukaciju, a kako je praksa pokazala i vee angaovanje veterinara. Umesto zakljuka: kada i gde treba planski razvijati organsko stoarstvo? Naa zemlja ima velike potencijale za razvoj organskog stoarstva, a naroito za organski uzgoj preivara. Najvei udeo prirodnih livada i panjaka se nalazi u brdsko - planinskim regionima gde je zbog depopulacionog trenda dolo do deliminog zamiranja poljoprivredne aktivnosti, tako da nije ni ostvaren razvoj intenzivne proizvodnje. Idealni uslovi za organsko stoarstvo postoje na lokalitetima koji su slabije razvijeni i gde ne postoji ekonomska osnova za nagle i velike razvojne poduhvate. Ovakvi regioni su esto upravo zbog nerazvijenosti izbegli hemizaciju i zagaenje koje prati razvoj, te su prirodne zajednice i stanita ouvani i predstavljaju oaze netaknute prirode. Organsko stoarstvo omoguava odriv razvoj ljudskih zajednica u regionima obuhvaenim

____ 24 ____

reimima zatite prirodnih resursa, pri emu se omoguava pravilna eksploatacija postojeih agrarnih povrina i spreava dalja degradacija prirodnih livada i panjaka. Organsko stoarstvo i poljoprivreda su i jedini mogui put razvoja u zonama nacionalnih parkova gde svaka intenzifikacija proizvodnje predstavlja faktor degradacije prirodnog ambijenta, a uvoz egzotinih rasa i sojeva faktor genetskog zagaenja prirodne zajednice. U tom smislu gajenje autohtonih rasa, vrste konstitucije doprinosi ouvanju biodiverziteta i omoguava potovanje integriteta ivotnih zajednica u regijama koje su obuhvaene reimima zatite prirodnih i/ili kulturnih dobara. Dodatno, geografski poloaj Srbije na jugu Panonskog basena i na Balkanu predstavlja okvir za meunarodnu podrku organskom razvoju. Meunarodni fondovi ve uestvuju u finansiranju programa ouvanja prirodnih i kulturnih celina na naoj teritoriji (UNEP, 2003). U ovom momentu je programima zatite obuhvaeno vie od 5% teritorije Srbije, a plan razvoja predvia da se povrine obuhvaene ovim programima udvostrue do 2010, odnosno da 2020 godine vie od 20% teritorije bude obuhvaeno ovim procesom. Ovo treba imati uvidu pri kreiranju ekonomskog razvoja zemlje, u oblasti poljoprivrede. Da bi se obezbedio dalji napredak naeg drutva u celini potrebno je diverzifikovati poljoprivrednu proizvodnju, uklopiti je u postojee biogeografske celine uz potovanje prirodnih ekosistema i sagledavanje znaaja svih meusobnih odnosa koji su uspostavljeni u stanitima. Ovo meutim ne znai da tamo gde to prirodni resursi dozvoljavaju, prirodne celine sa izuzetno plodnim zemljitem treba po svaku cenu orjentisati ka organskoj proizvodnji ve eksploataciju prilagoditi prirodnim ciklusima materije uz ouvanje intenziteta proizvodnje.

____ 25 ____

LITERATURA1. Parodi PW (1998): A role for milk proteins in cancer prevention. 1.

2.

3.

4. 5.

6.

7.

8.

Australian J Dairy Technology; 53; 37-42. Busato A (2000): Frequency of traumatic cow injuries in relation to housing systems in Swiss organic dairy herds. J Vet.Med.Physiol. Pathol. Clin. Med. 47 (4). 221-229. Chapin RE, Robbins WA, Schieve LA, Sweeney AM (2004): Off to good start: the influence of pre- and periconceptional exposures, parental fertility, and nutrition on children's health. Environ.Health Perspect. 112 (1), 69-78. DiMatteo Katharine (2006): Growth Prospects in the Organic Global Food Industry. Annual Meetting Organic Trade Association, Procedings 371-381. Dunn (1997): Organic farming in growing Europe, Hoards Dairyman 142; 21. Flower B, Hoppin JA, Lynch CF (2004): Cancer risk and parental pesticide application in children of Agricultural Health Study participants. Environ. Health Perspect. 112 (5), 631-635. Haring AM (2004): Policy support for organic farming in the European Union. 1st International Congress on Organic Animal Production and Food Safety 26-40. Hovi Malla (2004): Animal Health and Wellfare in Organic Livestock Production. 1st International Congress on Organic Animal Production and Food Safety, 153-167. Jovanovi S, Mila Savi, Ruica Trailovi (1997): Genetic resistance and selection of domestic animals. 33-39, Biotehnologija u stoarstvu, br 3-4, Beograd.

____ 26 ____

9. Jovanovi S, Ruica Trailovi, Mila Savi ( 1997): Molecular genetics

in preservation of Animal Resources (revue), 195-199, Savremena Poljoprivreda, XX, br. 1-2, Novi Sad. 10.Jovanovi S, Trailovi Ruica, Savi Mila (1997): Applicability of molecular techniques in preservation of animal genetic resources. Contemporary Agriculture, 46, 1-2, p. 195-198. 11.Jovanovi S, Trailovi Ruica, Savi Mila (1998): Specific characteristics and genetic potentials of Yugoslav native breeds of domestic animals. Regional Workshop on Biotechnology Applied to Agriculture. Vina, jun 1998. p. 16. 12.Jovanovi S, Trailovi Ruica, Savi Mila (1998): Stoarstvo u uslovima organske poljoprivrede, plenarni referat, Zbornik radova I kongresa veterinara Jugoslavije, sa meunarodnim ueem, Beograd, p. 99-107. 13.Laurence EA (1991): Relevance of social science to Veterinary Medicine. Journal of American Veterinary Medical association, 199, 1018-1020. 14.Nicholas FEW (1996): Genotype-environment interactions, in Introduction to Veterinary Genetics, Oxford University Press, Oxford, 258-260. 15.Passille de AMB (1997): Le lait ecologique fait son nid. Le Bulletin des Agriculteurs 3, 51-54. 16.Rahmann G (2004): Organic animal husbandry in the European Union: standards, regulations and practice with special consideration of ruminants. 1st International Congress on Organic Animal Production and Food Safety 8-24. 17.Rushen J, de Passille AMB (1998): Behavior, welfare and productivity od dairy cattle, Can.J.Anim.Sci.78 (Suppl) 3. 18. Saunders C, Campbell H: The potential for expansion of organic farming. MAF Policy Technical Paper, 1997. 19.Savi M, Jovanovi S, Ruica Trailovi, Dimitrijevi V (2001): Mastitis control in organic production. Proceedings of the Symposium: Mastitis and Milk Quality.

____ 27 ____

20.Savi M, Jovanovi S, Trailovi Ruica, Dimitrijevi V (2001): Milk

production in organic agriculture. Proceedings: Contemporary diary production, Yugoslav Symposium in Diary Production. 21.Savi Mila, Jovanovi S, Trailovi Ruica (2004): The rational utilisations of autochthonous breeds in organic farming in Serbia. 1st International Congress on Organic Animal Production and Food Safety, 125-135. 22.Tannenbaum J (1991): Ethics and animal welfare: the inextricable connection. Journal of American Veterinary Association, 198, 13601376. 23.Tannenbaum J (1991): Ethics and animal welfare:the inextricable connection. Journal of American Veterinary Association, 198, 13601376. 24.Templeton AR (1986): Co adaptation and outbreeding depression, In: Soule, M.E. (ed), Conservation Biology: The science of scarcity and diversity. 330-334. Sinauer Associates, Sunderland, Mass. 25.The Royal Veterinary and Agricultural University: Annual Report, Damark, 1997. 29 USDA Technical Paper, 2001. 26.USDA Agricultural service (2005): Pesticide Data ProgramMinimizing Pesticide Dietary Exposure Through the Comsumption of Organic Food. Organic Centers State of Science Review. 27.Willer Helga (2005): Continued growth in Europe: Currrent trends in organic production (FiBL). BioFach Congress proceeding 2-24. 28.Zakon o organskoj poljoprivredi Pravilnik o metodama organske stoarske proizvodnje (2002).

____ 28 ____