Sadraj:

1. Evropska Unija istorijat i razvoj1.1 Nastanak Evropske Unije 1.2 Razvoj Evropske Unije 1.2.1 Jedinstveno trite 1.2.2 Jedinstvena valuta 1.2.3 Poveanje broja lanica

2. Organi Evropske Unije2.1 Evropski parlament 2.2 Evropski savet 2.3 Savet Evropske unije 2.4 Evropska komisija 2.5 Evropski sud pravde 2.6 Evropski finansijski sud 2.7 Ostali organi Evropske unije 2.7.1 Evropski Ombudsman 2.7.2 Evropska centralna banka 2.7.3 Evropska investiciona banka

1. Evropska Unija istorijat i razvoj1.1 Nastanak Evropske Unije Evropa je vekovima bila poprite estih i krvavih ratova. U periodu izmeu 1870. i 1945. godine Francuska i Nemaka su ratovale jedna protiv druge tri puta uz ogromne ljudske rtve. Brojni evropski lideri bili su uvereni da je jedini nain da se obezbedi trajni mir meu njihovim zemljama da se one privredno i politiki ujedine. Robert uman, francuski ministar inostranih poslova predloio je 1950. godine ujedinjavanje rudarske i metalne industrije zapadne Evrope. U 1951. godini osnovana je Evropska zajednica za ugalj i elik (ECSC), koja je imala est lanica: Belgiju, Zapadnu Nemaku, Francusku, Italiju, Luksemburg i Holandiju. Ovlaenje za donoenje odluka u vezi sa industrijom eksploatacije uglja i proizvodnje elika u tim zemljama stavljeno je u ruke jednog nezavisnog, nadnacionalnog tela pod nazivom "Visoki organ". an Mone je bio njegov prvi predsednik. Evropska zajednica za ugalj i elik bila je toliko uspena da su, u roku od nekoliko godina, est zemlje lanice odluile da idu dalje i integriu druge sektore svojih privreda. Povelja iz Rima potpisana je 1957. godine, ime je stvorena Evropska zajednica za atomsku energiju (EURATOM) i Evropska ekonomska zajednica (EEC). Zemlje lanice su poele da uklanjaju trgovinske prepreke meu sobom i tako uspostavile "zajedniko trite". U 1967. godini su institucije sve tri zajednice bile spojene. Od tada je postojala jedna jedina komisija i jedan jedini Savet ministara kao i Evropski parlament. U poetku su lanovi Evropskog parlamenta bili birani od strane nacionalnih skuptina, ali 1979. godine odrani su prvi direktni izbori koji su omoguili graanima zemalja lanica da glasaju za svog kandidata po izboru. Od tada se direktni izbori odravaju svake pete godine. Povelja iz Mastrihta koja je potpisana 1992. godine uvela je nove oblike saradnje izmeu vlada zemalja lanica, na primer, u vezi sa odbranom i u oblasti pravosua i unutranjih poslova. Dodavanjem te meuvladine saradnje postojeem sistemu "Zajednice", poveljom iz Mastrihta stvorena je Evropska unija (EU). 1.2 Razvoj Evropske Unije Ekonomska i politika integracija izmeu zemalja lanica EU znai da ove zemlje moraju donositi zajednike odluke o mnogim pitanjima. One su razvile zajedniku politiku u veoma irokom broju oblasti od poljoprivrede do kulture, od pitanja potroaa do trita, od ivotne sredine i energije do transporta i trgovine. U poetku je u sreditu bila zajednika trina politika o uglju i eliku i zajednika politika iz oblasti poljoprivrede. Ostala politika je pridodata kasnije, kada se pojavila potreba za njihovom izradom. Neki kljuni ciljevi politike su se promenili u svetlu okolnosti koje su se menjale. Na primer, cilj poljoprivredne politike nije vie bio proizvodnja to je mogue vie jevtinije hrane, ve pruanje podrke metodama uzgajanja kojima se proizvodi zdrava, visoko kvalitetna hrana i titi ivotna sredina- Potreba za zatitom ivotne sredine se danas u velikoj meri uzima u obzir u irokom opsegu pravila donetih od strane EU.

Odnosi EU sa ostatkom sveta su takoe postali vani ona pregovara o znaajnim trgovinskim sporazumima i sporazumima o pruanju pomoi sa drugim zemljama i razvija zajedniku Spoljnopolitiku i bezbednosnu politiku (SBP). 1.2.1 Jedinstveno trite Zemljama lanicama bilo je potrebno izvesno vreme da uklone sve trgovinske prepreke i da pretvore njihovo "zajedniko trite" u zaista jedinstveno trite u kojem se roba, usluge i kapital mogu kretati slobodno. Jedinstveno trite je formalno ustanovljeno krajem 1992 godine, iako je potrebno uiniti jo puno toga u nekim oblastima, kao to je stvaranje jedinstvenog trita u finansijskim slubama. Tokom 90-ih godina 20-og veka, ljudima je postalo izuzetno lako da se kreu irom Evrope, poto su pasoka i carinska kontrola ukinuti na veini unutranjih granica zemalja lanica EU. Na primer, od 1987 godine, vie oid milion mladih Evropljana pohaalo je obrazovne kurseve u inostranstvu, uz podrku EU. 1.2.2 Jedinstvena valuta 1992 godine EU se opredelila za formiranje ekonomske i monetarne unije (EMU), ukljuujui uvoenje jedinstvene Evropske valute, pod kontrolom Evropske centralne banke. Jedinstvena valuta - Evro postala je stvarnost 1. januara 2002 godine, kada su papirne i metalne novanice evra zamenile nacionalne valute u dvanaest od petnaest zemalja lanica: Austriji, Belgiji, Finskoj, Francuskoj, Nemakoj, Grkoj, Irskoj, Italiji, Luksemburgu, Holandiji, Portugalu i paniji. 1. januara 2007 godine, Slovenija je postala prva zemlja meu deset zemalja koje su se pridruile Uniji 2004 godine koja je usvojila evro kao sredstvo plaanja. Da bi to uinila, ona je morala da ispuni stroge finansijske i ekonomske kriterijume. 1.2.3 Poveanje broja lanica EU se poveala kroz sukcesivne talase prijema u lanstvo. U poetku, est zemalja Belgija, Nemaka, Francuska, Italija, Luksemburg i Holandija formirale su EEZ, 1957 godine. Nakon toga je usledilo est uspenih poveanja lanstva: 1973 godine - Danska, Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo 1981 godine - Grka 1986 godine - Portugal i panija 1995 godine - Austrija, Finska i vedska 2004 godine eka Republika, Kipar, Estonija, Maarska, Latvija, Litvanija, Malta, Poljska, Slovaka i Slovenija. 2007 godine Bugarska i Rumunija Hrvatska i Turska su zapoele sa pregovorima o lanstvu 2005 godine. Danas, EU ini 480 miliona stanovnika u dvadeset sedam zemalja lanica. Danas se u EU obavlja 20% od ukupne svetske trgovine i 25% globalnog GNP. Ona takoe prua 55% ukupne razvojne pomoi na globalnom nivou. Da bi se obezbedilo da proirena EU nastavi sa svojim efikasnim funkcionisanjem, potreban je usmereniji sistem donoenja odluka, stoga su Sporazumom sklopljenim u Nici uspostavljena nova pravila u vezi sa veliinom isntitucija EU i nainom njihovog rada. Taj sporazum je stupio na snagu februara 2003 godine.

2. Organi Evropske UnijeEU je porodica demokratskih Evropskih zemalja koje zajedniki rade da bi poboljale ivot svojim graanima i da bi izgradile bolji svet. Za samo pola veka, ona je omoguila uspostavljanje mira i napretka u Evropi, jedinstvene Evropske valute, evra, i jedinstvenog trita bez granica. Ona je postala velika trgovinska sila, i svetski lider u oblastima poput zatite ivotne sredine i pomoi u razvoju. Broj njenih lanica se poveao sa est na dvadeset sedam i jo zemalja je istaklo elju za lanstvom. Uspeh EU proizilazi iz neobinog naina njenog delovanja. Ona nije federacija poput SAD, niti je ona organizacija za saradnju izmeu vlada, poput Ujedinjenih nacija. Ona je, u stvari, jedinstvena. Zemlje koje ine EU su nezavisne, suverene zemlje, ali one ustupaju svoj suverenitet da bi bile uspene i uticajne na globalnom nivou, to nijedna od njih sama ne bi mogla da ostvari. U praksi, ustupanje suvereniteta znai da zemlje lanice delegiraju neke od svojih ovlaenja za donoenje odluka na zajednike institucije koje su stvorile, tako da specifine odluke, od zajednikog interesa mogu biti donete na demokratski nain na Evropskom nivou. Da bi smo razumeli nain na koji funkcionie EU neophodno je da poznajemo njen institucionalni sistem.

Evropska unija je napravljena na institucionalnom sistemu koji je jedinstven u svetu. Zemlje lanice imaju nezavisnost za odreena pitanja u nezavisnim institucijama koje predstavljaju interese Unije kao celine, same zemlje lanice i njihove graane. Komisija tradicionalno zastupa interese Unije kao celine, dok je svaka nacionalna vlada predstavljena u Savetu, a Evropski parlament direktno biraju graani. Demokratija i vladavina zakona su zbog toga temelj te strukture. Ovaj "Institucialni trougao" ograen je sa jo dve institucije: Evropski sud pravde i Evropski finansijski sud . Ostalih pet tela ine sistem potpunim.

2.1 Evropski parlament

Budui da ga ine neposredno izabrani predstavnici graana zemalja EU, Evropski parlament daje Uniji peat demokratskog legitimiteta, oklanjajui u izvesnoj meri demokratski deficit koji se esto istie kao jedan od velikih nedostataka ove organiuzacije. Poslanici Evropskog parlamenta (EP) se biraju na osnovnu izbornih sistema svake od drava lanica EU, poevi od 1979. godine, a njihov mandat traje pet godina. Poslednji neposredni izbori za Parlament odrani su 2004. godine. Parlamentarci su grupisani po politikoj, a ne nacionalnoj pripadnosti, to Evropski parlament ini, kao to smo napomenuli, komunitarnom institucijom izraenog nadnacionalnog karaktera. Sedite Evropskog parlamenta se nalazi u Strazburu. Efikasan rad Parlamenta potpomau Biro, Generalni sekretarijat, Komiteti (stalni i privremeni) i radne grupe. Evropski parlament predstavlja izuzetno vaan organ u institucionalnoj strukturi Evroposke unije. Njegov znaaj proiz ilazi iz njegovih ovlaenja koja se mogu sistematizovati u nekoliko grupa: a) Zakonodavna ovlaenja - Zajedno sa Evropskim savetom Evropski parlament predstavja zakonodavnu polugu Evropske unije. Parlament i Savet sudeluju u zakonodavnoj vlasti sprovodei je kroz etiri osnovna postupka: postupak konsultacije postupak saradnje postupak odobravanja postupak saodluivanja b) Budetska ovlaenja - Parlament i Savet su kljune institucije i u proces usvajanja budeta EU. Nacrt budeta potie od Komisije da bi zatim o njemu raspravljali gore pomenuti organi. Ukoliko Parlament odbije predloeni proraun (to se ve deavalo u nekoliko navrata), ceo postupak se vraa na poetak. Evropski parlament u potpunsti koristi svoja ovlaenja u ovoj oblasti da bi intenzivirao svoj uticaj na kreiranja politike unutar Evropske unije. c) Kontrolna ovlaenja - Imajui u vidu specifian institucionalni karakter i podelu vlasti unutar EU, na osnovu usaglaenosti i efikasnosti kontrolnih funkcija centralnih organa Unije se najbolje ogleda stepen demokratinost i otklanjanje demokratskog deficita unutar institucionalnog okvira Evropske unije. Odnosi EP i Saveta su proli kroz razliite stadijume uporedo sa razvojem EZ/EU. Od veoma ograniene komunikacije njihov odnos je, pre svega, uvoenjem postupaka saradnje, odobravanja i saodluivanja, evuluirao u tesnu meuzavisnost koja se ogleda i u drugim oblastima kao to su, na primer, budetska ovlaenja i politiki dijalog unutar Evropske unije. Intenzivan politiki dijalog koji se odvija na relaciji ove dve institucije se najbolje ogleda u obavezi budueg predsedavajueg Savetom da svoj plan zadataka i mera za narednih est meseci predstavi EP i njegovim relevantnim komitetima. Sa druge strane, EP vri kontrolu rada Evropske komisije, naroito u izvravanju njenih osnovnih zadataka (uvar Ugovora, ostvarivanje zajednikih ciljeva Unije). Parlament daje saglasnost na izbor predsednika i lanova Komisije, a takoe moe joj izglasati nepoverenje. Evropski parlament predstavlja pogonsku snagu evropske politike. To je centralno mesto za raspravu u Evropskoj uniji, mesto gde se susreu, prepliu i promoviu nacionalni stavovi zemalja lanica u pogledu kreiranja politika unutar Unije. Dok evropske partije i Evropski parlament unutar koga one funkcioniu "doprinose stvaranju evropske svesti i izraavanju politike volje graana Unije", jedna druga institucija se stara da

pravila igre, ustanovljena Ugovorima budu potovana i da se proces produbljenja i proirenja promovie unutar, ali istovremeno i van granica Evropske unije.

2.2 Evropski savet U sloenom spletu institucija Evropske unije ovo je telo koje na najbolji nain predstavlja meuvladinu formu saradnje u procesu donoenja odluka i kreiranja politike ove organizacije. Evropski savet ine efovi drava i vlada zemallja lanica EU, kao i predsednik Evropske komisije. Njima u radu pomau ministri inostranih poslova i jedan lan Komisije (najee je to u pitanju potpredsednik). Sastaje se najmanje dva puta godinje pod predsednitvom efa drave ili vlade zemlje lanice koja predsedava Savetom ministara EU. Posle svakog ovakvog zasedanja Evropski savet podnosi Evropskom parlamentu izvetaj, kao i godinji izvetaj o ostvarenom napretku Unije. Moe se sa sigurnou tvrditi da je ovo "institucija" koja je izazvala veliki broj polemika, naroito meu naunicima, oko svoje uloge i znaaja koje je imala i ima za EU. Dijapazon aktivnosti i funkcija Evropskog saveta je u mnogome diferenciraniji i znaajniji u odnosu na zadatke koji su utvreni Ugovorom. Zanimljivo je da je Evropski savet od trenutka svog ustanovljavnaja (samit zemalja lanica Evropskoh Zajednica (EZ) u Parizu 1974.. godine) pa sve do donoenja Jedinstvenog evropskog akta (JEA) 1987. godine bio van institucionalnog okvira EZ. Ovim aktom, kao i onima koji e nastati nakon njega, Evropski savet je stekao svoj ugovorni okvir, ali ne i institucionalno utemeljenje. Strogo pravno gledano, tumaei odredbe Ugovora, Evropski savet nije organ Evropske unije. Ova "institucija" se ne pominje u odredbama Ugovora koje utvruju organe kojima je povereno ostvarivanje zadataka Zajednice, odredbama koje na svojevrstan nain "definiu" institucionalni okvir Evropske unije. Logian zakljuak koji iz ovoga sledi jeste da Evropski savet nema zakonskih ovlaenja da donosi odluke i preduzima mere u pravcu ostvarenja ciljeva Zajednice. Kako se onda u litraturi tvrdi da je u pitanju "institucija" koja je sutinski obeleila i omoguila uspeh evropskog integracionog procesa?

"Evropski savet daje neopodan podsticaj za razvoj Unije i utvruje opte politike smernice...". Snaga i znaaj Evropskog saveta lei upravo u neformalnosti ali istovremeno i u velikoj politikoj teini odluka koje on donosi. Istina je da Evropski savet ne preuzima inicijativu kod najveeg broja situacija u kojima se ostvaruju ciljevi EU, meutim u trenutku kada se jave ozbiljne nesuglasice meu dravama lanicama, kada se jave problemi koji su od sutinskog, stratekog znaaja za dalji integracioni proces, njegova uloga dolazi do punog izraaja. Evropski savet u procesu izgradnje Evrope kakvu dans poznajemo daje "opti politiki impuls", igra ulogu konstituconalnog graditelja. Meuvladina konferencija o jedinstvenim evropskim aktima iz 1985. godine, inicijativa o Evropskoj monetarnoj uniji i politikoj uniji, rezultirale potpisivanjem Ugovora iz Mastrihta 1992. godine, revizije ovog ugovora sporazumima iz Amsterdama (1997. godina) i Nice (2000. godina), sve su ovo inicijative Evropskog saveta kojima su oblikovane odluke od fundamentalnog znaaja za Evroopsku uniju. Evropski savet je, takoe, zasluan za donoenje nekih sutinskih odluka o proirenju EU (Kopenhaki kriterijumi za pristupanje 1993, izbor kandidata za pristupanje, Luksemburg 1997, Helsinki 1999). Tvorci JEA i Ugovora iz Mastihta su ostavili irok manevarski prostor Evropskom savetu elei da, izostavljanjem ovog tela iz striktne ugovorne regulacije, smanje njegovu preteranu proceduralizaciju, obezbede to veu efikasnost i rukovodei uticaj na dalji razvoj EU.

3 Savet Evropske unije

Kao i u Evropskom savetu, u Savetu ministara Evropske unije drave su neposredno zastupljlenne (meuvladina saradnja). Savet sainjavaju predstavnici svake drave lanice u rangu ministra. Odluke koje se donose u Savetu, dakle, potiu od resornih ministrara koji su samim tim ovlaeni da obaveu vladu zemlje iz koje dolaze. Radom Saveta predsedava svaka zemlja lanica u vremenskom periodu od est meseci.Sastav Saveta se menja u zavisnosti od oblasti koja se razmatra. Ako je u pitanju poljoprivreda Savet e initi ministri poljoprivrede, ako je u pitanju spoljna politika - ministri spoljnih poslova. Savet ministara spoljnih poslova, poznatiji kao Savet za opte poslove ima zadatak da koordinira rad ostalih resornih zasedanja Saveta i da usklauje drave lanice u oblasti spoljne politike. Sektorski Saveti se sastaju, po pravilu, dva puta u toku estomesenog mandata predsedavajue drave lanice (Savet ministara ekonmije i finansija - Ecofin se, na primer, sastaje ee - po jednom meseno). Podrku savetu pruaju Generalni sekretarijat, mnogobrojne radne grupe, kao i Komitet stalnih predstavnika (COREPER). COREPER, koji sainavaju diplomate visokong ranga (najee su u pitanju ambasadori), je veoma zasluan za uspeno funkcionisanje Saveta budui da priprema njegov rad i izvrava zadatke koje mu Savet poveri. Savet i Evropski parlament su centralni zakonodavni organi u Evropskoj uniji. Savet ima znaajnu ulogu u usvajanju budeta EU, takoe sklapa meunarodne ugovore u kojima je kao pregovara uestvovala Evropska komisija. Savet donosi odluke jednoglasno, prostom veinom ili kvalifikovanom veinom. Ukoliko savet donosi odluke o vanim pitanjima (npr. izmene i dopune osnivakih ugovora, kreranje nove zajednike politike, primanje zemlje kandidata u EU) primenjivae se princip jednoglasnosti konsenzus. U ovom sluaju, kao i u donoenju odluke prostom veinom, glas svake drave ima podjednaku teinu. U sluaju donoenja odluka tzv. kvalifikovanom veinom dolazi do odmeravanja (ponderacije) glasova u Savetu. Savet ministara, kao to smo ve napomenuli, je jedan od centralnih zakonodavnih organa Evropske unije. Drugi takav organ neposredno reprezentuje izbornu volju graana Evropske unije i u tom svojstvu, za razliku od Saveta, predstavlja instituciju sa izraenim nadnacionalnim karakterom. Re je, naravno, o Evropskom parlamentu.

2.4 Evropska komisija

Evropska komisija (European Commission) je izvrni organ Evropske unije, svojevrsna Vlada Evropske Unije. Predstavlja jednu od tri glavne institucije koje upravljaju Unijom. Predsednik i lanovi Komisije se biraju od strane zemalja lanica poto su prethodno odobreni od strane Evropskog parlamenta. lanovi Komisije, iako dravljani lanica EU, ne predstavljaju u tom telu svoje drave, ve zastupaju interese EU. Pri tome im Osnivaki ugovor garantuje potpunu nezavisnost, te su zabranjeni pritisci nacionalnih vlada, ali i drugih institucija EU na rad lanova Komisije. Komisija je izvrni organ institucionalnog sistema Unije. Ima pravo da daje nacrte zakona i potom ih predstavi Parlamentu i Savetu ministara. Kao Unijino izvrno telo, odgovorno je za implementiranje evropskog zakonodavstva (direktive, regulacije, odluke), budet i programe usvojene od strane Parlamenta i Saveta. Takoe, predstavlja Uniju na meunarodnoj sceni i pregovara oko meunarodnih dogovora, uglavnom na polju razmene i saradnje. Komisija EU ima 27 komesara. Meu njima se bira predsednik i potpredsednici Komisije. Kandidate za mesto komesara predlau vlade lanica, a za njihov izbor neophodna je saglasnost Evropskog parlamenta. Mandat komesara traje pet godina. Prema Ugovoru iz Nice, Komisija je od 1. januara 2005. sastavljena od po jednog predstavnika iz svake drave lanice. Do toga datuma velike drave lanice (Francuska, Italija, Njemaka, panija i Ujedinjeno Kraljevstvo) imaju pravo na po dva predstavnika u Komisiji. S istonim proirenjem EU, koje je nastupilo 1. maja 2004., morao se ograniiti broj predstavnika na po jednog iz svake drave kako Komisija ne bi postala prevelika, a to bi onemoguilo njen rad. Komisija, naime, funkcionie kao kolegij, odnosno odluke ne donose pojedini poverenici, nego cela Komisija glasanjem. Ugovor iz Nice predvia da e se u trenutku kad Unija bude imala 27 drava lanica uvesti rotacija ija e se naela odrediti naknadno, prema kojoj e Komisija imati manje lanova nego drava, ali e se u odreenom roku osigurati da sve drave budu ravnopravno zastupljene. Takvo je reenje prihvaeno i nacrtom Ustavnoga ugovora. On predvia da e od 1. novembra 2009.

Komisija imati 15 lanova, od kojih je jedan predsednik, trinaest lanova rotiraju se izmeu drava lanica, a petnaestoga ini novouvedena funkcija - ministar spoljnih poslova, koji ima mesto potpredsednika Komisije. Ostale drave koje u odreenoj rotaciji nemaju predstavnika u kolegiju Komisije, imae u tom telu predstavnike bez prava glasa. Ugovor iz Nice izmenio je i nain izbora predsednika i lanova Komisije. Najpre Evropski savet kvalifikovanom veinom imenuje predsednika Komisije, i to imenovanje potvruje Evropski parlament. Izabrani predjednik zatim, u saglasnosti sSavetom EU, predlae ostale lanove Komisije, a celu Komisiju imenuje Savet nakon to je potvrdi Evropski parlament. Nacrt Ustavnoga ugovora zadrava slinu proceduru, osim to ministra spoljnih poslova EU imenuje Europski savet kvalifikovanom veinom uz suglasnost predsednika Komisije. Izabrani ministar automatski postaje potpredsednik Komisije. Svakom lanu Komisije pripada jedan ili vie resora Komisije, koji se nazivaju Optim upravama (Directorate general - DG). Na elu svake Opte uprave nalazi se generalni direktor, a svaka se opta uprava deli na uprave kojima su na elu direktori. Posebne jedinice ine pravna i prevoditeljska sluba Komisije. Komisija je telo EU koje zastupa i zastupa opte interese EU. Takvu svoju ulogu Komisija ostvaruje kroz nekoliko ovlaenja. Komisija prvenstveno osmiljava politike EU te pokree zakonodavni postupak, upuivanjem predloga akta Savetu i, u podrujima suodluivanja, Europskom parlamentu. U podrujima ureenim dananjim Ugovorom o EZ-u, takvo je njeno pravo iskljuivo, dok ga u ostalim nadlenostima EU (u druga dva stupa EU) deli s dravama lanicama. Komisija je i glavni izvrni organ EU, iako se izvrenje politika EU uglavnom preputa organima drava lanica. Vanu izvrnu ulogu Komisija ima u sprovoenju politike konkurencije, u kojem je kontekstu ovlaena da donosi odluke koje su direktno upuene pravnim subjektima u dravama lanicama, kojima je ak ovlaena nametati i kazne. U odreenim je sluajevima ovlaena da donosi i normativne akte. Takvo ovlaenje retko proizlazi direktno iz Osnivakog ugovora. ee je utemeljeno na prenosu zakonodavne vlasti od strane Saveta EU ili Saveta i Parlamenta. Kada odluuje na temelju delegiranih vlasti, Komisija sarauje s odborima sastavljenim od predstavnika drava lanica u postupku koji se naziva komitologija. Sledea je vana uloga Komisije ona "uvarice Ugovora", tj. pravnog poretka uspostavljenog Ugovorom. Ona, naime, nadgleda sprovode li drave lanice obveze koje proizlaze iz normi donesenih na evropskom niovu, a u krajnjem je sluaju ovlaena protiv drave koja takve obveze kri pokrenuti postupak pred Evropskim sudom. U kontekstu te svoje funkcije Komisija izdaje godinja izvea o sprovoenju prava EU. Prema ostatku sveta, Komisija predstavlja EU. U brojnim dravama postoje delegacije EU koje su deo Komisije. Komisija je takoe u kontekstu Evropske zajednice ovlaena voditi pregovore o sklapanju meunarodnih sporazuma na temelju mandata koji joj u svakom pojedinom sluaju dodeljuje Savet EU.

2.5 Evropski sud pravde

Ovo je institucija koja predstavlja temelj efikasnog sistema pravosudne zatite komunita prava. "Sud pravde brine o potovanju prava prilikom tumanenja i primene Ugovora...", uloga suda je od vitalnog znaaja za nesmetano funkcionisanje Unije, budui

da on predstavalja vrhovnog tumaa konstitutivnih Ugovora. U tom svojstvu on reava sporove izmeu komunitarnnih organa, kao i sporove izmeu tih organa i drava lanica EU u oblasti primene komunitarnog prava. Sud istovremeno, kao organ pravne zatite, ima zadatak zatite komunitarnog prava od njegovog krenja (kontrola zakonitosti akata komunitarnih organa, sporovi o naknadi tete prouzrokovane od strane komunitarnih organa ili slubenika EU i sl.). Sud ine 25 sudija koji se biraju na est godina. Njima u radu pomae osam pravobranilaca. Sud je jedina institucija koja na zahtev nacionalnih sudova moe dati presudom tumaenje Ugovora i zakona Unije. Kada se pitanje ovakve prirode pojavi pred nacionalnim sudom on moe (u pojedinim sluajevima mora!) traiti odliku Evropskog suda pravde. Treba napomenuti da je od 1989. godine u institucionalni sistem EU uveden i Prvostepeni sud (Sud pravde prve instance) radi rastereivanja rada Evropskog suda. Prvostepeni sud ine prema Ugovoru iz Nice, barem jedan sudija iz svake dravelanice, tako da je najmanji mogui broj sudija ovog suda danas je 25. Tako je i u praksi, no otvorena je mogunost da se broj sudija povea. Sud sudi u plenumu ili u veima, organizcija i postupak pred Sudom ureeni su Statutom suda, koji je sadran u Protokolu uz Osnivaki ugovor i njegov je sastavni deo, kao i Poslovnikom o radu Provstepenog suda.

2.6 Evropski finansijski sud

Evropski finansijski sud osnovan je Ugovorom o izmenama finansijskih propisa 22. jula 1975. godine, a poeo je da radi oktobra 1977. godine. Ugovorom o EU (Mastriht, 1992) Sud je dobio status organa EU. Evropski finansijski sud nadlean je da kontrolie

prihode i trokove institucija EU, garantuje zdravo finansijsko upravljanje i omoguava Evropskom parlamentu da odobri izvravanje budeta. Sedite Evropskog finansijskog suda nalazi se u Luksemburgu. 2.7 Ostali organi Evropske unije 2.7.1 Evropski Ombudsman

Institucija Evropskog ombudsmana uvedena je ugovorom iz Mastrihta. Njegova je funkcija da bude posrednik izmeu graana EU i njenih institucija. On je ovlaen da prima i istrauje pritube svih graana Unije, fizikih i pravnih lica koja imaju boraviste u nekoj od lanica Unije. Imenuje ga Evropski parlament na obnovljivi mandat od 5 godina, koliko traje jedan saziv Parlamenta. Zadatak Ombudsmana ogleda se u istraivanju po pritubama graana koji smatraju da su njihova prava povreena odlukama Evropskih institucija ili drugih tela Evropske Unije, s izuzetkom Evropskog suda i Prvostepenog suda, i otkrivanju nepravilnosti u njihovom radu. Pod nepravilnosti se podrazumevaju sluajevi kada je odreena Evropska institucija propustila da uini sta je trebala, ili kada je na pogrean nain to uinila ili je uinila neto sto nije trebala uiniti. Kada konstatuje nepravilnost u radu neke institucije, Ombudsman upuuje predmet instituciji u ijem delu je utvren. Takoe ga moe uputiti direktno Evropskom parlamentu, koji zatim preduzima odreene mere koje smatra nunim za reavanje problema. Ombudsman deluje nezavisno i nepristrasno. Ne preuzima uputstva bilo koje Vlade ili organizacije. U toku trajanja mandata ne sme obavljati nikakvu profesionalnu delatnost. Ombudsman na vlastitu inicijativu ili povodom pritube, pokree i sprovodi istrage o nepravilnostima u postupanju institucija EU. U toku istrage, odnosna institucija mu je duna dati sve informacije i uvid u relevantne dokumente, osim u opravdanim sluajevima kada se tako titi njihova tajnost. Ukoliko se ustanovi nepravilnost u postupanju o tome se obavetava dotina institucija i daje joj se nacrt preporuka na koje ona mora odgovoriti u roku od 3 meseci iscrpnim izvetajem. Nakon toga Ombudsman podnosioca pritube obavetava o ishodu istrage. Na kraju godinjeg zasedanja Evropskog parlamenta, Ombudsman tom telu podnosi izvetaj o svim istragama sprovedenim tokom te godine. 2.7.2 Evropska centralna banka

Evropska centralna banka je institucija koja je nadlezna za Evropsku monetarnu politiku. Osnovana je ugovorom iz Mastrihta,kojim je i pokrenut postupak stvaranja monetarne unije kao nadgradnje unutranjeg trita EU. Glavni razlog njenog osnivanja

bilo je stvaranje monetarne unije s jedinstvenom valutom ,evrom. Drave koje su ule u monetarnu uniju prenele su ovlaenja nad monetarnom politikom na evropski nivo,pa je zadatak kreiranja i sprovoenja zajednike monetarne politike pripao Evropskoj centralnoj banci. Evropska centralna banka nadzire koliinu novca u opticaju, upravlja kursom evra, zajedno sa centralnim bankama drava lanica. dri i upravlja slubenim deviznim rezervama. Glavni zadatak joj je ocuvanje stabilnosti cena u zoni evra,te i ouvanje kupovne moci evra. To podrazumeva strogo kontrolisanje inflacije tj. da godinje poveanje cena bude manje od 2%.Evropska centralna banka to postie na 2 naina:kontrolom koliine novca u opticaju, praenjem kretanja cena, i procenom rizika u odnosu na stabilnost cena u evrozoni. Kontrolisanje koliine novca utie izmeu ostalog i na odreivanje visine kamate u evrozoni. Evropska centralna banka upravlja monetarnom unijom u saradnji sa nacionalnim centralnim bankama u okviru Evropskog sistema centralnih banaka,u kojem uz nju sudeluju i centralne banke drava lanica eurozone. Na osnovu ugovora o EZ garantuje se nezavisnost monetarne vlasti. Institucije EU i drava lanica moraju potovati to naelo i ne smeju ni na koji nain uticati na Evropsku centralnu banku,kao ni na nacionalne centralne banke. 2.7.3 Evropska investiciona banka

Evropska investiciona banka osnovana je Rimskim ugovorom iz 1958. godine i jedna je od finansijskih institucija Evropske Unije. Sedite joj je u Luksemburgu. Glavni zadatak banke je doprinoenje uravnoteenom razvoju Zajednice osiguravanjem ekonomske i socijalne kohezije drava lanica. Ima pravnu sposobnost i ekonomski je nezavisna. Evropska investiciona banka osigurava dugorono finansiranje projekata u skladu sa strogom bankarskom politikom. Usko sarauje sa bankarskom zajednicom, pozajmljuje finansijska sredstva na tritu kapitala i finansira razliite projekte. Zajmove odobrava uglavnom iz sredstva pozajmljenih na tritu kapitala kojima je pridodat i vlasniki kapital njenih deoniara-drava lanica Evropske Unije. Budui da je Evropska investiciona banka i institucija Evropske Unije, njene politike usmerene su prvenstveno razvoju i oivotvorenju politika Zajednice. Izvan Evropske Unije Evropska investiciona banka omoguuje ostvarenje i upravlja finansijskim delovima sporazuma koje Evropska Unija sklapa sa treim dravama. Taj aspekt nadlenosti po pravilu finansira sopstvenim sredstvima, a kada je na to posebno ovlaena i iz budeta drava lanica ili same Unije. Evropska investiciona banka objavljuje irok sprektar broura namenjenih strunjacima i iroj javnosti, koje su dostupne i u elektrinoj verziji na njenim web stranicama. Jedna od tih broura je i godinji izvetaj, koji sadri detalje o aktivnostima koje su preduzete protekle finansijske godine kako u EU , tako i izvan nje. Godinji izvetaj sadri i veoma vane statistike podatke i analize proteklih pet godina.

www.mojaevropa.rs www.emins.org