OBJAVLJIVANJEINFORMACIJAIPODATAKA

NADAN31.DECEMBAR2016.GODINE

2 / 25

Sadržaj

1. Uvod ......................................................................................................................................................................... 3

2. Strategija upravljanja rizicima ................................................................................................................................... 3

2.1. Način organizovanja procesa upravljanja rizicima ........................................................................................ 4

2.2. Izveštavanje o rizicima .................................................................................................................................. 4

2.3. Upravljanje kreditnim rizikom ......................................................................................................................... 4

2.3.1. Metode merenja kreditnog rizika ................................................................................................................ 5

2.3.2. Načini ublažavanja kreditnog rizika ............................................................................................................ 5

2.3.3. Rizik druge ugovorne strane ....................................................................................................................... 5

2.4. Upravljanje tržišnim rizicima .......................................................................................................................... 6

2.4.1. Upravljanje devizni rizikom ......................................................................................................................... 7

2.4.2. Upravljanje rizikom promene kamatnih stopa ............................................................................................ 7

2.4.3. Upravljanje rizikom likvidnosti ..................................................................................................................... 7

2.5. Upravljanje operativnim rizikom ..................................................................................................................... 8

2.6. Upravljanje ostalim rizicima ........................................................................................................................... 8

3. Kapital Banke............................................................................................................................................................ 9

3.1. Kapitalni zahtevi i interna procena adekvatnosti kapitala ............................................................................ 10

3.2. Kapitalni zahtev za kreditni rizik .................................................................................................................. 12

3.2.1. Interna metodologija ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim pozicijama ........................................................................................................................................................... 12

3.2.2. Tehnike ublažavanja kreditnog rizika ....................................................................................................... 16

3.2.3. Kreditni rejtinzi .......................................................................................................................................... 18

3.3. Kapitalni zahtevi za tržišne rizike ................................................................................................................. 19

3.4. Kapitalni zahtevi za operativni rizik.............................................................................................................. 20

4. Izloženost po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi ................................................................................ 20

4.1. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća ............................................................................................. 21

4.2. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju ................................................................................................ 21

5. Učešća u kapitalu ................................................................................................................................................... 22

6. Bankarska grupa .................................................................................................................................................... 22

7. Objavljivanje ostalih podataka i informacija ............................................................................................................ 22

8. Prilozi ...................................................................................................................................................................... 22

8.1. Prilog 1 ......................................................................................................................................................... 23

8.2. Prilog 2 ......................................................................................................................................................... 24

8.3. Prilog 4 ......................................................................................................................................................... 25

3 / 25

1. Uvod

“Sberbank Srbija” a.d., Beograd (u daljem tekstu Banka) sa sedištem u Beogradu, osnovana je 11. novembra 1991. godine, pod imenom “Asna banka” a.d., Beograd. U periodu od 26. juna 1997. godine do 18. avgusta 2003. godine Banka posluje pod nazivom “Trust banka” a.d., Beograd. Nakon kupovine akcija Banke od strane austrijskih akcionara, Skupština Banke dana 19. avgusta 2003. godine donosi odluku o promeni naziva banke u “Volksbank” a.d. Beograd. Početkom 2012.godine, Volksbank Evropa Grupu kupuje najveća ruska banka Sberbank i u decembru 2012.godine Banka je promenila naziv u „Sberbank Srbija a.d.“, Beograd, pod kojim Banka i sada posluje.

Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu i u skladu sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama, dužna je da posluje po principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti.

Osnovne aktivnosti Banke su obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditni poslovi, depozitni poslovi i poslovi kupoprodaje deviza. Ostale aktivnosti obuhvataju brokerske poslove, poslove izdavanja garancija, otvaranja akreditiva i ostale bankarske poslove.

Banka je definisala dugoročnu viziju, misiju i strategiju vodeći računa o makroekonomskom okruženju, ekonomskoj aktivnosti zemlje, propisima Narodne Banke Srbije (u daljem tekstu NBS) i strategiji razvoja Sberbank Evrope Grupe (SBEU Grupe) čiji je Banka član.

Ciljevi dugoročnog poslovanja Banke su:

� Uspostavljanje visokog nivoa usluga ka klijentima

� Razvoj korporativne kulture kao komparativne prednosti

� Tehnoloska modernizacija i integracija naprednih tehnologija u poslovanje

� Unapredjenje finansijskih pokazatelja povećanjem efikasnosti.

Prilikom upravljanja kapitalom, Banka uzima u obzir planirani rast i razvoj. Pored postojećih rizika i raspoloživog kapitala za pokriće rizika, planirani rast (u predviđenom obimu i u predviđenoj oblasti poslovanja) određuje stepen sklonosti ka preuzimanju rizika.

2. Strategija upravljanja rizicima

Banka ima usvojenu strategiju za upravljanje rizicima koja propisuje osnovna načela za sveobuhvatno upravljanje rizicima, i koja se ažurira na godišnjem nivou. Strategijom su definisani željeni profil rizika, kao i uloge i odgovornosti na različitim nivoima upravljanja rizicima u Banci.

Banka na redovnoj osnovi identifikuje, a naknadno rukovodi, nadzire, minimizuje i izveštava o svim rizicima koji proizlaze iz tekućih aktivnosti, kao i o rizicima u vezi sa korišćenjem finansijskih instrumenata.

Dugoročni cilj strategije za upravljanje rizicima je da se obezbedi rad Banke u stabilnom okruženju uz upravljanje rizicima koje će omogućiti ostvarenje poslovne politike i strategije Banke.

Upravni odbor ima sveobuhvatnu odgovornost za uspostavljanje i nadzor nad upravljanjem rizicima Banke. U tom cilju, Upravni odbor je osnovao:

� Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (Asset and Liability Committee - ALCO), koji je odgovoran za razvijanje politika za upravljanje tržišnim rizicima i rizikom likvidnosti i praćenje njihove implementacije u relevantnim oblastima. ALCO se sastaje na mesečnoj osnovi i donosi odluke vezane za upravljanje ovim rizicima. ALCO procedura propisuje pravila u vezi sa učesnicima, odgovornostima i načinima glasanja Odbora.

� Odbor za upravljanje rizicima (Risk Committee): sastaje se mesečno i rešava pitanja u vezi sa rizicima kojima je banka izložena i procesom interne procene adekvatnosti kapitala. Odbor za upravljanje rizicima je odgovoran za praćenje i kontrolu postojećih i budućih rizika, za alokaciju kapitala na određene vrste rizika i za odlučivanje o strateškim i strukturnim pitanjima u vezi sa upravljanjem rizicima. .

� Kreditni odbor koji odlučuje o plasmanima stanovništvu/privredi: Ovlašćenja za odobravanje kreditnih zahteva su podeljena po određenim nivoima u zavisnosti od iznosa traženog plasmana, a u skladu sa

4 / 25

odlukom Upravnog Odbora. Za odobrenje kreditnih zahteva koji prevazilaze nadležnosti nižih autoriteta (pre svega za kreditiranje izloženosti preko definisanih iznosa) nadležan je Kreditni odbor. Kreditni odbor se sastaje najmanje jednom mesečno ili češće ako je potrebno i isključivo se bavi odobravanjem kreditnih zahteva.

� Odbor za upravljanje lošim plasmanima u sektoru za poslovanje sa stanovništvom/privredom: je zadužen za upravljanje plasmanima problematičnim klijentima i definisanje strategija naplate ovih potraživanja; sastanci se održavaju najmanje jednom mesečno, a po potrebi i češće.

Strategija, politike i sistemi upravljanja rizicima se sagledavaju na redovnoj osnovi, i prilagođavaju se u skladu sa promenama tržišnih uslova, postavljenim poslovnim ciljevima, proizvodima i uslugama koji se nude, procesima i sistemima u Banci.

2.1. Način organizovanja procesa upravljanja rizicima

Po pitanju organizacione strukture, Banka je sprovela strogo razdvajanje između resora prodaje tj. lica odgovornih za kontakt sa klijentima i prodaju bankarskih proizvoda i resora za upravljanje rizicima.

Odeljenja u okviru Resora za upravljanje rizicima definišu sisteme, politike i procedure koji omogućavaju otkrivanje, identifikovanje, merenje, kontrolu i praćenje svih rizika koji nastaju u poslovanju Banke.

Resor obuhvata Odeljenje za integrisano upravljanje rizicima (odgovorno za razvoj, kooridnaciju i primenu okvira za upravljanje rizicima podržavajući održivost poslovanja Banke na dugi rok), Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom (Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom u segmentu privrede, Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom u segmentu stanovništva), Sektor za procenu kreditnog rizika, kao i Sektor za restrukturiranje i naplatu problematičnih plasmana i Odeljenje za analizu kolaterala.

Resor za upravljanje rizicima je odgovoran za upravljanje indentifikovanim rizicima (kreditnim, tržišnim i operativnim) na nivou banke kao celine, kao i za:

- praćenje tržišta i internih procesa u pogledu neophodnih promena u pogledu politika ili procesa u upravljanju rizicima zasnovanih na Basel 2 regulativi;

- operativno sprovođenje politika, procedura i procesa koji proizilaze iz strategije upravljanja rizicima (svaki član Izvršnog odbora takođe je odgovoran za svoje područje nadležnosti);

- praćenje portfolia radi uočavanja negativnih trendova (na kratak rok ovo se posebno odnosi na mesečno poređenje izloženosti kod kojih je registrovano kašnjenje duže od 90 dana, podeljenih u različite podgrupe i po vrsti proizvoda);

- obezbeđivanje i održavanje odvojenosti i nezavisnosti od jedinica funkcije prodaje i uspostavljanje odgovarajućeg procesa prilikom donošenja odluka koje nose sa sobom određeni rizik;

- tehničke i kadrovske resurse u svojoj oblasti i adekvatnu obuku zaposlenih za upravljanje rizicima.

2.2. Izveštavanje o rizicima

Izveštaje u vezi identifikovanih rizika Banka podnosi Narodnoj banci Srbije (u skladu sa propisanim zahtevima), Upravnom odboru Banke, Izvršnom odboru Banke i Sberbank Evropa Grupi (uglavnom kroz redovne izveštaje definisane od strane Sberbank Evropa Grupa). U slučaju potrebe, posebno kada dođe do prekoračenja limita za određene rizike i u slučaju specifičnih i nepredviđenih događaja, Banka podnosi i ad hoc izveštaje Upravnom odboru Banke, Izvršnom odboru Banke, Sberbank Evropa Grupi i, ako je to potrebno, Narodnoj Banci Srbije.

2.3. Upravljanje kreditnim rizikom

Kreditni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema banci.

Cilj upravljanja kreditnim rizikom je postavljanje prihvatljivih nivoa izloženosti kreditnom riziku i obezbeđivanje minimiziranja potencijalnih gubitaka koji mogu nastati iz kreditnih poslova zaključenih sa klijentom. Održavanje kreditnog rizika u prihvatljivim okvirima za banku obezbeđeno je kroz uspostavljene interne procedure za upravljanje kreditnim rizikom.

5 / 25

Osnove za upravljanje kreditnim rizikom predstavljaju strategije Banke, politike i procedure kao i važeća zakonska regulativa Narodne banke Srbije. Navedena dokumenta postavljaju opšte smernice za upravljanje rizicima, principe upravljanja rizicima, procedure, tehničku i organizacionu strukturu, operativnu primenu, definišu poslovne ciljeve i postavljaju određena ograničenja u poslovanju.

Odeljenja Resora za upravljanje rizicima definišu i ažuriraju interne smernice koje regulišu upravljanje kreditnim rizicima. Te smernice uključuju sledeća interna dokumenta:

� Politika za upravljanje kreditnim rizikom; � Politike upravljanja kreditnim rizikom u segmentu stanovništva i kreditnim rizikom u segmentu privrede; � Politika za upravljanje i praćenje rizika koncentracije; � Metodologija za procenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti dužnika; � Metodologija obračuna rezerve za procenjene gubitke; � Metogologija za obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisana za gubitke po vanbilansnim

stavkama; � Metodologija za izračunavanje internog kreditnog rejtinga � Procedura za praćenje i proveru adekvatnosti osiguranja nepokretnosti; � Procedura za re-evaluaciju kolaterala; � Procedura za praćenje kredita u kašnjenju; � Priručnik za kreditiranje stanovništva; � Priručnik za korporativno kreditiranje i dr.

2.3.1. Metode merenja kreditnog rizika

Banka procenjuje kreditnu sposobnost svakog klijenta /izloženost u trenutku podnošenja zahteva i naknadno, korišćenjem rejting alata sa specifičnim parametrima za svaki segment klijenta sa ciljem da se minimizira kreditni rizik. Rejting rezultat odražava procenjeni nivo boniteta klijenta. Banka je definisala rejting proces, kao i srodne procese u svojim internim procedurama.

Banka je definisala sistem limita (ograničenja) u svojim smernicama za upravljanje kreditnim rizikom. Procedura procene kreditne sposobnosti klijenta uključuje procenu svakog zajmoprimca, uspostavljajući maksimalan iznos kredita koji može biti odobren klijentu kao i prihvatljiv nivo obezbeđenja (kolaterala), a sve u cilju smanjenja kreditnog rizika. Banka takođe neprekidno nadzire kretanje kreditnog portfolija kako bi se preduzele sve mere u cilju smanjenja potencijalnih gubitaka. akođe su definisani i limiti odlučivanja tj. iznosi plasmana koji mogu biti odobreni od stane nadležnih lica uključenih u kreditni proces, a u skladu sa odlukom Upravnog Odbora.

Banka kontinuirano prati, vrednuje i razmatra da li su ograničenja u odnosu na segment, izloženost, nivo rejtinga i sektor u skladu sa politikama i strategijom za upravljanje rizicima, standardima grupe i ima uspostavljen proces redovne ocene kreditne sposobnosti klijenta.

2.3.2. Načini ublažavanja kreditnog rizika

Upotreba i upravljanje sredstvima obezbeđenja je jedna od osnovnih komponenti upravljanja kreditnim rizikom. Zajedno sa sagledavanjem finansijskog stanja zajmoprimca, sredstva obezbeđenja se smatraju veoma važnom determinantom za određivanje izloženosti kreditnom riziku. Najzastupljenija sredstva obezbeđenja u kreditnom portfoliju Banke su hipoteke na stambenim i poslovnim nepokretnostima, gotovinski depozit, zaloge na pokretnoj imovini, jemstva pravnih i fizičkih lica i ostalo. Procena vrednosti nepokretnosti se vrši u momentu odobravanja plasmana, dok se ponovno procenjivanje vrednosti nepokretnosti vrši u skladu sa važećom zakonskom regulativom.

2.3.3. Rizik druge ugovorne strane

Rizik druge ugovorne strane je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizmirenja obaveze druge ugovorne strane u transakciji pre konačnog poravnanja novčanih tokova transakcije. Upravljanje rizikom druge ugovorne strane je sastavni deo sistema upravljanja tržišnim i kreditnim

6 / 25

rizicima. Banka izračunava kapitalni zahtev za rizik druge ugovorne strane po osnovu sledećih pozicija iz knjige trgovanja i bankarske knjige:

� finansijskih derivata; � kreditnih derivata (iz knjige trgovanja) - transakcija po osnovu repo i obrnutih repo ugovora; � transakcija davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe; � transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti i � transakcija sa dugim rokom izmirenja.

Na dan 31.decembar 2016. godine kapitalni zahtev Banke po osnovu rizika druge ugovorne strane je iznosio 5.981 hiljada dinara.

Vrednost izloženosti po osnovu finansijskih derivata i kreditnih derivata (iz knjige trgovanja) i transakcija sa dugim rokom izmirenja Banka izračunava primenom metoda tekuće izloženosti. Prilikom izračunavanja vrednosti izloženosti primenom metoda tekuće izloženosti, Banka upotrebljava hipotetičke iznose koji predstavljaju odgovarajuće merilo rizika po osnovu ugovora. Vrednost izoženosti se, u skladu sa metodom tekuće izloženosti, izračunava kao zbir:

� tekuće izloženosti po osnovu svih ugovora čija je vrednost pozitivna, koji predstavlja tekuću tržišnu vrednost tog ugovora - derivata (za ugovore čija je vrednost negativna, tekuća izloženost je nula) i

� potencijalne buduće kreditne izloženosti u periodu preostalom do datuma dospeća ugovorne obaveze, koja se dobija kada se hipotetička vrednost glavnice svakog ugovora pomnoži odgovarajućim faktorom konverzije.

Pozicije koje su nastale iz transakcija trgovanja se svrstavaju u knjigu trgovanja, i mogu biti derivati: valutni svop, valutni forvard. Drugi proizvodi u knjizi trgovanja nisu dozvoljeni osim ako nije drugačije odobrio Izvršni odbor i/ili ALCO.

Grupa za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima u okviru Odeljenja za integrisano upravljanje rizcima računa fer vrednost deviznih forvard transakcija na dnevnoj osnovi primenjujući metod diskontovanja novčanih tokova da bi se dobila neto sadašnja vrednost.

Grupa za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima zadužena je i za praćenje iskorišćenosti limita za rizik druge ugovorne strane na dnevnoj osnovi. Ukoliko dođe do prekoračenja limita, Grupa za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima obaveštava Izvršni odbor banke o prekoračenju.

Tabela br.1: Izloženost riziku druge ugovorne strane u hiljadama dinara

Pozicija Nominalna vrednost Potencijalna

vrednost Pozitivna fer

vrednost Troškovi zamene

Terminski ugovori 2.084.590 20,846 1.075 21,921 Swap 6.692.042 66,920 32.76215.376 99,682 Ukupno 8.776.632. 87,766 33,837 121,603

*Potencijalna vrednost se dobija kada se nominalna vrednost derivata pomnozi sa 0.01

Tekuća neto izloženot riziku druge ugovorne strane na dan 31.decembar 2016.godine, iznosi 8,776,632 hiljada dinara.

2.4. Upravljanje tržišnim rizicima

Tržnišni rizici su rizici mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene vrednosti bilansnih i vanbilansnih pozicija banke koje nastaju usled kretanja cena na tržištu.

Cilj upravljanja tržišnim rizicima je praćenje i kontrola izloženosti tržišnim rizicima u okviru prihvatljivih parametara određenih od strane rukovodstva banke.

Proces upravljanja tržišnim rizicima organizovan je kroz rad Odbora za upravljanje aktivom i pasivom, Odeljenja za integrisano upravljanje rizicima, Odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom, Sektora za investicije i tržišta i Odeljenje upravljanja finansijama. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom postavlja organizacionu osnovu za upravljanje valutnim i kamatnim tržišnim rizikom, kao i rizikom likvidnosti.

U skladu sa zakonskom regulativom, Banka je definisala finansijske instrumente koji se raspoređuju u knjigu trgovanja i uspostavila mesečno izveštavanje Narodnoj Banci Srbije o dnevnom stanju knjige trgovanja. Banka koristi

7 / 25

određene derivatne finansijske instrumente u svrhu obezbeđenja adekvatnog nivoa likvidnosti (valutni svopovi) i u svrhu servisiranja klijenata (valutni forvardi inicirani od strane klijenta).

U cilju efikasnog upravljanja tržišnim rizicima, Banka je razvila sledeće politike :

� Politika upravljanja tržišnim rizicima � Politika za upravljanje knjigom trgovanja � Politika upravljanja kamatnim rizikom � Politika upravljanja deviznim rizikom � kao i veliki broj dokumenata i procedura.

2.4.1. Upravljanje devizni rizikom

Deviznik rizik predstavlja rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene deviznog kursa.

Jedan od ciljeva upravljanja tržišnim rizikom je nadgledanje izloženosti valutnom riziku unutar prihvatljivih parametara postavljenih od strane Odbora za upravljanje aktivom i pasivom, čiji su okviri definisani od strane Narodne banke Srbije i Sberbank Evrope Grupe. Valutni rizik se izražava i meri otvorenom deviznom pozicijom.

Otvorena devizna pozicija predstavlja razliku između potraživanja i obaveza Banke u stranoj valuti kao i potraživanja i obaveza u dinarima, a koji su indeksirani valutnom klauzulom (uključujući i apsolutnu vrednost neto otvorene pozicije u zlatu). Ograničenja za otvorenu deviznu poziciju su postavljena individualno za svaku valutu kao i za ukupnu deviznu poziciju banke.

Upravljanje valutnom strukturom i odnosom aktive i pasive deviznog podbilansa doprinosi umanjivanju valutnog rizika kojem je Banka izložena kao riziku međuvalutnih kretanja.

2.4.2. Upravljanje rizikom promene kamatnih stopa

Kamatni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene u nivou kamatnih stopa.

Cilj upravljanja rizikom od promene kamatne stope je postizanje optimalnih neto prihoda od kamata imajući u vidu date nivoe tržišnih kamatnih stopa i poslovnu politiku Banke.

Promena kamatnih stopa direktno utiče na prihod od kamata usled neusaglašenosti ukupne kamatonosne aktive i pasive ili perioda fiksiranja cene kamatonosnih instrumenata. Banka prati i kontroliše izloženost riziku promene kamatne stope kod kamatonosno osetljivih instrumenata raspoređenih u bankarsku knjigu.

Osnovni instrument zaštite Banke od promena kamatnih stopa predstavlja ugovaranje promenljivih kamatnih stopa.

U cilju uspešnog praćenja kretanja kamatnih stopa Banka upotrebljava Izveštaj o kamatnom riziku za merenje neusklađenosti kamatonosne aktive i pasive osetljive na kretanje kamatnih stopa. Izveštaj meri izloženost Banke riziku kamatne stope klasifikovanjem kamatno osetljivih sredstava, obaveza i vanbilansnih pozicija u “vremenske intervale” prema njihovom roku dospeća (ako su sa fiksnom stopom) ili preostalom vremenu do sledeće promene njihove kamatne stope (ako su sa varijabilnom stopom).

Limit kamatnog rizika za Banku, koji je definisan u slučaju paralelnog pomeranja kamatne stope od 200bp, ograničen je na 15% sopstvenog kapitala Banke.

Efekat rizika kamatne stope se obračunava na mesečnom nivou i o njemu se obaveštava Izvršni odbor Banke na redovnim sastancima Odbora za upravljanje aktivom i pasivom.

2.4.3. Upravljanje rizikom likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava svoje dospele obaveze.

Rizik likvidnosti nastaje usled neusklađenosti rokova dospeća aktive i pasive, a uključuje i rizik nemogućnosti finansiranja sredstava o dospeću obaveza po odgovarajućim stopama kao i rizik pretvaranja drugih oblika imovine u gotovinu po razumnoj ceni i u odgovarajućem roku.

8 / 25

U cilju smanjenja rizika likvidnosti banka nastoji da koristi diversifikovane izvore novčanih sredstava, kao sto su: depoziti sa različitim rokovima dospeća (po broju i vrsti deponenata), dugoročna sredstva finansijskih tržišta, subordinirane obaveze i akcijski kapital.

Banka je razvila politike i procedure za upravljanje likvidnošću koje uključuju redovne projekcije i usklađivanje budućih novčanih tokova po valutama, kao i plan za obezbeđenje likvidnosti u kriznim situacijama.

Krovni dokumenti Banke za upravljanje rizikom likvidnosti su Politika upravljanja likvidnošću i Politika upravljanja rizikom likvidnosti, dok su na operativnom nivou razvijene i procedure i pravilnici.

2.5. Upravljanje operativnim rizikom

Operativni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih internih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u banci, kao i usled nepredvidivih eksternih događaja.

Negativni efekti na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu kazni i sankcija od strane nadležnog regulatornog tela i/ili pravni postupak protiv banke zbog neispunjavanja ugovornih i zakonskih obaveza (pravni rizici) su takođe uključeni u operativne rizike.

U cilju upravljanja operativnim rizikom, Banka je definisala metodologiju za praćenje operativnih rizika. Formirana je baza podataka za identifikovanje i kvantifikaciju rizika koji su prouzrokovali gubitke, a primenjuje se i metodologija samo - ocenjivanja rizika kojom se identifikuju svi potencijalni rizici u poslovanju banke (Risk Self Assesment). Baza podataka o operativnim rizicima (Business Analysis Risk Tool) sadrži podatke o operativnim rizicima od 2006. godine. Banka primenjuje metod praćenja ključnih indikatora rizika poslovanja, kako bi na vreme uočila negativne trendove i blagovremeno reagovala na njih.

Banka je implementirala i Projekat za obezbeđjenje kontinuiteta poslovanja. Projekat je urađen na osnovu metodologije grupe i u okviru njega definisani su planovi za obezbeđivanje nesmetanog i kontinuiranog funkcionisanja kritičnih procesa i sistema u Banci, definisane su i opremljene rezervne lokacije za IT serversku salu i za obavljanje kritičnih procesa u slučaju nedostupnosti centrale Banke. Takođe, razvijeni su i revidirani i planovi poslovanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja u kojima su definisani tehnički aspekti uspostavljanja poslovanja u što kraćem roku. U okviru projekta razrađeni su i planovi obaveštavanja u slučaju uzbune i vanrednih situacija i planovi eksternih i internih komunikacija. Krajem svake godine vrši se revizija svih postojećih dokumenata vezanih za Projekat obezbeđenja kontinuiteta poslovanja. Nakon toga vrši se i testiranje adekvatnosti revidiranih planova i rezervnih lokacija za poslovanje u kritičnim situacijama.

U cilju efikasnog upravljanja operativnim rizikom, Banka je razvila Politiku upravljanja operativnim rizicima i Politiku razvrstavanja poslovnih aktivnosti u linije poslovanja banke, kao i niz pratećih dokumenata i procedura.

2.6. Upravljanje ostalim rizicima

Rizik usklađenosti poslovanja banke (compliance risk) je rizik od mogućnosti nastanka pravnih ili zakonskih sankcija, značajnog finansijskog gubitka ili gubitka ugleda banke nastalih kao posledica propusta banke da uskladi svoje poslovanje sa zakonom, podzakonskim aktima, svojim internim aktima, kao i pravilima struke, dobrim poslovnim običajima i poslovnom etikom. Pravni i reputacioni rizik takođe mogu biti deo rizika usklađenosti poslovanja banke.

Strateški rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nepostojanja odgovarajuće poslovne politike i strategije, njihove neadekvatne primene, kao i usled promena u okruženju na koje banka nije reagovala na adekvatan način. Reputacioni rizik je definisan kao rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled gubitka poverenja javnosti ili negativnog stava javnosti o poslovanju banke, bez obzira da li su osnovani ili ne. Rizik koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena (u daljem tekstu: rizik zemlje) je rizik

mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke zbog nemogućnosti banke da naplati potraživanja od dužnika iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla dužnika.

9 / 25

Rizik zemlje obuhvata: - Političko-ekonomski rizik, koji podrazumeva mogućnost nastanka gubitka banke usled nemogućnosti

banke da naplati potraživanja zbog ograničenja utvrđenih aktima državnih i drugih organa zemlje porekla dužnika, kao i opštih i sistematskih prilika u toj zemlji;

- Rizik transfera, koji podrazumeva mogućnost nastanka gubitka banke usled nemogućnosti naplate

potraživanja iskazanih u valuti koja nije zvanična valuta zemlje porekla dužnika, i to usled ograničenja plaćanja obaveza prema poveriocima iz drugih zemalja u određenoj valuti koja su utvrđena aktima državnih i drugih organa zemlje dužnika.

Makroekonomski rizik je rizik da će banka imati gubitke zbog nepovoljnih promena ukupnog makroekonomskog okruženja.

Rizik ulaganja obuhvata rizike ulaganja banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva.

Rizik poslovanja predstavlja rizik od nastanka gubitka po banku koji je uzrokovan neadekvatnom diversifikacijom strukture prihoda ili nemogućnošću banke da dostigne zadovoljavajući nivo profitabilnosti.

Rizik modela predstavlja rizik koji proističe od nepouzdanih ili pogrešnih rezultata koji su dobijeni upotrebom nekog modela, uključujući i rizik da se tokom vremena karakteristike modela promene.

Poreski rizik predstavlja rizik nastanka finansijskog gubitka, nebudžetiranih troškova ili mogućnost smanjenja očekivanog prihoda kao rezultat neuspeha banke da posluje u skladu sa zahtevima poreskog zakonodavstva.

Društveni i ekološki rizik predstavljaju rizik od gubitka usled nanošenja štete životnoj sredini i/ili društvenoj zajednici od strane banke (direktno ili putem klijenata banke).

Geopolitički rizik: zbog konzervativne politike srpske Vlade i činjenice da do sada nije bilo intervencija nidi uvođenja mera koje bi negativno uticale na funkcionisanje finansijskog tržišta, kao i toga da se ne očekuje intervencija Vlade na ovom polju ni u narednom periodu, Banka procenjuje da je uticaj geopolitičkog rizika na njeno poslovanje nisko.

Rizik od pranja novca i finansiranja terorizma podrazumeva rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat, kapital ili ugled banke ako je banka korišćena (direktno ili indirektno korištenje poslovnog odnosa s bankom, transakcije, usluga ili proizvod banke) za pranje novca i / ili finansiranju terorizma.

Rizik gubitka usled smanjenja vrednosti imovine predstavlja rizik mogućnost gubitka usled nepovoljne promene vrednosti imovine koja u vlasništvu banke.

Rizik osiguranja podrazumeva rizik gubitka usled nestabilnosti naplate osiguranja koji je prouzrokovan zbog neadekvatne procene osiguravača, veličine događaja koji je nastupio, akumulacije rizika zbog istog tipa događaja (prirodnih ili tehnoloških katastrova, nesreća itd.).

Najznačajniji od ostalih rizika je makroekonomski rizik, čiji se uticaj na poslovanje Banke procenjuje pomoću stres-testa. Pored toga, Banka kvantifikuje i rizik zemlje definisanjem limita po državama na osnovu rejtinga zemlje, već odobrenih limita drugih ugovornih strana, podataka o ranijim izloženostima i procene budućih trendova poslovanja.

Na osnovu istorijskih podataka i iskustava u dosadašnjem poslovanju Banke gde nisu bili identifikovani niti materijalizovani gubici po osnovu rizika iz grupe ostalih rizika, kao i da se pomenuti rizici uglavnom ne mogu kvantifikovati, Banka je utvrdila rezervu iz kapitala za pokiće potencijalnih gubitaka od ovih rizika u budućnosti u iznosu od 2% ukupnih internih kapitalnih zahteva svih ostalih kvantifikovanih rizika. Takođe se sprovode mere i kontrole kako bi se ograničili ostali rizici.

3. Kapital Banke

Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog, dopunskog kapitala i odbitnih stavki.

Osnovni kapital čini: akcijski kapital po osnovu običnih akcija, emisona premija, rezerve iz dobiti, neraspoređeni dobitak/gubitak, kapitalni dobit/gubitak po osnovu otkupljenih sopstvenih akcija i nematerijalna ulaganja kao minusne stavke osnovnog kapitala.

Dopunski kapital čini: revalorizacione rezerve koje se odnose na osnovna sredstva i učešća u kapitalu i subordinirane obaveze banke.

10 / 25

Odbitne stavke od ukupnog kapitala čine: iznos potrebne rezerve, učešća u kapitalu banaka ili drugih finansijskih organizacija koja prelaze 10% kapitala organizacije u koju se ulaže kao i 10% kapitala banke koja vrši ulaganja.

U skladu sa osnivačkim aktima Banke, kapital Banke se sastoji od akcijskog kapitala, rezervi iz dobiti i subordiniranog kapitala.

Tabela br.2: Struktura kapitala Banke na dan 31.decembra 2016. godine u hiljadama dinara

Naziv pozicije iznos Osnovni kapital 14,403,773

Nominalna vrednost akcija 6.102.144 Emisiona premija 8.718.817 Rezerve iz dobiti 7,752,636 Nematerijalna ulaganja (278,823) Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju (59,089) Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke (10,040,883) Dopunski kapital 2,208,973

Revalorizacionih rezervi 356,888 Subordinirane obaveze 1,852,085 Odbitne stavke od kapitala Od čega: umanjenje osnovnog kapitala - Od čega: umanjenje dopunskog kapitala - Ukupan osnovni kapital 12,194,801 Ukupan dopunski kapital 2,208,973 Ukupno kapital 14,403,773

Obračun kapitala i njegovih sastavnih elemenata se vrši na osnovu podataka iz osnovnog sistema Banke. Na osnovu pozicija knjiženih u bilansu stanja Banke (odgovarajuća stanja na kontima), izveštaji PAK i KAP, definisani od strane Narodne Banke Srbije, se automatski kreiraju sa konkretnim iznosima za svaku poziciju kapitala. Grupa za izveštavanje Narodnoj Banci Srbije, u okviru Odeljenja upravljanja finansijama, na mesečnom nivou proverava automatski dobijene izveštaje o kapitalu iz osnovnog sistema, pre dostavljanja istih Narodnoj Banci Srbije.

3.1. Kapitalni zahtevi i interna procena adekvatnosti kapitala

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima banke, izdatom od strane Narodna banka Srbije, Banka sprovodi proces interne procene adekvatnosti kapitala, a u skladu sa Strategijom i politikom upravljanja rizicima Banke i Strategijom upravljanja kapitalom Banke.

Banka, zbog specifičnosti lokalnog sistema, procenjuje svoj rizični profil i nezavisno i na osnovu jedinstvene metodologije Sberbank Europe Grupe.

Proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) je glavna komponenta Stuba 2 Bazel II regulative. Sprovođenjem ovog procesa Banka utvrđuje iznos internog kapitala u skladu sa svojim rizičnim profilom i vrši njegovu raspodelu. ICAAP obuhvata sve procedure i mere koje su kreirane da bi se obezbedilo sledeće:

- identifikacija i merenje svih vrsta rizika kojima je banka izložena; - dovoljan nivo internog kapitala u odnosu na rizični profil banke; - prilagođavanje i dalji razvoj odgovarajućih sistema za upravljanje rizikom; - određivanje kapitalnih zahteva (internih kapitala) banke u skladu sa stvarnim rizičnim profilom banke.

Polazna tačka u implementaciji ICAAP-a i sistema upravljanja rizicima u Banci su zahtevi nacionalnog regulatora. Težište je na sledećim standardima:

� izračunavanje visine potrebnog internog kapitala za sve značajne merljive rizike i � poređenje kvantifikovanih rizika sa kapitalom za pokriće rizika i utvrđivanje kapitalnih bafera/rezervi za

nemerljive rizike.

Osnovni element procesa interne procene adekvatnosti kapitala je zahtev da kapital za pokriće rizika raspoloživ u Banci uvek bude veći od ukupnog nivoa svih rizika s kojima se suočava banka, da bi se obezbedio kapacitet za

11 / 25

preuzimanje rizika. Kapacitet za preuzimanje rizika predstavlja sposobnost banke da pokrije rizike raspoloživim internim kapitalom ako/kada se takvi rizici materijalizuju.

Proces, takođe, omogućava izračunavanje ukupnog potrebnog ekonomskog kapitala na osnovu internih modela za izračunavanje internih kapitala i osigurava da se adekvatno upravlja rizicima. Adekvatno sprovoden proces interne procene adekvatnosti kapitala podiže svest u banci u vezi rizičnog profila banke i planiranja kapitala.

U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala, Banka izračunava minimalne kapitalne zahteve za sledeće rizike:

Tabela br.3: Struktura kapitalnih zahteva po vrstama rizika u hiljadama dinara

Kapitalni zahtevi iznos Kapitalni zahtev za kreditni rizik i rizik druge ugovorne strane 6,990,127 Kapitalni zahtev za tržišni rizk 101,980 Kapitalni zahtev za operativni rizik 843,349 Ukupno 7.513.562

Banka nije imala kapitalne zahteve za rizik izmirenja/isporuke po osnovu neizmirenih transakcija.

Na dan 31.decembar 2016.godine, pokrivenost kapitalnih zahteva osnovnim kapitalom Banke iznosi 65%, odnosno pokrivenost ukupnim kapitalom Banke iznosi 55%. Banka je dužna da radi stabilnosti i sigurnosti poslovanja, odnosno ispunjenja obaveze prema poveriocima, pokazatelj adekvatnosti svog kapitala održava na nivou koji nije niži od 12%. Koeficijent adekvatnosti kapitala Banke na dan 31.decembra 2016. godine, izračunat na osnovu finansijskih izveštaja sastavljenih od strane rukovodstva Banke iznosi 21,78%. Adekvatnost kapitala i korišćenje regulatornog kapitala se prate mesečno od strane Odeljenja za integrisano upravljanje rizicima i Odeljenja upravljanja finansijama i pod nadzorom su Izvršnog odbora Banke. Projekcije adekvatnosti kapitala vrše se za najmanje godinu dana unapred na osnovu istorijskih kretanja, poslovnih planova za segmente poslovanja banke (sektor tržišta, sektor za poslovanje sa privredom, sektor za poslovanje sa stanovništvom) i očekivanih kretanja kursa u narednom periodu, kao i na osnovu svih drugih bitnih pretpostavki za poslovanje Banke. Projekcije se rade po osnovu smernica grupe i lokalne regulative. Banka obezbeđuje usklađenost poslovanja sa usvojenim limitima i kroz redovna izveštavanja Upravnog odbora i Odbora za upravljanje rizicima. Izveštaj o rizičnom profilu banke i adekvatnosti kapitala radi se najmanje kvartalno, i predmet je diskusije na Izvršnom odboru i nakon toga, na sastancima Upravnog odbora. Pomenuti izveštaj sadrži matricu profila rizika sa pokazateljima za kreditni, tržišni, operativni rizik, rizik likvidnosti i ostale rizike (sa njihovim vrednostima na određeni datum i definisane pragove), kao i kretanje racia adekvatnosti kapitala u određenom periodu, da bi se sagledao trend i preduzele odgovarajuće mere ukoliko je to potrebno.

Tabela br.4: Pokazatelji poslovanja Banke na dan 31.decembra 2016.godine

Pokazatelj poslovanja Ostvareno Propisano Kapital EUR 116,655,906 min EUR 10.000.000 Adekvatnost kapitala 21,78% min 12% Pokazatelj ukupnih ulaganja u lica koja nisu u fin.sektroru i osnovna sredstva 4,38% max 60%

Izloženost prema licima povezanim sa Bankom u odnosu na kapital

18% max 20%

Pokazatelj zbira velikih izloženosti banke 148% max 400% Pokazatelj likvidnosti – decembar 1,8 min 0.8 Pokazatelj deviznog rizika 4,62% max 20%

Iz gornjeg pregleda proizilazi da je Banka na dan 31.decembra 2016.godine, imala usklađene navedene pokazatelje sa zahtevima Narodne banke Srbije koji su propisani u Odluci o adekvatnosti kapitala banke i Odluci o upravljanju rizicima. U okviru procesa interne procene adekvatnosti kapitala Banka, pored minimalno propisanih rizika (kreditni, tržišni i operativni), kvantifikuje i procenjuje interne kapitalne zahteve i za druge metarijalno značajne rizike: rizik koncentracije (preko HHI metoda), kreditno-devizni rizik (kroz stres-testiranje kreditnog rizika), kamatni rizik i grupu ostalih rizika izdvajanjem kapitalne rezerve za pokriće potencijalnih gubitaka od ovih rizika (strateški rizik, reputacioni rizik, rizik zemlje, makroekonomski rizik, rizik usklađenosti poslovanja, pravni rizik, rizik ulaganja i ostale rizike).

12 / 25

3.2. Kapitalni zahtev za kreditni rizik

Merenje kreditnog rizika se vrši prema Basel II standardizovanom pristupu za izračunavanje minimalnog kapitalnog zahteva i primenjuje se sledeća formula prema regulativi NBS:

Rizikom ponderisana aktiva (RWA) * 12%.

Rizikom ponderisana aktiva predstavlja zbir pozicija bilansne aktive i vanbilansnih stavki pomnoženih odgovarajućim ponderima kreditnog rizika.

Banka aktivno upravlja kreditnim rizikom obzirom da je kreditni rizik nužna posledica njene osnovne delatnosti. Imajući u vidu i činjenicu da kreditni rizik predstavlja najveću stavku u ukupnim rizicima, Banka preduzima niz mera u upravljanju kreditnim rizikom u cilju njegovog smanjenja (sistem kreditnih rejtinga, postavljanje limita, sredstva obezbeđenje, itd).

Za segmentaciju potraživanja i kalkulaciju kapitalnih zahteva za kreditni rizik u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, Banka koristi softver razvijen za potrebe Sberbank Evropa Grupe za izračunavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom na osnovu rizičnosti bilansnih i vanbilansnih pozicija.

Tabela br.5: Struktura minimalnih kapitalnih zahteva za kreditni rizik u hiljadama dinara

Klase izloženosti Iznos

Država i centralna banka 47 Javna administrativna tela 0 Banke 166,274 Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave 6,913 Privredna društva 4,083,064 Fizička lica 2,565,385 Ostale izloženosti 168,444 Ukupno 6,990,127

Kao dopuna regulatornom pristupu, koji ne odražava u potpunosti rizični profil banke, primenjuje se ekonomski pristup, u okviru koga se procenjuje neočekivani gubitak (UL). Obračun neočekivanog gubitka se radi na osnovu procene gubitka usled nastanka neizmirenja obaveza (LGD parametra) koji je propisan u skladu sa pristupom FIRB za sve portfolie osim za portfolio stanovništva, dok se za portfolio stanovništva koristi procenjeni LGD na osnovu istorijskih podataka, kao i na osnovu vrednosti verovatnoća nastupanja statusa neizmirenja obaveza (PD parametara) preuzetih iz rating skale Grupe. U skladu sa regulatornim pristupom na dan 31.decembar 2016. godine, zahtevi za kreditne rizike Banke iznose 6.990,127 hiljada dinara, dok nivo internih kapitalnih zahteva za kreditne rizike iznosi 7.877,087 hiljada dinara. 3.2.1. Interna metodologija ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim pozicijama

Ispravka vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama obračunava se u skladu sa internom metodologijom koja je zasnovana na primeni Međunarodnih računovodstvenih standarda. Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja plasmana su: postojanje kašnjenja u servisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata više od 90 dana, uočene slabosti u kapacitetu dužnika za servisiranjem duga (adekvatno generisanje novčanog toka), postojanje pogoršanja kreditnog rejtinga, stečaj dužnika, kao i nepoštovanje uslova definisanih ugovorom. Banka vrši procenu obezvređenja na dva nivoa, individualnom i grupnom. Individualno procenjivanje ispravke vrednosti Banka na individualnom nivou određuje visinu ispravke vrednosti za svaki pojedinačno značajan kreditni plasman. Prilikom utvrđivanja visine ispravke vrednosti uzima se u obzir mogućnost ostvarivanja poslovnih planova komitenta, sposobnost komitenta da poboljša rezultate poslovanja u slučaju nastanka finansijskih poteškoća, vrednost po kojoj se kolaterali mogu realizovati i vremenski rokovi realizacije kolaterala, raspoloživost alternativne finansijske podrške

13 / 25

komitentima, mogućnost naplate dospelih potraživanja, kao i vremenska dimenzija očekivanih tokova gotovine. Procena obezvređenja se vrši jednom mesečno. Identifikacija klijenata za koje je potrebno obračunati individualnu ispravku vrednosti vrši se na osnovu interno definisanih parametara (u smislu određivanja kriterijuma za identifikaciju povišenog kreditnog rizika u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom 39). Dospela nenaplaćena potraživanja se definišu kao potraživanja po osnovu kojih je dužnik u docnji duže od 90 dana u materijalno značajnom iznosu. Materijalno značajan iznos je iznos koji je veći od 1% pojedinačnog potraživanja banke od dužnika, ali ne manji od 1.000 dinara za dužnika koji je fizičko lice, odnosno 10.000 dinara za dužnika koji je pravno lice. Kriterijumi za individualnu procenu plasmana su sledeći:

� izloženost klijenta je veća od 6.000.000 dinara i � status neizmirenja obaveza (određen na osnovu internog rejting modela). �

Grupno procenjivanje ispravke vrednosti Banka na grupnoj osnovi procenjuje obezvređenje kredita koji nisu pojedinačno značajni, kao i pojedinačno značajnih kredita za koje ne postoje objektivni dokazi o individualnom obezvređenju. Procena obezvređenja se vrši jednom mesečno. Za potrebe obračuna grupne i portfolio ispravke vrednosti Banka primenjuje različite procente na nepokriveni deo plasmana za korporativne i retail klijente. Za korporativne klijente obračun grupne ispravke vrednosti je zasnovan na internom rejting sistemu. Svakoj od rejting klasa je dodeljen određen procenat verovatnoće neizmirivanja obaveza koji se koristi za osnovu za obračun ispravke vrednosti. Nepokriveni deo plasmana se obračunava kao razlika između iznosa kredita i vrednosti sredstava obezbeđenja. Vrednost sredstava obezbeđenja banka obračunava u skladu sa internom metodologijom tako što na tržišnu vrednost, procenjenu od strane ovlašćenog procenitelja, primenjuje definisane haircut-ove u skladu sa tipom nepokretnosti i njegovom utrživošću. Portfolio ispravka vrednosti se obračunava primenom odgovarajućeg procenta verovatnoće neizmirenja obaveza koji je u direktnoj korelaciji sa rejting klasom klijenta na nepokriveni deo angažovanja Banke u periodu identifikacije gubitka. Kolektivna (portfolio i grupna) ispravka vrednosti za klijente u retail segmentu obračunava se tako što se procenat ispravke vrednosti primenjuje na nepokriveni deo plasmana u zavisnosti kojoj homogenoj grupi klijent pripada kao i u zavisnosti od toga u kom opsegu broja dana kašnjenja se nalazi potraživanje što je definisano internom metodologijom. Procenti ispravke vrednosti koji se koriste u retail segmentu izračunavaju se na osnovu vremenskih serija migracija klijenata između opsega broja dana kašnjenja baziranih na istorijskim podacima.

Tabela br.6: Struktura klasa izloženosti kreditnog rizika nakon ispravki vrednosti u hiljadama dinara

Klase izloženosti Bilanse pozicije

Ispravka vrednosti

Vanbilansne pozicije

Ispravka vrednosti

Država i centralna banka 29,747,955 0 - 0 Javna administrativna tela 181,628 10,898 - 0 Banke 4,056,277 10,360 247,728 1,353 Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave 58,425 820 - 0 Privredna društva 42,122,967 7,403,236 33,932,630 161,711 Fizička lica 37,513,445 3,033,674 6,366,289 15,170 Ostale izloženosti 6,297,246 1,397,538 143,038,080 0 Ukupno 119,977,943 11,856,545 183,584,728 178,234

14 / 25

Tabela br.7: Struktura klasa izloženosti kreditnog rizika nakon ispravki vrednosti prosečne izloženosti tokom perioda

u hiljadama dinara Klase izloženosti Bilanse

pozicije Ispravka

vrednosti Vanbilansne

pozicije Ispravka

vrednosti

Država i centralna banka 26,444,023 0 0 0 Javna administrativna tela 316,430 18,484 607 10 Banke 4,595,959 6,579 174,887 1,011 Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave 40,753 751 0 0 Privredna društva 40,284,253 7,522,876 30,510,440 143,750 Fizička lica 37,189,735 3,240,357 6,458,836 17,295 Ostale izloženosti 6,507,274 1,401,569 142,841,619 0 Ukupno 115,378,427 12,190,621 179,986,388 162,066

Tabela br.8: Kretanja na računima ispravke vrednosti i rezervisanja u 2016. u hiljadama dinara

Krediti i potraživanja od banaka i drugih fin.organizacija

Krediti i potraživanja od komitenata i ostala

sredstva

Kreditno rizične vanbilansnse

stavke Ukupno Stanje 1. januar 2016 12,883 10,389,500 190,543 10,592,926 Ukidanje rezervisanja (65,328) (4,900,061) (280,368) (5,245,757) Dodatno rezervisanje 62,669 5,327,681 264,627 5,654,977 Efekti po osnovu prihoda od kamata na obezvređena fin.sredstva (508,961) 0 (508,961) Kursne razlike 190 158,218 2,901 161,309 Efekti isknjiženja prodaje potraživanje (1,183) 0 (1,183) Stanje 31.decembra 10,414 10,465,194 177,703 10,653,311

U pogledu sektorske strukture izloženosti Banke, najzastupljeniji sektor je sektor finansijskih delatnosti (kao posledica poslova Banke sa Narodnom Bankom Srbije i drugim finansijskim institucijama), dok u pogledu klase izloženosti prema privrednim licima najstupljeniji su sektori trgovina, prerađivačka industrija i saobraćaj i skladištenje.

Tabela br.9: Sektorska struktura izloženosti po klasama izloženosti u hiljadama dinara

Sektorska podela

Država i centralna banka

Javna administrativ

na tela

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave Banke

Privredna društva Fizička lica Ukupno

Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti 410 58,425 1,577,653 164,537 1,801,026 Građevinarstvo 16,662,894 665,558 17,328,452 Zdravstvena i socijalna zaštita 383,455 107,362 490,816 Informisanje i komunikacije 1,992,879 154,653 2,147,532 Obrazovanje 46,150 4,535 50,684 Ostale uslužne delatnosti 23,546 57,725 81,278 Poljoprivreda,šumarstvo i ribarstvo 3,280,430 206,842 3,487,273 Poslovanje nekretninama 1,047,392 26,760 1,074,152 Prerađivačka industrija 3,248,309 1,678,057 14,926,366 Rudarstvo 4,379,372 16,858 4,396,231 Saobraćaj i skladištenje 3,029,978 731,178 3,761,156 Snadbevanje električnom energijom, gasom 4,225,027 678 4,225,705

Snadbevanje vodom, upravljane otpadnim vodama 252,876 57,926 310,802

Stručne, naučne inovacione delatnosti 3,846,682 469,671 4,466,417 Trgovina na veliko i malo 20,320,264 3,224,081 23,544,345

Umetnost, zabava i rekreacija 352,849 25,801 378,650 Usluge smeštaja i ishrane 858,738 327,396 1,186,134 Finansijske delatnosti 29,747,955 181,628 4,403,688 552,637 20,043 34,909,076

Ukupno 29,747,955 181,628 58,425 4,403,688 76,081,130 7,939,662 123,348,563

15 / 25

U pogledu sektorske strukture dospelih nenaplaćenih potraživanja najzastupljenije su trgovina na veliko i malo i građevinarstvo u okviru klasa izloženosti privredna društva, javna administrativna tela i izloženosti prema fizičkim licima.

Tabela br.10: Sektorska struktura dospelih nenaplaćenih potraživanja u hiljadama dinara

Sektorska podela Izloženost

Ispravka vrednosti, rezervisanja i potrebna

rezerva Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti 108,175 108,101 Građevinarstvo 4,440,811 4,435,218 Zdravstvena i socijalna zaštita 2,181 2,180 Informisanje i komunikacije 547,058 547,044 Obrazovanje 156 135 Ostale uslužne delatnosti 2,444 1,200 Poljoprivreda,šumarstvo i ribarstvo 181,260 181,255 Poslovanje nekretninama 394,140 394,127 Prerađivačka industrija 2,282,898 2,254,232 Rudarstvo 10,421 10,421 Saobraćaj i skladištenje 92,200 86,139 Snadbevanje električnom energijom, gasom 3,017 3,017 Snadbevanje vodom, upravljane otpadnim vodama 466,879 433,193 Stručne, naučne inovacione delatnosti 3,444,713 3,376,064 Trgovina na veliko i malo 44 44 Umetnost, zabava i rekreacija 300,983 225,481 Usluge smeštaja i ishrane 181,640 181,640 Finansijske delatnosti 108,175 108,101 Ukupno 13.559.967 13.141.944

Bilansna aktiva i vanbilansne stavke se klasifikuju u kategorije „A“ do „D“, prema Odluci Narodne Banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki. Potraživanja klasifikovana u kategorije ”A”, ”B” i ”V” se smatraju dobrom aktivom, a potraživanja iz kategorija “G” i “D” lošom aktivom Banke.

Tabela br.11: Struktura raspodele izloženosti prema kategorijama klasifikacije u hiljadama dinara

Kategorija klasifikacije

Ukupna bilansna

aktiva koja se klasifikuje

Obračunata rezerva za

procenjene gubitke – ukupno

Ispravka vrednosti

bilansne aktive i rezervisanja za

gubitke vanbilansnih

stavki

Potrebna rezerva za

procenjene gubitke –

ukupno

Ukupna bilansna aktiva

koja se ne klasifikuje

Ukupna bruto knjigovodstvena

vrednost bilansne aktive

A 37,703,882 97,783 B 19,284,372 278,234 184,768 135,616 V 6,060,168 909,025 113,984 443,073 G 3,514,668 1,054,401 186,608 513,931 D 17,799,328 17,799,328 9,905,957 8,675,670 Ukupno 84,362,418 20,040,988 10,489,100 9,768,290 35,652,971 120,015,389

U pogledu geografske raspoređenosti, Banka je okrenuta finansiranju fizičkih lica i privrednih društava čije je sedište na teritoriji Republike Srbije. Izloženost kreditnom riziku Banke (bruto izloženost) sa stanjem na dan 31. decembra 2016. godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, kroz analizu plasmana po geografskim područjima prikazana je u sledećoj tabeli:

Tabela br.12: Geografska raspodela izloženosti prema klasama izloženosti u hiljadama dinara

Klase izloženosti Srbija

Evropska Unija

Druge zemlje

Ukupno

Država i centralna banka 29,747,544 410 29,747,955 Javna administrativna tela 181,628 181,628 Banke 24,185 3,957,499 422,003 4,403,688 Privredna društva 74,213,359 856,255 1,011,516 76,081,131 Fizička lica 43,673,053 142,909 63,772 43,879,734 Ukupno 147,898,195 4,956,663 1,497,702 154,352,560

16 / 25

Struktura klase dospelih nenaplaćenih potraživanja po osnovu kojih je dužnik u docnji duže od 90 dana u materijalno značajnom iznosu po klasama izloženosti pokazuje nešto veće učešće klase izloženosti prema privrednim društvima.

Tabela br.13: Struktura dospelih nenaplaćenih potraživanja u hiljadama dinara

Klase izloženosti Bruto izloženost Ispravka vrednosti Neto izloženost Izloženost prema privrednim društvima 11,268,984 11,093,327 175,656

Izloženost prema fizičkim licima 5,407,163 4,990,377 416,785

Ukupno 16,676,147 16,083,704 592,441

Najveći deo izloženosti klase privrednih društava čine srednjoročni plasmani, dok su u klasi fizičkih lica najzastupljeniji dugoročni plasmani.

Tabela br.14: Struktura raspodele izloženosti prema preostalom roku dospeća u hiljadama dinara

Klasa do mesec

dana do tri

meseca do godinu dana do pet godina preko pet godina Država i centralna banka 14,332,178 4,557,262 8,905,291 1,953,224 Izloženosti obezbeđene stambenim hipotekama

69,300 34,096 245,616 1,400,538 9,680,075

Javna administrativna tela 99,683 4,088,793

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave

Banke 58,425 Privredna društva 1,162,022 5,699,849 19,781,347 30,855,122 5,913,567 Fizička lica 100,453 454,396 2,298,072 13,673,093 11,110,770 Ukupno 15,763,635 10,277,134 26,882,297 54,892,468 28,657,637

*Gore pomenuti prikaz ne sadrži dospela nenaplaćena potraživanja

3.2.2. Tehnike ublažavanja kreditnog rizika

Banka se opredelila za primenu jednostavnog metoda za prilagođavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom za efekte tehnika ublažavanja tog rizika.

Banka radi prilagođavanja aktive ponderisane kreditnim rizikom za efekte ublažavanja tog rizika može koristiti sledeće instrumente kreditne zašite koji ispunjavaju uslove iz Odluke o adekvatnosti kapitala:

� Instrumente materijalne kreditne zaštite � sredstva obezbeđenja u obliku finansijske imovine – gotovina, gotovinski ekvivalenti deponovani

kod banke, dužničke hartije od vrednosti � bilansno netiranje � standardizovane sporazume o netiranju � ostale instrumente materijalne kreditne zašite

� Instrumente nematerijalne kreditne zaštite

� garancije, druge oblike jemstava i kontragarancije i � kreditne derivate.

Najpre se pojedinačnim instrumentima kreditne zaštite proverava ispunjenost uslova definisanih Odlukom u smislu podobnosti, dok se naknadno u zavisnosti od transakcije na koju se odnose proverava i ročna i valutna usklađenost. U okviru dokumenta Procedura za raspoređivanje bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki u klase izloženosti su bliže objašnjena pravila i principi kojima se banka rukovodi u upravljanju tehnikama ublažavanja kreditnog rizika.

Redosled instrumenata materijalne i nematerijalne kreditne zaštite pri umanjenju izloženosti se utvrđuje na osnovu utrživosti instrumenta, tj. Mogućnosti realizacije i naplate instrumenta kreditne zaštite (kolaterala). Prvo se izloženost kreditnom riziku umanjuje primenom jednostavnog metoda za sredstva obezbeđenja u obliku finansijske imovine (gotovinski depoziti, dužničke hartije od vrednosti koje ispunjavaju uslove Odluke da budu priznate kao podobno sredstvo obezbeđenja, sporazumi o netiranju), a nakon toga se izloženost umanjuje primenom jednostavnog metoda

17 / 25

za instrumente nematerijalne kreditne zašite (garancije i kontragarancije prvoklasnih banaka). Nakon toga se aktiva ponderisana kreditnim rizikom umanjuje primenom tehnika ublažavanja za ostale instrumente materijalne kreditne zaštite (npr. Polise životnog osiguranja vinkulirane u korist Banke).

Ukoliko se koristi više od jednog instrumenta kreditne zaštite za smanjenje kreditnog rizika po osnovu jedne izloženosti, takva izloženost se deli na takav način da se za svaki deo koji je pokriven jednim instrumentom kreditne zaštite obačunava posebno iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom, a u skladu sa Odlukom.

Tabela br.15: Struktura raspodele izloženosti pre i nakon korišćenja kreditne zaštite

u hiljadama dinara

Klasa izloženosti Bruto

izloženost

Ispravka vrednosti,

rezervisanja i potrebna

rezerva Neto

izloženost

Instrumenti nematerijal.

Kreditne zaštite

Instrumenti materijalne

kreditne zaštite

Efekti primena instrumenata

kreditne zaštite

Neto izloženost nakon primene

instrumenata kreditne zaštite

Država i centralna banka 29,747,955 19 29,747,936 2,158,596 31,906,531 Javna administrativna tela 181,628 181,628 1 1 Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave 58,425 820 57,604 57,604

Banke 4,403,688 86,514 4,317,173 28,154 83,396 4,400,569 Privredna društva 76,081,131 12,999,949 63,081,181 2,266,657 2,494,290 (4,760,947) 58,320,234

Fizička lica 43,879,734 7,324,639 36,555,095 3,488 430,383 (433,872) 36,121,223 Ostale izloženosti* 149,335,326 1,482,093 147,853,233 2,952,827 150,806,060

Ukupno 303,687,886 22,075,664 281,612,223 2,270,145 2,952,827 281,612,223 *Najveći deo iznosa klase ostalih izloženosti odnosi se na evidencione račune za primljena sredstva obezbeđenja – hipoteke

Tabela br.16: Struktura pružalaca kreditne zaštite

Naziv Banke Eksterni rejting Moody’s

Sberbank AD Banja Luka B3*

Sberbank Europe AG Aaa*

Sberbank banka d.d. Baa3*

Deutsche Bank Aktiengesellschaft A3

Cassa Di Rasparmio Del Veneto S.P.A Baa2

Republika Srbija B1

*Eksterni rejting po Moody’s-u države u kojoj banka ima sedište

U cilju praćenja rizika koncentracije izloženosti u odnosu na instrumente kreditne zaštite, Banka je interno definisala limite za ovu vrstu rizika. Interno definisani limiti se revidiraju najmanje jednom godišnje i predmet su usvajanja od strane Izvršnog odbora. Određivanje limita koncentracije izloženosti u odnosu na instrumente kreditne zaštite se vrši na osnovu strukture portfolija banke imajući u vidu regulatorno priznate instrumente kreditne zaštite. Limiti se određuju na osnovu postojeće strukture portfolija i instrumenata kreditne zaštite, istorijskog kretanja i očekivane promene strukture portfolija imajući u vidu poslovnu strategiju Banke, koja je bazirana na strategiji Sberbank Evropa Grupe i očekivanim promenama makroekonomskog okruženja. Banka nastoji da svi instrumenti kreditne zaštite budu u skladu sa propisima navedenim u Odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke i Odluci o adekvatnosti kapitala, koje je izdala Narodna banka Srbije. Izvršni odbor je odgovoran za odobrenje/usvajanje predloženih limita. Sve potencijalne promene postavljenih limita takođe zahtevaju odobrenje od strane Izvršnog odbora Banke i revizija limita se vrši najmanje jednom godišnje.

18 / 25

Banka najmanje na kvartalnom nivou izveštava Upravni odbor Banke o koncentraciji izloženosti u odnosu na instrumente kreditne zaštite.

Tabela br.17: Koncentracija izloženosti u odnosu na instumente kreditne zaštite

Instrumenti kreditne zaštite

Koncentracija po instrumentima kreditne zaštite*

Interno definisan limit

Garancije 8 % 50%

Hartije od vrednosti - 50% Hipoteka na nepokretnosti Klasa izloženosti fizička lica 0,9% 5% Hipoteka na nepokretnosti Klasa izloženosti privredna društva 12% 15%

*izračunata u skladu sa internim dokumentom

Banka je na dan 31.decembar 2016.godine, imala potpisan sporazum o bilansnom netiranju pozicija sa Sberbank Rusijom. Netiranje bilansnih pozicija je urađeno na osnovu depozita obezbeđenog od strane Sberbank Rusija u skladu sa članom 86. I 89. Odluke o adekvatnosti kapitala banke. Primena ugovora o netiranju je omogućila Banci da umanji kapitalne zahteve za kreditni rizik u iznosu od 22,523 hiljada dinara na dan 31.decembar 2016.godine. Ugovor o bilansnom netiranju je aktivan i kada bude u interesu obe ugovorne strane, Banka će iskoristiti povoljnosti pomenutog instrumenta kreditne zaštite.

3.2.3. Kreditni rejtinzi

S obzirom da za izračunavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom Banka primenjuje pravila NBS za dodeljivanje pondera kreditnog rizika. Banka koristi samo eksterne rejtinge Moody’s agencije. Banka koristi eksterne rejtinge za dodeljivanje pondera kreditnog rizika za sledeće klase izloženosti:

� Izloženosti prema državama i centralnim bankama � Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave � Izloženosti prema javnim administrativnim telima � Izloženosti prema bankama (finansijskim institucijama) � Izloženosti prema privrednim društvima � Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica i � Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove.

Korišćenje eksternih rejtinga za dodeljivanje pondera kreditnog rizika pojedinim izloženostima Banka vrši u skladu sa zahtevima propisanim u Odluci o adekvatnosti kapitala banke i internim dokumentom Procedura za raspoređivanje bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki u klase izloženosti. Raspored kreditnih rejtinga u nivoe kreditnog kvaliteta Banka vrši u skladu sa mapiranjem koje je definisala NBS.

Na dan 31.decembar 2016.godine, Banka je u svom portfolio-u imala plasmane pokrivene garancijama Republike Srbije, kojoj odgovara nivo kreditnog kvaliteta pet. Izloženosti prema Republici Srbiji i Narodnoj Banci Srbija imaju preferencijalni tretman i nose ponder kreditnog rizika 0%, tako da Banka ne izdvaja interne kapitalne zahteve za pokriće rizika za ove izloženosti.

Tabela br.18: Struktura raspodele izloženosti pre i nakon korišćenja kreditne zaštite u skladu sa nivoom kreditnog kvaliteta

u hiljadama dinara

Nivo kreditnog kvaliteta Bruto izloženost

Ispravka vrednosti, rezervisanja i

potrebna rezerva Neto

izloženost

Instrumenti nematerijal.

Kreditne zaštite

Neto izloženost nakon primene

instrumenata kreditne zaštite

Nivo kreditnog kvaliteta 1 4,718,635 4,718,635 0 - -

Nivo kreditnog kvaliteta 2 108,061 - 108,061 54,031 54,031 Nivo kreditnog kvaliteta 3 3,488 - 3,488 1,744 1,744 Nivo kreditnog kvaliteta 4 - Nivo kreditnog kvaliteta 5 2,158,596 - 2,158,596 2,158,596 - Nivo kreditnog kvaliteta 6 103,717 2,468 101,248 - -

Ukupno 7,092,497 4,721,103 2,371,394 2,214,370 -

19 / 25

3.3. Kapitalni zahtevi za tržišne rizike

Minimalni kapitalni zahtevi za tržišne rizike Banke predstvaljaju zbir kapitalnog zahteva za devizni rizik i kapitalnih zahteva za cenovni rizik. U cilju obračunavanje internog kapitalnog zahteva za devizni rizik i tržišne rizike iz knjige trgovanja, banka koristi pojednostavljene metode zasnovane na regularnom standardizovanom pristupu. Na dan 31.decembar 2016. Godine, kapitalni zahtev Banke za pokriće tržišnih rizika je činio 0,71% ukupnog kapitala Banke (101,980hiljada dinara) i bio je uslovljen izloženošću deviznom riziku, dok je pozicija Banke u knjizi trgovanja bila zanemarljivo mala u odnosu na ukupne poslove banke.

Tabela br.19: Struktura tržišnih zahteva po vrstama rizika u hiljadama dinara

Kapitalni zahtevi iznos

Kapitalni zahtev za devizni rizik 79,786

Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti 22,194 Ukupno 101,980

Banka nije imala kapitalne zahteve za robni rizik.

Za potrebe izračunavanje minimalnih kapitalnih zahteva za devizni rizik, Banka koristi pojednostavljeni metod:

Otvorena devizna pozicija * 12% prema regulativi NBS

Ukupna neto otvorena devizna pozicija Banke predstavlja apsolutnu vrednost ukupne duge, odnosno ukupne kratke devizne pozicije Banke, zavisno od toga koja je apsolutna pozicija veća.

Tabela br.20: Struktura kapitalnog zahteva za devizni rizik

u hiljadama dinara Naziv pozicije iznos Neto spot pozicija 2,679,371 Neto forvard pozicija -2,051,175 Duga devizna pozicija 664,880 Kratka devizna pozicija 36,684 Ukupni kapitalni zahtev za devizni rizik (1.048.187*12%) 79,786

Prema Odluci NBS o adekvatnosti kapitala banke, svi derivatni finansijski instrumenti se svrstavaju u knjigu trgovanja u skladu sa pravilima MRS-a 39 za potrebe izračunavanja kapitalnih zahteva za cenovni rizik.

Bilansne i vanbilansne stavke koje ne ulaze u knjigu trgovanja, moraju se svrstati u bankarsku knjigu.

Banka dnevno iskazuje vrednosti pozicija i izloženosti u knjizi trgovanja, u skladu s promenama njihovih tekućih tržišnih cena koje se dobijaju iz nezavisnih izvora (marking-to-market). Ako banka ne može ove vrednosti da utvrdi na navedeni način, procenjuje ih primenom alternativnih metoda.

Kapitalni zahtev za cenovni rizik Banka izračunava za:

� Opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti – koristeći metod dospeća (maturity), opisan u delu „Cenovni rizik po osnovu dužnickih hartija od vrednosti“ Odluke o adekvatnosti kapitala banke

� Specifičan cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti, opisan u delu „Cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti“ Odluke o adekvatnosti kapitala banke

U tabeli ispod je data struktura kapitalnog zahteva za opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti na dan 31.decembar 2016.godine.

20 / 25

Tabela br.21: Struktura kapitalnog zahteva za opšti cenovni rizik

po osnovu dužničkih hartija od vrednosti u hiljadama dinara

Valuta iznos

Evro (EUR) 6,015 Švajcarski franak (CHF) 1,418 Dinar (RSD) 2,133 Dolar (USD) 4,942 Rublja (RUB) 286 Ukupni kapitalni zahtev za opšti cenovni rizik (14,7953*1.5) 22192.2

U okviru procesa interne procene adekvatnosti kapitala, Banka pored navedenih tržišnih rizika izračunava i interni kapital za pokriće kamatnog rizika. Metodologija za merenje kamatnog rizika se zasniva na gep analizi u slučaju standardnog stres test scenarija (promene kamatnih stopa od 200 bp). Ove analize uzimaju u obzir kamatno osetljive proizvode u bankarskoj knjizi koji su dodeljeni odgovarajućim vremenskim periodima prema periodu određivanja kamatne stope, ili rokovima dospeća kada su njihove kamatne stope fiksne. Na osnovu izveštaja o kamatnom gepu, ukupan iznos viška kamatno osetljivih pozicija koje potiču iz različitih valutnih pozicija raspoređenih u predefinisani sistem periodnih korpi predstavlja iznos kamatnog rizika. Ovaj iznos se koristi za određivanje internog kapitala za kamatni rizik.

Interni kapital za kamatni rizik na dan 31.decembar 2016.godine je iznosio 1,308,450 hiljada dinara.

3.4. Kapitalni zahtevi za operativni rizik

Banka prilikom merenja operativnog rizika primenjuje standardizovani pristup za izračunavanje kapitalnih zahteva. Korišćenje ovakvog pristupa zahteva:

� da operativni rizik banke bude pokriven sopstvenim sredstvima;

� razvoj i implementaciju procedura za upravljanje operativnim rizikom.

Prihodi i rashodi banke se raspoređuju na linije poslovanja, a svakoj od njih se dodeljuje poseban indikator izloženosti.

Minimalni kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom standardizovanog pristupa jednak je trogodišnjem proseku godišnjih kapitalnih zahteva za sve linije poslovanja. Iznos internog kapitala za pokriće operativnog rizika se takođe zasniva na ovom iznosu minimalnog regulatornog kapitalnog zahteva.

Tabela br.22: Struktura kapitalnog zahteva za operativni rizik u hiljadama dinara

Poslovne aktivnosti banke za potrebe računanja kapitalnog zahteva za operativni rizik t-3 t-2 t-1

Trgovina i prodaja 16,861 (113,661) (96,771) Brokerski poslovi s fizičkim licima - 33 35 Bankarski poslovi s privrednim drustvima 556,767 599,663 471,445 Bankarski poslovi s fizičkim licima 210,924 318,432 410,516 Platni promet 47,620 53,177 55,005 Ukupno 832,172 857,644 840,231 Ukupni kapitalni zahtev za operativni rizik (t 1,2,3 / 3) 843,349

4. Izloženost po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi

Banka klasifikuje hartije od vrednosti u sledeće kategorije: hartije od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Hartije od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha obuhvataju hartije od vrednosti koje Banka drži u cilju ostvarivanja dobiti po osnovu trgovanja u kratkom vremenskom periodu.

Hartije od vrednosti, za koje rukovodstvo ima i nameru i mogućnost da ih drži do dospeća, klasifikuju se kao hartije od vrednosti koje se drže do dospeća. Hartije od vrednosti kod kojih postoji namera držanja u neodređenom

21 / 25

vremenskom periodu u kojem mogu biti prodate u slučaju potrebe likvidnosti ili usled promena u kamatnim stopama, deviznim kursevima ili tržišne vrednosti, klasifikuju se kao hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Rukovodstvo vrši klasifikaciju hartija od vrednosti u momentu njihove kupovine.

Tabela br.23: Struktura izloženosti po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti prema nameri ulaganja

u hiljadama dinara Vrsta izloženosti Knjigovodstvena vrednost

Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 14,750,164 Potraživanje po osnovu promene vrednosti HOV 37,449 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća 70,794 od toga eskont menica 70,794 Ukupno 14,858,408

Na dan 31.decembar 2016.godine, Banka je imala neto gubitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju.

Tabela br.24: Dobitak/ gubitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju u hiljadama dinara

Pozicija u bilansu stanja: iznos Prihodi po osnovu fin.sredstava ukupno 58.046

Prihodi po osnovu fin.sredstava namenjenih trgovanju-swap 50.752 Prihodi po osnovu fin.sredstava namenjenih trgovanju-forward 7.254 Prihodi po osnovu prodaje HOV namenjenih trgovanju 40 Rashodi po osnovu fin.sredstava ukupno (26.631) Rashodi po osnovu fin.sredstava namenjenih trgovanju- swap (22.881) Rashodi po osnovu fin.sredstava namenjenih trgovanju-forward (3.750) Neto gubitak po osnovu fin.sredstava namenjih trgovanju 31.415

4.1. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća

Na dan 31.12.2016.godine Banka je na poziciji hartija od vrednosti koje se drže do dospeća imala eskont menica (iznos prikazan u tabeli br. 23).

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitak po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini, kao i naknade koje su sastavni deo ugovorene kamatne stope, u toku perioda dospeća.

4.2. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju

U hartije od vrednosti raspoložive za prodaju na dan 31.12.2016.godine Banka svrstava ulaganja u državne zapise Ministarstva finansija.

Finansijska sredstva koja su raspoloživa za prodaju se vrednuju po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha. U slučaju dužničkih instrumentata - trezorskih zapisa Republike Srbije, koji su klasifikovani kao raspoloživi za prodaju, a za koje ne postoji aktivno tržište, Banka, za obračun fer vrednosti, koristi metodologiju diskontovanja budućih gotovinskih tokova, uzima cene sa aukcija koje ogranizuje Ministarstvo finansija Republike Srbije. Ukoliko za određenu ročnost nije bilo aukcija duže od dva meseca, Banka za obračun fer vrednosti pomenute ročnosti uzima prosečnu stopu dveju aukcija najbližih ročnosti. U slučaju da je rezidualno dospeće hartije od vrednosti manje od devedeset dana, Banka za obračun fer vrednosti koristi tržišnu kamatnu stopu (Belibor).

Tabela br.25: Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju u hiljadama dinara

Tip fin.sredstava raspoloživih za prodaju: iznos

Državni zapisi Ministarstva finansija Raspoloživi za prodaju u dinarima 14.750.164 Državni zapisi Ministarstva finansija Raspoloživi za prodaju u valuti - Stanje na dan 14.750.164

22 / 25

5. Učešća u kapitalu

Učešća banke u kapitalu sastoje se od učešca u kapitalu zavisnog i drugih pravnih lica. Učešća u kapitalu za koje ne postoji aktivno tržište vrednovana su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja. Na dan 31.decembar 2016.godine Banka je imala udeo u privrednom društvu „Super kartica“ d.o.o. u iznosu od 150.064 hiljada dinara, što predstavlja 19,99% osnovnog kapitala Super kartice d.o.o.

6. Bankarska grupa

Sberbank Srbija a.d. nema podređena društva, tako da ne objavljuje podatke koji se odnose na bankarsku grupu i odnos između matičnog društva i podređenih društava.

7. Objavljivanje ostalih podataka i informacija

Pored informacija i podataka u skladu sa Odlukom o objavljivanju podataka i informacija, Banka na svojoj internet prezentaciji, www.sberbank.rs, objavljuje i zvanične godišnje izveštaje, kao i izveštaje spoljnih revizora o godišnjim finansijskim izveštajima.

8. Prilozi

U skladu sa Odlukom o objavljivanju podataka i informacija, Banka je dužna da objavljuje i informacije i podatke koji su sastavni deo Priloga (od 1 do 4), propisani od strane Narodne Banke Srbije.

23 / 25

8.1. Prilog 1

Подаци о капитaлној позицији банке (у хиљадама динара)

Редни бр. Назив позиције Износ

I УКУПАН ОСНОВНИ КАПИТАЛ 12,194,801

1. ОСНОВНИ КАПИТАЛ ПРЕ ОДУЗИМАЊА ОДБИТНИХ СТАВКИ 22,573,597

1.1. Номинална вредност уплаћених акција, осим преференцијалних кумулативних акција 6,102,144

1.2. Емисиона премија 8,718,817

1.3. Резерве из добити 7,752,636

1.4. Нераспоређена добит из ранијих година

1.5. Добит из текуће године

1.6. Мањинска учешћа у подређеним друштвима

1.7. Остале позитивне консолидоване резерве

2. ОДБИТНЕ СТАВКЕ ОД ОСНОВНОГ КАПИТАЛА 10,378,796

2.1. Губици из претходних година

2.2. Губитак текуће године

2.3. Нематеријална улагања 278,823

2.4. Стечене сопствене акције банке , осим преференцијалних кумулативних акција

2.5. Износ акција банке узетих у залогу, осим преференцијалних кумулативних акција

2.6. Регулаторна усклађивања вредности: 10,099,973

2.6.1. Нереализовани губици по основу хартија од вредности расположивих за продају 59,089

2.6.2. Остале нето негативне ревалоризационе резерве

2.6.3.Добит по основу обавеза банке вреднованих према фер вредности која је остварена због промене кредитног рејтинга банке

2.6.4. Потребна резерва из добити за процењене губитке по билансној активи и ванбилансним ставкама банке 10,040,883

2.7. Остале негативне консолидоване резерве

II УКУПАН ДОПУНСКИ КАПИТАЛ 2,208,973

1. ДОПУНСКИ КАПИТАЛ ПРЕ ОДУЗИМАЊА ОДБИТНИХ СТАВКИ 2,208,973

1.1. Номинална вредност уплаћених преференцијалних кумулативних акција

1.2. Емисиона премија по основу преференцијалних кумулативних акција

1.3. Део ревалоризационих резерви банке 356,888

1.4. Хибридни инструменти

1.5. Субординиране обавезе 1,852,085

1.6. Вишак издвојених исправки вредности, резервисања и потребних резерви из добити у односу на

очекиване губитке

2. ОДБИТНЕ СТАВКЕ ОД ДОПУНСКОГ КАПИТАЛА

2.1. Стечене сопствене преференцијалне кумулативне акције

2.2.Потраживања по основу билансне активе и ванбилансних ставки обезбеђена хибридним

инструментом или субординираном обавезом

2.3. Износ преференцијалних кумулативних акција банке узетих у залогу

2.4. Износ капитала којим се прекорачују ограничења за допунски капитал

III УКУПАН КАПИТАЛ 14,403,773

1. УКУПАН КАПИТАЛ ПРЕ ОДУЗИМАЊА ОДБИТНИХ СТАВКИ 14,403,773

2. ОДБИТНЕ СТАВКЕ ОД КАПИТАЛА

Од чега умањење основног капитала

Од чега умањење допунског капитала

2.1.Директна или индиректна улагања у банке и друга лица у финансијском сектору у износу већем од

10% капитала тих банака, односно других лица

2.2.Улагања у хибридне инструменте и субординиране обавезе других банака и лица у финансијском

сектору у којима банка има директна или индиректна улагања у износу већем од 10% капитала тих

лица

2.3.

Укупан износ директних и индиректних улагања у банке и друга лица у финансијском сектору у

износу до 10% њиховог капитала, као и улагања у њихове хибридне инструменте и субординиране

обавезе , који прелази 10% збира основног и допунског капитала банке за коју се обрачунава капитал

2.4. Износ за који су прекорачена квалификована учешћа у лицима која нису лица у финансијском

сектору

2.5.Мањак издвојених исправки вредности, резервисања и потребне резерве из добити у односу на

очекиване губитке

2.6.Износ изложености по основу слободних испорука када друга уговорна страна није измирила своју

обавезу у року од четири радна дана

2.7.Потраживања и потенцијалне обавезе према лицима повезаним с банком или према запосленима у

банци које је банка уговорила под условима који су повољнији од услова уговорених са другим

лицима IV НАПОМЕНЕ

Позитиван/негативан износ разлике између укупне исправке вредности билансне активе ,

резервисања за губитке по ванбилансним ставкама и потребне резерве из добити с једне стране и

износа укупних очекиваних губитака према IRB приступу с друге стране

Износ исправки вредности, резервисања и потребне резерве из добити банке

Од чега на групној основи

Од чега на појединачној основи

Износ очекиваног губитка према IRB приступу

Бруто износ субординираних обавеза 1,852,085

24 / 25

8.2. Prilog 2

Прилог 2 ПИ–ФИКАП

Редни бр. Карактеристике инструмента Опис Опис Опис

1.Емитент

Seberbank Europe AG Seberbank Europe AGSberbank Rusia i Sberbank

Europe AG

2. Третман у складу с прописима

2.1.Третман у складу са Одлуком о адекватности капитала

Инструмент основног капитала Инструмент основног капиталаИнструмент допунског

капитала

2.2.Индивидуални/групни/индивидуални и групни ниво укључивања инструмента у

капитал на нивоу групе

2.3.Тип инструмента

Обичне акције Емисиона премија Субординирани дуг

3.

Износ који се признаје за потребе израчунавања регулаторног капитала (у хиљадама

динара, са стањем на дан последњег извештавања)6,102,144.00 8,718,817.00 1,852,085.00

4.Номинална вредност инструмента

6,102,144.00 8,718,817.00 1,852,085.00

5.Рачуноводствена класификација

Акцијски капитал Акцијски капитал Акцијски капитал

6.

Иницијални датум издавања инструмента

12/30/2002, 6/30/2003, 12/30/2003,

11/12/2004, 12/22/2004, 7/21/2005,

12/09/2005, 4/20/2006, 10/26/2006,

7/25/2007, 6/23/2008, 7/12/2012

12/30/2002, 6/30/2003, 12/30/2003,

11/12/2004, 12/22/2004, 7/21/2005,

12/09/2005, 4/20/2006, 10/26/2006,

7/25/2007, 6/23/2008, 7/12/2012

12/11/2012

7.Инструмент с датумом доспећа или инструмент без датума доспећа

без датума доспећа без датума доспећа са датумом доспећа

7.1.Оригинални датум доспећа

без датума доспећа без датума доспећа 12/10/2022

8.Да ли постоји право превременог откупа (call option) на страни емитента

не не не

8.1.

Први датум активирања права превременог откупа

8.2. Накнадни датуми активирања права превременог откупа (ако је применљиво)

9. Купони/дивиденде

9.1.Фиксне или променљиве дивиденде/купони

9.2.

Потпуно дискреционо право, делимично дискреционо право или без дискреционог

права у вези с временом исплате дивиденди/купона

9.3.

Потпуно дискреционо право, делимично дискреционо право или без дискреционог

права у вези са износом дивиденди/купона

9.4.Мoгућност повећања приноса (step up )

9.5.Некумулативне или кумулативне дивиденде/купони

10. Конвертибилан или неконвертибилан инструмент Неконвертибилан Неконвертибилан Неконвертибилан

10.1.Ако је конвертибилан, услови под којима може доћи до конверзије

10.2.Ако је конвертибилан, делимично или у целости конвертибилан

10.3. Ако је конвертибилан, стопа конверзије

10.4.Ако је конвертибилан, обавезна или добровољна конверзија

10.5.Ако је конвертибилан, инструмент у који се конвертује

10.6.Ако је конвертибилан, емитент инструмента у који се конвертује

11.Могућност отписа

11.1.Ако постоји могућност отписа, услови под којима може доћи до отписа

11.2.

Ако постоји могућност отписа, делимичан отпис или отпис у целости

11.3.Ако постоји могућност отписа, привремен или трајан отпис

11.4.Ако је отпис привремен, услови поновног признавања

12.Тип инструмента који ће се при ликвидацији наплатити непосредно пре наведеног

инструмента

Подаци о основним карактеристикама финансијских инструмената који се укључују у обрачун капитала банке

25 / 25

8.3. Prilog 4

Прилог 4 ПИ–АКБ

(у хиљадама динара)

Износ Покривеност

основним

Покривеност

допунским 1 2 3

I КАПИТАЛ 14,403,773

1. УКУПАН ОСНОВНИ КАПИТАЛ 12,194,801

2. УКУПАН ДОПУНСКИ КАПИТАЛ 2,208,973

II КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВИ 7,935,456

1.КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА КРЕДИТНИ РИЗИК, РИЗИК ДРУГЕ УГОВОРНЕ

СТРАНЕ И РИЗИК ИЗМИРЕЊА/ИСПОРУКЕ ПО ОСНОВУ СЛОБОДНИХ 6,990,127 6,990,127

1.1. Стандардизовани приступ (СП) 58,251,059

1.1.1. Изложености према државама и централним банкама 58,251,059

1.1.2.Изложености према територијалним аутономијама и јединицама

локалне самоуправе1.1.3. Изложености према јавним административним телима

1.1.4. Изложености према међународним развојним банкама

1.1.5. Изложености према међународним организацијама

1.1.6. Изложености према банкама

1.1.7. Изложености према привредним друштвима

1.1.8. Изложености према физичким лицима

1.1.9. Изложености обезбеђене хипотекама на непокретностима

1.1.10. Доспела ненаплаћена потраживања

1.1.11. Високоризичне изложености

1.1.12. Изложености по основу покривених обвезница

1.1.13. Изложености по основу улагања у отворене инвестиционе фондове

1.1.14. Остале изложености

1.2. Приступ заснован на интерном рејтингу (IRB)

1.2.1. Изложености према државама и централним банкама

1.2.2. Изложености према банкама

1.2.3. Изложености према привредним друштвима

1.2.4. Изложености према физичким лицима

1.2.4.1. Изложености према физичким лицима које су обезбеђене хипотекама на

непокретностима1.2.4.2. Квалификоване револвинг изложености према физичким лицима

1.2.4.3. Остале изложености према физичким лицима

1.2.5. Изложености по основу власничких улагања

1.2.5.1. Примењени приступ:

1.2.5.1.1. Приступ једноставних пондера ризика

1.2.5.1.2. PD/LGD приступа

1.2.5.1.3. Приступ интерних модела

1.2.5.2. Врсте изложености по основу власничких улагања

1.2.5.2.1. Власничка улагања којима се тргује на берзи

1.2.5.2.2. Власничка улагања којима се не тргује на берзи али су у довољно

диверсификованим портфолијима

1.2.5.2.3. Остала власничка улагања

1.2.5.2.4. Власничка улагања на које банка примењује стандардизовани приступ

кредитном ризику1.2.6. Изложености по основу остале имовине

2КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА РИЗИК ИЗМИРЕЊА/ИСПОРУКЕ ПО ОСНОВУ

НЕИЗМИРЕНИХ ТРАНСАКЦИЈА

3 КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА ТРЖИШНЕ РИЗИКЕ 101,980 101,980

3.1.Капитални захтеви за ценовни, девизни и робни ризик израчунат применом

стандардизованих приступа 101,980 101,980

3.1.1.Капитални захтев за ценовни ризик по основу дужничких хартија од

вредности 22,194 22,194

3.1.2.Капитални захтев за ценовни ризик по основу власничких хартија од

вредности3.1.3. Капитални захтев за девизни ризик 79,786 79,786

3.1.4. Капитални захтев за робни ризик

3.2.Капитални захтеви за ценовни, девизни и робни ризик израчунати применом

приступа интерних модела

4 КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА ОПЕРАТИВНИ РИЗИК 843,349 843,349

4.1.Капитални захтев за оперативни ризик израчунат применом приступа

основног индикатора 4.2.

Капитални захтев за оперативни ризик израчунат применом

стандардизованог приступа 843,349 843,349

4.3.Капитални захтев за оперативни ризик израчунат применом напредног

приступа5 ПОКРИВЕНОСТ КАПИТАЛНИХ ЗАХТЕВА 7,935,456 7,935,456

III ПОКАЗАТЕЉ АДЕКВАТНОСТИ КАПИТАЛА (%) 21.78

Редни бр. Назив

Подаци о укупним капиталним захтевима и показатељу адекватности капитала