novine srpske moossttoovvii · 2013. 8. 6. · savindan u pos-tojni 20 svetosavski dani 2007 pesma,...

NOVINE SRPSKE

MM OO SS TTOO VV IIDan dr`avnosti SrbijeDan dr`avnosti Srbije

GLASILO SAGLASILO SAVEZAVEZA SRPSKIH DRU[TSRPSKIH DRU[TAAVVAA SLOVENIJE 13-14/02-2007SLOVENIJE 13-14/02-2007

Sedma smotra srpskih folklornih grupa

Broj 13-14 MOSTOVI Februar

02 Mostovi/

IZ SADR@AJA

4 DAN DR@AVNOSTIREPUBLIKE SRBIJE

7

08 PRVI SRPSKI USTAV

6 U POSJETI KODGRADONA^ELNIKAQUBQANE

10 Du{an Jovanovi}:TR@EWE VLASTI-TOG IDENTITETA

18SLOVENCI NIKADANE]E ZABORAVITI...

15 Dimitrije Markovi}:GOSTOVAWE DECE IZSRBIJE

24 Slobodan Dodi}:SAVINDAN U POS-TOJNI

20 SVETOSAVSKIDANI 2007

PESMA, IGRA, MLA-DOST

Stanojle Vajovi}:PESME

SEDMA SMOTRASRPSKIH FOLKLORNIH FGRU-PA

16

27 31

SLOVENA^KIKULTURNIPRAZNIK

Izdava~:

Savez srpskih dru{tava Slovenije

Za izdava~a:predsednik Ilija Jankovi}

Glavni i odgovorni urednik:Du{an Jovanovi}, univ. dipl. pol.

Tehni~ki urednik:Rade Bakra~evi}, univ. dipl. in`.

Sekretar redakcije:Drago Vojvodi}, dipl. in`.

Grafi~ka obrada i prelom:Du{an Jovanovi}, univ. dipl. pol.

Lektor za srpski jezik:mag. Vesna An|elkovi}

Ilustracija korica:Du{an Jovanovi}, univ. dipl. pol.

Napomena: Autorski tekstovi i

ilustracije su autorski za{ti}eni ikao takvi zabraweni za objavqi-vawe. Za koncepte napisanog tekstaodgovorni su sami autori.Dostavqeni tekstovi i fotografijeautorima se ne vra}aju.

Molimo, da svi dopisnici {aqu svojetekstove i fotografije potpisane(CD) na adresu: SSDS, Ul. 9. korpus 54, 5250 Solkan - za redakciju, Mostoviili po emailu: [email protected] ili [email protected]

[tampa:AD Grafi~ar DobojTira`: 5.000 primeraka

Izlazi 4 do 6 brojeva godi{we. [tampawe ~asopisa omogu}ili: Ministarstvo za kulturu R. Slovenije i R. Srbije.

âsopis upisan u registar javnihglasila u Ministarstvu za kulturu R.Slovenije pod brojem 785.

Po{tovani ~itaoci,

Pred vama je novi broj Novina srpskih Mostovi, prvi ovogodi{wi,a bi}e ih jo{, tek smo na po~etku. Ovim brojem èqeli smo nas-taviti sa zapo~etim ali na neki na~in i osvjeìti ovaj na{ i va{~asopis. Kao {to }ete primjetiti, na prvim stranicama objavilismo tekst o proslavi Dana dràvnosti na{e matice Srbije, a tu jei pozdravni govor Gorana Krajnovi}a, otpravnika poslovaAmbasade Republike Srbije u Qubqani. I mi smo na neki na~inpoku{ali da se pridruìmo obiqeàvawu ovog zna~ajnog datumadonose}i tekst o prvom srpskom Ustavu.

S obzirom na ~iwenicu, da su ove novine namijewene prije sveganama koji ìvimo u Sloveniji i na{im dru{tvima kao i Savezusrpskih dru{tava Slovenije, iz tog razloga najvi{e prostorakako sada tako i u budu}e bi}e namijeweno upravo radu iaktivnosti dru{tava. Ne}emo zaboraviti ni pojedince, bilo da su~lanovi dru{tava ili ne, naro~ito one koji svojim radom i ugle-dom doprinose afirmaciji srpske kulture, tradicije, obi~aja isvega {to je vezano za na{ narod. Naro~ito bi èqeli da pi{emoi objavqujemo neke zanimqivosti iz ìvota i rada na{ih qudi,tih zanimqivih tema sigurno je bilo i bi}e ih jo{, zato vas pozi-vamo da nam o svemu tome pi{ete a mi }emo to sa zadovoqstvomobjaviti.

U ovom broju, pored aktivnosti koje su se desile po dru{tvima,èlimo da vam predstavimo i one koji su svojim radom i dopri-nosom doprinijeli ne samo afirmaciji dru{tava nego srpske kul-ture u cjelini. Oni koje predstavqamo neka posluè kao primjerdrugima kako se treba zalagati za o~uvawe kulture i narodnetradicije.

U ovom broju objavqujemo i nekoliko zanimqivih ~lanaka vezanihza na{u istoriju a isto tako i za sada{wost. Smatramo da smokoliko toliko u tome uspjeli a vi ste tu da svojim predlozima isugestijama doprinesete da ~lanci koje objavqujemo budu jo{raznovrsniji i zanimqiviji.

Zato vas pozivamo da nam se javite, da nam pi{ete i svojim priloz-ima omogu}ite da Mostovi budu u pravom smislu mostovi koji }enas jo{ vi{e i ja~e povezivati a sve na{e dobrote iza}i na vidje-lo. Prihvatamo i sve va{e ocjene i kritike, jer samo na taj na~inmoèmo prona}i pravi put da ove novine postanu ono ~emu teìmo.

Glavni urednik: Du{an Jovanovi}

RE^ UREDNIKA


Mostovi/ www.zsds.si


Dan dràvnosti Dan dràvnosti

Republike SrbijeRepublike SrbijeAmbasada Republike Srbije priredila prijem povodom Dana dràvnosti

Povodom Dana dràvnosti Ambasada Republike Srbije u Qubqani priredila je prijem za politi~ke ijavne li~nosti Republike Slovenije i grada Qubqane, predstavnike diplomatskog kora, pred-stavnike privrednog, kulturnog, sportskog ìvota, predstavnike slovena~kih i srpskih medija, vjer-skih institucija kao i predstavnike srpskih dru{tava. Prijem je odràn 15. februara 2007. u hoteluLev u Qubqani. Nakon kra}eg muzi~kog programa u kome su u~estvovali mladi umjetnici srpskog roda,mnogobrojnim gostima obratio se Goran Krajnovi}, otpravnik poslova Ambasade Republike Srbije. Usvom govoru istakao je zna~aj dana{weg datuma i osvrnuo se na doga|aje koji su mu prethodili. Tako|ekonstatovano je da se odnosi izme|u Republike Srbije i Republike Slovenije posqedwih godinanalaze u fazi konstantnog napredka u svim oblastima me|udràvne saradwe. Nakon govora prisutnisu imali priliku uz posluèwe, koje je bilo zaista izvanredno, da u dobrom raspoloèwu nastave saovom proslavom. U nastavku donosimo izvode iz govora Gorana Krajnovi}a, otpravnika poslovaAmbasade republike Srbije.

Po{tovani gospodine ministre,po{tovane ekselencije, uvaènigosti i prijateqi, dame i gospo-do,

Izuzetna mi je ~ast izadovoqstvo {to vas u ovoli-kom broju mogu danas ovde poz-draviti, povodom obeleàvawaDana dràvnosti RepublikeSrbije - Sretewa.

Ovaj dan je za nas po mnogo~emu poseban. Naime, ovo je prviput da nakon 89 godina dràvaSrbija, ponovo, kao samostalna inezavisna, obeleàva svoj naci-onalni praznik. Sretewe u ist-oriji srpskog naroda, dràve icrkve, zauzima posebno mesto iima vi{estruko simboli~ko zna-~ewe. Sretewe objediwuje i man-ifestuje bogatstvo u susretumnogih razli~itosti: religi-jskih, etni~kih, kulturnih i civ-ilizacijskih, tako karakter-isti~nih, kako za Srbiju, tako iza region u celini.

Sretewe je dan kada jeSrbija 1804. godine, podigav{iPrvi srpski ustanak, iskazalaèqu za obnovom svoje drà-vnosti i nameru da se vrati svom

prirodnom i civilizacijskom, evropskom okruèwu.

I kona~no, Sretewe jedan kada je Srbija dobila svojprvi Ustav, sada ve} davne 1835.godine, ~ime su postavqeni te-meqi modernoj srpskoj dràvi.Tada je Srbija, kao jedna od mal-obrojnijih evropskih dràvaimala Ustav koji je, u to vreme,predstavqao jedan od najlibe-

ralnijih demokratskih ustava uEvropi. Otuda, dame i gospodo, za Srbijui wene dràvqane, ovaj dan sim-bolizuje jedinstvo istorijskogpregnu}a prethodnih generacija,sa vizijom i te`wom dana{wegeneracije, da Srbija bude prih-va}ena i priznata kao ravno-pravna, demokratska i modernaevropska dràva.

Goran Krajnovi}, otpravnik poslova Ambasade Republike Srbije

04 Mostovi/



Danas kada je Srbija,nedavnom izbornom voqom svojih

gra|ana, ponovo i nedvosmisle-no, potvrdila svoj puni demo-kratski kapacitet i proevrop-sku orijentaciju, dràva seistovremeno suo~ava sa jednomod najdelikatnijih i najteìhetapa u svojoj novijoj istoriji.Odbrana dràvnog suverenite-ta i teritorijalnog integriteta,politi~kim i diplomatskim sre-dstvima i me|unarodno pravnimargumentima, predstavqaju zaSrbiju, kada je u pitawu re{a-vawe budu}eg statusa Kosova iMetohije, prioritetan ciq izadatak. Ovom zadatku, sa è-qom za pronalaèwem kompro-misnog i odrìvog re{ewa, bazi-ranog na uvaàvawu legitimnihinteresa dràve Srbije, Srpske

pravoslavne crkve, srpskezajednice i svih drugih nealban-

skih zajednica na Kosovu i Meto-hiji, a ne samo na uvaàvawuinteresa albanske zajednice, sanajve}om posve}eno{}u pris-tupile su sve dràvne i poli-ti~ke institucije i pojedinci uRepublici Srbiji. Istovremeno, dame i gospodo,Srbija ulaè evidentne naporeda kroz proces ja~awa demo-kratije, wenih institucija, ali ispremnosti da odgovori svojimme|unarodnim obavezama, ost-vari pretpostavke za brèuklawawe svih prepreka kojedanas stoje na putu wenog punogevropskog integrisawa, oli~e-nog u Evropskoj uniji, kao zajed-nici ravnopravnih evropskihnaroda.

Na tom putu, Srbija je dosada imala, a uvereni smo da }e

i ubudu}e imati, u RepubliciSloveniji, zna~ajnu podr{ku ipouzdanog partnera.

Veoma dobri i svestranorazvijeni odnosi izme|u Repu-blike Slovenije i RepublikeSrbije, kao i duboke veze imnogo puta, kroz istoriju, potv-r|eno prijateqstvo i solida-rnost izme|u dva naroda, najbo-qa su garancija da }e periodkoji je pred nama, uz novi na-predak u svim sferama bilater-alnih odnosa, svakako donetioptimalna re{ewa i za pitawakoja su preostala iz vremenaprestanka postojawa nekadazajedni~ke nam dràve.

Hvala vam na pa`wi.

Sa prijema u hotelu Lev

Mladi srpski muzi~ariGoran Krajnovi} sa pozdravnim govorom

Slovenski kulturni praznik

8. februar je slovenski kulturni praznik,dan, ko se poklonimo spominu najveŁ-jega slovenskega pesnika FrancetaPre�erna. 8. februar pa je tudi datum,ob katerem se poznavalci in ljubiteljikulture spomnijo vseh tistih, ki so vminulem letu uspe�no delovali napodroŁju kulture in ponesli slovesSlovenije v beli svet.

Dan smrti dr. Franceta Pre�erna je bilza Slovenski kulturni praznik pro-gla�en 1. februarja 1945, �e v Łasuvojne vihre. Ta simboliŁen naŁin je slo-venski narod na svojstven naŁin zaz-namoval tudi kot nacijo. Ko je Slo-venija leta 1991 postala neodvisnodr�ava, je dobila tudi himno, Pre�e-rnovo Zdravljico.

Zdravljico je pesnik France Pre�erenzlo�il okrog Martinovega leta 1844.Revolucionarnih idej se je tudi samdobro zavedel in vedel je, da bo imelte�ave z njeno objavo. Sam je takojŁrtal tretjo kitico, cenzor Fran Miklo�iŁpa �e Łetrto, zato Zdravljica ni bilauvr�Łena v Poezije, ki so iz�le z letni-co 1847. Pesem je prviŁ iz�la �ele 26.aprila 1848 v Kmetijskih in rokodelskihnovicah.

O Pre�ernu in njegovem delu

Pa povejmo �e malce veŁ o �ivljenjumo�a, ki je "kriv" za to, da je 8. febru-ar postal slovenski kulturni praznik.France Pre�eren se je rodil leta 1800bogati kmeŁki dru�ini, ki mu jeomogoŁila �olanje - najprej se je �olalpri stricu duhovniku, kasneje jeobiskoval ljudsko �olo v Ribnici, v Lju-bljani je konŁal gimnazijo in zakljuŁiltudi dva letnika tedanje pripravljalniceza univerzitetno �olanje. Izobra�evan-je je nadaljeval na Dunaju, kjer je�tudiral pravo. Ta odloŁitev ga je pri-peljala do spora s star�i, ki se nisomogli sprijazniti z dejstvom, da njihovsin ne bo nikoli duhovnik. Pre�eren je�tudij zakljuŁil leta 1828 in kmalunastopil prvo slu�bo pri ljubljanskemodvetniku Leopoldu Baumgartnerju.

Pre�ernov najbolj�i prijatelj

Najbolj�i prijatelj Franceta Pre�erna jebil Matija öp. Bil je prvi slovenskiestet, literarni kritik, zaŁetnik slove-nske literarne zgodovine, teorije in pri-merjalne knji�evnosti. Njegova velikaljubezen so bili jeziki, govoril jih je kar19. Prijateljstvo öpa in Pre�erna jebilo usodno za rast slovenske poezije.öp je Pre�erna polnil z estetiko, liter-aturo in s teorijami o pesni�tvu ter nje-gova dela vzdignil od preproste poez-ije na raven visokega romantiŁnegapesni�tva. öp bi bil brez Pre�e-rnovega prijateljstva le samoten inizredno naŁitan mislec, s Pre�ernompa je vstopil v najsvetlej�e trenutkedomaŁe zgodovine. Njuno prijateljstvoje konŁala öpova smrt - leta 1835 jeutonil, star 38 let. France Pre�eren jespomin nanj ohranil v pesmi SpominuMatije öpa in mu posvetil pesnitevKrst pri Savici.

NajveŁji nasprotnik

Najbolj znan nasprotnik FrancetaPre�erna je bil Jernej Kopitar - filozof,dramatik, zgodovinar in predvsemslavist. Kopitar je v slavistiŁnem svetupustil globoke sledi (napisal je prvo, vnem�kem jeziku pisano znanstvenoslovnico slovenskega jezika), najboljznan pa je po svojem sporu s Pre�e-rnom glede nadaljnjega razvoja slo-venskega jezika. Kopitar je �elel do-seŁi, da bi se slovenski jezik opiral na�ivo ljudsko govorico in ne na visokknji�ni jezik, za kar se je zavzemalPre�eren. Hkrati je �elel slovenskijezik oŁistiti vpliva nem�Łine. Trdil paje tudi, da slovniŁar ne sme postavljatizakonov jeziku, saj si jezik zakonepostavlja sam. Slavist naj le prouŁujejezik in o njem poroŁa.

France Pre�eren je umrl leta 1849 vKranju, zadol�en in osamljen. Po nje-govi smrti je menda kranjski duho-vnikukazal za�gati nekaj njegovih del -najverjetneje gostilni�ke in njimpodobne pesmi, ki so takrat veljale za

France Pre�eren

nespodobne. Leta 1852 so Pre�ernu,na pobudo Janeza Bleiweisa, v dana-�njem Pre�ernovem gaju postavilispomenik in nekaj let kasneje prepoz-nali tudi njegov pesni�ki talent.

KAM?

Ko brez miru okrog divjam,prijatlji pra�ajo me, kam?

Pra�Æjte raj’ oblak nebÆ,pra�Æjte raji val morjÆ,

kadar mogoŁni gospodardrvi jih semtertje vihar.

Oblak ne ve, in val ne kam, -kam nese me obup, ne znam.

Samo to znam, samo to vem,de pred obliŁje nje ne smem,

in de ni mesta vrh zemljØ,kjer bi pozabil to gorje!

06 Mostovi/ www.zsds.si


U posjeti kod GradonaŁelnika LjubljaneDelegacija Saveza srpskih dru�tava razgovarala sa gradnonaŁelnikom Ljubljane

Delegaciju Saveza srpskih dru�tava Slovenije koju je predvodioIlija Jankovi� predsjednik SSDS a u kojoj su pored njega bili jo�Drago Vojvodi� sekretar SSDS i Du�an Jovanovi� glavni urednikNovina srpskih Mostovi primio je gradonaŁelnik Ljubljane ZoranJankovi�. Prijem je bio u srijedu 24. januara 2007. u kabinetugradonaŁelnika. Na poŁetku razgovora, koji je bio otvoren isrdaŁan, predsjednik Ilija Jankovi� prvo je Łestitao Zoranu Janko-vi�u na izboru za gradonaŁelnika Ljubljane.

Zatim je u kratkim crtama predstavio rad, djelovanje i aktivnostiSaveza srpskih dru�tava Slovenije kao i aktivnosti i djelovanjedru�tava koja su uŁlanjena u SSDS. Istaknuti su aktivnosti i projek-ti koji se odvijaju na nivou Saveza i dru�tava a nagla�eni su i nekiproblemi sa kojima se suoŁavaju i dru�tva i Savez. Posebno je bilogovora o prostorskim problemima koji su prisutni u radu SSDS i urazgovoru se poku�alo na�i adekvatno rje�enje.

Aktivnost u vezi toga bi�e nastavljena i tra�i�e se mogu�nosti dase taj problem �to prije otkloni, a jedna od mogu�nosti je i ta da seproblem poku�a rije�iti zajedniŁki sa srpskim dru�tvima u Ljubljani.Predsjednik SSDS Ilija Jankovi� uruŁio je gradonaŁelniku skromanpoklon kao i jedan izvod Srpskih novina Mostovi koje je ovaj sasimpatijom primio i pregledao. Na kraju razgovora delegacija sezahvalila na toplom prijemu na koji je nai�la.



Iz aktivnosti Saveza srpskih dru{tava SlovenijeSavez srpskih dru{tava Slovenije ostvario zna~ajne rezultate

Razgovor je protekao u toploj atmosferi

Prva aktivnost u pro{loj 2006. godini vezana na akti-vnosti djelovawe Saveza srpskih dru{tava Slovenije bila jeizborna skup{tina koja je odràna 25. marta u Krawu. Naskup{tini je izabrano novo vo|stvo Saveza: predsjednik,podpredsjednici, izvr{ni odbor, nadzorni odbor i sud~asti. Na prvom sastanku konstituisan je izvr{ni odbor iizabran sekretar saveza i predsjednik nadzornog odbora.Konstatovani su zakqu~ci skup{tine i krenulo se u noveaktivnosti.

U aprilu i maju odràno je nekoliko sastanaka koordinaci-je saveza dru{tava etni~kih grupa koja djeluju u Slo-veniji.Zadatak i ciq te koordinacije, koja je kasnije preimenovanau Savez saveza, je rje{avawe pitawa veza-nih za etni~kegrupe u Sloveniji a prije svega rje{avawe statusanacionalne mawine. Smatramo da }emo sva pi-tawa vezanaza tu i sli~nu problematiku zajedni~ki lak{e rje{avati. UQubqani je u maju odràna izborna skup{tina Savezasaveza a predstavnik SSDS je podpredsjednik tenovonastale organizacije.

U vezi gore spomenutih kao i drugih aktualnih pitawavezanih za rad srpskih dru{tava, Saveza kao i svih drugihpitawa vezanih za ìvot i rad Srba u Sloveniji bilo jeprili~no dosta razgovora i razmjene mi{qewa sa pred-stavnicima Ambasada Srbije i Bosne i Hercegovine. O~eku-jemo da se sa tim aktivnostima nastavi i u ovoj godini. U vezistatusa Saveza obavqeni su razgovori i sa predstavnicimagrada Qubqane. O pitawu statusa i poloàju srpskeetni~ke zajednice u Sloveniji razgova-rano je i sa pred-stavnicima dràvnih organa Slovenije i za{titnikom qud-skih prava.

[to se ti~e prijavqenih projekata za sufinansirawe odstrane Ministarstva za kulturu Republike Slovenije, za

sufinansirawe su odobreni Novine srpske Mostovi, obnovainternet strana Saveza i kwièvno ve~e. Javni fond RS zakulturne djelatnosti za sufinansirawe odo-brio tri pro-jekta. Na Ministarstvo kulture Republike Srbije prijavqenje tako|e projekat Novine srpske Most-ovi i taj projekat jeodobren za sufinansirawe. Ovo je prilika da istaknemo dasu svi projekti koje finasiraju Ministarstva kultureRepublike Slovenije i Republike Srbije, kao i projekti kojesufinansira Javni fond RS za kulturne djelatnosti reali-zovani u skladu sa ugovori-ma koji su potpisani sa pomenu-tim institucijama. Tako|e èlim da iskoristim priliku daim se ispred SSDS iskreno zahvalim i o~ekujem jo{uspje{niju saradwu.

Od spomenutih projekata èlim da posebno istaknem novinena srpskom jeziku Mostovi" gdje smo uspjeli {tampati petbrojeva. Internet strana SSDS je po mome mi{qewu dostadobro i kvalitetno postavqena. Neki projekti, kao {to jeProslava 150-godi{wice ro|ewa Nikole Tesle i Kwièvnove~e realizovani su preko dru{tava Nikola Tesla izPostojne i Brdo iz Krawa, Posavsko kraji{ko posijelo uorganizaciji dru{tava Sloga iz Nove Gorice i Brdo izKrawa, a pod pokroviteqstvom Saveza.

Od realizovanih projekata moramo ista}i Sedmu smotrusrpskih folklornih grupa iz dru{tava koja su ~lanoviSaveza. U protekloj godini bio je prili~no zadovoqavaju}ibroj aktivnosti po dru{tvima i èlimo da se tako nastavi iu ovoj godini sa jo{ boqim rezultatima. O svim budu}imaktivnostima dru{tava i Saveza vi{e informacija bi}e nastranicama ovog na{eg i va{eg ~asopisa.

Ilija Jankovi}


08 Mostovi/

Prvi srpski ustavSretewski ustav iz 1835. bio je prvi jasan dokaz svesti prosve}enog dela srpskog naroda

da se vladala~ka samovoqa moè najboqe (za)ustaviti samo ustavom

Posle pobede Drugog srpskog ustankasva vlast je pre{la u ruke Milo{aObrenovi}a. Budu}i da je Srbija bilavazalna kneèvina u okviru turskecarevine, Porta je, pored kneèvskevlasti, ustanovila i jednu Narodnukancelariju koju je ~inilo 12 knezova.Ali, kao {to je svojom lukavo{}u oti-mao malo-pomalo vlast od Turaka,Milo{ je prili~no surovo potiskivao isvoje mogu}e konkurente u Srbiji.Godine 1830. Milo{ Obrenovi} je tu-rskim beratom potvr|en za naslednogkneza Srbije i, na zauzimawe Rusije, do-net je hati{erif kojim je Srbiji prizna-to pravo unutra{weg ure|ewa, uprave isudstva. U hati{erifu je, tako|e, pred-vi|en i jedan savet sa nepokretnim ~la-novima da bi se nekako zauzdala Milo-{eva neograni~ena vlast.

Tako je tridesetih godina XIX vekaSrbija imala tri ustavna ~inioca:Narodnu skup{tinu, Dràvni savet ikneza. Od wih samo je kneèva vlastbila i pravno i fakti~ki utvr|ena irazvijena, dok je Dràvni savet, tek unastajawu, vi{e li~io na oligarhijskonego na demokratsko telo. Pogotovo se oNarodnoj skup{tini nije moglo govoritikao o modernoj instituciji; ona je bilabez stvarne mo}i, jedno tradicionalnotelo koje se sastajalo po obi~ajnompravu. Knez je delio zakonodavnu iupravnu vlast sa savetom. U stvarnosti,knez je vladao neograni~eno, despotskii surovim metodama.

Okrutna vladavina

Za Milo{evu vladavinu vezano je mnogoanegdota i raznih svedo~anstava. Dodan-danas on je u se}awu naroda ostaolukav i spretan vladalac koji je znaoda nadmudri Turke u postepenom osva-jawu srpske samostalnosti. O wegovojtiraniji i bezakowu tako|e se zna, alije to nekako uvek potiskivano u drugiplan. Za istori~are vi{e nije sporno daje Milo{ bio nasilnik, nije po{tovaoni~ija prava, nasrtao je na ~ast ugled-nih qudi, otimao tu|u imovinu, bogatiose na {tetu naroda, ubijao je qude zakoje je pretpostavqao da su mu takmaciu vlasti. Pod wegovom vladom, kako ka-è Vuk Karaxi}, nikome nisu biliobezbe|eni ni ìvot, ni ~ast, ni imawe.Zato je narod, da bi se odbranio odsamovoqe, najvi{e traìo da se donesugra|anski i krivi~ni zakon. Knez jeobe}avao, ali ih nikada nije doneo.

Vuk je jo{ tvrdio (1832) da Milo{evomvladavinom "ama ba{ niko nije zadovo-qan sem wegova dva sina, a i oni da sumalo stariji moè biti da bi bilinezadovoqni kao makar ko drugi".Milo{eva okrutna vladavina izazvalaje nekoliko buna u narodu, ali ih je knezsve u krvi ugu{io ili lukavim obe-}awima sti{ao. Za ne{to vi{e od desetgodina zabeleène su bune PavlaCuki}a, Marka Todorovi}a Abdule,Stevana Dobrwca, Miloja Popovi}a\aka, \or|a ârapi}a. Knez je do{aoglave i samom Kara|or|u.Na sva narodna nezadovoqstva Milo{je bespogovorno odgovarao: "Jesam li jagospodar, zar ja ne mogu ~initi {taho}u?" Videv{i kako se pona{a gospo-dar i stare{ine oblasti i kneìna glo-bili su narod i surovo ka`wavalinevine qude. Prema mnogim svedo-~ewima, narod se u to vreme najvi{epla{io "preke smrti" i traìo je "da sevi{e ne se~e i da niko ne moè da budepogubqen bez svoje kneìne i Sku-p{tine".

Slobodoumni ustav

Prvi ozbiqniji narodni odgovor navladala~ku tiraniju odigrao se saMiletinom bunom 1833. koja je upravoplanula zbog ustavnog pitawa. U Kra-gujevac je, zajedno sa svojim stare-{inama, do{lo oko 5000 qudi koji senisu smirili dok im ustav nije obe}an.Po{to ovoga puta nije mogao da izvrdaobe}awe dato razgnevqenom narodu,Milo{ je pisawe ustava poverio Dimi-triju Davidovi}u, novinaru i svom save-tniku. Letopisci kaù da je Skup{tina

(danas bismo je nazvali ustavotvornomskup{tinom) otvorena 2. februara 1835.(po starom kalendaru) na kneèvojlivadi u Kragujevcu, i to sve~anom bese-dom kneza Milo{a. Poslanici iz svihokruga sa zadovoqstvom su pozdravilidono{ewe prvog ovakvog akta u Srbiji,koji je i u narodu i u pravnoj nauci poz-nat kao Sretewski ustav. Sutradan, 3.februara, Ustav je pro~itan i pro-gla{en na sve~an na~in, {to dokazuje daje i tada{wa vlast imala smisla zaceremonijalnost - bila je litija,crkveni barjaci, kneèva kowi~ka ipe{a~ka garda sa muzikom, svi poslani-ci, koji su se tada zvali deputati, knezsa porodicom, mitropolitom i vladika-ma, a uve~e je prire|en vatromet i pozo-ri{na predstava, tako da ovaj danmoèmo ra~unati i kao po~etak srpskogpozori{ta.

Prvi srpski ustav, koji je napisaoDimitrije Davidovi}, sa~iwen je pougledu na francusku konstituciju togadoba. U wemu je izvr{ena podela vlastina zakonodavnu, izvr{nu i sudsku.Zakonodavna i izvr{na vlast pripa-dale su knezu i Dràvnom savetu, a sud-ska nezavisnim sudovima. Postojalo je i{est ministarstava na ~ijem su ~elubili ~lanovi Dràvnog saveta. Zakonesu zajedni~ki donosili knez i Dràvnisavet po postupku koji je bio iscrpnopreciziran. Knez je mogao da odbijezakon, ali ako bi ga Savet tri putaponovio, vladalac je morao da ga prih-vati. Narodna skup{tina po ovom prvomustavu nije imala zakonodavnu vlast,ali je dobila takozvano buxetsko pra-vo, {to zna~i da porezi nisu mogli dabudu uvedeni bez wene saglasnosti,niti je dràva mogla da se zaduì. Ovaje novina bila vrlo va`na jer se upravoiz ovog prava i u Evropi razvio pred-stavni~ki sistem i parlamentarna vla-davina. Za Srbiju tog vremena to je bilamogu}nost da Skup{tina, ipak, doneklezauzda oligarhijsku mo} Saveta isamovoqu kneza i da tako me|u wimastvara neku ravnoteù.

Najzanimqiviji je bio onaj deo Ustavakoji govori o ustavnim pravima srpskih-gra|ana. Taj odeqak je i nosio takav na-slov: "Op{tenarodna prava Srbina".Ustavnim odredbama garantovana je jed-nakost pred zakonom, sloboda kretawai rada. Niko nije mogao da bude ka`wenako kazna nije predvi|ena zakonom. Ni-ko nije mogao da bude dràn u zatvoru

duè od tri dana, a da mu se ne saop{tizbog ~ega je zatvoren. ^lan 119Sretewskog ustava doslovno je glasio:"Imawe svakog Srbina, bilo kako mudrago, jest neprikosnoveno. Ko sepokusi samovoqno dirnuti u tu|e dobroi imawe ili prisvojiti ga ili okrwiti,onaj }e se smatrati za naru{iteqaop{te narodne bezbednosti, bio on komu drago i od kud mu drago". Ovaustavna odredba, naro~ito wen zavr{nideo, bila je jasna aluzija na despotskogkneza i samovoqne narodne stare{ine.

"Zarazitelna konstitucija"

Prvi srpski ustav je po svojim slo-bodoumnim idejama bio daleko iznadSrbije toga vremena, pogotovo u onakozaostaloj i neprosve}enoj sredini.Hroni~ari tvrde da ga je narod dobroprimio, a Novine Serbske su pisale daje knez Milo{ potpisao "sre}u Serbije".Jevrem Obrenovi} javqao je iz Beo-grada da se u inostranstvu dive slo-bodoumqu srpskog Ustava. To su, me|u-tim, bile samo nezvani~ne reakcije, azvani~ne vlasti susednih zemaqa, pre

svega Turske i Rusije, nisu mislile ta-ko. Kada je izaslanik kneza Milo{aMihailo German krajem februara odneoUstav u Carigrad, turski ministarinostranih poslova qutito je primetioda je to "zarazitelna konstitucija". Ru-ski poslanik u Carigradu Butewev bioje jo{ stroìji u oceni, optuùju}i Srbeda su napravili francusko-{vajcarskukonstituciju i da u Srbiji ima vigovaca.Bile su mu sumwive i boje na srpskojzastavi jer su iste kao i na francuskoj.U trenutku kada mu je German ponudio nauvid tekst Ustava, Butewev je kaooparen sko~io i uzviknuo: "Kako?Konstituciju! To ja ne}u da drìm ukancelariji!" I austrijski poslanik uCarigradu dao je svoj negativni sud oSretewskom ustavu. Knez Milo{, koji jedo tada tajio svoju zlovoqu premaUstavu, jedva je do~ekao ovo odbijawevelikih sila. Tako su ovoj slatkoj iluz-iji o slobodi u tada{woj Srbiji odbro-jani dani, pa je Ustav ukinut ve} 17.marta 1835. godine, samo mesec i po danaod dono{ewa. To je bio i kraj karijere DimitrijaDavidovi}a. Isteran iz slu`be, povu-

kao se u Smederevo gde je ubrzo i umro.

Posle dva veka

O Sretewskom ustavu se kod nas pisalodosta, ~esto i sa neumesnim prete-rivawima. Jedni su u wemu otkrivalipotvrdu za svoju tezu da je demokratijausa|ena u bi}e srpskog naroda, drugi sudokazivali da je Srbija jo{ onda bilapoliti~ki zrela i spremna da stane uzbok ostalim evropskim naprednim irazvijenim zemqama. Nesporno je daSretewski ustav nosi o~igledan znakuticaja liberalnih evropskih ideja,ali se on ne moè svesti samo na pukiodjek tu|ih tekovina na na{e prilike.Ovaj je akt pre svega prvi dokaz svestisrpskog naroda da se vladala~kasamovoqa moè najboqe (za)ustavitisamo ustavom. Otuda i poreklo na{e re-~i - ustav - i to u vreme kada su i mnogoja~i narodi jednostavno, jedni od dru-gih, preuzimali re~ konstitucija zaosnovni zakon zemqe.

Drago Vojvodi}

SRETEWE GOSPODWE

êtrdeset dana posle Boì}a, praznuje se praznik Sretewatj. Susreta. Na taj dan Crkva zavr{ava ciklus praznovawaBoì}nog ciklusa.

Sretewe je praznik posve}en uspomeni i duhovnomsagledawu doga|aja koji je opisan u drugoj glavi Jevan|eqapo Luki. Jevan|elist Luka govori o tome da su Josif iMarija, ~etrdeset dana po ro|ewu Isusa Hrista u Vitlejemu,u skladu sa tada{wim obi~ajima "doneli dete u Jerusalimda ga stave pred Gospoda, kao {to je napisano u zakonuGospodwem, da se svako dete mu{ko koje najpre otvorimatericu posveti Gospodu" (Luka 2,22-23).

"I, gle, be{e u Jerusalimu ~ovek po imenu Simeon i taj ~ovekbe{e pravedan i poboàn, koji ~eka{e utehu Izraiqevu, iDuh Sveti be{e na wemu. I wemu be{e Duh Sveti otkrio dane}e videti smrti dok ne vidi Hrista Gospodwega. I Duhomvo|en do|e u hram; i kad uneso{e dete Isusa da izvr{e nawemu ono {to je uobi~ajeno po Zakonu.

I on ga uze u ruke svoje i blagoslovi Boga i re~e: Sadaotpu{ta{š s mirom slugu svojega, Gospode, po re~i svojoj, jervide{e o~i moje spasewe Tvoje, koje si ugotovio pred licemsviju naroda. Svetlost, da prosve}uje neznabo{ce, i slavunaroda Tvoga Izraiqa.

A Josif i mati Wegova (Isusova) ~u|ahu se tome {to se govo-ra{e za Wega. I blagoslovi ih Simeon, i re~e Mariji, materiWegovoj: Gle, Ovaj leì da mnoge obori i podigne u Izraiqu,i da bude znak protiv koga }e se govoriti. A i tebi samojprobo{}e ma~ du{u, da se otkriju pomisli mnogih srca."(Luka 2,25-34)



TTraèwe vlastitog raèwe vlastitog

identitetaidentitetaPojam identiteta

Uzimaju}i u obzir ~iwenicu da je ~ovjeki personalno i socijalno bi}e, pojamidentiteta povezan je sa pitawem oodnosu individue i dru{tva. Smatra seda individua i dru{tvo nisu supro-stavqeni kao dio i cjelina, ve} suhomologni elementi su{tine ~ovjeka. S obzirom da je princip razlike jednaod bitnih odrednica identiteta, va`noje podsjetiti da je svaki ~ovjek u izvjes-nom smislu kao svi drugi qudi (pri-marni identitet kao humanitet), da jesvaki ~ovjek kao neki drugi qudi(socio-kulturni identitet) i da je kaonijedan drugi ~ovjek (samoidenti-fikacija).

Za nas je veoma vaàn kulturni iden-titet kao osoben kvalitet vrijednosnogsistema svakog dru{tva koje treba dabude otvoreno za me|usobno proì-mawe sopstvenih kulturnih tokova, alii da u kulturnom pluralizmu na ravno-pravnoj osnovi dolazi do interakcijekultura raznih dru{tava. Ovo navodi-mo i zbog toga {to individualni kul-turni identitet moèmo shvatiti kaona~in ~ovjekovog svakodnevnog repro-dukovawa, a ukupnost takvih reproduk-cija kao na~in reprodukovawa dru{tva.

Rije~ identitet na}i}emo danas u svimsvejtskim jezicima, ona je latinskogporijekla i weno osnovno zna~ewe je upojmu ponavqawa istog. Osnovno odre-|ewe identiteta obuhvata one osnovnekulturolo{ke, istorijske, socijalne,lingvisti~ke i dru{tvene karakteris-tike koje oli~avaju i ozna~avaju pri-padawe odre|enoj zajednici, profesiji,polu ili politi~koj grupaciji. Zatomoèmo govoriti o postojawu raznihoblika identiteta (rasni, polni, pro-fesionalni, kulturolo{ki, politi~kii nacionalni).

Identitet tako ozna~ava u svojoj bitipripadnost nekoj grupi, profesiji, rasi,politi~kom pokretu i organizaciji.

Identitet u stvari sluì kao nekavrsta orijentira u dru{tvenoj, socijal-noj i politi~koj organizaciji dru{tva.On ima i svoju posebnu individualnu di-namiku i razvoj, i zato je od posebneva`nosti za sagledavawe uloge kojupojedinac ostvaruje u dru{tvu.

Identitet nije jednom i kona~no dat,iako se elementi identiteta javqajuve} samim ~ovjekovim ulaskom u organi-zovanu zajednicu. Jezik, istorija,tradicija, kultura i nacionalna pri-padnost, sve su to osnovni elementikoje ~ovjek usvaja kao svojevrsne kon-stante identiteta. Identitet nijestati~na kategorija ve} se mijewa u zav-isnosti od razli~itih dru{tvenih,istorijskih, civilizacijskih i kulturo-lo{kih okolnosti i prilika. Moè se spuno osnova govoriti o nastanku novihidentiteta, transformaciji postoje}ihi kona~no obnovu starih ve} ofor-mqenih identiteta. Kad god ~ovjek se-bi postavqa pitawe o svom poloàju udru{tvu i smislu svog postojawa on i uisto vrijeme postavqa i pitawe o svomidentitetu. Kriza dru{tva i po~iwekao kriza identiteta.

Svaki aspekt ~ovjekovog ìvota pra}enje i odgovaraju}im osje}awem i svije{}uo wegovom kulturnom, dru{tvenom iduhovnom postojawu. Sloènost togpostojawa ogleda se kako u isticawurazlike od drugih, tako i u te`wi da sesa wima uspostavqa komunikacija iostvaruje zajedni{tvo. Svijest o pripadawu svojoj, podrazume-va i svijest o razlikovawu od drugihzajednica. U tom smislu je i potrebanodgovaraju}i pristup poimawu i odre-|ewu identiteta kao kompleksneodrednice ~ovjekovog individulnog ikolektivnog postojawa. Ukazivawe nabitne aspekte te sloènosti u okvirudinami~kog modela ~ini se posebno zna-~ajnim za pristup rje{avawu problemaidentiteta multietni~kog i vi{ena-cionalnog slovena~kog kulturnog pros-tora.

Budu}i da je ìvot svake zajedniceodre|en wenim odnosom sa drugim zaje-dnicama, u tim relacijama ona i potv-r|uje svoj identitet.

Traèwe vlastitog identiteta

Traèwe vlastitog identiteta nijestvar samo pojedinca ili neke grupe,nego je to, u odre|enim istorijskim tre-nucima problem cjelokupnog jednog nar-oda. Mi Srbi upravo smo jedan od tihnaroda.

Istorijske ~iwenice nam govore da smou svojoj, slobodno moèmo re}i burnojpro{losti, preìvqavali mnoge tra-ume a i dan-danas nalazimo se u veomanezavidnoj situaciji, barem {to se ti~ena{eg opstanka, razvoja, afirmacije,integracije, itd. Na{a pro{lost i na{aistorija nisu zanemarqive, dovoqnonam govore {ta smo sve preìvjeli,kako smo prolazili kroz razna dru-{tvena, politi~ka, ekonomska i duhov-na previrawa od sredweg vijeka dodana{wih dana.

Vlastiti identitet i duhovna mo}, sig-urno su zna~ajni ~inioci formulisawajednog naroda, a u tom sklopu i pojedi-naca koji ~ine taj narod, ali ne kaoaritmeti~ki zbir, nego cjelokupnostodnosa u jednom dru{tvu i narodu. Ubliskoj pro{losti, zbog uzroka koji sumnogima znani, ~esto nismo znali gdjespadamo, u koju kategoriju da se svrsta-mo, radije smo bili sve drugo, samo neono {to stvarno jesmo. Na{ duhovniìvot bio je takav da uop{te nismomogli govoriti o bilo kakvom duhovnomìvotu, a jo{ mawe o nekakvom duho-vnom preobraàju. Tome su krive idru{tvene prilike koje su nas okru-ìvale i koje su uslovqavale na{cjelokupni ìvot pa i duhovni, za {tosmo djelimi~no i sami krivi, jer smo seponekada bojali i sami sebe. Ponekadaje bilo teè re}i da si Srbin u Srbijinego u drugim dijelovima biv{e SFRJ.Za{to je moralo biti tako, svako



pripada ili odre|enoj grupi ili narodui ne treba se toga stidjeti. Stotine god-ina ìvota pod tu|inskom vla{}u nijemoglo ostati bez posqedica na izgra-|ivawu mentaliteta, karaktera i svi-jesti o duhovnom jedinstvu na{eg naro-da.

Obezglavqen jo{ u sredwem vijeku, srp-ski narod do danas nije uspio da sepopravi, da uspostavi ravnoteù u sop-stvenom dru{tvu i da stekne istinskuelitu koja bi mu imponovala i koja bibila u stawu da mu se u svim vitalnimnacionalnim i duhovnim interesimanametne kao tuma~ i predvodnik wegov-ih te`wi i ciqeva.

Upravo zbog tog razloga, {to nemamodru{tvenu elitu, mislim pri tome nasve Srbe, pa i na Srbe koji ìve u Slo-veniji, nemamo jedinstvena nacionalnamjerila, kakva imaju drugi narodi, anaro~ito zapadnoevropski. Zbog togasmo sve i sva{ta, jednim dijelom smoSrbi, pa smo bili i Jugosloveni, zatimsmo internacionalisti i kosmopoliti,republikanci i monarhisti, teisti iateisti, i tako redom.

Tako nejedinstveni, mi nikome nismouzor, nemamo privla~ne snage ni otpo-rnosti, i zbog toga smo lak{e asimilo-vani. Raskinuli smo sa stvarnim vrijed-nostima, gra|enim na istoriji, kulturi,religiji, tradiciji, i na taj na~in poki-dali dotad postoje}e integrativnespone srpskog naroda, {to je dovelo dowegovog duhovnog rasula.

U velikoj mjeri izgubili smo nacionalniidentitet, izgubili smo vrijednosnekriterije, duhovno razbijeni mi danasne znamo {ta ho}emo i {ta moèmo.Jedan od uzroka za to je u u pro{lostinesre}ni raskol izme|u Srpske pra-voslavne crkve i srpske inteligencije,{to nadamo se predstavqa pro{lost inadamo se da }e do}i do ve}eg jedinstvaizme|u ta dva veoma bitna ~inioca.

Ne govore}i ovdje o ulozi Srpskepravoslavne crkve, kao vjerske institu-cije, nego treba da istaknemo wenudosada{wu, mo`da ~ak i ve}u ulogu,moramo napomenuti, da je vijekovimabila vodiqa srpskog naroda, da pred-stavqa vijekovni i nepomjerivi stoèrjedinstva srpskog naroda, koji ne moèbiti ugroèn nikakvim politi~kim iovozemaqskim promjenama.

Upravo iz tih razloga ne smijemo nidanas zanemariti ulogu SPC, bilo dasmo vjernici ili ne, jer upravo je SPCdosta u~inila {to se ti~e nas Srba, pa inas koji ìvimo u Sloveniji, postajemosvjesni svog porijekla i svoje vje-re,polako, ali sigurno pronalazimo svojidentitet.

Dolazak sve ve}eg broja qudi u Crkvu,ne zna~i samo da se pove}ao broj vjerni-ka, nego mo`da i ne{to drugo, tako|eveoma va`no, a to je da qudi polakopronalaze sebe, da dolazi do izraàjawihova voqa i htewe da se barem malou~vrsti jedinstvo srpskog naroda napodru~ju gdje ìve.

U prilog tome ide i sve ve}e prisustvomladih qudi, pogotovo onih koji suro|eni u Sloveniji, {to nam govori otome da ti mladi qudi znaju ko su i {tasu. Da li su to vjernici ili ne, mi neznamo, ali mislim da u situaciji raznihdru{tvenih previrawa mladi èle naneki na~in prona}i duhovni smisao ì-vota, napeti sa ne ba{ pogodnom svakod-nevnicom èle prona}i izlaz iz}orsokaka, ista}i svoj identitet isvoju nacionalnu pripadnost i pokazatiduhovnu voqu.

Mnogi ne èle ista}i svoj identitet isvoju nacionalnu pripadnost, {to zbogstraha od eventualnih neugodnosti, avi{e zbog svog mi{qewa, svojih stavovai ve} odavno prevazi|enih ideja, zabo-ravqaju}i pri tome moralne i eti~kenorme i kvalitete svakog ~ovjeka, pa inaroda u cjelini. Li~no mislim da iska-zivawe svog nacionalnog identitetanije i ne bi smio biti problem, ako smolojalni do dràve u kojoj ìvimo.

Na taj na~in postajemo odani i svom nar-odu i dràvi u kojoj ìvimo, ~uvamo i{irimo tradiciju vlastitog naroda,razvijamo wegovu kulturu i obi~aje,ja~amo wegovo jedinstvo ne ulaze}i uspor sa pripadnicima drugih naroda iwihove kulture.

Kao {to je ve} spomenuto, osnovni~inioc nacionalne identifikacijeupravo je sam pojedinac, a u tome mu mo-ra pomo}i srpska inteligencija u

Republici Sloveniji, po{to se ovonajvi{e odnosi na Srbe iz Slovenije.Isto tako veliki doprinos daje, a moraiu budu}e davati, Srpska pravoslavna crkva, a ne smijemo zaboraviti ni na{a,srpska dru{tva koja postoje u svimve}im centrima.

Nadajmo se, da imamo dovoqno snage ivoqe, da svi zajedno produbqujemosvoje nacionalno bi}e. Mo`da su tiproblemi izraèniji kod onih koji suro|eni u Sloveniji, ali toga nisu imunini oni koji su se doselili iz drugih kra-jeva.

Ako za prvu kategoriju qudi donekleimamo opravdawa, to se ne bi moglore}i za druge. Kod prvih je uzrok u tomeda niko nije bio u stawu da ih usmjeri,da ih pou~i o wihovom porijeklu i pri-padnosti, tako da niti znaju jezik naro-da kojem stvarno pripadaju, niti znajuda su pripadnici tog naroda.

Veliku ulogu kod wihovog preobraàjai saznawa o nacionalnoj pripadnostimoraju odigrati wihovi roditeqi.Mo`da su u nekoj mjeri ve}i problemikod onih koji su se doselili u Slove-niju, oni su vjerovatno vi{e optere}enipro{lo{}u i ideologijom iz pro{lihvremena.

Nacionalni identitet, izraàvawevlastite kulture, tradicije, obi~aja,jedinstvo i integracija Srba u Slo-veniji ne mogu nikome nanijeti {tetu, amogu mnogo pomo}i samim Srbima, a istotako i na boga}ewu slovena~kog kul-turnog prostora i razvoju multikultur-alnosti. Na{ identitet je na{e ,,ja'' i neodri~imo se svoga identiteta i svoga,,ja'' i svega onoga {to je na{e, zaje-dni~ko.

Du{an Jovanovi}



@ene junaci

U na{em narodu su solunci sinonim zapredane rodoqube, postojane stradal-nike i hrabre ratnike. Drugim rije-~ima, to su proslavqeni veterani na-{eg slobodarstva. U tome, naravno, ni-su zaostajale ni ène-solunci, a me|uwima se naro~ito isti~u one o kojima }ebiti rije~i u nastavku ovog ~lanka.

Od kojih ruà, i kojih rije~i, isplestivijenac slave i zahvalnosti plemenitoji odva`noj, sr~anoj i mudroj èni srp-skoj, koja svoga oca, muà, brata, sinajedinca isprati na bojno poqe cvije}emi odu{evqewem? Ta èna Srpkiwa, gov-orila je da je otaxbina pre~a od ìvota!

Qubav svoju materinsku podredila jequbavi prema otaxbini. Znala je dasamo sre}na Srpkiwa, u slobodnoj ze-mqi, moè da bude sre}na majka. Pri-nosila je na oltar otaxbine i sebe i po-rod svoj. ûvala je ogwi{te svoje iobraz svoj kao {to se ~uvaju najve}esvetiwe. Obra|ivala je wive i sku-pqala plodove muke svoje: orala, sija-la, èla da bi neja~ svoju ishranila, dabi ratnicima ponude slala.

Ramena svoja podmetala kako bi pripo-mogla vojnicima da na planinske visoveizguraju topove, pa s neizmjernom odva-`no{}u oslu{kivala wihovu grmqav-inu. Poput Kosovke djevojke wegovala jerawenike svoje, ali i rawenike nepri-jateqske vojske jer su joj tako nalagalidu{a i materinsko srce: pomo}i nevo-qnima, olak{ati im patwe.

Gledala kako joj djecu nabijaju nabajonet i ku}a nestaje u plamenu. Oda-zivala se, bez poziva, da brani rodnugrudu. U~ila kako se bomba baca ipu{kom obara neprijateq roda svog.I{la na bajonet. Prsa u prsa. Wena mo-litva i wena hrabrost, wena tu`balicai wena pjesma, wena tuga i wena radostdopuna su na{ih gusala. Iz te neizbro-jive vojske milosr|a i odva`nosti izd-vojili smo nekoliko junakiwa koje su se,s pu{kom i bombom u ruci borile za slo-bodu i nezavisnost svoje otaxbine.

Milunka Savi}, tiha i neustra{iva,ro|ena 1888. godine u selu Koprivnicikod Ra{ke, borila se kao dobrovoqac uBalkanskim ratovima 1912. i 1913.godine. U dobrovoqa~ku jedinicu je pri-mqena zahvaquju}i lukavstvu - odse-kav{i kosu, staviv{i {ajka~u i preo-

bu~ena u mu{karca. U sastavu Drinskedivizije je, izme|u ostalog, u~estvo-vala u borbama oko opsjednutog Skadra(zauzet 22. aprila 1913. godine) i uBregalni~koj bici (30. juna do 8. jula1913. godine). Na Bregalnici je dobilakaplarski ~in i prvu medaqu za hra-brost. No tu je rawena i u bolnici jeotkriveno da je - èna. U Prvom svjet-skom ratu se Milunka Savi} naro~itoistakla kao bomba{ u Kolubarskojbici. Tu je, za vi{estruko herojstvo,dobila Kara|or|evu zvezdu sa ma~e-vima.

Premda je prilikom povla~ewa srpskevojske 1915. godine te{ko rawena, ona je,prenijeta kroz Albaniju, dospjela naKrf i, posle lije~ewa i oporavka uBizerti, ponovo staje u prve borbeneredove srpske vojske, u kojoj se i danasisti~e hrabro{}u. U bici na Crnoj recizarobila je 23 bugarska vojnika...Dobila je mnoga, i najvi{a, odlikovawa,me|u kojima i dva Francuska ordenaLegije ~asti i medaqu "Milo{ Obili}".Umrla je u Beogradu 5. oktobra 1973.godine, zapostavqena, kao i svi solun-ci. Ali wenu legendu ne moè ni{ta dazatamni.

Sofija Jovanovi}, maturantkiwa izBeograda proslavila se u odbranirodnog grada u oktobru 1915. godine,kada su austro-ugarske i wema~ke trupetopovima i na bajonet osvajale metar pometar srpske prestonice. Bila je junak ina Solunskom frontu.

Jelena [auli}, k}er crnogorskogsve{tenika iz @abqaka, djevoj~e od{esnaest godina, ne stiè da se pri-druì srpskim vojnicima na Solunskomfrontu, ali se lati pu{ke na doma}emrazboji{tu. Bila je komita: strah i tre-pet za neprijateqa. Stiè, u borbenomzanosu, da se pridruì topli~kimustanicoma 1917. godine. Posmrtno jeodlikovana Kara|or|evom zvezdom sma~evima.

Milunka Savi}

Sofija Jovanovi}

Jelena [auli}



Antonija Javornik, gimnazijalka izMaribora, borila se u srpskoj vojscikao Natalija Bjelajac. Svjedok je iu~esnik u najsudbonosnijim godinamasrpskog naroda. Ova Slovenka je sla-vom ovjen~ana: nosilac je Kara|or|evezvezde s ma~evima i mnogih drugihodlikovawa.

Milosava Perunovi}, gimnazijalka izNik{i}a. Neprijateq je drhtao od wenepu{ke. Dvije godine borila se sacrnogorskim komitama protiv okupato-ra. O wenom juna{tvu su i pjesme ispje-vane.

Flora Sands, Engleskiwa, dobrovoqacu srpskoj vojsci, odva`na i plemenitaèna. Istakla se u mnogim bojevima.Stekla je ~in po~asnog kapetana srpskevojske. I danas, poslije toliko deceni-ja, s po{tovawem se izgovara weno ime.

Lenka Rabasovi} iz sela Bioske kodUìca dvije godine se kao komita tuklasa okupatorskim vojnicima na planiniTari. Izmakla je svim potjerama i zas-jedama. Rawena je u jednoj qutoj bici.Oslobo|ewe je do~ekala sa pu{kom uruci.

Proslavqeni ku~ki junak, medunskiObili}, vojvoda Marko Miqanov, nijeimao mu{kog poroda, ali wegova krv ni-je usahnula u ìlama wegove ènskedjece. U Milici, k}eri wegovoj, na dan objave rata, uzavrela o~eva krv i ona, upoodmaklim godinama, kad se i mu{kiosloba|aju vojske, pohita na rati{te.

Qubica âkarevi}, u~iteqica izUìca, bila je prvi vijesnik porobqeneSrbije na Solunskom frontu. Poslijedvadeset sedam dana "hoda po mukama"-kroz spaqena sela, izbjegavaju}i svezasjede na putu - stigla je na front iispri~ala vojnicima o zlo~inima okupa-tora. U~estvovala je u pobjedonosnomjuri{u u porobqenu otaxbinu.

Vasilija Vukoti}, k}er serdara JankaVukoti}a, u ~uvenoj Mojkova~koj bici,kada je {ti}ena odstupnica iznemoglojsrpskoj vojsci, ona je bila ordonanssvome ocu. Krasile su je odva`nost iplemenitost. @ivjela je povu~eno iusamqena u Beogradu. Umrla je 1977.godine i sahrawena u grobnici svogaoca, serdara Janka Vukoti}a.

Du{an Jovanovi}

Antonija Javornik

Milosava Perunovi}Milica Miqanov

Lenka Rabasovi}

Qubica âkarevi}

Vasilija Vukoti}



SSSS VVVV EEEE TTTT IIII LLLL UUUU KKKK AAAA -- LLLL UUUU ^̂̂̂IIII NNNN DDDD AAAA NNNNSLAVA S.K.H.D. "DESANKA MAKSIMOVI]" CEQE

Na zadwem sastanku UO-a dru{tva odlu~eno je da iove godine slavimo krsnu slavu na{eg dru{tvaLu~indan. Tada je dogovoreno, da }e se oko organi-zacije i pripreme za slavu angaòvati: \uri-caTe{anovi} - predsednik dru{tva, Ana Vovk -sekretar dru{tva te aktivniji ~lanovi dru{tvaDimitrije Markovi}, Igor Miti}, Slobodan Ko-zlina, Ilija Ubovi} i Milan Ruì} . Na slavu smopozvali sve aktivne ~lanove dru{tva i ~lanovewihovih porodica. Od gostiju smo pozvali: pred-stavnika Ambasade R. Srbije u Sloveniji, predsed-nika SSD Slovenije, predstavnike srpskih dru-{tava u Sloveniji, sve{tenika ceqske SPC i ne-koliko sponzora.

Novac za nabavku hrane i pi}a prikupqen je odnekolicine aktivnijih ~lanova dr{tva. Novca zaslavu najvi{e su prispevali Ana Vovk i \uricaTe{anovi}, koji je ujedno bio i doma}in slave. Ne-koliko èna od ~lanova dru{tva, kod ku}e je pri-premilo i na slavu donelo nekoliko vrsta jela islatki{a.

Na slavu su nam, od pozvanih gostiju, do{li draginam gosti: Goran Krajnovi}, otpravnik poslovaAmbasade Republike Srbije u Qubqani, IlijaJankovi}, predsednik Saveza srpskih dru{tavaSlovenije, predstavnici srpskih dru{tava "Slo-ga" iz Nove Gorice, "Nikola Tesla" iz Postojne i"Dru{tva Srpska zajednica" iz Qubqane te spon-zor, Radomir Stankovi}. @ao nam je da na slavinije prisustvovalo vi{e pozvanih gostiju.

Slavski ceremonijal, po ustaqenim srpskimobi~ajima, (lomqewe slavskog kola~a, ~itawe uslavu i ostalo), izveo je doma}in slave gospodin\urica Te{anovi} uz pomo} gospo|e Ane Vovk. Po-sle obavqenog slavskog ceremonijala prisutne susrda~no pozdravili i slavu ~estitali Goran Kra-jnovi} ispred Ambasade Republike Srbije i IlijaJankovi} ispred Saveza srpskih dru{tavaSlovenije. Slavu su nam ~estitali i ostali pri-sutni gosti.

Nakon toga, uz izobiqe i}a i pi}a na postavqenojtrpezi i vrednu poslugu aktivista dru{tva: SaveKoji}a, Alenke \or|evi}, Ane Vovk, SlobodanaKozline, Ilije Ubovi}a, nastavqeno je pravodruèwe i zabava prisutnih, do kasnih ve~erwihsati, gde se dosta pevalo i zaigralo. Upravniodbor se zahvaquje svim u~esnicima koji su sesngaòvali oko organizacije i sponzorisawa slavedru{tva gde posebno isti~emo za sufinancirawe:Anu Vovk, \uricu Te{anovi}a, dr Stevana\or|evi}a i sponzora Radomira Stankovi}a a zanesebi~no zalagawe tokom sluèwa gostiju: SavuKoji}a, Alenku \or|evi}, Slobodana Kozlinu,Iliju Ubovi}a i druge.

Dimitrije-Di{a Markovi}



GOSTGOSTOVOVANJE DECE ANJE DECE IZ SRBIJE U CELJUIZ SRBIJE U CELJU

Ambasador Republike Slovenije u Republici Srbiji Miro-slav Luci, inicirao je posetu ve�e grupe dece - osmo-godi�njaka Republici Sloveniji, o tro�ku slovenaŁkeAmbasade odnosno dr�ave Slovenije. ëtrdest osmorodece i dvojica vo�a puta sa podruŁja op�tina ZajeŁar iMedve�a, boravili su u Sloveniji od 03.11. do 06.11.2006.godine. Tokom boravka posetili su slede�a mesta saokolinama: Ptuj, (rodno mesto slovenaŁkog ambasadorau Srbiji), Celje i Ljubljanu. Doma�ini su deci u svojimgradovima, pored ostalog, pokazali kulturne i prirodneznamenitosti njihovih gradova sa okolinom. äk su ih,svojim prijemima, udostojili i gradonaŁelnici dotiŁnihgradova, �to je za svaku pohvalu.

Deca su u Celje stigla autobusom, dana o4.11.2006.godine oko 10,00 Łasova. DoŁekala ih je, i u ime preds-ednika op�tine primila, predstavnica op�tine CeljeBarbara Bo�njak jer je predsednik op�tine Bojan �rot, uto vreme, bio slu�beno odsutan iz Celja.

Po preporuci odpravnika Ambasade R. Srbije u Sloveniji,Gorana Krajinovi�a, prijemu dece u Celju ukljuŁili su se ipredstavnici S.K.H.D. "Desanka Maksimovi�" Celje Naosnovu dogovora sa predsednikom dru�tva —uricomTe�anovi�em, u prijemu dece iz dru�tva uŁestvovali su:Mihailo Li�anin, Dimitrije Markovi�, Milan Ru�i� i CvijetinBlagojevi�. Mihailo Li�anin, (KraljevŁanin), je vo�alikovne galerije mladih u Celju, (poznate i van granicaSlovenije), primio je decu u svojoj galeriji gde su ih, porednjega, pozdravili i za�eleli prijatan boravak u Kne�evommestu Barbara Bo�njak i Dimitrije Markovi�, (LozniŁanin).Markovi� je decu ukratko upoznao sa istorijatom SKHDte bitnim aktivnostima dru�tva.

Nakon razgledanja izlo�enih crte�a dece sa Kozjanskog,starosti od 1 do 6 goodina, deca su u galeriji poŁa��enabogatom zakuskom od doma�ih specijaliteta sa podruŁjaKozjanskog.

Zakusku je pripremio Mihailo Li�anin sa svojom pomo�ni-com, gospo�icom Larom. U galeriji je decu dru�tvo Łasti-lo sa po jednom Łokoladom koju im je razdelio MilanRu�i�, (äŁanin).

Iz galerije, predstavnici op�tine Celje sa vodiŁem odvelisu decu na Celjski grad odakle su deca imala priliku davide prekrasnu panoramu Celja i okoline. Sa celjskoggrada decu su, autobuusom, odvezli u Logarsku dolinu,Łime im je omogu�eno razledanje divnih predela donje igornje Savinjske i Logarsku dolinu, turistiŁki biserSlovenije. Iz Logarske su se vratili uveŁe. U Celju supreno�ili u �aŁkom domu. Iz Celja su dana 05.11.2006.godine odputovali u Ljubljanu gde im je tako�e pripreml-jen doŁek po sliŁnom scenariju.

Iz razgovora sa vo�ama puta gostuju�e dece doznaosam, da su od njih Łetrdesetosmoro samo njih dvoje, preovog putovanja boravilo izvan granica Srbije.

Zato je ovaj gest slovenaŁkog ambasadora u Srbiji, LuciMiroslava, pored ogromnog doprinosa produbljivanju pri-jateljskih odnosa Slovenije i Srbije i human, radi Łega muse, u ime pripadnika srpskog naroda �ive�eg u Sloveniji iu liŁno ime srdaŁno zahvaljujemo. Istovremeno hvala svojtrojici gradonaŁenika, doma�inima deci, i ostalima koji suse anga�ovali oko doŁeka i prijema srpske dece u nji-hovima mestima - gradovima.

Dimitrije-Di�a Markovi�



Slovenci nikada ne�e zaboraviti da suih Srbi 1941 primili otvorenog srca

Dr. Stanko Lipov�ek, glavni sve�tenik mariborske katedrale: "Bio sam u zagrljaju patrijarha Atanagore"

Povodom ovogodi�njih pravoslavnihpraznika razgovarali smo sa Dr Sta-nkom Lipov�ekom, glavnim sve�te-nikom mariborske Katedrale o sarad-nji sa srpskom pravoslavnom crkvom io odnosu MariborŁana do slovenaŁkihdr�avljana srpskog porekla.

Dr. Stanko Lipov�ek:" Raduje me da se sve vi�e u novijevreme ostvaruju reŁi Isusa Hristusa daje sve bolje kad se me�usobno po�tu-jemo i volimo, da smo prijatelji i sarad-nici. Mogu da ka�em da ve� vekovimapostoje dobri odnosi izme�u Pravo-slavne i KatoliŁke crkve. Posebno akose setimo, a to najbolje znaju starijiSlovenci, strahota Drugog svetskograta kada su na�a bra�a Srbi primilina�e prognane Slovence koje suNemci proterali u Srbiju. Ja sam imaoro�ake sa malom decom koji su ratnedane proveli u Kragujevcu gde su ihSrbi oberuŁke primili. Tamo su mirnopre�iveli ratne dane i vratili se �ivi izdravi u Sloveniju. To su nezaboravnidoga�aji i Slovenci nikada ne�emozaboraviti da je na�im ljudima Srbijapru�ila ruku tada kada nam je bilonajte�e. Zato je potrebno da se zbogtakvih doga�aja volimo i po�tujemokao bra�a a na to nas poziva i zajed-niŁki Bog u �elji za odlazak u bo�jekraljevstvo.U Mariboru su Nemci sru�ili Pravosla-

vnu crkvu 1941. godine i pravoslavn-im vernicima je bilo te�ko jer nisu imaligde da se sastaju. Moram da ka�emda je KatoliŁka crkva celo to vremepomagala pravoslavnim vernicimanude�i im svoje prostorije za njihovepotrebe, za bogoslu�enje. Pomagali

smo pravoslavnojbra�i i to tako dasmo im prvo nudilievangel iŁanskucrkvu a zatim kato-liŁku. Naravno daje pro�le godine zapravoslavne verni-ke u Mariboru bilonajveselije jer smoomogu�ili srpskojbra�i da su kupililepu i velelepnuzgradu u kojoj �enapraviti svojuPravoslavnu crkvui lep duhovni cen-tar gde �e srpski

vernici vr�iti svoje duhovno posla-nstvo. Mi smo i ranijih godina jo� upro�lom sistemusara�ivali sa vrhomSrpske pravosla-vne crkve. Bili smopovezani na aka-demskoj ravni. I�lismo na zajedniŁkesastanke na Teo-lo�ki fakultet u Be-ogradu gde smovodili struŁne raz-govore sa Łelnici-ma Srpske pravo-slavne crkve. Tako-�e u Mariboru smobili povezani sapravoslavnim ver-nicima. MariborskiMitropolit Dr Franc Kramberger je 30.novembra 2006. u Mariborskoj Kate-drali primio zvaniŁno Mitropolita Za-grebaŁko-Ljubljanskog i cele Italije G.Jovana. To je bilo prvi put. Istorija nijezabele�ila doga�aj da bi PravoslavniMitropolit zvaniŁno prisustvovao ka-toliŁkom bogoslu�enju. To je bio veliki

doga�aj za na�e dve bratske crkve.ZnaŁi ipak se ne�to premiŁe u pozi-tivnom smislu. Sada kada mi katoliŁkivernici imamo ure�ene svoje crkve iprostorije moramo da pomognemona�oj pravoslavnoj bra�i da i oni do�udo svojih prostorija i da podignu novicrkveni hram.To je deo saradnje na�ihcrkvenih velikodostojnika koje je jo�bolje od susreta Pape Benedikta XVIsa carigradskim patrijarhom Vartolo-mejom, koje se pro�le godine dogodi-lo u Carigradu. Jo� bolji �e biti odnosiposle Tre�ih evropskih susreta kato-liŁkih, pravoslavnih i evangeliŁanskihsve�tenika, koji �e se odr�ati ove go-dine u Rumuniji. Na drugom vatikan-skom koncilu u posebnoj odluci suzahtevali od svojih vernika da prebro-de razlike koje su nekad bile me�u ve-rnicima raznih hri��anskih vera i dazaborave na to �alosno vreme i dapoŁnu bratski da sara�uju. Sada smona najboljem putu da dostignemo jo�bolje jedinstvo na�ih crkava da smoprijatelji i naravno da bi svaka crkvazadr�ala svoje poslanstvo. Ho�u jo� to

da ka�em da sam imao sre�u 1970godine u Carigradu da sam bio u bol-nici kod svoje ro�ake koja je tamo bilamedicinska sestra a gde je dolazio napreglede carigradski Patrijarh Atana-gora. Vode�i ljudi te bolnice organizo-vali su da sam se sreo sa Patrijarhomi da sam bio u njegovom zagrljaju.

Po�tovanje pravoslavnih obiŁaja

Dr Stanko Lipov�ek i Savo Kosojevi�





Od tada sam jo� bolje povezan saPravoslavnom crkvom i njenim verni-cima i naravno da �u jo� vi�e raditi napovezivanju katoliŁkih i pravoslavnihvernika tu u Mariboru gde smo jo� naj-bolje povezani. PodvlaŁim da smo svimi hri��ani bra�a i da smo, na�alost,nekada gre�ili - da nismo bili prijatelji.To vi�e ne sme da se dogodi i uz po-mo� zajedniŁkog Boga ne�e se vi�edogoditi da nas ko razdvoji. Mr�nja nesme da bude me�u hri��anima to ina�a vera osu�uje.

U na�im mariborskim crkvama smodali oglas da na�i vernici sakupe nov-Łanu pomo� za podizanje Pravo-slavne crkve u Mariboru. Vernici su sepozitivno odazvali tako da smo saku-pili 7.000 EUR-a i predali ih sve�te-niku Savi Kosojevi�u. Ovo je samoprva rata i mi �emo se truditi da na�ivernici i dalje sakupljaju pomo� zasvoju bra�u iz Pravoslavne crkve"zavr�io je Dr Stanko Lipov�ek svojevi�enje saradnje sa pravoslavnim ver-nicima.

Tekst i foto: Rade BakraŁevi�

Delegacij RKC sa predsednikom Crkvenog odbora

Dr Stanko Lipov�ek predaje novŁanu pomo�

Ovogodi�nja, sedma po redu, smotra folklornih grupa iz dru�ta-va koja su Łlanovi Saveza srpskih dru�tava Slovenije u organi-zaciji Saveza srpskih dru�tava Slovenije i uz finansijsku pomo�Javnog fonda RS za kulturne djelatnosti (JSKD), odr�ana je usubotu 2. decembra 2007. u Pozori�tu za djecu i omladinu(Gledali�Łe za otroke in mlade) u Ljubljani. Pred publikom kojaje do posljednjeg mjesta ispunila dvoranu prikazan je zaistaraznovrstan program i umije�e folklornih grupa koje su jo� jed-nom pokazale svoje znanje, kvalitet i veoma dobar, takore�i pro-fesionalan pristup ovoj manifestaciji.

Prire�eno je veoma lijepo veŁe gdje su prisutni u�ivali u pjesmi iigri mladih ljudi koji su po ko zna koji put pokazali svoju odanostnarodnoj tradiciji, kulturi i obiŁajima svog naroda kome pripada-ju. Raznolikost koreografija i njihova dobra obrada, omogu�ili suda prisutni vide pjesme i igre iz raznih krajeva Srbije kao i igre izSlovenije.

Prikazane su igre i pjesme od Vojvodine do juga Srbije. Trudili suse ovi mladi ljudi da nam na najbolji naŁin prika�u dio narodnogstvarala�tva a to je dokaz da ne moramo brinuti za na�e kulturnonaslije�e, da ovi mladi folkloristi pored toga �to im je pjesma iigra u prvom planu, nastoje svojim radom doprinijeti da oŁuva-mo na�e kulturne i druge vrijednosti na�eg naroda.

Ova smotra okupila je do sada najve�i broj folklornih grupa kaoi izvo�aŁa u cjelini. Dio na�eg folklornog stvarala�tva, koje jedoista bogato, prikazale su nam folklorne grupe iz slijede�ihdru�tava: KD Brdo iz Kranja sa Igrama iz Vranjanskog polja,

SKD Sloga iz Nove Gorice predstavila je igre iz okoline Ni�a,SKD Sava iz Hrastnika i igre iz Srbije, KUD Mladost iz Ljubljanesa �opskim igrama, SKHD Desanka Maksimovi� iz Celja i igreiz TimoŁke Krajine, FG Branko RadiŁevi� iz Maribora izvodio jeigre iz leskovaŁke Morave, SKSD Vuk Karad�i� iz Radovljicenastupio je sa igrama iz Vojvodine, PKUD Sveti Nikola izMaribora sa igrama iz Srbije, SKD Nikola Tesla iz Postojne istotako sa igrama iz Srbije. Kao gosti nastupili su Łlanovi FS �KUDTine Ro�anc iz Ljubljane koji se predstavio sa igrama iz istoŁne�tajerske.

Nastupilo je dakle preko dvjesto izvo�aŁa, koji su se potrudili danam ovo lijepo veŁe ostane u dugom sje�anju i da po�elimo daovakvih susreta bude �to vi�e. Kroz ovaj veoma zanimljiv pro-gram vodili su nas Vesna An�elkovi� i Dragan BekŁi�.

Veliki broj ljubitelja folklorne umjetnosti, pjesme i igre, me�u koji-ma su bili i oni koji su stigli iz Austrije, Hrvatske kao i drugih kra-jeva Slovenije, znali su kako nagraditi ove mlade ljude o ŁemusvjedoŁe i burni aplauzi nakon svakog nastupa.

Me�u zvaniŁnim gostima bili su Goran Krajnovi�, otpravnikposlova Ambasade Republike Srbije u Republici Sloveniji, MiraJegdi�, generalni konzul Srbije u Hrvatskoj, Peran Bo�kovi�,protojerej stavrofor iz Ljubljane te prestavnik JSKD Bojan Knific.

Nakon nastupa prire�ena je veŁera i dru�enje uz zabavu za sveuŁesnike programa i goste u gostioni Portal, gdje se nastavilo sapjesmom i igrom skoro do jutarnjih sati.

Sedma smotra folklornih grupa Saveza srpskih dru�tava Slovenije

KUD Mladost Ljubljana SKD Sloga Nova Gorica

PKUD Sveti Nikola Maribor SPD Nikola Tesla Postojna



�KUD Tine Ro�anc Ljubljana

SKD Sava Hrastnik

SKD Maribor, FG Branko RadiŁevi�

SPSD Vuk Karad�i� Radovljica

SKHD Desanka Maksimovi� Celje

KD Brdo Kranj



Svetosavski dani 2007Ve} nekoliko godina Dru{tvo Srpskazajednica obiqeàva Savindan prigod-nim manifestacijama. U po~etku je tobila samo Svetosavska akademija azadwih godina Svetosavski dani po-pra}eni su jo{ Koncertom pravoslavneduhovne muzike i Svetosavskom tribi-nom. Tako je bilo i ove godine. Organi-zator se pobrinuo da ovogodi{wi Sve-tosavski dani proteknu na {to vi{em

nivou, {to je dokazano angaòvawemdragog gosta i prijateqa dru{tva aka-demika prof. dr Dragana Nedeqkovi}aza sve~anog besjednika na Svetosavskojakademiji i predava~a na Svetosavskojtribini, kao i angaòvawem Kamernoghora Muzi~ke akademije iz Isto~nogSarajeva. Prvog dana ove velike i zna-~ajne manifestacije, u petak 26. janu-ara, hor iz Isto~nog Sarajeva nastupioje u Stonoj crkvi sv. Nikolaja (Qubqa-nska Stolnica) i odrào koncert pra-voslavne duhovne muzike posve}en Sve-tome Savi a kao li~ni dar i dar Dru-{tva srpska zajednica mje{tanimaQubqane. Izvo|ena su djela srpskih iruskih autora: Mokrawca, K. Mano-jlovi}a, D. Veli~kovi}a, S. Bini~kog,Rahmaninova, kao i djela nepoznatihautora. Stona crkva bila je ispuwenaskoro do posqedweg mjesta a prisutnisu bili odu{evqeni nastupom i pje-vawem hora {to dokazuju i burni apla-uzi u toku a naro~ito na kraju nastupa.Na Savindan hor je nastupao na liturgi-ji u pravoslavnom hramu Sv. ]irila iMetodija u Qubqani.

Na Svetosavskoj akademiji koja je odr-àna u subotu 27. januara, sve~ani be-sjednik, kao {to smo ve} napomenuli,bio je akademik prof. dr DraganNedeqkovi} koji je govorio o Svetosa-

vskom na~elu. Izvode iz wegovog govoradonosimo u nastavku ovog ~lanka.Kamerni hor je svojim nastupom, pje-vawem i interpretacijom pod vo|stvomdirigenta Radeta Radovi}a jo{ jednompokazao svoje pravo umije}e i odu{eviosve prisutne u dvorani KD [panskiborci kojih je ovoga puta bilo znatnovi{e nego prethodnih godina. I ovomprilikom prisutni su imali priliku da

uìvaju u izvo-|ewu djela: Mok-rawca, K. Mano-jlovi}a, Rahmani-nova i druga djelavezana na pravo-slavnu duhovnu ihorsku muziku.Me|u prisutnimabili su paroh qu-bqanski PeranBo{kovi}, Vio-leta ]ori} i Mi-roqub Radosa-vqevi}, predsta-vnici Ministars-tva kulture Repu-blike Srbije kojefinansijski pomo-glo odràvawe

Svetosavskih da-na, Goran Krajnovi}, predstavnik amba-sade Republike Srbije, Goran Dra-goqi}, predstavnik ambasade Bosne iHercegovine, pre-dstavnici drà-vnih organa Repu-blike Slovenije iRimokatoli~kecrkve, Ilija Jan-kovi}, predsjed-nik Saveza srps-kih dru{tava Sl-ovenije kao i pre-dstavnici ostal-ih srpskih dru{-tava.

U nedjequ, 28. jan-uara hor je u~e-stvovao na arhi-jerejskoj liturgijikoju je vodio mit-ropolit Zagreba-~ko-qubqanski icijele Italije, gospodin Jovan. Naliturgiji su bili predstavnici Rimo-katoli~ke crkve kao i predstavnicidràvnih organa Republike Slovenije iRepublike Srbije.

Uve~e je u Gradskom muzeju Qubqaneodràna Svetosavska tribina na kojojje predava~ bio akademik prof dr Dra-

gan Nedeqkovi}. Kao i Svetosavskaakademija i tribina je bila posve}enaliku i djelu Svetog Save. Svi oni koji su prisustvovali ovimsve~anostima bili su puni hvale kakoza one koji su nastupali u programimaisto tako i za organizatora Dru{tvoSrpska zajednica koja je jo{ jednomdokazala svoju sposobnost, voqu i hti-jewe kod organizovawa i obiqeàvawazna~ajnih datuma vezanih za na{upro{lost, tradiciju, obi~aje..

Govore}i o Svetom Savi i Svetosa-vskom na~elu prof. Nedeqkovi} jeistakao:

Ne moèmo za pravoslavnog monaha iprvosve{tenika re}i da je bio rene-sansna li~nost, jer renesansu su, una~elu, vizantijska religija i civi-lizacija odbacile, kao antropocen-tri~ku viziju, oprediliv{i se zauzvi{eniju - teocentri~ku. Ali je SvetiSava bio izuzetna, svestrana li~nost,koja je u sebi ujediwavala raznovrsnedarove i te`we. Imao je smisla za prak-ti~no, pragmati~no i organizaciono, kaoda je zapadwak; a u svemu tako uspe{an- posedovao je i izvornu, duboku veru,bitno svojstvo isto~wa~kog religijskogduha. Tako celovitu i skladnu li~nost,koja ujediwuje i miri u sebi suprotnos-ti, nema svaki narod u jutro svojeg

istorijskog ìvota. Zato su svetosavs-ki pogled na svet, svetosavski stilìvota i neumornog delawa - za Srbespasonosna paradigma, uzor za sva vre-mena, osobito danas, u ovo neizvesnosmutno doba. Pragmati~ni vizionar - toje bio. Ali slaba je ta re~, nedovoqnoobuhvatna. Sve {to je gradio za svojedoba stvarao je i za vekove, za ve~nost:

Akademik prof. dr Dragan Nedeqkovi}

Svetosavska akademija-KD [panski borci



vazda je u svetosavskom podvizavawuprisutna, uz neposrednu korisnost, taduga, beskrajna duhovna i moralna per-spektiva. To i jeste odlika istinskogstvaraoca, obrasca ~oveka kulture.Nogama ~vrsto na zemqi, oli~eweravnoteè, glavom dodiruje nebesa,

pogledom i mi{qu prodire u dalekubudu}nost. Ali je Svetom Savi bilojasno da ni najsavr{enija organizacijanije sve; ~ak ni hramovi koje je gradio ikoje su podizali wegovi Nemawi}i -nisu dovoqni, nisu ni su{tina. Najva-`niji hram, koji je najteè podi}i, i kojise mora vazda iznova graditi - jeste~ovek. Oplemeniti, oduhoviti, izgradi-ti i vaspitati srpskog ~oveka - to je bionajteì zadatak pred kojim se zatekaoarhipastir srpski, Sveti Sava. Na{aose pred izazovom koji je ku{ao Mojsija inadahwivao apostola Pavla: da se srp-ski ~ovek posveti dobru postaju}i imunna zlo; da se srpski narod preobraziako ne u izabrani, a ono u bo`ji narod,narod visokih moralnih svojstava iduboke vere, i samim tim gotovo isto{to i izabrani. Ako u tome nije uspeo,dovoqan je podvig ve} i to {to jepoku{ao i ostavio amanet naslednici-ma, sve do nas, da istim putem hodimo iwegovo vaqano zapo~eto delo ne zabo-ravqamo. Kad danas, ~esto i olako, zbo-rimo o duhovnosti, znajmo da we ovdenema ako nismo na onoj brazdi koju jeuzorao Sveti Sava, ako ne delamo naonoj wivi koju je on obra|ivao i zasejao.Sveti je bio veliki prosvetiteq, tvo-rac srpske {kole; Sveti je bio neimar udoslovnom i u prenosnom smislu; Svetije bio politi~ar, dràvnik, pa i diplo-mata, kad su nu`da i potrebe dràve tood wega traìle da bude, a onda je biosugestivan, mudar, pred opakim nepri-jateqem i lukav.

Sveti je bio zakonodavac, sastavqa~nomokanona ili krm~ije, tvorac tipikaza glavne manastire srpske, Studenicui Hilandar; Sveti je bio sjajni spi-sateq, osniva~ kwièvnosti srpske;Sveti nije zaboravqao ni bolnice, paslovi i kao utemeqa~ medicine i brige

o fizi~kom zdravqu sunarodnika isabra}e, monaha; Sveti je bio za narod~udotvorac: {to god bi dotakao - pozla-tio bi. Ako bi o kamen, u qutom, bezvod-nom kr{u, udario {tapom, ~ista izvors-ka voda bi potekla. U narodnomverovawu i ma{tawu, Sveti Sava jeop{tio sa svim tajanstvima prirode,vladao zverima i morskim valovima,gospodario florom; re~ju, bio sveti~ovek, podvi`nik, stvaralac i ~udotvo-

rac, i zbog svega {to je bio i ~inio -ravan apostolima.

U svome veku bio je moderan ~ovek, smeopredvodnik i prete~a. Dovodio je uSrbiju iskusne neimare i velikeìvopisce. Neumorni pute{estvenik,obilazio je svet {iroko otvoreniho~iju; stranstvuju}i je u~io, u vekovegledao, i u Srbiju presa|ivao iskustva,u to doba, najnaprednijih. I u tom smis-lu ìvot i delo Svetoga Save pred-stavqaju paradigmu za narod iz kojegaje potekao, uzor za opona{awe. Gde godda je boravio - s wim je vazda bio srpskiduh; a kad bi se u Srbiju vratio, on bi jeoplemewivao i bogatio tu|im iskustvi-ma i znawima, koja je presa|ivao u srp-sko tle i u srpske du{e, poimaju}i wi-hovu univerzalnu vrednost. Zato i na{esredwovekovne freske imaju unive-rzalni zna~aj. Taj ton, u kome su u sazvu-~ju nacionalno i univerzalno, dao je nasamom po~etku srpskoj kulturi SvetiSava.

Svetosavsko na~elo ne podnosi miro-vawe, zaostajawe, za~aurenost, ni tap-kawe u mestu; svetosavska vera nijenimalo sli~na ustajaloj vodi ili mrtvojbari. Na~elo Svetoga je upravo suprot-no: kretawe, napredak i obnova, tra-èwe novog, opredeqivawe za moderno.Vera wegova je kao bujan izvor, nezaus-tavni tok i ìva reka, vazda sveà ineprestano nova, jer se suo~ava i drìkorak sa ìvotom, koji je tako|e svagdanov i neponovqiv.

Za one kojima je stalo do su{tine sve-tosavqa - nema mira ni po~inka; postojisamo neumorna, koliko duhovna i moral-na toliko i konkretna, stvarala~kaakcija, u kojoj se obnavqaju vera, podm-la|uju ìvotne snage, tvore nove vred-

Kamerni hor Muzi~ke akademije iz Isto~nog Sarajeva

Koncert u Stonoj crkvi (Qubqanska Stolnica)



nosti, uz po{tovawe i ~uvawe starih,nasle|enih. Dràti se svetosavskogna~ela - ne zna~i robovati pro{losti; aako se, ipak, vra}amo u pro{lost, to jesamo nadahnu}a radi; to je poseta i pok-

lowewe u~iteqici ìvota - istoriji,koja }e nas podsetiti i opomenuti da seu na{em vremenu pona{amo onako smelokako je Sveti Sava to ~inio u svom veku.Po{tuju}i tradiciju, du`ni smo da jeshvatimo samo kao temeq na kom gradi-mo nova, moderna zdawa, u skladu saiskustvima prohujalih stole}a, ali ihorizontom o~ekivawa na{ega doba.

Svetosavsko na~elo, premda drevno,sad je aktualnije nego ikad. U wemu jesvetlost za ovo doba i za budu}a vreme-na. U stra{noj nepogodi, koja nas sa svihstrana ugroàva, svetosavsko na~elo jena{ pouzdani oslonac, na{a spasonosnabusola: da ne zalutamo, da iz smutnogvremena prona|emo izlaz. A izlaz pos-toji, svagda postoji, samo ga qudi ~estone vide. Ko traì - na}i }e. Ko veruje -bi}e spasen; jer ko kuca - otvori}e muse.

Ali kako da pobedimo slabost,isku{ewe, greh, koji nas prate, kao zlakob, jo{ od svetosavskoga doba: raskol,sklonost ka sva|ama i deobama? Wi-hova `rtva bio je, na àlost na{u iogromnu moralnu {tetu srpsku, i kultSvetog Save. Proìveli smo, a zdravi idugoveki su i nadìveli, to "vremezla" koje be{e i doba "isterivawaBoga". Sre}om u nesre}i, imali smovrsne i savesne spisateqe koji su i toopisali i vo vjeki vjekov uklesali una{u povest: da se stidimo, da pamtimoi ne ponovimo! Zajedno sa Bogomisterivan je, iz svesti Srba, i SvetiSava: bilo je to saka}ewe na{ega duha

i ru{ewe morala. Me|utim, duh ne bidoìveo taj pad da je zate~en krepak,da nije ve} bio moralno oslabqen,umrtvqen izvesnim jalovim tradici-onalizmom, koji je, u su{tini, gu{io

plodotvornu tradiciju, ko~io prirodnikulturni razvoj, pusto{io, u neznawu inehoti~no, i kad mu to uop{te nije bilanamera, poqa vere i nade, prepu{taju}ine male prostore ne~istim silama danam one kroje istorijsku sudbinu.

Zato se usu|ujem da tvrdim: da sukoreni zla, koje nas uni{tava, davna-{wi i duboki; da je komunizam bio samokrajwi ishod sagre{ewa gomilanihtokom duge istorije. Zar se ne sukobi{ete{ko i Nemawini sinovi, deca SvetogSimeona Miroto~ivoga, a Savina dvastarija brata: Vukan, zetski velikiknez, i Stefan, prvoven~ani kraq,samodràc svesrpski, te ugrozi{edelo o~evo, jedinstvo dràve i vere,{to stranci odmah iskoristi{e, ondakao i danas. Samo smo, u ono vreme,imali prepametnog Savu Nemawi}a,najmla|eg, ali najmudrijeg od trojicebra}e. Imali smo spasioca razjedi-wenog srpstva, koji je krenuo iz Hila-ndara u ota~astvo, nose}i mo{ti svogaroditeqa, da ga sahrani u zadu`biniStudenici, po{to nad tim svetim mo-{tima izmiri zava|enu bra}u. îm susaznali da im se pribliàva otac-svetiteq, Simeon Miroto~ivi, ktitorStudenice i Hilandara, i najmla|i, alimoralno najuticajniji i najautorita-tivniji brat, svetogorski crnorizac,strasti su se sti{ale, muk je nastao,borbe prestale; i ve} u divnoj doliniIbra, gde je - po predawu - Sava sa sve-tim mo{tima i mona{kom svetogorskompratwom zastao da predahne, sklopqenje "polumir izme|u zava|ene bra}e,

koja su se tu zatekla, sa Stude-ni~anima, narodom i monasima, oko svo-ga upokojenog oca i ktitora: tako se idanas to mesto, u Dolini jorgovana, zove- Polumir. Ko danas da nas izmiri? Ko da sti{astrasti i ukroti deobe? Ko da spasesrpstvo od ne~istih razjediwuju}ihsila? Ko da opomene sve nas da se nesva|amo nad ambisom; ko da upozori,posebno, one iz Nemawinog i Savinog za-vi~aja, da ne zaboravqaju ko su i {ta su,da mi nismo dva naroda ve} jedan, te danam je du`nost da negujemo uzajamnuqubav i jedinstvo svih srpskih zemaqakako su to ~inili Stefan Nemawa, ro-|en u Ribnici, dana{woj Podgorici, iSveti Sava, koji je Hercegovinu i Bosnu,i ne mawe Zetu, to jest Crnu Goru, doì-vqavao kao svoj zavi~aj, dedovinu, de-love svekolikog jedinstvenog srpstva?Blago re~eno: nepristojno je sve to zab-oravqati, a zlodelo je bistru istorijuzamu}ivati i ono {to je zidano sto-le}ima bezumno ru{iti. Ko sad da nasvrati iskonskoj istini, ~istoj veri,onom uzvi{enom moralu, koje je ugra-|ivao u svoje savremenike Sveti Sava,èle}i da Srbe uzdigne me|u posve-}ene narode, duhom najsamosvesnije,srcem najplemenitije? Ko? - a svak usebi neka potraì odgovor. Ipak bih gaza~eo: nose}i u svesti, kao i tolika po-kolewa na{ih predaka, svetosavske za-vete i besmrtni duh tog na{eg "po~etkasvih po~etaka" - svak od nas je pozvan, iduàn, da se pona{a i da dejstvujeonako kako bi mu prvi srpski svetiteqsavetovao. Svetosavsko na~elo je negdeu dubini na{eg bi}a, samo je zapretano -to zna~i vera, nada i qubav, odavnousa|ene u nas, ne bi smele uvenuti; u te-meqima na{e, malo usnule, svesti jesteprirodno, iskonsko - svesrpsko jedinst-vo, kao neizbe`ni, spasonosni i vrletniput ka jedinstvu ~ove~anskom, u koje mitreba svesno da unosimo blago narodasvetosavskog, wegovu kulturu, duh imoral. U tim znacima mi ne smemo, mi nemoèmo da ne pobedimo; jer izneverilibismo sebe i svoje svetiwe ako bismo sepokorili zlu i poklonili nepravdi.Moralna i duhovna pobeda preostajeonima kojima fizi~ka sila, vojni~ka ne-man, politi~ki demoni prete uni{te-wem. Stoga treba, pre svih, mi da znamo:duh je neuni{tiv. Oni {to su, godine1594, spaqivali mo{ti Svetog Save naVra~aru - prekasno su do{li do tog saz-nawa. Neka se sad, na vreme, opametesilnici na{ih dana, {to ~ine nepravdei zla svetosavskom narodu, za koje sudiGospod, ~esto spor, ali vazda dos-tiàn! Svaka sila za vremena - woj, pro-laznoj, nasuprot stoji besmrtni duh ko-ji, ako je u svakom od nas, a na{a je svetadu`nost da ga negujemo, jeste mo} {totvori ~udesa.… Jer to je plodni duh qu-bavi, koja sve prevashodi, dok jalovidemon mr`we ne moè da ne okon~a uni{tavilu.

Svetosavska tribina



Nastavqaju}i tradiciju i rade}i na o~uvawu naro-dnih obi~aja Srpsko-kulturno prosvetno sportskodru{tvo "Vuk Karaxi}" iz Radovqice i ove godine,slijede}i dobre stare obi~aje proslavilo je svojuslavu sv. Dimitrija-Mitrovdan. Sveti Dimitrije jeza{titnik dru{tva i zato su ~lanovi ovog dru{tvana dosqedan na~in obiqe`ili svoju slavu.

Kao {to je to po obi~aju, duhovni obred uz rezaweslavskog kola~a i osve}ewa slavskog `itaobavqen je uz prisustvo protojereja BudimiraGalami}a, paroha krawskog. Duhovnom obredu po-red ~lanova dru{tva "Vuk Karaxi}" prisustvovalisu i predstavnici Saveza srpskih dru{tava Slo-venije kao i predstavnici drugih dru{tava.

U veoma sve~anoj atmosferi prisutne goste poz-dravio je predsjednik dru{tva Radoslav Mila-novi} koji je istakao zna~aj ovog doga|aja, to jeujedno i dan kada je ro|en Vuk Karaxi}, po kome jedru{tvo i dobilo ime.

Predsjednik Milanovi} se zahvalio svim gostimana wihovom odzivu kao i doma}inima slave i svimaonima koji su na bilo koji na~in doprinijeli daslava protekne u pravoslavnom, hri{}anskomduhu.

Prisutnima se u ime Saveza srpskih dru{tavaSlovenije obratio predsjednik Ilija Jankovi} izahvalio se na pozivu. Istakao je neke od akti-vnosti Saveza a isto tako napomenuo koliko jezna~aj nastavqawa narodne tradicije i obi~aja.

Nakon duhovnog obreda i pozdravnih govora nas-tavqena je proslava uz veoma bogatu trpezu za kojusu se nesebi~nim radom i zalagawem pobrinuli~lanovi dru{tva.

Naravno, nije tu izostala, po na{em lijepom obi-~aju, pjesma i igra koja se razvila do kasnihve~erwih sati.

Jo{ jednom, dru{tvo "Vuk Karaxi}" pokazalo jesvoju odanost vjeri, kulturi, obi~ajima i tradicijinaroda kome pripadaju.

SSSS VVVV EEEE TTTT IIII DDDD IIII MMMM IIII TTTT RRRR IIII JJJJ EEEE -- MMMM IIII TTTT RRRR OOOO VVVV DDDD AAAA NNNNSLAVA S.P.S.D. "VUK KARAXI]" RADOVQICA



Savindan u Postojni

S.K.D. NIKOLA TESLA IZ POSTOJNE PROSLAVILO SVOJU KRSNU SLAVU SVETOG SAVU

S. K.D. Nikola Tesla iz Postojne, i ove godine 27. januara slavilo jesvoju slavu Svetog Savu. Pored svojih ~lanova organizatori su ugoste pozvali predstavnike SSDS i predstavnike mnogih srpskihdru{tava iz Slovenije. Od pozvanih, slavskom ru~ku i slavskom cer-emonijalu, po pravoslavnim obi~ajima, prisustvovali su brojni~lanovi dru{tva Nikola Tesla, a od pozvanih gostiju: Ilija Jankovi},predsednik Saveza srpskih dru{tava Slovenije, Drago Vojvodi},sekretar IO-a Saveza te predstavnici dru{tava: Sloga iz NoveGorice, Vuk Karaxi} iz Radovqice, Mladost iz Qubqane i DesankaMaksimovi} iz Ceqa.

Uz kuma slaveNovaka Petro-vi}a i SimeStankovi}a, predsednika dru{tva Nikola Tesla, slavski ceremoni-jal, ~itawe u slavu i lomqewne slavskog kola~a vodio je protojerejstavrofor Tomo ]irkovi} iz Kopra. Posle osve{tewa slavskogkola~a, sa kumom i doma}inom slave su prelomili kola~ i nazdravilisvim gostima za slavu i dobro zdravqe. Po zdravici su vredne rukena{ih ~lanica donele sve dobrote koje su napravile i pripremile zaslavu.

Mnogi ~lanovi dru{tva su se maksimalno angaòvali oko pripremeslave i doma}inskog usluìvawa prisutnih gostiu. Pored predsedni-ka dru{tva Sime Stankovi}a i Bore Miri}a, donedavnog predsednikadru{tva a trenutno ~lana IO-a Saveza, da sve bude super, {to je ibilo, ogromno su svojim angaòvawem doprinele, ~lanice dru{tva:@ivana, Cvijeta, Kristina, Milanka, Sweàna, Daca i Gordana.Posebno isti-

~em Vesu, koji je neumorno, poput ~igre, svo vreme sluìo goste hranomi pi}em.

Navedene doma}ice, pored angaòvawna oko pripreme slave isluèwa gostiju, skoro celo vreme, tokom zabave, svojim razdraganimpevawem i igrawem u kolu stvarale su pravu atmosferu iraspoloèwe prisutnima.

Nekolicina ~lanova dru{tva, Srba iz R. Srpske, uz pratwu {argije,na koju je svirao Radomir Prodanovi} iz ceqskog dru{tva, otpevalisu nekoliko izvornih pesama iz wihovog zavi~aja, {to je kod mnogihizazivalo pravo ushi}ewe i nonstalgiju za zavi~ajem.

Posebnu atrakciju i odu{evqewe prisutnima su priredili "fantjetrobenta~i",(svi su Slo-venci), orke-stra "DEJ [E EN LITRO" iz Diva~e, koje je na slavu doveo wihovsugra|anin Slobodan Dodi}. Fantasti~no su svojim instrumentimatrubama, (poput truba~a iz Gu~e), odsvirali nekoliko pravih srpskih"numera". Tokom wihovog svirawa, svi smo im burno aplaudirali.

Sve u svemu, na opisanom slavqu, svima nam je bilo lepo. Zato nasraduje da dru{tva organizuju ovakva slavqa i odràvaju tradiciju umestima u kojima wihova dru{tva postoje i rade. Na kraju velikohvala dru{tvu Nikola Tesla i svim wegovim ~lanovima koji nampriredi{e nezaboravnu zabavu, veseqe i prijatno druèwe.

Dimitrije Markovi} i Slobodan Dodi}

Truba~i iz Diva~e

Folklorna grupa SKD Sloga Nova Gorica

Za slavskom trpezom

Lomqewe slavskog kola~a



Svetosavska akademija

Pred prepunom dvoranom Doma kulture u Postojni uz pris-ustvo Jerneja Verbi~a gradona~elnika op{tine Postojna, 3.Svetosavsku akademiju Srpskog kulturnog dru{tva NikolaTesla iz Postojne otvorili su truba~i "Dej {e n litro" izDiva~e.

Nakon proslavqawa krsne slave Savindana 27. januara, usubotu 3. februara dru{tvo Nikola Tesla odràlo je tre-}u po redu Svetosavsku akademiju u Kulturnom domuop{tine Postojna. Na Svetosavskoj akademiji u~estvovalisu protojerej stavrofor Tomo ]irkovi} sa govorom o SvetomSavi - veliki apostol Pavle kaè: Put je kratak, bra}o mojaqubqena kojim te~emo, dim je ìvot na{ koji para zemqu iprah, za malo se javqa a brzo prolazi, mali je trud ìvotana{ega a veliko i beskona~no dobro-nagrada.

Gradona~elnik op{tine Postojna Jernej Verbi~ sa govorom inajve}im pohvalama o saradwi op{tine sa dru-{tvom igra|anima srpske narodnosti, pomaè svima a obe}ava da }ei u budu}e pomagati koliko je u wegovoj mogu}nosti. GlumicaVesna An|elkovi} predstavila se svojom monokomedijom"Zorka i momcovi" iz starog grada Leskovca na jugu Srbije.Truba~ki orkestar "Dej {e n litro" iz Diva~e tako|e sepredstavio publici i odsvirao Mar{ na Drinu, \ur|evdan iô~ek. Folklorna sekcija Srpskog kulturno humanitarnogdru{tva Desanka Maksimovi} iz Ceqa pokazala je spletigara iz Srbije. Folklorna grupa iz Vipave predstavila seslovena~kim igrama iz wihovih krajeva, a folklorna sekci-ja SPD Nikola Tesla najpre se predstavila sa spletom igaraiz Srbije a kasnije i igrama iz Leskovca. RecitatorkaAleksandra ]irkovi} odrecitovala je pesmu PozdravSvetom Savi, a Adrijana Gojkovi} odrecitovala je pesmuFranca Pre{erna "Kam". Po zavr{etku sve~anosti vo-dite-qka programa Vesna An|elkovi} pozvala je predsednikadru{tva Simu Stankovi}a da podeli priznawa u~e-snicimai pozvanim gostima. Prvi na binu pozvan je Jernej Verbi~gradona~elnik Postojne koji je dobio priznawe a on se odmahrevan{irao i priznawa op{tine Postojna podelio SPDNikola Tesla, protojereju Tomi ]irkovi}u i glumici ivoditequ programa Vesni An|e-lkovi}. Priznawa SPDNikola Tesla dobili su protojerej Tomo ]irkovi}, SKHDDesanka Maksimovi} iz Ceqa, Folklorno dru{tvo izVipave, folklorna sekcija SPD Nikola Tesla, truba~kiorkestar "Dej {e n litro" iz Diva~e, recitatorkeAleksandra ]irkovi} i Adrijana Gojkovi} i veliki buketùtih ruà i priznawe voditeqka programa VesnaAn|elkovi}. Re~i zahvalnosti svim u~esnicima, svim gosti-ma i prisutnim sponzorima uputio je predsednik dru{tvaSimo Stankovi} sa govorom: Zdravi da ste gospodo! Zava{ega sretnoga puta i na{ega ostanka "bog dao dobro i put-niku na putu i doma}inu na domu, pa vazda radili o dobru,kud god hodili, sre}a vas pratila, pa vazda sretni i odgospoda boga blagosloveni".

Na kraju da spomenemo i one koji su kao sponzori pomogliSvetosavsku akademiju:-Op{tina Postojna; -Gra|evinsko preduze}e MDS d.o.o.[ar~evi} Marko, Postojna; -Zidarstvo Milo{evi} Bogdans.p., Postojna; -Op{ti gra|evinski radovi Novak Petrovi},Postojna; -Gra|evinarstvo Nedi} Rajko, Postojna; -Op{tigra|evinski radovi Zoran Stojanovi}, Postojna.

Slobodan Dodi}





Asimilacija i integracijaAko se bavi{ samo sa obi~nim,svakodnevnim poslovima, prije ilikasnije posta}e ti te{ko i dosadno.Ste}i }e{ utisak da ti je ìvotkrut i besmislen.Desi li nam se to, tada obi~nopostanemo; mrzovoqni, grubi,okrutni i nemilosrdni ~ak i do svo-jih najmilijih.[ta u~initi, kako do svega toga nebi do{lo? Kao {to kod nas narodkaè, ''treba iza}i me|u qude.'' Toje ta~no. Svakako, da je potrebnoiza}i me|u narod i druìti se.Druìti se, ali i uìvati udru{tvu svojih sagovornika. Kadgod je prilika za to, od srca im setreba nasmijati. Nakon toga se nas-miju oni tebi, i eto ti dobrog raspo-loèwa u ~itavom dru{tvu. To naqudsku du{u djeluje kao melem.

U trenutku nestaje mrzovoqe, a ulicu nam se pojavi milina i zado-voqstvo. Moramo se zna~i dru-ìti, jer nas to na neki na~in snab-dijeva i ispuwava poziti-vnomenergijom. Tada spontano osjeti{,kako si ponovo sposoban obavqatisvakodnevne poslove i brinuti se osvojoj porodici. Sa-mo tako smosposobni naime, vo-diti porodicuka skladnom i harmoni~nom na~inuìvqewa. Po-tvr|uje se dakle, daje samo tako mogu}e odwegovatizdravu porodicu.

Svima nam je poznato da je porodicaosnovna }elija svakog naroda. Potome logi~no slijedi, da }e oni, kojiimaju zdrave porodice, tako|eimati i zdrav narod.

Osje}ati da pripada{ zdravom nar-odu, zaista je velika stvar. Na-ravno je velika stvar, ako osje}a{da pripada{ narodu koji nije za-trovan, egoizmom. Narodu koji nijezatrovan; pohlepom, zavi{}u,laìma, podmuklo{}u, podlo{}u iprevarama. I na kraju, lijepo jeosje}ati da pripada{ narodu kojinije podlegao, materijalisti~ko-potro{a~kom na~inu ìvqewa.Svakako je predivno biti pripadniknaroda koji posjeduje; {irokogrud-nost, gostoqubivost,

slobodoqubivost i pravi~nost.Jedino onaj narod koji posjedujetakve karakteristike, jestedru{tven narod.Nalaziti se u dru{tvu takva naro-da, je to {to ~ovjeka ~ini ~ovjekom.

Od svih ìvih bi}a na planetizemqi, jedino se ~ovjek druì zbogdruèwa. Samo ~ovjek umije da sadrugim ~ovjekom podijeli; radost,àlost, veseqe, tugu i sva drugaemocionalna raspoloèwa. Kodostalih bi}a ne postoji dru-èwe.Svi oni ìve u zajednici, aliiskqu~ivo zbog neophodne borbe zaopstankom. To jest zbog; parewa,lova, odbrane i ostalih potreba.Me|usobni kontakt im je zaistazadivquju}i me|utim, sve je toinstiktivno iz pukog nagona, daklepodsvjesna potreba.

Vrhunska ìva bi}a na zemqi neìve u zajednici iz puke potrebe.Qudi se druè iz sasvim drugihrazloga; umjetnosti, kulture i tomesli~no. Ko se druì iz pukepotrebe, interesa i koristi, ja-dnomu i àlosno druèwe. Ako bime|utim, neko iz nekih principijel-nih razloga poèlio da ìvi sam zasebe, desilo bi mu se ne{toporaàvaju}e. Postao bi jedna nez-natna i neva`na jedinka od vi{emilijardi qudskih bi}a. ôvjekdakle, mora biti dru-{tveno bi}e,jer }e jedino tako dospjeti predogledalo, gdje }e upoznati ~ovjeka,gdje }e upoznati sebe.

U velikoj zajednici evropskih naro-da, Srbi vaè za izrazitodru{tven narod. To su nam priz-navali u do skora{woj istoriji ~aki oni, koji nam nisu bili ba{ mnogonakloweni. Da se zna-mo druìti,to nesporno dokazu-jemo svi mi una{im dru{tvima {irom Slovenije.

U novonastalom poretku, srpskinarod u Republici Sloveniji je udijaspori. Svi narodi {irom svije-ta, koji ìve u dijaspori, morajuozbiqno voditi ra~una o svom iden-titetu. Zabriwavaju}e je

to da mnogi na{i qudi koji ìve uSloveniji, nijesu svjesni toga i nepoklawaju tome ozbiqnu pa-`wu. Uprincipu svaki ve}i-nski narod, bezobzira, dali je centralizirano ilidemokratsko dru{tvo, zahtijeva odmawine da se integri{e u wihovodru{tvo.

Integrisati se u sredinu u kojojìvi{ nije ni{ta negativno. Tozna~i samo to, da po{tuje{; red,pravila i propise ve}ine. To nikakone zna~i da se mora{ asi-milirati.U na{em primjeru je mnogo boqe,odnosno jedino mogu}e da se Srbiintegri{emo u slovena~ko dru{tvo,kao srpsko nacionalno bi}e. To jezaista boqe, kako za Slovence,tako i za nas. Ako bi se integrisalikao asimilirane izopa~ene jedinke,bili bi isto {to i virus u organiz-mu. Svi mi moèmo naime, razumjetii ~ak dobro govoriti slovena~kijezik me|utim, rijetki od nas su ustawu da se na slovena~kom jezikuizraze u lijepom pre{ernovskomstilu. Ako smo zakqu~ili da jeasimilacija ne{to vrlo negativno,to zna~i da se moramo boriti protivtoga.

Mnogo se teè tome oduprijeti, akoje ve}inski narod sli~nih nazora isli~nog jezika. Samo jedan banalniprimjer to dokazuje:,,Boè mili gdje li sam ostavilaone {kare?'' ,,@eno, postala sizaboravna. Uostalom, ne kaè se{kare, ve} noìce. Eno ti ih tamona mizi, zar ih ne vidi{.'' ,,Eh, i tisi mi pametan.''

Nacionalni identitet obaveznomoramo sa~uvati. Identitet jednognaroda je skoro isto {to i li~nakarta jednog ~ovjeka. ôvjeka bezli~ne karte ni jedna sredina neèli.

Iz svega ovoga je jasno da se moramosvi gr~evito boriti za o~uvawena{eg identiteta. Na na{imdru{tvima je ogromna odgovornost.Zato radimo jo{ boqe i organizo-vanije.

Ostoja [obot



Pesma, igra, mladost

Svi mi znamo, kad se poŁnemo se�atisvoje mladosti, najlep�ih svojih godina,sre�e, smeha, prvih ljubavi... Kad pomi-slimo kako su nam srca treperila... Obu-zme nas seta i shvatimo, da nismo vi�emladi!

Ali, imamo tu sre�u, da �ivimoi radimo sa na�om decom,koja nam ne daju, da se "se-�amo". Sa njima pevamo,igramo i zato su nam punasrca.

Veselje na�e pesme, na�eigre je budilo u na�oj deci lju-bav do svoje tradicije i jaŁalo unjima korene vekovnog po-stojanja. Uz trud i �elju, da sveto nauŁe i osete srcem - uŁilisu brzo i jo� br�e se dokazi-vali.

Dru�enje je postalo njihov prvi cilj, adru�tvo se iz dana u dan pove�avalo.Zato su svoje dru�tvo i ozvaniŁili krajem2001., objavili svoju adresu i otvorilivrata svima koji �ele ostati mladi. U pro-teklom periodu su jedni dorasli, mla�i inajmla�i su prido�li, dru�tvo se razvilo,ojaŁalo i obogatilo. Broje oko 200 Łlano-va i rade kao 4 grupe. Pored pesme, 10koreografija i 10 kompleta no�nji, dru�t-vo razvija i dramsku sekciju, sa beogra-dskom glumicom mag. Vesnom An�e-lkovi�.

Svoju razigranu mladost su predstaviliSloveniji, Bosni, Srbiji i Italiji; i to vrlouspe�no.

Godine 2004. postaju Łlanovi CIOF-a(svetska organizacija za folklor) i po-Łinju sa takmiŁenjima; i to vrlo uspe-�no. - U Sloveniji na regionalnom

takmiŁenju pobe�ujusa igrama iz Lesko-vca.-U Beogradu na fes-tivalu �Kosovo, ranomoja� od 70 dru�ta-va osvajaju 2. me-sto, na koje suposebno ponosni, jerod nekada ljudi gov-ore "kroz Bosnu nepevaj, kroz Srbiju neigraj"; na�a Mladostje usred Srbije zai-grala i pobedila-U Veneciji sa Itali-jom, Austrijom i Slo-

venijom, dobijaju najve�e priznanje.

Sledili su pozivi, pohvale, i priznanja, anjih je bilo sve vi�e, njihovo kolo svedu�e i sve bogatije. Gostili su mnogadru�tva iz Srbije, Bosne i Crne Gore i

odlazili na gostovanja skoro kod svih.Dva puta uŁestvuju na me�unarodnomfestivalu u Mladenovcu.

Godi�nji koncert

Da se ta Mladostzaista trudi, potvr-�uje i 23.12. 2006.,kada su priredili za-vr�ni celoveŁernjikoncert i pokazalisve �to znaju, odnaj-manjih poŁetni-ka, do najstarijih izu-Łenih igraŁa.

Vrstile su se kore-ografije, smenjivalase muzika iz svih na-�ih krajeva. Pre-ds-tavili su se i bu-

du�i glumci sa dve kratke predstave. Bi-lo je veselo, dvorana je postala mala zasve aplauze i emocije, ali trajalo je dojutra. Svi su bili ponosni - igraŁi i roditelji,a prijatelji zadovoljni. Govorili su, da jeto najlep�e Łime se Łovek mo�e baviti ida takve zabave prire�uje samo KUDMla-dost. Sa tom proslavom i zabavomsu ispratili Staru godinu, pokazali kolikosu od nje dobili i �ta su postigli, a 13.1.2007 �ele da zagrle Novu godinu, dajedni drugima za�ele, da �to du�e traju ida jo� i jo� uŁe.

DoŁek Pravoslavne nove godine

Pored najlep�e pesme, najbogatije igre,i svih mogu�ih razloga za veselje i slavl-je - srpski narod ima i svoju NOVUGODINU!! KUD Mladost je organizovalodoŁek za svoje roditelje i prijatelje. Bo-gat program, bogata trpeza i bogata to-mbola, pesma i igra su uveliŁali ovu no�.

Poneko starije oko je u�ivalo unasmejanoj mladosti i saiskrom odu�evljenja gledaloneumorne cicibane, koji se ve�sada znaju veseliti - u pravomsmislu te reŁi! Svako je u sebi probudio svojumladost i zaigrao sa njima.Pono� je bila puna ozarenihlica, vilo se kolo, pevalo i naz-dravljalo sa najlep�im �eljamaza sutra. A najve�a i najlep�a�elja im se ostvaruje i traje...Jer kako ka�u na�i stariji; blagoroditeljima koji se mogu veselitisa svojom decom, i blago deci,koja pevaju sa svojim roditelji-ma...Kolo na�e vilovito i pesma

na�a najlep�a, doŁekali su jutro Novegodine... dvorani prepunoj mladosti,mladosti svih nas i MLADOST KUD.

Vidak Simi�

Po~elo je spontanoPo~elo je spontanoPrvi koraci sa recitacijama, a kasnije...

Predstavljamo vam:

Vesna Jeli} ve} dugi niz godina aktivno u~estvuje urealizaciji kulturnih projekata Dru{tva Srpskazajednica. U po~etku weno angaòvawe vezano je nave~eri poezije i druge recitale koje je dru{tvo orga-nizovalo. U èqi da pro{iri svoje aktivnosti Dru-{tvo Srpska zajednica osniva, pored drugih sekcija idramsku sekciju koja je, nakon izvo|ewa nekolikopredstava, dobila ime Teatar Paradoks, a u toj sekci-ji od prvog dana aktivno u~estvuje i Vesna. Prva pred-stava koju je dramska sekcija izvela bila jeBeogradska trilogija i upravo u toj predstavi Vesna jeodigrala odli~nu ulogu, mada amater, i prvi put napozori{nim daskama, wen nastup je bio ravan profe-sionalnom. Kasnije su slijedile i druge predstave, awena angaòvanost nije bila samo na tome. Svojeumije}e pokazala je i kao voditeqica programa, odSvetosavske akademije, susreta folklora i drugihmanifestacija. Za wen stvarala~ki rad na podru~jukulturnog djelovawa Dru{tvo Srpska zajednica dodi-jelilo joj je priznawe “"Za dugogodi{wi doprinos u

aktivnostima pri izvo|ewu brojnih kulturnih pro-jekata dru{tva". ……Svojim odnosom, ne samo do dru{tva, nego do srpskekulture u cjelini, svojim primjerom pokazala je ipokazuje kako treba raditi na afirmaciji, o~uvawu i{irewu srpske kulturne ba{tine. U vezi wenog dosa-da{weg rada obavili smo jedan kra}i razgovor.

Mostovi: Kako je po~elo, {ta je bilo presudno da si seodlu~ila za rad u dru{tvu?

Vesna: U Dru{tvo me je "uveo" Aleksa Proti}, jedan odosniva~a Dru{tva i veliki entuzijasta. Wemu imam dazahvalim za sve pozitivne i negativne kritike u momradu i javnim nastupima. Po~elo je sasvim bezazleno,~itawem tekstova i recitalima. Oduvek sam èlelada se oprobam pred publikom, da ne{to odglumim, daiza|em iz kolote~ine, da budem "neko drugi ja".

Vesna Jeli} na proslavi Vidovdana 2006



Predstavljamo vam:

UVIJEK UZ SLOGUUVIJEK UZ SLOGUMalo je srpskih dru�tava u Sloveniji u kojima nije poznat Milorad Savi�-Mile, Łovjek vesele naravi i dobriŁina, rado se odazove nasve pozive i rado je vi�en gost bilo gdje da se pojavi. Za one koji neznaju, da napomenemo da je Milorad Łlan Srpskog kulturnogdru�tva Sloga iz Nove Gorice jo� od samog osnivanja dru�tva. Aktivno je uŁestvovao u mnogim akcijama i priredbama koje je ovodru�tvo organizovalo a i dan danas uŁestvuje. S obzirom da su se mnoga dru�tva nalazila u nezavidnoj finansijskoj i materijalnojsituaciji, svaka pomo� je dobro do�la a Mile je u mnogo Łemu prednjaŁio, njegovo donatorstvo i razni oblici finansijske i materijalnepomo�i omogu�ili su dru�tvu Sloga da prevazi�e mnoge pote�ko�e i da nastavi sa svojim aktivnim djelovanjem. Nije se njegovaaktivnost ogledala samo u tome, aktivno je uŁestvovao i na druge naŁine, bio je dva mandata Łlan Izvr�nog odbora Saveza srpskihdru�tava Slovenije kao predstavnik SKD Sloga.

Milorad-Mile Savi� ro�en je u Vranjaku kod ModriŁeodakle je i njegova �ivotna saputnica supruga Ru�a.Njegov dolazak u Sloveniju vezan je upravo za NovuGoricu gdje je do�ao jo� davne 1960. godine i radiokao zidar u G.P. Primorje. Ve� naredne 1961. godinepreselio se u Ljubljanu a 1980. osnovao privatnopreduze�e Milgrad d.o.o. i radio do odlaska u penzi-ju 2002. godine. Pro�le 2006. godine priredio jesveŁanost povodom odlaska u penziju njegovesupruge i njega a isto tako i povodom useljavanja unovu ku�u u svom rodnom mjestu.

Iako u penziji i fiziŁki vezan za svoj zaviŁaj jo� uvijekdosta vremena provodi u Ljubljani i jo� uvijek je akti-van Łlan dru�tva, bez koga kako ka�e ne mo�e,mnogo je vezan na sve �to se de�avalo proteklihgodina ne samo u tom dru�tvu nego i svim srpskimdru�tvima. �elimo da jo� dugo godina bude ovakoaktivan i da doprinosi uspje�nom djelovanju dru�tvaza koje ga ve�u samo lijepe uspomene, a prije sveganjemu i njegovoj supruzi Ru�i �elimo mnogo zdravl-ja i liŁnog zadovoljstva. Milorad-Mile Savi� sa Mostovima



Mostovi: [ta za tebe zna~i i {ta veè za rad uDru{tvu?

Vesna: Kao i svuda, na àlost i u Sloveniji, mi Srbismo rascepkani po raznim strankama i dru{tvima. Mojmoto je da ne{to poku{am da uradim, da doprinesem,da se pozitivan glas o na{em narodu, o tome {ta radi-mo u ovom okruèwu, ~uje. Naravno, tu je i èqa iqubav prema pesmama, glumi…

Mostovi: Nastupala si u dramskim predstavama,ve~erima poezije, recitalima, kao voditeq, da limoè{ izdvojiti neki momenat iz svega ovoga, ne{to{to ti je posebno ostalo u sje}awu?

Vesna: Mnogo je divnih momenata, sa proba posebno,sme{nih scena iza kulisa, dok prati{ tekst i ~eka{da do|e red na tebe, {to nikada ne}e izbledeti izse}awa i {to mi uvek izmame osmeh na lice. Evo, recimo, iz predstave Paradoks, koju je reìrao MarkoJovanovi}: na kraju predstave je zamislio orkestarkoji prati na{u peva~icu, ja sam "svirala" sintisajzer,koji je, dodu{e, imao kai{, ali je bio previ{e teàk.Ina~e ima svoje postoqe i tako se svira. Elem, onajkai{ se u jednom momentu otka~io, ali sam nekakouspela da izvedem ta~ku do kraja, publika nije niprimetila da ne{to nije u redu. Naravno, posle smosesmejali. Uop{te, najsla|e mi je uvek bilo poslepredstave ili nastupa, kad sve pro|e, publika ode, au meni ostaje onaj ose}aj ispuwenosti.

Mostovi: Kakava su tvoja o~ekivawa u budu}em radudru{tva i kakva je tvoja poruka?

Vesna: Na àlost, svi smo mi svesni da i rad na{e sek-cije zavisi, u prvom redu, od grada Qubqane, a i oddonacija pojedinaca, tako da se nadam da }emoubudu}e dobiti vi{e sredstava za barem jednu pred-stavu sa vi{e glumaca godi{we. @elela bih da se{to vi{e mladih qudi ukqu~i u na{ rad, mo`da supublici dosadila sve ista lica, ko zna?

Mostovi: Da li si zadovoqna odnosom Dru{tvaSrpska zajednica prema onima koji u~estvuju u real-izaciji kulturnih projekata?

Vesna: Obzirom, da sve {to radimo, radimo iskqu~ivoDOBROVOQNO, to zna~i bez ikakve nadoknade unovcu ili kakvim drugim uslugama, to govorim o glum-cima, mislim, da je odnos na toj relaciji relativnouspe{an.

Mostovi: Za ovakav rad potrebna je podr{ka inajbliìh, kao i poznanika i prijateqa, da li sizadovoqna tom podr{kom?

Vesna: Hvala Bogu, moja porodica - sin najvi{e - mesasvim podràvaju, o prijateqima da i ne govorim.Sre}na sam {to ih imam.

Razgovor vodio Du{an Jovanovi}



Druèwe u prvom planuDruèwe u prvom planu

Jasmina Ra{i} je od prvih po1etaka kulturnog djelovawaDru{tva Srpska zajednica veoma aktivno ukqu~ena umnoge kulturne projekte koje je dru{tvo do sada izvelo.kako to obi~no biva u na{im dru{tvima, prvo se po~elo sarecitacijama i ve~erima poezije. Kasnije su slijedili idrugi nastupi a svakako su najva`nije uloge u pozori{nimpredstavama u kojima je odli~no odigrala sve uloge.Svoju privrènost kulturi dokazala je na vi{e na~ina izbog wenog aktivnog djelovawa na podru~ju kulturne dje-latnosti dru{tvo srpska zajednica dodijelilo joj jepriznawe "Za dugogodi{wi doprinos u aktivnostimapri izvo|ewu brojnih kulturnih projekata dru{tva".

Nekoliko detaqa iz svog djelovawa predstavila nam je ukratkom razgovoru.

Mostovi: Da li se sje}a{ svojih prvih nastupa u Dru{tvuSrpska zajednica?

Jasmina: Molili su me za pomo}, za{ta je trebalo dadobijem 2.000 SIT, pri literarnoj ve~eri posve}enojDesanki Maksimovi}, trebalo je da sviram prikladnumuziku na klaviru pred po~etkom i dok su ~itali pesme,ali na generalnoj probi neka devojka je tako lo{e ~italapesme, da je tada{wa vo|a literarno-dramske sekcijeRada Tari} "~upala kose" i kad me je Rada ~ula dok sampoku{ala da pomognem toj devojci da boqe nagla{ava iobzirom da sam znala ve}inu tih pesama napamet, zamo-lila me je da ih ja izrecitujem. Tako sam tada svirala nauvodu, pratila dok su drugi recitovali i sama po~ela darecitujem u dru{tvu. U osnovnoj i sredwoj {koli samstalno recitovala i uìvala u tome. Taj novac nisamnikada dobila (obe}ao mi ga je Stevo Do{enovi}), nas-tavila sam da sara|ujem na raznim projektima.

Mostovi: Moè{ li nam re}i, na osnovu svegadoìvqenog, {ta je to {to te veè da radi{ u dru{tvu?

Jasmina: Timski rad, da svako doprinese ne{to i da smosvi ravnopravni i da to radimo iz li~nog zadovoqstva.

Mostovi: Te{ko je nabrojati sve tvoje nastupe, bilo ih jezaista mnogo, da li moè{ izdvojiti neki posebni mome-nat, ne{to ~ega }e{ se dugo sje}ati?

Jasmina: Izdvojila bih literarno ve~e "Raki}-Du~i}-[anti}" i prva pozori{na predstava "Beogradskatrilogija". Niko do data nije ni{ta glumio i to je biopravi izazov za sve.

Mostovi: Tvoji nastupi u pozori{nim predstavamaostali su veoma zapaèni, da li moè{ izdvojiti nekuulogu koja je na tebe ostavila najupe~atqiviji utisak?

Jasmina: Kata u "Paradoksu" Neboj{e Rom~evi}a, zbogprepletenosti s plesom i razli~itim situacijama i zato{to je to vode}a uloga koja nosi ve}inu teksta - to je bioizazov nau~iti - trebalo je izdvojiti puno slobodnog vre-mena za vi{esatne probe tokom skoro pola godine.

Mostovi: Kakva je tvoja poruka i kakva su tvoja o~eki-vawa u budu}em radu dru{tva?

Jasmina: O~ekujem da se nastavi tendencija na boqe iprofesionalniju organizaciju projekata, ali i boquobave{tenost svih Srba u Sloveniji, mo`da preko nekihnovina (mese~nih) i ukqu~ivawe novih i mladih ~lanovakroz neko redovno druèwe, ne samo mladih, recimo jed-nom mese~no, petkom uve~e... ~itawe pesama, pevawe star-ih gradskih pesama, u~ewe raznih kola, ali ne za nas-tupe, ve} za "svoju du{u".

Mostovi: Da li je zadovoqavaju}i odnos Dru{tva Srpskazajednica prema onima koji u~estvuju u realizaciji kul-turnih projekata?

Jasmina: Uglavnom jeste, mo`da bi bilo dobro da im seomogu}i besplatan pristup drugim projektima.

Mostovi: Za angaòvawe i u~estvovawe u projektimapotrebna je podr{ka i najbliìh, kao i poznanika i pri-jateqa, da li si zadovoqna tom podr{kom?

Jasmina: Jesam, mada je partner bio prili~no qubomoranna toliko vremena koje sam darovala Dru{tvu.

Mostovi: Reci ne{to {to te nisam pitao?

Jasmina: Mo`da bi bilo dobro ustanoviti dru{tvosloven~ko-srpskog prijateqstva, odnosno na}i neki odgo-varaju}i na~in kako ukqu~iti {to vi{e Slovenaca.Potrebno je produbiti saradwu sa Maticom i drugimdru{tvima, kao i dru{tvima u drugim dràvama. Re{itiprostorske probleme - mo`da u nekim {kolama.Ustanoviti {kole za mlade, recimo za srpski jezik,istoriju, kulturu (da ne slu{aju novokomponovanu muzikui sli~no).

Razgovor vodio: Du{an Jovanovi}

Beogradska i qubqanska ekipa An|ele



O istoriji SrbaIstorija Srba je neodvojivacjelina od istorije staro-slovenskih plemena. Kao isvi drugi narodi, tako i Srbiimaju svoje porijeklo. Imajudakle svoje pretke. StariSloveni su preci Srbima, izbog boqeg razumijevawa srp-ske istorije, moram se ukra-tko osvrnuti na istoriju sta-roslovenskih plemena.

O Slovenima su pisali ve}starogr~ki istori~ari, po~e-v{i od Herodota, pa naprijed.Mnogi su ta plemena pomi-wali samo ukratko i povr{no,dok su neki istori~ari o Slo-venima pisali iskrivqeno iponiàvaju}e. Stari rimskiistori~ari, a kasnije i vizan-tijski, pi{u o Slovenima unegativnom kontekstu, a ~estoi neta~no. Naro~ito su se utome isticali germanskiistori~ari. O Slovenima pi-{u kao o pla{qivom i prqa-vom qudstvu, koje ìvi po mo-~varama i {ipra`ju, pa kadanai|e neprijateq, svi muwe-vito poska~u u vodu i posa-krivaju se po {ipra`ju. êstose dakle de{avalo tim pisci-ma istorije o Slovenima, daupadnu u vlastitu kontradik-ciju. Tako su u vi{e navrataopisivali sukobe starih ger-manskih plemena; Gota iOstrogota sa Slovenima. Na-vode kako su ta mogu}na ger-manska plemena nalijetala uzasjedu Slovena, te gubilibitku, pretrpjev{i ogromnegubitke.

Poslije ovoga, name}e nam selogi~ko pitawe; za{to su o

Slovenima pisali iskrivqe-no i negativno? Na to pitaweje mogu} samo jedan odgovor.Tada{wi istori~ari se nisupozivali na svoju stru~nost iobjektivnost, nego su pisalipau{alno i neargumentovano,sa odre|enim ciqem i intere-som. Interes i ciq im je bioo~it. @eqeli su po svaku ci-jenu, da prikaù superi-ornost Germana nad Slove-nima.

Najdaqe su u tome i{li wema-~ki istori~ari, prije i u vri-jeme zlokobne i sulude fa{i-sti~ke ideje. Oni su upornoponavqali, i trudili se daprikaù Nijemce kao najsupe-riorniji narod.

Od wih je i proiza{la tvrd-wa, da je na sjeveru Wema~ke ina jugu Skandinavije, u praistoriji, ìvio pra narodArijevaca, a sve na osnovinordijske rase. Taj pra narodje u odnosu na druge, bio dale-ko napredniji i plemenitiji, anajdubqe osobine tog narodaje naravno, najvi{e zadràowema~ki narod.

Kasnije su se, po wima,Arijevci ukr{tali sa ostal-im primitivnijim plemenimaIndoevropejaca, i udarilitemeqe svim drugim narodi-ma.

To su zaista duhovito opi-sali, me|utim istori~ariostalih naroda, a naro~itoistori~ari slovenskih naro-da su se toj tvrdwi energi~nousprotivili. Sasvim je logi-

~no da je kasnije zvani~nasvjetska istorija tu teoriju upotpunosti odbacila. Isto-rija je dru{tvena nauka, za-duèna da biqeì protekle-doga|aje, upravo onako, kakosu se i desili. Zato isto-ri~ari, koji èle zadràtisvoj kredibilitet nau~nika,nikako sebi ne smiju dozvoli-ti povr{nost i pau{alnost.Koriste}i dostignu}a i argu-mente mnogih prirodnih nau-ka, a naro~ito biologije iarheologije, svjetski isto-ri~ari su dokazali, da su seSloveni isto tako kao iostali stari narodi: Sume-rci, Egip}ani, Grci, Rimqani,Germani i ostali, razvijalikroz istoriju postupno i pri-rodno.

Istina je da su se narodi udugoj qudskoj istoriji vi{eputa selili, pa su se takomnoga plemena me|usobnoukr{tala. Me|utim, razvoj imje bio sli~an, ili skoro isti.Svi su, dakle, iz najniègstadijuma razvoja, postupnoprelazili u vi{i i organizo-vaniji na~in ìvota.

Svi su dakle morali pre-ìvjeti, prvo period divqa-{tva i prvobitne zajednice,zatim su pre{li u rodovsku ibratsku zajednicu, pa tekonda se formiraju plemena iujediwewa u plemenski savezi na samom kraju dolazi donastanka, dakle do formi-rawa razli~itih naroda. Nastavi}e se

Ostoja [obot

Dimitrije-Di�a Markovi�

KAKO ORGANIZOVKAKO ORGANIZOVAATI TI USPE�AN SASTUSPE�AN SASTANAK?ANAK?

U dana�nje vreme sastanci su neophodni,zato ih vo�e raznih organizacija morajukoristiti u metodologiji svoga rada. Mnogiljudi ne vole sastanke. Razlog za to je �tosastanci, najŁe��e, ne teku tako kako bitrebali i �to dugo traju. Ve�ina ih ne znajuŁemu sastanci slu�e, jer nikada nisu uzelivremena da bi se o tome nauŁili. To semora prevazi�i.

Ve�ina sastanaka je ure�ivaŁkog karak-tera �to znaŁi da na njima poku�avamo dana�emo najefikasnija re�enja po razno-raznim pitanjima. Zato je za sastankeneophodna temeljita individualna pripre-ma, jer je jedino tako mogu�e uŁestvovatiu raspravama i davati konstruktivne pred-loge, (vi�e ljudi vi�e zna), �to opet garan-tuje dono�enje kvalitetnih zakljuŁaka. Za-to treba svaki sastanak planirati i unapredznati �ta se sastankom �eli posti�i.

U diskusijama prednost davati onima kojiimaju odgovaraju�a znanja o raspravnojproblematici - problemu. Radi toga u fazipripreme sastanka predvideti ko �e bitinosilac rasprave po kojoj taŁki dnevnogreda da bi se on �to bolje pripremio. UŁe-snicima sastanka re�i koliko �e sastanaktrajati, znaŁi poŁetak i zavr�etak sastanka.Ako se tematika, iz raznoraznih razloga,do odre�enog vremena trajanja sastankane dovr�i, sastanak ipak treba zavr�iti iodmah se dogovoriti za dodatni sastanak.

Planiranju sastanka sledi priprema. Ako jesadr�aj sastanka zahtevniji, moraju poz-vani dobiti pismenu informaciju o tome,znaŁi mora im se pripremiti gradivo zasastanak. Najbolje je pripremljeno gradivoposlati sa pozivom na sastanak. Gradivone sme biti preop�irno.

Sastanak uvek priprema lice koje �e gavodiiti. Treba se uskladiti sa onima koji �ebiti nosioci rasprave po odre�enim taŁka-ma dnevnog reda. Vo�a sastanka brine dase radi po poslovniku. Vo�a, tokom ra-sprave, bitno zapisuje i konkonceptira za-kljuŁke koje predla�e na usvajanje.

SpreŁavati prepiranja i nekulturno pon-a�anje na sastancima. NeustruŁavati se,pojedincima koji se ne pridr�avaju poslo-vniku o radu, zamoliti ih da napuste sas-tanak.

USPE�NOST SASTANKA NAJVI�E JEODVISANA OD VO—E.

Zato svaki vo�a mora se nauŁiti da vodisastanak, jer je to jedan od osnovnih nje-govih zadataka.

-Kad moraju zadaci biti ispunjeni?

Potrebno je realno opredeliti termine real-izacije, da bi se dobila garancija da �ezadaci biti izvr�eni.

Nakon sastanka uskladite Akcioni nacrt ipo�aljite ga svim uŁesnicima zajedno sazapisnikom.

Zapisnik po�aljite i onima koji nisu bili nasastanku, a moraju biti o tome obave-�teni. Akcioni nacrt �e se verovatnije ost-varivati ako temelji na odgovornosti, oba-vezi ili ugovoru.

Ko sastavlja zapisnik? Najbolji zapisniciimaju za osnovu taŁke koje je vo�a sas-tanka ili zapisniŁar napravio u toku sastan-ka. Zapisnik je potrebno napisati, na tajnaŁin �e neko ko nije bio na sastanku,videti �ta se doga�alo.

Zapisnik neka sadr�i:

-uŁesnike,-ciljeve sastanka,-kljuŁne teme,-usvojene kljuŁne odluke,-slede�e korake ili akcioni nacrt,-datum slede�eg sastanka,-zahvalnost svim uŁesnicima.

REZIME

Koraci izrade nacrta, vo�enja i zapisnika

Prije sastanka:-Uverite se, da je sastanak potreban.-Identifikujte i objasnite ciljeve sastanka iproces.-UkljuŁite prave ljude.-Unapred pripremite dnevni red.-Unapred izaberite kljuŁne uŁesnike.-Pripremite se na diskusiju i na usvajanjeodluka.

U toku sastanka:-Navedite namenu i ciljeve sastanka.-Svakom uŁesniku dajte reŁ.-ZakljuŁite svako pitanje.-Zavr�ite sastanak sa akcionim nacrtom ikomunikacionim nacrtom.

Nakon sastanka:

-Kratak pregled nacrta zapisnika o sas-tanku.-Neslu�beno se sastanite sa onima kojinisu imali reŁ na sastanku ili onima koji subili nezadovoljni sa rezultatom.-Obezbedite obe�ana sredstva.-Radite u skladu sa svojim odlukama.

10 SAVETA ZA USPE�AN SASTANAK:

1. Jasnost zadatka. Namena pitanja i pos-tupka, (da svi shvate �ta se �eli sas-tankom posti�i );2. Red i sposobnost izlagaŁa, ( na vremepoŁeti i zavr�iti sastanak);3. Produktivnost i efikasnost, (nikako nedrugi);4. Fleksebilnost i kreativno razmi�ljanje; 5. Kvalitetno odluŁivanje, (odluke realne ipametne);6. Ravnote�a, ukljuŁivanje i jednakost,(ceniti predloge);7. Deljena odgovornost, (za predloge iusvajanje);8. RazliŁitost, (bez monotonije);9. Odgovornost, slu�anje i saradnja,(uŁenje od drugih);10. Logistika, materijalna potpora;

Kako zavr�iti sastanak?

-Napravite rezime dostignutoga, �ta sukljuŁne taŁke ili odluke i objasnite nakakav naŁin �e akteri biti obave�teni.-Objasnite, kako dalje i istaknite znaŁajakcije ili komunikacionog plana.-Istaknite znaŁaj stava i ideja pojedinca.-Odredite slede�i sastanak, ako je potreb-no.-Zamolite grupu da vam pomogne vred-nosno oceniti sastanak i da vam dostaviideje, �ta je potrebno popraviti za slede�isastanak.-Zahvalite se svima na uŁe��u.

ZAPISNIK

¨esto propu�ten korak u vo�enju sastan-ka je taj, da akcija poŁne kad je sastanakzavr�en. To je posebno problematiŁno zaaktere koji nisu bili prisutni na sastanku.Ako pa�ljivo i temeljno uradimo zapisnik,sastanak mo�e uspeti. Sastanci koji sezavr�e bez akcionog nacrta nemaju �ivotaizvan prostora. Akcioni nacrt obezbe�ujezakljuŁak i ose�aj dostignu�a za uŁesnikesastanka. Tako�e, istovremeno alarmirasve aktere o kljuŁnim odlukama i poma�epri tome da su svi dobili istu poruku iliinformaciju. Akcioni nacrt se sastoji iz tri elementa: �ta,ko i kada.

-Koje posebne odluke ili rezultati su biliusvojeni i koje zadaci moraju biti izvr�enikao rezultat sastanka;

- Ko je odgovoran za zadatke? Ako su seuŁesnici sastanka dobrovoljno javili zaodre�ene zadatke, postoji velika verovat-no�a da �e zadatke zakljuŁiti.





Literarna strana

NA SUDU QUBAVI

Pozivam te pred sud istine i ~asti.

Glavni sudija }e biti moje srce,moja ose}awa cewena porota.Za svedoke }u ti iz se}awa pozvati pro{le dane.Dopusti}u ti da se brani{ sa slobode,a zastupa}e te deo mene koji te jo{ uvekvoli.

Bi}u iskreniji od tvojih usana,koje su me izgleda la`no qubile do zadweg ~asa.

Optuùjem te za izdaju svih zora i venaca ispletenih od cve}a.Optuùjem te za ubistvo mog sunca,neba i {arenih ptica.Drhtaja i nemira po razmr{enoj posteqi,jo{ toploj od tvog tela.

Optuùjem te zbog ~oveka,qudskog bi}a koje voli i ose}a,a ne igra~ke koja se uzima i baca.

Zahtevam najstroìju kaznu.Progon sa zaboravom.

Progon iz grana breze gde smo se prvi put poqubili.Iz parkova cve}a lepih ko iz bajke,staza pored reke i osmeha dece sa kojom smo se vrteli u krug.

Porota i svedoci su odlu~ili,Tvoji zastupnici gube, Glavni sudija saop{tava pesudu,

Kriva si !

Zbogom izdajnice !

Stanojle Vajovi}

KRENI, O@ENI SE

Digni ~a{u ovu, ~a{u rujnog vina,u kafanu staru po|i,u woj mo`da sre}e ima.

U kafani peva Zlata,lepa Zlata, èna neudata,ona sre}e za sve ima,ona nek nam peva,ona nek nam to~i vina.

Wene grudi, weno lice,weno vino, wezin stas,zapevajmo druè stari,jer u tuzi i vinu,prona}i }e{ zadwi spas.

Drage nema, vi{e do}i ne}e,zaboravi i napi se ovo ve~e,pevaj i uìvaj, Zlatu miluj,dragu no}as zaboravqaj.

Zaboravqaj izdajnicu,srca svoga, drugu traì,du{u le~i, kraj an|ela drugog ti se skrasi,ne predaj se, napred kreni.

Digni ~a{u zadwu, ~a{u rujnog vina,iz kafane stare kreni,u woj sre}e vi{e nema.

Po an|ela lepog kreni,i vodi je ku}i svojoj,javi majci, javi dru{tvu,pa sa sre}om ti se èni.

Stanojle Vajovi}



BEZIMENI

TU SU VAM ONI NA DOHVAT RUKE,SLUÄJNO ÖVJEKU DA DOBRO KRENE.NEPOGRE�IV IZVOR LJUDSKE SU MUKE,

A ZNAJU NUDITI I KRV IZ VENE.

UVIJEK SU BLIZU DA PROBLEM RIJE�E,AL NE NA NAÏN LJUDSKOGA UMA.UVIJEK SU SPREMNI DA SE SVETE,JER NEMAJU LJUDSKOG RAZUMA.

JAKI SU ONI ALI NE NA DJELU,JER NJIHOV POSAO DJELA I NISU.

VJERUJTE NA RIJE¨ MNOGO SU LIJEPI,NJIHOVI PROBLEMI NE ZNA SE ÏJI SU.

SVAKOGA DANA SVE IH JE VI�E,PRED SOBOM RU�E SVE �TO JE VRIJEDNO.

ZATO VAM OVO PISAC PI�E,NEDAJTE VRIJEDNOSTI NIJE SVEJEDNO.

SVI PRAVI LJUDI DOBRIM SE BAVE,SA SVOJIM USPJEHOM �IVE I DI�U.

I SVE PU�TAJU SUDU VREMENA,SVOJA IMENA USPJEHOM PI�U.

NA KRAJU IPAK �ELITE ZNATI,POBOGU KO SU VIËTE MENI.

ODGOVOR VAMA �IVOT ˘E DATI,IPAK SU ONI BEZIMENI.

Radoslav Milanovi�

SUDOKU

Igra (zagonetka) SUDOKU poti~e iz Japana i za weno re{avawe nije potrebno neko predznawe.Re{avawe je jednostavno: u prazne kvadrati}e upi{ite brojeve od 1 do 9, ali pri upisivawu pazite da se uistim redovima, kolonama i kvadratima 3x3 ne ponovi nijedan.

PRIMER: RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA

Re{ewe sledi u slede}em broju Mostova.



Mudre reŁi

Bavim se tu�im stvarima po�to nemam svojih.

¨ast se ne mo�e oduzeti, ona se mo�e samo izgubiti.

¨estitog Łovjeka po�tuju Łak i oni koji to nisu.

Diplomata je Łovjek koji Łetiri puta razmisli prije nego ni�ta ne ka�e.

Ima istina u koje nije dobro vjerovati.

Ima ljudi toliko dosadnih da sa njima za pet minuta izgubimo Łitav dan.

Ja nisam mudar, i to znam; drugi nisu mudri, i to ne znaju.

Jedni �ute, nemaju �ta da ka�u, a drugi nemaju kome da ka�u.

Ljenost koraŁa tako polako da je siroma�tvo brzo stigne.

Ljudi opra�taju sve osim iskrenosti.

Ho�u �utati da mi ne ka�u da la�em.

Mala sre�a je Łasnija, a velika je ipak - bolja.

Meni nije potreban prijatelj koji se u svemu sla�e i na sve klima glavom,

jer to isto mo�e moja sjena uraditi jo� mnogo bolje.

Onaj kome povjerite svoju tajnu postaje gospodar va�e slobode.

Onaj ko govori samo lijepe rjeŁi ima lo� karakter.

Pamet otklanja prepreke jednu za drugom. Glupost uop�te ne poznaje prepreke.

Pametan Łovjek ne samo da ne govori gluposti nego ih i ne slu�a.

RijeŁ "sutra" je izmi�ljena za djecu i za neodluŁne ljude.

Ru�a bi isto tako mirisala da je i drukŁijim imenom zovemo.

Slava je otrov koji treba uzimati u malim dozama.

novine srpske moossttoovvii · 2013. 8. 6. · savindan u pos-tojni 20 svetosavski dani 2007 pesma,...

Documents