Mr MARIJANA MATOVI] UDK 271.2:929 Velimirovi} N.Gradska biblioteka„Vladislav Petkovi} Dis“, ^a~ak

Povodom 125-godi{wice ro|ewa, 50-godi{wice prestavqewa i 15-godi-

{wice prenosa mo{tiju Svetog Vladike Nikolaja @i~kog i Ohridskog

i 800-godi{wice manastira @i~e, prve srpske arhiepiskopije

^A^ANSKE GODINE SVETOG VLADIKE NIKOLAJA

Sa`etak: Cela 2006. godina, vezana za nekoliko velikih jubileja, proteklaje u duhu se}awa na najve}eg srpskog duhovnika XX veka – Svetog Vladiku Ni-kolaja @i~kog i Ohridskog (Leli} kod Vaqeva, 23. decembar 1880/5. januar1881 – Saut Kanan, Pensilvanija, SAD, 5/18. mart 1956). Jedan od najve}ih be-sednika u istoriji srpske crkve, najzna~ajniji srpski bogoslov, crkveni pi-sac i mislilac, dvostruki doktor nauka (teologije i filozofije) ~ija sabra-na dela broje preko 12000 strana, pesnik, misionar, dobrotvor i zadu`binar,po~asni doktor Glazgovskog i Kolumbijskog univerziteta, svakako je najemi-nentniji pravoslavni vladika XX veka, ~uven {irom pravoslavnog i celoghri{}anskog sveta. Ovaj tekst je kratko podse}awe na jedinstvenu li~nost ineizbrisive tragove Vladike Nikolaja u duhovnom `ivotu ^a~ka, nekada-{wem sedi{tu wegove prve, @i~ke eparhije (1919-1920), kao i prikaz Vla-dikinih poseta ^a~ku kroz pisawe Pregleda crkve Eparhije `i~ke.

Kqu~ne re~i: Sveti Vladika Nikolaj, Srpska pravoslavna crkva, kanoniza-cija, ^a~ak, duhovni `ivot, @i~ka eparhija, episkop `i~ki, vladi~anstvo,ov~arsko-kablarski manastiri, ~a~anska Gimnazija, „Pregled crkve Eparhi-je `i~ke“

Srbi su, kao retko koji hri{}anski narod, bili i ostali ~vrsto du-hovno vezani za svoje svete, ~uvare pravoslavnih srpskih korena i najdu-bqeg istorijskog pam}ewa. Stoga su mo{ti srpskih svetiteqa ~esto bile je-

GLAS BIBLIOTEKE 13/2006. 89

N A S L E \ E

dino svetilo i najdragocenije dobro koje su Srbi kroz svoju stradalni~kuistoriju uvek nosili sa sobom.

Ustanovqewe kulta i kanonizaciju Srba Srpska pravoslavna crkvavr{i od po~etka XIII veka do danas. Imenoslov svetih Srpske pravoslavnecrkve sadr`i 70 li~nosti srpskog roda, kojima je pribrojano i sedam sve-tih Sinaita, {to ~ini zbir od 77 oreolonosaca. Me|u prvima se kao sveti1205. godine pomiwe veliki `upan Stefan Nemawa – sveti Simeon Miro-to~ivi, a posledwi, 77. svetac unet 2003. u Imenoslov svetih Srba je SvetiVladika Nikolaj (Velimirovi}), Episkop @i~ki i Ohridski.

Jednodu{nom i jednoglasnom odlukom o ovoj kanonizaciji, koja je po-zdravqena ogla{avawem zvona sa svih hramova Eparhije `i~ke, Sveti ar-hijerejski sabor SPC je na redovnom prole}nom zasedawu 19. maja 2003. go-dine u stvari samo sve~ano potvrdio kult svetiteqa Nikolaja i wegovu sve-tost u srpskom narodu, ali i u mnogim pomesnim Crkvama. Svojim potpisi-ma Povequ o kanonizaciji Vladike Nikolaja datiranu sa 6/19. maj 2003,ozvani~ili su Wegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle sa 28 mi-tropolita i episkopa iz zemqe i rasejawa.

Sve~anu saborsku arhijerejsku liturgiju u ~ast novojavqenoga sveti-teqa Nikolaja @i~kog i Ohridskog slu`io je patrijarh Pavle sa svim ar-hijerejima SPC na praznik Svetih ravnoapostolnih Kirila i Metodija,prosvetiteqa slovenskih, 11/24. maja 2003. godine, u hramu Svetoga Save naVra~aru u Beogradu. Pre po~etka liturgije u Svetosavski hram donete su izLeli}a, gde po~ivaju od 12. maja 1991. godine, mo{ti Svetog Vladike Niko-laja, koje je narod celivao tokom ~itavog dana.

Za datume liturgijskog spomena i praznovawe svetiteqa Nikolaja od-re|en je dan wegovog prestavqewa (5/18. mart) i dan prenosa wegovih svetihmo{tiju iz Libertivila (SAD) u Srbiju (20. april/3. maj).

Novom srpskom svetitequ koga su, osim srpskog, i ostali pravoslav-ni narodi odavno prepoznali kao apostola hri{}anske vere, posve}eno jenekoliko hramova u zemqi i svetu, a ikone su mu `ivopisane i pre kanoni-zacije.

Tim povodom, Vladiki Nikolaju u ~ast i spomen, „Glas biblioteke“objavquje prigodan tekst koji otkriva mnoge, do sada gotovo nepoznate po-datke o ~a~anskim godinama Vladike Nikolaja (jun 1919 – decembar 1920).1

NA

SL

E\

E

90 GLAS BIBLIOTEKE 13/2006.

Mr MARIJANA MATOVI]

————————————1 Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“ u ^a~ku ukqu~ila se u nacionalno

obele`avawe 2006. godine, posve}ene trostrukoj godi{wici Svetog Vladike Niko-laja i proslavi osam vekova manastira @i~e, organizovawem izlo`be i Duhovneakademije „ZAVE[TAWE ZA VE^NOST : Sveti Vladika Nikolaj u duhovnoj isto-

riji Srba“, odr`ane 22. decembra 2006. godine. Ova manifestacija nai{la je na ve-liko interesovawe javnosti i medija, pa su u ~a~anskim glasilima objavqeni te-

^a~ak – sedi{te prve eparhije

Vladike Nikolaja

^a~ak je grad sa bogatom duhov-nom istorijom, jer ve} sredinom XVveka postaje sedi{te Moravi~ke mi-tropolije koja je iz Ariqa preme{te-na u ^a~ak, tada{wi Gradac. Kao raz-vijen centar, u dva navrata je sedi{te@i~ke eparhije – 1886-1890. i 1898-1934, te se u wemu nalazila i kance-larija Duhovnog suda Eparhije `i~-ke. Mese~ni list Pregled, kao polu-

slu`beni organ sve{tenstva @i~-

ke eparhije, pokrenut je 1. avgusta1919. sa blagoslovom Episkopa `i~-kog, tako|e u ^a~ku, gde je izlazio dokraja 1934, kada je sedi{te @i~keeparhije preme{teno u Kraqevo, gdeje Pregled nastavio sa izla`ewem dokraja 1938, promeniv{i ime u @i~-

ki blagovesnik. Uz list je pokrenutai @i~ka biblioteka Sveti Lazar

koja je postojala do 1941. godine, anajplodniji period postojawa ovihizdawa vezan je upravo za stolovaweVladike Nikolaja u ^a~ku.

Tada{wa {tampa u Srbiji iz-vestila je o hirotoniji g. dr Nikolaja Velimirovi}a za episkopa `i~kog,izvr{enu 5/18. maja 1919. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu, kao „jednomod najepohalnijih doga|aja u posledwe doba na{e Crkve“.

I u prvom broju Pregleda, u redovnoj rubrici Slu`beni deo, objavqe-na je vest pod naslovom Ustoli~ewe D-ra Nikolaja, episkopa `i~kog:2

NA

SL

E\

E

GLAS BIBLIOTEKE 13/2006. 91

^A^ANSKE GODINE SVETOG VLADIKE NIKOLAJA

————————————————————–————————————————

kstovi: Za{to je ^a~ak izgubio vladi~anstvo : izlo`bom i Duhovnom akademijom

Gradska biblioteka obele`ila godi{wice Svetog Vladike Nikolaja / Z. [Zorica] L.[Le{ovi}] S. [Stanojevi}]. U: ^a~anski glas (^a~ak). – God. 74, br. 52–53 (29.12. 2006),str. 47; Vladika Nikolaj i ^a~ak / Du{an Darijevi}. U: ^a~anske novine (^a~ak). -God. 4, br. 126 (10.01.2007), str. 24-25. Emitovani su i prilozi na lokalnim TV i radiostanicama.

2 Svi tekstovi i dokumenta citirani su doslovno, bez uskla|ivawa sa savremenimjezikom i pravopisom, kako bi se sa~uvala wihova autenti~nost.

Novoizabrani Episkop @i~ki

Nikolaj (1919)

„20 juna t. g. [1919] prispeo je u ^a~ak novi episkop `i~ki g. D-r Ni-kolaj Velimirovi}. Masa sveta iza{la je do mosta na Moravi i o~ekivalaje toga dana wegov dolazak. Ta~no u pola {est ~asova stigao je episkop g.Nikolaj.

Pri stupawu u ^a~ak predsednik op{tine, g. Jovan Mihajilovi}, po-zdravio ga je ovim re~ima:

Va{e Preosve{tenstvo!

Do~ekuju}i Vas sa gra|anstvom grada ^a~ka pri ulasku u Va{u rezi-

denciju3, ja, kao predsednik op{tine ~a~anske, pre svega molim za Va{ sve-

ti blagoslov i iskreno i srda~no Vas pozdravqam sa re~ima:

Dobro nam do{li!

Posle punih {est godina mi vidimo u svojoj sredini Arhipastira

svoga i na{a srca puna su sre}e i zadovoqstva, {to je sudbina odredila na-

{em gradu takvu retku ~ast, da ba{ Vi zauzmete vladi~ansku stolicu

Svetoga Save.

Dostojno ste svuda na{u zemqu zastupali i u na{oj Crkvi svetli-

li svojim radom, a na{a je tvrda vera, da }ete i u budu}e, sa pomo}u Bo`i-

jom, kora~ati istim putem na dobro i korist na{e pro{irene Otaxbine

i za preporo|aj na{e Crkve.

Znajte i to, da }e Va{a pastva uvek sa Vama biti i pomagati Vas

u svakom delu, jer se ponosimo, {to nam Vi postadoste Duhovni Vo|.

Molim Vas, da u|ete u na{ grad, gde Vas radosno o~ekujemo sa uzvikom:

@iveo nam mnoga leta!

Posle pozdravnog govora g. episkop je po{ao u varo{ a sa wim i gospo-da: Ministar Vera G. Alaupovi},4 izaslanik dvora major G. Stefanovi},izaslanik Sv. Arhijerejskog Sabora prota Mih. Popovi}, Andrija Proti}narod. poslanik, a sem wih kao gosti u pratwi gospoda: profesor Mih. Pu-pin,5 D-r Jawi}, D-r Ro{u, Gavra Milo{evi} sud. duh. suda, Valerijan

92 GLAS BIBLIOTEKE 13/2006.

Mr MARIJANA MATOVI]

NA

SL

E\

E

————————————3 Vladika Nikolaj stanovao je preko puta ~a~anske crkve, u ku}i Vula Panteli}a

(Jankovi}a ku}i) koja i danas postoji.4 Dr Tugomir Alaupovi} (Dolac kraj Travnika, 18. avgust 1870 – Zagreb, 9. april 1958),

kwi`evnik i politi~ar, studirao je slavistiku u Zagrebu i Be~u, gde je polo`iodoktorat kod Vatroslava Jagi}a. Godine 1918. ulazi u vladu Kraqevine SHS kao min-istar vera, a zatim postaje dr`avni savetnik. Bio je omiqeni profesor IvuAndri}u, kome je u sarajevskoj Velikoj gimnaziji predavao hrvatskosrpski jezik.

5 Mihailo Pupin, koji je specijalno za tu priliku doputovao iz Amerike, izdao jeu Londonu veoma lepo ilustrovano delo Serbian Orthodox Church – Srpska pravo-

slavna crkva na engleskom jeziku (London, J. Murray, 1918), sa uvodnim slovom serTomasa Grejema Xeksona (1835–1924).

Ova publikacija, objavqena kao prva u ediciji South Slav Monuments (Ju-

`noslovenski spomenici), ~uva se u Biblioteci Matice srpske, kao i u Kongresnojbiblioteci u Va{ingtonu.

Pribi}evi}, Kosta Jovanovi} in`iw. i Steva A}imovi} advokat iz Beogra-da. Ulazili su u varo{ kroz redove |aka osnovnih {kola, gimnazije i rade-ni~ke ̀ enske {kole, mnogobrojnog gra|anstva obojeg pola. Sa saborne ~a~an-ske crkve brujala su zvona odu{evqene pozdrave svom novom Arhipastiru.

Pri ulazu u crkvu sa~ekalo je mesno sve{tenstvo svog arhijereja, a za-tim je u crkvi svr{eno kratko molepstvije.

U crkvi je sve~ano izvr{en ~in ustoli~ewa. Ministar Vera g. Alau-povi} je sa amvona pro~itao ukaz W. V. Kraqa o postavqawu episkopa g.`i~kog D-ra Nikolaja, a prota Mih. Popovi} – pro~itao je gramatu Sv. Arh.Sabora, kojim se posve}eni episkop g. Nikolaj utvr|uje na `i~ku eparhiju.I po pro~itavawu predao ju je g. Nikolaju. I g. Ministar i g. prota Mi}apozdravqeni su burnim uzvicima... Potom je Sreta J. Mihajilovi} svojimdivnim govorom pozdravio novog arhijereja u ime sve{tenstva i naroda.

U 8 ~asova u ve~e bio je banket u sali hotela „Kren“. Za vreme obedanovi episkop je napio zdravicu W. V. Kraqu Petru I. Wegov govor, saslu-{an sa naro~itom pa`wom – pozdravqen je burnim uzvicima: „@iveoKraq“. Zatim je direktor ~a~anske gimnazije g. Uro{ Kuburovi} u ime gra-|anstva i svih prosvetnih radnika nazdravio novom episkopu D-ru Niko-laju, i wegov govor, pun ozbiqnih misli koje pro`imaju jednog dugogodi-{weg prosvetnog radnika, primqen je sa najve}im dopadawem.

G. @iv. Aleksi}, sve{t. pozdravio je u ime gra|anstva Ministra Ve-ra g. T. Alaupovi}a, na{ta je g. Ministar nazdravio srpskom narodu ukazu-ju}i puteve, kojim treba i}i u budu}nosti.

G. Pupin, prof. iz Amerike jednim simpati~nim govorom izneo je^a~anima {ta misle i kako Amerikanci o veri u Boga, o Srbiji i srpskomnarodu.

Sutra dan je bila sve~ana arhijerej. slu`ba. Hor u~enika-ca odgovaraoje, a crkva je bila puna sveta koji je `eqno o~ekivao re~ novog episkopa.

Govor novog episkopa bio je tako silan, kakav se do sada nije ~uo podsvodovima hrama ~a~anskog i wegove re~i ostavile su neizgladivi utisakna du{e prisutnih.

Tako je izvr{eno ustoli~ewe novog episkopa D-ra Nikolaja na `i~-ku eparhiju.“6

Zatim, u kra}oj bele{ci Poseta g. Episkopova u varo{i gra|anstvo seobave{tava:

„Odmah po svome dolasku u ^a~ak, g. episkop je posetio ovd. gimnazij-ski kolegijum i u~enike gimnazije, i prisustvovao je nekolikim predava-wima. Idu}eg dana posetio je komandanta mesta, op{tinski sud grada ^a~-

NA

SL

E\

E

GLAS BIBLIOTEKE 13/2006. 93

^A^ANSKE GODINE SVETOG VLADIKE NIKOLAJA

————————————6 Pregled : poluslu`beni organ sve{tenstva @i~ke eparhije (^a~ak). – God. 1, br.

1 (avgust 1919), str. 4-6 [u daqem tekstu Pregled].

ka, gde ga je ceo Odbor op{tinski sa~ekao. Zatim je posetio osnovnu {kolugde je se zadr`ao du`e u u~iteqskom kolegijumu; a za tim su deca pevala pe-sme. Svuda je g. episkop govorio prikladne govore i pou~avao“.7

Wegovo preosve{tenstvo Episkop `i~ki g. Nikolaj pose}ivao je svamesta u svojoj eparhiji,8 izme|u ostalih i crkvu miokova~ku u srezu qu-bi}skom 16. juna t. g., gde je i slu`io arhijerejsku slu`bu uz asistencijuvi{e sve{tenika.

Pri ulazu u hram g. Episkopa pozdravio je sve{tenik Aleksa Popo-vi}. U crkvi, pred masom sveta g. Episkop je dr`ao popularan govor. Poslepodne uprili~en je koncert |aka osnovne miokova~ke {kole, koji je pose-tio i g. Episkop. Lepim govorom g. Episkopa je pozdravio tamo{wi u~iteqg. Vujovi}, rezervni oficir, a zatim je g. Episkop govorio u poqu pred oku-pqenim svetom.

Episkop Nikolaj je u mesecu junu posetio i crkve u Kraqevu, Trste-niku, Vrbi, Zabla}u, Samailima, Gorwem Milanovcu i Majdanu. Posetio jei sve ov~arsko-kablarske manastire, Qubostiwu, @i~u i Vra}ev{nicu.9

\acima {kole zabla}ske u srezu trnavskom Episkop Nikolaj u~inioje poklon u kwigama, na ~emu mu je blagodarila uprava {kole.

O uzletu duhovnog `ivota u ^a~ku za vreme Vladike Nikolaja svedo-~e i jutrewa i ve~erwa bogoslu`ewa, vr{ena posvednevno u katedralnoj cr-kvi u ^a~ku. Bilo je uobi~ajeno da se na slu`bama, odmah po pro~itawu,tekst Jevan|eqa tuma~i narodu, misao po misao, {to je nailazilo na op{teodu{evqewe.

Te prve posleratne, 1919. godine, u @i~ku eparhiju pristigla je i ve-lika Amerikanska misija iz Novog sveta. Pod vo|stvom generala Doertija,u ^a~ak je do{la i nastanila se misija od 25 lica – profesora, direktoraraznih u~ili{ta, doktora, kwi`evnika, ekonoma, in`ewera i bolni~ar-ki. Me|u wima bila je samo jedna Engleskiwa, gospo|a Tob, koja je ve} godi-nama radila za srpski narod i u~estvovala u velikom odstupawu preko Al-banije. Ostali ~lanovi bili su iz Amerike. O~ekivalo se i skoro pove}aweMisije na 50 lica.

Misiju je poslao Ameri~ki Relif Komitet iz Wujorka, glavnog cen-tra u Americi za pomo} Srbiji u vreme rata. Komitet je `eleo da i po okon-~awu rata pomogne Srbiji u oporavqawu od te{kih ratnih rana.

Glavni zadatak ove Misije bio je „da prikupi decu poginulih ratni-ka u jedan Institut u ^a~ku, da ih o~uva, podigne i vaspita. Do sada je ve}

NA

SL

E\

E

94 GLAS BIBLIOTEKE 13/2006.

Mr MARIJANA MATOVI]

————————————7 Pregled (^a~ak). – God. 1, br. 1 (avgust 1919), str. 7.8 Tada je u Eparhiji `i~koj bilo 95 parohijskih crkava i 12 manastira.9 Pregled (^a~ak). – God. 1, br. 1 (avgust 1919), str. 10.

primqeno u ovaj zavod oko 100 dece. No neprestano dolaze nova. Misija senada, da }e biti u stawu, da primi 500 dece […].

Svi ~lanovi misije su puni odu{evqewa prema na{em narodu i punidobre voqe da nas pomognu“.10

Na dan svetih Kozme i Damjana – Vra~eve, 14. novembra iste godine,„otvorena je ambulantna bolnica u ^a~ku Amerikanske Misije, u kojoj }ena}i prvu pomo} i besplatno le~ewe poglavito sirotiwa, a zatim i trenut-nu pomo} svako u slu~aju nu`de. Pri ovome aktu otvarawa prisustvovao jeW. P. Episkop @i~ki g. D-r Nikolaj, koji je prikladnom re~i na engle-skom jeziku izjavio zahvalnost Amerikanskoj Misiji na ovome dobro~in-stvu na{em narodu, kome je tek sada posle rata potrebna pomo} na{ih pri-jateqa“.11

Na Vidovdan, 28. juna 1920. godine, Episkop Nikolaj posetio je Ov~ar-sku Bawu i bolesnike u woj, pa je tom prilikom „sirotnijim bolesnicima“na le~ewu u Bawi podeqeno 635 dinara kao poklon rodoqubivog Srbina izAmerike g. Sime Proti}a. Pored toga, Vladika je u Ov~arskoj Bawi podi-gao dom za besplatno stanovawe siroma{nih bolesnika koji se ovde le~e.

Istog dana, g. Episkop je u pratwi nekoliko ~lanova Amerikanskemisije iz ^a~ka posetio manastir Blagove{tewe i tom prilikom ~lanoviMisije, na ~elu sa g. Kingsberijem, upisali su u kwigu da poklawaju mana-stiru jedno zvono, jer su Austrijanci za vreme okupacije manastir opqa~-kali, a zvono odneli.12

O svim aktivnostima Vladike Nikolaja i ostalog sve{tenstva @i~-ke eparhije mese~nik Pregled redovno obave{tava javnost...13

Na konferenciji redakcionog odbora Pregleda, odr`anoj novembra1920. u ^a~ku, odlu~eno je da se „sa razloga tehni~ke prirode“ redakcijalista premesti u U`ice, gde je list i {tampan. Me|utim, od broja 8 (avgust1921) Pregled ponovo izlazi u ^a~ku, a {tampa se u [tampariji StevanaMati}a.

Episkop ohridsko-bitoqski

Februarski broj iz 1921. donosi vest da je 12. decembra 1920. WegovoPreosve{tenstvo G. Episkop Nikolaj „po svom pristanku“ postavqen zaepiskopa Ohridske eparhije, a za episkopa `i~kog g. Jefrem Bojovi}, dota-

NA

SL

E\

E

GLAS BIBLIOTEKE 13/2006. 95

^A^ANSKE GODINE SVETOG VLADIKE NIKOLAJA

————————————10 Pregled (^a~ak). – God. 1, br. 5 (decembar 1919), str. 146–148.11 Pregled (^a~ak). – God. 1, br. 5 (decembar 1919), str. 157-158.12 Pregled (^a~ak). – God. 2, br. 7-8 (jul-avgust 1920), str. 244.13 U Rukopisnom odeqewu Matice srpske (Inv. br. 8572) ~uva se pismo Episkopa

@i~kog Nikolaja upu}eno Vasi Staji}u, datirano sa ^a~ak, 11. jula 1920.

da{wi episkop {aba~ki.14 Tim povodom objavqena je Opro{tajna posla-

nica Weg. Preosve{tenstva Episkopa @i~kog Gospodina D-r Nikolaja:

„Ispuwen strahom Bo`jim i poslu{no{}u prema crkvi ja }u ve} pre-

stati biti va{ arhijerej kada vi, qubazna bra}o, budete ~itali ovu moju

poslanicu. Du`nost me upu}uje na drugu stranu na{e otaxbine, i jedan dru-

gi arhijerej, dostojan i mudar, dolazi na znamenitu @i~ku Eparhiju“. 15

Mada ve} Episkop ohridsko-bitoqski, Nikolaj ne}e prekidati vezusa Pregledom i @i~kom bibliotekom „Sv. Lazar“, pa jednom prilikom Bi-blioteci daje prilog od 6000 dinara.

Administrator @i~ke eparhije

@i~ki crkveni sud dobio je 22. juna 1934. godine iz Sremskih Karlo-vaca, tada{weg sedi{ta Srpske patrijar{ije, telegram: „Obave{tavate se,da je Sveti Sinod u dana{woj sednici odredio za Administratora `i~keeparhije Wegovo Preosve{tenstvo Episkopa Ohridsko-bitoqskog Gospodi-na D-r Nikolaja / Patrijarh srpski, Varnava.“

Sve{tenstvo i narod @i~ke eparhije radosno su pozdravili ovu vest,jer je „Preosve}eni episkop Dr. Nikolaj bio prvi `i~ki episkop po oslo-bo|ewu i mi se nadamo, da }e on ponovo do}i da upravqa svetosavskom epar-hijom“.16 Me|utim, ovoga puta episkopska stolica je u manastiru @i~i,koja te godine postaje sredi{te Eparhije.

Administrator Eparhije `i~ke Nikolaj li~no preporu~uje Crkve-nom sudu u ^a~ku17 da se preseli u Kraqevo, o ~emu svedo~i dopis, datiransa 2/15. avgust 1934:

„Crkvenom sudu ^a~ak. Na osnovu svega do sada nadle`no re{enog i

pripremqenog preporu~ujemo tome Sudu, da se preseli u Kraqevo sa svojim

osobqem i inventarom. O izvr{ewu ovoga izvestiti nas. S blagoslovom Ep.

Nikolaj“.

Septembarski broj Pregleda (1934) u Slu`benom delu donosi tekst No-

va rezidencija:

NA

SL

E\

E

96 GLAS BIBLIOTEKE 13/2006.

Mr MARIJANA MATOVI]

————————————14 Pregled (U`ice). – God. 3, br. 2 (februar 1921), str. 18. 15 Opro{tajna poslanica Weg. Preosve{tenstva Episkopa `i~kog Gospodina D-r

Nikolaja. – U`ice : [tamparija i kwigoveznica Qub. M. Romanovi}a, 1920. -(Izdawe @i~ke biblioteke „Sv. Lazar“ ; 9). Objavqeno i u: Pregled (U`ice). – God.3, br. 1 (januar 1921), str. 4–10.

16 Pregled (^a~ak). – God. 16, br. 7 (jul 1934), str. 186–187.17 Duhovni sud u ^a~ku bio je sme{ten u zgradi Okru`nog na~elstva (u woj su danas

Narodni muzej i Me|uop{tinski istorijski arhiv).

„Na osnovu ~lana 12 Ustava Srpske Pravoslavne Crkve, rezidencija@i~ke Eparhije u budu}e bi}e K r a q e v o – @ i ~ a.

Izvr{uju}i ovu odredbu Ustava, Arhijerejska vlast naredila je, da seizvr{i preseqewe kancelarija @i~kog Crkvenog Suda iz ^a~ka u Kraqevo.

Preseqewe je izvr{eno na dan 12/25. avgusta, tek. god. kako kancela-rija, tako i celokupnog osobqa.

Prema tome sve po{tanske po{iqke u budu}e upu}iva}e se na adresu:@i~kom Crkvenom Sudu Kraqevo.

Upravni odbor Pravoslavne Eparhije @i~ke, ostaje i daqe u ^a~kudo daqeg nare|ewa.“18

Kancelarije Upravnog odbora preseqene su 1. oktobra u Kraqevo u zgra-du @i~kog Crkvenog suda i od tada se svi predmeti {aqu na novu adresu.

Administrator Nikolaj 1936. godine biva ponovo izabran za episko-pa „mnogozna~ajne eparhije Savine“.

Kako je ^a~ak izgubio vladi~anstvo

Tih godina veliku pa`wu ^a~ana i onda{we {tampe zaokupqala je re-{enost Srpske pravoslavne crkve da ^a~ku oduzme episkopsko sedi{te ipremesti ga u Kraqevo, pa list „^a~anski pokret“ bele`i da je „vest o pre-

me{taju Episkopije @i~ke iz ^a~ka u Kraqevo izazvala kod ovd. [a{weg]gra|anstva op{ti revolt“,19 a „^a~anski glas“ pi{e: „Glavni razlog {to

^a~ak gubi vladiku je u tome {to je vo|stvo srpske pravoslavne crkve dubo-

ko uvre|eno nepa`wom ^a~ana prema svome vladi~anstvu i vladici, da dece-

nijama ne podignu vladi~anski dom u ^a~ku20 i ako se imalo vremena i sred-

NA

SL

E\

E

GLAS BIBLIOTEKE 13/2006. 97

^A^ANSKE GODINE SVETOG VLADIKE NIKOLAJA

————————————18 Pregled (^a~ak). – God. 16, br. 9 (septembar 1934), str. 226.19 Vest o preme{taju Episkopije @i~ke / [Anonim]. U: ^a~anski pokret (^a~ak). –

God. 1, br. 3 (30.04.1933), str. 4.20 Zapravo, u ^a~ku je nekada postojao Vladi~in konak, podignut 1837. godine isto-

~no od crkve, na mestu dana{we zgrade Gimnazije. Sagradio ga je prema projektu do-bijenom od kneza Milo{a Obrenovi}a episkop Nikifor Maksimovi} (1788–1853),hirotonisan za episkopa u`i~kog 1831. u Carigradu, a oktobra iste godine ^a~akpostaje sedi{te U`i~ke eparhije. U ovom konaku, koji je bio najlep{i objekat sta-re balkanske arhitekture u ^a~ku, do 1912. godine bila su slede}a nadle{tva: 1.Konak episkopa; 2. Prvostepeni sud; 3. Osnovna {kola; 4. Po{ta i telegraf; i 5.Sokolsko dru{tvo „Du{an Silni“. Na `alost, 1912. godine ova zgrada je poru{ena,a na wenom mestu podignuta nova osmorazredna gimnazija.

Ova skladna gra|evina orijentalnog tipa ostala je u se}awima starih ^a~anakao lep{a i ve}a od konaka gospodara Jovana Obrenovi}a. Imala je divne doksatena sve ~etiri strane, a zvali su je „Pa{in konak“ i „~ardaklija“. U konaku senalazila i vladi~ina biblioteka. Jedna grafika nema~kog putopisca i istori-ografa Feliksa Kanica iz XIX veka verno do~arava izgled glavnog ~a~anskog trga

stava, svega osim dobre voqe. Kad to ^a~ani nisu u~inili, ka`e nam se u pa-

trijar{iji zna~i da ne dr`e do toga da imaju vladi~anstvo i vladiku u svo-

joj sredini, pa ih ne}e ni imati. Istina je da samom vladici nisu potreb-

ni dvori, ali crkvenom ugledu i poslovima crkve, kao i strancima i verni-

cima, trebaju. ^a~ak i ^a~ani su sami zbog svoje nemarnosti ka`weni gu-

bitkom vladi~anstva. ̂ a~ani su znali da treba da zidaju vladi~anski dom,

znali su daqe, da ustav srpske pravoslavne crkve predvi|a seobu ~a~anskog

vladi~anstva, pa nisu ni{ta preduzeli dok je ustav bio u izgradwi, nego

kad je sve bilo gotovo i izgubqeno, oni su po~eli da protestuju“.21

Usledile su pismene molbe Op{tine ~a~anske Eparhijskom savetuEparhije `i~ke i Srpskom patrijarhu „da u ^a~ku i daqe ostane reziden-cija Episkopa @i~ke Eparhije i da se u ^a~ku podigne Eparhijski dom“,kao i da se „grad ^a~ak odredi kao stalno mesto za rezidenciju Episkopa`i~kog, a ne ni Kraqevo ni manastir @i~a“. Nisu pomogli ni potpisimnogih uglednih ^a~ana...

Uzalud je i delegacija od 32 ~lana na ~elu sa Svetozarom Mojkovi}em,predsednikom crkvene op{tine i Ra{om Gavrovi}em, predsednikom op-{tine ~a~anske, posetila Wegovu svetost patrijarha Varnavu u SremskimKarlovcima.22 Delegacija se vratila u ^a~ak neobavqenog posla – vladi-~anstvo je izgubqeno.

Dolasci u ^a~ak

Vladika Nikolaj ipak nije zaboravqao ^a~ak i u wega je i daqe dola-zio raznim povodima.

Mese~nik Pregled u oktobarskom broju za 1934. godinu objavquje Do-

pis iz manastira Blagove{tewa: „U manastiru Blagove{tewu u Ov~ar-

sko-Kablarskoj Klisuri, odr`ana je konferencija svih stare{ina mana-

NA

SL

E\

E

98 GLAS BIBLIOTEKE 13/2006.

Mr MARIJANA MATOVI]

—————————————————————————————–———————

iz tog perioda na kome dominira Vladi~in konak. Fotografija konaka, snimqe-na prilikom wegovog ru{ewa (1912, ^a~ak, Fotografski ateqe Dobrivoja N.Simi}a, 18,9 x 22,8 cm), danas se ~uva u Narodnom muzeju u ^a~ku (NM^, I 901).

Dragocenosti ~uvane u Vladi~anskoj rezidenciji u ^a~ku od 1831. do 1854. iod 1897. do 1933. predstavqaju posebnu celinu. Na `alost, inventar konaka, zate-~en posle smrti vladike Nikifora Maksimovi}a, odmah je rasprodat. Ipak, u riz-nici u @i~i mogu}e je izdvojiti neke predmete vezane za arhijereje koji su stolo-vali u ^a~ku. Me|u wima je i mitra Vladike Nikolaja.

21 Sedi{te `i~ke eparhije bi}e u manastiru @i~i : ^a~ak vi{e ne}e dobiti vladi-

ku ni duhovni sud / [Anonim]. U: ^a~anski glas (^a~ak). – God. 3, br. 3 (21.01.1934),str. 5.

22 Deputacija gra|ana ^a~ka kod Wegove Svetosti Patrijarha : pitawe ~a~anskog

vladi~anstva / M. U: ^a~anski glas (^a~ak). – God. 3, br. 22 (3.06.1934), str. [1]-2.

stira Eparhije @i~ke na dan 26. avgusta do 8 septembra ove godine. Ovu je

konferenciju sazvao Wegovo Preosve{tenstvo-Administrator Eparhije

@i~ke Gospodin D-r Nikolaj, radi upoznavawa sa stare{inama i prili-

kama u manastirima“.23

Zajednica doma i {kole ~a~anske Gimnazije priredila je za gra|an-stvo 24. februara 1935. godine u sve~anoj sali Gimnazije duhovnu akademi-ju povodom 700-godi{wice smrti Svetog Save (1235-1935): „DUHOVNI KON-

CERAT. - 24 februara t. g. odr`an je u ^a~ku duhovni svetosavski konce-

rat sa vrlo odabranim programom. Na koncertu je [o Svetom Savi] govorio

Preosve}eni vladika Dr. Nikolaj, pred punom salom slu{aoca. Preosve}e-

ni g episkop stigao je toga dana rano u ^a~ak i slu`io arhijerejsku li-

turgiju, govorio u sabornoj crkvi, prisustvovao osve}ewu doma}i~ke {kole

i tom prilikom govorio i opet u ve~e na koncertu. Najlep{i utisak je

ostavio kod gra|anstva grada ^a~ka, a naro~ito svojom posetom Domu

Staraca i Starica. Iz ^a~ka Preosve}eni je do{ao u Kraqevo, a odatle

vratio se u Srem. Karlovce“.24

Januara 1937. godine kod crkve ~a~anske25 „otvoreno je i otpo~elosvoj rad De~ije Hranili{te u kome se svakodnevno prehrawuju i vaspita-vaju do{kolska najsiroma{nija deca grada ^a~ka.

Hranili{te je podignuto inicijativom i materijalnim sredstvimaEpiskopa @i~kog Gospodina Dr Nikolaja, a izdr`ava se dobrovoqnim pri-lozima manastira, crkava i plemenitih qudi“.26 U hranili{tu se tadaprehrawivalo i vaspitavalo preko 30 siroma{ne dece, ali se taj broj ne-prestano pove}avao, jer su pristizale „nove prijave u istini siroma{nedece, koje treba potpomo}i i sa~uvati da ne propadnu, ve} da vremenom po-stanu dobri sinovi svoje otaxbine“.

NA

SL

E\

E

GLAS BIBLIOTEKE 13/2006. 99

^A^ANSKE GODINE SVETOG VLADIKE NIKOLAJA

————————————23 Pregled (^a~ak). – God. 16, br. 10 (oktobar 1934), str. 278.24 Pregled (Kraqevo). – God. 17, br. 2-3 (februar-mart 1935), str. 78. Bogat program sve-

~anosti sastojao se iz 16 ta~aka, a u muzi~kom delu nastupali su ruski i |a~ki hor.Kopija plakata za duhovnu akademiju (63 × 46 cm, `ute boje), {tampanog u

[tampariji Stevana Mati}a u ^a~ku, ~uva se u Zavi~ajnom odeqewu Gradske bib-lioteke „Vladislav Petkovi} Dis“, a mogla se pogledati na izlo`bi „Zave{taweza ve~nost“.

25 Ro|eni ^a~ani, koji su kao siroma{na deca za vreme Drugog svetskog rata i{li uDe~ije hranili{te, se}aju se da se ono nalazilo iza ~a~anske crkve, na mestu gdeje danas zgrada Op{tinskog i Okru`nog suda.

26 Deo originalnog rukopisa molbe arhijerejskog namesnika sreza trnavskog, sve-{tenika Milovana Milutinovi}a, datirane sa 23. januara 1937. god., kojom se Gra-dsko poglavarstvo u ^a~ku moli „da izvoli u svoj buxet za 1937/38. god. uneti je-

dnu pove}u sumu na ime svoje pomo}i De~ijem Hranili{tu u ^a~ku, ovoj u su{ti-

ni sada najhumanijoj i najplemenitijoj ustanovi koja postoji u ^a~ku“. Ovaj do-kument ~uva se u Me|uop{tinskom istorijskom arhivu u ^a~ku.

Iste godine Bratstvo Sv. Jovana Milostivog prire|uje „Dan razmi-{qawa o sudbini Evrope“, sa prepodnevnim molitvenim sastankom u De~i-jem hranili{tu za sva okolna bratstva Pravoslavne narodne hri{}anskezajednice. Program sastanka predvi|ao je: 1. Prisustvovawe na jutrewi isv. liturgiji u ~a~anskoj crkvi. Na sv. liturgiji bio je predvi|en govorili W. Pr. Episkopa Nikolaja ili sin|ela g. Jovana Rapaji}a; 2. Posle sv.liturgije parastos u crkvi povodom skoro preminulog igumana Atanasija,stare{ine man. Sv. Trojice; 3. Po svr{enom parastosu molitveni sastanaku De~ijem hranili{tu, gde }e se prvo odr`ati komemoracija povodom smr-ti igumana Atanasija. Na molitvenom sastanku govor W. Pr. Episkopa Ni-kolaja, sve{tenika i misionara Narodne hri{}anske zajednice, zatim du-hovne pesme i recitacije.

U 16 ~asova posle podne odr`ano je predavawe u sali hotela „Srpskikraq“ na kome je govorio na{ ~uveni mislilac i besednik, sin|el g. JovanRapaji}, urednik „Misionara“ iz Kragujevca, na temu „Karakter i sudbinaevropske kulture“. Sutradan je u organizaciji Zajednice doma i {kole u19.15 ~asova uve~e, u sali Gimnazije odr`ano predavawe g. Jovana Rapaji}ana temu „Na{a sredwevekovna kultura“.27

U junu te godine „na Spasovdanskoj litiji u ^a~ku i drugog dana Du-

hova na litiji u Kraqevu u~estvovao je W. P. Episkop @i~ki Gospodin

Nikolaj. Na litijama u oba mesta u~estvovale su i sve mesne vlasti,

{kole i udru`ewa. Divne besede koje je Preosve}eni tom prilikom izgovo-

rio, napojile su verne novom qubavqu za veru i utvrdile ih u ogromnom zna-

~aju i velikoj mo}i zajedni~ke molitve pred Gospodom.

U oba mesta pretstavnici grada toplo su pozdravili Preosve}enog

kao neumornog djelateqa u vinogradu Gospodwem i po`eleli mu dug `ivot,

na ponos i korist Srpske pravoslavne crkve, kojoj tako predano i nesebi~no

slu`i“.28

Polovinom oktobra iste godine ~a~anska Gimnazija sve~ano je pro-slavila stogodi{wicu postojawa uz prisustvo mnogih uglednih zvanica.Tom prilikom u ^a~ak je kraqevskim vozom doputovao i Episkop `i~kiNikolaj sa petnaestak sve{tenika. Sutradan je u prepunoj ~a~anskoj cr-kvi, pred oko 2000 du{a, Episkop slu`io arhijerejsku slu`bu uz pratwuvelikog broja ovda{wih i okolnih sve{tenika. Nakon odr`ane liturgije

NA

SL

E\

E

100 GLAS BIBLIOTEKE 13/2006.

Mr MARIJANA MATOVI]

————————————27 Kopija plakata za ovaj program ~uva se u Zavi~ajnom odeqewu Gradske biblioteke

„Vladislav Petkovi} Dis“. Pored ovih dragocenih podataka, na plakatu se mo`epro~itati i da „Gospodin Rapaji} va`i kao najboqi poznavalac savremenih pro-

blema. On ne konstatuje samo ~iwenice iz evropskog haosa, nego i daje jedan odre-

|en definitivan sud po svima najte`im savremenim pitawima, koja strahovi-

to mu~e i najve}e umove sveta – utvr|uje dijagnozu i daje lek“. 28 Pregled (Kraqevo). – God. 19, br. 7 (jul 1937), str. 23.

Episkop je odr`ao sa crkvenog amvona prigodan govor, rekav{i, pored osta-log: „Danas ~a~anska gimnazija proslavqava stogodi{wicu od wenog osni-vawa i ja ne}u da se dotaknem sudbonosnih doga|aja u zemqi zbog navale cr-ne internacionale na svetosavsku pravoslavnu crkvu, zato vas pozivam dase ujedinite, zaboravite svoje tuge i bolove i budete radosni ovih dana sla-vqa velike prosvetne ustanove u ^a~ku, ~ija se divna zgrada nalazi prekoputa ovog hrama i koja uliva u srca prisutnih po{tovawe, ponos i pobedusrpskog naroda“.29

Zanimqivo je i da su u {kolskim Izve{tajima ~a~anske Gimnazije iz30-tih i 40-tih godina pro{log veka u spiskovima uxbenika upotrebqava-nih u toku {kolske godine na prvom mestu bili uxbenici za veronauku, ame|u temama za pismene zadatke iz srpskog jezika bile su i misli Episko-pa Nikolaja: „Vidovdan je najistaknutiji dan u na{oj istoriji. On je jed-

na ogromna visina, sa koje se da pregledati sva na{a istorija unazad i

unapred“ (1928/29, 1939/40); „^ovek onoliko qudi vredi, koliko je tu|ih

`ivota pro`iveo“ (1931/32).30

Polovinom aprila 1938. godine Vladika Nikolaj do{ao je u zvani~nuposetu ^a~ku o ~emu je gra|anstvo ^a~ka i okoline obave{teno plakatima.U 17 ~asova, nakon zavr{ene litije, crkva je odr`ala ve~erwe na kojoj jepred oko 100 lica Episkop Nikolaj govorio o zna~aju Vrbice za hri{}an-stvo, a naro~ito za srpstvo.

Sutradan u 6 ~asova episkop je u ~a~anskoj crkvi slu`io jutarwu, a od9 ~asova i Svetu liturgiju, zajedno sa ~a~anskim sve{tenstvom. Bilo je pri-sutno oko 400 lica koja su slu{ala Nikolajev govor o zna~aju dana Cveti zahri{}anstvo, a naro~ito za srpstvo. Po odr`anoj liturgiji osve}ena je cr-kvena relikvija „barjak krsta{“, donet iz jednog od okolnih manastira.

Istog dana u 15 ~asova odr`an je duhovni koncert u Sokolskom domupred oko 600 prisutnih, ~ija je glavna ta~ka bio Episkopov govor „o posr-nulom moralu kod ~ove~anstva, o naglom naoru`awu posledwih godina, ouspehu nauke, koja na `alost slu`i ciqevima naoru`awa i uni{tavawaqudi“.31 Ina~e, Vladika Nikolaj je od 1939. godine po~eo sna`no da podr-

NA

SL

E\

E

GLAS BIBLIOTEKE 13/2006. 101

^A^ANSKE GODINE SVETOG VLADIKE NIKOLAJA

————————————29 Iz Izve{taja Na~elstva sreza trnavskog od 18. oktobra 1937. god. Kraqevskoj ban-

skoj upravi u Sarajevu o proslavi stogodi{wice ^a~anske gimnazije (Proslava

stogodi{wice ~a~anske Gimnazije / priredila Jasminka Kne`evi}. U: Izvornik

: gra|a Me|uop{tinskog istorijskog arhiva (^a~ak). – Br. 13 (1997), str. 103–109).30 Izve{taji ~a~anske Gimnazije za {kolsku 1928-29, 1929-30, 1930-31, kasnije Dr-

`avne realne gimnazije, za 1935-36, 1931-32, 1932-33, 1933-34, 1934-35. i 1939-40.~uvaju se u legatu Milivoja i Bo`idarke Filipovi} u Nau~nom odeqewu Gradskebiblioteke „Vladislav Petkovi} Dis“.

31 Iz Izve{taja Na~elstva sreza trnavskog u ^a~ku od 18. aprila 1938. Kraqevskojbanskoj upravi Drinske banovine u Sarajevu, o zvani~noj poseti ^a~ku Episkopa

`ava Sokole, podse}aju}i svoje sve{tenstvo da, poput Sokola, ulo`e vi{eenergije u rad sa narodom.

Po zavr{enom duhovnom koncertu episkop Dr. Nikolaj je u 21.30 ~a-sova uz pratwu sve{tenstva otputovao u Kraqevo.

Na dan 12. juna 1938. godine crkva mr~ajeva~ka proslavila je svoju hra-movnu slavu Sv. Petra i Pavla: „Slu`bu Bo`ju slu`io je W. Preosve{ten-stvo Episkop @i~ki Gosp. Dr. Nikolaj, pa je potom osvetio novo podignutiparohiski dom, prerezao slavski kola~, i pred crkvom odr`ao propoved.

U svojoj propovedi W. Preosve{tenstvo govorilo je o prizivawu apo-stola Sv. Petra i Pavla, o verovawu u Boga i verovawu Bogu. Op{irno je ob-jasnio razliku izme|u vere u Boga i verujem Bogu [...].

Posle ru~ka W. Preosve{tenstvo otputovalo je za ^a~ak. Kod crkve jebilo prisutno oko 1200 lica“.32

Slede}e, 1939. godine Vladika Nikolaj osve{tao je zemqi{te u Ostrina kome je planirana gradwa crkve posve}ene svetoj Petki. Bio je obezbe-|en i materijal, ali je radove na hramu prekinuo rat.

Obnova ov~arsko-kablarskih manastira

Posebno je zna~ajna uloga Vladike Nikolaja i Bogomoqa~kog pokretau obnovi starih i podizawu novih manastira Srpske Svete Gore u perioduod 1934. do 1941. godine: „Sa blagoslovom Wegovog Preosve{tenstva Epi-

skopa @i~kog Gospodina Nikolaja obrazovan je u ^a~ku Odbor za obnovu Ov-

~arsko-Kablarskih manastira i drugih nacionalnih svetiwa.

Ciq je Odbora da u ovoj klisuri obnovi sve manastire i druge nacio-

nalne svetiwe, koje su vekovima bile zapu{tene i od nas zaboravqene, te

da od ove najlep{e klisure na{e predratne Srbije stvori Srpsku Sv. Goru,

koja }e za sve nas, a naro~ito strance biti jedno od najlep{ih i najinte-

resantnih turisti~kih mesta.

Na ovaj na~in, na{ grad ^a~ak dobi}e mnogo kako u moralnom tako i

u materijalnom pogledu. No da se izvede sve {to je predvi|eno u Ov~arsko-

Kablarskoj klisuri, potrebne su velike materijalne `rtve [...]“.33

NA

SL

E\

E

102 GLAS BIBLIOTEKE 13/2006.

Mr MARIJANA MATOVI]

—————————————————————————————–———————

`i~kog Dr. Nikolaja, u: Goran Davidovi}, Milo{ Timotijevi}, Osvetqavawe is-

tine : dokumenta za politi~ku i vojnu istoriju ^a~ka. Kw. 1: 1938-1941, ^a~ak,Kraqevo, 2006, str. 20-22.

32 Iz Izve{taja Na~elstva sreza qubi}kog u Preqini od 13. jula 1938. Ministarstvuunutra{wih poslova o proslavi crkvene slave u Mr~ajevcima, u: n. d., str. 29.

33 Molba, datirana sa 23. januar 1937. godine, kojom arhijerejski namesnik sreza tr-navskog, sve{tenik Milovan Milutinovi}, „najlep{e moli Grad. Poglavarstvo da

u svoj buxet za 1937/38. god. unese jednu sumu novca na ime pomo}i za obnovu Ov~ar.

Ovaj Odbor obrazovan je 1936. godine, nakon {to je 1934. ponovo nasta-weno Jovawe, obnovqeno Vaznesewe, Sveta Trojica, podignuto Saviwe, Ili-we i novo Preobra`ewe. Podignut je jo{ jedan nov manastir – Uspewe: „Na-rodu je bilo dobro poznato da Vladika Nikolaj podi`e nove i obnavqa staremanastire, pa mu je davao i slao pomo} u novcu i materijalu, ovo jo{ vi{ezbog toga {to je Vladika bio poznat po tome {to je bio omiqen u narodu. Ta-ko je Vladika uspevao u svakom radu oko podizawa i obnavqawa manastira“.34

Julski broj Pregleda iz 1937. godine donosi tekst o osve}ewu obnovqe-

nog manastira Sv. Trojice u Ov~aru: „Pre 45 godina manastir Sv. Trojicaispod Ov~ara, usled napuklosti zidova, prestao je da radi i 45 godina u ovojna{oj svetiwi nije slu`ena sv. Liturgija niti su uzno{ene tople molitveSvevi{wem Tvorcu.

No, Bo`jom pomo}u, jer bez we ni{ta ne biva, trudom i radom stare{i-ne manastira Sretewa i ostalih darodavaca, obnovqen je manastir Sv. Tro-jica i ove godine na prvi dan Duhova osve}en od strane Preosve}enog Epi-skopa @i~kog Gospodina Nikolaja [...].

Pred mno{tvom pobo`nih hri{}ana od 5-6000 du{a izgovorio je div-nu besedu, u kojoj je pored ostaloga rekao:

„[...] Pro{le godine mi smo obrazovali Odbor za obnovu Ov~arsko-Ka-

blarskih manastira i pro{le godine uspelo se je da se podigne sirotni dom

u Ov~arskoj Bawi; s pomo}u Bo`jom podignut je konak u manastiru Jovawu,

a gotovo je i obnovqewe manastira sv. Voznesewe.

Ako Bog da u ovoj klisuri obnovi}e se i ostali manastiri koji }e kao

nekada u punom sjaju slaviti Gospoda jer gde je Bog i Bo`ja pomo} tu sve br-

zo i lako biva [...]“.

Po zavr{etku besede, koju je narod sa najve}om pa`wom i zadovoqstvomsaslu{ao, Preosve}eni je kropio narod osve}enom vodicom, a sve{tenstvo sa~lanovima hri{}anskih bratstava za svo vreme pevalo je pobo`ne pesme.

Posle zajedni~kog ru~ka sa narodom [...], Preosve}eni se vratio u ^a-~ak, a odatle u svoju rezidenciju Kraqevo, ispra}en sve~ano od sve{tenstvai naroda [...]“.35

Nakon tri godine, u pe}ini Ka|enici, koja je preure|ena, o~i{}ena isa pro{irenim ulazom, sakupqene su kosti nastradalih i sme{tene u dvavelika kamena sarkofaga. Iznad wih je postavqen veliki krst sa raspe}em,

NA

SL

E\

E

GLAS BIBLIOTEKE 13/2006. 103

^A^ANSKE GODINE SVETOG VLADIKE NIKOLAJA

————————————————————–————————————————

Kablar. manastira i drugih nacionalnih svetiwa“. Originalni dokument ~uva seu Me|uop{tinskom istorijskom arhivu u ^a~ku.

34 O aktivnostima Vladike Nikolaja na obnovi ov~arsko-kablarskih manastira videti:Moje ̀ ive uspomene na Vladiku Nikolaja / Haxi Milivoje Mari~i}, u: Vladimir Di-mitrijevi}, Goran Veqkovi}, Zlatousti propovednik Vaskrsloga Hrista : Sveti

Vladika Nikolaj u se}awima savremenika, Kragujevac, 2003, str. [185] –194.35 Pregled (Kraqevo). – God. 19, br. 7 (jul 1937), str. 24–25.

~iraci i kandila. Kada su radovi zavr{eni 13. oktobra 1940. godine, pri-re|ena je velika sve~anost, a Vladika Nikolaj je osve{tao Zbeg-pe}inu,odr`av{i opelo nad kostima posle 130 godina. Sutradan, na Pokrov Pre-svete Bogorodice, osve}eno je novo Preobra`ewe.36

Velika obnova ov~arsko-kablarskih manastira iz 40-tih godina XXveka stvorila je prostornu strukturu manastira koja postoji i danas.37

I danas u se}awima ^a~ana

U na{e vreme, 50 godina nakon upokojewa, Vladika @i~ki i daqe mi-sionari u svom narodu.

Uz dozvolu Svetog Sinoda Srpske pravoslavne crkve i blagoslov epi-skopa {aba~ko-vaqevskog Lavrentija, u pratwi vladike Atanasija, 18. de-cembra, na Svetog Savu Osve}enog, uo~i Svetog Nikole 2002, iz rodnog Le-li}a krenule su svete mo{ti Vladike Nikolaja put `i~kog hrama gde }e bo-raviti do Bo`i}a. Na putu od Leli}a prema Kraqevu prvo i jedino bilo jetrosatno zadr`avawe u ~a~anskoj crkvi, na op{tu radost vernika, u gradukoji je Vladika mnogo voleo.38

Dva dana ranije, 16. decembra, povodom dolaska mo{tiju Svetog Niko-laja @i~kog iz Leli}a u @i~u na tri nedeqe (od nave~erja Svetog Nikoledo Stefandana 2002/3), Pravoslavna narodna hri{}anska zajednica „Sveti|akon Avakum i iguman Pajsije“ pri Crkvenoj op{tini ^a~ak u Velikojsali ~a~anskog Doma kulture organizovala je predavawe o Svetom Vladiki

Nikolaju. Besedili su Wegovo preosve{tenstvo vladika Atanasije Jevti},ispoma`u}i episkop `i~ki, i arhimandrit Venijamin Mi}i}, stare{inamanastira Preobra`ewe.

^a~anska Mesna zajednica „Park“ povodom svoje krsne slave Sv. Vla-dike Nikolaja @i~kog priredila je 11. maja 2002. u Velikoj sali Domakulture Duhovnu akademiju „Kuda ide{, Srbine brate?!“, posve}enu `ivo-

NA

SL

E\

E

104 GLAS BIBLIOTEKE 13/2006.

Mr MARIJANA MATOVI]

————————————36 Fotografija Vladike Nikolaja okru`enog sve{tenstvom i narodom, snimqena na

osve}ewu manastira Preobra`ewe 14. oktobra 1940. godine, vlasni{tvo je manas-tira Preobra`ewe.

37 Detaqnije o ulozi Vladike Nikolaja u obnovi manastira Srpske Svete Gore vide-ti i u: Delfina Raji}, Milo{ Timotijevi}, Manastiri Ov~arsko-kablarske kli-

sure, ^a~ak, 2004, str. 63-68, 70, 121, 124, 140, 144, 176-177, 179-180, 184, 191, 225-226, 229, 262, 284.

38 Nikolaj Velimirovi} „ponovo“ u ^a~ku / Z. [Zorica] Zo}evi}. U: ^a~anski glas (^a-~ak). – God. 70, br. 47 (29.11.2002), str. 9; „Vratio“ se u grad koji je mnogo voleo : mo-

{ti vladike Nikolaja u hramu Svetog Vaznesewa Gospodweg / Z. [Zorica] Zo}evi}. U:^a~anski glas (^a~ak). – God. 70, br. 50 (20.12.2002), str. 8.

tu i zave{tawu Svetog Vladike Nikolaja. U~estvovali su u~enici ~a~an-skih osnovnih i sredwih {kola i studenti.39

U organizaciji Eparhije `i~ke, Crkvene op{tine ^a~ak, Narodnogmuzeja u Kraqevu, Narodnog muzeja u ̂ a~ku i Mesne zajednice „Park“ iz ̂ a~-ka, tako|e povodom boravka mo{tiju Svetog Vladike Nikolaja u manastiru@i~a i 125-godi{wice ro|ewa, a na preporuku vladike Atanasija Jevti}a,Dragan Dra{kovi}, direktor Narodnog muzeja u Kraqevu pripremio je izlo-`bu i katalog posve}en najve}em srpskom duhovniku posle Svetog Save. Iz-lo`ba je otvorena na Blagovesti, 7. aprila 2003. u Galeriji Narodnog muzeja,u prisustvu sve{tenstva ~a~anske crkve i brojnih gra|ana.40

Povodom krsne slave Mesne zajednice „Park“ – Svetog Vladike Niko-laja, uredni{tvo ~asopisa „Dveri srpske“ objavilo je kwigu Srpski Zla-

toust vladike Artemija (^a~ak, 2002); zatim je kwiga Zlatousti propo-

vednik Vaskrsloga Hrista : Sveti Vladika Nikolaj u se}awima savreme-

nika (priredili Vladimir Dimitrijevi} i Goran Veqkovi}, Kragujevac,2003) 20. aprila 2003. predstavqena u Velikoj sali Doma kulture, povodom125-godi{wice ro|ewa Vladike Nikolaja.41 U ^a~ku je nedavno (2006) ob-javqeno prvo izdawe kwige Najve}i Srbin posle Svetog Save : kwiga o Vla-

diki Nikolaju42 i 13. broj ~asopisa Pravoslavni svetionik : Sveti Niko-

laj @i~ki (1956-2006 : pedeset godina u Nebeskoj Srbiji), koje je priredioVladimir Dimitrijevi}.

Vladika Nikolaj zastupqen je i u antologiji ~a~anskog pesni{tva^ari zavi~aja (priredio Milovan Uro{evi}, ^a~ak, 2000).

Tako|e, i „^a~anski glas“ je povodom kanonizacije Svetog Nikolaja,u rubrici Duhovno ogledalo, od 9. maja do 6. juna 2003. objavqivao feqton upet nastavaka o najve}em srpskom duhovniku XX veka, kao i mnoge drugeprigodne tekstove.

NA

SL

E\

E

GLAS BIBLIOTEKE 13/2006. 105

^A^ANSKE GODINE SVETOG VLADIKE NIKOLAJA

————————————39 Od vladike Nikolaja Srbinu bratu : MZ „Park“ obele`ila krsnu slavu, druga~ije

nego do sada / [Anonim]. U: ^a~anski glas (^a~ak). – God. 70, br. 19 (17.05.2002), str.11.

40 Bio je krivotvoren i nepravedno zapostavqen / Z. [Zorica] L. [Le{ovi}] S. [Stano-jevi}]. U: ^a~anski glas (^a~ak). – God. 71, br. 13 (11.04.2003), str. 12.

41 Hvala ^a~anima za podse}awe na Vladiku: predstavqena kwiga „Zlatousti pro-

povednik Vaskrsloga Hrista“ / Z. [Zorica] Z. [Zo}evi}]. U: ^a~anski glas (^a~ak).– God. 71, br. 17 (9. 05.2003), str. 12.

42 Na str. 35 zabele`eno je svedo~ewe o Vladiki Nikolaju kao ~udotvorcu: „Otac Ra-

failo iz ov~arskog Nikoqa dobio je od wega maramicu nad kojom je `i~ki svetlo-

snik ~itao molitvu – i ta maramica je iscelila mnoge, po~ev od te{ko bolesne

biv{e supruge oca Rafaila. Ovaj slavni bogomoqa~ki jeromonah nosio ju je po se-

lima ~a~anskoga kraja, i, od dodira te maramice, blagoslovene Nikolajem, bilo je

mnogo isceqewa“.

Nesporno, Sveti Vladika Nikolaj neprestano je, i sve vi{e, me|u ^a-~anima – u novim kwigama, duhovnim manifestacijama, a od nedavno i nafilmu kakav do sada nije vi|en na ovim prostorima.

U ^a~ku je 14. marta 2006. godine premijerno prikazan dokumentarnifilm „Sveti Nikolaj Srpski“, uzbudqiva ̀ ivotna pri~a o voqenom i ospo-ravanom srpskom svetitequ: „Odavno se ne pamti da je u ^a~ku bilo kojikulturni doga|aj izazvao toliku pa`wu javnosti kao {to je to slu~aj sa do-kumentarnim filmom „Sveti Nikolaj Srpski“. Velika sala Doma kultureje bila premala da primi sve znati`eqne“.43 Projekciji filma prisustvo-vali su scenarista i rediteq |akon Nenad Ili}, protojerej Dragan Seku-li}, u ime producenta, Srpske pravoslavne crkvene op{tine Berlin, kao iStani{a Bogojevi}, li~ni pratilac i saradnik Nikolaja Velimirovi}a.

Zbog velikog interesovawa film je ponovo prikazan 31. marta, nai-{av{i na nesmawenu pa`wu ~a~anske publike.

^a~anski ogranak Srpskog sabora „Dveri“ i Pravoslavne narodnehri{}anske zajednice „Sveti |akon Avakum i iguman Pajsije“ pri Crkve-noj op{tini ^a~ak organizovali su 30. jula 2006. godine u dvori{tu Na-rodnog muzeja sve~ano otvarawe Letwih duhovnih ve~eri u ^a~ku, sa temom„Put duhovne obnove : Sveti Nikolaj Srpski i Bogomoqa~ki pokret“. U~e-stvovali su arhimandrit Venijamin, stare{ina manastira Preobra`ewe,i Vladimir Dimitrijevi}, publicista, a voditeq je bio Bo{ko Obradovi}.Duhovno ve~e, kome je prisustvovao veliki broj ^a~ana i posetilaca iz Po-`ege, U`ica, Gorweg Milanovca i Kosjeri}a, upotpunilo je pojawe horapri crkvi Svetog Vaznesewa Gospodweg u ^a~ku.

Tako|e, jedna ulica u ^a~ku nosi ime ovog velikog srpskog svetiteqa.

U legatu Milivoja i Bo`idarke Filipovi}

Posle Drugog svetskog rata u Srbiji su ime i delo Vladike Nikolajaiz ideolo{kih razloga decenijama sklawani iz srpskih {kola, kulture iistorije, iz biblioteka, kwi`evnosti, umetnosti i dugo su bili gotovo ne-prime}eni...

Uvidom u inventarsku kwigu legata u~iteqskog bra~nog para Mili-voja i Bo`idarke Filipovi} (vlasni{tvu Gradske biblioteke „VladislavPetkovi} Dis“ u ^a~ku od 1948. godine), mo`e se videti da su se nekada ulegatu nalazila i dela Vladike Nikolaja: Besede (Beograd, 1912), Re~i o

Sve~oveku (Beograd, 1920) i Religija Wego{eva (Beograd, 1921).

NA

SL

E\

E

106 GLAS BIBLIOTEKE 13/2006.

Mr MARIJANA MATOVI]

————————————43 Prema svecu i tropar /D. [Du{an] Darijevi}. U: ^a~anske novine (^a~ak). – God. 3,

br. 91 (28.03.2006), str. 24.

Danas se u kwi`nom fondu Filipovi}a ~uvaju jo{ samo dve perio-di~ne publikacije iz pera Svetog Vladike: @iva crkva : nedeqni glasnik

slovenskog hri{}anstva, sv. 2 i 4 (Wujork, 1915).

*

Sveti Vladika Nikolaj duhom nikada nije oti{ao iz svoje prve epar-hije, o ~emu svedo~i i wegova „Opro{tajna poslanica pravoslavnom naro-du Eparhije @i~ke“ iz 1920. godine:

„No ma kuda da odem, ne}u biti daleko od vas; u mojoj du{i vazda }e

`iveti svetla uspomena na moju prvu eparhiju, na koju sam bio izabran i

posve}en za episkopa. Ne}u da vam krijem ponos, {to sam bio udostojen pr-

ve svetosavske eparhije, i {to sam kao arhijerej slu`io u proslavqenim

zadu`binama Nemawe i Svetoga Save, Svetoga Kraqa Stefana i Miluti-

na, cara Lazara i carice Milice i po ostalim mnogobrojnim belim bogo-

moqama imenitih i bezimenih ktitora i zidara, po selima i gradovima,

u kojima vi `ivite. Niti }u vam sakriti duhovnu radost, kojom sam va-

zda bivao ispuwen kadgod sam se molio Bogu s vama i za vas“.

CHACHAC YEARS OF SAINT BISHOP NIKOLAJ

Summary

The whole 2006, connected to several big jubilees, has passed in the spiritof memory of the greatest Serbian clergyman of the twentieth century - SaintBishop Nikolaj of Zicha and Ohrid (Lelic near Valjevo, December 23 1880/ Janu-ary 5 1881 - South Canaan, Pennsylvania, USA, March 5/18 1956). One of thegreatest orators in the history of the Serbian Church, the most important Serbi-an theologian, religious writer and thinker, holder of two doctorates (theologyand philosophy), whose collected works number over 12,000 of pages, poet, mis-sionary, benefactor and founder of religious memorials, honorary Ph. D. of Glas-gow and Columbia universities, is undoubtedly one of the most eminent bishopsof the East Orthodox Church and the whole Christian world. This paper is ashort memorial onto a unique person and the indelible footprints of Bishop Ni-kolaj in the spiritual life of Chachac once the seat of his first Eparchy of Zicha(1919 - 1920) as well as a review of Bishop’s visits to Chachac in the course ofwriting of the Review of the Eparchy of Zicha.

Marijana Matovich, M. A.

NA

SL

E\

E

GLAS BIBLIOTEKE 13/2006. 107

^A^ANSKE GODINE SVETOG VLADIKE NIKOLAJA

NA

SL

E\

E

108 GLAS BIBLIOTEKE 13/2006.

Mr MARIJANA MATOVI]

Litija u ^a~ku: Vladika Nikolaj pod „nebom“ (1938)

Crkva Svetog Vaznesewa Gospodweg u ^a~ku (1937)

NA

SL

E\

E

GLAS BIBLIOTEKE 13/2006. 109

^A^ANSKE GODINE SVETOG VLADIKE NIKOLAJA

Nekada{wi Vladi~in konak u ^a~ku (podignut 1837, sru{en 1912)

Ku}a Vula Panteli}a (Jankovi}a ku}a), preko puta ~a~anske crkve, u kojoj je stanovao

Vladika Nikolaj (1919–1920)

PO

GL

ED

110 GLAS BIBLIOTEKE 12/2005.

Mr MARIJANA MATOVI]