NOVE

ГОДИНА II БР. 5, 23. АПРИЛ 2010. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО ЦЕНА 20 ДИН.

Основна школа у Минићеву обележила је редак јубилеј - 165 година постојања и рада. Светковину су увеличали министар др Жарко Обрадовић и прослављени српски спортиста Владе Дивац, председник ОКС.

А на дечјој руци нашао се распевани славуј…

#timomedu" 13 zlatnih medaqa

kwa@evac u #no]i muzeja"

liturgija nakon 7 decenija

mediji i kodeks u #lokalu"

carina u #falk istu"

stawinac selo moje

С Т Р. 2N O V E K W A @ E V A ^ K E N O V I N EVESTI

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: Зоран Јовановић, РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, Мирослав Радуловић, Драган Попаз, Звонко Дамњановић, Зорица Ранђеловић, Луција Божић, Ирена Тошић, Крунослав Кића Симић, Златко Јеленковић, Витомир Милић; DTP: Александар Живуловић, АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net;www.mc.kcbor.net

NOVE CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

32+659(497.11)

НОВЕ књажевачке новине / главни и

одговорни уредник Зоран М. Јовановић. - Год.

1, бр. 1 (18. децембар 2009)- . - Бор :

Медија центар : Компјутер центар. - 50 cm

Петанестодневно

ISSN 1821-3804 = Нове књажевачке новине

COBISS.SR-ID 172022796

ДосаДашњи директор ’’Топлане’’ Љубодраг Тричковић добио је поверење одборника скупштине општине Књажевац за још

један мандат. Већином гласова, прихваћен је предлог да Тричковић и у наредне четири године буде на челу овог јавног предузећа.

аграрни буџет србије, иако мали, конципиран је тако да у њему 60 одсто средстава чине субвенције пољопривредним газдинствима,

истакли су у Књажевцу представници Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства. на састанку са произвођачима, прерађивачима и удружењима, представљене су субвенције и подстицајна средства за 2010. годину.

Тема трибине су биле мере подршке Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде у 2010. години и проблеми са којима се сусрећу пољопривредни произвођачи књажевачке општине. Трибини су поред руководства општине, присуствовали и Душан Пајтић, директор генералног инспектората Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и проф. др Јан Боћански, директор Управе за заштиту биља.

на почетку трибине присутне пољопривреднике је поздравио Младен радосављевић председник општине Књажевац. Затим су Душан Пајтић, директор генералног инспектората Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и проф. др Јан Боћански, директор Управе за заштиту биља представили мере подршке пољопривреди у 2010. години, кроз донете уредбе. Уредбе за 2010. годину изазвале су велико интересовање, али и незадовољство присутних пољопривредника и подстакле их на корисну дискусију и давање предлога у циљу усклађивања нових уредби. незадовољство се огледало, пре свега у изостајању општине Књажевац са списка маргиналних подручја, што представља ограничавајући фактор нашим пољопривредницима за добијање подстицајних средстава. Трибини су присуствовали и представници фирми које се баве прерадом и извозом воћа општине Књажевац.

иЗВешТаЈи о раду јавних предузећа и установа у 2009. години чинили су окосницу дневног реда 12. заседања скупштине општине

Књажевац одржане 31. марта. највише пажње посвећено је реализацији програма уређења грађевинског земљишта. опозиција је констатовала да је обим инвестиција у општини из године у годину све мањи, а да се, са друге стране, повећавају трошкови.

сличног мишљења били су и неки одборници владајуће српске напредне странке. одговарајући на примедбе, директор Дирекције за развој, урбанизам и изградњу Душко Милошевић истакао је да су значајна средства протекле године уложена у комунално опремање сеоских месних заједница, те да су неки капитални радови изостали због недостатка средстава,односно да су предвиђени програмом за ову годину.

представници Министарства пољопривреде У КЊаЖевцУ

седница сКУпШтине опШтине

vi[e para za ure\ewe sela

izOsTaJe Dr@avNa pOMO] seQaCiMa

Tri^kOvi], DirekTOr TOplaNe

hekTari u zakupсКУПшТина општине Књажевац усвојила је годишњи програм

заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта. Тим програмом, за закуп пољопривредног земљишта у државној својини планирано је нешто преко 314 хектара и око шест хектара стакленика, за шта ће бити организовано јавно надметање.

С Т Р. 3PO LITIK A N O V E K W A @ E V A ^ K E N O V I N EVESTI

доГодиЛо се У БорсКоЈ опШтини • доГодиЛо се У БорсКоЈ опШтини • доГодиЛо се У БорсКоЈ

У БлоКаДи дужој од три године налазе се жиро рачуни око 300 фирми са подручја зајечарског и борског округа, рекла је јуче в.д. председника Привредног суда у Зајечару

Јасмина Поповић.највише фирми у блокади је са подручја града Зајечара – 82, из општине Бор - 63 и

Књажевца – 51. У општини неготин у трогодишњој блокади је 41 предузеће, у сокобањи 16, а у Мајданпеку и Бољевцу по 15 фирми. најмање таквих правних лица, укупно седам, регистровано је у општини Кладово. Према новом Закону о стечају, који се примењује од 1. априла ове године, повериоци или стечајни дужници могу захтевати спровођење стечајног поступка и уплатити предвиђене трошкове. Уколико то не учине у року од 60 дана, стечајни судија отвориће стечајни поступак, а имовина дужника биће пренета држави – рекла је Поповић.

У тиМоЧКоЈ КраЈини 300, У КЊаЖевцУ 51 ФирМа У стеЧаЈУ

„falc east” отворио царинску испоставунаЈУсПешниЈи српски извозник у

прошлој години италијанска обућарска компанија „Фалк ист“, у чијем саставу је и бивша књажевачка „леда“ ( са око хиљаду запослених), намерава и ове године да произведе милион и 300.000 пари обуће и да 98 одсто те производње, вредне око 20 милиона евра, извезе у земље европске уније, америку, русију и Јапан. Посао ће им бити олакшан и тиме што ће се и извоз и увоз царинити у посебно опремљеним просторијама италијанске компаније у Књажевцу, у које је прекјуче пресељен царински реферат Књажевца.

Директор књажевачког „Фалк иста“ Давор Величковски каже да је ово први пут у србији да Управа царина србије отвара свој реферат у неком предузећу, а за „Фалк ист“ то значи да ће се знатније убрзати поступак царињења, и у извозу и у увозу, и да ће се смањити трошкови тог поступка.

на услузи транспортерима биће и велики добро уређен паркинг за 20 камиона испред про-изводних погона „Фалк иста“. Тако књажевачке улице неће више свакодневно бити закрчене овим возилима.

свечаном чину отварања царинског рефе-рата у просторијама књажевачких обућара јуче су присуствовале и о значају тог отварања говориле Дубравка гатић, помоћник директора Управе царина србије и Жарица Веселиновић, управник Царинарнице ниш.

с. тодоровић

MilaN \Oki], Dr@avNi sekreTar Nip

DR@AVA PREUZIMA IMOVINU DU@NIKA

"bAwIcA" NA PEt gODINA

оПшТинсКо веће, на сед-ници одржаној 1. априла

донело је одлуку о објављивању огласа о давању у закуп ком-плекса Базена ”Бањица” за коришћење на пет година. Почетна цена месечне закуп-нине је 150 хиљада динара. лицитација ће бити одржана 16. априла. Право учешћа у поступку јавног надметања имају правна и физичка лица која, као закупци општинског пословног простора, немају

дуговања због неизмирених оба-веза по основу закупнине, као ни неизмирене обавезе према Дирекцији за развој, урбанизам и изградњу и ЈКП ”стандард”.

Базен ће се дати у закуп понуђачу који понуди највећи износ закупнине, али и одреди цену улазнице, не већу од 100 динара радним данима, а викен-дом не већу од 130 динара, са урачунатим ПДВ-ом. сва ближа обавештења могу се добити на телефон 019/731-623, локал 124.

опШтинсКо веће КЊаЖевца

ВлаДа србије, на седници одржаној 1. априла, именовала је Милана Ђокића за државног секретара у Мини-

с т а р с т в у з а н а ц и о н а л н и и н в е с т и ц и о н и п л а н . У првом разговору за књазевацинфо Ђокић каже да ће при-оритети Министарства и Владе србије бити рад на смањењу разлика између општина и региона у србији.

С Т Р. 4N O V E K W A @ E V A ^ K E N O V I N EINFO .

ПланинарсКо друштво „Бабин зуб“ ( основано новем-

бра 2007. године) до сада је органи-зовало 24 акције, од којих 13 локал-ног и 11 републичког значаја уз учешће 350 планинара и љубитеља природе који су препешачили 3.800 километара. најмлађи пла-нинар има шест, а најстарији 64 године. Трасирано је и обележено 15 стаза дужине 200 километара.

-све ћемо учинити да ство-римо услова да део коридора е-4, европске пешачке руте ( полази од гиблартара и завршава се на Кипру) кроз србију, дужине око 800 километара, прође и подручјем општине Књажевац и обухвати што више планинарских стаза. Зато настављамо трасирање и обележавање путелјака и то који гравитирају старој планини. Међу

првима стазама које ћемо обеле-жити овог пролећа јесте марш-ру та алдинац - репушница и горња Каменица - Папратна - репушница како би се спојили са

„Хајдучким стазама до Миџора” – истиче Драган Беатовић, председ-ник Управног одбора „Бабиног зуба“

подсећајући дапостоје појединци и породице које планинарима уступају и део своје имовине.

Планинари с одушевљењем хвале породицу Јовановић која је подарила кућу у родној репуш-ници. с е л о Кож е љ д а л о ј е просторије школе на коришћење.

некадашњи житељи села кроз које пролазе стазе и богазе, чак и намерницима, радо уступају преуређене куће и окућнице. стало им је да људи долазе у ове напуштене предела, да предахну и одморе се од градске вреве.

-Планинарско друштво „Бабин зуб” је отворено за сарадњу са свима који воле овај крај и радо длазе да уживају у нетакнутој при-роди и раткој лепоти. У плану је да ове године остваримо сарадњу са планинарима из Белоградчика из Бугарске. не заборављамо ни пла-нинаре из србије и једва чекамо да заједнички походимо излетишта и биваке на старој планини, Миџору и Бабином зубу, неупознатој лепоти србије, Балкана и европе

– прича Беатовић.D. B.

ПоДрУчЈе старе планине, које је 1997. године Уредбом Владе

србије проглашено за парк при-роде и под заштитом је државе као природно добро, последњих 10-15 година пустоши “дрвна мафија”, којој нико не може да стане на пут! Мештани села на граници са Бугарском (шарбановац, радиче-вац, Врчиновац, локва) сваког дана гледају како, под окриљем ноћи, храстову и букову грађу одвозе шлепери и камиони без таблица у непознатом правцу. старци који су остали у овим селима не смеју да се супротставе бахатим шумо-крадицама. - секли су и у мом бра-нику. срео сам их на блатњавом путу у камиону без таблица. Кад сам их питао шта то раде, хтели су да ме пребију - прича обрен Јеленковић (77) из шарбановца. он додаје да се из овог подручја бога-тог шумом шлеперима одједном одвлачи и по 40 метара товара дрвне грађе. - Целе ноћи тутње камиони, шљаште фарови. Долазе и неки црни џипови са тамним

стаклима. Пријављивали смо све то полицији али ништа не вреди - истиче обрен. Мештани овог села тврде како непознати људи долазе на стару планину, купе понеки ар шуме, позову шумаре да им чекићају стабла, а онда посеку около још пет туђих шума и све то одвезу. “Дрвна мафија” тако

зарађује велике паре јер метар кубни кошта 2.700 динара. - Кори-сте се свим и свачим. Кад дођу да секу и краду шуму, исеку телефон-ске каблове како не бисмо могли да позовемо полицију. То најчешће раде викендом, а онда нам данима не раде телефони. Долазе ујутру рано и цео дан се мувају по шумама.

са собом носе моторне тестере и њих тројица-четворица за пола сата натоваре камион - објашњава обрен. горштаци из ових села верују да дрске лопове помаже неко важан “одозго”. село шарба-новац удаљено је девет километра од границе са Бугарском, а 22 кило-метра од Књажевца. нема продав-ницу ни школу, а има 140 житеља и 33 куће. овде не залази ни аутобус, већ само камиони шумокрадица. Др Миодраг Павловић, председ-ник покрета Живим за Књажевац потврђује приче ових мештана. - Томе дефинитивно мора да се стане на пут, у противном ће уништити планину. локална самоуправа и

“србија шуме”, које газдују шумом, дужни су да то спрече - каже он. Младен радосављевић, председ-ник општине Књажевац, тврди супротно, да није чуо ни за какву крађу. - нисам ништа чуо о крађи шуме. не желим то да комента-ришем. То је посао за полицију и

“србија шуме”.S.M.K.

POKRADO[E [UMU SA STARE PLANINE

Лопови шлеперима без таблица одвозе храстово и буково дрво са Старе планине. Уплашени власници о томе ћуте јер крадљивци прете батинама

HAJDU^KIM STAZAMA DO MIXORA

С Т Р. 5PO LITIK A N O V E K W A @ E V A ^ K E N O V I N EINFO .

КњаЖеВачКи “Тимомед” освајач је шампионског признања у области производње и паковања меда

на овогодишњем Међународном сајму пољопривреде у новом саду. информација о признању најпре је саоп-штена директору “Тимомеда” србиславу Видојевићу, а свечано уручење биће у мају током одржавања сајма. Поред пехара, овом предузећу припало је 13 великих злат-них медаља, још три златна и једно сребрно одличје, што значи да је наградјено свих 17 производа са којим је “Тимо-мед” учествовао на овој престижној манифестацији.

“Тимомед” је прошле године произвео и продао 650 тона меда, а план је да ове године из Књажевца на тржиште европске уније буде пласирано 700 тона меда.

Пре две године у србији је уве-дена институција здравстве-

них медијаторки. њихова улога је да воде евиденцију о здравственом стању житеља ромских насеља.

Министарство здравља, Уницеф и Теленор организовали су обуку за 60 медијаторки из целе србије и уручили им мобилне телефоне, лаптоп рачунаре с циљем да тех-нолошки унапреде њихов посао и омогуће им да пруже помоћ што већем броју ромских породица.

Први и-мејл налог 44-годишња Звездана Милетић из Књажевца отворила је на тренингу за здрав-ствене медијаторке из србије, којима је приступила са Бироа за незапослене. Претходних месеци прошла је обуку за то како да роме повеже са установама здравствене и социјалне заштите, упути их на вакцинације, препозна трго-вину људима, ментално и физичко злостављање.

„Ја сад ово први пут имам у рукама, али виђала сам, иначе ш а љ е м о и з в е ш т а ј е п р е к о компјутера, али то са компјутера домова здравља“, каже медијаторка Звездана Милетић за лаптоп рачу-нар.

Постоји 60 ромских медијаторки у 50 градова и општина србије и за кратко време на терену је дошло до корисних података за Министар-ство здравља, просвете и социјалне заштите. Захваљујући њима први пут у србији евидентиран је број рома којих је преко 102 000. Уочено је да је реч о младој популацији у којој је 40% деце, а свега 5 проце-ната старијих од 65 година.

Дубравка шарановић је виши саветник у Министарству здравља и каже да су министарству дати на коришћење мобилни телефони, лаптопови и урађен софтвер, што је јако значајно.

„они ће тачно евидентирати роме по добним групама, да ли су завршили школу, да ли су запослени, колико имамо деце предшколског узраста. Ми ћемо

тачно имати све податке јер ће се оне вратиити уназад и попу-нити 102 000 рома. Први пут у србији ћемо имати важну базу података“, додала је Дубравка шарановић.

У “Теленору” који је помогао пројекат “Повезивања медијаторки и житеља ромске популације“, кажу да су осим опреме, обезбе-дили интернет тарифне пакете и софтвер који им олакшава кон-такт са институцијама и слање извештаја.

„сад је у току обука како се кори-сти интернет. Ми смо њима дали један упитник да бисмо знали које је њихово тренутно стање и да бисмо могли да меримо ефекат пројекта, а такође ћемо видети колико поро-дица сад могу више да посете, што је суштина самог пројекта“, рекла је ана Крстић, менаџерка Теленор фондације.

У Уницефу напомињу да је смртност ромске деце у србији четири пута већа него код опште популације, па је неопходно обе-збедити додатну обуку како би медијаторке унапредиле знања и вештине када је реч о здрављу деце.

#timomedu" 13 zlatnih medaqa

prva i-mejl adresa zvezdane mileti]

Прегршт златних медаља књажевачком „Тимомеду” на мајском сајму у Новом Саду

Медијаторке брину о здрављу ромских породица - пример из Књажевца

PO LITIK A С Т Р. 6N O V E K W A @ E V A ^ K E N O V I N ESEL O mO jE

Село Стањинац се у својој историји селило три пута. Прво место на коме се налазило

село је Милошевски Рт и налази се у близини садашњег села. У то време село Стањинац се звало Реброво. Најстарији писани траг о селу датира из 14. века и налази се на каме-ном крсту у центру села, написан на старо-словенском језику. Крст је премештан после сваке селидбе села.

Друго место на коме се Стањинац, тј. Реброво, налазио био је на брду наспрам брда Јаловик, преко Стањанске реке. Према легенди, на том месту село је захватила куга, људи су масовно умирали па су били принуђени да промене станиште. У тој сеоби, на место садашњег Стањинца доселило се 7 кућа и бежећи од куге ишли су све више и више уз брдо Јаловик. Зауставили су се испод места звано „Голема Стена”. Испод стене су ископали три огромне рупе у земљи са уским улазима и у њима се крили. Према речима деда Мије Панајотовића, који је као дете улазио у те рупе, зидови су били веома глатки, прекри-вени глином која као да је печена. ове рупе су веома дуго мештани чували и односили се према њима као према светињама. На том месту су редовно ношене литије. Тамо већ веома дуго нико није одлазио, а прича се да су рупе и затрпане камењем. Занимљиво је зашто су баш на том месту мештани ископали рупе и у њима живели скривајући се од куге. Што су људи ишли све више и више узбрдо, тако је и куга јењавала. Када је куга утихнула, стали су и они, на већ поменутом месту. Тако је и „ново” село добило име, по речи СТАТИ, тј. СТАНИ настао је Стањинац.

Село Стањинац заузима важно место и у Првом светском рату. На брду Јаловик, изнад села, водила се велика војска између српске и бугарске војске. Јаловик је био веома важна стратешка тачка и обе војске су се у једном тре-нутку утркивале ко ће пре стићи на његов врх. Српска војска се усиљеним маршем кретала од Пирота ка Стањинцу, али је бугарска извид-ница била бржа и стигла пре њих на Јаловик. Уз то су Срби и промашили село, па су се враћали неколико километара. У тренутку када се бугарска извидница повукла да јави да српске војске нема на видику, Срби су се успели на Јаловик и припремили заседу. Не знајући да

се српска војска утврдила на брду, Бугари су налетели на јаке снаге српске војске и битку су изгубили. Срби су тога дана одбили три напада бугарске војске. Последњи напад одиграо се у сумрак након којег су се и српске снаге раз-бежале из страха од новог напада, aли пошто нису познавали терен наишли су на литице и један већи број војника је пао са њих.

Након ових борби тела бугарских војника су бацана у кречане, а према причи старих меш-тана, највећа необележена гробница бугар-ских војника се налази на месту „Спахијски Трап“. Док су скупљали погинуле, мештани су наишли на српског и бугарског војника који су се међусобно изболи бајонетима и тако скончали.

Бугари су дуго памтили битку на Јаловику у Првом светском рату. Људи из Стањинца који су за време Другог светског рата били у заробљеништву у Бугарској причали су по повратку да су их бугарски војници тада запиткивали о тој борби и да су говорили да је то био један од највећих и најтежих пораза бугарске војске.

И данас се могу видети на брду заклони озидани од камена на Јаловику, после ово-лико времена.

Међу мештанима Стањинца био је и солу-наца. Деда Аксентије Војиновић је са српском војском прошао албанску голготу и преко солунског фронта се вратио кући. Овај текст је преузет са сајта http://www.stanjinac.info/

У следећем броју: о цркви и манастиру Свети онурфије у

Стањинцу

STAWINAC, NA JALOVIK BRDU

Солу

нац

Аксе

нтиј

е Вој

инов

ић

С Т Р. 7PO LITIK A N O V E K W A @ E V A ^ K E N O V I N EZ APIS

ПрВа литургија након седам деценија, у среду, 7. априла, служена је у цркви Пресвете Бого-

родице у Доњој Каменици. на празник Благовести, литургију служило је његово Преосвештенство епи-

скоп тимочки господин Јустин. Богородичина црква у Доњој Каменици, која потиче из прве половине 14. века, најоригиналнији је и највреднији уметнички споменик Тимочке епархије.

U CRKVI PRESVETE BOGORODICE U DOWOJ KAMENICI

LITURGIJA NAKON 70 GODINA

PO LITIK A С Т Р. 8N O V E K W A @ E V A ^ K E N O V I N E

ос н о В н а ш к о л а у књажевачком селу Минићеву

прославила је 14. априла 165. годишњицу постојања. свечаној а к а д е м и ј и у с е о с к о м д о м у културе – поводом јубилеја који је дочекан у обновљеној згради овог просветног здања – присуствовао је и републички министар просвете др Жарко обрадовић, коме су домаћини одали признање што је ово министарство помогло да стара школска зграда буде темељно обновљена.

Поводом велике годишњице, у Минићеву је приказан и доку-

ментарни филм о школи и селу аутора радета стојчића, новинара зајечарске телевизије. Присутни су се, овим филмом, подсетили како је ово село, на путу између Књажевца и Зајечара, пет пута мењало име (сада се зове по народ-ном хероју Милуну Минићу), и како је село имало статус варошице и било и општинско и среско место. овдашња школа имала је некада и 900 ђака, пет и по пута више него сада (похађали су је основци из 12 села), а пре готово четири деценије добила је статус огледне школе, као једина у Тимочкој крајини и

међу неколико у србији.

с а у ч е с -н и ц и м а п р о -славе јубилеја дружио се и наш п р о с л а в љ е н и к о ш а р к а ш к и ас Владе Дивац, сада председник олимпијског комитета србије.

Ускоро ће, поводом јубилеја, из штампе изаћи и опсежна, дуго припремана монографија, о овој угледној тимочкој школи.

S. Todorovi}

rA ZgLEdNIc A

165 Година ШКоЛе У МинићевУ

ogledna i uglednaСеоСке

школе Се не гаСе

Министар просвете Жарко Обрадовић рекао је да се при-према нова мрежа школа, али да ће сеоске школе које имају ђаке, као што је случај са минићевском, наставити да раде. На свечаној академији уручене су годишње награде ђацима и наставницима, који су су се резултатима истакли у претходном периоду.

Изградња водовода књажевац-СИњИ вИр

У Књажевц у је почела реализација једног од кључних пројеката водоснабдевања – изградња магистралног цево-вода од Књажевца до Сињег вира. Прва деоница, дужи-не 1700 метара, финансира се средствима НИП-а.

Улога медија у праћењу примене етич-ког кодекса понашања представника

локалне власти“, назив је тренинга који се одржава за посленике јавне речи у Књажевцу од 22. до 24. априла. Предавачи су Драган Вујичић из сталне Конференције градова и општина србије и Маја габријан, из McCann Eriksona. организатори су Тимочки клуб,

„Пиргос“ и УсаиД.семинар је намењен новинарима локал-

них и регионалних медија и локалним коор-динатора пројекта „Промоцијом и приме-

ном етичког кодекса ка достизању еУ стан-дарда“. Пројекат реализује Тимочки клуб у партнерству са грађанском читаонице Пиргос из Пирота и још четири организације грађанског друштва са подручја Прокупља, лесковца, Бруса и новог Пазара. Циљ је јачање капацитета новинара и организација грађанског друштва за ефективније праћење примене етичког кодекса у пракси.

општина Књажевац једна је од више општина у србији која је усвојила етички кодекс за локалне функционере.

mediji i kodeks lokalnih funcionera

С Т Р. 9PO LITIK A N O V E K W A @ E V A ^ K E N O V I N EKuLTurA

осноВна школа “Љуба нешић” у Зајечару угостила је око 200

учесника окружног такмичења из математике. У категоријама уче-ника од четвртог до осмог раз-реда, најуспешнији је био алексан-дар Ђорђевић, ученик сокобањске школе “Митрополит Михајло” који је освојио максималних 100 поена. Код седмака, прва је била Милица Јовановић из зајечарске школе “Десанка Максимовић”, у

шестом разреду прву награду деле Јован никодијевић из “Десанке” и Тина Вукић из школе “Дубрава” у Књажевцу, док је код ђака петог разреда први Данијел Ђорђевић из зајечарске школе “Ђура Јакшић”. Код најмлађих такмичара из чет-вртог разреда, прво место поделили су наталија Василијић и стефан Вучковић, обоје из школе “Вук Караџић” у Књажевцу.

саМо у једној, магичној ноћи, манифестација ноћ музеја

повезаће културом више од 40 градова у србији, међу којима је и Књажевац. најбогатији програм својим суграђанима понудиће Бео-град са више од 70, нови сад са 40 и шабац и Ваљево са 9 изложбе-них локација.

- сазнаћете како су изгледале и од којих су се све материјала пра-

виле лутке којима су се девојчице и дечаци играли од 19. века до данас, све о тетовирању још од Маора и новог Зеланда, како се праве про-тетичке и силиконске маске за филм, какву су улогу имале жене у уметничком свету. сазнајте какав је некада био језик маркетинг комуникације , а какав је данас, шта се и како новосађанкама нудило у трговинским радњама, занатским радионицама и апотекама у првој половини XX века, обиђите прву дискотеку на Балкану у коју су дола-зили омар шариф, Марисе Берен-сон и ален Делон. Упознајте се са античким грчким костимом, улогом

жена у доба социјализма, животом Марије Карађорђевић. Будите међу првима који су посетили један од најомиљенијих краљичиних кутака у дворском комплексу. Дођите да вам исплетемо афро кикице!

- За добру атмосферу и веселе тонове побринуће се бендови Земља грува, иње, севдах бејби и Хорке-стар- поручују организатори.

седму по реду ноћ музеја под-ржали су Министарство културе и градске скупштине градова који су се у магичној ноћи придружили манифестацији. своју друштвену одговорност и ове године, чет-врти пут за редом, показао је Теле-

ком србије као генерални спон-зор и партнер манифестације ноћ музеја.

Манифестацију ноћ музеја прошле године подржао је 41 град, а улицама, трговима и изложбе-ним просторима продефиловало је више од пола милиона посети-лаца. из године у годину ноћ музеја обара рекорде, па је и ове године циљ да буде масовније него што је то било до сада.

сви заинтересовани могу с е д е т а љ но и нф о рм ис ат и о локацијама, програму и учесни-цима манифестације на сајту www. nocmuzeja.rs

У ДоМУ културе, 15. априла, одржано је општинско такмичење рецитатора. Учествовало је стотинак уче-

ника из свих основних школа. Жири, у саставу: Звонимир Павковић, Војислав аранђеловић и Владана стојадиновић, одлучио је да на окружно такмичење из млађих разреда иду: илија алексић и игор Михајлов из ’’Вука Караџића’’ и Јана Михајловић из ’’Каплара’’. Код старијих разреда победници су били: сара Петровић и Мара Милкић из ’’Каплара’’ и ана Димитријевић из ’’Дубраве’’. сенку на такмичење оста-вили су учитељи и наставници, који се нису придржавали пропозиција, које налажу да свака школа делегира по пет ученика.

УсКоро У срБиЈи (и КЊaЖевцУ) „ноћ МУзеЈа”

pola miliona posetilaca

Манифестација „Ноћ музеја” 15. маја отвара врата културних институција широм Србије

najboqi - najmla\i kwa@ev^ani

оКрУЖно таКМиЧеЊе МатеМатиЧара

таКМиЧеЊе наЈМЛађих рецитатора

slavuji iz #kaplara" i sa #Dubrave"

PO LITIK A С Т Р. 1 0N O V E K W A @ E V A ^ K E N O V I N E

се 4,8 одсто становништа суочава са финансијским сиромаштвом, материјалном ускраћеношћу и лошим условима живота у насељу. најнеповољнија ситуација влада у југоисточној србији, где је сиро-машно чак 43,1 одсто домаћинстава, док се у Војводини са сиромашт-вом суочава 22,1 одсто. При том су најугроженија деца узраста до 14 година, пољопривредна и самачка домаћинства. студија показује да, када је реч о запошљавању, највеће тешкоће имају особе ниског образовања, жене и млади, с тим што је више од половине испита-ника старих 15 и више година без квалификације, док је 44 одсто испи-таника због недостатка мотивације напустило школовање пре завр-шетка средње школе.

Да овакви подаци не чуде, сматра Милан Простран, секретар за аграр

при Привредној комори србије, с обзиром на то какво је стање у пољопривреди последњих 20 година.

- По изласк у из с а нкција 1994. године модел кредитног финансирања пољопривреде ј е н е с т а о , к а о у о с т а л о м и пољопривредне задруге, које су некада чиниле везу између произвођача и тржишта. Тиме су многи пољопривредници изгубили мотивацију за производњу јер нису имали где или нису знали коме да пласирају робу коју су произвели. сада нас је стигла економска криза која се и те како прелила на сељаке

- каже Простран. Због свега тога, истиче наш саго-

ворник, у српским селима влада поражавајуће стање. нестало је на стотине села, млади су отишли у градове и сада нема радне снаге.

Земљиште, поготово вино-гради и воћњаци у источном и јужном делу србије су запуш-тени, а грађани србије с временом су постали најстарији у европи. - Министарство пољопривреде сада покушава да помогне, али њихова подршка одлази само на регистро-вана газдинства која плаћају Пио. Помоћи за оне које нису регистро-вани нема, а међу тим сељацима има много гладних. То уосталом потврђује податак да је прили-ком експропријације земљишта за градњу пута ниш - Димитровград 90 одсто сељака прихватило паре, а не замену за њиве. а то раније никада није био случај - каже Простран.

не треба заборавити ни то да су у већини српских села струја, телефон, канализација, интер-нет, кабловска телевизија, па чак и асфалт и даље луксуз. школе се

због економске неисплативости затварају, а оне које остају су полу-празне. Када се све то има у виду, каже психолог Жарко Требјешанин, држава не може очекивати да млади остану у селу.

- свако затварање школе у селима је погубно, јер то ауто-матски значи одлазак младих. Да би људи остали, држава треба да им обезбеди пристојне услове за живот, који осим путева, теле-фона, канализације, подразумевају и културне садржаје, како би по обављеном послу и они могли да се опусте и забаве попут оних који живе у граду - каже Требјешанин и упозорава да храна у свету постаје стратешки интерес, због чега Влада мора озбиљно да се позабави селом и да онима који остају понуди добре стимулативне мере. Овај текст објавио је дневник „Блиц” 20. 04.

У 1.961 селу у србији данас не живи ниједан становник, док у

200 села нема ниједног млађег од 20 година. Још поразније звучи податак да је од укупно 4.800 села у србији, свако четврто у фази нестајања. То значи да ће за деценију и по са мапе наше земље нестати 1.200 села, показују последња истраживања.

Бранислав гулан, сарадник При-вредне коморе србије, који је урадио последње велико истраживање везано за домаћа села, каже да српско село карактерише све већа материјална беда остарелих људи који су остали у њима. Доказ таквог

стања, истиче гулан, јесте чињеница да имамо чак 1.961 село у коме нема живе душе.

- У 86 одсто српских села опада број становника, а само у 12 одсто бележи се раст. Тамо живи око 260.000 момака који су се прибли-жили 50. години живота, а који нису засновали породице. Да је сваки од њих имао жену и само једног потомка, било би то 500.000 нових становника. Уместо тога данас у селима живе махом стари људи који су уједно и њихови последњи становници, а њихов животни век је при крају. Када они умру, села

ће остати пуста, а једине парцеле које ће наставити да се шире биће гробља - истиче гулан.

У 60 одсто села, због лоше еко-номске ситуације, број становника смањује се селидбама. Тако је са 904.127 људи из 1991. године број активног пољопривредног станов-ништва, према подацима из 2002. године, пао на 529.236.

- То ј е д о в е л о д о д р у г е крајности - индустријске и урбане пренасељености, што је нови велики проблем друштва. градски живот је скуп, несташица станова је велика, фабрике су препуне сувишних рад-

ника, а у нашим селима су њиве тих истих људи необрађене, а њихове куће празне - каже гулан.

Да разлога за напуштање села има, потврђује последње истраживање о социјалној искључености у рурал-ним областима србије, које је крајем прошле године у 1.621 домаћинству у 203 села спровела невладина организација „сецонс“.

резултати истраживања показују да се више од 38 одсто сеоских домаћинстава у србији суочава се са финансијским сиромаштвом, 37,8 одсто није у стању да задовољи ни основне људске потребе, док

rA SKr[]A

SVAKO ^ETVRTO SELO U SRBIJI ODUMIRE

С Т Р. 1 1N O V E K W A @ E V A ^ K E N O V I N EmArKETINg

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИПолиција 92Ватрогсно 93Хитна служба 94 и 733-124Општина 731-623Железничка станица 731-147Аутобуска станица 733-027Бум такси 734-734Бест такси 732-732Гига такси 9701Пошта Књажевац 732-353Пошта Минићево 769-222Пошта Кална 760-611Агробанка 732-832Комерцијална банка 730-004Меридиан банка 730-290Мењачница „Маркони“ 730-070Мењачница „Селекта“ 732-602Апотека градска 731-603Апотека Дома здравља 731-755Апотека „Беладона“ 733-105Конак „Вила Катарина“ 733-379СТУР „Барка“ 731-222Пансион „Мали предах“ 739-100Планинарски дом 732-543ЕПС хотел 731-780Југопетрол 733-006МОЛ оетрол 733-617Електродистрибуција 731-153

ВОЗНИ РЕД ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ КЊАЖЕВАЦ

ЗаЈечар 4,46 8,54 12,42 17,40 21,22ниш 4,41 7,26 13,23 16,07 21,17

ВОЗНИ РЕД АУТОБУСКЕ СТАНИЦЕ У КЊАЖЕВЦУ

ЗаЈечар 3,34; 4,30; 6,00; 6,20; 7.оо; 7,45; 9,00; 13,30; 14,30; 15,00; 15,55; 22,00

ниш 4,оо; 6,оо; 6,15; 14,2о; 15,о5; 16,1о; 21,оосоКоБања 5,46; 10,00; 15,15

БеограД 3,3о; 4,3о; 13,3оважи само од понедељка до петка

Бор 4,3о...са преседањем, 9,оо; 10,оо; 15,1о,радним данима 16,3о и 19,2о свакодневно

Fiskalna kasa BEST LC Integrisani GPRS modul omogućava daljinsku administraciju, daljinsko očitavanje i ažuriranje baze podataka, slanje izveštaja Poreskoj Upravi ili nekom drugom udaljnom serveru, praćenje protoka novca itd. Kapacitet integrisane baterije zadovoljava autonomiju rada do 300 izdatih računa. Po zahtevu je moguće povečati kapacitet baterije. Ova kasa je, po karakteristikama, prilagođena najširem krugu korisnika.

Cena: 20.880,00 Din + PDV (Cena sa SIM karticom)

*Besplatna fiskalizacija i obuka*

KOMPJUTER CENTAR BOR DOO Trg oslobođenja 8, 19210 Bor

Tel/fax: 030/422-386

Fiskalna kasa BEST

ije

Ova kasa je odlično rešenje za sisteme gotovinske naplate srednje veličine. Baziran je na ideji “Sve u jednom” tako da krajnjem korisniku pruži najbolje i najprihvatljivrešenje. Integrisani GPRS modul omogućava daljinsku administraciju, daljinsko očitavanje i ažuriranje baze podataka, slanje izveštaja Poreskoj Upravi ili nekom drugom udaljnom serveru, praćenje protoka novca itd.

Cena: 28.080,00 Din + PDV (Cena sa SIM karticom).

*Besplatna fiskalizacija i obuka*

KOMPJUTER CENTAR BOR DOO Trg oslobođenja 8, 19210 Bor

Tel/fax: 030/422-386

Fiskalna kasa BEST LC Integrisani GPRS modul omogućava daljinsku administraciju, daljinsko očitavanje i ažuriranje baze podataka, slanje izveštaja Poreskoj Upravi ili nekom drugom udaljnom serveru, praćenje protoka novca itd. Kapacitet integrisane baterije zadovoljava autonomiju rada do 300 izdatih računa. Po zahtevu je moguće povečati kapacitet baterije. Ova kasa je, po karakteristikama, prilagođena najširem krugu korisnika.

Cena: 20.880,00 Din + PDV (Cena sa SIM karticom)

*Besplatna fiskalizacija i obuka*

KOMPJUTER CENTAR BOR DOO Trg oslobođenja 8, 19210 Bor

Tel/fax: 030/422-386

Fiskalna kasa BEST

ije

Ova kasa je odlično rešenje za sisteme gotovinske naplate srednje veličine. Baziran je na ideji “Sve u jednom” tako da krajnjem korisniku pruži najbolje i najprihvatljivrešenje. Integrisani GPRS modul omogućava daljinsku administraciju, daljinsko očitavanje i ažuriranje baze podataka, slanje izveštaja Poreskoj Upravi ili nekom drugom udaljnom serveru, praćenje protoka novca itd.

Cena: 28.080,00 Din + PDV (Cena sa SIM karticom).

*Besplatna fiskalizacija i obuka*

KOMPJUTER CENTAR BOR DOO Trg oslobođenja 8, 19210 Bor

Tel/fax: 030/422-386

ЗДРАВСТВЕНИ ЦЕНТАР КЊАЖЕВАЦ4. ЈУЛ 2, КЊаЖевац

РАСпИСујЕ

о г л а С О пРИјЕМу у РАДНИ ОДНОС НА НЕОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ

ЗА 1 ДОКТОРА МЕДИЦИНЕ у ЗЦ КЊАЖЕВАЦ Услови за заснивање радног односа за радно место:

- Доктор медицине VII степен стручне спреме, положен стручни испит

рок за подношење пријава је 15 дана од дана објављивања огласа у листу “Књажевачке новине”, на огласној табли националне службе за запошљавање и ЗЦ Књажевац.

Заинтересовани кандидати за радно место доктора медицине подносе:

- оверену фотокопију дипломе о завршеном факултету, - оверену фотокопију потврде о положеном стручном испиту, - потврду-уверење од националне службе за запошљавање, - потврду о радном искустсву након положено стручног

испита на пословима пружања здравствене заштите и- кратку биографију. Избор кадидата вршиће се по следећим критеријумима:- просечна оцена студирања,- дужина студирања, - дужини чекања евидентирана код националне службе за запошљавање, - радно искуство у струци након положеног стручног испита на пословима пружања здравствене заштите (укључујући и волонтерски рад).

диреКтор, др Микица Видојевић

PO LITIK A N O V E K W A @ E V A ^ K E N O V I N E С Т Р. 1 2L OPTA

ТаКМичари Поwерлифтинг клуба Књажевац учествовали

су, 17. априла, на Меморијалном купу „шкрба Жељко“ – државном купу у бенч пресу који се одржао у Банов-цима. Powerlifting клуб Књажевац екипно је освојио прво место, побе-дивши најјачег ривала „Партизан“ из Београда. на тај начин, у веома јакој конкуренцији, одбрањена је

титула освојена прошле године у Београду. на такмичењу учество-вала су 43 такмичара из 11 клубова из србије.

Такмичари Powerlifting клуба освојили су 5 медаља од који су 4 златне и 1 бронзана.

Помоћ з а одла з а к на овe такмичењe пружио је спортски савез и локална самоуправа.

среДиноМ јула на Тупижници ће бити организовано Међународно такмичење

у параглајдингу, договорено је прили-ком сусрета челних људи Ваздухопловног савеза србије са руководством књажевачке

општине. Такмичење, које је ушло у свет-ски календар, помоћи ће министарства омладине и инфраструктуре и општина Књажевац.

рУКоМет

пораз у рашкој

рУКоМеТашиЦе Књажевца, поражене су са 26:22 проте-

клог викенда у рашкој од исто-имене екипе. Утакмица је оди-грана у оквиру првенства групе

“југ” Друге лиге србије.

ненадмашна вукИћева

1. кат. 52 кг. Марија Вукић (јуниорка), прво место и нови јуниорски рекорд србије за зене

2. кат. 56 кг. Тот Золтан, прво место

3. кат. 75 кг. стојановић Данијел, прво место

4. кат. 82,5 кг. илијић Дали-бор, прво место

5. кат. 110 кг. Дамир сабо, треће место

триЈУМФ powerlifting КЛУБа КЊаЖевац

prvo mesto i ponovo oboren rekord

na tupi@nici me\unarodno

takmi^ewe paraglajdista

TREBA VAM RAČUNAR - Izaberite na www.kcbor.net

i dobićete instalirano na vašem radnom stolu.

Uz svaku konfiguraciju - besplatna obuka po vašem

izboru

hajdu^kim stazama na miyor

slavuji iz "kablara"

"bawica" na pet godina

str. 4

str. 9

str.

3

Дали

бор

Или

јић