NOVE

Godina II • Broj 91 • 23. novembar 2018. • Cena: 40 dinara

9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55 Možete nas pratiti, čitati

najnovije vesti i komentarisati preko društvenih mreža i na

www.subotickenovine.rs

DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!

éve A pOLGáROK eGéSZSéGéNeK SZOLGáLATáBAN13Nikole Kujundžića br. 6

Oglasila se Uprava Opšte bOlnice sUbOtica, pOvOdOM

natpisa nekih internet pOrtala O šalterU

U hirUškOj aMbUlanti str 14

ples na kOnjU U

ManjeŽU

str. 13

Grad

str 4

Grad

str 5

Sećanja

str 26

kako nas je čika Milenko

ponovo okupiosubotica na poštanskim markama srbije!

subotički putevi spremno čekaju zimu

Hoće li Subotičanka Sara Sajc biti naš prvi

državni reprezentativac u dresurnom jahanju

konja na Olimpijadi u Tokiju

grad2 Broj 9123. novembar 2018.

izlaze nedeljno

IZDAVAČ: NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.Društvo za novinsko - izdavačku delatnost

Subotica, Maksima Gorkog 8, tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947, PIB: 109859609

Direktor, glavni i odgovorni urednik:Vlado Tomić dipl. ecc. tel: 553-529 (direktor@subotickenovine.rs),

Glavni urednik: Lazarela Marjanov, tel: 552-859(urednik@subotickenovine.rs);

Zamenik urednika: Nada Harminc Karanović, tel: 553-042(harminc.nadica@gmail.com);

Redakcija - novinari: tel: 553-042;

Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola Stantić, Milutin Mitrić, Biljana Vučković, Jasna Tonković, Bojan Nikolić

Kolumnista:Milutin Mitrić,Karikaturista:Milenko Kosanović

Foto-reporter:Dejan Malagurski(photodejan@gmail.com)

Tehnički urednik: Robert Kiš (tehnicki@gmail.com)

Marketing: tel: 553—914, e-mail: marketing@subotickenovine.rs

Oglasi i čitulje: tel: 553-805(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa: „Grafoprodukt” d.o.o. Novi Sad, Desanke Maksimović 52;

CIP: Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-3655 = Nove subotičke novine COBISS.SR-ID 22996660

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

NOVE

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINAU PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara + poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO 2.080 dinara + poštanski troškovi

NOVE

Da imamo Zakon o poreklu imovine, manje bi bilo „tetki“ iz Kanade, kumova, braće i ses-tara, baba, svastika i švalerki,ujaka i ostale uže i šire familije. Oni su „uvek pri ruci“ ako se po-javi neki bogati političar, a treba javnosti obja-sniti otkuda su stigli milioni. Evo i ovaj lokal-ni D.Đ, što je opljačkao Fudbalski klub „Spar-tak“ za skoro 10 miliona dinara u sve je upleo i neku babu(78) iz Arilja, kojoj je na bankov-ni račun uplatio pokradeni novac. Protiv jad-ne starice, pokrenut je krivični postupak, jer se sumnjiči da se bavila nedozvoljenom radnjom pranja novca. I gde su baš babu iz Arilja našli da sa njom prave aranžmane pranja novca od prodaje igrača.

Zamislite ovu situaciju. Uporno zvoni mobi-lni telefon direktora Fudbalskog kluba „Spar-tak“ D.Đ.

-Aloo ko je“?-Sine baba iz Arilja! Čula sam ovde od mojih

komšija sa Zlatibora da vaš Klub trguje sa igra-čima, pa velim, ako imate kakvih glibavih para od te trgovine, ja bih prihvatila da ih operem“.

-A koliko bi nas to koštalo baba“?-Malo! Samo da imam za lekove. A ne može

mi niko ni ući u trag, jer sam nepokretna, a i da me osude na doživotnu, neće se mnogo ovajdi-ti. Babi je jedna noga već u grobu“.

-Dobro baba. Videću sa upravom, kako da ti kupimo te lekove“.

Ne bih se iznenadio da u ovom lopo-vluku, babu osude na doživotnu, sad se seti-la da „pere“ milione. Na društvenim mrežama građani komentarišu da se iza babe iz Arilja, D.Đ, V.Z i D.V krije neka veća zverka, čudnog naziva. Obično, kad se ortaci u sumnjivim pos-lovima ne dogovore „pukne tikva“ koja je eto „rikošetom“ zakačila i babu iz Arilja.

Nego da se ja vratim na temu moje današnje priče, o zakonu za ispitivanje porekla imovine državnih i partijskih funkcionera, koji se usva-ja već 17 godina i nikako da „Đekna umre“. Sr-bija čeka ovaj zakon još od 2001. godine kada je pokrenuta inicijativa. U proteklih 17 godi-na, sve vlasti najavljivale su pravno regulisanje tog pitanja, ali ni do dan danas takav tekst nije stigao do poslanika u Skupštini Srbije. Pre pet godina bio je veliki naslov „Kažite dragička“ usvaja se zakon o poreklu imovine, a onda su usledila obećanja „samo što nije usvojen“.

Ne kaže naš narod uzalud „Vrana, vrani, oči

ne vadi“. Čim otvoriš novine ili televizor, samo čuješ lopovi, lopovi. Ovi na vlasti kažu da su bivši sve pokrali što im je došlo pod ruku, a opozicija, da sadašnja vlast besomučno krade. Osim verbalne prozivke, niko ne ide u zatvor. Ko se još od nas seća „Bože Derikože“ i tetki-nog starog kauča na kom je spavao kao pods-tanar. E taj funkcioner „žutih“ Božidar Đelić, deset godina se vrteo na funkcijama potpred-sednika vlade, ministra fi nasija, a onda raznih drugih ministara i „izvrteo“ na tetkinom kauču grdne milione. Otišao je ovaj „fi nasijki eks-pert“ iz Srbije sa 11 miliona evra, a u Beogradu za rentiranje ostavio kuću od 425 kvadrata na Senjaku i stan na Zvezdari. Sve je to „pošteni“ Boža zaradio gučeći se na tetkinom kauču u iz-najmljenom stanu.

I jedan ovdašnji ministar svoju sumnjivu imovinu „pokrio“ je tetkom iz Kanade. A ko-liko tek i sada od vrha do lokala ima –„Boža Derikoža“. Kako se to u narodu kaže "sve se može sakriti, osim kašlja, švalerke i bogas-tva". Sve narod vidi, ali malo šta to vredi kad je država u slučaju ispitivanja porekla imovine stavila „crni povez“ preko očiju.

Da čovek ne poveruje! Pročitao sam ovih dana da i mali vredni mravi na svom telu ima-ju svoje parazite koji im zagorčavaju život. To su takozvane Lomehuzove bube, koje se uvlače u mravinjak i raznim manipulacijama uspeva-ju da žive na tuđ račun. Svaki mrav ima sup-tilne ugrađene manire života u zajednici, koji se ogledaju u tome da su mravi solidarni da daju svoju hranu onome ko traži pomoć. Mrav izražava tu molbu za hranom, kuckajući dru-gog mrava. E ove sićušne lomehuzove bube provalile su tu šifru, uvežbali pokrete i gesto-ve i tako izmamljuju hranu od naivnih mra-va, koji misle da pomažu subratu a ne svom parazitu.

Zar vam ova priča o mravljim parazitima ne liči na našu ovdašnju stvarnost. I Boža je narodu(mravima) stalno govorio da je došao da pomogne Srbima iz patriotskih razloga. Provalio im šifru, tamo gde su najtanji, oboga-tio se od „narodne muke“ i onda napustio mra-vinjak. Koliko takvih Lomenhuzovih bubica ima i u našoj sredini.

Toliko za danas. Pozivam vas da zajedno pratimo sudbinu babe iz Arilja koja je ozbiljno „uzdrmala“ subotičke Plave golubove.

Foto + reč

Nekada je prodavnica pod ovim imenom bila pojam. Po njoj je nazi-van i čitav kraj a generacije Subotičana su ulicu Dimitrija Tucovića jed-nostavno zvale „Borovo ulica“. U ovu prodavnicu vodili su nas da nam kupe prve cipelice, posle dugo probanja i oklevanja, da budu bar broj veće jer noga brzo raste. Kasnije smo išli i sami da izaberemo ono što je moderno i kvalitetno, prvo ovde pa tek onda na drugo mesto. Još posle smo mi vodili u „Borovo“ nekoga ko je porastao do prve obuće! Bilo je to u vreme kada još nismo znali da li Kinezi uopšte umeju da prave cipele!

Onda su došla neka smutna vremena, ništa više nije bilo kao nekada, neko se potrudio da sve ono u čemu smo bili ako ne vrhunski majstori a ono bar vrlo blizu tome, uništi takoreći preko noći. Tu je „Borovo“ egzi-stiralo, tavorilo pod promenjenim nazivom jedno vreme, sve tamo neg-de do takozvane „tranzicije“. Šta se događalo i kako je konačno na pro-davnicu stavljen katanac, možda neko i zna, da li su u pitanju nerašči-šćeni imovinsko-pravni posleratni odnosi, kome lokal pripada, ko pola-že pravo na njega i da li to neko osporava pa tako stoji i čeka valjda da dođe „strašni sud“ i donese konačnu odluku?

Pored avetinjskog „Borova“ prolazimo već i ne primećujući kako se hvata paučina, kako se na izloge lepe plakati, ceduljice i obaveštenja, kao da je to sasvim normalno i uobičajeno da u centru grada jedan takav prostor zvrji prazan, da grad, počev od gradskih službi pa do raznih gra-đanskih organizacija raspoloženih da za svašta dižu glas, niko ni ne po-kušava da pokrene to pitanje?! O novinarima da i ne govorim.

Jedna napuštena fontana, jedan napušteni Dom vojske, na trećem uglu „Borovo“ – da li to Subotica ima svoj „Bermudski trougao“? Ako sami nismo u stanju, da li da pozovemo Dejvida Ajka da reši misteriju, ili neke moćne šamane da „razbiju kletvu“ bačenu na Suboticu? M.R.

U RETROVIZORU

Piše: Milutin Mitrić

baba iZ arilja

Borovo

Kosanović

NOVE grad 3Broj 9123. novembar 2018.

www.pusin.rs

Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h

U Subotici je, posle duge i teške bolesti, preminuo Milenko Brustulov (1938-2018), dugogodisnji novinar Subotičkih novina.

Veći deo svoje profesionalne karijere posvetio je ize-štavanju sa sportskih terena, ali je jednako kvalitetno pratio i poljoprivredne i društvene teme.

Nakon odlaska u penziju, iz Subotičkih novina, ostvario je saradnju sa lokalnom RTV Yu Eco, ali je, po-tom, i dalje aktivno radio kao saradnik u Subotičkim novinama.

Okupljajući oko sebe ekipe mladih novinara pokre-nuo je Sportske Subotičke novine, koje su uspešno, za vreme svog izlaženja, izveštavale sa svih sportskih tere-na iz Subotice i regije.

Bio je jedan od najzaslužnijih što Subotica ima izbor Sportiste godine, koji traje od 1961. godine i koji je je-dan od najstarijih u državi. Takođe, sproveo je akciju

Izbora sportiste veka Su-botice, dok je godinama vodio akciju Sportista me-seca Subotice.

Bio je saradnik više li-stova sa teritorije nekadaš-nje Jugoslavije, kao i au-tor i saradnik na brojnim sportskim monografi jama i izdanjima.

U poslednjem "mandatu" u Subotičkim novinama posvetio se svojim ljubavima, radu na zanimljivim pri-čama iz sfere sporta, poljoprivrede i društva, a vodio je i sekciju novinara - poletaraca.

Milenko Brustulov će biti sahranjen u sredu, 21. no-vembra, u 12 sati, na Bajskom groblju u Subotici (iz mr-tvačnice), a pre toga, u 10 sati, u Velikoj većnici Gradske kuće u Subotici, biće održan komemorativni skup.

In memoriam

Milenko Brustulov

•Uhapšeni zbog

zloupotrebe polo-

žaja u FK Spartak

i sumnje u pra-

nje novca. Priba-

vili korist od pre-

ko 9,5 miliona

dinara!

MUP Subotice, odeljenje za borbu protiv korupcije, uhapsio je D.Đ.(1966), u saradnji sa po-sebnim kraljevačkim odeljenjem Višeg javnog tužilaštva, za suz-bijanje korupcije, zbog sumnje

da je izvršio krivično delo zloupotrebe služ-benog položaja.

Uhapšeni su i V.Z. (1985) i D.V. (1990), zbog sumnje da su izvrši-li krivično delo pranje nov-ca, što su učinili osnivanjem privrednih društava, a zatim otvorili tekuće račune, na koje su prenosili novčana sredstva, iako su imalli saznanja o pore-klu novca, da potiče od krivičnog dela. Namera im je bila da prikri-ju i lažno prikažu protivzakonito poreklo novca, kaže se u saopšte-nju policije.

„Uhapšeni D.Đ. je osumnji-čen da je kao odgovorno lice FK Spartak, tokom dve godine, od 2016. do 2018. godine, sačinja-vao lažne ugovore, o ekskluziv-nom posredovanju prilikom pro-daje igrača tog subotičkog kluba.

S u m n j i č i se tako-

đe i za ugo-vore o ispla-

ti ugovorene kazne, kako bi

sebi i drugim fi -zičkim licima pri-

bavio protivprav-nu imovinsku korist,

koja iznosi 9 milio-na i 517.000 dinara”,

navodi se u saopštenju MUP-a.

Policija navodi i da je deo novca uplaćen na ban-

karski račun žene od 78 godina iz Arilja, koja je osumnjičena za krivično delo pranja novca, pa je protiv nje podneta i krivična pri-java u redovnom postupku.

Osumnjičeni su privedeni, sa krivičnom prijavom, nadležnom tužilaštvu. N.H.K.

Uhapšeni i osumnjičeni za pranje novca i pribavljenu korist od 9,5 miliona

skandal u Fk

spartakda je izvršio krivično delo zloupotrebe služ-benog položaja.

Uhapšeni su i V.Z. (1985) i D.V. (1990), zbog sumnje da su izvrši-li krivično delo pranje nov-ca, što su učinili osnivanjem privrednih društava, a zatim otvorili tekuće račune, na koje su prenosili novčana sredstva, iako su imalli saznanja o pore-klu novca, da potiče od krivičnog dela. Namera im je bila da prikri-ju i lažno prikažu protivzakonito

S u m n j i č i se tako-

đe i za ugo-vore o ispla-

ti ugovorene kazne, kako bi

sebi i drugim fi -zičkim licima pri-

bavio protivprav-nu imovinsku korist,

koja iznosi 9 milio-na i 517.000 dinara”,

navodi se u saopštenju MUP-a.

Policija navodi i da je

spartak

Stravična nesreća na putu Subotica – Žednik.

Poginuo vozač „opel kadeta“,u sudaru sa šleperom

•Poginuo vozač „opel kadeta“, u sudaru sa šleperom, a ženska osoba je sa povreda-ma preneta u Opštu bolnicu!

U teškoj saobraćajnoj nesreći, danas posle 14 sati, na putu od Subotice prema Starom Žedniku,

poginuo je Veco Vujković Lamić (57) iz Subotice, prilikom sudara šlepera sa putničkim vozilom. Sa Lamićem je u vozilu „opel kadet“ bila još jedna osoba. Ona je povređena i hitno odvežena u

Opštu bolnicu u Subotici. Nesreća se dogodila oko 14 časova, a nastradali čovek je upravljao plavim „opel kadetom“ subotičkih registarskih oznaka.

Policija još nije izdala saopštenje, a kako nezvanično saznajemo, do stravičnog sudara je došlo kada je vozač u šleperu prešao u suprotnu traku i čeono se sudario sa putničkim vozilom opel kadet.

Služba hitne medicinske pomoći je primila poziv oko 13 sati i 50 minuta. Jedna osoba je poginula, dok je povređena i žena u automobilu zadobila lakše povrede i odmah je prevežena u Opštu bolnicu, kako saznajemo iz službe Hitne pomoći. N.H.K.

O 13. do 18. novembra 2018. godine, na području Policijske uprave u Subotici

Nepažnja i alkohol dovela do pogibijeU periodu od 13. do 18. novembra 2018. godine, na području

Policijske uprave u Subotici dogodilo se 11 saobraćajnih nezgo-da. U sedam saobraćajnih nezgoda jedna osoba je poginula, tri osobe su teže povređene i četiri osobe su lakše povređene dok je u četiri saobraćajne nezgode pričinjena samo materijalna šteta.

U navedenom periodu, policija je podnela 32 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, izdato je 440 prekršajnih naloga i iz saobraćaja su isključena četiri vozača od kojih je za tri vozača određena mera zadržavanja zbog teške ili potpune alkoholisanosti.

U toku protekle nedelje, pripadnici Odeljenja za vanredne si-tuacije u Subotici imali su 24 intervencije.

N.H.K.

Promocija knjige Emira Kusturice

U sklopu promocije knjige re-ditelja Emira Kusturice pod na-zivom "Šta mi ovo treba", pod pokroviteljstvom Grada Su-botice u utorak 27.novembra biće organizovana tribina u ve-likoj sali Otvorenog univerzi-teta, sa početkom u 19 časova. Posetioci će biti u prilici da to-kom promocije i kupe knjigu proslavljenog reditelja. To je tre-ća Kusturičina knjiga sastavljena od dnevničkih zapisa u posled-njih 25 godina, od rata u Bosni i Hercegovini, pa do današnjih zbivanja u zemlji i svetu. Odlom-ke iz knjige govoriće prvak drame subotičkog Narodnog pozorišta Miloš Stanković. L. M.

Pesnički klub Orfej proslavlja 23 godine uspešnog rada

Stihovi dugi preko dve decenijePovodom 23 uspešnog rada u našem gradu, pesnički klub "Orfej",

organizuje svečanost, u Gradskoj biblioteci, u petak, 30. novembra, sa početkom u 18 časova.

Pesnički klub "Orfej" jedini je u gradu koji je multinacionalnog opredeljenja, a pesnici i simpatizeri godinama pišu poeziju i prozu na svim jezicima naroda i narodnosti.

Osim pesnika, gostiju, simpatizera, na svečanosti u Gradskoj bibli-oteci učestvovaće i učenici Srednje Muzičke škole, hor Bajnatski bise-ri i solo vokal članice kluba "Orfej". A. Šiška

NOVEgrad4 Broj 9123. novembar 2018.

Ankica Orčič Utor-nik, naša sugrađan-ka, dobitnik je prestiž-ne nagrade "Dama re-giona 2018." koja joj je uručena u Vrnjač-koj Banji.

Ankica Orčič Utornik je 16

oktobra, dobila statuu i prizna-nje "Dama regiona 2018". Pre-stižno priznanje Ankici je uruče-no za njen humanitarni rad, do-prinos i stvaralaštvo.

Svečana dodela priznanja odr-žana je u Vrnjačkoj Banji, u or-ganizaciji Udruženja građana " Dete u srcu" ,na čelu sa više puta nagrađivanim Dejanom Pan-tićem i njegovim timom. Po peti put za redom organizovana je manifestacija dodele priznanja

"Dama Regiona 2018., a mani-festaciju je otvorio ministar za-štite životne sredine Vlada Tri-van u Vladi Republike Srbije i predsednik opštine Vrnjačke Ba-nje Boban Đurović, koji je i upri-ličio koktel parti u prostorijama

opštine laureatkinjama Dama Regiona.

Prisustvovalo je preko 350 zvanina iz svih sfera života. Žiri sastavljen od eminentnih kul-turnih radnika i medija je iza-brao 25 dama iz različitih sfera, među kojima je i načelnica pri-vredne komore Srbije Branisla-va Simanić, grupa "Frajle" peva-čica Ivana Jordan, Aeta Salh iz Bosne i Hercegovine, Sanja Ga-rić iz Hrvatske, doktorka nauka Mileva Pavlović, Đenita Sebo iz BiH, Zana Alpeza iz BiH, Suza-na Mančić. Među njima, crvenim tepihom je prošetala i naša Lju-tovćanka Ankica Orčić Utornik, koja je dobila priznanje za svoj humanitarni rad, kojim se bavi čitavog života.

- Subotici je čast što iz nje potiče žena čija se humanitar-na delatnost prepoznaje u celoj

Srbiji i Regionu oko nje. Pogotovo je težina veća, jer dolazi priznanje prvi put u Vojvodinu i to za humanitarni rad, što baš nije prepoznatljivo, i zato je moje iznena-đene bilo ogromno. Biti humanitarac je delatnost koju retko ko prepozna, jer nije jav-na, ne uklapa se u političke vode, i stalno traje. Bila sam izuzetno ponosna kad je pri dodeli na vi-deo bimu, pored mojih fotogra-fija, krenula priča o meni i mom radu. Ponovit ću ono što sam rekla u zahvalnoj reči za kate-drom da su ova titula i ovo pri-znanje meni znak, da sam na do-brom putu. U ovu statuu su ut-kane sve suze ostavljene dece po domovima, osmesi starih lju-di u staračkim domovima, i sve dobre stvari koje su se desile

u mojoj okolini, a zahvaljuju-ći mom upornom radu - rekla je za naš list, Ankica po povratku sa dodele nagrada.

Zlatna članska karta sa bro-jem 101, koju ponosno nosi sa so-bom kao i pokojna glumica Mile-na Dravić, govori više nego bilo koja priča, dodala je Ankica. Na pitanje šta je za nju lično znači priznanje koje je dobila rekla je da je ono pre svega osećaj koji je ispunjava ali i obaveza da nastavi da se bavi humanitarnim radom.

A. Šiška

• Secesijska Sinagoga u Subotici dobila je još jedno priznanje, njena fotografi-ja se našla na poštanskim markama Srbije, kao „Sa-kralna arhitektura Jevre-ja u Srbiji“! Više subotič-kih zdanja našlo se na pri-godnim poštanskim marka-ma, a najnovija markica Si-nagoge zaista veličanstve-no izgleda među serijama propratnih filatelističkih proizvoda!

Najnovija prigodna poštanska

markica Sinagoge u Subotici, iz-data je sredinom oktobra, štam-pana u tiražu od 45.000 koma-da, a zaista veličanstveno izgleda među serijama propratnih filate-lističkih proizvoda (FDC koverte i maksimum karte).

Interesovalo nas je da vli je reč o redovnom izdanju poštanskih maraka, ili marka sa prelepoim zdanjem Sinagoge Subotice ima neku drugačiju ili posebnu vred-nost, a iz JP Pošte Srbije kažu za Subotičke novine, da se radi o izdanju prigodnih poštanskih maraka pod nazivom „Sakralna arhitektura Jevreja u Srbiji“.

„ To je izdanje prigodnih

poštanskih maraka, pod nazivom „Sakralna arhitektura Jevreja u Srbiji“, koje sadrži tri marke sa motivima beogradske, subotičke i novosadske sinagoge. Marke prati i jedan koverat prvog dana i prigodan žig sa datumom izla-ska emisije, 19. 10. 2018. godine.

Marke su štampane na šalter-skom tabaku od 9 komada mara-ka, u tiražu od po 45.000 koma-da”, kažu iz službe za odnose sa javnošću Pošta Srbije.

Prosledili su nam i fotografi-je, pored marke sa motivom si-nagoge u Subotici i „koverat pr-vog dana”, sa sve tri marke emi-sije „Sakralna arhitektura Jevre-ja u Subotici“, kao i ceo šalterski tabak sa tri različite marke.

Zanimljivo je znati, da li nova marka Sinagoge služi za opštu

upotrebu i kakav motiv je bio za izdavanje ove markice sa vred-nim sakralnim objektom. Sve tri prigodne marke imaju nominal-nu vrednost od po 23 dinara i ko-riste se, kao i redovne poštanske

marke, i u upotrebi su u redov-nom poštanskom saobraćaju.

Motivi Subotice su se ne retko štampali na poštanskim marka-ma u Srbiji. Mnogi ne znaju, da je marka sa motivom Sinagoge u

Subotici štampana povodom za-vršetka tog zdanja, njegove ob-nove i restauracije, a na inicijati-vu Društva kolekcionara Suboti-ca, uz podršku Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kul-

ture Subotica, grado-načelnika grada Su-botica, Jevrejske op-štine Subotica i Tu-rističke organizacije grada Subotice.

„S obzirom, da je ovo bila jedinstvena prilika da se na po-štanskim markama Pošte Srbije prikaže šira sakralna arhitek-tura Jevreja u Srbiji,

osim subotičke Sinagoge, obratili smo pažnju i na beogradsku, kao i na novosadsku sinagogu” kažu iz Pošta Srbije.

Saznajemo i da je posledn-jih godina izdato više markica

sa motivima Subotice. Osim Si-nagoge, štampana je takođe ove godine 2018., marka sa moti-vom Subotice, posvećena emi-siji „Gradovi Srbije“, sa propra-tnim filatelističkim proizvodi-ma (kovertom prvog dana i mak-simum kartom), kao i marka iz 2012. godine „100 godina Gra-dske kuće u Subotici“, štampana sa još tri marke u emisiji pod na-zivom „Umetnost – Arhitektu-ra“. Fantastični motivi i prekras-ne fotografije velelepnih zdanja Subotice, dobili su još jedan pre-poznatljiv simbol Subotice, još 2010. godine, kada je puštena u promet i emisija „Fauna – Gra-dske ptice“, od četiri marke u se-riji, na jednoj od maraka je mo-tiv velike senice, sa Suboticom u pozadini.

Nada Harminc Karanović

Ankica Orčić Utornik, naša sugrađanka, dobitnica prestižne nagrade Dama regiona 2018.

Humano srcene zna za granice

Sredinom oktobra, Subotica ponovo osvanula na novom izdanju

poštanskih markica

subotica na poštanskim

markama srbije!

Ankica ostvarena i kao majka usvojenice

Ankica Orčić Utornik je inače, ostvarena, i kao su-pruga, majka, baka, praba-ka i pomajka usvojenice. De-vojčica koju je usvojila, sada je već maturant i slavi puno-letstvo. Na to je Ankcica, ve-oma ponosna, što takođe do-kazuje koliko veliko humano srce ima.

NOVE komunalije 5Broj 9123. novembar 2018.

Ove godine na-

stavljeno je ure-

đenje atarskih

puteva metodom

cementne stabi-

lizacije i nasipa-

njem drobljenim

kamenom. U or-

ganizaciji Javnog

preduzeća, u sklo-

pu redovne re-

konstrukcije put-

ne mreže, asfalti-

rano je oko 5,5 ki-

lometara saobra-

ćajnica. Prema

novom Zakonu

o putevima, zi-

mska služba biće

organizovana na

nov način a u Su-

botici će je oba-

vljati firma „Eks-

tra-auto trans-

port“ iz Vrbasa

U Javnom preduzeću za upra-vljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje u toku je rekapitulacija svega što je u toku ove godine urađeno na održavanju putne infrastruktu-re koja im je poverena na upra-vljanje, a završeno je i organi-zovanje zimske službe onako kako je to sredinom ove godine predvideo novi Zakon o putevi-ma. Jedna od značajnih stavki u

programu za 2018. godinu bilo je uređenje atarskih puteva, za koje su obezbeđena značajna sredstva kako grada tako i Pokrajine, kaže na početku razgovora direktor Preduzeća Predrag Radivojević:

„U ovoj godini za atarske pu-teve opredeljeno je 50 miliona dirana sa PDV-om iz budžeta grada i od Pokrajine smo do-bili 15 miliona, takođe sa PDV-om u te svrhe. Ono što je bilo najznačajnije jeste svakako da je metodom cementne stabili-zacije urađena Peščarina uli-ca, koja povezuje mesne zajed-nice Radanovac i Makovu se-dmicu, u dužini od 3,4 kilome-tra i širini od 4 metra. Vred-nost ovih radova bila je 20 mi-liona dinara. Takođe smo rešili i jedan dugogodišnji problem poljoprivrednika iz čak tri mes-ne zajednice – Verušića, Alek-sandrova i Male Bosne. Reč je o atarskom putu koji je paralelan sa „ipsilon krakom“ i naziva se Žitnički atar. Da bi ga poljopri-vrednici mogli koristiti, urađeno je nasipanje drobljenim kame-nom u dužini od skoro 5,5 kilo-metara, dok je širina puta 3 me-tra. Za ovaj posao utrošeno je 16,5 miliona dinara“, objašnjava Radivojević.

Na pitanje koliko se cementna stabilizacija pokazala uspešnom, s obzirom na probleme koji su se javili na pojedinim pravci-ma, direktor Javnog preduzeća kaže da je bila reč o laborato-rijskoj greški na jednom mestu

prilikom određivanja smese i da je to sanirano od strane izvođača.

„Cementna stabilizacija se pokazala dosta dobro i mi ćemo da nastavimo uređenje atarskih puteva. Pri kraju svake godi-ne od mesnih zajednica dobija-mo prioritete i u skladu sa nji-ma rade se analize i planovi, a trudimo se da atarske puteve uređujemo krećući odatle gde se završavaju naseljena mesta pa prema dubini atara“, kaže Pre-drag Radivojević.

Kilometri novog asfalta

Subotica je ove godine infras-trukturno bogatija za oko 5,5 ki-lometara saobraćajnica sa no-vim asfaltom a sredstva su osim iz budžeta grada stizala i iz Upra-

ve za kapitalna ulaganja AP Vo-jvodine, kao i Ministarstva pri-vrede republike Srbije.

„U sklopu redovnog održavanja putne mreže to su bila dva ugovora od po 38 milio-na dinara i do kraja godine još preostaje da se asfaltiraju delo-vi ulica Tolstojeva i Braće Majer u vrednosti od 5,5 miliona dina-ra, pa da se program komple-tira. Dosta toga je urađeno, da pomenem i ulicu Miloša obilića, Majšanski put i tako dalje“, kaže Predrag Radivojević.

Pogled u „Izveštaj o stanju izgrađene putne infrastruktu-re za period 2017-2018. godine“ otkriva, kada je reč o ovoj godi-ni, da je krajem maja završena izgradnja oko 1500 metara

kolovoza u ulici Anke Butorac u Mesnoj zajednici Makova se-dmica, koju je finansirala Upra-va za kapitalna ulaganja Auto-nomne Pokrajine Vojvodine sa oko 45,5 miliona dinara. U tom periodu, iz istog izvora finansi-ranja, urađena je rekonstrukci-ja i dogradnja puta u Petrinjskoj ulici u Kertvarošu za oko 8 mi-liona dinara. Sledila je izgradnja kolovoza u ulici Sutjeska u Me-snoj zajednici Zorka i izgradnja biciklističke staze od ulice Pre-žihov Voranca na Paliću prema Hajdukovu, za 41,2 miliona di-nara. od toga, Ministarstvo pri-vrtede učestvovalo je sa 17,1 mi-lion dinara.

Rehabilitacija kolovoza u 2018. godini u više mesnih za-jednica finansirana je iz grad-skog budžeta, a među njima su bile ulice Mirka Bogovića i Es-peranta u Centru III, 27.Marta u Dudovoj šumi, Durmitorska u Malom Bajmoku, Majšanski put, Australijska i Riječka na Pali-ću i, svakako, biciklistička staza prema Paliću od Prve kasarne, u dužini od jednog kilometra.

Zimska služba na ispitu

Od ove godine, rad zimske službe neće biti, kao do sada, poveren javnom komunalnom preduzeću „Čistoća i zelenilo“, jer je sredinom godine stupio na snagu novi Zakon o putevima, koji predviđa da to treba da bude upravljač putevima, što znači javno preduzeće za upravljanje putevima, urbanističko planira-nje i stanovanje u Subotici!

„Do sada je zimska služba na gradskom nivou bila proglaše-na kao komunalna delatnost, što sada nije slučaj i naše preduze-će je bilo u obavezi da sprovede javnu nabavku, da bi se izabrao izvođač ovog posla. Mi smo to i uradili i javila su se dva konzor-cijuma, jedan predvođen „Du-nav-kopom“ a drugi firmom „Ek-stra-auto transport“ iz Vrbasa, čija ponuda je prihvaćena. Tim povodom 20. novembra održana je smotra zimske službe, na kojoj je „Ekstra-auto transport“ poka-zao neke mašine koje još nisu vi-đene na ulicama Subotice, ma-nje i efikasnije, koje će brže i lak-še čistiti uske ulice, autobuska

stajališta, biciklističke staze i tr-gove. U službi će biti angažovano oko 60 ljudi, što rukovaoca ma-šinama, što onih koji će sneg či-stiti ručno tamo gde mehanizaci-ja ne može da dođe. Prema ono-me što smo videli, nadamo se da će sve funkcionisati u najbo-ljem redu“, rekao je posle smo-tre ljudstva i mehanizacije direk-tor Predrag Radivojević.

„Imamo i mehanizaciju koja je predviđena za ekstremne zim-ske uslove, za snegove koji bi mogli da parališu salaše. Pred-viđena su dva punkta za vozila gde će ona biti u stanju priprav-nosti - jedan punkt će se nalaziti na Paliću a drugi će biti u Bajmo-ku, tako da ćemo u svakom tre-nutku biti spremni da interveni-šemo u slučaju nekih padavina i poći sa dva različita mesta“, re-kao je Milutin Perunović, pred-stavnik „Eskpres-auto transpor-ta“ tokom smotre zimske službe.

Vrbašani će, na osnovu pro-grama rada zimske službe koji je sačinilo Javno preduzeće, odr-žavati 127 kilometara prigrad-skih ulica i puteva i 110 kilome-tara gradskih saobraćajnica i oko 134.000 kvadratnih meta-ra pešačkih i biciklističkih staza. Obezbeđene su i dovoljne količi-ne soli i rizle. U zaštićenom par-ku prirode „Park-Palić“ te po-slove će, kao i do sada, obavljati Javno preduzeće „Palić-Ludaš“.

M.Radojčin

Subotički putevi spremno čekaju zimu

Od letnjeg do zimskog održavanja

Zimska služba – do aprila!

Prema novom Zakonu o putevima, od ove godine funkcionisanje zimskih služ-bi produženo je za mesec dana, tako da će trajati od 1. novembra do 1. aprila. De-žurstvo će biti organizova-no 24 sata i nadzorni orga-ni javnog preduzeća pratiće vremenske prilike i izdavati naloge izvođačima. Saobra-ćajnice u nadležnosti Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, one koje prolaze kroz grad kao i regionalne pravce, odr-žavaće „Voj-put“.

Obnovljen je i kilometar biciklističke staze prema Paliću

Na putnoj infrastrukturi je dosta rađeno ove godine, kaže Predrag Radivojević

grad/hronika6 Broj 9123. novembar 2018.

NOVE

• Cene nekretni-

na uvećane su u či-

tavoj Srbiji, pa i u

Subotici, gde je po-

tražnja na tržištu

nekretninama tre-

nutno veća od po-

nude, iako se više i

gradi nego ranijih

godina. Kvadrat je

skuplji i do 30 po-

sto na nekim loka-

cijama, pa tamo

gde je kvadrat sta-

na prosečno pla-

ćan 650 evra, sada

se kreće oko 85o

evra, dok veći dvo-

soban stan pro-

sečno košta oko

50.000 evra!

Potražnja na tržištu nekretnina-ma u Subotici veća je od ponude, a posledica je da su cene nekretnina u porastu, i to više nego godinama unazad. Poskupljenje kvadrata i u većim gradovima u Srbiji, uticalo

je i na tržište nekretninama u Su-botici, o čemu razgovaramo sa Đu-rom Gavrićem, vlasnikom agenci-je nekretnina „Top-Tip”.

„Prosečne cene se kreću, na najnižem nivou oko 850 evra, ali sada ne prelaze 11o0 evra sa PDV-om, dakle ponuda je više uravno-težena. Ako imamo u vidu, da su samo pre nekoliko godina, novi

stanovi mogli da se kupe za 650 evra po kvadratau, pregle-dom sadašnjeg sta-nja na tržištu, vidi-mo da je skok cena kvadrata nekretni-na znatno uvećan, kaže Gavrić.

Nekretnine koje su građene 70-ih godina, takođe ima-ju veću cenu po kvadratu.

„Cena tih nekret-nina u proseku je veća oko deset po-sto po kvadratu, u odnosu na prethod-ne godine, pa su ti stanovi još uvek jef-tiniji. Razlog je što su kupci shvatili ko-liko je termoizolaci-ja kod novih stano-va veoma važan fak-tor, pa je u tim sta-novima i jeftinije grejanje i tempera-tura stabilnija u sta-novima, posebno u međugrejnoj ili po-četnoj sezoni greja-

nja, krajem oktobra i početkom novembra. Tada nije potrebno ni grejati te stanove, jer imaju do-bru izolaciju” objašnjava Gavrić

stanje na tržištu nekretninama, kada su u pitanju kupci.

On kaže da je u Subotici, na tržištu nekretnina manjak stanova.

„Nedostaju i novoizgrađe-ni stanovi i korišćene nekretni-ne. Investitori već početkom iz-gradnje nekog objekta, odmah prodaju stanove, posebno one sa manjom kvadraturom. Takav je trend, da se više i traže i kupuju manji stanovi, između 30 i 40-ak kvadrata, dok manje garsonje-re se uglavnom kupuju i traže za rentiranje”, kaže Gavrić.

Poslednje dve godine bilo je zastoja u gradnji nekretnina, ali trenutno se u Subotici gra-de objekti i stanovi na nekoliko lokacija.

„ Zastoj gradnje se odrazio u tom periodu i na cene nekretni-na, a i potražnju i prodaju. Niču novi objekti na više lokacija, Pro-zivci, Radijalcu, Teslinom nase-lju, Malom Radanovcu, Teslinom naselju, Kertvarošu, tako da će naredne godine biti više nekret-nina na raspolaganju. Kako će to uticati na cene još nije moguće

tačno predvideti, ali očekuje se da će trend na tržištu ostati na sadašnjem nivou, jer su nekret-nine poskupele i u Beogradu i Novom Sadu i drugim gradovi-ma u Srbiji”, ističe Gavrić.

On ocenjuje da kada se anali-zira, gde investitori najčešće gra-de, veoma aktuelni su novi sta-novi na Prozivci.

„Najviše mladih ljudi traže stanove na Prozivci, koja je po-digla uslove stanovanja na svim nivoima, ne samo kada je infra-struktura u pitanju, nego i dru-gi sportski i društveni sadržaji. Kvadrat stana na Prozivci, tre-nutno se takođe ne može naći is-pod 850 evra. Dvosoban stan od 60-ak kvadrata može se prodati i za 50 hiljada evra, a manji sa oko 45 do 50 kvadrata, kupac mora da plati između 35 i 45 hiljada evra, dok je u ranijem periodu kupac mogao da za manje nov-ca kupi stan sa više kvadrata. Sve je to naravno uticalo na ponudu i potražnju, kao i veća gradnja”, kaže Vlasnik Agencije nekretni-na „Top-Tip” Đuro Gavrić.

Nada H. Karanović

Tuga je ove sedmice zavila bajmočko naselje, porodicu Voj-nović i sve njene koji imaju samo reči hvale za osamnaestogodiš-njeg Jovana, kojeg su meštani u utorak 20. novembra ispratili na Bajmočko groblje.

Jovan je poginuo u subo-tu ujutro, u 3 i 30, između Gor-njeg i Donjeg Tavankuta, dok se vraćao sa rođendana sa svojim vršnjakom, B.R. u porodičnom

„mercedesu”, i na putu sleteo na drugu stranu kolovoza, a zatim svom jačinom udario automobi-lom u drvo.

Po teškom kišnom danu, u su-botu u 13 sati, Jovana su njegovi najrođeniji i veliki broj meštana Bajmoka ispratili u večnu kuću na bajmočkom groblju.

Tragično je prekinut još jedan mladi život, a njegov vršnjak B.R. iz Tavankuta je teško povređen.

Telo poginulog mladića, u pone-deljak je odneto na obdukciju, na Institu za sudsku medicinu, a dan kasnije je sahranjen.

Istraga je u toku, koja će utvr-diti kako se nesreća dogodila. Pretpostavlja se da je mladić za-spao tokom vožnje porodičnim vozilu „mercedes”, prilikom ka-snog povratka kući. Jovan je tek u junu proslavio punoletstvo, posle tog stekao stekao vozačku dozvolu.

Porodica i čitav Bajmok žali za poginulim mladićem, jer je, kažu, bio uzor svakom dobrom detetu.

„Ne prođe godina, da selo ne bude zavijeno u crno. Previše je pogibije i tragedija kada su mla-di i naša deca u pitanju. Nema mnogo ni zabave za decu ovde, pa su često i u Subotici i okolnim selima, gde se okupljaju i slave, do kasnih sati. Ali sva najbolja deca nas napustiše, kaže prijatelj i komšija Vojnovićevih.

Jovanov otac Dragan, stari-ji brat Stevo i majka u preve-likom bolu, ne mogu da veru-ju da se Jovan nije vratilo kući sa rođendana. Tuga je u sva-kom domu u Golubovoj ulici,

blizu centra sela, gde su živeli porodično i bavi-li se poljoprivredom. Jo-van je išao u srednju Po-ljoprivrednu školu u Bač-koj Topoli i želeo da na-stavi porodičnu tradiciju kao agronom.

„Niko nije slutio ovakvu tragediju. Oko tri sata noću „mercedesom” su krenu-li kući, kad su doživeli težak udes na putu”, kažu i drugo-vi Jovanovi, koji su zajed-no sa njim išli u školu, voleli njegov optimizam i pozitiv-nu energiju.

Kažu da je voleo moto-re, traktore, svu mašineriju, da je želeo da se bavi poljo-privredom i pomogne poro-

dici, da je bio spreman svakom da pomogne. Želeo je da bude agronom, ali životni put i njego-ve snove, presekla je na žalost, strašna trageidja.

N.H.K.

Iako se stanovi trenutno grade na više lokacija, tržište nekretnina i u Subotici promenjeno

stanovi skuplji i u subotici,veća potražnja od ponude!

Rentiranja Rentiranje stana je veoma aktuelno u Subotici i tu je potra-

žnja veća od ponude.„Svaki stan koji je u ponudi rentiranja, u roku od 24 sata se

izda u zakup. Jer, mnogo ljudi traži stanove u zakup, dosta ih je u Suboticu došlo sa strane, zapošljavaju se u Industrijskoj zoni, u Bolnici, medicinskim centrima. Stanove u zakup traže poro-dice lekara, inženjera, zanatlija, a neki se kasnije odlučuju i da kupe stanove, dižu bankarske kredite, što je i najčešći način ku-povine stanova. Naime, kada zakupac napravi računicu, rata za zakup stana je ista koliko i rata za kredit, kojim bi kupio nekret-ninu, pa se mnogi tako odluče na kupovinu nekretnine, da novac od zakupa stana usmere na kredit i da se stambeno zbrinu, na-vodi Gavrić.

Zavisno od opremljenosti, u proseku za dvosoban stan meseč-no se plaća i 250 evra.

„Ako je moderno opremljen, stan u centru Grada, cena zaku-pa mu je i do 250 evra, garsonjere su preko 100 evra, jednosobni stanovi nešto skuplji, a luksuzniji trosobni i četvorosobni stanovi u centru, mesečno se rentiraju od 300 do 500 evra, kao i kuće u širem centru, što je motiv za kupovinu stanova, kaže Gavrić.

U saobraćajnoj nesreći kod Tavankuta, život izgubio osamnaestogodinjak J.V.

Tuga u Bajmoku, mladić poginuo u povratku s rođendana!

Đuro Gavrić

•U tragičnoj saobraćajnoj nezgodi, koja se

dogoodila u subotu ujutro u 3 sata i 30 mi-

nuta, između Gornjeg i Donjeg Tavankuta,

život je izgubio Jovan Vojnović (18) iz Baj-

moka, dok je njegov vršnjak B.R. kako sa-

znajemo teško povređen i još uvek smešten

u bolnici!

NOVE grad 7Broj 9123. novembar 2018.

Prigradski gerontološki klubovi dobili nove usluge

Na selu usluge kao i u gradskim

Klubovima

Gerontološki centar Subotica proši-riće lepezu svojih usluga u gerontološ-kim klubovima uz nesebičnu pomoć lo-kalne samouprave. Zahvaljujući za-jedničkoj saradnji, od narednog me-seca korisnici gerontoloških klubova koji stanuju u prigradskim mesnim za-jednicama moćiće da koriste blagode-ti svih usluga kao i korisnici koji žive u gradu.

Kako je istakao direktor Gerontološkog centra Nenad Ivaniše-vić, napravljen je jedan ozbiljan iskorak prema prigradskim mesnim zajednicama zahvaljujući inicijativi i fi nansijskog pomoći grada. Od narednog meseca korisnici gerontoloških klubova u prigradskim me-snim zajednicama moćiće da koriste usluge ručkova, pranja i pegla-nja veša, manikira, pedikira, frizera kao i majstora po pristupačnim cenama.

„Nijedan penzioner koji je član našeg gerontološkog kluba neće osetiti nikakvu razliku, samo zato što živi na selu. Takođe želimo da kroz ove usluge popularizujemo gerontološke klubove u prigradskim mesnim zajednicama gde mi imamo jedan zadovoljavajući rast od 2004. godine.“ objašnjava Nenad Ivanišević, direktor Gerontološkog centra Subotica

Zahvaljujući povećanju gradskog budžeta za mere socijalne poli-tike od 1,8 odsto, stvorili su se uslovi za povećanje usluga geronto-loškog centra. Pored ove usluge, lokalna samouprava fi nansira i pro-gram usluga pomoć i nega u kući za koji izdvaja 44 miliona dinara, što je za 15 odsto više nego protekle godine.

„Značajnije od ovih cifri jeste kvalitet i kvantitet usluga koje Ge-rontološki centar pruža svojim korisnicima. Proširenjem lepeza uslu-ga i uvođenjem novina značajno je za sve korisnike usluga koji će sada imati lepše i kvalitetnije provodi svoje stare dane. Gradska uprava fi -nansiranje ovakvih i sličnih usluga neće smanjiti, već ćemo gledati da unapredimo nivo naše saradnje, a takođe trudićemo se da u sto-pu pratimo mere socijalne politike koje se donose na nivou republike i pokrajine.“ izjavila je Jasmina Stevanović, sekretarka Sekretarijata za društvene delatnosti Gradske uprave.

Značaj unapređenja usluga istakao je i Ilija Đukanović, član Grad-skog veća zadužen za oblast socijalnih pitanja, koji veruje da će ovaj projekat doprineti većem broju korisnika u prigradskim klubovima.

„Na ovakav način brinemo o našim najstarijim sugrađanima u pri-gradskim naseljima i naravno sigurno će ovo uticati da se broj člano-va u prigradskim gerontološkim klubovima poveća.“

Gerontološki centar trenutno broji 7800 korisnika u deset klubo-va. Proširenjem usluga očekuje se povećanje na 8500 korisnika, a u naredne dve godine i dodatni rast kada budu završeni gerontološki klubovi na Paliću kao i u Starom Žedniku, Mišićevu i Višnjevcu.

B. Nikolić

Ilija Đukanović, Jasmina Stevanović i dr Nenad Ivanišević

Na pres konferenciji, u Medija centru Gradske kuće, je prof. dr Dejan Ma-dić, redovni profesor Fakul-teta sporta i fi zičkog vaspi-tanja i Jasmina Stevanović, sekretar Sekretarijata za društvene delatnosti Gra-da Subotice saopštili su re-zultate testiranja dece u su-botičkim školama i vrtići-ma po pitanju držanja tela i položaja kičmenog stuba, ali i promociju fi zičke aktiv-nosti u svrhu zdravlja

Tokom meseca septembra, no-vosadski Fakultet sporta i fi zič-kog vaspitanja uz podršku Gra-

da Subotice, na teritoriji opštine Subotica, testiralo je ukupno 241 dečaka i devojčica uzrasta od se-dam do dvanaest godina starosti. Testiranjem im je utvrđivan po-sturalni status i prisustvo pore-mećaja kičmenog stuba, donjih ekstremiteta i karlice.

Smanjeno kretanje i smanjena fi zička ak-tivnost dece, ali i povećanje uno-sa brze hrane za posledicu ima sve veću poja-vu gojaznosti, stresa kod dece i niz drugih tegoba, smatra Jasmina Stevanović, sekretar Sekretarijata za druš-tvene delatnosti Grada Subotice.

- Činjenica da su negativ-ni uticaji takvog načina života primećeni u značajnoj meri kod dece i da su stvoreni preduslo-vi da poremećaj kičmenog stu-ba i držanje tela kod dece i mla-dih bude sve zastupljeniji, pred-

stavlja alarm za sve nas, za čita-vu zajednicu. Upravo iz tog ra-zloga mi smo, kao lokalna sa-mouprava, podržali jednu ova-kvu inicijativu koja je imala za cilj da se na određenom uzor-ku dece mlađeg školskog uzra-sta sprovede merenje o stanju

disbalanasa kičmenog stuba i upozori na mere preventive u smislu stila života i preporuče-ne fi zičke aktivnosti - naglasila je Stevanović.

Prema rečima prof. dr Dejana Madića, sa Fakulteta sporta i fi -zičkog vaspitanja iz Novog Sada, 65 odsto testirane dece posedu-je neki oblik poremećaja ili lo-šeg držanja, dečaci imaju nešto lošije držanje tela i nogu u od-nosu na devojčice i da se najve-ći broj posturalnih poremećaja uviđa između sedme i osme go-dine života.

- Rezultati istraživanja poka-zali su da čak 38 odsto dece ima kifotično loše držanje, 26,4 odsto skoliotično loše držanje, 13,5% ravna leđa, 9,8% ima lordotično loše držanje, dok 6% njih ima ta-kozvane "X", a 2% "O" noge. Ne-kada je trećina dece imala loše držanje, a danas je svega tre-ćina onih koji nemaju neki po-remećaj. - poručio je prof. dr Dejan Madić, redovni profe-sor Fakulteta sporta i fi zičkog vaspitanja

L. M.

Rezultate testiranja dece u subotičkim školama i vrtićima po pitanju držanja tela i položaja kičmenog stuba

Zdrava i prava deca

Gradonačelnik Suboti-ce Bogdan Laban ugostio je novog ambasadora Ne-mačke Tomasa Šiba, sa ko-jim je razgovarao o investi-cijama, razvojnim projekti-ma ali i o položaju nemačke manjine u našem gradu.

„Zahvaljujem se Nemačkoj na konkretnoj podršci Srbiji i poverenju koje nemački inve-stitori imaju u Srbiju, a samim tim i u naš grad. Trenutno u In-dustrijskoj zoni posluje nekoli-ko velikih nemačkih kompani-ja koje zapošljavaju 4.000 rad-nika, dok u Srbiji taj broj dosti-že 50.000 zaposlenih.“izjavio je Bogdan Laban, gradonačelnik Subotice.

Gradonačelnik se zahvalio ne-mačkom ambasadoru i za pomoć u projektu zaštite biodiverzite-ta jezera Palić i Ludaš, za šta je nemačka Vlada izdvojila 6,5 mi-liona evra. Projekat je trenutno u fazi raspisivanja javne nabavke,

nakon čega se očekuje realizaci-ja projekta.“

„Izabran je konsultant pre dva meseca, i mislim da će rado-vi krenuti početkom naredne go-dine. Na kanalizacionu mrežu priključiće se svi stanovnici Pa-lića što je prva faza projekta, a naredna je uređenje priobalnog dela kao i izgradnja inspekcijske i biciklističke staze.“ objašnja-va Bogdan Laban, gradonačel-nik Subotice.

Nemački amba-sador Šib istakao je da je razgovor sa gradonačelnikom Labanom bio intezi-van, otvoren i kon-struktivan i ocenio da je trenutno ta-kav odnos Subotice i Nemačke.

„Meni je drago da čujem da posto-ji jedna velika ak-tivnost nemačkih privrednika i da tu

postoji velika dinamika i poziti-van trend za koji verujemo da će se nastaviti.“ rekao je Tomas Šib, ambasador Nemačke.

Nakon razgovora, gradonačel-nik Laban najavio je mogućnost dolaska još jednog investitora iz Nemačke. Radi se o renomira-nom proizvođaču auspuha kom-paniji „Boysen“ sa kojom je ne-davno potpisan memorandum o razumevanju.

B. Nikolić

Gradonačelnik Laban razgovarao sa nemačkim ambasadorom

Ambasador Nemačke u poseti Subotici

Bogdan Laban i Tomas Šib

Smanjeno kretanje i smanjena fi zička ak-tivnost dece, ali i povećanje uno-

sve veću poja-vu gojaznosti, stresa

Rezultate testiranja dece u subotičkim školama i vrtićima po pitanju držanja tela i položaja kičmenog stuba

Zdrava i prava deca

NOVEponos Subotice8 Broj 9123. novembar 2018.

Danilo je počeo da trenira plivanje kada je imao sedam godina. Nakon ope-racije slepog creva, njegova baka Silvi-ja, koja je lekar, je posavetovala Dani-love roditelje da ga upišu na plivanje kako mu ne bi osta-le priraslice nakon operacije. Vreme-nom se Danilu mno-go svideo ovaj sport i pre dve godine se ozbiljno posvetio plivanju i počeo da se takmiči. Za krat-ko vreme osvojio je preko 150 medalja za koje mu je deda napravio postolje a najznačajnije mu je zlato koje je doneo kući sa prvenstva Srbije.

- Svaka meda-lja mi je draga ali moram da izdvo-jim zlatnu meda-lju koju sam osvojio na prvenstvu Srbi-je u štafeti. Ja sam plivao 4x50 metara kraul i time sam doprineo da mija ekipa prvi put u istoriji PK “Spartak” bude prvak države u plivanju. U Klubu

smo svi složni, lepo se družimo i navijamo jedni za druge. Če-sto posle takmičenja ostanemo bez glasa zbog glasnog navijanja

sa tribina. To mi mnogo znači i zato i imamo ovakve re-zultate. - rekao je Danilo.

Ono što Danila izdvaja od drugih je njegova discipli-na, volja i snažna želja za pobedom. -Generalno, sva deca koja su vrhun-ska u plivanju se izdvajaju po mno-gim karakteristika-ma koje poseduje Danilo. On je naj-pre disciplinovan, voli da pobeđuje i na treninzima se svaki put trudi da bude sve bolji. Sem toga, on svojim na-činom razmišljanja i jasnom fokusira-nošću na cilj izla-zi iz proseka. On je od nedavno počeo da se takmiči i već ima izuzetne rezul-tate iza sebe. Od njega očekujem da nastavi ovim tem-pom i tada će si-

gurno biti među najboljima.- re-kao je Milan Jovanović, tre-ner PK “Spartak” i istakao da sva deca koja treniraju plivanje

i žele da idu na takmičenja mo-raju da mu pokažu ocene jer mu je u cilju da jednog dana nakon što im se završi plivačka karijera imaju svoj posao i da budu dobri i školovani ljudi.

Danilo nikada nije dozvo-lio sebi da zapostavi školu zbog treninga ili takmičenja. Nije mu lako da uskladi školske obaveze sa treninzima, ali se za sada od-lično snalazi. Kada dođe kući iz škole odmah uradi domaći zada-tak i žuri na trening. Posle tre-ninga još jednom pregleda gra-divo i legne da spava.

Danilo je skroz odličan uče-nik i u školi se posebno isti-če u srpskom jeziku. Piše od-lične sastave i učestvovao je u svim predstavama koje je nje-gova škola organizovala. - On je u grupi uvek prvi, ima od-ličnu komunikaciju sa svima i lako probije led kada je po-trebno da se uradi nešto. Zna da kaže i da objasni kako svoje tako i tuđe potrebe. Ima smisla za humor i izraženu maštu zbog čega piše prelepe sastave i time se posebno ističe u razredu. Po-sle takmičenja je uvek doneo medalju u školu i mi smo od-vojili vreme od časa da mu če-stitamo na uspehu. Svi druga-ri iz razreda su srećni zbog nje-govog uspeha a isto tako se i on

raduje kada neki njegov prija-telj ostvari neki uspeh.- otkrila nam je Ljubica Dafčik, Dani-lova učiteljica.

Ono što Danila motiviše i tera ga da svaki put bude brži i bo-lji je njegova konkurencija i cilj da jednog dana stane na po-stolje na svetskom prvenstvu. - Moja najveća motivacija su bila dva dečaka koja su tada bila bo-lja od mene. Kada, na trenin-gu, skočim u vodu, zamislim da njih dvojica plivaju kraj mene i tada dajem sve od sebe da ih pobedim. Iako svaki dan treni-ram po dva sata, nije mi napor-no jer stalno gledam ka svom ci-lju da ću za koju godinu da sto-jim na pobedničkom postolju na svetskom prvenstvu.- rekao je Danilo

Za svoju najveću podršku Da-nilo navodi svoje roditelje koji mnogo razgovaraju sa njim i u teškim momentima, kada je pred takmičenje napet, oni su uvek pored njega i svojim reči-ma umeju da ga smire. Zatim je izdvojio svoju baku i dedu koji se raduju svakom njegovom us-pehu i trenera Milana bez ko-jeg, prema Danilovim rečima, ne bi uspeo da postigne ovakve rezultate.

L. Marjanov

Zlatni delfin srbije

Ovu rubriku podržava grad Subotica

Danilo Dulić je skroz odličan učenik šestog razreda OŠ “10. oktobar” i član PK “Spartak”. Za tri godine koliko se takmiči u plivanju, osvojio je preko 150 medalja. U se-lekciji pionira u Evropi drži treće vreme na 100 metara delfin i četvrto vreme na 400 metara kraul. Svojim nači-nom razmišljanja i jasnom fokusiranošću na cilj izlazi iz proseka. Zahvaljujući Danilu i pionirskoj ekipi sa koji-ma trenira, PK “Spartak” je prvi put u istoriji svog posto-janja, 2017. godine osvojio zlato i time zvanično postao prvak države u plivanju.

Danilo sa trenerom Milanom Jovanovićem

NOVE kultura/obrazovanje 9Broj 9123. novembar 2018.

Na završnom ma-sters turniru, održanom u dvorani u Berci u Parizu, na zabavi koju organizo-vo Rolex, subotički foto re-porter Jovan Mirčeski pre-dao je svoju fotomonogra-fiju čelnim ljudima francu-ske Federacije.

Nakon završene promoci-je domaćina kompanije Rolex pred novinarima i gostima prire-djivač foto monografije o Nova-ku Đokoviću, Jovan Mirčeski je predao primerke svoje knjige Gi Foržeu, direktoru turnira Rolan Garos i Bernard Giudicelli-u, predsedniku Francuske teniske federacije.

Foto monografija obuhva-ta Novakovo igranje tenisa na Gren slem turniru Rolan Garos u proteklih 14 godina od dana kad zaigrao prvi meč na šljaci pa sve donjegovih poslednjh igri na te-renima Rolan Garosa. Knji-ga je luksuznog tipa u ful kolo-ru formata 320X230mm, na 136 strana i prevedena je na engeski

jezik. Postavljena je na internet u najveću elekstronski biblioteku elektornskih knjiga Amazon

Prvi ljudi Francuskog teni-sa sa zadovljstvom su primi-li i pregledali foto monografiju koju su dobili uz komentar da će detaljnije pregledati u narednim

danima jer je ovo knjiga koja je napisana o jednom teniseru koji je igrao sa velikim uspehom na ovom turniru i pobedio.

Knjiga Jovana Mirčeskog će se nalaziti u biblioteci Rolan Garosa.

L. M.

U petak, 16. novembra, OŠ „Jovan Mikić“, peti put po redu obeležila je Međunarod-ni dan toleranciji. Svečanim otvaranjem, u 12 časova, po-čeo je program sačinjen ni-zom aktivnosti koje su prire-dili nastavnici i učenici.

Tolerancija je poštovanje ra-zličitosti i sposobnost suživota sa drugima. Tolerancija nije samo slaganje sa drugima ili ostajanje indiferentan pred licem nepravde, nego pokazivanje poštovanja pre-ma esencijalnoj humanosti u sva-koj osobi. Kako je tolerancija po-štovanje različitosti, u fiskultur-noj sali ove škole, postavljeni su brojni štandovi gde su deca uz po-moć nastavnika predstavila razli-čitu kulturu i tradiciju, kao i knji-ževnost i umetnost. Na srpskom štandu bile su prikazane gusle kao i stara pegla, mlin za kafu, slavski kolač, slavska sveća, ali i hrana ka-rakteristična za srpsku gastrono-miju kao što su pite, ajvar, džem, proja i ostalo. Na mađarskom štandu predstavljena su mađarska jela a nastavnica mađarskoj jezika sa decom napravila je i zanimljivu igricu za đake. Na hrvatsko-bunje-vačkom štandu našli su se lakumi-ći, tarana, hrvatske ikone, knjige o dužijanci kao i njihova tradicio-nalna nošnja. Engleska i nemačka tradicija i jela takođe su bila pred-stavljena na štandovima pošto su to dva jezika koja se u ovoj školi izučavaju.

- Dan tolerancije je dan kada se podsećamo na vrednosti,

prihvatanja, uvažavanja među-sobnog poštovanja kako bi nam svima bilo dobro i lepo u ovom na-šem okruženju. Ovaj datum smo uvrstili u naš godišnji plan rada i naš tim koji se bavi zaštitom dece od zlostavljanja i zanemarivanja ovu manifestaciju vrednuje kao dobru prevenciju nasilja. – izja-vila je Marija Milodanović, di-rektorica OŠ „Jovan Mikić“.

Ova osnovna škola se trudi da svake godine ugosti i drugu decu i da na taj način širi toleranciju. Ove godine ugostila je osobe sa poseb-nim potrebama iz Doma za decu ometene u razvoju „Kolevka“ kao i decu romske nacionalnosti iz OŠ „Matko Vuković“, koji su takođe imali svoje štandove gde su pre-stavili svoje proizvode.

- Ono što je najbitnije to je da deca budu tolerantna svaki dan, da ne budemo samo jednom go-dišnje tolerantni i da već sutra ili već po završetku ovog nastavnog

dana zaboravimo šta znači tole-rancija. Tolerancija je od kada ustanemo pa sve dok legnemo, to je ono što deca treba da nauče. Vi-dela sam i goste i njihove štandove i to je upravo ono što je bitno, da se deca druže i da se poštuje jer samo tako možemo imati jedno zdra-vo društvo sa puno tolerancije. – rekla je Nataša Aleksić, članica Gradskog veća zadužena za obra-zovanje, koja je svojim prisustvom takođe uveličala ovaj dan.

Tokom 1996. godine, General-na skupština Ujedinjenih nacija pozvala je države članice da obele-že 16. novembar kao Međunarod-ni dan tolerancije. Deklaracijom o principima tolerancije istaknuto je da tolerancija nije ni podvlađi-vanje ni ravnodušnost, već pošto-vanje širokog spektra kultura, na-čina izražavanja i humanosti, kao i priznanje ljudskih prava i slobo-da drugih.

J. Tonković

Fotomonografija o Novaku Đokoviću u rukama Gi Foržea

Rolan Garos dobio knjigu o Novaku Đokoviću

OŠ „Jovan Mikić“ obeležila Međunarodni dan tolerancije

Lepota je u različitostima

Jovan Mirčeski, Gi Forge direktor Gren slem teniskog turnira Rolan Garos i predsedik Francuske teniske federacije Bernard Giudiceli

Učenici OŠ

Zajedno protiv diskriminacije

Učenički parlament Osnovne škole „Sveti Sava“ Subo-

tica ozbiljno je shvatio svoje zadatke i povodom Svetskog dana ljubaznosti, 13. novembra i Svetskog dana toleran-cije, 16. novembra oraganizovao je Okrugli sto „Zajedno protiv diskriminacije“ sa ciljem da svima podigne svest da smo svi isti i da se zajedno borimo protiv omalovažava-nja, ismejavanja zato što je neko drugi drugačiji, sporiji, bolji, druge nacionalnosti ili neke druge vere.

Učesnici su bili: Dušan Prodanov, Daria Balaž, psiholog Suzana Marijanović, nastavnice srpskog jezika Mirela Ivanić i Milanka Stan-kić, učiteljica Svetlana Cvijan, nastavnik Boško Dimić i roditelj Da-niela Gabrić. Druženje je započelo obraćanjem učenice Laure Palin-kaš, voditelji su bili Mark Salai i Jenei Jelena, a snimatelj Anja Vojnić Purčar.Po mišljenju mnogih Okrugli sto je bio uspešno organizovan i u dogovoru učenika i predstavnika Učeničkog parlamenta ovakvo druženje će se organizovati jednom mesečno na različite teme.

Na ovom Okruglom stolu moglo se čuti mnogo pametnih zapaža-nja, a opšti je stav da bez tolerancije ne može biti ni smanjenja dis-kriminacije. Saša Kuntić iz 6.c smatra da se na nivou podsvesnog po-nekad dešavaju motivi za agresiju, a Gresa Kasoli iz 6.b misli da žrtve često postaju nasilne, a Sara Puvača iz 5.c kaže da često sa majkom razgovara o temi diskriminacije. Publiku su predstavljali učenici vrš-njačkih timova 4-8 razreda. Činilo se da da učenici 7-8 razreda ima-ju manje problema sa diskriminacijom jer su pronalazili načine da ih prevaziđu. Predstavništvo Đačkog parlamenta sa učenicima 6.c ode-ljenja već spremaju sledeće druženje. J. T.

Danas, 23. novembra, sa početkom u 19 časova, na Rad-ničkom univerzitetu, u malom amfiteatru, održaće se Tri-bina povodom stogodišnjice prisajedinjenja Bačke, Bara-nje i Srema državi Srbiji.

Učesnici tribine biće Miloš Jovanović, predsednik DSS, politi-kolog i pravnik, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beo-gradu, Slobodan Vladušić, član političkog saveta DSS, pisac i esejista, docent na Odseku za srpsku književnost na Filozof-skom fakultetu u Novom Sadu, prof. dr Časlav Koprivica, član Političkog saveta DSS, redov-ni profesor filozofije na Fakul-tetu političkih nauka u Beogra-du, prof. dr Srđan Šljukić, član Političkog saveta DSS, redov-ni profesor sociologije na Fi-lozofskom fakultetu u Novom Sadu, kao i Željko Čurović i Slavko Jeknić iz Pokreta „Srp-ska vertikala“.

J. T.

Tribina povodom stogodišnjice

prisajedinjenja

grad10 Broj 9123. novembar 2018.

NOVE

Posle Memoran-

duma o sarad-

nji, koji je potpi-

san prošle godi-

ne, članovi civil-

nih organizaci-

ja imali su prili-

ku da vide objek-

te nove deponi-

je, upoznaju se

sa planom uprav-

ljanja otpadom i

razgovaraju o po-

tencijalnim vido-

vima saradnje u

oblasti zaštite ži-

votne sredine.

Pozivom nevladinim organi-zacijama i novinarima da obi-đu Regionalnu deponiju, pred-stavnici Regionalnog centra za upravljanje otpadom imali su nameru da ih upoznaju sa teh-nološkim operacijama koje su

tamo predviđene – od transpor-ta, skladištenja, biološko-meha-ničkog tretmana pa do odlaganja u telo deponije. U razgovoru na-kon toga mogli su da dobiju od-govore na sva pitanja koja se od-nose na funkcionisanje budu-ćeg sistema – osim kada će po-četi sa radom! Direktorica pre-duzeća Čila Goli je rekla da je za otpočinjanje rada sve spremno, i da je taj trenutak veoma blizu, ali da se još uvek ne zna tačno kada će to biti.

“Uloga organizacija civilnih društava je ogromna u pokreta-nju ovakvog sistema, pošto Re-gionalna deponija kao takva nije jedini akter u ovom regional-nom sistemu, već institucije, jav-na komunalna preduzeća, privat-ni operateri i građani i svi ćemo morati da se uključimo u ovaj re-gionalni sistem da bi imao svoj smisao i da bi funkcionisao kako treba”, izjavila je Čila Goli o oče-kivanjima od saradnje sa civil-nim sektorom.

Kakav će biti tok otpada na Regionalnoj deponiji – od toga gde će ulaziti, kako će funkcio-nisati linija za separaciju, kom-postilište, samo telo deponi-je, kako će izgledati tehnologi-ja za prečišćavanje procednih voda, kao i baklja za deponijski gas – sve je to objašnjeno pred-stavnicima 15 nevladinih orga-nizacija. Bjanka Čuturilo iz CE-KOR-a smatra da će pokretanje procesa na Regionalnoj depo-niji doneti dobrobit kako za ži-votnu sredinu tako i za građane: “Naša uloga je u podizanju sve-sti građana, da objasnimo koli-ko je ovaj sistem značajan, pa sve do toga šta treba da se odvaja a šta ne. To prosto treba da posta-ne sastavni deo života, kako bi ssmanjili tokove otpada”, rekla je Bjanka Čuturilo.

Obilazak je završen neformal-nim razgovorom o budućoj sa-radnji Regionalnog centra za upravljanje otpadom sa nevladi-nim organizacijama. M.R.

Komunisti Subotice podsećaju na značajne datume iz naše istorije

Obeležavanje Dana Republike•Povodom obeležavanja značajnih datuma naše isto-

rije, 29. novembra, Dana Republike i 75. godina od osni-vanja AVNOJ-a, Komunisti Subotice u utorak, 27. novem-bra organizuju konferenciju na temu velikog Avnojevskog jubileja!

Mikloš Nađ Olajoš, predstavnik organizacije Komunisti Subotice,

sa saborcima Đurom Posavčiće, Jo Ištvanom i Blaškom Gabri-ćem, organizuju u utorak 27. novembra, konferenciju povodom obe-ležavanja Dana Republike i velikog jubileja, 75. godina od osnivanja AVNOJ-a.

„Već tradicionalno, i ove godine građani Subotice dostojanstveno će obeležiti Dan Republike. Uradićemo to zajedno sa građanima, zbog nas Subotičana i naše dece, zbog neophodnosti zajedničkog suživota u na-šem gradu. Pre 75 godina, 29. novembra 1943. godine, na II zasedanju Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ) postav-ljeni su temelji nove socijalističke, samoupravne Jugoslavije, domovine ravnopravnih nacionalnih zajednica. Ta Jugoslavija je rođena u narod-no-oslobodilačkoj i antifašističkoj borbi u kojoj je živote dalo 1.700.000 žrtava naših naroda i narodnosti”, podseća Mikloš Nađ Olajoš, za Subo-tičke novine.

On ističe važnost jubileja i obrazlaže važne istorijske činjenice, da se, posle rata, Jugoslavija snažno razvijala i stigla do nivoa srednje razvije-nih zemalja, sa svetski priznatim civilizacijskim tekovinama.

„Srednje i starije generacije građana znaju za tekovine takvog razvo-ja, ali i za greške, te da je lepo bilo živeti u takvoj Jugoslaviji. Ali, o tome malo znaju generacije rođene po-sle ’90-ih godina prošlog veka. Zbog tih mladih i potrebe da se i danas i sutra neguju i grade vred-nosti takve bivše Jugoslavije, ju-goslovenska udruženja građana iz Subotice kao i građani Suboti-ce koji cene i neguju te vrednosti, obeležavamo Dan Republike. Na-ročito naglašavamo neophodnost izgradnje zajedničkog života u Su-botici, zbog višenacionalnog sasta-va njenih građana, a s druge stra-ne, zbog katastrofalnih posledica svih šovinizama iz ’90-ih i sve ve-ćeg jačanja nasilja, netolerancije i neofašizma u svetu. Kasnimo i sa merama za zaustavljanje odlaska mladih i stručnih ljudi iz Subotice. Ne odlaze oni samo zbog većih za-rada, nego i zbog neizvesnosti i ne-sigurne budućnosti u Srbiji, ističe Mikloš Nađ Olajoš.

Đuro Posavčić podseća na istrajnost obeležavanja svih istorijskih vrednosti pa i Dana Republike.

„ Niko ne bi trebalo da oduzme pravo onima koji žele da veruju i rade i na budućim vrednostima koje se i danas izgrađuju i neguju u Srbije, u cilju njenog razvoja i boljeg živo-ta ljudi, a mnoge su zasnovane na civilizacijskim tekovinama Jugoslavi-je, što kao činjenica može da nas čini ponosnima, da smo mnogo ranije imali takve vrednosti, kaže Posavčić za Subotičke novine. N. H. K.

AkademijaProgramom obeležavanja

Dana Republike u Subotici, 29. novembra 2018. godine će u 11. sati, na prostoru IV Mini Jugoslavije delegacije i građani na spomenik Josi-pu Brozu Titu položiti cveće, dok će u 18. sati u svečanoj sali Otvorenog univerzite-ta biti održana svečana Aka-demija, uz učešće Omladin-skog hora sa dirigentom Ma-ćašom Murenjijem i umetni-cima-amaterima iz Suboti-ce. Na Akademiji biće uruče-ne zahvalnice za dugotrajan i predan rad u izgradnji za-jedničkog društvenog života, za stvaralački doprinos bor-bi protiv antifašizma, Đuri Posavčiću, Gezi Babijanovi-ću i posthumno Ljubomiru Ljubi Đorđeviću.

U ponedeljak , 26. novembra, u Velikoj većnici Gradske kuće

Veliki koncert Milakovića - 60 godina sa frulom

•U Velikoj većnici Gradske kuće, posetioci u ponedeljak imaju pri-liku da se čuju sa najboljim frulašima Srbije i sveta, povodom veli-kog jubileja šest decenija sa frulom umetnika Cvijetina Milaković i 45 godina nastupa pred subotičkom publikom !

Na velikom koncertu, u Velikoj većnici Gradske kuže, 26. novem-bra, u ponedeljak, nastupiće najpoznatiji frulaš Srbije i bivših jugoslo-venskih zemalja Cvijetin Milaković, povodom velikih jubileja 60 godina sa frulom i 45 godina nastupa pred subotičkom publikom.

Koncert organizuje AKUD SuLOLA, a nstupiće najbolji umetnici, vokalni solisti uz Ženski omladinski hor Subotice, sa dirigentom Ma-ćašem Murenjijem, a očekuju se i nastupi frulaša, gajdaša, dvojni-čara, vokalnih solista, etno grupa, pesnika, humorista, orkestra Ru-bato pod upravom Tomislava Orčića. Reditelj ovog značajnog ju-bilarnog koncerta vrsnih umetnika režirao Stevo M. Bardak, a pu-blika će uz simboličnu cenu ulaznica uživati u pravom spektaklu na-rodne i zavičajne pesme i sviranja na fruli i gajdama. N.H.K.

Predstavnici nevladinih organizacija obišli Regionalnu deponiju

početak rada još uvek neizvestan!

Svi objekti regionalne deponije su završeni, čeka se početak rada

Na spomenik „Balada vešanih“ položeni su venci i cveće u znak sećanja na petna-est mladih subotičkih rodoljuba koje su fa-šisti pogubili vešanjem 18. novembra 1941. godine. Tog tragičnog dana u istoriji Subo-tice, fašisti su prekim sudom doneli odlu-ku da liše života jednu devojku i četrnaest mladića koji su stali u odbranu slobode, za koju su dali svoju mladost.

„Taj preki sud je bio stravičan i po kratkom sudu je osudio ne samo petnaest pogubljenih, već i više lica među kojima je bio i moj otac, koji je skinut sa vešala po naročitoj milosti predsedni-ka Mađarske, te je pomilovan na doživotnu robi-ju.“ rekao je Geza Babijanović, ispred Saveza bo-raca NOR-a.

Dan stradanja mladih rodoljuba obeležava se u Subotici već punih 50 godina i seća nas na ranu antifašističku borbu tj. prvi oblik otpora fašistima u našem gradu, koji je okupiran 12. aprila 1941. godine.

„Obeležavanjem ovog datuma dajemo jedan mali ali značajan doprinos da se ovako zlo više ni-kada ne desi. Ove godine imamo stogodišnjicu Ve-likog rata i 79 godina od početka Drugog svetskog

rata koji su doneli nesagledive posledice celom čo-večanstvu.“ izjavio je Geza Babijanović, Savez bo-raca NOR-a.

Vence na spomenik položili su predstavnici SUBNOR-a, lokalne samouprave, delegacija Vla-de Srbije, Severnobačkog okruga, jevrejske opšti-ne, predstavnici MZ „Centar III“, Centar Tito i ko-munisti Srbije. Skupu su tradicionalno prisustvo-vali i učenici Politehničke škole koji su izveli recital a potom simbolično položili 15 ruža za pale žrtve. Uz srednjoškolce, cveće su položili i đaci OŠ „Ivan Goran Kovačić“ i „Sonja Marinković“.

B. Nikolić

Položeni venci i cveće na spomenik Balada vešanih

Obeleženo 77 godina od stradanja subotičkih rodoljuba

NOVE

Od kada su u subotičke zgrade ušli profesionalni upravnici, sve oči su uprte u njih u vezi rešava-nja problema u ovoj oblasti. U Subotici od 575 zgrada, u polovi-ni dotičnih, stanari su odlučili da imaju profesionalne upravnike sa licencom. Ostale zgrade ostale su pri ranijem rešenju da imaju upravnika zgrade nekog od svo-jih komšija. Malo je zgrada koje još nisu izabrale organe uprav-ljanja i do sada je lokalna samo-uprava, zbog kašnjenja izbora upravnika, jedino u dve zgrade uvela prinudnu upravu. U sluča-jevima gde se stanari nisu mogli odlučiti ko će biti upravnik zgra-de, poslat im je prinudni uprav-nik. Iako su, po Zakonu o stano-vanju, upravnici zgrade u obave-zi da stanarima budu na raspo-laganju 24 sata, dešava se da ih stanari zgrade zovu i bezrazlož-no. Svakako, ako je neka situa-cija urgentna, cev curi, komši-ja se zaglavi u liftu ili neko obije ulazna vrata, upravnici su dužni da reaguju odmah. Ipak, u opisu posla profesionalnog upravnika, a ni onoga što su stanari između sebe izabrali, nije da menja sija-lice po hodnicima ili da se zove u pola noći, kako bi došao u zgradu i utišao nečijeg kućnog ljubim-ca koji uporno laje. U tom slučaju stana-ri mogu da pozovu u pomoć Komunal-nu inspekciju.

Iako nema ni pu-nih godinu i po dana, kako su počeli sa ra-dom, uvođenjem li-cenciranih uprav-nika u stambe-ne zgrade, već daju konkret-ne rezultate. O tome raz-govaramo sa Anett Ćo-rović, pr-vim pro-f e s i o n a l -ni upravni-kom u 60 s u b o t i č k i h zgrada.

- U avgustu sam dobila licencu

a već u septembru prošle godi-ne sklopila sam ugovor sa prvom zgradom da im budem profesio-nalni upravnik. Za ovih godinu i tri meseca, uspela sam da moja fi rma, koja se bavi ovim poslom, sklopi ukupno 60 ugovora, što je znak da se stanari u velikom bro-ju subotičkih zgrada opredeljuju za profesionalne upravnike. Za tu soluciju posebno se odlučuju u zgradama gde su stanari “po-svađani”, tamo gde ne mogu da izaberu nekog svog komšiju za upravnika zgrade. Važno im je da je upravnik “neutralan” i da po-znaje do detalja Zakon o stano-vanju. U početku nije bilo lako, prve zime, prošle godine, jako puno smo radili, ja i moje kolege, koji smo prvi položili. Svakod-nevno smo održavali sastanke po zgradama i objašnjavali ljudima šta ih sve čeka po zakonu, koje će biti naše obaveze i prava, a koje njihova. Prvo smo trebali uspo-staviti kontakt sa majstorima koji bi izvodili sve te potrebne rado-ve na zgradama da bi otklanjali kvarove. Što se liftova tiče, tu sve funkcioniše kako treba, sve smo rešili bez problema, krovovi jesu problem ali smo dosta toga uspe-li da rešimo, kao i druge proble-me, naravno koliko nam fi nan-sijske mogućnosti dozvoljavaju. Mi smo produžena ruka stana-ra, koja njihove zahteve treba da

sprovede u delo, trudimo se da pružimo svoj maksimum u svom poslu. Najvažnije je da sam us-postavila odličnu saradnju sa ve-ćinom stanara i dogovaramo se šta i kada, prema prioritetu tre-ba raditi. Verujem da sam prve godine uspela dosta stvari da re-šim i mislim da su moji stanari zadovoljni zato što mi ne otkazu-ju ugovore i nikada ne odbijam da saslušam stanare tj. njihova

mišljenje.Ima li op-

s t r u k c i -je, jer

m n o -gi stanari

profesionalne upravnike vide kao nužno zlo i dodatni

namet države na kućni budžet?

- Bundžija svugde ima i oni su na sreću bili u manjini. Najvi-še je bilo optuž-bi da profesional-ni upravnici do-laze iz napredne

stranke koja je po njima, na-vodno, uvela

ovo “nužno zlo”. Jedan stanar je izračunao da zarađujem više od pred-sednika Vučića. Kako je došao do ove računice, samo on zna, a ta tvrd-nja bila mi je simpatič-na i izavala mi je osmeh na licu. Za one “neverne Tome” želim da kažem da nisam član nijedne stranke, niti me intere-suje politika. Kako vre-me odmiče od primene novog Zakona o stano-vanju, stvari u ovoj obla-sti polako dolaze na svo-je mesto. Ljudi se polako navikavaju da su zgra-de u kojima stanuju pri-vatno vlasništvo, koje se mora održavati. U mno-gim zgradama godinama

nije bilo ulaganja u popravku kro-vova, oluka, starih liftova… I kada račun za investiciono i tekuće odr-žavanje dođe na naplatu, tek onda dođu nezadovoljstva. Stanari na nižim spratovima ne žele da se pri-oritet da popravci krova a ove na višim ne interesuju dotrajale od-vodne cevi u zgradi. U tim pode-lama i antagonizmima treba naći kompromis i sa većinom stanara se dogovoriti o prioritetima.

Koje su obaveze upravni-ka zgrade, jer mnogi stanari

upravnika doživljavaju kao do-mara koji treba da menja sijali-ce po hodnicima?

- Za cenu do 300 dinara po stanu na mesečnom nivou, ko-liko je predviđeno da će stanari biti u obavezi da plaćaju upravni-ku zgrade, upravnik mora da bude na raspolaganju stanarima 24 sata dnevno. Profesionalni uprav-nik zgrade mora obezbediti način funkcionisanja preko kog će sta-nari najefi kasnije prijavljivati kva-rove, buku, nepoštovanje kućnog reda ili bilo koji drugi problem u zgradi koji remeti život stanara. Ve-liki je obim posla od same registra-cije, papirologije do organizacije ra-dova u zgradi. Ukoliko profesional-ni upravnik neadekvatno obavlja svoje dužnosti stanari mogu da mu dvotrećinskom većinom glasova u skupštini stanara, daju otkaz, odno-sno raskinu ugovor o zastupanju.

Da li Vas stanari doživljavaju kao potkazivača, jer ste navod-no u obavezi da lokalnoj samou-pravi dostavite spisak svih pod-stanara i ugovore sa njihovim stanodavcima?

- To je čista izmišljotina koju ja ovom prilikom demantujem. Toga nema ni u Zakonu o stano-vanju, a i nema logike da mi pri-premamo te spiskove i dostavlja-mo lokalnoj samoupravi.

J. Tonković

grad/zdravstvo 11Broj 9123. novembar 2018.

Stomatološkaordinacija

beljenje zuba, bezmetalna cirkon kruna, mostovi, proteze

- dermarolleri, mezoterapija lica, hijaluronski fi leri

ESTETSKA STOMATOLOGIJA

ANTI-AGEING TRETMANI LICA

Subotica, Partizanskih baza br. 8tel: 024/544/335; 062/151-72-11 www.dentala.rs

Održani urološki preventivni pregledi u Opštoj bolnici Subotica

Rano otkrivanje raka prostate i testisa

Tokom novembra se u brojnim zemljama praktikuje manifestaci-ja „Movembar"i koja ima za cilj da poveća medicinsku prosvećenost muške populacije, prevashodno u kontestu ranog prepoznavanja i le-čenja karcinoma prostate i testisa.

Ministarstvo zdravlja u saradnji sa eminetnim stručnjacima u ovoj oblasti je procenilo da treba stavljati akcenat na ovakve aktivnosti koje su nesumnjivo daleko jeftinije nego aktivno lečenje.

Povodom predloga od strane Ministarstva zdravlja za organizova-nje preventivnih uroloških pregleda u okviru akcije „Movembar", a u cilju ranog otkrivanja karcinoma prostate i testisa , Opšta bolnica Subotica je organizovala preventivne preglede u urološkoj ambulanti u utorak, 20. i juče, 22. novembra.Pregledi su obuhvatili klinički pre-gled kod svih pacijenata, i ultrazvuk skrotuma kod pacijenata do 40 godina starosti, a PSA analiza radila se kod svih pacijenata starijih od 40 godina. A. Šiška

Povodom Svetskog dana borbe protiv hronič-ne opstruktivne bolesti pluća, odeljenje pulmolo-gije Opšte bolnice Subotica, organizovalo je juče, 22. novembra, besplatne spirometrijske preglede u "Apoteci Subotica" Ogranak 1.

Za besplatne spirometrijske preglede nije bila neophodna overena zdravstvena knjižica niti le-karski uput, a svi građani su istovremeno imali pri-liku, da se konsultuju sa zdravstvenim radnicima bolnice. Akcija je održana uz podršku farmaceut-ske kompanije "Abela Pharm".

U Srbiji, uprkos činjenici da skoro 600.000 ljudi

boluje od HOBP ( hronične opstrutivne bolesti plu-ća) i da je peti najčešći uzrok smrti u našoj zemlji, široka javnost malo zna o toj neizlečivoj bolesti, a još manje o rizičnim ponašanjima koja ih izazivaju, kažu pulmolozi.

Najrizičnija grupa stanovništva su pušači stariji od 40 godina, ali i svi drugi, koji su izloženi uticaju duvanskog dima. Takođe, svi oni koji su često izlo-ženi prašini, dimu, hemikalijama na radnom me-stu ili kod kuće, spadaju u rizičnu grupu onih koji mogu oboleti od HOBP.

A. Šiška

Povodom Svetskog dana borbe protiv hronične opstruktivne bolesti pluća

Besplatni spirometrijski pregledi

Razgovor sa Anett Ćorović, profesionalnim upravnikom 60 stambenih zgrada u Subotici

dogovor stanara kuću gradi

Anett Ćorović

grad12 Broj 9123. novembar 2018.

NOVE

sUbOtica kOjU (ne)vidi svakOI STRUJA PONEKAD MORA DA SE ČISTI

Vredni radnici Elektrodistribucije pored menjanja osigurača i

razvlačenja kablova, ipak moraju urednim da drže čak i trafo stanice

kako bi redovno funkcionisale.

Zašto nastaju “divlje deponije”?

Nemar i neznanje glavni uzroci!Na mnogo mesta u okolini Suboti-

ce nalaze se nelegalna smetlišta na koja građani, a često i unajmljeni prevoznici, istovaraju svakakav otpad – od građe-vinskog šuta, do delova starog namešta-ja, bele tehnike pa i uginulih životinja.

Da li se borba za sprečavanje nasta-janja i širenja tih “divljih deponija” vodi na pravi način – raznim ekološkim ak-cijama i povremenim čišćenjima – pita-nje je o kojem se može diskutovati, ali da se poštuje zakonska regulativa i ka-žnjavaju nesavesni građani i prevozni-ci, ovakvih ružnih slika kao što je ova u blizini buduće zaobilaznice “ipsilon kraka” kod Somborskog puta, sigurno ne bi bilo! Jer, svako smeće ima svoj identitet i moguće je ot-kriti vlasnika, čak i kada se ne uhvati na licu mesta.

Ali, odgovor na pitanje kako nastaju “divlje deponije” najverovatnije u sebi sadrži i moguće rešenje ovog problema. Jer, postoji, da podsetimo, Gradska deponija smeća, gde je moguće da se odloži otpad koji završava tamo gde zagađuje prirodu i gde mu nije mesto – najviše u okolini naselja i vangradskih mesnih zajednica.

Najčešće opravdanje onih koji iznose na “divlje deponije” je to da se na Gradskoj de-poniji – plaća, pa da bi to izbegli, voze kilometrima i kilometrima dalje, možda i smeće u auto-prikolici u koju ne stane više od pola tone, a ne znaju da je ulaz na telo deponije sa auto-prikolicom do 500 kilograma – besplatan! Takođe se ništa ne plaća ni ako je u pitanju čista zemlja iz iskopa, bez obzira na količine.

Što se tiče prevoznika, da bi izračunali koliko će na deponiji platiti istovar šuta – ze-mlju iz iskopa sa primesama šuta – treba da pomnože kilograme sa 11 para sa PDV-om, pa da dođu do zaključka da li im se isplati da troše gorivo do neke nedođije i lome vozi-lo na kojekakvim puteljcima da bi joj pristupili?

Naknada za deponovanje smeća za fi zička i pravna lica koju ima Javno komunalno preduzeće “Čistoća i zelenilo” ima i stavku “otpad koji nije opasan”, čija je cena odla-ganja po kilogramu 4,51 dinar sa PDV-om.

To je što se tiče cenovnika a sve zajedno za razmišljanje je da li se isplati, kako novčano tako i u pogledu narušavanja životne sredine, odnositi otpad na nelegalne de-ponije? M.R

BRIGA O ŽIVOTNOJ SREDINI

Foto: D. Malagurski

U životu nam se dešava da

izaberemo pogrešan put

svojom zamisli ili tuđom

voljom. U toj „životnoj“

igri su i poslovi kojima se

bavimo. Lepo je sresti oso-

be koje su srećne u onoj

ulozi koju su odabrale jer

rado dolaze na posao a za-

štitni znak im je osmeh.

Ovo je priča o Bičkei Edini (27) koja svoju ljubaznost i osmeh svakodnevno pokljanja putnicima u autobusu Su-tran-sa. Ona je mlada devojka završila je gi-mnaziju i umesto da se nađe na nekoj raskrsnici čiji put vodi do fakulteta Edi-na se odličuje za posao vozača autobu-sa. Prijatno sam se osećala dok sam se vozila sa njom na liniji br.3 jer sam od putnika čula samo hvale. Mislila sam u sebi moja misija je uspela, biće lepa pri-ča jer Edina svakog pozdravi sa dobar dan i jo nopot. Znamo da živimo u neko vreme kad je lepu reč teško čuti.

Sagovornica kaže tata vozi šle-per i dobila sam od njega podršku i

dvoumila sam se između šlepera i autobu-sa i ovo drugo mi je žensvenije i evo mene već 16 meseci za volanom gradskog auto-busa. Automobil baš ne volim da vozim ali sam primetila koliko sam pažljiviji vozač od kad vozim autobus. U Sutransu ima 6 žena vozača. Slobodno vreme voli da pro-vodi sa sestrom Klementinom koja je iza-brala kancelarijski posao. Ne volim kaže dalje sagovornica noćne izlaske nego opu-šteno druženje sa prijateljima uz kafu. Vo-lim da putujem kao putnik sam bila u Bu-dimpešti, Šiofoku, Segedinu, Beču, na-dam se da ću i ja jednom voziti turistič-ke ture... Za sada sam prezadovoljna jedi-no je malo zamorno ako se vozi autobus sa ručnim menjačem. Kad radi Edina ustaje u 2 i 30 jer kolege dolaze po nju u 3 i 30. Dalje kaže voli sve da jede ali baš nije upu-ćena u kuhinjske poslove, ima kod kuće ko da kuva.

Za kraj ove priče pitala sam i putnike da li isto misle kao i ja. Na početnoj sta-nici na Makovoj sedmici u autobus ušla je Marija Tot (80) sve pohvale sa njene

strane na prvom mestu zbog tačnosti po-lazaka autobusa, a naravno pohvali-la je i Edinu.

Na Bajskom putu među pr-vim putnicima bila je Kristi-na Milunović (74) konstato-vala je da su žene bolji voza-či jer nas muškarci ponekad voze kao krompire. Na jednoj usputnoj stanici ušla je Nemet Rumenka (69) i onako sa vrata rekla da je zvala šefove da kaže tjst pita zašto nema više ova-kvih pažljivih vozača, tog ima samo u Budimpešti zaključila je putnica.

Ovako je izgledala jed-na od mojih vo-

žnji, bio

je ponedeljak praznični dan. Nadam se da će čitaoci Subotičkih koji se voze sa Edi-

nom biti zadovoljni. Naravno pohva-le i ostalim vozačima, ovo je priča o

jednoj mladoj devojci za koju je vo-lan čaroban. M. Horvat

lazaka autobusa, a naravno pohvali-la je i Edinu.

Na Bajskom putu među pr-vim putnicima bila je Kristi-na Milunović (74) konstato-vala je da su žene bolji voza-či jer nas muškarci ponekad voze kao krompire. Na jednoj usputnoj stanici ušla je Nemet Rumenka (69) i onako sa vrata rekla da je zvala šefove da kaže tjst pita zašto nema više ova-kvih pažljivih vozača, tog ima samo u Budimpešti zaključila je putnica.

Ovako je izgledala jed-na od mojih vo-

žnji, bio

će čitaoci Subotičkih koji se voze sa Edi-nom biti zadovoljni. Naravno pohva-

le i ostalim vozačima, ovo je priča o jednoj mladoj devojci za koju je vo-lan čaroban. M. Horvat

volan autobusa je čaroban

Marija Tot Kristina Milunović Edina Bičkei za volanom autobusa

NOVE ljudi 13Broj 9123. novembar 2018.

Ako sve bude išlo po planu, Subotičanka Sara Sajc, biće prva žena u Srbiji koja će našu zemlju predstav-ljati na Olimpijskom takmičenju u visokoj dresuri konja u Japa-nu. Za ovo takmičenje Saru pripremaju svet-ski najpoznatiji tre-neri u ovom sport Sjef Jansen (Belgija) i Đula Dalos (Mađarska). Le-pota dresure ogleda se u eleganciji konja i jahača, gracioznosti i skladu dva bića, koja kao da dele jedno srce i jedan um.

Što je opera u muzici to je dresurno jahanje u konjičkom sportu. Jahač i konj izvode niz pokreta i figura, krećući se u savršenom skladu sa voljom i lakoćom. Kao u baletu. Lepota dresure ogleda se u eleganci-ji konja i jahača, gracioznosti, skladu i saradnji dva bića koja kao da dele jedno srce i jedan um. To najbolje zna Sara Sajc, vlasnik ergele „Farina“ u Veli-kom Radanovcu, naša buduća nada u ovom sportu. Već neko-liko meseci Sara i njena kobi-la Dreamya se ozbiljno pripre-maju u najtežoj visokoj dre-suri, takozvanom Grand Priks takmičenju. Ako Sara uspe u ovoj svojoj želji i nameri, Sr-bija bi na Olimpijadi u Tokiju, prvi put u istoriji imala svog prestavnika u ovom sportu.

-Imam uslove da mi se konačno ovaj moj nedosan-jani san i ostvari, - kaže Sara Sajc. U Holandiji sam kupila konja koji je od 19 nastupa u dresurnom takmičenju, osvo-jio 17 prvih mesta, a trenutno imam i odličnog trenera Đulu Daloša iz Budimpešte koji je dosada osvojio 25 mađarskih prvenstava, bronzanu medal-ju na evropskom takmičenju i u samom je vrhu na svetskim takmičenjima u dresurnom jahanju kon-ja. Ove zime pohađaću i školu(seminare) visoke dresure konja u Budimpešti koju organizuje Jansen Sjet i njegova supru-ga Ana van Grusven, najuspešniji svetski treneri i osvajači brojnih zlatnih medal-ja na Olimpijadi, svetskim i evropskih pr-venstvima. Planiram da na svojoj ergeli

sagradim pokriveni manjež, dresurnu are-nu, kako bi imala uslove da i u toku zime redovno imam trenig sa svojim konjima. Srbija je dosada imala svoje takmičare u ovoj disciplini na Balkanskom prvens-tvu, dok za visoke dresure na evropskim, svetskim takmičenjima i Olimpijadi, nis-mo se nikada takmičili. Od početnika se na takmičenjima očekuje da umeju da urade osnovne manješke radnje i da se konj kreće prikupljeno u hodu, kasu i galopu, dok na svetskim takmičenjima jahači i konji izvode zahtevnije radnje: produživanje i skraćivanje koraka, pjaf, pasaž, promene galopa, piruete i slično“.

Obuka konja i jahača za dresur-no jahanje traje godinama. Cilj je da se pažljivim treningom poboljšaju prirodne atletske sposobnosti konja. Svaka radnja u dresuri prirodna je i urođena konju. Kada se konji igraju na pašnjaku i „hvališu“ pred drugim konjima, sa lakoćom izvo-de šanžman i pasaž, piruete i kapriolo, i kreću se ponosito.

-Nemaju svi konji talenat za dresur-na takmičenja, kao što ga nemaju ni svi jahači, -kaže Sara. Dresurno jahanje, po-red elegancije i lepote, koje poseduje go-tovo svaki konj, zahteva i izuzetnu veštinu, koncentraciju, preciznost, spretnost i snažan karakter. Ali ono što je najvažnije za uspeh u dresurnoj areni jeste poveren-

je između konja i jahača, koje se izgrađuje vremenom, uz uzajamno poštovanje i lju-bav. Osnovni zadatak jahača u dresur-nom jahanju je da težinu konja sa predn-jih nogu prebace na zadnje. U prirodnom položaju konj svoju težinu 60 odsto drži na prednjim nogama, a zadatak trenera je da tu težinu, bar 70 odsto sa prednjih,

konj prebaci na zadnje noge“. Za Saru Sajc su konji, jahanje i dre-

sura, njen stil života. Njeno prvo penjanje u sedlo, odre-dilo je i njenu sudbinu, ne-raskidivu vezu sa ovom ple-menitom životinjom. Sara svoje konje poznaje u dušu, njihov karakter i jezik.

-Čim sednemo u sedlo na konja, šaljemo mu signale svojim telom,-kaže Sara. Telo konja sp-sobno je osetitit i najmanji pritisak, zbog čega je osetl-jiv na naše znako-ve. To uglavnom činimo pomoću sedišta i pomaga-la kao što noge i ruke, odnosno diz-gini i uzengije. Konj oseća svaku vibra-ciju dizgina, svaki nježan pritisak no-gom i svaki prenos težine u sedlu. Ako se ove komande pravilno koriste, nevidljiva su za promatrače i jahanje tada postaje prava umetnost. Ba-let u manježu. Glavno sreds-tvo komunikacije sa konjem kod dresurnog jahanja dolazi iz jahačevog sedišta, a noge i ruke služe kao podrška. Jahač konju daje signal i nogom, ali noge moraju biti opuštene, da bi signali bili jasni. Da bi pra-

vilno koristila pokrete meni su treneri pr-vih nekoliko dana skidali uzengije i odu-zimali dizgine, kako bi se opustila i navi-kla da pravilno konju dajem signale. Ako je konj pravilno ujahan, jahač može kon-trolisati smer i brzinu kretanja isključivo iz sedla. Pokretom tela u sedlu, napred-nazad, levo i desno“.

Kada pogledamo lepotu, gracioznost i eleganciju dresurnih konja i jahača, teško je poverovati da je dresurno jahanje nas-talo zbog rata. Iste veštine koje su konju potrebne da trijumfuje u dresurnoj areni, omogućavale su mu da izbegne zamah sa-blje, juriša na neprijatelja, ili da izbegne prepreke da bi doveo povređenog jahača na bezbedno. Da nije bilo tih viteških bor-bi, ne bi postojala dresura kakvu danas poznajemo. Zapisi o dresurnom jahan-

ju sežu još iz antičke Grčke, kada je grčki vojskovođa Ksenofon napisao i prvu udžbenik o obuci konja za jektipotrebe vo-jske. Dresurno jahanje postalo je Olimpi-jski sport tek 1912.godine.

-Ovaj sport je bio isključivo zabava aris-tokratskog i otmenog dvorskog plemstva,-kaže Sara Sajc. Možda baš zato što je ovo veoma skup sport. Cena dresiranog konja, koji u karijeri ima i osvojene zlatne me-dalje na svetskim prvenstvima i na Olim-pijadi kreće se i do 10 miliona evra. Moja kobila Dream, vredi 50.ooo evra. Veoma su skupe usluge trenera u ovom sportu, a da i ne govorimo koliko koštaju objekti, štale i manježi za dresiranje konja, kon-jska oprema i odela za jahača-.

Milutin Mitrić

ples na kOnjUU ManjeŽU

Hoće li Subotičanka Sara Sajc biti

naš prvi državni reprezentativac

u dresurnom jahanju konja

na Olimpijadi u Tokiju

Sjenf Jansen,najbolji trener sveta i Sara Sajc

NOVEzdravstvo14 Broj 9123. novembar 2018.

SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJE

Zora Pavlović, viša medicinska sestra, dipl. fitoterapeut

O lekovitosti limunaLimun opravdava svoju

upotrebu, ne ulazeći u blago-tvorna dejstva, kojih je svako svestan, posebno u vreme gripa, prehlada i brojnih dru-gih respiratornih obolenja.

Iako je limunova kora no-silac mnogih bitnih lekovi-tih materija, u svakodnevnoj praktičnoj primeni je mnogo više sočni plod, ali limuno-va kora izuzetno je lekovita. Limunov sok se preporučuje kod nervoza, neuroza, nesa-nica kao i za dobru ishranu nerava. U tu svrhu uobičajen je savet : iscediti sok od 5 li-muna i pomešati sa željenom količinom meda. Tokom 10 dana uzimati 1 k.k. ujutro i 1,5 k.k. uveče. Posle pauze od 10 dana ponoviti postupak. Primena limunovog soka je našla opra-vdanje i kod tahikardija (ubrzan srčani rad). Zbog svog delovanja u smislu opustanja limun je koristan kao dodatno sredstvo i u tret-manu povišenog krvnog pritiska i zbog svog sedativnog, a takođe i diuretskog dejstva (pojačava izlučivanje mokraće). Zbog sposobnos-ti da stimuliše i olakšava varenje limun je i tu našao svoju prime-nu. Jedino treba biti oprezan kod gorušice (pojačanog lučenja kiseli-ne želuca).Bitno dejstvo limunovog soka je sposobnost izgrađivanja kolagena- osnovne strukture krvnih sudova, time se jača zid krvnog suda i sprečava sposobnost spontanog krvarenja, koja su česta u vi-rusnim infekcijama kao krvarenje iz nosa. Uočeno je takođe da vi-tamin C iz limunovog soka pojačava iskoristljivost gvožđa iz hrane, čime se bitno doprinositi porastu nivoa gvožđa u organizmu. Osim što uopšte jača, limun stimuliše i imunološke snage organizma i na-ročito ga je korisno unositi u vreme gripa, prehlada, i kijavica.

Dr Zorica V.Dragaš, specijalista socijalne medicine u ZZJZ

Angina pektorisIshemijska bolest srca

nastaje kao posledica su-ženja koronarnih (srča-nih) arterija, najčešće zbog ateroskleroze. Leče-nje ateroskleroze usmere-no je zapravo na lečenje njenih posledica ili kom-plikacija, a one su infar-kt miokarda, angina pek-toris, aritmije, možda-ni udar i druge. Stoga je ovde izuzetno važna pre-vencija u koju spadaju mere smanjivanja faktora rizika koji mogu pogodo-vati razvoju aterosklero-ze. Važna je dakle pravil-na ishrana bez prekomer-nog unošenja masnoća i šećera, fizička aktivnost, regulisanje telesne težine i krvnog pritiska, kao i ži-vot bez duvanskog dima. Očekuje se usklađivanje sa preporukama struke u pogledu smanjenja kuhinjske soli, šećera i masnoća u indu-strijski proizvedenim namirnicama. Smanjiti blago povišene vredno-sti šećera, holesterola i prostih masnoća u krvi u mnogim slučajevima je lako dostižno i često je dovoljno svakodnevno primenjivati pravi-lan način ishrane i individualno određen nivo fizičke aktivnosti. An-gina pektoris je medicinski naziv za bol u grudima ili nelagodan ose-ćaj zbog koronarne bolesti srca. Simptomi angine pektoris nastaju kada srčani mišić ne dobija dovoljno kiseonika (ishemija), zbog ne-dovoljnog koronarnog protoka krvi. Simptomi mogu biti predvidivi ili neočekivani, a najčešći su: nelagodnost, pritisak, bol, stezanje ili gušenje u sredogruđu.

Povodom natpisa nekih porta-

la, da je šalter kod hiruške am-

bulante sraman za pacijente jer

moraju da se saginju, kako bi

komunicirali sa medicinskim

osobljem, Uprava subotičke bol-

nice demantuje te tvrdnje. Nad-

ležni u Opštoj bolnici Subotica

navode, da je šalter tendencio-

zno i zlonamerno snimljen.

Neki sugrađani, ovih dana su preko društvenih mreža i nekih portala, komentarisali šalter kod hi-ruške ambulante u Opštoj bolnici Subotica, navo-deći da je sraman jer se pacijenti moraju saginjati.

Navodi nekih sugrađana

Jedan od sugrađana napi-sao je na društvenoj mreži, kako je letos u toj čekaonici čekao dva i po sata.

- Mesto je predvorje pa-kla. Čovek poživotinji dok stigne na red. U toj čekaoni-ci jedino olakšanje može da bude otvaranje prozora po lepo vremenu i gledanje u stari hrast kraj vodotornja. Na zakazivanje zaboravi-te. Imali zakazano ili ne, sa-svim je svejedno. Višečasov-no čekanje vam je zagaran-tovano - rekao je B. N.

Jašo, koji nije napisao prezime preko društvene

mreže, ima drugačije mišljenje.- Evo već više od pet godina idem na taj

šalter,koji služi samo da vam daju papire posle pregleda,dok je glavni šalter u velikom holu,gde sve obavite,uvođenje u evidenciju i eventual-no, ako ste kasnije došli odnesete papire na ovaj šalter. Svi pacijenti koje donesu u vozilima hit-ne pomoći iz okolnih mesta imaju prednost,jer su to uglavnom nepokretni pacijenti, pa idu pre-ko reda,zato malo više strpljenja i tolerancije,jer medicinski tehničari i sestre rade preko svojih

mogućnosti,a da ne govorim o lekarima,a vama smeta jedan šalter - kaže Jašo.

Uprava bolnice: Šalter snimljen zlonamerno, ispravan za

pacijente

Povodom pisanja i komentara oko "spornog" šaltera kod hiruš-ke ambulante, oglasila se i Upra-va subotičke bolnice, koja tvrdi da je šalter tendenciozno i zlonamer-no snimljen.

- Navedeni šalter ima u do-njem delu otvor za prijem i do-stavljanje med.dokumentacije, a u gornjem delu otvore za komuni-kaciju sa pacijentom. Samim tim nema potrebe da se pacijenti sa-ginju. Opšta bolnica Subotica je sa svojim kapacitetima najveća zdravstvena ustanova u Severno-

bačkom okrugu. Glavni objekat Opšte bolnice Su-botica je pušten u rad 1971.godine i koristi se već gotovo pola veka, a izdvojeni paviljonski objek-ti 130 godina. Na žalost, brojne građevinsko-ar-hitektonske barijere, dotrajalost i neadekvatnost objekata, nedovoljnost prostornih bolničkih ka-paciteta, zastarela infrastruktura, postale su ne-premostiva prepreka u realizaciji osnovnih ciljeva ustanove, a to je dostizanje najvišeg nivoa kvalite-ta rada i bezbednosti pacijenata i osoblja. Samo u ambulantno-polikliničkom delu bolnica godiš-nje pruži gotovo 3,5 milona usluga. Najveći uspeh u ovim naporima do sada, uz veliku finansijsku i stručnu podršku Vlade Republike Srbije, Mini-starstva zdravlja Republike Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za zdravlje AP Vojvodine, kao i Gra-da Subotice, svakako je kompletna rekonstrukci-ja Opšte bolnice na više od 30 000 m² prostora, koja će obuhvatiti centralnu zgradu, sve prate-će objekte, polikliničko-ambulantni deo i dvorišni prostor. To je najveća investicija u subotičku bol-nicu u poslednjih 40 godina, a projektno-tehnička dokumentacija se nalazi u završnoj izradi. Tako-đe, izvršiće se i zanavljanje procesne opreme koja čini deo mašinskih postrojenja, kao što su opre-ma za pripremu i distribuciju hrane, pripremu i distribuciju veša, revizija i zamena infrastrukture daljinskog grejanja itd. Takođe se nadamo da će ova vest o rekonstrukciji biti barem isto toliko za-nimljiva kao i montirana slika dotrajalog šaltera - kaže dr sci med Slobodan Puškar, direktor Opšte bolnice Subotica. A. Šiška

Oglasila se Uprava Opšte bolnice Subotica, povodom natpisa nekih portala o šalteru u hiruškoj ambulanti

šalter nije sporan

NOVE kultura 15Broj 9123. novembar 2018.

ORDINACIJAZA KOŽNE I POLNE BOLESTI

SUBOTICA, Žarka Zrenjanina 2, tel: 024/554-264

Kolagen indukciona terapija (OŽILJCI, MELASMA, GUBITAK KOSE I DRUGO); Radiotalasi (BRADAVICE, KONDILOMI, CISTE, PROŠIRENE KAPILARE, EPILACIJA I DRUGO); Dermoskopija MLADEŽA I DRUGIH KOŽNIH PROMENA; Lečenje kožnih i polnih oboljenja

Izazovi u nastavi srpskog jezika

Podružnica Društva za srpski jezik „Sava Mrkalj“ iz Subotice u saradnji s Udruženjem „Mladi i igra“ ugosti-la je prof. dr Rajnu Dragićević u Pla-voj sali Gradske kuće. Na druženju je bilo 13 profesora koji predaju Srpski jezik i književnost u osnovnim i sred-njim školama subotičke opštine.

Prof. dr Rajna Dragićević, upravnik je Katedre za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima na Filološkom fakultetu Univerziteta u Be-ogradu, predsednik Saveza slavističkih društava Srbije i u svom radu susreće se sa sličnim izazovima koje imaju i profesori na nižim nivo-ima obrazovnog sistema, jer je sve manji broj onih koji žele da studi-raju Srpski jezik i književnost, đaci i studenti su nedovoljno motivi-sani za predani i posvećeni rad, ali su prisutni saglasni da zbog „onog sjaja“ u očima pojedinih učenika na časovima i predavanjima vredi „Voleti srpski jezik svaki dan po malo, jer srpski jezik nema nikoga drugog osim nas“ kako nas je učio Duško Radović.

Profesori su imali prilike da čuju jedni druge, da podele iskustva i pohvale se uspesima koje ostvaruju, da olakšaju svoju muku zbog evidentnog manjka časova Srpskog jezika u svim ciklusima obrazov-nog sistema, istomišljenici su da je potreba rešavanja nedostatka izu-čavanja i negovanja srpskog jezika na svim fakultetima jer nam veli-ki broj diplomiranih stručnjaka jeste elementarno nepismeno. Raz-mišljalo se i o razdvajanju nastave gramatike od nastave književno-sti na dva predmeta, o naporima koje treba uložiti da se izborimo da predmet Srpski jezik u školama i na fakultetima dobije nadpredmet-ni karakter i time obezbedi trajanje i pravu brigu države za njegovo negovanje i razvijanje. Prema rečima profesorke dr Rajne Dragiće-vić, osnovni zadatak profesora književnosti jeste da svoje đake i stu-dente nauče da apstrahuju pojmove i na taj način sagledaju stvarnost u njenoj suštini.

- U vremenu koje je brzo prošlo dotaklo se i problema koji je sve vidljiviji – gašenje lektorata srpskog jezika po svetu. Neobični susret nije bio klasično predavanje profesorice sa kolegama, bio je svima dobrodošla prilika da se u sopstvenom okruženju čuje tako značajan pregalac i čuvar srpskog jezika i njegove vrednosti i značaja u očuva-nju kulturnog identiteta.- istakla je dr Milanka Stankić, predsednik Podružnice „Sava Mrkalj“. J.T.

Prof. dr Rajna Dragićević i dr Milanka Stankić

Posle dva izda-

nja knjige “Male

vojvođanske pri-

če” Ilija Tucić od-

lučio je da sa 53

priče uokvirene

u “Priče ravnice”

obraduje svoje či-

taoce. Promocija

nove knjige ovog

izuzetnog novo-

sadskog autora

održana je 15. no-

vembra u Grad-

skoj biblioteci,

gde su posetioci

uživali u “putova-

nju” kroz razna

mesta do neobič-

nih i autentičnih

priča.

Uspeh koje su doživele “Male vojvođanske priče”, knji-ga skrojena od emocija, isečaka viz porodične hronike, istori-je i humora, nikoga nije ostavi-la ravnodušnim, otvorio je vrata “Pričama ravnice”. Iako su u dva izdanja odavno rasprodate “Male vojvođanske priče” koje su pore-dili sa prozom Veljka Petrovića i stihovima Mike Antića, njihov autor Ilija Tucić bio je najsrećniji kada bi mu čitaoci govorili da bi sve to “i oni sami hteli da napišu, samo je njegovo lepše”.

Predstavljajući svoju novu kn-jigu “Priče ravnice” Tucić je lju-biteljima svojih dela ispričao i kako se pola Srbobrana još uvek dobro seća lokalnog trgo-vca i po potrebi dobošara Ge-orgija Debeljačkog. Kasnije se zamonašio.

-Kao oca Maksima sreo sam ga u manastiru Krušedol. On me je podsetio da kod nas u Bačkoj, postoji ono što zovemo „ka-rov“. To je kao neki kratak drve-ni kolac, koji se na jednom kraju zaoštri i pobode tik sa unutrašnje strane kapije. Možeš da imaš ka-piju veliku, široku, gizdavu... ona je jaka samo onoliko koliko je jak karov kojom si je podbočio. Ako je on slab, kapija će se, bez obzi-ra koliko velika i teška, otvoriti čim se na nju nasloniš. Ali ako je

karov čvrst, nema sile s kojom ćeš makar i daščanu kapiju oboriti. E sada, svako od nas, mora da ima svoj karov. Da ima nešto – što će ga podbočiti. Ako je to u tebi jako, može se život na tebe nas-loniti koliko hoće. Nećeš u sebe pustiti nevolju. Ali ako je slab ili ga, ne daj bože nemaš, ulaziće ko hoće. U neko doba, shvatio sam da je pisanje – moj karov.Pos-le je bilo lako. Ne privlači čovek u život ono što hoće, već ono što jeste. A ja sam Vojvođanin zasi-gurno u osmoj, a neki kažu i 12. generaciji. Kada živiš u ravnici, onda ti je svaka građevina, svaki čovek na horizontu, tačka prema kojoj se upravljaš. Svetionik. A zamešen od iste zemlje od koje i ti. Inspiracija je svuda oko tebe.

Punih deset godina ovaj autor ispisuje priče koje negde doslov-no i jesu “priče ravnice”.

-Motiv je svakako i to što sve vreme i ja sam učim i dobro se zabavljam. Uživam u pričama, poput one iz Vršca, nastale u vre-menu u kojem je Jovan Sterija Popović bio na samrti. Naime, po Vršcu se počeo pronositi glas da najumniji među njima, pola-ko umire. A budući da je Popo-vića kuća bila na jednoj od glav-nih varoških ulica, te da kroz nju vodi put kojim se izlazi na pija-cu, uzeli su na sebe jedan neo-bičan zadatak. Pred Sterijinom kućom istresli su kukuruzovinu, koju su pažljivo raširili duž puta. Obilazili su je i vodili o njoj raču-na. U ono vreme, naime, na pi-jacu se i nije išlo drugačije nego volovskim kolima čiji su točkovi grubo i bučno poskakivali po kal-drmi. Stoga su Vrščani, da kola ne bi remetila san njihovom Ste-riji, pred njegovom kućom raši-rili kukuruzovinu. Meni se ova pažnja čini vrednijom nego da su mu podigli slavoluk ili nešto tome slično.

Sa druge strane, neprekidno upoznajem zanimljive ljude, koji svi do jednog u moj život unesu po neki zanimljiv kamenčić. Tako

me je naš svetski dra-maturg, sada naža-lost pokojni Jovan Ćirilov, rođeni Kikin-đanin, učio kako da putujem po sobi. Ći-rilov koji je bio veliki svetski putnik i koji je stigao do svih šest kontinetata, govorio mi je kako je najve-ća uzbuđenja, najviše vrhove svesti i snova dosezao na putova-njima – po sopstve-noj sobi! Knjigu im je posvetio. „Putovao sam često, po sobi. Pravio korake, kra-tke a uporne. Od sto-la do stolice, od lam-pe do kredenca, i od dovratka sve do po-lice”. Učio je i mene kako se to radi. Osta-

će mi zauvek žao što je umro dve nedelje pre beogradske promoci-je “Malih vojvođanskih priča”, na kojoj je po sopstvenoj želji hteo da govori.

Čovek u skitnji po ravnici po-kupi razne mudrosti.

-Imam jednu meni dragu, kažu autentičnu vojvođansku poslovi-cu. Nastala je u vreme kada je svi-lena buba gajena širom Banata, i kada se u Beloj Crkvi određivala cena svile na evropskim berzama. Ona kaže: “Strpljenje i dudov list – pretvori u svilu”! Ipak, volim i one mudrosti koje čovek poku-pi sam, u skitnji po ravnici. Tako sam negde sreo čoveka koji mi je pričao da obratim pažnju na dve česte travke na našim livadama. To su krpiguz i popino prase. Prvi ti se zalepi za čarapu tako da ga ručnim prebiranjem jedva skineš. Prosto uđe u teksturu onoga za čega se zakači. Na trenutak pomi-slite da ste u nevolji. Onda shva-tite da je ova diskretna, ružnjika-va travka, koja se trudi da osta-ne neprimetna, zapravo potpu-no bezazlena. Popino prase je ne-što sasvim obrnuto. Ono je živah-no i susretljivo, do te mere da go-tovo nema deteta kojem nije po-služilo kao igračka, i koje ga nije propustilo kroz spojene dlanove. A zapravo, iza ove bezazlenosti, krije se opasnost. Ako bi, ređe de-tetu, češće nekoj životinji, popino prase ušlo u uho, tako zabodeno u “kontra” smeru, u kojem ga je gotovo nemoguće izvaditi, ume-lo je da dovede i do smrtnog isho-da. Zato kada nekoga upoznaje-te, obratite pažnju da li je taj neko sličniji krpiguzu ili popinom pra-setu. Tih i neupadljiv – ali beza-zlen. Ili simpatičan, razigrani la-skavac, koji će vas pre ili kasnije uvesti u kakvu nevolju! Ko bi re-kao? Lekcija o životu, nalazi se odmah tu, kraj vaših nogu.

A u prologu “Priča ravnice” stoji rečenica: “Ne moraš biti ni svetac ni mudrac, da bi istina ušla u tvoj život”.

L. M.

U Gradskoj biblioteci promovisana knjiga Ilije Tucića “Priče ravnice”

pisanje je moj karov

NOVEreklame16 Broj 9123. novembar 2018.

NOVE grad 17Broj 9123. novembar 2018.

060/052-44-13

Mašinska iZrada ceMentne kOšUljice

tel: 063/73-29-625

email: kurusic.kosuljica@gmail.com

kUrUšiĆ

Precizna i pravovremena dijagno-za je uvek prvi korak u brizi za Vaše zdravlje. Naš tim u Dijagnostičkom centru Subotica vam je uvek na ras-polaganju da dođete do dijagno-ze na potpuno brz, efi kasan i bez-bolan način. Naše znanje će vam donetizdravlje!

MULTI SLAJSNI SKENER

(CT - MSCT)Moderna radiološka metoda slo-

jevitog snimanja koja koristi kom-pjutersku rekonstrukciju slike. Pode-sna za prikaz najsitnijih detalja, gla-ve, kičmenog stuba, pluća i grudnog koša, abdomena i karlice. Detektuje upalne, degenerativne i maligne pro-cese u ranoj fazi.

Magnetna rezonanca –

OTVORENI SISTEMBezbedna, komforna i bezbolna

dijagnostička metoda, posebno po-godna za pregled glave, kičmenog stuba, karlice i kolena. Magnetna re-zonanca Bezbedna, komforna i bez-bolna dijagnostička metoda, poseb-no pogodna za pregled glave, kičme-nog stuba, karlice i kolena. Magnet-na rezonanca je najbolja za dijagno-stiku centralnog nervnog sistema (mozga i kičme), koštano-zglobnog sistema i male karlice, bolesti završ-nog dela debelog creva, prostate, kar-cinoma endometrijuma, ciste na jaj-nicima, karcinom grlića materice. Od neprocenjivog je značaja za procenu proširenosti tumora organa smešte-nih u karlici.

U Dijagnostičkom centru Suboti-ca rade se pregledi na magnetnoj re-zonanci otvorenog tipa što znači da ne postoji klaustrofobičan tunel kao kod ostalih MR aparata, već je pro-stor oko pacijenta otvoren, te pa-cijenti koji se ne bi prijatno oseća-li u klasičnom, zatvorenom aparat za MR, kod nas se osećaju prijatno i opušteno a pregledi se obavljaju bez problema. Na ovom aparatu može da se uradi više od 90 odsto svih pregle-da koji se rade na ma-gnetnim rezonancama zatvorenog tipa.

Digitalni rendgen Radiografi ja je bez-

bolna i neinvazivna dija-gnostička metoda koja se zasniva na primeni X zra-ka za snimanje različitih delova tela i organa.

Radiografi ja se obav-lja kao jedan od osnov-nih pregleda pri ispitiva-nju koštano-zglobnog sistema, tako da je treba uraditi kada postoji po-vreda nekog dela tela sa sumnjom na prelom kosti, iščašenje zgloba, iste-gnuće ligamenata, kada se prime-ti deformitet ili otok zgloba ili kosti, kod pojave bola u različitim delovima tela (rukama, nogama, grudima, sto-maku, glavi). Ova metoda može brzo i jednostavno da pruži informacije o povredama kostiju, degenerativnim i zapaljenskim bolestima kostiju, tu-morima i cistama koštano-zglobnog sistema, deformitetima (urođenim i

stečenim tokom života).Radiografi ja je deo dijagnostike

plućnih bolesti – zapaljenja pluća, akutne i hronične opstruktivne bo-lesti pluća, pneumotoraksa tj. puca-nja plućne maramice, izliva u grud-noj šupljini, tumora pluća i grudnog koša, tuberkuloze, profesionalnih bolesti itd. Zbog toga je treba uraditi kod osoba koje imaju gušenje i oteža-no disanje, uporni kašalj, bol u grudi-ma, iskašljavanje krvavog ispljuvka i

u drugim situacijama kada to zahte-va lekar. Prilikom snimanja grudnog koša dobijaju se i informacije o sta-nju srca i drugih struktura u sredo-gruđu, koje se kasnije mogu dopuniti drugim metodama.

UltrazvukPored laboratorijskih analiza krvi

i uruna, ultrazvuk abdomena pred-stavlja nezaobilazni metod u dijagno-stici organa gastrointestinalnog i ge-nitourinarnog trakta.

Ovim pregledom dobija se uvid

u stanje abdominalnih organa: je-tre, žučne kese, pankreasa, slezine, bubrega, mokraćne bešike, prostate, jajnika i uterusa.

Ultrazvuk abdomena ima veliku primenu u dijagno-stici oboljenja jetre i predstavlja metodu prvog izbora u ispi-tivanju pacijenta sa suspektnom opstruk-tivnom žuticom. Ta-kođe možemo odre-diti veličinu jetre, oblik, položaj, sagle-dati njenu struktu-ru i otkriti postojanje tumora.

Ultrazvuk žučne kese daje podatke o njenoj veličini, debljini zidova, zapaljenjima, tumo-rima, i ima veliku ulogu u otkrivanju kamenaca s obzirom na njihovu uče-stalost. Takođe možemo pratiti sta-nje žučnih puteva, njihovu opstruk-ciju izazvanu što prisustvom kame-naca ili tumora što ima velike posle-dice po zdravlje pacijenata.

Ultrazvuk abdomena daje važne informacije o pacijentima s akutnim i hroničnim pankreatitisom, kalcifi ka-cijama u pankreasu, pseudocistama i karcinomu. Ehografski izgled govori

o edemu, zapaljenju, kalcifi kacijama, pseudocistama, tumorima.

Ultrazvučna dijagnostika bubre-ga nam omogućava da odredima nji-hov, oblik, veličinu, brojnost. Ovom vrstom dijagnostike možemo otkri-ti prisustvo kamenaca u bubrezima, prisustvo cisti ali i tumora. Ultra-zvučnim dopplerom posmatramo re-nalne arterije i pratimo stanje vasku-larizacije bubrega kao i njihovu he-modinamiku. U tom kontekstu mo-žemo otkriti da li postoji stenoza bu-brežnih arterija.

Takođe ultrazvukom možemo pratiti i stanje uretera koji spaja-ju bubrege sa mokraćnom bešikom. Na njima možemo otkriti prisustvo kako urođenih tako i stečenih ano-malija, a posebno pratimo da li po-stoji stenoza izazvana kamencima ili tumorima.

Ultrazvučnim pregledom adbo-mena možemo posmatrati i mokrać-nu bešiku i otkriti niz oboljenja, po-čev od kamenaca, krvnih koaguluma, tumora...

Kod genitourinarnog sistema kod muškaraca posmatramo prostatu, te-stise, a kod žena matericu, jajnike, ja-jovode. Tu vrstu ultrazvučnog pregle-da obavljaju lekari specijalisti urolo-gije, ginekologije.

briga za vaše zdravlje

enigmatika18 Broj 9123. novembar 2018.

NOVE

NOVE grad 19Broj 9123. novembar 2018.

Za nekoliko dana proći će tač-no čitav vek od kako su Bunjevci iz ovih krajeva nedvosmisleno dali podršku ideju stvaranja zajednič-ke države, zajedno sa drugim na-rodima koji su naselili tlo plodne Vojvodine. Od 25. novembra 1918. godine i Velike narodne skupšti-ne Srba, Bunjevaca i ostalih Slove-na Bunjevci su prošli neobičan put. Od naroda koji je državu stvara, do naroda koga država ne priznaje, a i sada su na vijugavom putu u borbi za ostvarivanje prava.

U cilju da se putevi lakše prolaze, pa i prepreke na njima, u organizaciji Usta-nove kulture "Centar za kulturu Bunjeva-ca", Novinsko izdavačke ustanove "Bunje-vački informativni centar" i Bunjevačkog edukativnog i istraživačkog centra "Am-brozije Šarčević", kao i Udruženja građa-na "Bunjevci" Novi Sad, održan je okrugli sto na temu "100 godina od Velike narod-ne skupštine održane u Novom Sadu 1918. godine i uloga Bunjevaca u njoj". Sesija okruglog stola održana je u prostorijama "Bunjevačke matice" u Subotici.

Dr Aleksandar Raič je govorio o prosperitetu Bunjevaca u Vojvodini i Re-publiki Srbiji, Mirko Bajić je razmatrao

pitanja o političkom aspektu 1918. i 2018. godine, te šta su perspektive, Nikola Ba-bić o ulozi Blaška Rajića 1918. godine i njegovoj ideologiji u radu Nacionalnog saveta, dok je dr Suzana Kujundžić Ostojić iznela svoj rad na temu jačanja bunjevačkog identiteta kroz jezik, kultu-ru, obrazovanje i informisanje, u periodu od 1918. godine do danas, uz smernice u ovih nekoliko oblasti.

– Retko se dešava da se obeležava je-dan ovako veliki i ozbiljan jubilej, pa to i zahteva ozbiljnu analizu proteklog perio-da iz nekoliko aspekata. Pokušali smo da osvetlimo, sa jedne strane istorijski tre-nutak u 1918. godini, i današnji trenu-tak. Koje su poruke iz tog vremena, šta smo kroz istoriju uradili, ili nismo, da na osnovu toga donesemo zaključke šta nas to čeka u budućnosti i šta treba da radi-mo – istakla je dr Kujundžić Ostojić.

Kako je to primetio Mirko Bajić, kroz svoje izlaganje, neke stvari po pitanju

političkog delovanja u okviru bunjevačke zajednice ostale su, na žalost, iste između 1918. i 2018. godine.

– Bunjevci nisu bili politički angažo-vani pre sto godina, a nisu ni danas, ne na način koji bi zadovoljio potrebe koje proizilaze iz političkog organizovanja. Bunjevačko-šokačka stranka osnovana je 1920. godine, imala je cilj da artikuliše položaj Bunjevaca i nacionalni identitet nakon prisajedinjenja. Ona je funkcioni-sala na dobar način godinu-dve, a onda se dogodilo ono što se događa i danas – razlaz na tri strane. Jednu isključivo pro-srpski orijentisanu, drugu isključivo pro-hrvatski orijentisanu i jednu koja ostaje na sredini i koja postaje, kako bi se danas reklo, građanska forma. Sve je to dove-lo do toga da Bunjevci, umesto da saču-vaju svoj identitet kroz Jugoslovenstvo, identitet gube, dok su istovremeno jača-li hrvatski i srpski nacionalni identiteti. Nakon raspada SFRJ postojala je potre-ba političkog organizovanja i u nacional-nim zajednicama. Hrvati i Mađarsi su se odmah organizovali, u međuvremenu je vrlo brzo sve što je bilo bunjevačko pre-tvoreno u hrvatsko. Bilo je pokušaja da se obnovi Bunjevačko-šokačka stranka, ali je ona ponovo "razuđena" na tri stra-ne – istakao je Bajić, pa nastavio:

– Još jednom smo bili zatečeni u po-litičkom neorganizovanju, a to nas pra-ti i danas. Postoji politička partija, Savez bačkih Bunjevaca čiji sam ja predsednik, i uvek, kada smo išli samostalno na izbo-re, odmah i nam bila "prilepljena" neka nova stranka sa bunjevačkim predzna-kom, sa idejom da se razbiju glasovi i da ostanemo neorganizovani.

Nakon izlaganja usledila je i konstruktivna diskusija, a doneti su i zaključci nakon sastanka.

– Zaključke sa ovog okruglog stola će, na proslavi našeg nacionalnog pra-znika "Dana Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena", u pe-tak, 23. novembra, na svečanoj akademi-ji u Gradskoj kući, pročitati Nikola Ba-bić, prvi predsednik Bunjevačkog nacio-nalnog saveta. Ti zaključci će biti i objav-ljeni u medijima, te prosleđeni svim rele-vatnim institucijama koje su važne za op-stanak jedne nacionalne zajednice – go-vori dr Kujundžić Ostojić. N. S.

U svojoj delatnosti Bunjevačka matica neguje i likovnu umetnost, a već šestu godinu organizator je i Likovne kolonije, koja je ovog puta održana na Paliću, tokom dva dana vikenda, 17. i 18. novembra. Na njoj je učestvovalo ukupno 15 umetnika, 10 slikara i 5 slamarki, koje je, otvarajući koloniju pozdra-vio predsednik Matice Veljko Voj-nić, poželevši im uspešan rad i lepo druženje.

Organizator ove kolonije, ali i uče-snik svih prethod-nih, bio je subotički slikar Ivan Šarče-vić Šarac, predsed-nik Odbora za likov-nu umetnost Bunje-vačke matice.

– Pošto sam naj-stariji član Bunje-vačke matice kao li-kovnjak, preuzeo sam na sebe selek-ciju slikara koji bi na ovoj koloniji mo-gli učestvovati i dra-go mi je da su se svi odazvali pozivu – re-kao je tom prilikom Šarčević, koji je već uveliko radio na slici, koja je rezultirala prepoznatljivim vojvođanskim pejzažom.

Da učesnici kolonije imaju mnogo za-jedničkog, počev od druženja na istim, koja traju godinama unazad, potvrđuju i gosti koji su stigli iz drugih mesta.

– Na kolonijama smo se i upoznali pre

više od 15 kolonija, često se srećemo, vi-dim ja Šarčeve slike, on moje, imamo sli-čan ukus za kolorit, zato me je verovat-no i pozvao. Najčešće slikam salaše, cve-će, mrtvu prirodu i sve to iz mašte, a ne sa fotografije – objašnjava Josip Kler iz Crvenke, koji je ovog puta odlučio da na slikama dominiraju upravo salaši.

Svojim učešćem i radom, doprinos ko-loniji dale su i slamarke, koje su nakon kraćeg podsećanja na ono što su do sada naučile i uradile, pripremile plan za ono

što ih čeka u 2019. godini, a ovo okupljanje je bila prilika i da ovladaju prav-ljenjom vlata žita, jednog od prepoznatljivim sim-bola, ne samo vojvođan-ske ravnice, već i dugogo-dišnje subotičke slamar-ke Ivane Dulić.

– Manje-više znaju već žene to da rade, ali bih volela da ovom teh-nikom ovlada i sombor-ska grupa slamarki – go-vori Ivana Dulić, koja je ovog puta bila u ulozi uči-telja i to upravo spome-nutim slamarkama iz UG “Bunjevačko kolo” Som-bor, koje govore kako su od nje dosta naučile, te da je pravo zadovoljstvo

opet se sresti. Svi radovi koji su tokom dva dana traja-

nja VI Likovne kolonije nastali, biće obje-dinjeni i javnosti prikazani najverovatnije na proleće, na izložbi koja će biti upriliče-na u Bunjevačkoj matici.

N. S.

Kako najavljuju iz Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne ma-njine, četvrti u nizu nacionalnih praznika ove zajednice biće obele-žen danas, 23. novembra, Sveča-nom akademijom u Velikoj većni-ci Gradske kuće, sa početkom u 18 časova. Proslava “Dana Velike na-rodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena – 25.11.1918.” biće svečanija, ozbiljnija i bogatija od svih dosadašnjih, jer se ove godi-ne obeležava i čitav vek od održa-vanja Skupštine, ali i od istorijske odluke koja je uticala na promenu granica.

– Osim govornika i gostiju, imaćemo priliku da pogledamo i kraći dokumen-tarni film o Ivanu Antunoviću, od koga je, sve ono što je bunjevačko, i počelo. Odatle je izrastao i Blaško Rajić, predvodnik bu-njevačkih delegata na Velikoj narodnoj skupštini. U muzičkom delu učestvovaće Subotički tamburaški orkestar sa nume-rama iz tog perioda, propraćen i doku-mentarnom foto-građom iz tog vremena. Čućemo i odlomke književnih dela, go-vora sa Velike narodne skupštine, kako bi se još jednom prisetili tog, za Bunjev-ce značajnog datuma – navodi dr Suza-na Kujundžić Ostojić, predsednica Bu-njevačkog nacionlanog saveta, te dodaje da će povodom 100 godina od održavanja

Skupštine u Novom Sadu, svako ko dođe dobiti i značku.

Tokom cele godine traju programi koji-ma se Srbija podseća na veliku ulogu 757 delegata Velike narodne skupštine. Bu-njevci, kao drugi po brojnosti na toj skup-štini, imali su značajnu ulogu u donošenju odluke o prisajedinjenju Bačke, Banata i Baranje Kraljevini Srbiji. Nažalost, njihov broj je danas nekoliko puta manji, a veliki broj ostao je iza granica tadašnje Kraljevi-ne, a nakon njenog raspada, broj Bunjeva-ca još jednom je umanjen.

– Već nekoliko godina u medijima mo-žemo videti i Ramondin cvet. Kažu, nje-mu je potrebna kap vode da bi oživeo. Čini mi se da su to i Bunjevci. Bilo nam je potrebno vrlo malo da se vratimo tamo gde smo bili pre 70 godina, kao što je ne-kima bilo potrebno vrlo malo da nas uki-nu. Trudimo se da se posle dužeg sna probudimo kao nacionalna zajednica, da budemo svesni sebe, napredujemo koli-ko god je to moguće. Brojnost Bunjeva-ca danas je oko 16.500, a pre 100 godi-na bila je 84.000, samo na prostoru Su-botice i Sombora, a neke enciklopedije kažu da je oko 180.000 Bunjevaca osta-lo u Baji. Kada sve to sagledamo, vraćam se na onaj cvet. Možda će tu biti par kapi vode, da nas opet bude više – kaže pred-sednica Nacionalnog saveta Bunjevaca uoči praznika.

N. S.

Okrugli sto na temu "100 godina od Velike narodne skupštine održane u Novom Sadu

1918. godine i uloga Bunjevaca u njoj"

vek od velike odlukeProteklog vikenda održana VI Likovna kolonija

Bunjevačke matice

Jesen za proleće

Danas se obeležava jedan od nacionalnih praznika Bunjevaca

Dan Velike narodne skupštine

Nikola Babić, Aleksandar Raič, Suzana Kujundžić Ostojić i Mirko Bajić

Josip Kler

NOVEmagazin20 Broj 9123. novembar 2018.

Zapanjujuća epska priča o ljubavi, stra-sti i tradiciji

Briljantna istinita priča o jednoj od najslavnijih japanskih gejši.

Glavna junakinja, Nita Sajuri, osvrće se na svoj životni put, iznenađujuće nepo-sredno pripovedajući priču o jednoj gejši. Ta priča počinje u jednom siromašnom ri-barskom selu, 1929. godine, kada je deve-togodišnja devojčica neobičnih sivoplavih očiju odvedena od kuće i kao robinja pro-data jednoj poznatoj kući gejši.

Dok Sajuri s vremenom postaje ge-jša − uči kako da ple-še, nosi kimono, kako da se šminka i sređuje kosu, pravilno sipa sake

− suočava se s ljubomornom rivalkom i teškoćama života u zemlji kojoj preti du-gotrajan rat.

U Memoarima jedne gejše čitalac upo-znaje svet u kom je najvažnija upravo nje-gova predstava, gde se devojačka čednost prodaje onome ko ponudi najviše novca, a žene se obučavaju kako da razonode naj-moćnije muškarce. To je svet u kom je lju-bav odbačena kao iluzija.

Ovaj roman izuzetno je i jedinstveno prozno delo, istovremeno romantično, uzbudljivo i jednostavno neodoljivo.

Mi i Vulkan izdavaštvo nagrađujemo verne čitaoce

Svake nedelje predstavićemo po jednu aktuelnu knjigu Vulkan izdavaštva i nakon izvlačenja nagradićemo po dva sretna dobitnika

knjigom na poklon. Popunjen kupon sa fi skalnim računom prosledite Redakciji do srede u 13 časova.

Ime i prezime: ____________________________Adresa:____________________________Kontakt telefon:______________

Izvučeni prošlonedeljni

dobitnici knjige „Zauvek moj

dragi”

Ljiljana Šalipur, Lazara Bačića 7Ruža Vasiljev,

Bikovački put 89

Dobili ćerku: Jelena, Nikolina i Darko Milošević

Staša, Marina i Milan Popratin

Nađa, Tamara i Siniša Kopunović

Sofi ja, Ana Marija i Mario Merković

Mila, Edina i Valter Čikoš

Jana, Iva i Slaviša Stipančević

Maja, Kristina i Dalibor Daraboš

Milica, Biljana i Slavko Kolar

Naja, Ivana i Žarko Damjanoski

Hana, Oršolja i Gabor Horvat

Teodora, Ivana i Slobodan Radukić

Nina, Dragana i Dragan Iršević

Teodora, Zorana i Željko Trivunović

Tara, Bojana i Žolt Veber

Dobili sina:Luka, Sanela i Đorđe Dejanović

Ognjen, Tanja i Žolt Sabo

Lazar, Gordana i Boban Palibrk

Uglješa, Sanja i Goran Leto

Benjamin, Ildiko i Žolt Marton

Filip, Anela i Elvis Dazdarević

Aleksa, Maja i Kristijan Kovačev

Vlaović

Emir, Sanja i Nenad Mezei

Andrej, Marina i Petar Nađ

Hronika matične kancelarije

VenčaniRođeni VenčaniSamija Čordaš, penzioner i Stevan Ha-

rangozo, penzioner Jasmina Bašić Palković, šanker i Anto-

nio Bohucki, konobar Dragana Kabić, domaćica i Miroslav

Lalić, policijski službenik Vesna Nimčević, procesni organizator i

Igor Mamužić, kontrolor Minea Bašić Palković, strukovni eko-

nomista i Laslo Pletl, autoelektričar Gabriela Fičor, administrativni radnik i

Dario Lalić, autolimar Klaudia Kalmar, trgovac i Marko Dani-

čić, keramičar Marijana Čović, kozmetičar i Darko Me-

saroš, inženjer informacione tehnologije Bjanka Gabrić, student menadžmenta

i Mohamed Eliazid Reghid, student me-nadžmenta u kulturi

Srđana Boljević, master ekonomista i Jovan Vujović, dipl.ekonomista

Ena Spremić, konobarica i Kristian Či-koš, instalater vodovoda i grejanja

TURISTIČKA AGENCIJA J.P. “SUBOTICA-TRANS”

Matka Vukovića br. 9, SuboticaTEL: +381 24/555-466 +381 24/4150212,

www.sutrans.rs, turizam.sutrans.rse-mail: ta.sutrans@gmail.com

prijave i dodatne informacije na 024/555-466

BEČ - ADVENT20-22.12.2018.

1. dan 13.12.: Polazak iz Subotice u 06:00h ispred glavne autobuske stanice.

Vožnja preko Mađarske sa kraćim usputnim zadržavanjima radi odmo-ra i obavljanja graničnih formalnosti. Planirani dolazak u Beč oko 14:00h.Beč- grad iz snova za sve romantične i zainteresovane za istoriju.Prošetaće-mo srednjevekovnim ulicama, posetiti Šenbrun i Belvedere,hodati stopama Sisi i Franca Jozefa..

2. dan 14.12.: Doručak u hotelu na bazi švedskog stola. Oko 09:00h od-lazak u tržni centar „Sud“- najveći tržni centar u Beču.Po želji individual-no razgledanje grada. Nakon tržnog centra planiran je odlazak u centar gra-da na Božićni Vašar – na većini bečkih trgova organizuje se vašar, najveći je kod gradske kuće (Rathausplatz), slobodno vreme... Povratak u hotel u ve-černjim časovima. Noćenje.

3. dan 15.12.: Doručak u hotelu. Oko 09:00h odlazak u kraljevski dvo-rac “Schönbrunn“ (nekadašnja letnja rezidencija austrijskih vladara i najve-ća turistička atrakcija Austrije)- fakultativni obilazak dvorca ili šetnja par-kom do Gloriete. Oko podneva nude se opcija fakultativne poseta prirod-njačkog muzeja- bogata kolekcija prirodnjačkih znamenitosti među kojima se izdvaja skelet dinosaura ili slobodno vreme u centru grada, nakon čega sledi polazak za Suboticu. Povratak u kasnim večernjim satima, na autobu-sku stanicu Subotica.

CENA ARANŽMANA:120 €

Artur Golden

Memoari jedne Gejs ̌e

Hodanje bosih stopala doprinosi razvoju svoda stopala i jačanju članaka, ali

kada dete počne samostalno da ustaje na nejake nožice, vreme je za prve cipelice.Najzdravija je prirodna koža jer obezbeđuje mikrocirkulaciju vazduha i ispara-

vanje vlage.Između vrha cipele i prstića deteta mora da ostane pri-

bližno 1,5 cm.Đonovi cipelica moraju biti gipki, elastič-

ni od materijala koji se ne kliže, najbo-lje je izbrati obuću sa izbrazdanim

đonom. Ako savijemo cipelicu na pola, vrh cipelice mora dodirnu-ti petu.

Đon prvih cipelica ne sme biti potpuno ravan, svaka dečja obu-ća mora imati malu potpeticu jer ona učestvuje u učvršćenju hoda i ne dozvoljava mališanu da se zavali unazad.

Stručnjaci kategorički zabra-njuju nošenje obuće bez anatomskog

uloška pa ravne kućne papuče nisu do-bar izbor za dete koje pravi prve korake u

cipelama.Nošenje otvorenih sandala ortopedi do-

zvoljavaju tek nakon navršene četvrte godi-ne. Osim toga, zadnji deo mora biti dovoljno

krut, sa zaobljenim vrhom. Pre kupovine deč-jih cipelica, "izgužvajte" zadnji deo: ako se na-

bora i na koži ostanu primetne linijice, bolje je takav par obuće vratiti na tezgu.

„Zdrave navike - uravnoteženo telo”Nove subotičke Novine i Visoka škola strukov-

nih studija za obrazovanje vaspitača i trenera (strukovnih medicinskih sestara i nutricionista) iz Subotice, zajedno u kampanji „Zdrave navike -

uravnoteženo telo”

NOVE Subotički poletarci - novinari/ljudi 21Broj 9123. novembar 2018.

Nikada neću zaboraviti čika MilenkaU redakciju Subotičkih novina sam krenula u

novembru 2014. godine. Tada sam bila treći razred. Bila sam neiskusna, pomalo uplašena i nesigurna ali sam ušla u štos uz pomoć čika Milenka. Bio je zaista divan. Mnogo sam ga zavolela, i naša tradicija je bila

da se svake subote u 10 časova vidimo u redakciji. Svaki put, kada napišem neki tekst, on bi mi pomogao

i ispravio me. Mnogo mi je pomogao-kod njega sam naučila osnovu pisanja tekstova. Uživala sam svake subote, nekad samo u njegovom društvu. Kada se

razboleo, (u aprilu 2017. godine) bilo mi je jako žao. Nisam bila svesna koliko je bolestan. Za to vreme

sam pisala i dalje kod isto tako, sjajne Lazarele. Bio je zanimljiv, duhovit i velikodušan. Provela sam

divne godine u Subotičkim novinama baš zbog njega. Nikada neću zaboraviti čika Milenka Brustulov.

Nevena Đuran

Pripremila L. Marjanov

Milenko Brustulov u redakciji Subotičkih novina sa Novinarima - Poletarcima

• Doktor Marko Montana obišao je čitav svet, sve kon-tinente, pomažući i zdravstveno i huma-nitarno u lečenju lju-di, posebno je deci kaže, voleo da pomo-gne, a sada je u pen-zijskim danima oda-brao Palić i Suboti-cu kao svoju oazu za život i dalju zdrav-stvenu praksu, jer se ranijih godina odu-ševio ovim gradom i ljudima!

Dr Marko Montana za sebe

kaže da je Istranin, jer je tamo studirao i stekao lekarsku diplo-mu klasične medicine, ali je ro-đen u Bosni i sedamnaest puta se porodica selila, jer je otac gradio hidrocentrale u bivšoj Jugoslavi-ji, od Visokog do Đerdapa i Ma-vrova. O svojoj praksi i iskustvi-ma koja je stekao u svetu medi-cine, za Subotičke novine ističe, da je znanja iz klasične medicine proširio i specijalizirao učenjem

evropske i svetske medi-cine, u Japanu i Kini.

„Obišao sam skoro či-tav svet, od Argentine do Brazila, Čilea, Meksika, Kanade, SAD-a. Učio sam u Indiji, godinu ipo dana, u Kini, na Univerzitetu u gradu Tianjin, blizu Pe-kinga, njihove metode lečenja, od kiropraktike i šijacu, do akupresure i drugih metoda. Ta Kina je čudo”, impresioniran je Marko.

Nakon Medicinskog fakulteta, specijalizirao je klasičnu internu me-dicinu, radio u Sloveniji, u Nemačkoj preko 20 go-dina. Klasičnu medicinu je posle više decenija, za-menio prevashodno kiro-praktikom i šijacu masa-žom, opštom medicinom lečenja biljem, odnosno japanskom medicinom, kaže sagovornik, navodeći da od 100 ljudi, 70 ima probleme sa kičmom i zglobovima, čemu po-maže lečenje ovim metodama.

Sada je Marko, posle svih kon-tinenata, odlučio da se skrasi u Subotici i na Paliću, a kaže da je pre 25 godina prvi put, sticajem okolnosti se našao u ovom kraju, došao na jezero, čak se i okupao u njemu.

„Kasnije sam dolazio svake godine. Zapamtio sam tri ulice sa drvoredima, zaljubio sam se i u

jezero, Suboticu kao lep grad sa prijatnim ljudima, a sada želim ovde da živim duži priod”.

Odabrao je za život Srbiju, a nije mu problem kaže, da skokne i do Kanade, Emirata, kada ga pozovu dugogodišnji klijenti.

„Sada sam u penziji, pa je ceo svet moj. Svako lečenje je za do-brog lekara i izazov. Izlečiti ili olakšati bar 30 posto tegobe čo-veku, ljudima znači mnogo više. Još kao mlad lekar i tokom speci-jalizacije shvatio sam, da klasični

lekovi sa puno hemije imaju i dosta nus poja-va. U Nemačkoj je tada nastala knjiga „Zelena lista”, sa hiljade leko-va na biljnoj bazi. Po-sle sam to video i u SAD i drugim zemljama. Da-nas su u svetu rangirane te metode lečenja, Ja-panci su prvi, pa Kine-zi. Upoznao sam kolege, lekare iz sveta, a speci-jalizaciju sam završio u Japanu. Ima bolesti ko-jima masaža i do 70 po-sto daje dobar rezultat, stres može biti uzrok mnogih tegoba, od mi-grene pa do nekih obli-ka paralize”, tvrdi Mar-ko Montana.

Da li ljudi na različi-tim kontinentima ima-ju slične zdravstvene probleme, da li su svi u savremenom dobu pod

stresom, gde „caruju” određene bolesti, Montana kaže da je indu-strijalizacija u svetu učinile svo-je, da je većina ljudi pod velikim stresom.

„ Najviše možda utiče na Kine-ze, koji rade dan i noć. Ni u Indiji nije lakše, a Tajland, jaka zemlja u proizvodnji tekstila, ima fabri-ke gde i žene rade dan i noć. Mi evropljani nemamo šansu da iz-držimo tempo rada kakav je u Vi-jetnamu. A bolesti što se tiče, ra-zlike su velike. Alchajmer je ređi

u tropskim krajevima, a kod nas veoma zastupljen, multipla skle-roza zastupljenija na severu, a manje na jugu. Pored genetike i stres je pogoršao takva stanja”, kaže Marko.

Markova priča sa Balkana je takođe zanimljiva.

„Srbija je lepa zemlja, ali i tu je mnogo stresa, cerebralne pa-ralize, reumatoidnog artritisa, problema sa kičmom i zglobo-vima. Nalazi lekara su neophod-ni pre svake terapije sa biljnim lekovima. Recimo, reumatid-ni artritis ne bira godine. Imao sam dečaka od 9 godina, koji nije mogao da hoda, jer je imao problem sa zglobovima. Morao je dobiti i injekcije, ali je dečak ponovo hodao. Lečio sam čo-veka od 35 godina, kojeg su če-tvoro doneli na ćebetu. Na sva-ki dodir kičme je jaukao, prime-nio sam 26 terapija. Kad se po-digao, plakao je jer nema novca, sa petoro dece. Video sam siro-maštvo, eno i dalje vozi traktor”, priča Marko.

Za doktor Montanu kažu, da je poznat i po humanitarnom radu, a sada želi da pomogne i u Srbiji. U hotelskoj smeštaju Mali raj na Paliću, trenutno živi, a njegova poruka je, da svaki čovek može da dosegne određena znanja, ali da su veliki ljudi uvek govorili, da samo human čovek može da bude posrednik između ljudi i Univerzuma.

N.H.K.

Istranin dr Marko Montana obišao je čitav svet, a sada živi i radi u Subotici

Posle svih kontinenata,na Paliću našao svoj Mali raj!

čitulje/pomeni22 Broj 9123. novembar 2018.

NOVE

TUŽNO SEĆANJE

MARICA VUKMANOV1959-2008-2018.

Marice,srićna sam što sam Te imala, Tvoju dobrotu neću

zaboraviti, a pomisao da sam Te izgubila je jako teš-ka i bolna, rana je velika a zaborava nema.

Neka Te anđeli čuvaju!Eržika (P-798)

Prošlo je šest tužnih meseci od kako nije sa nama

MARGIT KURAIrođ. Miler

1928-2018.

Uvek ćeš biti u našim srcima i mislima. Počivaj u miru!

Tvoji unuci: Atila i Jančika i snaja Marika (P-800)

TUŽNO SEĆANJEDana 24. novembra 2018. godine navršava se de-

set godina od kada si nas napustio

STANKO JURIĆ

Sve godine koje su prošle i koje će proći, neće izbrisati sećanje na Tebe. Uvek ćeš biti u našim srcima.

Supruga Katica, sin Igor sa porodicom i Sandra sa porodicom (P-803)

Tužnim srcem javljamo da je preminuo voljeni tata i deda, jedan od prvih članova subotičkog Aero kluba

PAJO KOVAČEV1940-2018.

Zahvaljujemo se svima koji su bili uz nas u naj-težim trenucima.

S ljubavlju ćemo čuvati uspomenu na njega i nje-govu dobrotu.

Ožalošćena porodica (P-808)

Dana 24. novembra 2018. godine navršava se šest tužnih nedjelja od smrti voljene supruge i majke

MARIJA VUKOVIĆrođ. Sente1949-2018.

Sveta misa će se obaviti 24. novembra 2018. go-dine u 8 sati u katoličkoj crkvi u Aleksandrovu.

Pokoj vični daruj joj Gospodine!Ožalošćeni: njeni najmiliji (PG-123)

Dana 22. novembra 2018. godine navršava se tužnih 6 godina od smrti našeg voljenog

GEZE NEMEDI1941-2012.

Bio si nam veliki oslonac u životu, brat velikog srca. Pamtićemo Te po dobroti.

Nema dana da Ti ime na spomenem, da mi suza iz oka ne krene.

Tvoja sestra Seja sa dicom (P-801)

Последњи поздрав мајци, баки и свекрви

МЛАЂА ЖУЈОВИЋ1955-2018.

Ожалошћени:син Бранко, снаја Бранислава, унуци Јована,

Невена и Дамјан (РG-122)

PRIVATNO POGREBNO PREDUZEĆE

Prodaja kompletne pogrebne opremePrevoz pokojnika na svim relacijama

Ceremonijal sahrane u crkvenim grobljimaPrijem čitulja

Umanjenje računa za iznos posmrtne pomoći PIO.Telefon: (024) 55-44-33 (danonoćno)Subotica, Karađorđev (Halaški) put 2.

www.funero.rs e-mail: funero@funero.rs

Radno vreme za prijem čitulja i malih oglasa je pone-deljkom i utorkom od 8 do 16

časova, i sredom od 8 do 13 časova (zaključenje broja),

četvrtkom i petkom od 8 do 14 časova (za naredni broj).

Tel. 553-805. Maksima Gorkog 8. na

spratu

SEĆANJE24.11.2009-24.11.2018.

DR GABRIELA PAVLOVIĆ ĆIRKOVIĆ

OSNIVAČ POLIKLINIKE MEDIKOM U BEOGRADU

SA LJUBAVLJU LANA I SLOBODAN (P-802)

POSLEDNJI POZDRAV ACI

ALEKSANDAR JANKOVIĆ

KOLEKTIV ,,DARABOŠ” RADIJALAC (P-810)

SEĆANJE

Sve ove godine, od kako ste otišli, nisu izbrisale sećanje na Vas, drage roditelje, dragu baku.

Uspomena na Vas je živa i negujemo je s ljubav-lju i poštovanjem.

Vaše ćerke sa porodicama (P-807)

JELENA FARAGO1932-2014.

RUDOLF FARAGO1929-1968.

Prošlo je šest tužnih meseci kako nije sa nama

ATILA KURAI1953-2018.

Uvek ćeš ostati u našim srcima i mislima. Počivaj u miru!

Tvoji: supruga Marika, sinovi Janoš i Atila sa Gor-danom i unuka Korina (P-799)

Prošle su dve tužne godine od kada je prestalo da kuca srce mog dragog supruga

ZDRAVKO LUKIĆ29.11.2016-29.11.2018.

Neka Te u tišini večnog mira prati moja ljubav, koja je jača od zaborava.

Tvoja Eržika (P-817)

NOVE

RAZNO

- „GORENJE SERVIS ENERGIJA”! Servisira-mo belu tehniku od svih proizvođača,- Original-ni rezervni delovi, Ivana Antunovića 141. Tel. 546- 206 ili 063/1546- 206 (P- 228)

- ROLOMONT roletne

AL i PVC, venecijaneri, trakaste zavese, harmo/garažna vrata, komarni-ci, panelne zavese, ten-de..- Miloša Obilića 19. Tel. 571- 299 ili 063/551- 299 (P- 229)

-Dajem časove nemač-kog jezika u mom stanu- Kertvaroš. Tel. 063/880-6682 (1-91)

KUĆE

- Prodajem kuću sa po-moćnim objektima, na placu od 3 motike, Do-nji Tavankut, cena po

dogovoru. Tel-064/1838-710 (2-91)

- Subotica, MZ Novo Selo, prodajem kuću za rušenje sa dvotarifnom, trofaznom strujom, grad-ska voda, legalizovano, vlasnik, cena 13.500€. Tel. 024/535- 213 (3-91)

- Kertvaroš, komfor-na petosobna, spratna, dvojna kuća u ul. Pupi-nova/ Šantićeva 178m2 po građevinskim norma-ma, cena 500€/m2, sta-nje objekta pogodno za uređenje po želji kup-ca. Tel. 024/548-108 ili 060/548-1080 (4-91)

- Kvalitetna kuća, etg, garaža, 126m2, širi deo grada na placu od 1200m2, može zamena za odgovarajući stan + gara-ža, cena 44.000€. Tel. 065/3530-825 (5-91)

- Prodajem trosob-nu kuću od 90m2 u Ker-tvarošu, visoko prize-mlje, sva gradska in-frastruktura, renovira-na, odmah useljiva, cena 39.000€. Tel. 064/4180-484 (6-91)

- Prodajemo lepu kuću u Malom Bajmoku, novo naselje od 140m2, grejanje,gas, kaljeve peći, podovi parket, dupla ga-raža, dve terase, bazen, le-galizovana. Tel. 063/754-0004 ili 024/4561-205 (7-91)

- Prodajem kuću u Ma-lom Bajmoku, Imotska ulica, od 160 m2. na pla-cu od 760 m2 (garaža i dve prostorije ispod cele kuće), 3 sobe, trofazna struja, od cigle, laminat, pločice, vredi pogledati,

IN MEMORIAM

IVAN RAKIĆ04.05.1952-22.11.2017.

,, Oh, we won't give inlet's go living in the past.”Jethro Tűll

Njegovi najmiliji (P-804)

Болним срцем јављамо рођацима, пријатељима и познаницима, да нас је после краће болести, заувек напустио наш најдражи

ДРАГО КОМЛЕНИЋ23.12.1931-17.11.2018.

Драги мој тата,Хвала што си био

најбољи отац, хвала што си био најбољи таст, најбољи брат и зет, деда, стриц, тетак...Хвала што си ме заједно са мамом извео на прави пут, научио правди и поштењу. Хвала што могу да се поносим Твојим именом.

С љубављу и поштовањемнеутешни: ћерка Бранка и зет Милан (Р-813)

Poslednji pozdrav voljenom dedi i pradedi.

UJVARI ANTON1929-2018.

Ostavio si tragove koji se ne brišu, sećanja koja ne blede i dobrotu koja se večno pamti.

Zahvaljujemo svima koji su bili uz nas u najte-žim trenucima.

Ožalošćeni unuk Norbert sa porodicom. (PF-239)

Poslednji pozdrav prijatelju i kolegi

MILENKU BRUSTULOVU

1938-2018.

Počivaj u miru!S dubokim poštovanjem Te čuvam u svom srcu i

uspomenama.

Mihajlo Kovač (P-818)

ДРАГО КОМЛЕНИЋ1931-2018.

Драги мој брате,наш драги Драгец, заувек остајеш у нашим

срцима, у души и бићеш са нама док смо живи!Брат Владимир, Љиљана и Сандра (Р-814)

ДРАГО КОМЛЕНИЋ1931-2018.

Последњи поздрав вољеном стрицу од

Вујадина и Ђурђинке са породицама (Р-812)

ДРАГО КОМЛЕНИЋ1931-2018.

Последњи поздрав дивном и вољеном зету од свастика:

Анкице, Босиљке и Марије (Р-815)

Poslednji pozdrav dragoj sestri i šogorici

JELENA STIPIĆrođ. Ušumović

1946-2018.

Večno ćeš živeti u našim srcima i ostati voljena i nikad zaboravljena.

Tvoja sestra Mara i šogor Joso sa porodicom (P-811)

SEĆANJE

ZLATKO STRIKOVIĆ1963-2014.

Bol i suze povremeno utihnu a ljubav i sećanje na tebe u nama će večno trajati.

Tvoji najmiliji (P-805)

Navršava se pet godina kako nije sa nama dra-gi brat

RADOSLAV JANKOVIĆ2013-2018.

Večno ćeš živeti u našim sećanjima.Braća i sestre sa porodicama (P-806)

Dana 28. novembra 2018. godine navršava se trinaest godina od kada nas je napustio naš mili i voljeni

DAVOR TEMUNOVIĆ1992-2005.

Posle toliko godina ostao si naš treptaj srca i naj-lepša iskra ljubavi koja ne bledi i ne zaboravlja se. Živiš u našim srcima i mislima.

Hvala svima koji ga čuvaju od zaborava.Tvoji najmiliji (P-809)

Dana 25. novembra 2018. godine navršava se šest tužnih nedelja od kako nas je napustio naš dra-gi suprug i otac

TOMO IŠPANOVIĆ1935-2018.

Zahvalni smo za sve dobro što si učinio za nas.Ožalošćeni: supruga Nada i sin Branko (P-816)

čitulje/pomeni 23Broj 9123. novembar 2018.

Radno vreme za prijem čitulja i malih oglasa je ponedeljkom i utorkom od 8 do 16 časova, i sredom od 8 do 13 časova

(zaključenje broja), četvrtkom i petkom od 8 do 14 časova (za naredni broj). Tel. 553-805.

Maksima Gorkog 8. na spratu

- TRAŽIMO RADNI-KE: hitno potrebni ku-vari-ce, konobari-ce po-moćne radnice geronto domaćice sa pasošima EU. Tel. 064/7007-106 (P- 218)

OTKUPLJUJEM: za-mrzivače, frižidere, veš mašine, šporete, televi-zore, staro gvožđe, aku-mulatore, perjane jastu-ke, dunje. Tel. 062/133-2269 (P-219)

Mali oglasi

NOVE

cena 45.000€ orijental-na.Tel. 064/3436-099 (8-91)

- Prodaje se spratna kuća sa dva trosobna sta-na 210m2, sva infrastruk-tura, legalizovana, etaž-no grejanje na gas, po-sebno dva brojila, na pla-cu od 650 m2, 5 min. od autobuske linije 16, Su-botica MZ Mali Radano-vac. Tel. 064/468-1788 ili 024/546-061 (9-91)

IZDAVANJE STANOVA

- Izdajem sobu za jed-nu učenicu u Kertvarošu. Tel. 548-903 (10-91)

- Izdaje se jednosoban, namešten stan za zapo-slenu osobu ili penzione-re uz malu kiriju i režiju, grejanje na čvrsto gorivo. Tel. 4562-504 (11-91)

PRODAJA STANOVA

- Jeftino prodajem dvo-soban, komforan stan od 57m2 na I spratu u Kri-vaji ili menjama za ma-nji, može i dvorišni u Su-botici ili automobil, cena 8.000€. Tel. 064/4180-484 (12-91)

- Prodajem lepo sre-đen dvosoban, manji stan sa cg i svim priključcima u ulici B. Radića, tera-sa, toplo prizemlje, pogo-dan za starije osobe. Tel. 064/1611- 483 (13-91)

- Prodajem jako lepo sređen jednosoban stan

od 30kv, kod Ekonom-skog fakulteta, na IX spra-tu, (menjan krov), može zamena za garsonjeru u gradu ili u B. Radića na Prozivci. Tel.061/219- 6512 (14-91)

- Prodajem dvosoban, namešten stan, renovi-ran na IV spratu, bez lif-ta kod Elektrovojvodine, cg, klima, cena 29.900€. Tel.065/934-5048 (15-91)

- Dvorišni stan 50m2 cena 12.000€. Tel. 060/0523-316 (16-91)

- Prodajem garsonje-ru od 18m2 IV sprat bez lifta za 14.500€. Tel. 060/0523-316 (17-91)

IZDAVANJE LOKALA

- Na odličnoj lokaci-ji, na početku mlečne pi-jace, izdajem kiosk. Tel. 067/7083-430 (18-91)

POLJOPRIVREDNO

ZEMLJIŠTE

- Prodajem 9 motika placa sa trofaznom stru-jom, pogodno za grad-nju ili sadnju, u ulici Po-kret Nesvrstanih. Tel. 061/3037-307 (19-91)

- Prodajemo plac od 1506m2 u Višnjevcu, plac ima vodu, struju i kuću za rušenje, cena po dogovo-ru. Tel. 064/2942- 607 (20-91)

- Prodajem voćnjak 10x70m ima tri rodne, zdrave Nacika kruške, starije od 100 godina, tri

oraha, tri duda, dve du-nje, voda pod krovom, bu-nar od 58m sa tri česme na placu. Tel. 064/282- 0972 (21-91)

- Na prodaju pet jutara obradivog, poljoprivred-nog zemljišta na Kaponji, cena 31.000€, nije fi ksna i moguća je manja korek-cija, zemljište se prodaje u komadu. Tel. 064/505-2191 ili 556-760

MOTORNA VOZILA

- U Čantaviru proda-jem MTZ-52 sa pred-njom vučom ili menjam za registrovan auto, mla-đi od 2000 godine. Tel. 062/873-4913 (22-91)

POLJOPRIVREDNE

MAŠINE

- Sejačica IMT 23 sa branom, traktor MTZ 820 registrovan, nove gume, traktor Torpedo TD 4506, registrovan, pr-skalica 600 lit Agromeha-nika Kranj. Tel. 063/568-027 (23-91)

- Setvospremač 3,3m; plug za pluženje Futog sa zagrtačima; rezervoar za gorivo 2,5m3, Bratstvo; muzilica za krave, kazan za rakiju 100l, prevrtač sa uloškom. Tel. 063/568-027 (24-91)

- Ciklon samogradnja 300kg; pužni transporter 7m; plug dvobrazni IMT 610-14; valjak 3m napu-njen uljem. Tel. 063/568-027 (25-91)

- Hitno se proda-je prikolica 14t registro-vana za traktor sa ate-stom i trobrazni ,,Re-gent” plug, obrtač 14co-la. Tel. 024/532-570 ili 060/0532-570 (26-91)

- Na prodaju sejači-ca Olt gama 18 sa lulama i špediter. Tel. 024/528-682 (27-91)

DOMAĆE ŽIVOTINJE

- Prodajem jako lepe bele, tovne ćurke težine od 10-15 kg žive vage, cena 350 din/kg, žive vage. Tel. 064/920-3624 (28-91)

KUPOPRODAJA

- Prodajem muzičku li-niju: gramofon, radio, ka-sete dva zvučnika u crnoj boji, kao novo, vrlo povol-jno. Tel. 063/597-301 (29-91)

- Prodaje se toplot-na pumpa, katlanka sa ložištem, pivska ambalaža, liveni radijatori, gobleni, kristalne vaze, kancelari-jski sto, jabučari sanduci. Tel. 063/567-919 (30-91)

- Kupujem or-denje, medalje i sta-re sportske značke. Tel.064/615- 5982(31-91)

- Otkupljujem origi-nalne umetničke slike uz stručnu i realnu proce-nu vrednosti, intereso-vati se od ponedeljka do subote od 9- 17 sati. Tel. 065/5833- 665 (32-91)

- Kupujem, prodajem i menjam značke i albume za značke, kupujem knji-ge i medalje o fudbalskim klubovima. Tel/ 542- 310 ili 062/85- 28- 228 (33-91)

- Prodajem mašine za mlevenje mesa br. 10, 8, i 5; stojeći zamrzivač Go-renje, tepih 3x2m, bebi nosiljku, više komada lus-tera. Tel. 061/6400-933 (34-91)

- Prodajem trosed malo korišćen, radna kolica sa 1 točkom (talička), el. štednjak sa 2 ringle stru-ja 2 na butan korišćen, u dobrom stanju, go-blen zadnja večera Vile-rov dužina 1,3m, a širina 60cm, 4 goblena manja priroda 35x50, prodajem

razno cveće, višegodišnje biljke. Tel. 061/2196- 512 (35-91)

- Auto prikolica 2x1x0,7m, registrovana do 20.12.2019. godine u odličnom stanju, proda-jem ili menjam, po dogo-voru, mašina za meso 22 i dve kacige, ne SMS. Tel. 064/205-4793 (36-91)

- Stolovi na razvlačenje sa stolicama, tepisi, krede-nac i trajno žareći štednjak Kaloreks, zidni sat u kuti-ji, kombinovani štednjak na gas i struju sve na pro-daju, razna bunjevačka ruva, sefi ri, satini, mara-me i slično. Tel. 528-682 (37-91)

- Prodajem za Ladu Rivu nove auto delove u pola cene. Tel. 064/1240-315 (38-91)

- Prodajem termo peć od 6 kw Cer i Gorenje šporet sa ravnom pločom, sve očuvano i ispravno. Tel. 069/5567-192 ili 567-192 (39-91)

- Prodajem regal 3,2x2,2m svetle boje 60€, u boji drveta 3,7x2,3m 80€, komplet za predso-blje iz tri dela boje višnje u vrlo dobrom stanju, dva lustera sa šest bura i peć sa kaljevima. Tel. 064/233-2365 (40-91)

- Prodajem komodu od hrastovine, odlično oču-vana, kuhinjske elemente od iverice 2 kom. dve kan-celarijske stolice, luster i plafonjerku, sve povoljno. Tel. 061/151-9913 ili 531-391 (41-91)

- Prodajem Partizanovu biciklu, žensku od 24 cola, malo vožena kao nova, ku-pujem bicikle u očuvanom stanju. Tel. 064/300-9189 (42-91)

- Prodajem korišćen, očišćen i ispravan bojler Tiki od 80l, cena 4.000 dinara, javiti se uveče. Tel. 024/547-322 (43-91)

- Prodajem tuje za živu

ogradu. Tel. 064/4866-022 ili 064/366-9950 (44-91)

- Prodajem po povol-jnoj ceni ugaonu garni-turu, dobro očuvanu i tv Sony u ispravnom stanju, treba videti. Tel. 523-991 (45-91)

- Prodajem vuneni tepih 2,5X3,5m, okrugli sto sa četiri stolice, dve komode, dvokrilna i trokrilna u boji oraha, cena za sve 300€. Tel. 064/4180-484 (46-91)

- Prodajem vindjak-nu zimsku sa uloškom br. 56, zimski dugi kaput, akt tašne različitih veličina 5 komada. Tel. 527-208 ili 065/532-1064 (47-91)

- Prodajem polukoncer-tni klavir Bössendorfer, treba ga popraviti, cena 500€. Tel. 064/3758-911 ili 521-990 (48-91)

- Prodajem tri slike ulje na platnu i oslikane biber cre-pove sa ugrađenim kvarc-nim satom, razni motivi. Tel. 064/361-7731 (49-91)

- Prodajem el. pilu, ručnu, skoro nova marke Powerplus 14, tip 6450, 2000w, 109db Belgium, cena 6.000dinara. Tel. 065/3530-825 (50-91)

oglasi24 Broj 9123. novembar 2018.

HITNA POMOĆ - 194POLICIJA HITNI POZIVI - 192

VATROGASCI - 193Apoteka kod Gradske kuće: 552-499Apoteka kod dispanzera: 525-772Autobuska stanica: 555-566Benzinska pumpa Mol: 672-525Benzinska pumpa Eco: 680-580Benzinska pumpa Nis Petrol: 692-200Buđenje: 19811Centar za obeveštavanje: 985Centar za socijalni rad: 548-220Čistoća i zelenilo: 620-444DD Rasveta: 553-320Dečiji Dispanzer: 553-559Dimničar: 553-072Elektrodistribucija: 619-300

Gradska biblioteka: 553-115Gradska bolnica: 555-222Gen. Konzulat R.Mađarske: 559-811Gen. Konzulat R. Hrvatske: 557-793Hitna pomoć: 551-373JKP Subotičke pijace: 555-013JKP Pogrebno: 554-848JKP Parking: 694-200JKP Suboticagas: 641-200JP Suboticatrans: 547-777Informacije o: -sportu: 19812-ličnim kartama: 630-303-voz.dozvolama: 630-302-državljanstvu: 630-312-putnim ispravama: 630-276-vezano za oružje: 630-310

Komunalna policija: 626-988Muzej: 555-128Pozorište Deže Kostolanji: 557-471Narodno pozorište scena Jadran: 554-700Bioskop Eurocinema: 554-600Obaveštavanje o br.tel.preplati: 11811Policijska uprava: 630-200Prijava kvara CATV: 634-089Stomatološka služba za odrasle: 553-554Školski dispanzer: 600-795Tačno vreme: 195Telegrami: 1961Toplana-prijava kvara: 548-383Služba za zdrast.zaš.radnika: 571-194Vodovod prijava kvara: 557-711ZOO vrt Palić: 753-075Željeznička stanica: 555-606

VAŽNI TELEFONI

Ova markica važi ukoliko u oglasno odeljenje „Novih Subo-tičkih novina” stigne najkasnije do utorka, do 16 sati, sredom (do 13 časova) se naplaćuje 100 RSD

Oglašivač svojim potpi-som garantuje za tačnost unetih podataka i potvr-đuje da isključivo odgova-ra za eventualnu štetu koja je oglasnom porukom pro-uzrokovana trećem licu.

NOVE

Markica zabesplatanmali oglas

Broj 9123. novembar 2018.

gent” plug, obrtač 14co-la. Tel. 024/532-570 ili 060/0532-570 (26-91)

- Na prodaju sejači-ca Olt gama 18 sa lulama i špediter. Tel. 024/528-682 (27-91)

POLICIJA HITNI POZIVI - 192

Apoteka kod Gradske kuće: 552-499Apoteka kod dispanzera: 525-772Autobuska stanica: 555-566Benzinska pumpa Mol: 672-525Benzinska pumpa Eco: 680-580Benzinska pumpa Nis Petrol: 692-200Buđenje: 19811Centar za obeveštavanje: 985Centar za socijalni rad: 548-220Čistoća i zelenilo: 620-444DD Rasveta: 553-320Dečiji Dispanzer: 553-559Dimničar: 553-072Elektrodistribucija: 619-300

Izveštaj iz Matične knjige umrlih za period od 12. do 16. novembra 2018. godine

Marinko (Karlo) Tonković (1934.) penzioner, Blaško (Lukač) Horvacki Palivukov (1944.) penzio-ner, Deneš (Đerđ) Kadar (1935.) penzioner, Dani-ca (Jošo) Perović (1928.) penzioner, Veco (Gergelj) Balažević (1942.) zemljoradnik, Marija (Ivan) Kle-no (1950.) penzioner, Marija (Ivan) Marinić (1935.) penzioner, Momir (Lazar) Tatalović (1938.) pen-zioner, Lajčo (Lajčo Josip) Gladić (1949.) penzio-ner, Ana (Šandor) Vaštag (1959.) domaćica, Milun-ka (Đunisije) Vukadinović (1939.) penzionerJelisa-veta (Jožef) Kuzmanov (1930.) penzioner, Mihaj-lo (Šandor) Horvat (1939.) penzioner, Boško (Mi-lan) Jerković (1954.) penzioner, Ana (Martin) Mu-čalov (1923.) penzioner,Aleksa (Goran) Antoni-jević (1999.), Mihajlo (Mihajlo) Heger (1959.), Ti-bor (Mihalj) Takač (1958.) penzioner, Julijana (Iš-tvan) Ivković (1955.) penzioner, Julka (Ljubomir) Damjanov (1927.) penzioner, Vladimir (Uroš) Ko-cić (1958.), Antal (Marko) Mondom (1950.) penzi-oner, Šimon Jene (Stevan) Cindel (1927.) penzio-ner, Kalman (Stipan) Bešlić (1935.) penzioner, Blaš-ko (Mate) Tikvicki (1935.) penzioner, Cvijeta (Pe-tar) Vuković (1927.) penzioner, Šandor (Ištvan) Kiš (1941.), Margitka (Josip) Bojanić (1950.) penzioner, Ana (Ivan) Moravčić (1932.) penzioner

Hronika matične kancelarije

NOVE

Radno vreme za prijem čitulja i malih oglasa je ponedeljkom i

utorkom od 8 do 16 časova, i sre-dom od 8 do 13 časova (zaključenje broja), četvrtkom i petkom od 8 do

14 časova (za naredni broj). Tel. 553-805.

Maksima Gorkog 8. na spratu

oglasi 25Broj 9123. novembar 2018.

Na osnovu odluke 1. Vanredne skupštine akcionara AD FORUM-PLASMAN NOVI SAD od 28.12.2017. godine, registrovane u APR Beograd 23.02.2018. broj BD 13944/2018, u saglasnosti sa Zakonom o privrednim društvima Republike Srbije član 532. (Sl. glasnik Republike Srbije broj 36/2011 i 99/2011) likvidacioni upravnik

AD FORUM-PLASMAN NOVI SAD – U LIKVIDACIJI, Novi Sad, Trg slobode 2

OGLAŠAVA PRODAJU NEPOKRETNOSTI JAVNIM

PRIKUPLJANJEM PISMENIH PONUDA

Predmet prodaje je sledeća nepokretna imovina: Poslovni prostor br. 1, u prizemlju, Subotica, Boška Vujića 7, od 50,00 m2, upisan u

L.N. broj 21118 K.O. Stari grad - Subotica, u stambeno-poslovnoj zgradi na parceli 2471/1Procenjena likvidaciona vrednost : 4.777.702 dinara Depozit za učešće u prodaji: 477.770 dinara Pravo učešća imaju sva pravna i fizička lica koja:1. Uplate naznačeni depozit za imovinu za čiju su kupovinu zainteresovani na tekući ra-

čun AD Forum-plasman Novi Sad – u likvidaciji broj 160-355764-75 kod Banca intesa Beo-grad ili polože neopozivu prvoklasnu bankarsku garanciju naplativu na prvi poziv, najkasnije 5 (pet) radnih dana pre dana u kom ističe rok za podnošenje pismenih ponuda. Ako se kao depo-zit položi prvoklasna bankarska garancija, original se sa prilozima, dostavlja radi provere lič-no likvidacionom upravniku (uz prethodnu najavu telefonom ili na e-mail forum-plasman@eu-net.rs ). Rok za uplatu depozita ili predaju garancije je 07.12.2018. godine do 12.00 časova po beogradskom vremenu (GTM+1). Bankarska garancija mora imati rok važenja do 07.01.2019. godine.

2. U slučaju da za kupca bude proglašen učesnik u prodaji koji je depozit obezbedio bankarskom garancijom, isti mora izmiriti iznos depozita u roku od 48 sati od dana proglašenja za najboljeg po-nuđača, a pre potpisivanja kupoprodajnog ugovora, nakon čega će mu biti vraćena garancija.

3 Nakon uplate depozita, a najkasnije 5(pet) radnih dana pre isteka roka za podnošenje pismenih ponuda (do 10.12.2018.), predaju likvidacionom upravniku potpisane i overene: prijavu za učešće na javnom prikupljanju pismenih ponuda i izjavu o gubitku prava na vraćanje depozita.

U razmatranje će se uzeti samo pismene ponude koje stignu na adresu AD Forum-plasman Novi Sad – u likvidaciji, 21102 Novi Sad, Trg slobode 2, poštanski fah 40, poštanskom pošiljkom (opredeljujući je datum prispeća, a ne datum slanja) do 14.12.2018. do 14 00 časova, odnosno lično budu uručene likvidacionom upravniku najkasnije do 15.12.2018. godine do 12.00 časova, a za koje su prijava za učešće i izjava o gubitku prava na vraćanje depozita u roku predate likvidacionom upravniku.

Neće se razmatrati ponude koje ne sadrže jasno određen iznos na koji ponuda glasi, koje se pozi-vaju na neku drugu ponudu, ponude date pod uslovom, ili se pozivaju na uslove koji nisu predviđeni oglasom, kao ni usmene ponude i ponude uz koje nije položen depozit u predviđenom roku.

Prihvataju se isključivo zapečaćene ponude sa naznakom „Ponuda – ne otvarati“ na koverti.

Zapečaćena ponuda treba da sadrži:- potpisanu i overenu ponudu, uz navođenje jasno određenog iznosa na koji ponuda glasi,- dokaz o uplati depozita ili kopiju garancije,- original ili overena kopija Izvoda iz registra privrednih subjekata i obrasca Overeni potpis lica

ovlašćenih za zastupanje, ako je ponuđač pravno lice, ili kopiju ličnog dokumenta i ispis istog, uko-liko je dokument biometrijski, ako je ponuđač fizičko lice,

- punomoćje za zastupanje na javnom otvaranju pismenih ponuda, ako otvaranju ne prisustvuje zakonski zastupnik ili podnosilac ponude

Javno otvaranje ponuda održaće se dana 15.12.2018. godine u 12.15 časova na adre-si AD Forum-plasman Novi Sad – u likvidaciji, Trg slobode 2, kancelarija broj 12, prvi sprat poslov-ne zgrade (dvorište hotela „Vojvodina“), u prisustvu komisije za otvaranje ponuda i predstavnika ponuđača.

Pozivaju se akcionari da prisustvuju otvaranju ponuda. Otvaranju ponuda pristupiće se i ako ak-cionari ili neko od ponuđača ne prisustvuju.

Likvidacioni upravnik otvara ponude tako što:1. Čita pravila otvaranja pismenih ponuda,2. Otvara pismene ponude i sa članovima komisije proverava da li ponuda ispravna,3. Upisuje u registar ponuda iznos određen u svakoj ponudi, i potvrdu o uplaćenom depozitu4. Rangira ponuđače prema visini dostavljenih ponuda5. Proglašava najboljeg ponuđača6. Potpisuje zapisnikKupoprodajni ugovor se potpisuje u roku od 5 (pet) radnih dana od dana proglašenja najboljeg

ponuđača, pod uslovom da je depozit koji je obezbeđen garancijom uplaćen na račun prodavca. Pro-glašeni kupac dužan je da preostali iznos kupoprodajne cene uplati u roku od 8 (osam) dana od dana potpisivanja kupoprodajnog ugovora. Nakon uplate kupoprodajne cene od strane kupca i dobijanja potvrde prodavca o izvršenoj isplati u celosti, kupac stiče pravo na uknjižbu nepokretnosti. Ako pro-glašeni kupac ne potpiše zapisnik, kupoprodajni ugovor ili ne uplati kupoprodajnu cenu u celosti u propisanim rokovima i na propisan način, gubi pravo na vraćanje depozita. Ponuđačima koji nisu stekli status najboljeg ili drugog najboljeg ponuđača depozit će biti vraćen u roku od 5(pet) radnih dana od dana javnog otvaranja ponuda.

Imovina se prodaje u viđenom stanju bez garancija likvidacionog upravnika u pogledu eventual-nih nedostataka na predmetu prodaje.

Imovina se nalazi na adresi Subotica, Boška Vujića 7, i može se razgledati radnim danom od 10.00 do 12.00 časova uz prethodnu najavu likvidacionom upravniku, a najkasnije 5 radnih dana pre isti-canja roka za podnošenje ponude.

Porezi i troškovi se dodaju na postignutu kupoprodajnu cenu i padaju na teret kupca.Ovlašćeno lice: likvidacioni upravnik Vladimir Vasin, telefon 021/639-8079 i 060/536-2370, e-

mail: forum-plasman@eunet.rs .

U skladu sa članom 50. Zakona o planiranju i izgrad-nji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09-ispr., 64/10-US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14 i 83/2018) i članovima od 60. do 73. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade planskih dokumenata („Službeni glasnik RS“, br. 31/10, 69/10 i 16/11)

Oglašava

JAVNI UVID U Nacrt Plana detaljne regulacije

za deo prostora „Banje Palić“ uz zapadnu obalu IV sektora Palićkog jezera i u Izveštaj

o strateškoj proceni uticaja Plana detaljne regulacije za deo prostora „Banje Palić“ uz

zapadnu obalu IV sektora Palićkog jezera na životnu sredinu

Javni uvid može da se obavi od 26. novembra do 26. de-cembra 2018. godine, radnim danima od 8-15 časova, u Gradskoj upravi Subotice, Trg slobode 1.

Zainteresovana pravna i fizička lica mogu izvršiti uvid u Plan i u Izveštaj u Gradskoj upravi Grada Subotice, u Sekretarijatu za građevinarstvo, Stara gradska kuća, kancelarija br. 202/1.

Primedbe na planirana rešenja u toku javnog uvida, mogu se u pisanoj formi dostaviti Sekretarijatu za građevinarstvo (Usluž-ni centar, šalter 8 i 9) do 26. decembra 2018. god.

Javna sednica Komisije za planove održaće se 10. januara 2019. god. u 13 časova u zgradi Stare gradske kuće (u Plavoj sali), Trg slobode br.1.

Pravna i fizička lica mogu pred Komisijom za planove da obrazlože svoje primedbe koje su u pisanom obliku dostavljene tokom javnog uvida.

Градска управа Суботица, Секретаријат за пољопривреду и заштиту животне средине, Служба за заштиту животне средине и одрживи развој, на основу члана 10. и 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл гласник РС“ бр.135/04 и 36/09) објављује:

ОБАВЕШТЕЊЕ О ПОДНЕТОМ ЗАХТЕВУ ЗА ОДЛУЧИВАЊЕ О ПОТРЕБИ

ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

Инвеститор ЈП „СРБИЈАГАС“, Народног фронта бр. 12, Нови Сад, поднео је Захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта: МРС „ЦНГ ПАЛИЋ“ заведен под бројем IV-08/I-501-342/2018, а који се планира на катастарским парцелама 3871/10, 3871/4 и 3886/6 КО Бачки Виногради (46.1077080; 19.8374540).

Увид у податке, обавештења и документацију из захтева носиоца пројекта, може се извршити у просторијама Службе за заштиту животне средине и одрживи развој (Трг Слободе 1, Градска кућа, I спрат, соба 129).

Заинтересовани органи, организације и јавност у року од десет дана од дана објављивања овог обавештења могу доставити мишљења о потреби процене утицаја предметног пројекта на животну средину, лично или поштом на горе наведену адресу, или електронски на адресу zivotnasredi-na@subotica.rs

sport26 Broj 9123. novembar 2018.

NOVE

Oprostili smo se u sredu, 21. no-vembra, od našeg učitelja, kolege i pri-jatelja Milenka Brustulova (1938-2018), prvo na komemorativnom sku-pu, a potom i na poslednjem putu.

Novine – svedok vremena

Kako su novine svedok vremena, neke stvari, rečene na komemorati-vnom skupu, valja i pretočiti u novi-narski tekst koji je, mimo uobičajenih normi, krajnje subjektivan. Ostaće upamćeno da je Milenko Brustulov novinarstvo upoznao u Beogradu, ali i da je svoju karijeru novinara izgradio u Subotici. U „Subotičkim novinama” bio je zaposlen od 1961. godine, a u ovoj kući je dočekao i penziju. Ni odlazak u penziju ga nije odvojio od novinarstva, a, osim u „Subotičkim novinama”, radio je i kao dugogodišnji sarad-nik Radio-televizije „Ju eko”.

Bio je autor i saradnik na više sportskih monografija i izdanja, a sigurno je bio jedan od najboljih poznavalaca istorije sporta u Su-botici, sa bogatom pratećom arhi-vom koju je uredno klasifikovao, evidentirao i čuvao.

Decenijama je bio vezan uz ak-ciju Sportista godine Subotice koja se u našem gradu održava upravo od 1961. godine. Pored toga, spro-veo je akciju Sto sportista veka Su-botice, a godinama je negovao i akciju Sportista meseca Subotice.

Veliki doprinos dao je kroz ak-tivnosti koje su dovele do pokre-tanja „Sportskih subotičkih novi-na”, koje su u kontinuitetu izlazile svakog utorka, od 1993. do 1999. godine.

Majstor zanata

Od čika Milenka se zaista mo-glo mnogo toga naučiti, ne samo o novinarstvu, nego i životu. On je nas, tada osnovce i srednjoškolce, trošeći svoje slobodno vreme, učio na sebi svojstven način. Ako novi-narstvo možemo nazvati zanatom, onda i čika Milenka moramo na-zvati majstorom ovog zanata. Pro-naći vest, biti na događaju, pozna-vati ljude, biti tačan i odgovoran – neke su od lekcija koje smo učili.

Što je možda i najvažnije, uspeo je da nas motiviše, nagovori, mož-da i prevari, da ovaj posao zavoli-mo, pa da nam ne bude teško da nedeljom ujutru idemo na „Golup-čiju pijacu”, da obilazimo terene „Solida”, „Lokomotive”, „Elektro-vojvodine”, „Partizana”, „Zorke”, „Severa”, „Bačke” i „Spartaka”, da ne spominjemo vreme provedeno u Hali sportova, a sve to čekajući da prođe probni period, pa da za-služimo inicijale ispod teksta.

I kada smo postali kolege, kada sam nasledio njegov posao

sportskog novinara u „Subotičkim novinama”, učitelj je uvek imao čemu da nauči učenika. U razgo-vorima nikada nije propustio da se pohvali našim uspesima, pravnika, profesora, učitelja, doktora, novi-nara, fotografa, stručnjaka u ra-

znim oblastima, roditelja..., jer je na sve nas bio izuzetno ponosan.

Iako su „Subotičke novine” za vreme njegovog radnog veka me-njale direktore, urednike, novina-re, vlasnike, pa čak i ime, čika Mi-lenko im je ostao veran. Veran ide-ji, veran imenu, veran tradiciji, ve-ran zanatu. Teško je nastaviti nje-gov put novinara, put učitelja, a gotovo nemoguće put strpljivog arhivatora sportskih dešavanja u Subotici.

Od čika Milenka smo se opro-stili u Gradskoj kući, gde smo re-dovno, krajem decembra, slaga-li pehare za Sportistu godine. Nas, nekadašnje klince, koje je život od-veo u razne gradove, zemlje i pro-fesije, uspeo je ponovo da okupi.

Na mestu gde smo slavili sport, slavili smo to što smo imali priliku da od njega učimo.

Godine prošle kao tren

Čika Milenko je nas, svoje učenike, uspeo još jednom da okupi, nadamo se, a tako smo i obećali, ne poslednji put, ne do narednog ispraćaja. Moder-ne tehnologije i ažurnost Neše (Ne-nada Kiša) pomogli su nam da bude-mo u kontaktu u danima pre sahrane,

bez obzira na profesije, kilo-metre, pa i vre-menske zone koje nas dele. Iskreno, nismo svi znali gde se ko nalazi, kako

se ko preziva, ali smo znali šta nam va-lja činiti.

Susret u Velikoj većnici Gradske kuće u Subotici nije bio susret neka-dašnjih kolega koji se nisu videli više godina, koji ćute, koji ne znaju kako da krenu sa pričom. Ličilo je to više

na okupljanje drugara koji su, koli-ko juče, bili na kafi... I opet su tu bili svi, Marta, Sale, Neša, Pleta, Mi-rana, Ivane, a bilo ih je dosta u re-dakciji (Grigorov, Marković, Jov-čić, pa pomenuta Pletikosić...), Baj-čo, Ilija, Tanja, Stipica (nije ni pre dvadesetak godina bio dete, ali je bio stalno sa nama). Sa nama su bili, bar u mislima, i Veljko, Davor, Bane, Tibika, Danijel, Milka, Natalija, Vesna, Nataša, Livija, Branko, Sandra, Helena, Anja, Željko,

Tamara, Ivona, Maja, Marija, Dražen, Bela, Erika, Eleonora, Jožika, Silvija... (neka ne zameri neko koga nisam pomenuo, a ni osta-le kolege Dragica, Maca, Eva, Ta-nja, Zlatko, Kaća, Đorđe, Miro-ljub, Milovan, Boško... svi oni koji su tih godina pratili naš rad). I razgo-vori, možda započeti pre više godina, samo su nastavljeni, jednostavno, to-plo, drugarski...

Bilo je lepo ponovo biti deo ekipe „Sportskih subotičkih novina”, pa zato na kraju, moram reći i ovo – Hvala Vam, čika Milenko, za sve ono

što ste nas naučili, ne samo o no-vinarstvu! Hvala vam što ste nas opet okupili!

A grupa na jednoj od društvenih mreža, koju smo formirali da se do-govorimo kako da vas poslednji put ispratimo, ostaje da živi pod ime-nom „Milenkova deca”, jer ćemo mi, gde god bili i šta god radili, to ostati – zauvek.

Nikola Stantić, čika Milenkov učenik

U sredu smo se oprostili od našeg učitelja,kolege i prijatelja Milenka Brustulova

kako nas je čika Milenko ponovo okupio

Milenko Brustulov

Komemorativni skup ponovo nas je okupio...

...a ovako smo se okupljali nekada

NOVE 27Broj 9123. novembar 2018. sport

U utakmici sa veli-kim brojem grešaka i promašaja na obe stra-ne u Subotici su slavi-li gosti, Spartak je po-ražen od Novog Pazara sa 73:75 (23:20, 14:22, 10:11, 26:22). Pobedni-ci su manje grešili, služio ih je skok u ključnim mo-mentima, a za nijansu su bili i efikasniji. Sve je to bilo dovoljno da se savla-da, mora se priznati, i u ovom meču nekomplet-na ekipa Spartaka, pogo-tovo na poziciji pleja, gde je, uz od početka sezone odsutnog Nikolića po-slednje dve utakmice fa-lio i Barna. Drame je, na kraju, ipak bilo, Golubo-vi u poslednjem minutu pogađaju tri trojke, dola-ze na korak do produžet-ka, ali snage za preokret nije bilo.

Nakon izjednačenog početka, nešto bolji su bili gosti. Raspoložen je bio Kr-stić, vezao je poene, a što je još važnije, ekipa Novog Pazara je bila dominantna u skoku. Golubove u igru vraća trojkom Lučić, a pred-nost im donosi trojka Kuridže. Usledila je dobra odbrana doma-ćih, potom i koš Gazibegovića za 23:17. Ipak, neopreznost u posled-nje dve sekunde koštala je Spartak sigurne prednosti.

Ulazak Bakumanje doneo je ravnotežu pod obručima, a upravo je Bakumanja sa dva zakucavanja i podigao publiku. Isti igrač opet zakucava u osmom minutu četvr-tine, a Spartak vodi sa 37:31 i na-javljuje miran odmor. To se, ipak, nije desilo, usledila je serija poena

Novog Pazara, uz greške Golubova za 37:37. Potom Nešović pogađa trojku, a dve brze greške Spartaka u izvođenju lopte pomažu Novom Pazaru da na „veliki odmor” ode sa pet poena razlike.

Dva koša Čampare na početku treće četvrtine vraćaju Spartak u igru, ali Novi Pazar odgovara seri-jom od 6:0. Usledio je period igre kada je Spartak mnogo grešio, ali su, te greške, srećom, prošle bez kazne, gosti su se mučili da poen-tiraju iz niza dobrih prilika. Vili-jams prekida post Subotičana, koji su, na četiri minuta do kraja četvrtine bili u igri uz tri poena za-ostatka. U čudnoj završnici četvrti-ne, sa mnogo grešaka i promašaja

na obe strane, gosti ostaju u plusu od šest poena pred završnih deset minuta.

Gosti su prvi popravi-li „nišane” i poveli sa dvo-cifrenih 57:47 već u prvom minutu završnice. Neopre-znost odbrane Subotičana na polovini četvrtine ka-žnjava Nešović trojkom, pa je Slobodan Ljubo-tina, trener domaćih, bio primoran da na tajm-autu pokuša još jednom da vra-ti ekipu na pravi put. To se, ipak, nije desilo, Spartak, opterećen povredama, nije imao dovoljno raspolože-nih igrača koji bi mogli da nagoveste preokret. Uzbu-đenje je na 23 sekunde do kraja doneo Vilijams, po-godio je trojku za 66:70, za tajm-aut Olivera Popo-vića na klupi gostiju. Po-godio je i Kuridža trojku, za 69:72, zatim ponovo Vi-lijams sa 72:73, dok Kr-stić realizuje dva slobod-

na bacanja. Ostalo je Spartaku oko pet sekundi za produžetak, Vili-jams pogađa prvo slobodno ba-canje, drugo promašuje, ali Had-žifejzović hvata ključnu loptu i sprečava iznenađenje u finišu.

Spartak: Vilijams 25, Igruti-nović 2, Bakumanja 6, S. Ga-zibegović, Lučić 3, Urošević, Čampara 25, Petrov, Kojić, V. Gazibegović 6, Kuridža 6.

Novi Pazar: Brunčević 4, Eminbegović, Mukanović, Slav-ković, Radonjić 11, Hadžifejzo-vić 15, Simeunović 5, Krstić 16, Han, Nešović 15, Ivanović 5, Vu-jović 4.

Naredno kolo donosi gostovanje ekipi Beovuka.

Košarkaška liga Srbije

drama u finišu

Atraktivno za publiku – Gracin Bakumanja

Prva liga Srbije za košarkašice

Derbi začeljaPred košarkašicama Spartaka je deveto kolo Prve lige Srbije, a ono nosi

gostovanje ekipi Bora, u subotu, 24. novembra. Biće to derbi začelja, jer obe ekipe imaju smo od po sedam poraza i jedne pobede u proteklih osam kola.

Prva „B” liga Srbije za vaterpoliste

Treća pobeda Spartaka

Nakon tri kola u Prvoj „B” ligi Srbije, vaterpolisti Spartak Prozivke imaju isto toliko pobeda. Do treće pobede stigli su u Subotici, na baze-nu SRC „Prozivka” su sa 17:12 (4:3, 6:2, 3:4, 4:3) savladali ŽAK iz Kikinde. U meču prepunom golova, ekipa iz Subotice je bila bolja, pre svega zahvaljujući igri u prve dve četvrtine. Taj period bio je dovoljan da se stekne visoka razlika, po-gotovo druga deonica u kojoj su Subotičani čak šest puta pogodili mrežu rivala

Spartak Prozivka: Zeljković, Čabrilo 5, Grabež, Ivković, Pro-lić 2, Kastež 1, Tonković 3, Č. Varkulja 1, Kokai 1, Lončendić 1, Stojanović 2, V. Varkulja 1, Perez, Kantar.

ŽAK: Travar, V. Kirić, Milošević, Trivić 1, Simić, Karanović, Suvarčev 1, Pavić 4, Jakšić 4, Gavranov 1, D. Kirić 1, Erdeljan, Kotarica, Radišić.

Naredno kolo nosi gostovanje ekipi Rasine.

Hokej klub na ledu Spartak na-stavlja sa radom, a dok se čeka obez-beđivanje uslova za zimske sporto-ve u Subotici, takmičenja se odvijaju na turnirima i takmičenja u drugim gradovima.

Selekcija do 10 godina je nastupila na turniru „B” kategorije u Segedinu (Mađarska) i na četiri odigrane uta-kmice ostvarila isto toliko pobeda, uz impresivnu gol razliku (49:6). Kako ističe Uroš Brestovac, jedan od tre-nera u Spartaku, time su potvrdili do-bru pripremu sezone, ali istovremeno, sa obzirom na to da je stiglo očekiva-no zahlađenje, i te kako željno iščekuju postavljanje ledene površine na Stadi-onu malih sportova u Subotici.

Za Spartak su nastupili: Polja-kovic Filip, Benčić Mihajlo, Ku-jundžić Nikola, Milodanović Fi-lip, Brestovac Relja, Popov No-vak, Mandić Antonija, Ponjavić Andrija, Anđelković Luka i Bu-dinčević Petar. Trener: Kolarić Aleksandar.

Počelo je i takmičenje u okviru

Juniorske hokej lige, regonalnog ta-kmičenja, u kojem Spartak nastupa samostalno sa svojim selekcijama do 12 i do 15 godina, u konkurenciji sa HK Siscia (Sisak/Hrvatska), HK Vu-kovi (Sarajevo/BIH) i HK Vojvodina (Novi Sad).

Prvi ovosezonski turnir je odigran u Novom Sadu, a Spartak je sa selekci-jom U13 zabeležio sve tri pobede (Vu-kovi 7:1, Siscia 8:0, Vojvodina 2:0), dok je selekcija U16 ostvarila jednu pobedu i dva poraza (Vukovi 1:4, Sis-cia 1:5 i Vojvodina 3:1).

Naredni turnir u sklopu JHL se igra u Subotici, 15. i 16. decembra.

Za Spartak U13 su nastupili: Ko-nakov Novak, Vučinić Vasili-je, Distl Dominik, Kuntić Da-vid, Kukaras Luka, Janković Ognjen, Penava Ognjen, Gladić Petra, Bem Karlo, Temunović Vanja, Gubičak Leon, Rajković Martin, Ponjavić Iva, Poljaković Lana, Popov Jovana, Lulić Mar-ko i Marton Leon. Treneri: Bresto-vac Uroš i Kolarić Aleksandar.

Za Spartak U16 su nastupili: Su-darević Luka, Vereš Sintia, Pe-nava Veljko, Đorđević Alek-sandar, Distl Džuliano, Katan-čić Erik, Žikić Emilija, Horvacki Igor, Vinčić Smiljana, Rac Sabo Lilla, Karćaš Ana Marija, Feher Balint, Vučić Aleksa, Šandor Da-vid, Feher Čongor, Stantić Da-rio, Ilić Dana, Milodanović Ana, Sekulić Elena, Benčić Anastasi-ja, Stantić Sara i Horvat Adam. Treneri: Brestovac Uroš i Kolarić Aleksandar.

Svoj nastup imali su i veterani, oni su odigrali prijateljsku utakmicu u Dunaujvarošu u Mađarskoj, gde su sa 11:8 savladali Dab Docler. Bila je to dobra probra pred međunarodni tur-nir u Novom Sadu, od 30. novembra do 2. decembra.

Za veterane Spartaka su igra-li: Basarić Igor, Ladocki Čaba, Dujmović Nikola, Skenderović Aleksandar, Šandor Žolt, Dakić Srđan, Desnica Prvoslav, Ižipac Ignjatije, Kerleta Miodrag i Ba-sarić Dejan.

Aktivnosti Hokej kluba na ledu Spartak

Mlađe kategorije u fokusu

Veteranska ekipa Hokej kluba na ledu Spartak

Selekcija Spartaka sa igračima do 15 godina

sport28 Broj 9123. novembar 2018.

NOVE

Iznenađenje u Subotici, pobedio je Spartak, ali onaj iz Ljiga, sasvim zasluženo sa 3:1 (25:23, 25:23, 23:25, 26:24). Subotičani su u dva uvodna seta „lomili” rivala, ali su „žilavi” gosti umeli da budu sigurni u završnici i da povedu sa 2:0. Kada su Golubovi dobili treći set, pa i po-

veli sa 20:11 u četvrtom, peti set je već bio gotovo siguran. No, desilo se teško zamislivo. Spartak iz Su-botice prokocao je ogromnu pred-nost od 20:11, te je u finišu dozvolio ekipi iz Ljiga da zaostatka od 18:24, stigne do preokreta.

Nije bilo tečne igre na početku meča, ali to, tada, nije zabrinjavalo ljubitelje odbojke u Subotici. Igraće Golubovi, taman koliko treba za po-bedu, činilo se. Ipak, nije bilo tako. Kada god bi Subotičani uspeli da naprave razliku, usledio bi povra-tak žilave ekipe iz Ljiga. Ipak, kada je Ilić poentirao za 21:17, izgleda-lo je da će prvi set pripasti favoritu.

Ta se prednost brzo istopila, doma-ći su počeli i da greše, Maksimo-vić beleži as za 23:21, a ubrzo Pe-rić realizuje dug poen, potom bele-ži još jedan za iznenađujućih 25:23 u prvom setu.

Po gotovo istom scenariju odvi-jao se i drugi set. Subotičani su, isti-na, počeli bolje. Vodili su sa 10:5, posle odličnih poena Tumbasa i asa Veselinovića. No, Gajević, Perić i Zarić vraćaju ekipu iz Ljiga u egal Opet se domaći „odlepljuju”, Arsenoski blokira Perića, Ve-selinović dodaje blok, a Golubo-vi vode sa 19:14. Poen Maksimo-vića za 18:20 naterao je trenera domaćih na tajm-aut, ali je uskoro bilo 22:22, posle poena Gajevića i greške Jungića. Ni novi tajm-aut nije pomogao domaćima, a Perić, u napadu, i Gajević u bloku donose gostima veliku prednost od 2:0.

Osokoljeni sa dobrim skorom u prva dva seta, gosti su bolje poče-li treći. Razigrao se i Maksimo-vić u redovima Ljižana, dok se kod Subotičana tražilo ko će, uz Kec-mana i Ilića najaviti preokret. Na obaveznom odmoru gosti su imali dva poena razlike, a dobra odbra-na Medana i napad Ilića dono-se željeni preokret. Peti blok Ilića ispratio je greškom Perić, pa su, kada su domaći poveli sa 17:15, mi-nut odmora zatražili i gosti. Vodi-li su Subotičani i sa 19:15, ali se go-sti, po običaju, vraćaju u finišu, pa

Maksimović u kontri poentira za 20:20. Golubovi prvi dolaze do set lopte, bilo je 24:23, a napad Perića koji je završio u autu, ostavlja Su-botičane u igri.

Konačno su u četvrtom setu Golubovi bili ubedljiviji u napa-du, a što je možda i važnije, odbra-na i blok su funkcionisali. Upravo je blok Kecmana doneo prednost od 7:4, Ilić na isti način poentira za 12:8 a isti igrač zaustavlja Peri-ća za visoku prednost od 14:8. Go-sti ovoga puta nisu imali odgovor, igrali su i značajo nervoznije, pa Subotičani vode i sa 18:10. I kada se činilo da preokreta ne može biti, Masimović beleži as za 23:24, Jungić šalje loptu u aut za porav-nanje, a Perić kompletira seriju od 7:0 za prvu meč loptu. Kecman za-vršava sve smečom u aut.

Spartak (Su): Milović (libero), Arsenoski 1, Jungić 16, Veseli-nović 6, Peić (libero), Seizović 5, Simić 3, Medan, Kecman 11, Dulić, A. Krdžović, B. Krdžo-vić, Tumbas 9, Ilić 16.

Spartak (Lj): Maksimović 17, Jovičić (libero), Sajić 1, Pe-rić 19, Gajević 18, Đorđević, Mirković, Medurić 8, Zarić 6, Popović 2, Lalić 1, Janković (libero).

Sledi meč desetog kola Super lige Srbije, u petak, 23. oktobra, od 19 sati, u Hali sportova u Subotici, gostuje eki-pa Partizana.

Super liga Srbije za odbojkaše

loše izdanje u subotici

Kup u sreduU sredu, 28. novembra, od-

bojkaši Spartaka će igrati revanš susret četvrtfinala Kupa Srbi-je. Golubovi će, od 19 sati, u Hali sportova ugostiti ekipu Jedinstva iz Stare Pazove. Prvi meč dobio je tim Jedinstva sa maksimal-nih 3:0.

U poslednjem meču prvog dela Super lige Srbije od-bojkašice Spartaka poražene su na gostovanju u Beogra-du. Zvezda je bila bolja od Golubica sa 3:0 (25:19, 25:11, 25:15), u meč bez mnogo rezultatske neizvesnosti.

U sva tri seta crveno-bele odbojkašice su bile bo-lji rival, a Spartak, lišen igre povređene b, Golubice nisu mogle da uđu u ritam kojim su obeležile prote-kli period, pre svega iz utakmice protiv Železničara iz Lajkovca.

Crvena zvezda: Taubner, Sekulić 8, Čanak 11 (6

bl, 1 as), Stijepić 18 (2 bl, 3 as), T. Marković (libe-ro), B. Marković 12 (5 bl, 1 as), Jakšić, Vidojević, Milunović 7 (2 bl), Đorđević 6 (3 bl, 2 as), Vuči-čević 2, Delić, Stepanović (libero).

Spartak: Jović 6 (1 as), Robins 2 (1 bl), Trnić 6 (1 bl), Ilić (libero), Batinić 6 (1 bl), Prolić, Mađa-rević, Rajlić 13 (1 bl), Momković, Živanović.

Odbojkašice Spartaka su juče, u četvrtak, 22. novem-bra, gostovale ekipi Uba, u prvom meču drugog dela Su-per lige Srbije.

Super liga Srbije za odbojkašice

Zvezdi laka pobeda

Đorđe Ilić, srednji bloker Spartaka (u napadu)

U toku su pripreme za izbor najboljih sportista Subotice

Dodela – 27. decembraU toku su pripreme za tradicionalni izbor Sportiste godine Su-

botice. Reč je o akciji koju i ove godine zajedno sprovode Grad Subotica, Sportski savez Subotice i naša medijska kuća u kojoj se ova akcija i rodila.

Izbor se vrši u kategorijama seniora, juniora i pionira, odno-sno u kategoriji najboljih sportskih ekipa, a biće podeljena i po-sebna priznanja za istaknute pojedince, kolektive i jubileje.

Iz Sportskog saveza Subotice otišlo je obaveštenje o akciji, uz anketne listiće koje predstavnici klubova popunjavaju i time kandiduju svoje sportiste za vredne nagrade.

Popunjene anketne listiće potrebno je poslati Sportskom sa-vezu Subotice, najkasnije do 10. decembra.

Svečano proglašenje pobednika će biti obavljeno 27. decem-bra, u Velikoj većnici Gradske kuće u Subotici, sa početom od 18 sati.

Super liga Srbije u stonom tenisu

Borba za plej-ofStonoteniseri Spartaka godinama unazad vode borbu za plej-of,

ali im je on izmicao. Čini se da ove sezone neće biti tako. Posle po-beda protiv Partizana i Crvene zvezde, Subotičani su bili bolji od još jednog rivala iz „gornjeg doma”, sa 4:1 savladali su ekipu Stenesa iz Zrenjanina.

Po dve pobede Spartaku doneli su Kristijan Halas i Stefan Ko-stadinović, a odlično je igrao i Bence Bognar, koji se borio u pet setova protiv Levajca.

Pojedinačno: Halas – Lugodnja 3:1 (11:5, 11:6, 11:13, 11:8), Bognar – Levajac 2:3 (7:11, 3:11, 11:9, 11:8, 4:11), Kostadino-vić – Tepić 3:0 (11:8, 11:7, 11:6), Halas – Levajac 3:2 (9:11, 13:11, 11:9, 10:12, 12:10), Kostadinović – Lugonja 3:2 (11:6, 11:7, 9:11, 11:6).

Sledeće kolo nosi veliki izazov, gostovanje ekipi Banata koja u do-sadašnjem delu Super lige ima stopostotan učinak.

Mirko Gavrilović, Sorin Petroj, Bence Bognar, Kristijan Halas i Stefan Kostadinović

Prva liga Srbije za stonotenisere

Dve pobedeIza stonotenisera Spartaka Stoss je dobar period obeležen sa dve značaj-

ne pobede u Prvoj ligi Srbije, u borbi za plasman u sigurnu zonu, bez opa-snosti od ispadanja.

Spartak je u meču šestog kola, posle drame sa 4:3 savladao ekipi TSC-a iz Bačke Topole. Istakao se Ištvan Poljak, zabeležio je dve pobede u singlu, a bio je deo i pobedničkog dubla koji je odlučio meč.

Pojedinačno: Poljak – Glavaški 3:0, Čokić – Egri 0:3, Ta-karič – Melik 2:3, Poljak – Egri 3:0, Takarič – Glavaški 3:0, Čokić – Melik 0:3, Poljak/Takarič – Egri/Fađaš 3:0.

Pre toga Subotičani su u petom kolu gostovali u Kikindi, gde su sa 4:1 savladali Galadsku.

Pojedinačno: Božić – Takarič 0:3, Mršić – Poljak 0:3, Đu-kić – Čokić 3:1, Božić – Poljak 0:3, Čubrilo – Takarič 0:3.

NOVE sport 29Broj 9123. novembar 2018.

Rukometaši Spartak Vojputa su ostvarili plasman u polufina-le Kupa Vojvodine. U četvrtfina-lu ovog takmičenja su na gosto-vanju u Bečeju savladali Jedin-stvo sa 31:28 (18:9), nakon dobre

igre u većem delu susreta.

Nerešeno je bilo tek u uvod-noj fazi meča, a potom je Spar-tak rešio pita-nje pobednika. U samo seda-mnaest minuta igre Putari su napravili seriju od 13:0. Kada su poveli sa 16:3 bilo je jasno ko će se radovati na kraju.

Imao je Spartak i u nastav-ku sigurno prednost, onda je bila dugo dvocifrena. Takva za-liha opustila je prilično igra-če iz Subotice, što domaći ko-riste da do kraja meča, serijom golova izbegnu visok poraz, ali do iznenađenja, naravno, nisu mogli.

Jedinstvo: Petrović 2, Crnjin 3, Dujin 1, Ristić, Maričić 3, Macura 3, Lazić, Fabijan, Spasojev 5, Ristić 6, Antonović 5, Manjoljo-vić, Stojanović.

Spartak: Pjevalica, Pejić Željko 1, Pejić Jovan, Ko-lundžić, Šukić 5, Janković 4, Spremo, Kojadinović 7, Arđelan, Karan 5, Petrović 4, Ristić, Leovac 2, Stefa-nović 3.

Novi Sad je u subotu, 17. no-vembra, bio domaćin finala Gi-mnastičke lige Srbije po katego-rijama. Bila je ovo nova prilika da svoje veštine prikažu takmiča-ri subotičkog Partizana, a bili su, po običaju zapaženi i nagrađeni medaljama.

U prvoj selekciji Bogdan Pa-nić je osvojio 1. mesto na konju sa hvataljkama i preskoku, te 3. me-sto na razboju i vratilu. Tamaš Gombaš je bio prvi na razboju i vratilu, drugi na parteru, a treći na konju sa hvataljkama. Peto mesto u vežbi na krugovima osvojio je Erik Marton.

Medalja je bilo i u drugoj selek-ciji. Balaž Gombaš je bio drugi

na razboju, treći na vra-tilu, a Aleks Čupak prvi na razboju, treći na parte-ru, krugovima i preskoku.

Najviše us-peha bilo je u trećoj selekci-ji. Filip Kulić je osvojio prvo mesto na krugovima i razboju, drugo na parteru, konju sa hva-taljkama i vratilu. Romeo Ju-đak je bio prvi na parteru i pre-skoku, drugi na razboju i treći na krugovima i vratilu. Medalje je

dodao i Mihajlo Strajnić, bio je prvi na vratilu, a treći na parteru, konju sa hvataljkama i razboju.

Sve je to donelo skor od 28 osvojenih medalja, 10 zlatnih, 6 srebrnih i 12 bronzanih.

Gimnastičarke Sokolskog društva Spartak bile su domi-nantne na finalnom takmiče-nju Pionirske gimnastičke lige u Novom Sadu, a to potvrđuju i brojne osvojene medalje, kako u ekipnom, tako i pojedinačnom poretku.

U konkurenciji takmičarki do 11 godina Spartak je bio najbolja ekipa, u sastavu Martina Po-pov, Milka Gračan i Dunja Babičković. Pojedinačno Du-nja Babičković osvaja zlato u višeboju, a Milka Gračan sre-bro. Finale po spravama donosi

Dunji zlato u četiri discipline, a Milki bron-ze na razboju i gredi.

Spartak je imao i najbolju ekipu u konku-renciji takmi-čaki do 12 godi-na, a Suboticu su predstavljale Staša Rakić, Nađa Ristić i Nina Šabić. U pojedinačnom delu Nina Šabić osvaja prvo mesto u višeboju, dok je druga bila Nađa Ristić. Nina

je u finalu po spravama osvojila dve zlatne, i po jednu srebrnu i bronzanu medalju, Nađa dve srebrne medalje, dok je Staša bila četvrta na preskoku.

Četvrtfinale Kupa Vojvodine za rukometaše

sigurni u bečeju

Liga Srbije u gimnastici

Zapaženi rezultati

Finale Pionirske gimnastičke lige Srbije

Dominacija Spartaka

Bitna utakmica

Ilija Petrović, prvotimac Subotičana, pohvalio je svo-je saigrače, pogotovo mladog Uroša Kojadinovića koji je sa sedam golova bio najefikasniji akter meča, te dodao:

- Bila je ovo veoma bitna utakmica za nas, da se dobro uigramo pred naredne izazo-ve u Super ligi Srbije, a prvi je u nedelju, protiv Mokre Gore.

Najefikasniji – Uroš Kojadinović (u napadu)

Super liga Srbije za rukometaše

Utakmica u nedeljuRukometaši Spartak Vojputa nastavljaju takmičenje u Super ligi Sr-

bije u nedelju, 25. novembra. Na redu je duel protiv Mokre Gore iz Zu-binog Potoka, a utakmica počinje u 18 sati.

Super liga Srbije za rukometaše

Bez iznenađenja u Šapcu

Rukometaši Spartak Vojputa nisu uspeli da naprave iznenađenje u Šap-cu, te da nanesu prvi poraz ekipi Metaloplastike u tekućoj sezoni. Domaći su kontrolisali igru tokom cele utakmice, pa i ne čudi što su zabeležili sigurnu pobedu od 32:24 (17:11).

Nije bilo dileme u ovoj utakmici u kojoj je ekipa Metaloplastike kontrolisala igru i rezultat. Prednost domaćih bila je primetna već na samom startu, a kraj poluvremena Šapčani su dočekali sa šest golo-va viška.

I u drugom delu meča Metaloplastika je bila bolja, a pobeda na kraju je svakako apsolutno zaslužena.

Metaloplastika: Budović, Vorkapić 5, Pisarić 5, A. Babić, Došen 1, Bomaštar, Radojević2, Jandrić, Đukić 2, Matičić 6, Todorović 1, Rašić 4, Petrović 1, Milić 4, Trkulja, D. Ba-bić 1.

Spartak: Pjevalica, Rosić, Peić Tukuljac, Kolundžić, Šukić 2, Janković 5, Spremo, Kojadinović 5, Arđelan, Karan 1, Pe-trović 3, Ristić, Leovac 3, Stefanović 1, Abadžić.

Super liga Srbije u kuglanju

Poraz na gostovanjuU meču devetog kola Super lige Srbije kuglaši Spartaka 024 poraženi su od

Metalca. Domaća ekipa je zabeležila ubedljivu pobedu od 7:1 (3.488:3.289).Pojedinačno: Čaluković – Živković 1:0 (570:544, 3:1), Trošić –

Joković 1:0 (590:550, 4:0), Solujić – Vukelić 0:1 (532:557, 1:3), Paunović – Keri 1:0 (569:534, 4:0), Vučković/Laković – Blago-jević 1:0 (294/307:547, 4:0), Trifunović – P. Skenderović 1:0 (626:557, 4:0).

Još jedan sjajan nastup gimnastičarki Spartaka

Gimnastičari Partizana na takmičenju u Novom Sadu

NOVEsport30 Broj 9123. novembar 2018.

Jadran – Proleter (Nj) 0:0

Jadran: L.Milanović, Stoja-nović, Stanišić, Ni. Mudrinski, D.Malecki, (Čeke), Borilović, S. Martinović, Radulović, G. Olah, M. Čurkoli, S. Malecki, (Matković).

Proleter: S. Matković, Đeka-nović, Bakić, Čolić, Deak, Stoji-lović, Dav. Curnović, (Kiš), Tutić, Malić, (Lukić), B. Matković, De-monjić, (Petković).

Senta – Sloga 2:1Senta: Tomašev, Zeković, Al

Sadi, Hrustanović, Bajtai, Đuza (1), (Drapšin), Dražić (1), (Ma-tić), Đeri, Olajoš, (Piri), Dimić, Mitrović.

Sloga: Stijović, Martinović, Zi-vlak, Banov, Bauk, Bulatović, Ma. Mijić, Terzin, Savić (1), Budoval-čev, Živanović.

Sutjeska – Vojvodina 1:1

Sutjeska: Gašović, Nikolić, Z. Bajić, Drinčić, Kostić, Delić, Stale-tović, Andrić, Pljuco, Peković, Go-lubović (1), (Glumac).

Vojvodina: Milovanov, Beča-nović, Vejin, (M. Mihajlović) (1), Bubanja, Bilbija, Jušković, Ikra-šev, Janković, Sekulić, (V. Mi-hajlović), N. Kudrić, Marjanov, (Pelengić).

Napredak – Panonija IM Topola

0:0Napredak: Žarkovački, Ćuk,

Ilić, Mrđan, Šućov, (Laušev), Go-lub, Savkov, Jovanović, Ćirić, (Dražić), Sr. Radojković, (Obre-nić), Neda.

Panonija IMT: Kaluđerović, Vislavski, Paprić, Kandić, Savić, Tokodi, Stojanović, Gvozdenović, (Vlahović), Vida, Marić, Đurić.

Iskra – Njegoš 2:1Iskra: Kalinić, Ivan, Pješevac,

Đaković, Rodić, Stalević, (Jurčuk) (1), Malacko, Gubaš, Serdar, (Šan-ta), Drljača, Gagović (1)

Njegoš: Vujičin, Savanović, (Vicković), Savović, Perović, Pe-jović, Kustudić, Nikić, P. Kosović, Maravić, N.Kosović (1), Vujošević.

Radnički 1905 – Đurđin 4:1

Radnički 1905: S. Ivanišević, Lebović, Mitić, Mi. Marinković, (Maravić), Janjić (1), Lazić, Keke-zović, Kovač (1), (Vuković), D. Ba-bić (1), (Ml. Marinković), S. Babić, Korponaić (1).

Đurđin: Jokić, Horvatski, Pe-jić T, (I. Bilbija), Majlat, Šomo-đi, Polovina, Matković (1), Jeknić, (Savanović), Mihailović, N. Stan-tić, (Vidaković), A. Bilbija.

Proleter (RS) – Vinogradar 3:2

Proleter: Mirković, Velič-ković, Gajin, Eri, Sivčević, Gad-žić, Nešković, Grujić (1), (Dabić), Osmajić (2), (A.Jovanović), Maći-ženski, Savić.

Vinogradar: Žužo, Kujundžić, Paunović, Ž. Haško, Ušumović, Kaurin, Č. Nagel, Stojanović, Da-vidović (2), Abadžić, Ćuk.

Obilić – Preporod 4:0

Obilić: Zarić, S. Vuko-vić, (Lagundžin), Lazić, Kašić, Ostrogonac, Radulović (1), Živ-kov, (Stipančević) (1), Sarapa, Popov, (Romić) (1), Keča, Da-bevski (1).

Preporod: Dakić, Petriče-vić, Terzija, Bačić, O. Ždrnja, Todorović, (Ivić), Srednik, Gra-bež, (Biro), Medić, M. Ždrnja, Jarić.

Područna fudbalska liga Subotice 14. kolo

Fudbaleri Spartak Ždrečeve krvi iskoristili su pauzu u Super ligi Srbije, pa su, proteklog vikenda, odigrali pri-jateljski meč u Novom Sadu. Odmeri-li su snage sa Vojvodinom, a utakmi-ca je završena bez pobednika, uz remi od 1:1 (0:1).

Domaći su poveli već posle pr-vog napada. Odbrana Subotičana nije najbolje reagovala, lopta se odbija do Bjedova kome je preostalo samo da je plasira u mrežu, iza leđa golmana Lučića. I gol Spartaka postignut je u

početnoj fazi, ovoga puta drugog po-luvremena, ponovo nakon nespret-ne reakcije odbrane, ovoga puta Voj-vodine. Pogrešio je golman Rockov, nije dobro procenio loptu posle uba-civanja Vukčevića, ona se odbila od stative, pa od golmana Lala, te završi-la u golu.

Vojvodina: Rockov – Stojko-vić (od 46. Đorđević), Grao-vac (od 46. Saničanin), Ve-selinović, Lazarević – Zlomi-slić (od 46. Huhumis), Ahčin

– Đuričin, Milojević, Vinsent (od 46. Antić) – Bjedov.

Spartak: I. Lučić (od 46. Ostojić) – Dunđerski (od 46. Obradović), Jović (od 46. Vukčević), Tekijaški (od 84. Radovanović), Rakić (od 46. Ćalasan) – Čou (od 46. Ker-kez), Vukićević (od 46. Mi-lošević), Marčić (od 68. Ši-mura), Đenić (od 84. Milić) – Injang (od 46. Čečarić), M. Lučić (od 46. Glavčić).

Iza takmičara Karate kluba Spar-tak Enpi je uspešan vikend, krunisan sa je sa osvajanjem čak 38 medalja, od toga 18 zlatnih, 7 srebr-nih i 13 bronzanih. To je sjajan uspeh u konkurenciji od 480 takmičara iz 20 lubova. Plasman na Kup Srbije ostvarilo je po osam najbolje plasiranih takmiča-ra i četiri najbolje ekipe.

Zlatne medalje su osvojili, kate: Osvald Bendžamin, Uzelac Ni-kola, Pokornić Ognjen, Bognić Elvira, kata tim petlića (Osvald Bendžamin, Ćuruvija Ste-van, Fedor Nađ), borbe: Maro-dić Uroš, Kolar Nenad, Buljov-čić Dario, Grbić Vladan, Ćojder Teodora, Kopilović Ema, Bara-šević Ines, Popović Milena, Gr-bić Sanja (ktg – 65), Grbić Sa-nja (apsolutna), tim pionira (Ma-rodić Uroš, Pokornić Sergej, Kolar Nenad), tim pionirki (Ćoj-der Teodora, Stojanović Nađa,

Kopilović Ema), tim kadetkinja (Barašević Ines, Popović Mile-na, Horvat Višnja).

Srebrna odličja su zaslužili, borbe – Pokornić Sergej, Kuktin Mar-jan, Pokornić Ognjen, Stoja-nović Nađa, Popović Lidija, tim muških nada (Dozet Dejan, Kuk-tin Marjan, Major Kevin), tim se-niora (Grbić Vladan, Stepanović Dejan).

Treće mesto su zauzeli kate: Ker-leta Pavle, Nađ Fedor, Maro-dić Uroš, Stojanović Nađa, Va-sić Milica,Stepanović Jovana,

kata tim pionira (Marodić Uroš, Pokornić Sergej, Kolar Nenad), kata tim muških nada (Buljovčć Da-rio, Pokornić Ognjen, Uzelac Ni-kola), kata tim ženskih nada (Čajkaš Maja, Stojanović Petra, Stojano-vić Nađa), borbe: Horvat Vladan, Grbić Vladan, tim kadeta (Cvetića-nin Stevan, Horvat Vladan), tim ženskih nada (Čajkaš Maja, Stoja-nović Petra, Popović Lidija).

Predstojećeg vikenda sledi Kup Srbije u kategorijama petlića, pole-taraca i pionira, a domaćin će biti Beograd.

Fudbaleri Spartak Ždrepčeve krvi iskoristili pauzu

remi u novom sadu

Kup Vojvodine u karateu

Medalje iz Apatina

Srpska fudbalska liga, grupa „Vojvodina”

Bačka ostala bez bodova

U meču šesnaestog kola Srpske lige, grupa „Vojvodina”, fudbaleri Bačke 1901 poraženi su sa 0:2 od Železničara u Pančevu.

Domaći su bili bolji, a do prednosti su stigli već u 26. minutu, kada je pogodio Kovačević. Bačka je pokušavala da dođe do poravnanja, a jednu od dobrih prilika imao je Simić. Ipak, golova u mrežu Panče-vaca nije bilo, ali je u 59. minutu Tripković otklonio dileme.

Železničar: Katanić, Đorđević, Spaskovski (Runja-jić), Aničić, TripkovićA. Pavlović, Sarajlin (Đ. Pavlo-vić), Lukić, Kovačević, Jankulov, Radisavljević (Stanojković).

Bačka 1901: Gabrić, Kiš, Masalušić, KotarašSimić, Šormaz, Tumbas, Matijević, Krmar, Manojlović, Medić.

Završno kolo prvog dela takmičenja u Srpskoj ligi donosi duel u Subotici, protiv Radničkog iz Zrenjanina.

Zajednička fotografija takmičara Spartak Enpija

Veliki međuna-rodni turnir u bori-lačkim sportovima održan je u nedelju u gradu Mezeturu u Mađarskoj, a bila je to prilika da se pred-stave i takmičari Kik boks kluba Spar-tak iz Subotice. Svoj nastup u full sanda borbama okončali su sa sedam meda-lja, pet zlatnih i dve srebrne.

Istakli su se Ta-nja Buljovčić, Ni-kol Munćan, Ma-rio Ćopić, Milan Agbaba, Sergej Vračar, Goran Sedlak i Predrag Buljovčić.

Nagrađeni takmičari Kik boks kluba Spartak

Međunarodni borilački turnir u Mađarskoj

Sedam priznanja za Spartak

NOVE sport 31Broj 9123. novembar 2018.

Sportske strane priprema i uređuje Nikola Stantić

Susretima tre-ćeg turnira na-stavljeno je ta-kmičenje u okvi-ru Prve lige Srbi-je u rvanju grčko-rimskim stilom, a jedan od turni-ra trećeg kola odr-žan je i u Subotici. Spartak, aktuelni šampion države, pokazao je da je i ove godine jedan od glavnih favori-ta za titulu. Subo-tičani su zabeležili dve ubedljive po-bede, te se i dalje nalaze na pravom putu da titulu odbrane.

Turnir u Subotici počeo je po-bedom Spartaka koji je bio bo-lji od Radničkog iz Beograda, a bio je to, naravno, meč bez mno-go dilema. Mnogo više neizveno-sti bilo je u duelu između Sente i Radničkog iz Kragujevca. Kra-gujevčani su poveli sa 3:1, ali je Senta u težim kategorijama bila bolja, pa stiže i do preokreta i pobede od 5:3. Usledila je bor-ba imenjaka iz Sombora i Kragu-jevca, a završena je bez pobedni-ka. Još jedan duel imenjaka Rad-ničkog viđen je odmah potom, a

bilo je manje dileme. Beograđani su poveli sa 4:0, a do kraja meča su uspeli da stignu do još jedne pojedinačne pobede, što je bilo i dovoljno za nove bodove.

Spartak je i na drugom po-javljivanju na strunjači u Subo-tici bio ubedljiv, a snagu šampi-ona osetili su Kragujevčani koji su bili bez šanse. Domaći su sve mečeve dobili lako, ili već u pr-voj rundi, ili je došlo do predaje rivala. Završni meč doneo je po-novo dosta neizvesnosti i veću borbu. Radnički iz Beograda

poveo je sa 4:1, Senćani su po-kušali da ostva-re bolji učinak, ali snage za novi preokret nisu imali.

Nakon nove dve pobede Spartak je si-gurno obez-bedio mesto u plej-ofu, a za-vršno kolo će doneti odlu-ku o poretku pred borbu za titulu.

– Spremni smo da se i ove godine borimo za titulu, ali su sigurno spremne i ostale ekipe. Rivali su se pojačali, skoro svi imaju strance, dok se mi osla-njamo na domaće takmičare. U plej-ofu smo, ali bismo vole-li i da budemo prvi pred plej-of, jer bi nam to donelo moguć-nost da biramo da budemo do-maćini plej-ofa, 1. decembra, u Subotici. Slede mečevi pro-tiv najvećih rivala, Proletera, Partizana i Novog Sada – ista-kao je Janko Ivetić, prvotimac Subotičana.

Prva liga Srbije u rvanju

spartak bez greške

RezultatiSpartak – Radnički (Be-

ograd) 6:2, Senta – Radnič-ki (Kragujevac) 5:3, Radnič-ki (Sombor) – Radnički (Kra-gujevac) 4:4, Radnički (Som-bor) – Radnički (Beograd) 3:5, Spartak – Radnički (Kraguje-vac) 7:1, Senta – Radnički (Be-ograd) 3:5

Spartak – Radnički 6:2Pojedinačno, 60 kg: Gazdag

– Džežov 1:0, 67 kg: T. Nađ – Ilić 1:0, 72 kg: Štefanek – Đu-kanović 1:0, 77 kg: Maksimo-vić – Gotovac 1:0, 82 kg: Zer-ge – Kovačević 0:1, 87 kg: Tot – Marković 0:1, 97 kg: Ivetić 1:0 (bez borbe), 130 kg: Franjković – Kerajić 1:0.

Spartak – Radnički (Kg) 7:1

Pojedinačno, 60 kg: Gaz-dag – Vukadinović 1:0, 67 kg: T. Nađ – Taricić 1:0, 72 kg: S. Nađ – Ibraimović 1:0, 77 kg: Čikoš – Velimirović 1:0, 82 kg: Maksimović – Lazarević 1:0, 87 kg: Tot – Đermanović 0:1, 97 kg: Ivetić – Baltić 1:0, 130 kg: Franjković – Živanović 1:0.

Duel Maksimovića iz Spartaka i Lazarevića iz Radničkog (KG)

Na redu je treći okršaj rvača

Finiš u SentiSusreti drugog turnira Prvenstva Srbije u rvanju, odloženog zbog na-

stupa reprezentativaca Srbije na Svetskom prvenstvu, biće održani u su-botu i nedelju. U grupi u kojoj je Spartak, borbe su zakazane za subotu 24. novembar, u Senti.

Merenje je u 10 sati, a borbe na strunjačama počinju u 12 sati. Sastaju se Spartak – Proleter, Radnički (So) – Partizan, Senta – Novi Sad, Spar-tak – Partizan, Radnički (So) – Novi Sad, Senta – Proleter, Spartak – Novi Sad, Radnički (So) – Proleter, Senta – Radnički (BG).

Spartak je kroz bodove osvojene na prvom i trećem turniru već obez-bedio mesto u plej-ofu, a završno kolo će doneti odluku o pobedniku li-gaškog dela takmičenja, odnosno o pravu domaćinstva u plej-ofu.

Petra Čajkaš je još jedna uspešna plivačica

Sport za svePetra Čajkaš, učenica osmog razreda Osnovne škole „Ivan Goran

Kovačić”, još je jedna uspešna plivačica koja svoje medalje „bere” na ta-kmičenjima u bazenima, ali je izuzetno uspešna bila i tokom sezone ma-ratonskih trka na otvorenim vodama.

Ova članica PK Spartak Prozivka i učenica trenera Miroslava Udic-kog vrlo dobro pamti svoje plivačke početke.

– Na plivanje sam krenula sa šest godina, prvenstveno iz razloga da naučim da plivam. Kada sam završila školu plivanja, nastavila sam sa treninzima. Pamtim svoju prvu medalju koju sam dobila u prvom ra-zredu na jednom takmičenju u Somboru – to je bilo jedno srebro na 50 m delfin. Svidela mi se atmosfera takmičenja. Tako je sve počelo. Danas sam prvenstveno plivač na kraćim stazama: 50, 100 i 200 m. Na takmičenjima najčešće plivam leđni, prsni ili mešoviti stil. Osvojila sam puno medalja, više ih ne brojim, i smatram da to nije ni najvažni-je. Ono što mi je važno je da težim da budem malo brža i bolja, nego što sam prethodni put bila, ili ma-kar da dam mogući mak-simum od sebe u datom trenutku – ističe Petra.

Maratonske trke su postale hobi, i to veoma uspešan.

– Prvi maraton sam isplivala sa 12 godina u Kanjiži na Tisi. Svidela mi se ta sloboda u vodi, da nema zida na svakih 50 metara, a i priroda, pa i miris prirodne vode umesto hlora, kao i za-datak da se snalazim i rasporedim snagu kako znam i umem na 3 km. Naredne godine sam već učestvovala na pet ma-ratona, a ove godine sam učestvovala na SRB Ope-nWater Cup-u, takmi-čenju na otvorenim vo-dama, sa isplivanih deset trka. U sveukupnom plasmanu zauzela sam drugo mesto u mojoj starosnoj kategoriji. Ove godine sam prvi put isplivala maraton dužine 10 km u Šapcu na Savi, što je za sada moja najduža distanca, i isplivala sam je za 1 sat i 53 minuta. Koliko je u ba-zenskom plivanju sve konstantno, dužina staze, temperatura vode, to-liko je u plivanju na otvorenim vodama sve promenjivo: voda toplija ili hladnija od idealnog, vetar, struja, jako sunce ili kiša, tokom plivanja u reci ne zna se ni koliko još ima do cilja, jer se isti ne vidi, ne znam da li sam već isplivala više, ili pak manje od polovine...

Kako kaže, podršku dobija od porodice, ali i u školi.– Što se podrške od strane škole tiče, rado se sećam mog učitelja Iš-

tvana Šoša, koji je govorio da se u životu uvek posvetim onom što vo-lim. Često je moje medalje sa takmičenja znao da stavi ispod lista u svo-ju svesku, pa olovkom prešatira, praveći sebi jednu kopiju.

Naša sagovornica koristi svaku priliku da pozove svoje sugrađane na plivanje, bez obzira na godište.

– Nikada nije kasno i nije nemoguće naučiti ili usavršiti tehnike pli-vanja. Ko voli da boravi u prirodi i ne plaši se plivanja na otvorenim vodama, svakako je lepo iskustvo isprobati plivanje u rekama i jezeri-ma tokom leta, a bazeni su otvoreni tokom čitave godine. Jer, čovek se mnogo dobro oseća posle plivanja, kao preporođen.

Petra Čajkaš

Kup Kragujevca u plivanju

Četiri zlata Subotičana

Plivački klub Radnički 1909 bio je domaćin Kupa Kra-gujevca u plivanju, a bilo je to sedmo okupljanje u okvi-ru ovog tradicionalnog nadmetanja. U konkurenciji 680 takmičara iz čak 39 klubova iz Srbije i inostranstva, Pli-vački klub Spartak-Prozivka se predstavio sa 20 plivača mlađih uzrasnih kategorija, a oni su osvojili ukupno 12 medalja, od kojih 4 zlatnih, 3 srebrne i 5 bronzanih.

Ujvari Leon je u kategoriji 2008. godište - dečaci, osvojio zlato u disciplini 200 metara slobodno i srebro u disciplini 50 metara slobodnim stilom dok je u disciplini 50 metara delfin osvojio bronzu.

Tot Silvija je u kategoriji 2008. godište – devojči-ce, osvojila dve zlatne medalje u disciplinama 50 meta-ra leđno i 50 metara prsno a na 50 metara slobodno je osvojila srebrnu medalju. Ždrnja Teodora je u istoj ka-tegoriji osvojila zlatnu medalju i to u disciplini 50 meta-ra delfin dok je u disciplini 50 metara prsno na cilj stigla treća. Kovač Striko Aleksandra je u kategoriji 2010. godište i mlađe devojčice osvojila srebro u disciplini 50 metara delfin a u disciplinama 50 metara slobodno i 50 metara prsno je na cilj stigla treća, čime se okitila i bron-zanim medaljama. Štafeta 4 x 50 metara slobodno u ka-tegoriji dečaka na cilj je stigla treća i to u sastavu: Miler Filip, Burić Žarko, Gabrić Ognjen i Ujvari Leon.

Prvenstvo Srbije u sportskom penjanju

Odlični rezultatiOdlične rezultate su proteklog vikenda zabeležili ta-

kmičari Planinarskog kluba Spartak. Nastupili su na ta-kmičenu sedmog kola Prvenstva Srbije u Novom Sadu, u disciplinama težinsko i brzinsko penjanje.

Aron Tot, Nora Bognar, Maksim Purlija i Da-vid Dekanj su u težinskoj disciplini osvojili prvo mesto, Milan Petrić, Žaklina Besedeš su u ovoj disciplini osvojili 2. mesto, dok su Stela Latoš, Damjan Rapić i Maja Fabri osvojili 3. mesto.

U brzinskoj disciplini Maksim Purlija, Nora Bo-gnar, David Dekanj, Stela Latoš osvojili su 1. me-sto, Žaklina Besedeš je osvojila 2. mesto, Sara Pirnat i Maja Fabri, Damjan Rapić i Aron Tot osvojili su 3. mesto.

Nora Bognar je i u seniorskoj konkurenciji osvojila u obe discipline prvo mesto.

NOVEgrad32 Broj 9123. novembar 2018.

Povodom 70 godina rada OKUD „Mladost“ u Dečjem pozorištu održan je kon-cert posvećen baletskoj sek-ciji društva, koja nažalost, više ne postoji. Inicijatorka susreta bivših članica je di-rektorka OKUD-a Svetlana Caušević, a programe koje društvo organizuje u toku godine povodom velikog jubileja, „70 godina igre“ i „70 godina muzike“ podr-žao je grad Subotica.

U okviru programa igre ima-li smo veliki folklorni koncert, i održaćemo još tri, a sada je or-ganizovan i retrospektivni ba-letski koncert. Nažalost, više ne-mamo uslova za baletsku sekci-ju, ali smo podsetili da „Mladost“ nije samo folkor. Veoma sam za-dovoljna kvoncertom koji su or-ganizovale bivše članice – kaže Svetlana Caušević.

Zadatak da podsete na rad ba-letske sekcije poveren je Valentini Vujković Lamić, rukovodiocu Ple-snog studija “Larisa”, i Mirjani Per-čić, rukovodiocu “Creative studija”. Nekadašnje balerine “Mladosti” su sa svojim članovima osmislile pro-gram, a pridružile su im se i druge bivše članice sekcije na čelu sa Ga-brielom Sanka Bašić. Obnovljeno

je 12 koreografija i od arhivskog materijala i starih video zapisa na-pravljeni su kratki filmovi koji su podsetili na sve što se u sekciji do-gađalo. Na koreografijama su osim Valentine Vujković Lamić, Mirjane Perčić i Gabriele Sanka Bašić radile Inja Vuković i Jana Vučić.

Počasni gost bila je prva nas-tavnica baleta Elisabeth Danai-lov, koja je živi i još uvek radi u Švajcarskoj.

- Ljubav, druženje i lepota ba-letskog pokreta koji nas je spa-jao ne može da se zaboravi. To je ono što mi je bilo inspiracija svih ovih godina da se ostvarim kao

umetnik i kao pedagog. Trudim se da za 30 godina rada to pre-nesem novim generacijama jer to je najveće bogatstvo. Videlo se to i na koncertu kada smo se posle puno godina ponovo sre-li sa bivšim balerinama. U očima im je bila ista ona strast, emocije i ljubav koju smo imale dok smo svojevremeno zajedno stvara-le koreografije i predstave - kaže Valentina Vujković Lamić.

Prema rečima Mirjane Perčić “na koncertu su igrale neke nove devojčice, a devojčice iz baletske sale “Mladosti” su odrasle i pos-tale odgovorne i vredne žene,

odrasle, a ipak deca u srcu”. - Velika je šteta što mnogo

toga nije zabeleženo, a mnogo zabeleženih stvari nije prikazano na koncertu. Ipak smo se trudi-le da ništa ne zaboravimo. Velika nam je bila čast što nam je pove-ren ovako lep zadatak, da se za-jedno podsetimo kako smo div-no detinjstvo i mladost imali. Svi koji smo kročili u baletsku salu “Mladost”, pronašli smo svo-ja krila i vinuli se u život znajući da uvek imamo čemu da se vra-timo, a to su divne uspomene – poručila je Mirjana Perčić.

Koreografkinje su podsetile

da se početak baleta u Suboti-ci vezuje se za Mrkšić Karito-na, koji je bio član bečke Ope-re. On je 1961. otvorio prvu ba-letsku školu u Subotici, a godi-nu dana kasnije prelazi u prosto-rije OKUD-a. Radi do 1965. godi-ne, a 1973. godine se u OKUD-u osniva baletska sekciju. Sekciju je prvo vodila Elisabeth Danailov i povezala je sa Baletskom školom u Novom Sadu, tako da su pola-znice polagale ispite u Baletskoj školi. Njenim odlaskom sekci-ju preuzima Otilija Skenderović. Tada se sekcija okreće moder-nom baletu. Sekciji se pridružuje Rosa Seder, rodom iz Čilea. Radi se i džez balet i savremena igra. Bilo je mnogo honorarnih kore-ografa i asistenata. To su Emilija Kakarigji, Mirjana Perčić, Mirja-na Paunković, Diana Matijaca Pa-pdi, Gabriela Sanka Bašić, Silvi-ja Ristić, Ivana Meandžija, Isido-ra Bašić, Ivana Marjanović i Olga Pugačova. Radile su se mnoge ba-letske predstave, među kojima su najznačajnije: “Galeb Džonatan Livingston” i “Snežna kraljica”, za koju je baletska sekcija dobi-la posebno priznanje “Dr Ferenc Bodrogvari” 1999. godine. Veli-ku podršku balerinama dala je tadašnja direktorica Simke Olajoš Nađ. V. K. B.

„Mladost“ obeležava 70 godina rada

emotivna retrospektiva baletske sekcije

Valentina Vujković Lamić i Mirjana Perčić, članice Larise i Creative studija