NO

VA M

ISA

O

NOVA MISAO asopis za savremenu kulturu Vojvodine

Osniva: Sekretarijat za kulturu i javno informisanje Vlade VojvodineZa osnivaa: Milorad uri, pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanjeIzdava: IU MISAO; Novi Sad, ulica Paieva 6izlazi dvomeseno (est puta godinje)AVGUST/SEPTEMBAR 2011.

tira: 500 primerakatelefon redakcije: ++ 381 (0) 21 424 972imejl: misaonovisad@gmail.comveb adresa: www.novamisao.orgglavni urednik: Mirko Sebi / direktor: Mirko Sebi

redakcija:

Teodora Zrni (zamenik glavnog urednika)Gordana Dragani Nonin (pomonik glavnog urednika)Biljana Mickov (urednik kulturne politike i menadmenta u kulturi)Tijana Deli (teatar)Tatjana Pejovi (drutvo)Stevan Konstantinovi (kulture etnikih zajednica)Branko Stojanovi (urednik fotografije)Tanja Duki (grafiki urednik, veb-sajt)Vladimir Vati (tehniki urednik)

ISSN broj: 1821-2107

CIP ,

008(497.113)

NOVA misao: asopis za savremenu kulturu Vojvodine / glavni urednik Mirko Sebi. 2009, br. 1 (jul) . Novi Sad: IU Misao, 2009. Ilustr. ; 30 cm

DvomesenoISSN 1821-2107

COBISS.SR-ID 241067527

03 Po(t)pis Istina i tiina Mirko Sebi

04 Svetionik: Katrin mid/eljko Jankovi

06 Hronotopije

10 Intimni dnevnik opere Mileva Milan Markovi

16 Novi Sad Pehar ispunjen muzikom Adrian Kranjevi

18 Cantat Zaz Jovana Stojanovi

20 Godine zanosa na splavu spasa Jovana Beba Stepanovi

23 Nova predstava Joefa Naa: Azami Nataa Gvozdenovi

24 Zoran Janjetov: Svi ti divni blagi ljudi, strip crtai Mirko Sebi, Veljko Damjanovi

34 Grafiti umetnost ulice Jelena Mihajlov

38 Milo Manevski: Istinita umetnost je iznad svega Biljana Mickov

42 Kako nam muzika izgleda mr Silard Antal

44 Virtuelni umetnik Zdravko Rajevi

50 Identitet, komunikacija, arhitektura Ljubica Milovi

51 NOVI SAD In NEW YORK

52 or Bataj: Metafizika zla i erotizam utanja Vanja Radakovi

56 Idejom i ivotom Nemanja Rotar

58 Teologija trita i iluzija knjige Vladimir Gvozden

62 Tranzicioni Tiberije Franja Petrinovi

68 De Simone i Putevi korala Anastazija Cepf

72 Jovan Petrovi: Poezija (muzika) naputenog pozorita Jovan Gvero

74 Dve knjige. Podunavski splin, a i ire Teofil Pani

76 Mudra luda usmeni pripoveda Branislav ivanovi

77 Skrivena stvarnost i lina istorija Ana Jovanov

78 Zbornici kao uvod poslednjoj pesmi Sonja Jankov

79 Sarajevski nokturno Sara Kresojevi

Sadraj

Po(t)pisIstina i tiina

Pie: Mirko Sebi

a ste pi sac, ona ko istin ski pri znat, uva en, obo ga en me-u na rod nim is ku stvom, oba sjan mut nim sve tlom knji ev nih ve e ri, da kle, pi sac stva ran, kao, re ci mo, de mo krat ski po re dak: da li bi ste go vo ri li isti nu i sa mo isti nu?

A za to pi ta?

Jed na od naj ra zor ni jih knji ev nih po ja va XX ve ka, pi sac bez rav no te e, pi sac ko ji ne gi ra rav no te u ne gi ra ju i ze mlji nu te-u, Vi li jam Sju ard Ba ro uz II, Bi li Li, jed no stav no Ba ro uz, iz go vo-ri e: go vo ri ti zna i la ga ti. Pa ra doks i isti na. Ko la e Kri a nin ili Kri a ni. Je zik je pro kle ta iz daj ni ka spra va, tro jan ski konj kon-stru i sna da slu i ne pri ja te lju. Mr tvo sr ce na me sar skom pa pi ru. Naj ve a za blu da ov da njeg pi sca je to to pi u i mi sli da to pi-e on. Pi u nje ga. Na pi sa lo ga je ve ta man kad je mi slio da se iz ra zio. Ne po gre i vo i ne mi nov no, bez opo zi va.

Za ko ga me ti sma tra? Pa valj da znam ta pi em i ko me pi-em. Po tre ba da se ne osta ne ano ni man ra a po tre bu da se gla sno iz go vo ri ime. Ime to sam ja. Ja, pa to mo ra bi ti Isti na.

Ba ro uz, ne du go pre ne go to e umre ti, u dnev ni kom za pi su od 2. av gu sta 1997. pi e: Mi pro iz vo di mo isti nu. Ne pro iz vo di je ni ko dru gi. To to nam in sti tu ci je pod me u kao isti nu, ni je ni ta dru go do or di nar na la one mo ra ju da bu du li ce mer no sa mo u ve re ne jer i tav nji hov op sta nak vi si o tan kom kon cu is kon tru i sa nog Ja.

Evan e o ska sen ten ca Na po et ku be ja e re, ka ko ka e Ba ro uz u ese ju THE ELEC TRO NIC RE VO LU TION, ne zna i ni ta dru go do: na po et ku pi sa nog sve ta. Re je sa mo je dan od mo gu no sti

ko ja pri pa da vr lo krat kom isto rij skom pe ri o du. Go vor ni je zik blo ki ra mno ge dru ge mo gu no sti. Ne mi sli se re i ma, ne po-sto ji se kroz je zik.

U Kar ti ko ja je eks plo di ra la, ro ma nu iz tzv. sred nje tri lo gi je, Ba ro-uz nas ui da tre ba da za u sta vi mo to po lu gla sno go vor ka nje, ne ku vr stu skup tin skog za se da nja u na oj gla vi ko ja br blja bes kraj no du go da bi stvo ri la pri vid smi sla. Ui nas da ja stvo ras krin ka mo kao pu ku in ter i o ri zo va nu in stu ti cu i nal nost ko ja je re zul tat ma i ne za pro iz vo e nje smi sla.

Za to vi e ne zna mo da u ti mo?

Pr vi ko rak da po ne da u ti je da shva ti da je go vor, glas, ne to to ni je tvo je, ne to to je po zajm lje no, im plant, pro te-za. Pro iz vod bes kraj ne ko lo ni za ci je ko ja obr e spo lja nje u unu tra nje. Ono to ti je do zvo lje no shva ti kao ono to e li. Ba ja ko e li.

Ba ro uz je umro 2. av gu sta 1997. go di ne, 30. ju la je u dnev ni ku za pi sao:

Za me ne je nej ne o pro sti vi ji greh La, jer ona, kao la na nov ani ca, de val vi ra isti nu.

Ka ko o vek ko ji gle da i ose a mo e da bu de ne to dru go ne go tu an?

Lju bav? ta je to? Naj pri rod ni ji lek pro tiv bo la ko ji po sto ji.

Po sle sve ga: Lju bav, Isti na i Ti i na.

D

SVET

ION

IK

I sku avanje mese com / NOVA MISAO

4

Katrin midmondversucht

iskuavanje mesecom

Katrin mid je roena 1958. u Goti, Istona Nemaka. Posle studija socijalne psihologije u Jeni, radila je kao deji psiholog. Kasnije je postala asistent na Berlinskom institutu za uporedna drutvena istraivanja. Od 1994. radi kao slobodan pisac.

Njene rane knjige su Pesniki album sto sedamdeset devet (1982), Aneo leti kroz fabriku tepiha (1987) i Dijagram toka sa anelima (1995), a takoe je objavlji-vala u nemakim i stranim asopisima i antologijama.

Ostale vanije knjige: Gedichte, Berlin 1982; Die Gunnar-Lennefsen-Expedition, roman, Kln 1998; Go-In der Belladonnen, pesme, Kln 2000; Sticky ends, proza, Frankfurt am Main 2000; Drei Karpfen blau, kratka proza, Berlin 2000; Totentnze, pesme, Leipzig 2001 (zajedno sa Karl-Georgom Hirschom); Koenigs Kinder, roman, Kln 2002; Seebachs schwarze Katzen, roman, Kln 2005; Du stirbst nicht (Ti nee umreti), roman, Kln 2009; Blinde Bienen (Slepe pele), pesme, Kln 2010; Finito. Schwamm drber, prie, Kln 2011.

uvek u snu ra zi la ze se du ho vi mo ji, za o kru e no

zu ja nje nu le ho da u vi so kim pot pe ti ca ma

na o ko lo u me ni. je sam li to e le la? ili per je

so ko la na svo joj vi so koj krag ni? ne znam. ka ko.

i no se di e la ko po put pe ra pre ko mr tvih a so va.

ka plje. po ku a vam da po li em te ni pu ter sa pro li ve nog

vre me na, hra pa vi je zik iz la zi mi iz du bi ne vi li ce,

ple e na sto lu. uvek u snu du ho vi mo ji is ka sa pe

me sa svim, da ih ne bi tra i la vi e. je di no

smem da se usu dim, svo je me sto me u nji ma da na em.

ko ri ce se kla te na me se cu. nje go voj otroj bra di. ako otu pi,

mo ra mo kroz ras pa ra ne a vo ve na zad,

oni i ja. i sve tlu ca ju i pu ter sa po vr i ne

za iz ve sno vre me.

pre ve la sa ne ma kog Sa nja Ka ra no vi

SVETIO

NIK

NOVA MISAO / B lo ck O ut

5

eljko Jankovi, roen je u Panevu, 1983. godine. kolovao se u Panevu, zatim u Beogradu, gde je

poeo pa prekinuo studije Menadmenta ljudskih i socijalnih resursa na Fakultetu civilne odbrane.

Poeziju i prozu objavljivao u asopisima. Njegov rukopis Ginter u dvostrukoj ekspoziciji, na konkursu

umadijskih metafora 2010. godine u Mladenovcu, odabran je da bude tampan. Sledee godine za istu

knjigu Jankovi je dobio nagradu Aladin Luka, koju dodeljuje Kulturni centar Novi Pazar i

Ustanova za kulturu Sjenice.

ivi u Panevu.

eljko Jankovi

BLOCK OUT

Pisac je zguvao papir.

Poetak scene u kojoj se junak

pojavio iza njegovih lea,

sa obveznicom.

Nije mogao da se seti njenog sadraja.

Ali je bio siguran da nije bilo rei

ni o kakvom

faustovskom jemstvu.

Ne osvrui se, uzmakao je od stola,

potkupljivo i sporo,

kao zatvorski slubenik.

Na stolu je poivala njegova

lina Kapitolinska trijada:

peanik, stakleni laufer, i jedno,

sasvim, obino kaligrafsko pero.

Nije mu bilo jasno

zato mu Minerva namiguje.

Proklete himere, pomislio je.

Imao je utisak da je u celosti sainjen

od rimskih ruevina.

Svetlost na prozoru je utrnula.

Neko je pogasio retku ulinu rasvetu.

Poeleo je da izae.

Bila mu je potrebna

ta zgusnuta, ogorena tiina.

Taj beleg.

u dvostrukoj noi.

hronoH

RO

NO

TOP

IJE

6

Priredila: Teodora Zrni

Sekvence modernizma u kolekciji srpske umetnosti

Galerija Matice srpske za kraj avgusta je pripremila izlobu pod nazivom Sekvence modernizma. Vujii kolekcija srpske umetnosti XX veka autorke dr Lidije Merenik. Na otvaranju je govo-rila mr Tijana Palkovljevi, upravnica Galerije, dr Lidija Merenik, autorka iz-lobe i kataloga i Aleksandar Jovano-vi, predsednik Skuptine grada Novog Sada. Realizacija izlobe Sekvence mo

dernizma. Vujii kolekcija srpske umetnosti XX veka predstavlja nastavak tenji Galerije Matice srpske da u svom prostoru, pored dela likovne umetnosti sakupljenih pod sopstvenim krovom, prikae i dela iz drugih javnih i privatnih kolekcija.

Uitak u raznovrsnim umetnikim anrovima u Kanjii

Meunarodni festival Dez, improvizovana muzika, koji se u Kanjii prireuje 17. put otvoren je poetkom septem-bra, a muzika pozivnica tradicionalno se uputila sa grad-ske pijace. Renomirana manifestacija u varoi kraj Tise potrajala je do nedelje, 10. septembra. Organizatori iz Umetnike radionice Kanjiki krug su posetiocima priutili uitak u programu raznovrsnih muzikih i umetnikih anrova. Kanjiki festival sve tri veeri pratila je svirka trija Janoa Aveda iz Maarske.

Retrospektiva Marijana Baroa u Zrenjaninu

U Salonu Narodnog muzeja u Zre-njaninu letos je otvorena izloba pod nazivom Marijan Baro retrospektivna izloba 19812011. Autor teksta kataloga i izlobe je Sava Stepanov, likovni kritiar, a izloba obuhvata tridesetak radova nastalih tokom tri-desetogodinjeg rada zrenjaninskog slikara Marijana Baroa. Marijan Ba-ro je zavrio Akademiju umetnosti (slikarski odsek) u Novom Sadu 1981. godine u klasi profesora Boka Pe-trovia. Dobitnik je otkupne nagrade na Prvom bijenalu akvarela Jugosla-vije u Zrenjaninu, druge nagrade na tematskoj izlobi Nikola Tesla u Zrenjaninu i Novom Sadu i diplome na bijenalnoj izlobi u Poljskoj.

topije HRONOTOPIJE

7

Prostor slobodne umetnike imaginacije

Poev od 29. avgusta do 2. septembra u Novom Sadu, Beogradu i nekoliko vojvoanskih gradova, trajao je esti meunarodni novosadski knjievni festival, koji je organizovalo Drutvo knjievnika Vojvodine. Publici se predstavilo preko 70 inostranih i domaih pisaca. Svake veeri na novosadskom Trgu mladenaca, koji je postao prepoznatljiv i kao prostor slobodne umetnike imagina-cije, knjievnici su, uz simultani prevod, itali svoju poe-ziju i prozu. Gosti su doli iz Nemake, Velike Britanije, Rusije, Francuske, Rumunije, vedske, Bugarske, Poljske, Slovake, Maarske, Libana. Knjievnost u fokusu je no-vost ovogodinjeg festivala, a ove godine to su nemaki stvaraoci. Predstavilo se estoro tamnonjih najznaajni-jih savremenih autora, uglavnom pesnika. To su Mihael Kriger, Ulf tolterfoht, Gerhard Falkner, Uljana Volf, Fol-ker Zilaf, a meu njima je i Katrin mit, kojoj je uruena Meunarodna nagrada za knjievnost Novi Sad. Dobitnik drugog festivalskog priznanja - 51. Brankove nagrade (za najbolju prvu pesniku knjigu autora do 29 godina) je eljko Jankovi iz Paneva.

Foto

: It

van

Biro

Razvoj zatienih spomenika kulture u Bau

Letnja kola arhitekture u Bau, u orga-nizaciji udruenja graana Grupa arhitekata trajala je do 23. avgusta. Tema ovogodinje Letnje kole arhitekture je Odrivi razvoj zatienih spomenika kulture: kompleks Rimokatolike crkve Sv. Pavla sa samostanom asnih sestara Notr Dam i starog sirotita u Bau revitaliza

cija kroz projekat Vizitorskog centra. Projekat je okupio studente iz regiona bive Jugoslavije, kao i strunjake raznih profila iji je zadatak bio istraivanje mehanizama u planiranju odrivih projekata i metoda zatite kulturnog naslea kroz niz predavanja, radionica i kroz praksu na terenu. Rezultati kole se koriste za izradu planske dokumentacije, ali pre svega ukljuuju lokalnu zajednicu u itav proces, stavivi korisnike u prvi plan.

Bitef u Srpskom narodnom

Beogradski internacionalni festival (Bitef), ove godine je odran od 13. do 24. septembra, a 22. i 23. gostovao je u Novom Sadu, na programu je bila atraktivna predstava Maarskog pozorita iz Klua u Rumuniji. Re je o delu Krici i aputanja Ingmara Bergmana, u adaptaciji i reiji Andreja erbana. Krici i aputanja (1972) su poznati film jo poznatijeg autora, Ingmara Bergmana, kog danas mnogi smatraju najkompletnijim i najveim umetnikom dvadesetog veka. U njemu je, na nivou radnje, opisana pria o eni na samrtnoj postelji koju neguju dve sestre i jedna sluavka. Njena smrt naterae sve na duboko preispitivanje, ba kao to je film o tome naterao i uvenog reditelja rumunskog porekla.

hron

otop

ijeH

RO

NO

TOP

IJE

8

Memorijal umetnika nova postavka

Povodom obeleavanja etiri decenije od osnivanja Memorijala umetnika, tokom septembra, publici e biti prezentovana postav-ka umetnikih i dokumentarnih sadraja iz bogatog fonda Spo-men-zbirke Pavla Beljanskog. Tokom 2011. godine Spomen-zbirka Pavla Beljanskog kroz niz manifestacija proslavlja dva znaajna ju-bileja pedeset godina od otvaranja institucije za javnost i etr-deset od osnivanja Memorijala umetnika, kao sastavnog segmenta stalne postavke. Spomen-zbirka je otvorena 22. oktobra 1961. go-dine, u prvoj namenski projektovanoj muzejskoj zgradi u Srbiji, raenoj po nacrtima arhitekte Iva Kurtovia. Njena stalna postav-ka, osim reprezentativne antologije jugoslovenske umetnosti prve polovine 20. veka, sadri i dva memorijala: Memorijal Pavla Beljanskog (1966) i Memorijal umetnika (1971).

Potpisani ugovori o finansiranju projekata iz oblasti kulture u Zrenjaninu

Pokrajinski sekretar za kul-turu i javno informisanje Milorad uri je sa pred-stavnicima institucija i kul-turno-umetnikih drutava iz optine Zrenjanin potpi-sao ugovore o finansiranju projekata iz oblasti kulture. Ugovori su potpisani sa Za-vodom za zatitu spomeni-ka kulture u Zrenjaninu, Na-

rodnim muzejom Zrenjanin, Kulturnim centrom Zrenjanin i Kul-turno umetnikim drutvom Arsenije Teodorovi iz Perleza. Vlada Vojvodine planira da ove godine podri 39 projekata iz Zrenjani-na, u ukupnoj vrednosti od oko 15 miliona dinara i trudi da u sva-kom vojvoanskom gradu nae partnera, te da u svakoj naoj sre-dini pronae ono najinteresantnije i naj atraktivnije to tu sredinu razlikuje od drugih, kako bi te specifinosti bile pretoene u razli-ite projekte ije ostvarivanje bi doprinelo razvoju tih sredina.

Renomirani izvoai na Tiskom cvetu

Festival kamerne muzike Tiski cvet u Novom Kneevcu poeo je 26. avgusta, a sedmi put ga je priredila Narod-na biblioteka Branislav Nui i Osnovna muzika kola Novi Kneevac. Umetniki direktor festivala poznati mu-ziki pedagog, dirigent i kompozitor Aleksandar S. Vuji iz Beograda i domaini iz Novog Kneevca postarali su se da program koji se odvijao do 20. septembra, bude veo-ma kvalitetan uz nastup renomiranih izvoaa iz nae zemlje i inostranstva. Festival Tiski cvet odrao se pod pokroviteljstvom optine Novi Kneevac, Ministarstva kulture Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje AP Vojvodine.

HR

ON

OTO

PIJE

9

Mali veliki koraci u Bakom PetrovcuU Bakom Petrovcu 1. septembra poela je po-zorina sezona i to, ve tradicionalno, festivalom Petrovaki pozorini dani, 16. po redu. Publika je mogla da vidi pet predstava, od kojih su dve na-menjene prvenstveno deci i mladima. Petrovaki pozorini dani poeli su predstavom istaknutog domaeg autora Miroslava Benke. Potpisujui tekst, reiju, scenografiju, kostimografiju i izbor muzike, Benka je ovaj put za veliku scenu Slova-kog vojvoanskog pozorita kreirao predstavu Obitavalite.

Biblioteke poklonima nadoknauju siromatvo

Mreu javnih narodnih biblioteka u Vojvodini ine 44 biblioteke sa 164 ogranka. Njihov rad prati i nadgleda Biblioteka Matice srpske, a u tome pomau okrune matine biblioteke u Novom Sadu, Suboti-ci, Zrenjaninu, Kikindi, Panevu, Somboru i Sremskoj Mitrovici. Iz analize rada ovog sloenog sistema za prolu godinu, proizilazi da je kriza za treinu smanjila redovnu obnovu knjinih fondova, ali i da ne izostaju pozitivni trendovi. Ima i zadovoljnih, a meu njima su Gradska biblioteka Atanasije Stojkovi iz Rume i Biblioteka Vuk Karadi iz Kovina. Knjini fond Narodne biblioteke Dositej Obradovi iz Stare Pazove prole godine je uvean je za skromnih 3.615 hiljade knjiga, to je za treinu manje u odnosu na 2009. Obnova knjinog fonda prole godine je bila najnia u naoj istoriji, poruili su iz Grad-ske narodne biblioteke arko Zrenjanin iz Zrenjanina.

Deseti Dani evropske batine

U itavoj Evropi 10. septem-bra odrana je tradicionalna manifestacija Dani evropske batine, a u naoj zemlji, ovaj znaajni meunarodni doga-aj obeleava se deseti put za redom, ove godine pod mo-tom Riznica naslea Evrope Sremski Karlovci. Centralna pro-slava odrana je u Sremskim Karlovcima, gde su u okviru bogatog programa posetioci imati priliku da na razliitim lo-kacijama upoznaju sa zatitom

pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara, kao i zatitom prirodnog i nematerijalnog naslea. Pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje, Milorad uri izrazio je zadovoljstvo to su Dani evropske batine postali tradicionalna manifestacija u naoj zemlji istakavi da je institucionalna podrka ovom dogaaju vaan segment kulturne politike Vlade Vojvodine, a to je ouvanje kulturne batine.

Int imni dnev nik op ere M i l e va / NOVA MISAO

lek san dru Vre ba lov ne po zna jem li no. Ali, po zna jem je kao to se umet nik mo e zna ti kroz mu zi ku ko ju ne u mor no a lje na sva ku stra nu sve ta, jer ona je kom po zi tor ko ji stva ra bez pre stan ka. Kroz po nos ko ji ose am pre ma njoj, jer ona je kom po zi tor iz No vog Sa da u Nju jor ku, jed-na od onih ta len to va nih e na sa na eg pod ne blja o ko ji ma se pri a. Ka da sam sa znao da e do i do na e sa rad nje u ve zi sa nje nim no vim de lom, mo da i nje nim naj zna aj ni jim do sa da, bio sam za do vo ljan i po a stvo-van. Alek san dra Vre ba lov do la je na ide ju da po vo dom 150. go di nji ce Srp skog na rod nog po zo ri ta za No vi Sad (ali i za Svet) na pi e oper sko de lo o Mi le vi Ma ri Aj ntajn. Li bre to za ta kav po du hvat do ao je od Vi de Og nje no vi, nje ne dra me o Mi le vi.

Li bre to na srp skom

Iako sam, kao lju bi telj ope re, e leo da sa znam ne to vi e o pro ce su stva-ra nja oper skog de la u sa vre me noj mu zi ci, sred stvi ma za ko je autor sma-tra da mu u ovom tre nut ku sto je na ras po la ga nju u tom mu zi kom iz ra zu, o to me da lje ni smo pri a li na taj na in, pri e o kon cep tu ni smo vo di li. Po-sve ti li smo se tre nut ku stva ra nja ko ji je bio ak tu e lan ba ta da ka da smo o nje mu pri a li. U mo men tu ka da sam je pr vi put pi tao ka ko joj od ru ke ide Mi le va, do pre da je kla vir skog tek sta na ru i o ci ma bi lo je osta lo ne to vi-e od tri me se ca. Pret po sta vljam da se upra vo u pri bli a va nju ro ka pre da-je ma te ri ja la pri ti sak i uz bu e nje po ve a va ju, usled neo p hod no sti da se od re e ne ide je fi na li zu ju i za o kru e. U do brom ras po lo e nju, naj pre sam do bio ori gi nal li bre to pod lo ke ko ju je ko ri sti la. Ni sam ne znam ta se da-lo oe ki va ti od tog ti va. Ni je li pot pu no ne sva ki da nje do bi ti do sa da neo t kri ve ni li bre to za jed nu ope ru, pa uz to na srp skom je zi ku? Bio je is-po to van i tre nu tak rad nje, ar ha i zmi ma i lo ka li zmi ma, ali i ri ma, ko ja se, kao i e sto ka da se ra di o pe va nju na srp skom, i ni isto to li ko ne sva ki da-njom i ud no va tom. Tekst je bio iz ra zi to li ri an u to nu, ose a jan i tra gi-an. Pro no sio je iz ve snu in tim nost i opi plji vu per so ni fi ka ci ju ono ga to smo zna li ili ni smo zna li o in tri gant nim ka rak te ri ma ko je je tre ti rao, ko ri-ste i vi so ku emo ci o nal nost kao osnov no sred stvo. Ali, to je ujed no bi la i

pr va pri li ka da se na slu ti sa dr i na de la, nje gov tok i pri ro da. For mi rao se uti sak o po volj no sti na i na kre i ra nja fra za za mu zi ku na do grad nju, bez pre vi e pra znog ho da. i vah nog je, tra gi nog, sen ti men tal nog i po e ti-nog to na.

Kom po zi tor ka je do bi la do pu te nje da tekst Og nje no vi e ve skra ti i do ne-kle pri la go di u svr hu kom po no va nja. Iz ve snu is klju i vu rit mi nost ri me ni jan si ra la je pro stim skra i va njem tek sta, me nja ju i i nje go vu pe vlji vost, a u od re e nim mo men ti ma, at mos fe ri nost za o kru i va la i frag men ti ma Ge tea i ek spi ra.

U tim da ni ma, Vre ba lov je ot po e la pro be pr vog i na sa ne ko li ko ame ri-kih pe va a i uti sci su obe a va li.

Za to ba Mi le va Ma ri iz Ti te la?

Na met nu lo se raz mi lja nje o to me ko li ko se zna o Mi le vi Ma ri, ro dom iz Ti te la, e ni naj po pu lar ni jeg na u ni ka na sve tu, e ni iz na ih kra je va, jed noj od pr vih ko ja je po tra i la vi so ko obra zo va nje u svo joj obla sti, te bi la ne-sva ki da nja i nji ma i na ma. Sa ove dis tan ce, iz gle da da bi pri a o nje noj sre i i ne sre i bi la do bra in spi ra ci ja i za dram sku i za oper sku for mu. Sa dru ge stra ne, vi e ne go do bro je i to to in spi ri e do ma eg auto ra ko ji e re zul tat te in spi ra ci je po da ri ti svom pro sto ru i to na ju bi lej naj sta ri jeg srpskog po zo ri ta, u No vom Sa du, u Voj vo di ni. Ima ju i u vi du da je pred log da na pi e de lo ba o Mi le vi bi njen, za ni ma lo me je ta je Alek san dra zna la i mi sli la o Mi le vi pre pro jek ta, oda kle i ka ko? Ka kva je bi la emo ci ja, od nos?

Mi sao da je Aj ntajn sa njom e tao No vim Sa dom i jeo sla do led je fe no menal na. Pred lo i la sam pri u o Mi le vi, jer je njen i vot zbir mno go ele me na ta ko ji mo gu da i ne do bru oper sku pri u tra gi nost, ka rak te ri ve i od i vo ta, lju bav i ogrom na i ne sre na, he ro i na i mu e ni ca, iza zo vi u tra e nju ko je tu do bar, a ko lo i na sve to ona je ne ko na. Isto vre me no, Mi le vin sta tus je bio ko tro ver zan ili je bi la ne pri zna ta i ig no ri sa na (kla si ni the ot her ise li la se

Anatomija stvaranja

Intimni dnevnik opere Mileva

Autor: Milan Markovi*

A

Na i raz go vo ri te kli su elek tron skim pu tem, ve zom Nju jork No vi Sad, pra te i na sta ja nje de la i ji se zna aj

ne mo e po sma tra ti sa sa mo jed ne ta ke, jer je on i in sti tu ci o na lan i lo kal nokul tur ni i uni ver za lan.

Na me ra mi ni je da se de lo te o rij ski ana li zi ra, na me ra je da se obe lo da ni mi sao, ide ja, po gled i od nos,

da se na zre i ono to pret ho di obe lo da nji va nju in tim nog ljud skog stva ra nja, te je i ovaj la nak iz ve sno

obe lo da nji va nje. Sle de ne ki tre nu ci iz te pre pi ske.

TEZ

E O

KU

LTU

RN

OJ

PO

LITI

CI

10

KR

EATI

VN

I PO

GO

NI

10

iz ze mlje, ima la van bra no de te, bi la uda ta van svo je ve re, bi la je raz ve de na, sve na po et ku ve ka) ili je bi la mi to lo gi zo va na, u smi slu da je osnov za ne ke te o ri je za ve re oko Te o ri je re la ti vi te ta U mom naj li ni jem od no su pre ma njoj, pre o vla da va ju te me en ske (elek tron ski sim bol osme ha): ta zna i bi ti jedi no en sko u kla si, ima ti vi so ke aspi ra ci je i bli stav um, a on da se od re i svojih sno va i po sve ti ti po ro di ci, i to ka da se ras pa da na to li ko mno go na i na. Ona je sa sa mo dva de se tak go di na bi la u i i pro gre siv nih ide ja, in te lek tu alnih de ba ta, izu ma i zna la je da iza be re naj ve eg ge ni ja dva de se tog ve ka, kao i on nju, i ve la je slo bod no, ni ka da po sle raz vo da ni je ru no go vo ri la o Al bertu. Ne ga tiv no, fa sci ni ra la me je nje na her me ti nost, to po sle raz vo da ni je ima la e lju da se iim ba vi. Ni je hte la da se vra ti u Sr bi ju, ve je ga ji la kak tu se i i zo fre no de te na kon Al ber to vog od la ska u Ame ri ku

Mi le va, oper ska he ro i na

Ubr zo, na imejl adre su sti gla je i po ru ka ko ja je ot kri va la fa hov sko re e nje li ko va u ope ri (ja sni je, po de la ka rak te ra u de lu po vr sti gla sa). Al bert je vi so-ki (lir ski) ba ri ton. Mi le vi na se stra Zor ka za mi lje na je kao glu mi ca-pe va i ca, pe va ju i neo per skom im po sta ci jom, scen ski raz i gra na. Maj ka je mez zo, otac bas-ba ri ton. A Mi le va Mi le ve su dve. Mi le va ju ni or i Mi le va se ni or.

Kao to i vot in si sti ra na pro me ni, ta ko i sa mo is ku stvo me nja. U ovom oper skom tre nut ku, jed na Mi le va po sta e dru ga ne ka Mi le va. Lir sko-ko-lo ra tur ni so pran po sta e mez zo, oper skim je zi kom za pa e na pro me na. Iz ova kvog autor skog iz bo ra mo gu se i ta ti za pa a nja o sa zre va nju i sta re-nju, en tu zi ja zmu i umo ru, lju ba vi i sa mo i, na di i lu di lu. Kao to su u oper-skoj li te ra tu ri ova dva en ska fa ha su prot sta vlje na, ta ko mo e da je i u Mi-le vi sa moj, ali i ne mo ra. Osim to mo e da je Mi le va iz mla do sti i lju ba vi su prot sta vlje na Mi le vi iz po zno sti i raz o a re nja, isto ta ko mo e mo da pret po sta vi mo i da je sve to stvar sa svim nor mal nog i vot nog ci klu sa. S pra vom mo e mo da pret po sta vi mo i da ova kav iz bor do pri no si kon trast-nom raz vo ju oper skog de la i nje go vog klju nog li ka. Ume sto da isti ak ter tre ti ra i tu ma i lik kroz ce lo kup no de lo, bez ob zi ra na ak te ro ve po ten ci jal-ne spo sob no sti, gru ba tran zi ci ja bi e po ka za na dru ga i jom ener gi jom dru-gog pe va a, raz li i tom po ja vom, mi mi kom i li ri kom, te, naj zad, dru ga i jim pe va nim re gi strom i gla som, pro me nje nom me lo dij skom li ni jom. Ti me se i dram ska i ka rak ter na su ti na pot po ma u ovom za ni mlji vom autor skom od lu kom. Ta kav me tod e ii od pu kog pre u zi ma nja da ljeg to ka mu zi ke rad nje na sce ni do pre pli ta nja mu zi kih li ni ja obe ju Mi le va i nji ho vog isto-vre me nog pri su stva na sce ni, bo je i pri zo re se a nja i de men ci je nad re al-nim bo ja ma di rekt nog is ku stva. Ovo bi mo gao da bu de, po red oso be ne autor ske este ti ke sa dr a ne u ce lo kup nom de lu, naj kre a tiv ni ji po tez u po i-ma nju oper ske te me i for me, na naj li ni jem ni vou autor ke.

Jo u vre me dok uvid u par ti tu ru ni je bio mo gu, po sto ja la je pret po stav-ka da e se mu zi ki lik Mi le ve re i ti na odre en na in. Na osno vu li ri no sti dram skog li ka, od re e ne tra gi no sti ko ja opa sa va lik Mi le ve Ma ri me u na ro dom, oe ki va lo se da e i njen oper ski ka rak ter pe va ti lir ski en ski glas. Na kon sa zna nja da su Mi le ve dve, pa bi lo to pre i po sle Al ber ta, ili pre i po sle ne eg ili ne kog dru gog, Mi le va ju ni or, da kle ona Mi le va ko ja uglav nom i slu i kao in spi ra ci ja, lir skog je gla sa. Ova kav oe ki van iz bor na la zi upo ri te u ide a li sti no sti i mla do sti, te za lju blje no sti u i vot i i vot-no sti sa moj. Raz lo zi evo lu ci je u dru gi lik ra zu mlji vi su, i sa emo ci o nal nog i sa mu zi kog sta no vi ta.

Iako se ne ko me pri a o ova kvom autor skom re e nju mo e i ni ti ma nje va nom, tre ba za pam ti ti da se ra di o pr vom mu zi kom (uz to oper skom) de lu ko ji e u pot pu no sti bi ti po sve en osli ka va nju li ka e ne i ja je sud bi-na u nje noj rod noj ze mlji shva ta na pre te no po pu la ri sti ki, po naj pre zbog ve li i ne ime na sa ko jim je bi la naj bli e po ve za na. I upra vo ta kav pre mi jer ni kva li tet i stan dard, pru a ju autor ki pri li ku da sop stve nim mu-zi kim iz bo rom stva ra od nu le u da tom umet ni kom iz ra zu, pre u zi ma ju i i od re e nu od go vor nost.

U to vre me, i ta ju i sti ho ve u li bre tu, ja vi lo se i pi ta nje u e mu se sa sto ji lik Mi le ve, ka da se po me ri mo od pu ke de fi ni ci je od re e no sti po re gi stru, fa hu i gla snov nom ka rak te ru? U e mu se sa sto ji taj iz bor, za ko ji e autor-ka pre u ze ti stva ra la ki od go vor nost?

NOVA MISAO / Int imni dnevnik op ere M i l e va

KR

EATIV

NI P

OG

ON

I

11

Foto: Branko Stojanovi

Int imni dnev nik op ere M i l e va / NOVA MISAO

Mi le va se svo jom le po tom ka rak te ra, po seb nom sud bi nom, kao i tra gi nou de fi ni sa la kao pra va, ve li an stve na oper ska he ro i na. Njen za ni mljiv i bogat i vot, i nje na tran sfor ma ci ja iz mla de, in spi ri sa ne, ide a li sti ne oso be u povu e nu i mra nu e nu, ko ja na kra ju umi re sa ma i za bo ra vlje na, zah te va la je da i njen vo kal ni ka rak ter pra ti istu pu ta nju. Ta ko sam i od lu i la da ulo gu Mi le ve na pi em za dva gla sa. U ve i ni sce na se po ja vlju ju za jed no, kao dve stra ne jed ne li no sti, ili kao se a nje sta ri je Mi le ve, ko ja sa pa njom, no stal gijom, po ne kad be som, ili fi lo zo fo skom dis tan ci ra no u, po sma tra svo ju prolost. Du e ti dve ju Mi le va naj i zra zi ti ji su pri mer nji ho vog od no sa u de lu i pri i, kao u Uspa van ci umr loj van bra no ro e noj de voj i ci Aj ntaj no vih u dru gom i nu.

Ova kav eks pe ri men tal ni dis kurs shva ta se kao od raz stva ra la ke slo bo de i vi zi je, emo ci o nal nog po i ma nja sop stve ne in spi ra ci je, ko ji tek e ka svo ju stvar nost pred pu bli kom.

De fi ni i mo po jam lo kal nog

S ob zi rom na to da autor ka ne i vi u Sr bi ji, ja vlja ju se pi ta nja o pri su stvu na ci o nal nog (na rod nog) ele men ta u nje nom stva ra la tvu. Ima ga u nje-nim de li ma, i di rekt no i pre ne se no. Ali, sa da pi e o Mi le vi Ma ri, ko ja je ono Aj ntajn do da la tek svo jim od la skom u svet, svo jim pri su stvom u tom na pred nom i ino va cij skom, pro na la za kom sve tu. Pi e ga uoi fan ta-sti ne go di nji ce, na ru i lac je jed na na ci o nal na oper ska ku a.

Ako se uzme da je pod ne blje po re kla je dan od ele me na ta sva i je su ti ne, ko li ko je to su ti na Alek san dri na, Mi le vi na, a ko li ko ope re i oper skog li ka Mi le va?

Do ga aj pre mi je re ope re o Mi le vi Ma ri, kom po zi to ra Alek san dre Vre ba-lov po vo dom go di nji ce srp skog te a tra, za si gur no po te e re ak ci ju po li ni ji

TEZ

E O

KU

LTU

RN

OJ

PO

LITI

CI

12

KR

EATI

VN

I PO

GO

NI

12

Foto: Branko Stojanovi

NOVA MISAO / Int imni dnevnik op ere M i l e va

pod ne blja i po re kla, i to u du hu po no sa, ade kvat no sti i van se rij ske atrak-tiv no sti. Pod okri ljem i re, na ci o nal ne, ali i ue, kul tur ne po li ti ke na sin gu-lar nom pla nu, ova kav splet okol no sti mo ra se sma tra ti iz ve sno po volj nim za te a tar, i re kul tur no na sle e, oper sku i neo per sku pu bli ku. I upra vo ta-kav splet okol no sti do vo di do iz ve snog ma gi nog, sud bin skog ni voa sa ko jeg se me u sob ni od no si autor ke, nje ne he ro i ne, pre mi jer nog i dram-skog lo ka li te ta i pu bli ke u i e ki va nju sa gle da va ju van uti ca ja slu aj no sti.

Put Mi le ve Ma ri bio je obe le en am bi ci jom, e ljom za vr hun skim zna-njem i li nom ak tu e li za ci jom i do veo ju je do ne sva ki da njeg aka dem-skog za le ta za e nu to ga do ba. Je dan od ko le ga, na rav no, mu kih, bio joj je i Al bert Aj ntajn. Od am bi ci je, pre ko lju ba vi, po dr ke, do bi ra nja od ri ca-nja (ili bi ra nja da va nja), njen put bio je pro me njen. U po ro di ni dom je na vra a la, ali se nje mu ni je ni ka da vra ti la. Sop stve no po re klo i po re klo nje nog mu a e sto se po sta vlja lo kao pi ta nje u po volj nim i ne po volj-nim dru tve nim okol no sti ma, po ro di nim ne go do va nji ma i od ba ci va nji-ma. Pod lo ka Vi de Og nje no vi da ka ko odi e svo je vr snom at mos fe rom po re kla, okru e nja i do ma, te otu e nja i ne do sta ja nja.

Bu du i da ve za auto ra mu zi ke sa te mom i in spi ra ci jom u ovom slu a ju pre va zi la zi bi bli o graf ski ili bi o graf ski od nos, te pre la zi na ve o ma li an, mo gu e i po i sto ve u ju i kva li tet, ko li ko mu zi ka este ti ka lo kal nog u pri i o Mi le vi za o ku plja i ta vo de lo, de lo ve, ili kao lajt mo tiv? I, vr lo va no na ko ji se na in i u kom obi mu u sa vre me nu mu zi ku lek si ku in kor po ri ra tra-di ci o nal ni mu zi ki sa dr aj i obe le ja kao sred stvo oso be nog iz ra za?

Vo le la bih da pr vo de fi ni se mo lo kal no ja pod tim u Mi le vi pod ra zu mevam voj vo an ski gra an ski mi lje na pre la sku u XX vek. Lo kal no se u mu zikoj este ti ci ve zu je za lo ka li tet od re e ne sce ne npr. sce ne na ma ju ru Ma ri ca ima ju odre en har mon skome lo dij ski tret man ko ji ih stva lja na na e pro store, ali i za emo ci ju, se a nje, od nos. Sam po e tak ope re je vr lo voj vo an ski po ka rak te ru tam bu ra i u zo ru uz pe smu is pra a ju pri pi tog go spo di na dok Zor ka Ma ri is tr a va iz ku e i do zi va ma ke. Ta pe sma se po no vo ja vlja u petoj sli ci Pr vog i na, ka da Mi le va sa pri ja te lji ca ma pe va pe smu iz svog kra ja, dok se pri pre ma ju za do cek 1900. go di ne. Ta ko e, ka rak te ri ve za ni za na pro stor svi iz po ro di ce Ma ri, za tim Mi la na i Ru i ca, u svo jim me lo dij skim lini ja ma ima ju po ne ki ka rak te ri sti an znak, uglav nom de fi ni san rit mom govor nog je zi ka i pre net u mu zi ku, ko ji ih obe le a va kao Voj vo a ne.

Sna na oper ska vi zi ja

Mi le va je pr va ce lo ve er nja ope ra Alek san dre Vre ba lov. Sto ga se i na me-u do ne kle dru ga i ji pri stu pi i me to de u smi slu za da te mu zi ke for me, ho li sti ko sa gle da va nje to ka stva ra nja ra di po sti gu a flu ent no sti i ta ve struk tu re, nje ne po ve za no sti, ukup ne mu zi ko-dram ske vred no sti i slu a-la ke kon zu ma ci je, ko je zah te va ta kav iza zov. Na sto ja nja autor ke usme re-na su na ne po sred nu mu zi ku i dra ma tur ku ko mu ni ka tiv nost de la. Mi le-va je za mi lje na kao di rekt na, sna na i ja sna ope ra, pri e mu se in si sti ra na kom plek sno sti zna e nja i slo je vi tom tret ma nu psi ho lo gi je ka rak te ra i od no sa kroz oso be ne mu zi ko-am bi jen tal ne po te ze. Za jed ni tvo sa do-sa da njim autor ki nim ra dom ogle da e se kroz iz ve snu for mal nu po ve za-nost i upo sle nost ne ko li kih osnov nih mo ti va. Svoj stve nost autor stva ogle da e se i u eko no mi no sti iz ra za, te im ple men ta ci ji van stan dard ne,

pod ne bljem de fi ni sa ne or ke stra ci je. Vo lja autor ke za ja sni jim ote lo tvo re-njem od re e nih dram skih mo me na ta i nji ho vom emo ci o na li za ci jom do-vo di do ko ri e nja po e ti ke bli ske tre nut ku i li ko vi ma, i mi mo po nu e nog li bre ta. Iz ve sni do ku men ta ri sti ki po ten ci jal pri e i li ko va do zvo lja va i upo tre bu auten ti nih ma te ri ja la iz i vo ta Al ber ta Aj ntaj na i sa mog pe ri-o da rad nje u de lu. Ta ko se, u smi slu mu zi ko-scen ske at mos fe ri no sti, pod vla i bi o graf ski in spi ri san kva li tet te me, do pri no se i smi sle no sti i vi-oj pro i vlje no sti pe va nog tek sta, pa i kva li te tu slu a la ke pa nje i uit ka u no voj mu zi ci.

Alek san dra Vre ba lov pred sta vi e de lo ko je u sko ro sva kom po gle du od-ra a va ver nost sa moj se bi kao sa vre me nom auto ru, ali ko je isto vre me no pred sta vlja i zna a jan is ko rak u obi mu i am bi ci ji. Ne sum nji vo, od li ke de la i iz ve sna svr ha nje go va do de lju ju mu i od re e nu funk ci ju ko ja po ga a sa da nji tre nu tak, te ga mo da i pre va zi la zi sop stve nom vi e zna nom pre mi jer no u.

Za klju no, i ni se da se du go e ka lo na ova kvo ta. Po sto ji mno go ta len-to va nih i plod nih mu zi kih stva ra la ca, (ne)sra zmer no mno go od li ka ma okru e nja iz ko jeg su po te kli, a ko ji su svoj ul ti ma tiv ni uspeh do i ve li iz-van Sr bi je (ili Voj vo di ne). Ce nje ni su mno go vi e ne go to bi ov de ika da bi li. Ako tvr di mo da do ma e slu a la ko uho ni je ras po lo e no da se iz lo i iz ra zu sa vre me ne kla si ne mu zi ke, ili ka ko u ovom slu a ju vo li da se ka e mo der ne ope re, za pi taj mo se da li je to raz log da im se to is ku stvo us-kra ti, ili, pak, da im se ono pru i, na met ne? Ne ula ze i u oce nu kva li te ta de la, jer te ko ko e i us pe ti u pre va zi la e nju te re ta su bjek tiv no sti pri ta-kvoj oce ni, do ma aj ovog do ga a ja po ten ci jal no mo e iz me ni ti mu zi ku i dru tve nu vi zi ju slu a la ca, mo e zna i ti mno go vi e ne go to se na pr vi po gled i ni. Ako se ta ko do ka za no la ko na vi ka va mo na no vo, vr lo e mo se la ko na vi i na no vi po gled na Mi le vu Ma ri, na u Mi le vu Ma ri. In sti tu-ci o na li za ci jom no vog, i to na ro i to u okvi ri ma iz ra zi to kla si nog na sle a, ne ko di mo ni pro gre siv no sti no vo ga ni te ko vi ni in sti tu ci o nal no ga, na-pro tiv pra vi mo si ner gi ju ko ja ima ve e an se da pre i vi i da lje se raz vi ja. U kon tek stu ope re i oper skog iz vo a tva, iza zov no ve mu zi ke pu bli ku raz vi ja, mo da i pro i ru je, a iz vo a e una pre u je i osa vre me nju je. Uko li-

Mi sao da je Aj ntajn sa njom e tao No vim Sa dom i jeo

sla do led je fe no me nal na. Pred lo i la sam pri u o Mi le vi,

jer je njen i vot zbir mno go ele me na ta ko ji mo gu da i ne

do bru oper sku pri u tra gi nost, ka rak te ri ve i od i vo ta,

lju bav i ogrom na i ne sre na, he ro i na i mu e ni ca, iza zo vi u

tra e nju ko je tu do bar, a ko lo i na sve to ona je ne ko na.

Isto vre me no, Mi le vin sta tus je bio ko tro ver zan ili je bi la

ne pri zna ta i ig no ri sa na (kla si ni the ot her ise li la se iz ze mlje,

ima la van bra no de te, bi la uda ta van svo je ve re, bi la je

raz ve de na, sve na po et ku ve ka) ili je bi la mi to lo gi zo va na, u

smi slu da je osnov za ne ke te o ri je za ve re oko Te o ri je re la ti vi te ta

KR

EATIV

NI P

OG

ON

I

13

Int imni dnev nik op ere M i l e va / NOVA MISAO

ko pak no vi na do la zi iz pe ra do ma eg stva ra nja, do zvo lja va se po ten ci jal-ni pro stor za po pu nja va nje onih pra zni na ko je po sto je u od re e nom na-ci o nal nom stva ra la kom seg men tu, u ovom slu a ju oper skom, ini ci ra ju i ote lo tvo re nje ne ke no ve tra di ci je i ba ti ne. Svi de lo se to ne kom ili ne, tu me ru od re u je i dik ti ra vre me.

* autor je na u ni rad nik i oper ski kri ti ar

Osvrt na lik Mi le ve Ma ri Aj ntajn

Pi e: Vla di mir Ka nar, Njujork

Ope ra Mi le va, ostva re na sna nim mu zi kim i dram skim idi o mom, osve-tlja va mo men te i vo ta Mi le ve Ma ri Aj ntajn ko ji da ju sli ku nje ne sud bi-ne. Po ne se ni ovim iz u zet no kre a tiv nim de lom, do i vlja va mo i oslu ku je-mo emo tiv ne sa dr a je ko ji nas pra te i po za vr et ku pred sta ve, do pri no se ka tar zi, i aso ci ja tiv no nas obo ga u ju.

Ope ra Mi le va osla nja se na bi o graf ski i hi sto rij ski ma te ri jal, ta ko da je pri-a auten ti na. Da kle mo e mo re i da je ov de sud bi na li ka di rekt na po sle-di ca i vot nih okol no sti i stvar ne li no sti, ali Alek san dra Vre ba lov do da je

ope ri jed nu spi ri tu al nu fi lo zof sku di me zni ju u ne ko li ko po te za, na ro i to uvo e njem du a li te ta pro ta go nist ki nje (Mi le va ju ni or vs. Mi le va se ni or). Ti-me po sti e ne po sred no su o a va nje sa da njeg sa bu du im od no sno pro-lim, da kle na gla a va hi sto ri zam, a iz bo rom dvoj nih ari ja otva ra fi lo zof sku, van vre men sku di men zi ju Mi le vi ne sud bi ne.

Otvo riv i da kle op e ni to pi ta nje o uzro ku i ne u mit no sti sud bi ne, ina e kla si no dram sko pi ta nje, pod sti e nas na raz mi lja nje o bi o graf sko-di-nam skim ele men ti ma ko ji uzro ku ju tok i is hod Mi le vi nog i vo ta.

Mi le va Ma ri Aj ntajn, e na uro e ne vi so ke in te li gen ci je, kre a tiv ne i opre-de lje ne za na u ku, li nost je ve li ke sna ge ko jom u se bi no si vo lju za i vot, za lju bav i oda nost.

Mi le va je ro e na kao tre e de te, na kon to su pret hod na dva (ker ka pa sin) umr la ubr zo na kon ro e nja. Prem da je u ono vre me oe ki va ni mor ta-li tet bio ve i ne go da nas, ne sum nji vo je da Mi le va do la zi na svet na kon tra u mat skog is ku stva nje nih ro di te lja. Maj ka, pre ma iz vo ri ma, ne ski da cr-ni nu na kon gu bit ka pr vog de te ta, od la zi re dov no u obi la zak gro bo va, i sa svim mo gu no no si u se bi du go traj nu bol, ako ne i ele men te de pre si je. Do da li se to me da je Mi le va ro e na s pri ro e nim is a e njem ku ka otva ra se ve ro vat nost za na gla e nu ose aj nost ro di te lja, ko ja on da uti e na njen raz voj. Iz ve sno je da je nje na po seb nost kao pr vog de te ta ko je pre i vlja-va, ko je je ima lo po tre bu za po seb nom ne gom, u ko je su se po la ga le ve li-ke na de, do pri ne la nje noj ja oj ose tlji vo sti pre ma ro di te lji ma.

Nje na iz u zet na na da re nost, vi dlji va od ra nih da na, oja a va tu po seb nost. Otac, vr lo spo so ban i us pe an o vek, imao je vo de u ulo gu u otva ra nju vra ta za Mi le vi no ko lo va nje ko je je ona mar lji vim ra dom i ta len tom, i s lju ba vlju pre ma ro di te lji ma oba vlja la s iz u zet nim uspe hom. Neo bi nost nje nog is ku stva i uspe ha je i u to me to kra jem de vet na e stog ve ka de voj-ke go to vo da ni su pri sut ne u re do vi ma vi eg ko lo va nja.

Mi le va se ta ko pu na am bi ci je na la zi na vi em stu di ju fi zi ke u Ci ri hu, u to-ku ko jeg kre e i po e tak za no sne lju ba vi pre ma Al ber tu Aj ntaj nu. Nje-gov uspeh i nji ho va za jed ni ca po sta ju nje na glav na in ve sti ci ja. Zbli a va-nje Al ber ta i Mi le ve u lju bav nom za no su, isto vre me no je je dan pro ces eman ci pa ci je, psi ho lo ke i so ci jal ne. Pla ni ra nje po ro di ce bio je slo en za-da tak za mla di par ko ji se su ko blja va sa ne ma lim po ro di nim pre pre ka-ma. Obo je su re a va li pi ta nje lo jal no sti pre ma e lja ma ro di te lja. Za Mi le vu u toj ve za no sti po seb no me sto ima la je i mla a se stra Zor ka ko ja je pre-ma po sto je im po da ci ma bo lo va la od i zo fre ni je. Par je bio su o en i pred-bra nom trud no om i pre da va njem pr vog de te ta, ker ke Li e serl, na usva-ja nje. U go di na ma po ven a nju, sle de ro e nja dva si na, oba na da re na, od ko jih mla i me u tim ka sni je raz vi ja men tal no obo le nje.

Brak Mi le ve i Al ber ta ko ji tra je for mal no osam na est go di na, po ka zu je ozbilj-ne te sko e ve i pre po sled njih de se tak u ko ji ma je Al bert od lu io da i vi sa no vo i za bra nom e nom. Mi le va pro la zi kroz vi e pe ri o da de pre si je. Na kon raz dva ja nja s Al ber tom osnov ni sa dr a ji su joj bri ga za si no ve, e sto u ote-a nim uslo vi ma, te za po ro di cu u No vom Sa du, dok lju bav pre ma Al ber tu tra je. Mi le va je umr la pod le gav si kom pli ka ci ja ma mo da nog uda ra.

Ako se vra ti mo ope ri i pi ta nju sud bi ne, pi ta mo se da li su do ga a ji u Mi le-vi nom i vo tu za go net ni, da li su bi li pred vi di vi, i ako je su, da li su po sto ja li

TEZ

E O

KU

LTU

RN

OJ

PO

LITI

CI

14

KR

EATI

VN

I PO

GO

NI

14

NOVA MISAO / Int imni dnevnik op ere M i l e va

dru gi pu te vi, dru gi iz bo ri. Sud bi na se e sto ve zu je sa tra gi nim, ne e lje-nim, ne ga tiv nim, a po zi tiv no se mo da pre po zna je sa mo kao tra gi ni gu-bi tak ne eg do brog i le pog.

Po ku aj mo da kle uoi ti u ko joj me ri je vi tal nost pri sut na u po ro di ci Ma ri, u ko joj me ri je to za jed ni ca ko ja ra ste dru tve no i ma te ri jal no, i ko li ko je ela na i lju ba vi ugra e no u na pre do va nje, u e lju za Mi le vin uspeh. Gu bi-tak de te ta, i a e nje ku ka,

ka sni je bri ga za bo le snu Zor ku, ne za u sta vlja ju sna gu Mi le vi nog uro e-nog ta len ta i ra do va nja i vo tu, te uspe ha obi no neo e ki va nog za e ne u ono vre me. Nje na sna ga se ne isrc plju je ni u dru goj po lo vi ni i vo ta ka da je su o e na s vi e stru kim te ko a ma. Sve je to deo jed ne te iste sud bi ne, re zul tat jed ne iste i vot ne bor be.

Psi ho lo kim re ni kom re e no, Mi le va po se du je sna ni, vi so ko funk ci o nal-ni ego i iz bor Al ber ta kao part ne ra nas i ne za u u je. Re do vi to se na i la zi na pi ta nje za to je Mi le va iza bra la brak i na pu sti la ka ri je ru na u ni ka? Pri-tom se ne ka ko pret po sta vlja da se tu ra di o gu bit ku, iz bo ru ma nje vred-nog pu ta. i nje ni ca je da je Mi le va i su ra i va la s Al ber tom i po ma ga la u nje go vom ra du u ra nim go di na ma bra ka. i nje ni ca je ta ko er da Mi le va ni je uspe va la u za vr nom is pi tu to je sta lo na put nje nom na pre do va nju. Da li su nje ne sna ge tu bi le po de lje ne iz me u aka dem skog in te re sa i lju-bav nog za no sa pre ma Al ber tu? Mo gu e je. Je dan dru gi, do dat ni i ni lac, je mo gu a te ko a sa pr vim zna ci ma de pre si je, u ovom slu a ju tek pri sut-nim u ob li ku ote a ne kon cen tra ci je i mo da ma lo du no sti. Na da lje, ve ro-vat na je de pre si ja po sle da va nja ker ke na usva ja nje, po sto je po da ci o po ja vi re do vi te mr zo vo lje, ue sta le su du e de pre si je sa so mat skim pro-ble mi ma u dru goj po lo vi ni bra ka, i ko nac no pat nje sa ko no ta ci jom ne iz-le i vo sti. Po ja va men tal nog obo le nja u tri ge ne ra ci je po ro di ce Ma ri zah-te va da se po re me a ji ras po lo e nja ili oe ki va nog po na a nja sa gle da ju i iz mo gu eg kli ni ko-bi o lo kog ugla. Pri to me se ne uma nju je zna aj even tu al nih vanj skih ele me na ta, su mi ra nih re ci mo kao stres (na po ri ko ji-ma je iz lo e na e na u dru tvu, stres od stra ne po ro di ce, stres od stra ne bra nog part ne ra). Ka rak te ri sti no je za oso be sa bi o lo kom pre di spo zi ci-jom da, u od re e noj do bi, po sta ju sve vi e ose tlji ve na stres i re a gu ju ve pre ma pre di spo zi ci ji. Stres ima i unu tar nje iz vo ri te, na pri mer u Mi le vi noj ve li koj ose tlji vo sti pre ma za do vo lje nju ro di te lja (re gu la ci ji nji ho vog ras-po lo e nja); ide a li za ci ja vo lje nih oso ba, kao i pre na gla e na sa mo kri ti ka su ne ma li i ni o ci. Ova kva sklo nost po ve a va ank si o znost, in ten zi tet re ak ci je na gu bi tak i raz dva ja nje, to je vi dlji vo u ni zu si tu a ci ja sa Al ber tom (tu se ne uma nju je nje gov do pri nos bra nim si tu a ci ja ma, da ka e mo ov de: za sve je po treb no dvo je).

Vra ti mo li se opet pi ta nju o Mi le vi noj sud bi ni tre ba do da ti upra vo po me-nu te fak to re kao sud bin ske, i ko je ni je uvek mo gla ili ume la da iz me ni.

Vi e od sto le a ci vi li za cij skog is ku stva u i vo tu po ro di e nas de li od bra ka Mi le ve Ma ri i Al ber ta Aj ntaj na, vre me u ko jem su stvo re na de la ko ji ma je nje na ge ne ra ci ja te i la, vre me o ko jem su Mi le va i Al bert sa nja ri li, i ko jem je i ona do pri ne la. U po re e nju, ne ke zna aj ke sa da nji ce, na ro i to ur ba-ne, raz li ku ju nas od onog vre me na, pa ta ko i sud bi ne ko ja bi se oe ki va la da nas. Da na bro ji mo sa mo ne ke: uro e no i a e nje ku ka se ru tin ski ko ri-gu je, po lo aj e ne je znat no pro me njen, van bra ne trud no e ni su u is toj me ri sank ci o ni sa ne, ne ka men tal na obo le nja ima ju bo lji is hod ili ne gu, u

ne kim sre di na ma pe de set od sto bra ko va ima an su da tra je, a bra no sa-ve to va nje ni je ret kost, da ne go vo ri mo o in di vi du al noj psi ho te ra pi ji.

Sa gle da no iz ove uda lje no sti vi di mo Mi le vu u nje noj sud bi ni uspe ha, sud-bi ni ve li ke lju ba vi i iz dr lji vo sti u pat nji, te u vre me nu ko jem bi ra do pru i-li ru ku po mo i.

Ali ope ra Mi le va, kroz svo ju kom plek snu re zo nan cu, onu svoj stve nu upe-a tlji vim de li ma, je ste na a sa da njost ko ja se ja vlja u re la ti vi te tu vre me-na u ko me se eg zi sten ci jal no od re u je mo u na di za bo lji i vot. Mi le vi na lju bav i sna ga, ve ra u Al ber ta (i u za vr noj ari ji in II, Sce na 5), ana log na je onoj ko jom se on od re u je pre ma na u ci, gde nam je sud bi na u ot kri va nju ne po zna tih ga lak si ja (se ti mo se ari je ko ja sle di ek spi ro ve sti ho ve, in I, Sce na 4). Taj tan dem, kao im pe ra tiv, upu u je nas na mo me nat na eg sa-vre me nog hu ma ni sti kog osve e nja, ko je zah te va lju bav i od go vor nost za bli znjeg, za jed ni cu, za stva ra la tvo i pri ro du.

Svet ska pre mi je ra ope re Mi le va po vo dom 150. go di nji ce SNPmu zi ka: Alek san dra Vre ba lovpo li bre tu Vi de Og nje no vi

di ri gent: Alek san dar Ko jire di telj i sce no graf: Ozren Pro hi, k.g. Hr vat skako sti mo graf: Ja sna Bad nja re vi

Ulo geMi le va ju ni or: Da ri ja Ola jo-i zmiMi le va se ni or: Vi o le ta Sre ko viAl bert: Vla di mir An dri, k.g. Be o gradZor ka: Je le na Kon arG-din Ma ri: Bra ni slav Ja tiG-a Ma ri: Ma ri na Pa vlo vi-Ba raPro fe sor We ber: Mi ljen ko u ran, k.g. Hr vat skaMi la na: Ve ri ca Pe jiHe le na: La u ra Pa vlo viRu i ca: Ma ja Mi ja to vi, k.g. Be o gradBe so: Sa a tu liGro sman: Bra ni slav Cvi jiMo ritz: Igor Ksi on ikErat: elj ko R. An driKon rad: Go ran Kr ne taPo tar: Sla vo ljub Ko ciHor, Or ke star i Ba let SNP

*** pre mije ra 21. ok to bar*** pr vo re pri zno iz vo e nje 23. ok to bra*** be o grad ska pre mi je ra BE MUS 2011, 25. ok to bra

KR

EATIV

NI P

OG

ON

I

15

Novi Sad Pehar ispunjen muzikom / NOVA MISAO

TEO

RIJ

E K

ULT

UR

E

16

e ko li ci na hor skih po sle ni ka iz No vog Sa da od lu i lo je da ne gle da vi e sa e njom ma le ka ta lo ge evrop skih ne de lja pe va nja me u na rod ne hor ske aso ci ja ci je Euro pa Can tat ko ji su im re dov no, go di na ma una zad sti za li u po tan ske san du i e, te su se uhva ti li po sla or ga ni zo va nja Me u na rod ne ne de lje pe va nja u No vom Sa du, zna ju i da e ta ko u nji hov grad sti i Fe sti-val sa ret ko do bro is pro fi li sa nom mi si jom i ji je cilj da ceo grad pe va.

Ovim re i ma je mr Bog dan a ko vi, umet ni ki di rek tor Me u na rod ne ne de lje pe va nja, spe ci jal no za No vu mi sao ob ja snio ide ju da se u No vom Sa du or ga ni zu je Can tat No vi Sad. Uz po dr ku i pri su stvo el nih lju di iz Evrop ske hor ske aso ci ja ci je Evro pa Can tat, a u or ga ni za ci ji Mu zi ke omla-di ne i Grad skog ve a No vog Sa da odr a na je, od 22. do 28. av gu sta, po pr vi put u Sr bi ji, Me u na rod na ne de lja pe va nja Can tat No vi Sad. Od ka da su, pre dve go di ne, po e li pre go vo ri sa pot pred sed ni kom Euro pa Can tat go spo di nom Ga bor Mo za rom ko ji je ujed no i pred sed nik Cen tral no-is to-nog ogran ka ove ugled ne evrop ske in sti tu ci je, ura e no je mno go sve do ne de lje 21. av gu sta ka da je zva ni no, na pre pu nom Tr gu slo bo de otvo ren Fe sti val. Ka ko je go spo din Mo zar tom pri li kom re kao: Sno vi se ostva ru ju, a sa da na kon dve go di ne ko li ko je pro lo od pr vih sa sta na ka sa sa da njim or ga ni za to ri ma fe sti va la, ima mo ide ja za na red nih dva de set go di na. Po stan dar di ma Euro pa Can tat aso ci ja ci je fe sti va li ovog ti pa sa dr e ne ko li ko seg me na ta, naj pre su tu hor ske ra di o ni ce ili ate ljei, kon cer ti ho ro va i je-dan od naj in te re sant ni jih ta ko zva ni Open Sin ging, od no sno Pe va nje na otvo re nom, kon cept ko ji je usta no vio Vil helm Gol, a ko ji pod ra zu me va pe va nje iz za jed ni ke knji ge sa pe sma ma na raz li i tim je zi ci ma i raz li i tog po re kla. Osnov na ide ja ove aso ci ja ci je je da zbli i lju de raz li i tog po re kla i go vor nih pod ru i ja pu tem za jed ni kog mu zi ci ra nja i dru e nja, a No vi Sad, kao grad ko ji pred sta vlja fo kus mul ti kul tu ral nih i mul ti kon fe si o nal-nih vred no sti u Voj vo di ni po ka zao se kao za i sta do bro tle za raz vi ja nje ovih ple me ni tih ide ja.

Na otva ra nju je pro i tan po zdrav ni go vor mu zi ko lo ga aka de mi ka prof. dr Di mi tri ja Ste fa no vi a ko ji je ue sni ke Fe sti va la iz broj nih ze ma lja sve ta pod se tio na bo ga tu tra di ci ju ne go va nja hor ske mu zi ke: Ja se di vim mla-dim lju di ma ko ji su po ka za li da se kroz mu zi ku i do bru vo lju mo e po mo i dru tvu i kod nas i u va im ze mlja ma. Hor ska kul tu ra No vog Sa da do no si ve o ma bo gat i uz bu dljiv sa dr aj ko ji svo jom du hov no is pu nje nom ra zno-li ko u pred sta vlja di van pri mer su tin skog pro i ma nja i raz me ne kul tur nih vred no sti. Jo od sre di ne 19. ve ka mno go broj na srp ska, ne ma ka, ma ar-

ska, slo va ka, ru mun ska, je vrej ska, a ne to ka sni je ru ska pe va ka dru tva, vi e ili ma nje ak tiv na i do da na njih da na, me u sob no su se slu a la, po-ne kad tak mi i la, ali uvek, sa svim iz ve sno, za jed no uz ra sta la. Da nas, da kle ka da su ovi od no si osla bi li u ne koj me ri Euro pa Can tat/Can tat No vi Sad omo gu a va uz ue e ino stra nih go sti ju, po nov no us po sta vlja nje le po te du hov ne ko mu ni ka ci je.

Pu bi ci se obra tio i go spo din Ga bor Mo zar u ime Euro pa Can tat aso ci ja ci je, a Fe sti val je zva ni no otvo rio Igor Pa vli i, gra do na el nik No vog Sa da ko ji je po zdra vio sve pri sut ne a go sti ma iz ino stran stva po e leo da se ose a ju kao kod svo je ku e za vre me bo rav ka u na em gra du. Gra do na el nik je is ta kao da se na da da je ovaj Fe sti val ste pe ni ca vi e ka na oj e lji da 2020. go di ne bu de mo evrop ska pre sto ni ca kul tu re.

Na kon sve a nih go vo ra na Tr gu slo bo de za u li su se pr vi to no vi kom po zi-ci je Pe har, jed no sta va ne kan ta te za me o vi ti hor i sim fo nij ski or ke star kom po zi to ra Stan ka e pi a, kom po no va ne spe ci jal no za ovu pri li ku, a pi-sa ne na tekst Mi ro sla va Mi ke An ti a. Kan ta tu je pre mi jer no iz veo Voj vo-an ski me o vi ti hor i or ke star Can tat pod upra vom auto ra Stan ka e pi a, na eg ugled nog dir gen ta, kom po zi to ra i pi ja ni ste. Kan ta ta Pe har od li ku je se od li nom or ke stra ci jom, him ni nim ka rak te rom hor skih na stu pa uz ne-ko li ko kon tra sti ra ju ih lir ski in to ni ra nih epi zo da. Iz ve de na je ve o ma us pe no

Me u na rod na ne de lja pe va nja Can tat No vi Sad

Novi Sad Pehar ispunjen muzikom

Pie: Adrian KranjeviFoto: Aleksandar Dunki

N

Za Novi Sad je veoma vano to su organizatori uspeli, da uz manje ili vee potekoe, iznesu ovaj meunarodni

festival i dokau da smo dorasli kako na muzikom tako i organizacionom planu jednoj ovako znaajnoj

manifestaciji koja je ivi organizam i koja e vremenom, nadajmo se i koncepcijski a i po broju uesnika,

rasti i dostii one konture koje imaju sline manifestacije u veim evropskim gradovima

NOVA MISAO / Novi Sad Pehar ispunjen muzikom

TEOR

IJE KU

LTUR

E

17

uz si gur nu ru ku is ku snog di ri gen ta ko ji je na kon ovog de la iz veo sa or-ke strom jo ne ko li ko po zna tih kom po zi ci ja slo ven skog re per to a ra, dve nu me re iz ope re Ko ta na Pe tra Ko njo vi a i tri slo ven ske igre An to nji na Dvor a ka.

To kom fe sti va la od pet ra di o ni ca, ko li ko je pla ni ra no, us pe no je odr a no e ti ri. Ra di o ni ca Ot krij te Ste va na Mo kranj ca pro fe so ra Mi lo ja Ni ko li a ko ja je, po svo joj ide ji i sa dr a ju mo da naj zna aj ni ja za na e go ste iz ino stran stva, ni je bi la odr a na zbog sla bog od zi va po ten ci jal nih ue sni ka ka ko iz ino-stran stva ta ko i na ih do ma ih hor skih pe va a. Osta li pre da va i su ve i nom us pe no or ga ni zo va li svo je ra di o ni ce, a po je di ni su za i sta bri lji ra li na sce ni po put Mar do ri Ma loun ko ja je vo di la ra di o ni cu ame ri ke du hov ne mu zi ke i ko ja je pu bli ku iz ne na di la svo jom vi tal no u i mu zi kal no u, ali i od li no oda bra nim re pr to a rom na za vr nom kon cer tu u Si na go gi. Svo jim na stu-pom Bo i dar Cr njan ski je sa ho rom Sve to zar Mar ko vi do pri neo da se sli ka o na ci o nal nim na sle u i na em od no su pre ma nje mu do ne kle po pra vi iz-vev i tra di ci o nal nu srp sku pe smu Ma gla pad na la i tra di ci o nal nu pe smu Ra-sti moj ze le ni bo re u od li nom sa vre me nom aran ma nu Vu ka Mi la no vi a.

Na za vr noj ve e ri Stan ko e pi je sa svo jim po la zni ci ma ra di o ni ce Ju no--slo ven ski kom po zi to ri us peo da od li no iz ve de nim kon cer tom upot pu-ni, na daj mo se, po zi tiv nu sli ku o na em na ci o nal nom kul tur nom mu zi-kom na sle u. Sa svo jim po la zni ci ma, ko ji su bi li u po ma lo dis ba lan si ra-nom sa sta vu u po gle du uz ra sta i teh ni ke pri pre mlje no sti, na stu pio je i bel gij ski di ri gent Pe ter De jans ko ji je iz veo re pre zen ta tiv ne hor ske kom-po zi ci je na pi sa ne po sle 1950. go di ne kom po zi to ra iz Esto ni je, Li tva ni je, Nor ve ke, ved ske i dru gih.

Kon cert Izra el skog ho ra Ha Ama kim ko ji je odr an u Grad skoj ku i bio je ve o ma us pe an. Ose a ju i se si gur no od no sno na svom tlu go sti iz Izra-e la su iz ve li re pre zen ta tiv ne kom po zi ci je du hov nog re per to a ra Lu i sa Le-van dov skog, Mi ha e la Vol pea i Kar la Den kin sa, kao i ne ko li ko sve tov nih pe sa ma. Hor je pe vao so lid no, uz ve o ma do bro po go en ka rak ter sve-tov nih pe sa ma iz ve de nih na pot pu no auten ti an na in i uz si gur nu prat-nju pi ja nist ki nje Va len ti ne Maj ler. Ho rom je di ri go va la Jael Vag ner-Avi tal, di ri gent ki nja i so lo-pe va i ca (ko lo ra tur ni so pran), ne ka da nja stu dent ki-nja u ve nog ne ma kog pro fe so ra i di ri gen ta Hel mu ta Ri lin ga sa ko jim je ue stvo va la na ka pi tal nom pro jek tu sni ma nja svih kom po zi ci ja Jo ha na Se ba sti a na Ba ha.

Je dan od cen tral nih do ga a ja Fe sti va la bi lo je go sto va nje fran cu ske pe-va i ce Iz a bel e froa, po zna ti je pod na dim kom Zaz. Ovaj du go na ja vlji va ni do ga aj u pot pu no sti je is pu nio oe ki va nja pu bli ke jer je mla da pe va i ca vi e od dva sa ta na po lja ni kod Aka de mi je na Pe tro va ra din skoj tvr a vi za-ba vlja la pu bli ku ka ko svo jim glo bal no po zna tim hi to vi ma, ta ko i ne kim pe sma ma sa no vog al bu ma.

Pod jed na ko do bra at mos fe ra bi la je e tvr ti dan u Ka to li koj por ti pred ve e ka da je Open sin ging bio po ve ren ha ri zma ti nom Volt Vit me nu, bap ti sti-kom sve te ni ku i di ri gen tu iz i ka ga, ko ji je ple nio svo jim auten ti nim na-stu pom i ko mu ni ka ci jom sa pu bli kom (pe va i ma) ko ja je u rit mu pra ti la nje go ve od li no kor di ni ra ne po kre te uz ne sva ki da nju ener gi ju ko ja se ose ti la to kom i ta vog na stu pa. Eks pert za go spel i soul mu zi ku Vit men je na kon kon cer ta iz ja vio: Ja sam ve o ma pri jat no iz ne na en ko li i nom ener-gi je i mo gu re i da Sr bi de fi ni tiv no ima ju rit ma i du e. Ve o ma sam za do vo-ljan na stu pom i ja ko mi se svi a ov de u va em gra du No vom Sa du.

Za na grad je ve o ma va no to su or ga ni za to ri us pe li, da uz ma nje ili ve-e po te ko e, iz ne su ovaj me u na rod ni fe sti val i do ka u da smo do ra sli ka ko na mu zi kom ta ko i or ga ni za ci o nom pla nu jed noj ova ko zna aj noj ma ni fe sta ci ji ko ja je i vi or ga ni zam i ko ja e vre me nom, na daj mo se i kon-cep cij ski a i po bro ju ue sni ka, ra sti i do sti i one kon tu re ko je ima ju sli ne ma ni fe sta ci je u ve im evrop skim gra do vi ma.

Volt Vit men (di ri gent i sve te nik): Ve o ma sam pri jat no

iz ne na en ko li i nom ener gi je i mo gu re i da Sr bi de fi ni tiv no

ima ju rit ma i du e. Za do vo ljan sam na stu pom i ja ko mi se

svi a ov de u va em gra du.

Cantat Z az / NOVA MISAO

e dav no sam shva ti la ne to ja ko va no, a to je: da bi smo vo le li dru-ge, mo ra mo vo le ti se be, i to je naj ve i po klon ko ji sam ika da do bi la, ovu re e ni cu je Iz a bel e froa (Isa bel le Gef froy), po zna ti ja pod scen skim ime-nom Zaz, iz go vo ri la na po et ku svog kon cer ta 24. av gu sta na Pe tro va ra-din skoj tvr a vi. U okvi ru Me u na rod ne ne de lje pe va nja, a u or ga ni za ci ji Euro pa Can tat Can tat No vi Sad, Zaz je odr a la svoj pr vi, du go oe ki va ni, na stup u re gi o nu pred 15 hi lja da lju di.

Iz a bel e froa, fran cu ska pe va i ca, ro e na je u Tu ru gde je ste kla i pr ve mu zi ke osno ve. Ui la je te o ri ju mu zi ke, kla vir, gi ta ru, ali, ka ko sa ma ka e, sma tra da je sluh raz vi la ve ba ju i vi o li nu, ko ju je svi ra la od svo je e ste do de ve te go di ne, a da se ka sni je sve od vi ja lo iz po tre be da iz ra zi ono to je unu tar nje. Ka ko je i sa ma re kla na kon fe ren ci ji za no vi na re uoi kon-cer ta na Pe tro va ra din skoj tvr a vi: Sva mo ja mu zi ka je eks pre si ja mog unu tra njeg sta nja tj. ka ko se za i sta ose am. Ka da je ima la pet na est go-di na, pre se li la se u Bor do gde je po e la da uzi ma a so ve pe va nja. Od Re-gi o nal nog sa ve ta Fran cuc ke 2000. go di ne do bi ja sti pen di ju ko ja joj omo-gu a va da se upi e u ko lu mo der ne mu zi ke, ta ni je u Cen tar za in for mi-sa nje i mu zi ke ak tiv no sti u Bor dou. Ve na red ne go di ne pri stu pa bluz ben du Fifty Fin gers, a po tom i ra znim gru pa ma dez i la ti no mu zi ke, kao i ben du iz Tar no sa ko ji svo ju mu zi ku za sni va na ba skij skoj na rod noj mu zi ci. Pri li kom pot pi si va nja jed nog od svo jih pr vih ugo vo ra, Iz a bel se pot pi sa la sa Z, ob ja nja va ju i na jed no sta van, ali za ba van na in, ka kva je i sa ma,

da nje na mu zi ka pred sta vlja mu zi ku od A do Z i od Z do A. Ka sni je e se taj pot pis pre tvo ri ti u nje no scen sko ime Zaz.

Ste kav i do volj no sa mo pu zda nja i ima ju i ne ku ide ju o to me ka kva bi nje na li na mu zi ka mo gla da bu de, a po u e na uti ca ji ma fran cu ske, pan-ske, afro, arap ske, an da lo i la ti no mu zi ke ko ju je ra ni je iz vo di la, Iz a bel 2006. go di ne od la zi u Pa riz. Pe va la je u pa ri skom ka ba reu Aux 3 Ma il letz sko ro dve go di ne. Za No vu Mi sao, Iz a bel je eks klu ziv no ot kri la da je to-kom pe ri o da ra da u po me nu tom ka ba reu sa ra i va la sa Gre go rom ko jem, na a lost, ni je mo gla da se se ti pre zi me na, ali je zna la da se ono za vr a va na i i da je on po re klom sa ovih pro sto ra: Za hva lju ju i ovom po znan-stvu i sa rad nji, u la sam ne to od mu zi ke Bal ka na u nje go vom iz vo e nju, ali mi ge ne ral no ta vr sta mu zi ke ni je po zna ta, ma da bih vo le la da je bo lje pro u im, a mo da i upo tre bim.

Na kon ne kog vre me na, na pu ta pe va nje u ka ba reu i od la zi na uli cu, ka ko bi ta mo is ka za la svo je unu tra nje sta nje. Na pi ta nje o nje nom do la sku u Pa riz, nje nom pe va nju na Mon mar tru, kao i ge ne ral no ta za nju pred sta-vlja pe va nje na uli ci, re kla je: Ka da sam do la u Pa riz ja ko du go sam ra di-la u ka ba reu, sva ko dnev no od po po dne va do ra nih ju tar njih sa ti i sa ma sam oda bra la da odem za to to sam shva ti la da ne mo gu vi e ni ta da na-u im. Sve to je po e lo da mi do sa u je, ni sam se vi e ose a la do bro, te je sam od la zak na uli cu, ka ko bih ta mo svi ra la i pe va la, bio moj li ni iz bor, jer sam to iza bra la kao no vi iza zov i no vo is ku stvo, ali ta ko e i da bih za-ra di la za i vot. To je bio naj op ti mal ni ji na in u tom tre nut ku. Za me ne je to pr ven stve no pred sta vlja lo iz vor pri ho da. Sad ve ima de set go di na ka-ko pe vam, i stal no sam na osno vu to ga tra i la po slo ve, oku plja la lju de sli nih in te re so va nja i pri dru i va la se raz li i tim mu zi kim gru pa ma, gru-pa ma ko je su kom po no va le, or ke star skim gru pa ma i dru gim.

U ja nu a ru 2009. go di ne, Iz a bel ue stvu je na pre sti nom tak mi e nju mla-dih ta le na ta Le Trem plin Gnra tion Fran ce Bleu/Rser vo ir odr a nom u pa-ri skoj Olim pi ji. Kao po bed nik, do bi la je na gra du u iz no su od 5.000 evra za svo ju pro mo ci ju, pri li ku da sni mi spot za MTV, kao i mo gu nost da sni mi svoj al bum. Zaz ob ja vlju je svoj al bum pr ve nac ma ja pro le go di ne.

Od ka ba rea i uli ce, do la je do ve li kih sce na i rom sve ta, a pro sla vi la se pe-smom Je ve ux (e lim) ko ja go vo ri da ume sto nov ca i po tro a kog dru tva tre ba tra i ti lju bav, sre u i slo bo du. Sa sa zna njem da tekst za ovu pe smu ni je ona pi sa la, pi ta li smo je ta mi sli o te mi pe sme i da li se sla e sa njom:

Intervju: Izabel efroa

Cantat Zaz

Pie: Jovana Stojanovi

N

Dco u vrir ZAZ, cest pren dre part laven tu re poti que dune je u ne fem me po ur qui le chant est la vie.

Da bi smo ot kri li ZAZ mo ra mo se pri dru i ti po e ti noj avan tu ri jed ne mla de e ne za ko ju je pe va nje i vot.TEZ

E O

KU

LTU

RN

OJ

PO

LITI

CI

18

KR

EATI

VN

I PO

GO

NI

18

Foto: Aleksandar Dunki

NOVA MISAO / Cantat Z a z

Ge ne ral no mo ja pred sta va i vo ta je u lju ba vi. Ja lju bav pro na la zim u se bi i ta ko je i iz no sim pred svet. Ona ko ka ko vi di se be, ta ko e vi de ti i dru-ge. Ona ko ka ko vi di se be, to uti e na tvoj od nos pre ma dru gi ma. Ono to pru a i ono to pri ma od ra a va se na tvoj i vot i na ono to ti se do ga a. Su di lju de ona ko ka ko su di se be. I mi slim da e se svet pro me-ni ti onog tre nut ka ka da lju di shva te da mo ra ju da pri hva te svo ju od go-vor no st.

Tim sta vom se pred sta vi la i pu bli ci na Pe tro va ra din skoj tvr a vi. Kao to je na ja vi la na kon fe ren ci ji za no vi na re, kon cert je pred sta vljao pra vu me a-vi nu sve ga: sving, dez, bluz, rok, la ti no itd. Na dam se de e mo se su per pro ve sti. Znam da u se ja sva ka ko do bro za ba vlja ti.

Na pe to is e ku ju i da kon cert po ne, pu bli ka je pr vo za u la akor de, pa glas, a po tom se i sa ma Iz a bel po ja vi la na bi ni, otvo riv i kon cert pe smom Les pas sants (Pro la zni ci). Kao to je pret hod nog da na na ja vi la, pe va la je pe sme sa al bu ma Ni oui ni non (Ni da ni ne), La Fe (Vila) i druge, kao i jo uvek nepoznate pesme koje pretpostavljamo da e se nai na nekom nje-nom sledeem albumu. U prvom trenutku, inilo se da publika ne zna kako da reaguje, s obzirom na to da se Izabel obraala publici na francuskom jeziku. Kako bi uspostavila bolji kontakt sa publikom, pitala je na srpskom: Da li neko govori dobro francuski i da li bi doao da prevodi?. Pokazala je rukom na najmlaeg, potvrdivi da je koncertu prisustvovala publika od 7 do 77 godina. Mali Igor je izaao hrabro na scenu i, vidno uzbuen, prevodio i pomogao Izabeli. Prvo je traila od publike da zatvore oi i da joj veruju, a onda nas je odvela u stari Pariz tridesetih godina prolog veka: Mala deca su sama na ulicama Pariza. Imaju izmeu est i devet godina i ivot im nije lak. Nemaju hrane svakog dana, ali imaju neto to drugi nemaju: jako su, jako kreativni. Izmeu etiri i pet sati ujutru, pekar poinje da pee sve hleb koji jako lepo mirie, ali se taj miris mea sa mi-risima ulice i smradom, a taj odvratan miris je ono to ta deca vrlo dobro poznaju. Pod vaim nogama, ako dobro osetite, je hladni stari kamen ulice. Ovakva uvertira, praena prvim akordima, najavila je pesmu Dans ma rue (U mojoj ulici) koja govori iz perspektive deteta koje usamljeno ivi u ne-ljudskim uslovima sa roditeljima koji predstavljaju tipian profil likova koji se mogu nai u Balzakovim romanima. Toj devojici, usled neispunjenog dana, prozor postaje jedini otvor prema svetu kojem se ona sa rezervom predaje, ali zna da ono to se deava napolju je svakako zanimljivije, mada kasnije e shvatiti da svi ti ljudi koji su u prolazu, tragaju, kao i ona, za svo-jom sreom i da svako od njih ima svoj neki prozor. Iako je dobila ovacije na ovu pesmu, Izabel je bila vidno uzbuena sa odreenom tugom na licu, izrazom saoseanja sa tom decom ulice.

Pitanjem Vous voulez quoi? (ta elite?) Zaz je najavila svoj popularni hit Je veux iZAZvavi nesvakidanje uzbuenje publike. Uprkos neznanju fran-cuskog jezika publika je pevala zajedno sa Izabel, kao da je re o velikom hitu domae scene.

Iako se na poetku veeri inilo da je publika dola samo da bi videla veli-ko ime i ula svetski poznatu pesmu, interakcija izmeu iste te publike i Izabel se sve vie razvijala kako je koncert odmicao, da bi se na kraju ceo dogaaj pretvorio u pravu urku pod otvorenim nebom. inilo se i da e strani jezik uticati poput barijere na komunikaciju izmeu izvoaa i pu-blike, meutim, na kraju dana, muzika je po ko zna koji put dokazala da se slui univerzalnim jezikom i da kao takva ipak ne poznaje granice.

Krik iz korena

elim da vas pitam da li ste ljudi? ... Svi imamo istu tenju, a to je da dri-mo emocije u sebi. Ponekad ih drimo par godina, a ponekad deset, dva-deset, trideset, pa i pedeset godina... To vam kaem, zato to elim svima vama da dam jedan poklon. elim da potraite u vama najglasniji i jasan ivotinjski krik urlik kojim ete izbaciti iz vas sve te potisnute i sakrivene emocije. ene, potraite ih u vaim matericama, a mukarci, potraite ih u vaim prostatama. A vi najhrabriji, potraite ih u korenima vaih predaka. To traim od onih zaista najhrabrijih, jer nije lako osloboditi tolike tajne.

KR

EATIV

NI P

OG

ON

I

19

G o dine z anos a na splavu spas a / NOVA MISAO

e sti val Dez im pro vi zo va na mu zi ka..., u Ka nji i, u pro te klih 17 go di na, osta vio je du bo ki trag u kul tur nom i vo tu ze mlje i re gi o na. Je din stve na umet ni ka kon cep ci ja, vi so ko pro fe si o nal na pri pre ma i re a li za ci ja pro gra-ma, dra go ce na dis lo ci ra nost od tra di ci o nal nih dez cen ta ra, iz dva ja ju ovaj fe sti val od ni za sli nih ko ji se uglav nom ba zi ra ju na tzv. pu tu ju im pa ket pro gra mi ma gu be i pri tom sop stve ni iden ti tet.

Fe sti val je kao i pret hod nih go di na otvo rio po kra jin ski se kre tar za kul tu ru go spo din Mi lo rad u ri. e sti ta ju i or ga ni za to ri ma na is tra ja va nju, re kao je iz me u osta log, da je ma ni fe sta ci ja po put la bo ra to ri je u ko joj se da ju i do bi ja ju od go vo ri na pi ta nja ne sa mo mu zi kih di le ma ve umet no sti uopte, ko ja po sta vlja ju umet ni ci kod nas i u sve tu.

A fe sti val je ta ko i na stao 1995. go di ne, na sa moj mar gi ni ze mlje, ka ko god se ve ta da zva la, kao po sled nja sta ni ca-na da oni ma ko ji su od la zi li pre ko gra ni ce i kao pr va, oni ma, ko ji su ta da bi li sprem ni da tek za ko ra e na te ri to ri ju ze mlje u da, u ko joj je go di nu da na ra ni je, ro e na ru i a sta te le vi zi ja ko ja je za plo vi la na im etrom po put Ti ta ni ka, ko ji ni ka ko da po-to ne, a fe sti val Dez im pro vi zo va na mu zi ka ostao splav na ko me smo kao bro do lom ni ci pre i ve li sve ove go di ne.

Fe sti val je bio na a ku a od gli ne, kroz i je smo pro zo re gle da li u svet, a kroz tek odkri nu ta vra ta, ne ki po put Si lar da Me ze i ja, bi li su is pra e ni na svet sku kon cert nu sce nu.

Pr va nu me ra ko ja je za zvu a la, bi la je po sve ta In me mo ri ja ma er u Sa-ba do u, ko ju je pod na zi vom Ov de, na pi sao kom po zi tor i vi o li sta iz Sen te, Si lard Me zei, umet nik po tvr en na svet skim kon cet nim sce na ma. Usle dio je di ja log kroz im pro vi za ci je, Me ze i ja i pi ja ni ste iz Nju jor ka Maj kla De fri ja Sti ven sa, i jom je kom po zi ci jom What abo ut the fu tu re, kon cert za vr en.

Nji hov mu zi ki ma ni fest pro lo sti-sa da njo sti-bu du no sti, bio je i smer ni-ca ono ga to e mo slu a ti na tro dnev nom fe sti va lu.

Usle dio je na stup ho ra, ko ji je u tro dnev noj ra di o ni ci Fi la Mil to na oku pio 40 la no va iz na e ze mlje. Glu ma ca, ple sa a, pe va a ili tek zna ti elj ni ka. Bi lo je to za ni mlji vo is tra i va nje mo gu no sti i mo i gla sa, ne kao ma i ne za pra vlje nje mu zi ke, ve re zo nan ce ce lo kup nog bi a i ljud ske fan ta zi je. Or ga ni zo va na ali i spon ta na ko lek tiv na kre a ci ja po la zni ka kur sa, vo e na o ve kom ko ji je uvek iz no va fa sci ni ran gla som kao iz ra aj nim sred stvom i iz u zet no eks pre siv nim men to rom i kre a to rom, Fi lom Min to nom, ko ji je ue sni ci ma po mo gao da ot kri ju mo gu no sti vla sti tog, ali i gla sa uopte i pru io uz bu dlji va sa zvu ja ko lek tiv ne im pro vi za ci je ko ja je kat kad zvu a-la kao do bra bu ka, a u po je di nim tre nu ci ma kao naj ma to vi ti ja sa zvu ja maga elek tron ske mu zi ke Mi tra Su bo ti a Su be.

Pr vo ve e za vr e no je kon cert nom pro mo ci jom naj no vi jeg al bu ma Kvar-te ta Mi ha lja Dre a iz Bu dim pe te ko jim je ovaj sa stav do sti gao vr hu nac

Festival Dez improvizovana muzika u Kanjii

Godine zanosa na splavu spasa

Pie: Jovanka Beba Stepanovi

F

Tre ti ra ju i dez kao do mi nant no na sle e mu zi ke XX ve ka, fe sti val je, je di ni kod nas us peo da pre mo sti

kon zer va tiv nu po de lu mu zi ke (kla si kaza bav nadez...). Po se ban pe at fe sti va lu i ovo ga su pu ta da le je din stve ne

kom bi na ci je mu zi a ra, iz van kla si nog mo de la work shopa, to fe sti va lu da je iz u zet nu pro duk cij sku dra.

TEO

RIJ

E K

ULT

UR

E

20

NOVA MISAO / G o dine z anos a na splavu spas a

fu zi je ma ar skog fol klo ra i evrop sko-ame ri kih te ko vi na de za. Pr vi to no vi ko ji su za zvu a li na pr vom fe sti va lu Dez im pro vi zo va na mu zi ka u Ka nji i, dav ne 1995. go di ne, iz veo je na ri tu al nom otva ra nju iz me u te zgi na ka-nji koj pi ja ci upra vo kvar tet Dre. Sak so fo ni sta Mi halj Dre je u Ka nji i na stu pao u naj ra zli i ti jim for ma ci ja ma. Ovo ga pu ta, no va vo di lja nje go ve in spi ra ci je i sva kako no vo sa zvu je za ui po se ti la ca, bio je cim ba li sta Mi-klo Lu ka, i je su in spi ra tiv ne vra to lo mi je po ma ar skom tra di ci o nal nom instru men tu pod se ti le na per ku si ni stu-ple sa a El da da Tar mua.

Tre ti ra ju i dez kao do mi nant no na sle dje mu zi ke XX ve ka, fe sti val je, je di-ni kod nas us peo da pre mo sti kon zer va tiv nu po de lu mu zi ke (kla si ka-za-bav na-dez...). Po se ban pe at fe sti va lu i ovo ga su pu ta da le je din stve ne kom bi na ci je mu zi a ra, iz van kla si nog mo de la work shop-a, to fe sti va lu da je iz u zet nu pro duk cij sku dra.

Ta ko se na po et ku dru ge ve e ri, na stup slo ve na kog dua, fla u tist ki nje Ja sne Nad les i vi o lon e li ste no vo sa a ni na, Mi la na Vr saj ko va ko ji je bio is pu njen de li ma ba ro ka, mu zi kog pe ri o da ko ji na zi va mo ko lev kom im-pro vi za ci je, u pot pu no sti uklo pio u sa zvu ja fe sti va la. Pre sve ga s Tri ma le so na te u ze pa Tar ti ni ja, kom po zi to ra ko ji je pro u a vao fe no men aku sti ke i sa zvu ja u broj nim svo jim trak ta ti ma, a jed na ko is tra i vao upo tre bu or na-men ti ke, i jom je je din stve nom kom bi na to ri kom umet ni ci ma omo gu e-no da de la iz ve du po put osta lih ue sni ka-im pro vi za to ra, kao da mu zi ka na sta je sa da i ov de. Upra vo za to je i ovaj kon cert ko ji su iz ve li umet ni ci iz mi ljea kla si ne mu zi ke upot pu nio pro gram ski zvu ni ko lo rit.

Pre mi je ra pred sta ve Re gi o nal nog Kre a tiv nog Ate ljea Jo e fa Na a, po sta-la je sa stav nim de lom fe sti va la i go di na ma pri vla i ve li ku pa nju pu bli ke iz ze mlje i re gi o na.

Ovo ga pu ta pri su stvo va li smo Po et ku ra da na pred sta vi, to je i na ziv rad ne ver zi je no ve po stav ke re di te lja i ko re o gra fa, Jo e fa Na a, ko ja se i ovo ga pu ta za sni va na ar ha i nim ri tu a li ma.

Li ca ak te ra sta vlje na su u je din stve ne ma ske, ko je je Na ot krio u Slo va-koj, a is tra i va nja za kraj nje uob li a va nje smi sla i po ru ke pred sta ve, Na na sta vlja u no vem bru na Dan mr tvih u Ita li ji.

Tre i kon cert te ve e ri pri re di la je gru pa A ti lje ro, iz Ar gen ti ne. Nje ni la no-vi, oslo niv i se na iz vor ni tan go, na stao u Bu e nos Aire su, kao i na te ko vi ne Asto ra Pja co le, po kre nu li su ta las no vog sen zi bi li te ta i tvor ci su no vog tan ga kao mu zi ke ko ja da je od go vor na su ro ve da ma re sa da nji ce.

Astil le ro na pan skom zna i lu ka, me sto gde su am ci i bro do vi ukot vlje ni, ali se i pra ve i po pra vlja ju. Ar ti e ro je u Ar gen ti ni me sto gde su se pr ve fa-bri ke opo ra vi le za hva lju ju i svo jim rad ni ci ma i ve li kom po kre tu ot po ra ko ji se za la gao i bo rio za pra va rad ni ka. Za to nji ho ve pe sme go vo re o i vo tu ge ne ral no, stva ri ma ko je su im se de si le, po naj vi e o lju ba vi i smr ti jer se u su ti ni sve ba zi ra na to me. la no vi gru pe su u Bu e nos Aire su, osno va li te a-tar i ko lu, u ko joj ra de sa sli nim ben do vi ma, pre no se ka ko ka u tri ko ve ko je su ski da li sa plo a i ot kri va li u su sre ti ma sa umet ni ci ma sta ri je ge-ne ra ci je. Na stu pa ju u kla si noj po stav ci tan go gru pa: kla vir, vi o li na, vi o lon-e lo, kon tra bas, dva ban do ne o na i glas. Svo je dr ve ne in stru men te pre ma

TEOR

IJE KU

LTUR

E

21

G o dine z anos a na splavu spas a / NOVA MISAO

po tre bi pre tva ra ju u uda ralj ke, a kao vi zu el no po ja a nje ko ri ste di gi tal ne slaj do ve i sni mlje ne ka dro ve iz gra do va u ko ji ma su na stu pa li ili na stu pa ju. Ovaj seg ment bio je pot pu no su vi an, od vla io je pa nju i ni je imao sna gu nji ho vog zvu a nja ko je bi sa mo po se bi bez ob zi ra da li se ra di o lir skim seg men ti ma, ru ba to da ma ri ma ili po put Fe ral ho ra, di vljom, go to vo ne kon-tro li sa nom ener gi jom, mo gli mno go sna ni je da uti u na pu bli ku, mo da ak i da pro me ne ovaj ili de li ne kog dru gog sve ta.

Tro dnev ni fe sti val je do neo ne to no vo, omo gu io uvid u sa zre va nje ne kih stal nih ue sni ka i pre sve ga pru io po dr ku odr a va nju vi tal nosti mu zi ci sop stve nog vre me na.

Je dan od le ga ta fe sti va la je i ba ti nje nje ma ar ske mu zi ke kul tu re. Do sa da su to na sce ni i ni li broj ni po je din ci, ar ha i ne i gru pe na eg vre me-na. Po sled njih go di na, za hva lju ju i ostav ti ni Ani ko Bo dor i broj nih dru-gih et no mu zi ko lo ga, kao i work in pro gres Si lar da Me ze i ja, do i vlja va mo uz bu dlji ve tre nut ke ula ska tra di ci je u i vot no vih ge ne ra ci ja.

Na po et ku tre e fe sti val ske ve e ri kvar tet Bu ranj-Me zei za pi se fol klor nih me lo di ja iz pa non ske ni zi je, do neo je sna nim li nim pe a tom i u du hu svo ga vre me na. Bi le su to zvu ne vi zi je pro lo sti vi o li ste Si lar da Me ze i ja i sak so fo ni ste Be le Bu ra njia, obo ji ce sen a nja. Uz kon tra ba si stu Ro ber ta Ben-kea i bub nja ra ol ta Ko va a ar va ria u pro duk cij ski sa vr e no iz ve de nom kon cer tu, za jed ni ki po tvr di li re i Maj kla De fri ja Sti ven sa:

Mi slim da je imro vi za ci ja uvek bi la va na. Ve li ki kom po zi to ri po put Mo-car ta, Ba ha, Be to ve na bi li su sjaj ni im pro vi za to ri. Pre 300 go di na ni je bi lo na i na da se mu zi ka sni ma, sve se mo ra lo za pi si va ti ili imro vi zo va ti. Im-pro vi zo va na mu zi ka je je zik mu zi ke ko ji se de a va u tre nut ku. A pro blem da na nji ce je ste da vi e ne i vi mo u tre nut ku, i vi mo u pro lo sti- i vi mo u bu du no sti, bri ne mo o stva ri ma ko je su se de si le i ko je e se de si ti. Im-pro vi za ci ja je i ve ti u tre nut ku. Im pro vi za ci ja je re a va nje pro ble ma, ta ko re a va mo pro ble me u mu zi ci na rav no, ali i i vot ne pro ble me. Si gu ran sam da su Aj ntajn i To mas Edi son bi li od li ni im pro vi za to ri, jer da bi do li do ono ga po e mu su da nas ve li ki, mo ra li su u svo joj gla vi raz ra di ti na mi-li o ne ide ja ili ba rem sa mo za e ta ka ne ke ide je.

To je na in da bu de mo i osta ne mo sve sni.

Kon cert za tva ra nja, ostva ren je kao i uvek u sa rad nji sa ame ri kom am ba-sa dom i na ja vi li su ga gra do na el nik Mi halj Nji la i ata e za kul tu ru Ra jan Ro lands.

Na stup tri ja Pe ri ja Ro bin so na sa pi ja no stom Me tju om i pom, po tvr dio je im pro vi za ci ju kao tre nu tak ne po no vlji ve sa da njo sti i vr hun sku kre a ci ju u fu zi ji raz li i tih is ku sta va, opre de lje nja i sen zi bi li te ta.

Su de i po ovom kon cer tu, ko ji ni je kao pred hod nih go di na pri vu kao i naj-ve i broj po se ti la ca, na red nih go di na li der stvo e po la ko pre u zi ma ti sred nja ge ne ra ci ja, ko ja je po put pi ja ni ste Me tjua i pa usvo ji la te ko vi ne iz vor nog de za, ali u se bi no si ne za u sta vlji vu sna gu fu zi je mu zi kih an ro va, bi lo al ter na tiv nih po nor ni ca ili ute me lje nih mu zi kih re ka.

i ni se ipak da or ga ni za to ri ne e od u sta ti od svo je dav no ute me lje ne za-vr ni ce fe sti va la u Ka nji i, na kom po sled nji kon cert na zi va mo, ve e cr nog de za.

Punoletstvo

Sle de e go di ne Fe sti val Dez im pro vi zo va na mu zi ka pro sla vlja pu no let stvo. Umet ni ki di rek tor Zol tan Bi kei na ja vio je da pla ni ra vo kal no-in stru men-tal nu ra di o ni cu sa Fi lom Mil to nom, a da na za vr no ve e, do ve de ame-ri ku le gen du, pi ja ni stu Do nal da Smi ta, ko ji se uz gred, pa ni no bo ji le ta avi o nom.

Si gur na sam da e i ovaj pro blem, kao i sve do sa da or ga ni za to ri re i ti, jed nom dobrom impro vi za ci jom. XVI II fe sti val JAZZ, im pro vi zo va na mu zi ka... po e e 13. sep tem bra 2012.

TEO

RIJ

E K

ULT

UR

E

22

KR

EATIV

NI P

OG

ON

I

23

NOVA MISAO / A z ami

n spi ra ci ja za pred sta vu Aza mi su ar ha i ne ma ske. Go di na ma po kua vam da im se pri bli im.... Na su sre e fo to gra fa ko ji je fo to gra fi sao ma-ske na po te zu od Fin ske do ju ne Ita li je. Ma ske se jo uvek mo gu pro na i po se li ma i br di ma Evro pe, sa zna je od nje ga. Taj su sret mi je dao sna gu da po nem da ra dim na pred sta vi....

Ma ska ko jom su se ba vi li to kom ra da na pred sta vi do la zi iz Slo va ke.

Ma ska u ob re di ma, ri tu a li ma slu i da oi vi mit.

Ma ski ra ne sve a no sti pred sta vlja ju ko smo go ni je ko je su vla da le vre me nom i pro sto rom.

Ma ska je in stru ment po sre do va nja, ona slu i da uhva ti i vot nu sna gu ko ja se u tre nut ku smr ti oslo ba a iz o ve ka ili i vo ti nje.

Na po kre e ar he tip ske si le spu ta ju i vas du bo ko u ver ti ka lu i pre o bra-a va vas.

Na vam ne pru a mo gu nost da gle da te mit, na sta ja nje sve ta, ne go vas ne no i po sve e no uklju u je u ko smo go ni ju i pu ta vas da se pre o bli ku je te.

Na sce ni je 6 ple sa a ko ji su pod ma ska ma. U si vim bez li nim ode li ma.

Ma ske ko je no se ni su iz ra aj ne, one su po sred ni ci, hva ta i sna ga ko je se oslo ba a ju u pre la zi ma iz i vo ta u smrt. Iz smr ti u i vot. Ne iz ra aj nost ma-ske da je ple sa i ma ne to od ka rak te ra Lu de, ne to od na iv no sti, lu cid no-sti, du ho vi to sti onih ko ji su na put po li. Pu to va nje/igra te e pri rod no, sa

stra hom i bez te i ne, igra se sa la ko om u pre pu ta nju. Stvar nost ko ja na-sta je pri ma se, pre sve ga, ose a jem, in tu i ci jom.

No e ni ste stra hom i uz bu e njem ko je no se su sre ti sa ar he tip skim si la ma. Ide te vo e ni in stink tom. Sa se bi svoj stve nim mi rom i sna gom Na pu bli ku uvo di u re tor tu zbi va nja u ko joj je i du ho vi to i e sto ko i ne no (o, u je te i ce rek i vi di te ko pi ta, ra zni su su sre ti va ni ako ste po li da umre te i ro di te se po no vo). Ni ta nam dru go ne pre o sta je do sve sti se be na ko stur da bi se pot pu no ob no vi li. Od po et ka do kra ja Na pri a o sna zi mi sti nog pre po ro da, o Ero su i Ta na to su, o na stan ku sve ta.

Pri sut na stvar nost bi va pre ba e na u drev na vre me na ka da je za pra vo i na sta la.

I sve to, ni ma lo slu aj no, u Ka nji i.

U re tor ti zbi va nja ko ju kre i ra Na u fu zi ji zvu ko va de za, uz bu e nja, vo de ko ja te e, su sre ta, stra ho va, e lje, sme nog i stra nog i naj zad, dir lji vog Na i ni od svo je po sve e ne pu bli ke ue sni ke to ga zbi va nja. Ue sni ke u na sta-ja nju, sve ta, i vo ta, ue sni ke u pre la zi ma. On da je is kaz i vot, jed na ko kao i lju bav, za vi si od na e sprem no sti da ga bra ni mo. Pred u slov je pre pu ta nje in stink tu. I po sve e nost ko ja slu i da pre o bli ku je opta me sta.

Jo ef Na od la zi u Sar di ni ju da bi pr vog no vem bra bio na ce re mo ni ji ko ja se, pod ma ska ma, iz vo di po vo dom Da na Mr tvih. Pre mi je ru pred sta ve Aza mi vi de e mo na red ne je se ni. Vi de e mo gde nas Maj stor da lje vo di.

Nova predstava Joefa Naa

Azami

Pie: Nataa Gvozdenovi

I

U re gi o nal nom cen tru Jo ef Na u Ka nji i iz ve de na je rad na pre mi je ra pred sta ve Aza mi Jo e fa Na a

Svi t i d ivni b lagi l judi , s tr ip cr tai / NOVA MISAO

Foto: Branko Stojanovi

Trudio sam se da stvorim i odravam svoj svet,

svoje okruenje sa sadrajima koje volim i

ljudima koje volim.

To, veruj mi, pomae. Jako je pomoglo, naroito devedesetih. Ja sam oduvek

vie bio okrenut

pop kulturi, ne kao nekom vidu svesnog

otpora, ve je to proizalo iz linog revolta

prema toj vetakoj podeli na pop kulturu koja je

po definiciji manje vredna i neku nepop kulturu

koja je po sebi vredna znaajna i velika.

ada je sredinom aprila ove godine u Francuskom institutu Alehandro odorovski otvorio izlobu strip crtea novosaaninu Zoranu Janjetovu nije to samo bio velik dogaaj za ovdanje ljubitelje stripa, to bratstvo ti-hih posveenika, ve je na neki nain predstavljalo iskorak u samo jezgro uda koja ine umetnost stripa. Naime, Zoran Janjetov Janja (1961) koji je od svojih deakih fascinacija crteom velikog ana iroa Mebijusa i odu-evljnje nesvakidanjom matom njegovih stripova stigao do statusa au-tora i uvaenog majstora meu majstorima kojima se divio, stajao je sa desne ocu svih strip magija Alehandru odorovskom. Nemogue je opi-sati znaaj Janjinog rada bez da se razumeju odnosi i zanosi koji vladaju u tom sasvim drugom paralelnom svetu, jer strip ne samo da produkuje druge svetove on jeste drugi svet. Ovaj razgovor je pokuaj da se makar malo rasvetli ta drugost.

Prve fascinacije? Kad to sa stripom kod tebe kree?

ZORAN JANJETOV: Seanje see u dosta rano detinjstvo, mislim da sam ve kad sam imao etiri godine ugledao moj prvi strip. Bilo je toga vero-vatno i pre, po kui su se itale ilustrovane novine sa strip kaievima ali seam se da sam tada, sa etiri godine, u izlogu trafike ugledao moj prvi strip. Seam se tano slike, kadra, u prvom planu naslovne strane bila je zadnja noga od slona, u drugom planu se ne seam ta je bilo ali bila je to edicija stripa za decu LALE. To je trenutak kad me je neto omaijalo i od tada poinje traganje i sakupljanje svakovrsnih fascinacija, neka krtica faza koja traje i do danas. Naravno, prvo i najvanije u to vreme je bio Di-zni i sve oko njega, a potom i francuski i belgijski stripovi, Umpah-Pahovi ili Asteriksi i Krcko, koji je vrh vrhova svih detinjih fascinacija. Moram da kaem da je meni fascinacija stripovima vezana i za fascinaciju filmom i televizijom, to smatram istom oblau.

Zapravo nisam odmah hteo da pravim stripove, zamiljao sam da u pra-viti crtane filmove ili igrane fimove. Stripove sam jednostavno voleo da itam. Tek kad sam vremenom saznao koliko vremena, novca, znanja i za-nata treba da bi se uradio jedan prosean film i koliko velika treba da bude ekipa koja uestvuje u njegovom radu shvatio sam da ja vie volim da radim sam.

Kako je dalje tekla komunikacija sa ljudima slinih afiniteta i kako se ta deaka fascinacija menja u neto drugo?

ZORAN JANJETOV: Vrlo jednostavno, nita to nije komplikovano i nije bilo puno