NEVERBALNA KOMUNIKACIJA – ključan segment uspešnog aktivnog slušanja

Čovek najveći deo vremena provodi u komunikaciji sa drugim ljudima. Dok se verbalna komunikacija odnosi na reči koje se koriste pri razgovoru, neverbalna komunikacija se sastoji od mnoštva znakova od kojih svaki ima svoje značenje. Ti znakovi se mogu menjati, potvrđivati ili negirati ono što izgovaramo. Zato način na koji nešto izgovaramo, te kako pri tom izgledamo i kako se držimo, značajno utiče na poruku koju šaljemo drugoj osobi.

Neverbalna komunikacija često bude i uzrok sukoba – mnogi obračuni počinju nerazumevanjem neverbalne poruke, npr. neka izjava se protumači kao uvredljiva, a zapravo je izrečena u šali.

Takođe, bezbrojne su situacije kada i sami pogrešno protumačimo nečiju izjavu, upravo zbog nepoznavanja neverbalnih znakova. Zato je vrlo važno obratiti pažnju kako na svoje, tako i na sagovornikove neverbalne znakove.

U neverbalnu komunikaciju ubrajamo:

Kontakt očima: Kontakt očima je vrlo važan u svakodnevnoj komunikaciji. Obično su razdoblja kontakta očima vrlo kratka. Kada su produžena, ili kad jedna od osoba počne buljiti u drugu, dolazi do napetosti i to se može protumačiti kao pretnja. Izbegavanje gledanja u oči povezuje se sa nesigurnim ponašanjem, što upućuje na prepredenost, pa čak i nepoštenje. Raširene zenice pokazuju emocionalno uzbuđenje (kada lažemo ili kad nam se neko sviđa).

Izraz lica: Na osnovu odgovarajućih izraza lica svi ćemo lako prepoznati šest osnovnih osećanja - radost, tugu, iznenađenje, strah, ljutnju i gađenje. Međutim, složena osećanja, poput ljubavi i ljubomore, prepoznaju se nešto teže. To se dešava usled lične namere ili društvenog običaja da potisnemo emocije i maskama zavaramo okolinu.

Međusobni položaj: Ljudi u razgovoru zauzimaju sličan položaj tela kao i sagovornik/ca sa kojim se slažu ili prema kojem imaju pozitivan stav. Naginjanje prema osobi pokazuje zainteresovanost ili zabrinutost, a odmicanje distanciranost i sigurnost u sebe.

Gestovi: Klimanje i odmahivanje glavom dva su najrasprostranjenija znaka za "da" i "ne". Klimanje glavom služi kao povratna informacija govorniku/ci, upućujući na podršku i razumevanje. Neke kretnje mogu biti i smetnja uspešnoj interakciji, npr. kada odaju nervozu i napetost - trljanje dlanova, uvijanje kose, glađenje brade, itd.

Lični prostor: Svi mi imamo svoj lični prostor sa nevidljivim granicama unutar kojih ne želimo prisustvo “uljeza”. Ne osećamo se neprijatno kada nam priđu intimni i dobri prijatelji, dok poznanike i strance s kojima razgovaramo obično držimo na većoj udaljenosti. Kad zbog gužve i skučenosti prostora nismo u mogućnosti da kontrolišemo udaljenost drugih ljudi (npr. prilikom gužve u tramvaju), često reagujemo odbrambeno, ograničavanjem kontakta sa drugima (okretanje od njih, izbegavanje pogleda, dodira).