OSNOVE BUDIZMA

RAZVOJ MEDITACIJE KROZSVESNOST DISANJA

KRATAK KURS O DISANJU SVESNO

BUDDAHADASA BHIKKHU

The A, B, C of BUDDHISM

Buddahadasa Bhikkhu

Preveo sa engleskog na srpski Nemanja Mutić

Prvo izdanje 1982. od strane Suan Mokkhabalarama

Poslednje izdanje 2005. od strane Dhammadana Foundacije

© Buddhadasa Foundacija

Buddhadasa fondacija

c/o Suan Mokkhabalarama

Chaiya, Surat Thani 84110

THAILAND

Tel & Fax: +66 77 43 15 97

2

SADRŽAJ

PREDGOVOR............................................................................................................................................................................................ 4

BUDIZAM ZA POČETNIKE.........................................................................................................................................................................5

MEDITATIVNI RAZVOJ KROZ SVESNOST DISANJA...................................................................................................................................9

UVOD PREVODIOCA...............................................................................................................................................................................10

MEDITATIVNI RAZVOJ KROZ SVESNO DISANJE.....................................................................................................................................11

PREDSTAVLJANJE...............................................................................................................................................................................11

UVOD..................................................................................................................................................................................................... 12

ČETIRI TETRADE: GENERALNI SISTEM....................................................................................................................................................14

PRVA TETRADA:................................................................................................................................................................................. 14

DRUGA TETRADA:..............................................................................................................................................................................14

TREĆA TETRADA:............................................................................................................................................................................... 14

ČETVRTA TETRADA:...........................................................................................................................................................................14

PRVA TETRADA: TEMELJI SVESNOSTI O SMIRIVANJU TELA (KAYANUPASSANA-SATIPATTHANA).........................................................15

PRVI KORAK:......................................................................................................................................................................................15

DRUGI KORAK:................................................................................................................................................................................... 15

TREĆI KORAK:....................................................................................................................................................................................15

ČETVRTI KORAK:................................................................................................................................................................................16

DRUGA TETRADA: TEMELJI SVESNOSTI O POSMATRANJU OSEĆANJA (VEDANANUPASSANA-SATIPHATTANA)...................................19

PETI KORAK:.......................................................................................................................................................................................19

ŠESTI KORAK:.....................................................................................................................................................................................19

SEDMI KORAK:...................................................................................................................................................................................19

OSMI KORAK:..................................................................................................................................................................................... 20

TREĆA TETRADA: TEMELJ SVESNOSTI U MEDITACIJI UMA (CITTANUPASSANA-SATIPATTHANA).........................................................21

DEVETI KORAK:.................................................................................................................................................................................. 21

DESETI KORAK:...................................................................................................................................................................................21

JEDANAESTI KORAK:..........................................................................................................................................................................21

DVANAESTI KORAK:...........................................................................................................................................................................21

ČETVRTA TETRADA: TEMELJI SVESNOSTI U MEDITACIJI MENTALNIH OBJEKATA (DHAMMANUPASSANA-SATIPATTHANA)................22

TRINAESTI KORAK:.............................................................................................................................................................................22

ČETRNAESTI KORAK:..........................................................................................................................................................................22

PETNAESTI KORAK:............................................................................................................................................................................22

ŠESNAESTI KORAK:.............................................................................................................................................................................23

METODA PREČICE.................................................................................................................................................................................. 24

KAKO KORISTITI ANAPANASATI I KOMBINOVANA METODA................................................................................................................25

ZAKLJUČAK............................................................................................................................................................................................. 25

POGOVOR..............................................................................................................................................................................................25

PAR REČI O AUTORU..............................................................................................................................................................................26

3

PREDGOVOR

Trenutni rad je tekst koji je uzet sa predavanja Prečasnog Buddhadasa Bhikku 14. oktobra 2525. (1982.) godine u Suan Mok Šumskom Manastiru, regija Chaiya, provincija Suratthani, u južnom Tajlandu.

Deo predavanja je bio na engleskom jeziku i napravljen je video zapis za dalju upotrebu za publiku koja govori engleski, ali nema priliku da dođe u Suan Mok i lično čuju predavanja Prečasnog Buddhadasa Bhikku.

Buddhadasa Bhikku je pristao da održi predavanje na engleskom, video zapis Dharme (svetog učenja o budizmu) je primer njegovog saosećanja prema drugima i njegova namera da podeli Dharmu sa ostalima. Deljenje ovakvog znanja nije bilo lako za Prečasnog Buddhadasa Bhikku iz dva razloga.

Prvi razlog je da se prvi put budistički monah obraćao publici putem video zapisa, što je za Buddhadasa bila novina, njegova učenja su se prvenstveno zasnivala na ljudskom razgovoru između učitelja i učenika. Pored dozvoljavanja osećaja lične interakcije između Prečasnog Buddhadasa i njegovih učenika imao je mogućnost ponavljanja i objašnjavanje detalja; u pravljenju video zapisa, pogotovo za Zapadno-Englesko govorno područje, Prečasni Buddhadasa Bhikku je bio onemogućen da priča u određenim vremenskim intervalima i da interaktivno ponavlja svojim učenicima.

Drugi razlog, samo predavanje nije bilo lako, kako je objasnio Prečasni Buddhadasa Bhikku, jer je upotrebljavao svoje „dečije“ znanje engleskog jezika koji je sam naučio.

Pali (stari azijski jezik) reči i fraze se pojavljuju u većini Dharma predavanja. U ovom zapisu su većinom prevedeni na najsličnije sinonime koje objašnjavaju te fraze. U par slučaja objašnjene su detaljno.

4

BUDIZAM ZA POČETNIKE

Prijatelji! Znam da ste zainteresovani za učenje i traženje budističkog načina rešavanja svih životnih problema, koji se mogu sumirati kao problemi rađanja, truljenja, bolesti i smrti.

Voleo bi da vam pomognem da razumete ovu temu, onoliko koliko je ja razumem. Ali vam moram raći unapred da je moje znanje engleskog jezika nedovoljno. Ja ga nazivam engleski za decu, koji je samouk i nedovoljan za dublje razgovore.

Čuli ste da je Sveti Buddha, u njegovom prosvetljenju, preneo svoje znanje u sveti zapis Dharmu. Želeo bi da pričam sa Vama o Dharmi. Dharma je zvana i Zakon Idapaccayata. Ovaj zakon je Zakon Prirode, ili Zakon Uzroka i Posledice.

Termin „zakon“ je grubi ekvivalent tajlandskoj reči „gote“. Tako da, na tajskom mi govorimo gote idapaccata. Međutim, Tajski izraz gote znači i više od samo zakona. Bez obzira na to, redovno koristimo reč „zakon“ jer je najbliži opisu reči gote.

Zakon Idapaccayata je Sveto Znanje ili Sveta Stvar. Može se nazvati i Bog. Sveti Buddha je bio prosvetljen ovim zakonom. Odma posle toga, on je poštovao i verovao u ovaj zakon. On je proglasio da svi budisti u prošlosti i svi budisti u budućnosti će verovati u ovaj Zakon u ime Dharme.

Ovaj Zakon Prirode se sastoji od šest kvalifikacija koje svi ljudi prepisuju kao božanske kvalifikacije. Time rečeno imamo kvalifikacije Kreatora, Kontrolera i Uništivača, i kvalifikacije Svemogućeg, Sveprisutnog i Sveznajućeg. Onog ko ima ovih šest kvalifikacija nazivamo „Bogom“. Mi, budisti, imamo ovaj Zakon Prirode; gledamo na njega kao na Božiji Zakon sa šest kvalifikacija.

Ovaj pristup Božanskom je jedini koji moderna nauka priznaje. To je zakon koji ne može biti napravljen ni od jednog bića. Postoji samo jedan Zakon Prirode , koji sadrži sve pod zakone, ali ni jedan nije napravljen od čoveka. Ovaj zakon sastoji se od atoma koji zajedno stvaraju naš univerzum ili univerzume, i fizički i psihički.

Trebali bi znati ovaj Zakon dobro, jer je to stvar koja kontroliše naš život i sve naše probleme. Ljudska bića će biti srećna ili nesrećna radeći dobro ili loše u odnosu sa ovim Zakonom; ne od strane moći personalizovanog Boga, čak ne ni kao rezultat karme iz prošlosti. Ova poslednja stavka će biti prokomentarisana kasnije.

Da li će na svetu postojati Mir ili ne, zavisi isklučivo od toga da li se čine dobre ili loše stvari u odnosu na ovaj Zakon.

Želim da razmislite o sledećim predpostavkama da bi ste procenili ovaj Zakon. Zamislite da svi personalizovani Bogovi odluče da nas kazne. Možemo savladati svu tu moć energije i biti slobodni njihovog kažnjavanja radeći ono što je u skladu sa Zakonom Prirode. Ili zamislite da svi personalizovani bogovi odluče da nas blagoslove. Opet, ako radimo loše po Zakonu Prirde da bi smo bili srećni, nikada nećemo dobiti blagostanje. Možemo slobodno reći da Zakon Prirode kontroliše sve, i živo i mrtvo. Ali, problemi se javljaju samo živim bićima.

Zakon Idapaccayata se može gledati kao Bog. Ovaj Bog je neopisiv i ne može se klasifikovati. Ne možemo ga znati kao osobu, zato što ga ne možemo porediti ni sa jednom osobom na planeti.

5

Bog je prvi uzrok i održivi uzrok u svako vreme u svakom slučaju u našem univerzumu. On stvara i pozitivno i negativno. Postoje i pozitivni i negativni rezultati, oni su sastavni deo Zakona Prirode. Da je ovaj Bog personalizovan on bi činio samo pozitivne stvari. Ako ne želimo nešto negativno moramo da poznajemo zakon pozitivnog. Tako možemo da izaberemo pozitivne rezultate praktikujući sklad sa tim Zakonom.

Način na koji se Zakon pozitivnog može vežbati u cilju rešavanja naših problema nazivamo Dharma. Aktuelan problem svih ljudi je patnja, i za individuu i za društvo. Osoba počinje da pati kada radi suprotno Zakonu Prirode u momentu kontakta (phassa). To bi želeo da znate pogotovo, sobzirom da je to osnova Dharme. Stoga, ponoviću je. Sva osećajna bića moraju da pate kada rade suprotno od Zakona Prirode u momentu koji nazivamo kontakt.

Sada ćemo pričati detaljnije o Zakonu Prirode. To je osnova budizma. Ponekad je nazivamo paticca-sammuppada. Svezajedno idapaccayata-paticca-sammuppada znači Zakon Uzroka i Posledice, tako da je stvaranje svih stvari zavisno od njihovih uslova. Ukratko to kažemo: zavisno stvaranje svih stvari. Ali u ovom slučaju spominjaćemo samo probleme ljudi, patnje i nezadovoljstva bilo koje vrste.

Da bi smo shvatili proces Zakona Prirode moramo početi iz tačke koju nazivamo ayatana, koju čini šest čula i njenih šest osećaja. Osnovu ayatana čini šest organa: oči, uši, nos, jezik, telo i sam um. Oni su unutar nas. Spoljna ayatana je vid (forma), zvuk, miris, ukus, dodir i ideja odnosno misao.

Možete primetiti da oko dolazi u kontakt sa formom, uvo dolazi u kontakt sa zvukom, nos dolazi u kontakt sa mirisom, jezik dolazi u kontakt sa ukusom, telo dolazi u kontakt sa dodirom, a um dolazi u kontakt sa idejom. Tako da imamo šest pari ayatana.

Hajde da proučimo proces idapaccayata. Počećemo sa prvim parom; oči i forma, kao primer. Oko, koje je zavisno od forme, daje svesnost pogleda. Tako da, imamo tri dela: oko, formu i svest. Kada spojimo ova tri dela u funkciju to nazivamo kontakt (phassa). Ovo je važan momenat za spoznaju i učenje. Kontakt je momenat u kome neznanje ispliva na površinu ili ne. Ukoliko je prilika da neznanje ispliva na površinu otiće na pogrešnu stranu i rodiće problem ili patnju.

U momentu kada se desi kontakt mi imamo adekvatnu samosvesnost i mudrost da upravljamo kontaktom ispravno, onda nema načina, nema prostora i šanse da to postane početak patnje. Moramo da učimo, ponavljamo i vežbamo da bi imali svesnost i znanje da ga iskoristimo tačno prilikom nastajanja kontakta. Više ćemo o ovoj temi kasnije.

Sada, ispričaću vam o procesu idapaccayata – paticca – sammuppada. Ako je osoba neuka da spreči kontakt tokom procesa desiće se rođenje slepe emocije, ispunjene neznanjem. Može biti prijatna ili ne prijatna emocija, ali u njoj postoji neznanje. Takva emocija (vedana) vremenom preraste u slepu želju. Obično ovu emocijom nazivamo požuda (tanha). Morate razumeti da termin „požuda“ ovde koristimo da se objasni da je to slepa želja, želja iz neznanja, koja iz neznanja proističe.

Tako slepa želja daje rađanje Vezivanja (upadana). Vezivanje koje nastaje od slepe ili neuke želje, onda je i samo takvo. Počinje da se stvara vezivanje prema svemu sa čime dođemo u kontakt, uključujući vezivanja za ovo ili ono značenje reči, i vezivanje za stvari koje nazivamo „moje“ ili „ja“.

6

Treba da znamo o pet agregata. Oni su bitni jer vezivanje je vezivanje za ovih pet agregata (khandha). Prvi agregat je Vaše telo. Kada je telo u funkciji, ignorantan mozak se vezuje za telo kao „ja“ ili „moje“. I onda možemo da vidimo kako su ljudi besni na njihovo telo. Može sebi da se obraća telu sa „ja – svoj“ ili u drugom slučaju „ja – moje telo“. Ovo je prva khandha, agregat telesnog.

Druga khandha je osećaj/emocija (vedana-khandha). Kada se pojavi neki osećaj u svesti, ignorantan mozak ga pozdravlja i počinje da se vezuje, stvarajući „moj osećaj“. Uvek se stavlja prefiks „ja“ ili „moj“, zato se javlja vezivanje.

Treća khandha je zvana percepcija (sanna-khandha). Ovo se odnosi na opažanje nečega kao ovo, ono, ovi ili oni; ili „moja sreća“ ili „moja patnja“; ili „dobro“ ili „loše“. U jednom broju slučaja percepcija stvari se vezuje za „ja“, u drugom za „moje“. U oba slučaja može se reći da vezivanje dolazi u dva smera – ka Vama i od Vas.

Sledeća, četvrta khandha, ili ti agregat je prijamčivost, zvana sankhara-khandha. Sankhara u ovom slučaju ima specijalno značenje. Bukvalno se misli na formu misli, ovde se tačno definiše i odnosi na „mentalni proces“ koji nazivamo misliti. Kao reč sankara znači uslov, da da uzrok. Kao misao označava „formiranje“ rečenica i/ili misli. Ovde koristimo izraz „mislim“, zato što misliti daje uzrok i posledicu. Osoba se vezuje za „ja mislim“ ili „moja misao“.

Peta i poslednja khandha. Agregat svesti (vinnana-khandha) je poslednji koji prepoznaje sve stvari koje dolaze u kontakt sa očima, ušima, nosom, jezikom, telom i mislima. Ignorantna osoba će se vezati za svesnost, kao velikog svesnog „ja“.

Sveukupno, imamo pet grupa vezivanja. Možete primetiti da smo se vezali za previše stvari. Što unutra to i spolja, vezivajući se za njih i grabežljivi smo prema njima. Sve je ovo urađeno mentalno, kao „ja“ ili „moje“. Ovo su ignorantni koncepti, nisu prave stvari. U svim slučajevima samo kroz neznanje se „ja“ ili „moje“ vezuje za stvari.

Sad, hajde da se vratimo na mesto vezivanja za stvari, proces koji nazivamo idapaccayata. Takvo vezivanje daje postojanje (bhava). Ovo je početak nečega što nazivamo „iluzoran ja“. Postajanje „iluzornog ja“ nastaje od vezivanja. Postoji vezivanje prema iluzornom postajanju (bhava). U ovoj tački postoji „ja“ čak i u početnoj infantilnoj fazi. Nazivamo je bhava ili ti postajanje.

Postajanje iz procesa daje rađanje (jati). U ovom procesu ego ili ti „ja“ je sazrelo u potpunosti: da bude „Ja“, jedan „čovek“. U ovom delu nastaje apsolutna svest kod svih pojedinaca o svom izmišljenom „ja“. „Iluzoran ja“ se odvija u procesu koji nazivamo idapaccayata.

„Ja“ misli, postupa i priča na osnovu vezivanja. Iz toga proizilazi da „Ja“ radi i govori u ignorantnim načinima, kao što su „ovo sam ja“ ili „ovo je moje“, čak i „ovo je moje rođenje, ovo je moje starenje, ovo je moja bolest, ovo je moja smrt.“ Sve stvari koje postoje predstavljaju problem za postojanje ega. Ovo donosi probleme umu, tako da um pati i ima patnju i nezadovoljstvo svih vrsta na razne načine. Ovo je Iidapaccayata u procesu nastajanja problema u patnji uma. U stvarnosti patnja se dešava u umu, ali kao što smo rekli, sve je izmišljeno da se dešava čoveku.

Međutim, ukoliko imamo adekvatno znanje i mudrost, možemo doneti znanje i mudrost procesu tačno u momentu „kontakta“. Da bi pokazali ovo ponovićemo proces ispočetka.

7

Oko, zavisno od forme, daje rađanje svesti-oka. Ove tri stvari nastaju zajedno u funkciji koju nazivamo kontakt (phassa). Sada, u ovom slučaju čovek koji ima znanje i mudrost u momentu kada nastaje kontakt, može da iskoristi to znanje i mudrost da kontroliše kontakt. Tada nastaje mudri kontakt.

Takav mudri kontakt neće dati rađanje prema slepom osećaju, već mudrom osećaju. Sobzirom da je proces mudar, kontakt će dati mudar osećaj. Mudar osećaj ne može da da slepo vezivanje, već daje mogućnost mudrog vezivanja. Moramo razgraničiti ovo od prvog ignorantnog kontakta. Nakon toga, mudri kontakt ili probuđeni kontakt, daje rađanje mudrom osećaju, bez obzira da li je osećaj dobar ili loš. Ovo je osećaj sa mudrošću kroz prisutnu svesnost. Ovakav osećaj ne može dati slepu želju ili požudu, ali može dati mudru želju koja se ne može nazvati požuda.

Tako da, imamo mudru želju. Mudra želja ne može da proizvede vezivanje. Stim rečeno, nema više vezivanja za iluzorni koncept „ja“ ili „moje“ i nema postojanja ega i njegovog rađanja u mudroj želji. Stoga, ništa ne može da napravi kontakt sa „ja“, zato što bez „ja“ nema više problema u umu. Tako da vidimo da postoji idapaccayata u procesu koja ne proizvodi problema u ljudskom životu.

Vidite da postoje dva načina idapaccayata. Prvi je kontrolisan ignorantnim procesom i završava se sa patnjom uma. Drugi je vođen sa mudrim procesom i on prekida patnju uma.

Ovo je Zakon, Zakon Prirode. Ovaj zakon nije smišljen od strane ljudi. Ovaj Zakon je postojanje samo za sebe. Moramo znati ovo. Ovo je Veliki Buda otkrio u svom prosvetljenju. On je prosvetljen u pogledu na ovaj Zakon, nazvan Vrhovnom Dharmom i praktikovana je sve vreme tokom prosvetljenja. Imamo ovu Dharmu kao Vrhovnu (Svetu) stvar. Može se nazvati i budistički Bog. Ovo je univetrzalni, ne personalizovani Bog. Želeo bih ovo da znate. Ovo je budistički način kako se nosimo sa životnim problemima.

Sada, želeo bi da se prisetite šta sam Vam rekao. Ovo je Osnova Budizma i Dharme. Svako ko se posvati meditaciji mora da vežba Buda-Dharma način na osnovama budizma. Učite na vašem dnevnom životu od očiju, ušiju, nosa, jezika, tela i uma kada vam daju funkcije pogleda, sluha, ukusa, dodira i razmišljanja. Nemojte učiti ovo iz knjige već iz iskustva. Imate telo, koje poseduje organe i koji dolaze u kontakt sa stvarima oko tela. U svakodnevnici koristite oči, nos i jezik. Da bi ste razumeli njihovu funkciju je nešto što morate učiti u praksi. Da bi ste se iskreno posvetili Budizmu morate početi sa učenjem ovih Osnova Budizma. Nemojte započinjati učenje sa velikim sistemom Budizma iz Indije ili sličnim. Nema potrebe za takvim startom. Želeo bi da naučite Budizam tako što ćete početi od svojih šest čula (ayatana): svojih šest čula sa svojim funkcijama u svakodnevnom životu. Ne mojte se zatrpavati knjigama ili predavanjima. To je beskorisno ako želite srž Dharma učenja.

8

MEDITATIVNI RAZVOJ KROZ SVESNOST DISANJA

ANAPANASATI-BHAVANA

od

Velečasnog Buddhadasa Bhikkhu

Preveo

Stephan R. Schmidt

(govor dat 13 Avgusta 2515/1972)

9

UVOD PREVODIOCA

Neka sva osetna bića spoznaju način koji vodi prestanku patnje.

Predstojeći prevod, kao i u svim prevodima koji postoje, mora biti neodređen na višem ili nižem stupnju. Da bi smanjio neodređenost želeo bih da dodam posmatranja koja se tiču rada Velečasnog Buddhadasa i mog napora da prevedem deo njegovog rada.

Velečasni Buddhadasa je, zadnjih pedeset godina, praktikovao i obrazložio učenje Bhudda-Dharma u mestu Suan Moke, šumskom manastiru u južnom Tajlandu. Iako je Velečasni Buddhadasa podržao modernu tehnologiju u širenju Dharma učenja, on lično ništa nije virtuelno napisao za direktnu publikaciju. Njegov rad je isključivo sveden na verbalno objašnjavanje Budizma. Veliki broj publikovanih radova na Tajskom koje nose njegovo ime su u potpunosti uzete sa njegovih predavanja, govora i diskusija u poslednjih dvadesetipet godina, kada je počelo audio snimanje. Tako da je na ovim audio snimcima, koja su sva na Tajskom, i njihovim engleskim prevodima.

Stil Velečasnog Buddhadhasa je veoma tradicionalan. On govori blago i sporo sa veoma čestim ponavljanjima. Često bi davao različite priče sa različitih aspekata o jednoj temi. Da sednete ispred njegovih nogu i slušate ga dva do tri puta nedeljno u periodu od četiri meseca, kao što sam ja učinio, je da prisustvujete pravom čudu, kako Budizam u stavrnosti procveta ispred mog uma, navođen njegovom mirnom, saosećajnom i veseloj službi. Koliko samo dolikuje da se cvet lotosa, tradicionalni simbol Budizma i Dharme, nalazi i ponavlja svuda po Suan Moke manastiru, i u prirodnom izdanju i u vidu umetnosti. Ovaj tekst, je prvi element kontribucije u vidu prevođenja rada Velečasnog Buddhadhasa; njegov rad je onaj od žive reči; smiren i saosećajan; topao, veseo i šarmantan. Traženje gramatički ispravnih reči je uvek teško u prevodu, bitno je da se shvati suština.

Drugi element koji dodaje teškoći prevođenja rada Velečasnog Budhhadhasa je njegov Zen način stavljanja reči u nekad čudne i provokativne govore. Njegov način rada je predodređen narodu Tajlanda, njegovog jezika i kulture, tako da se često smisao prevoda izgubi.

Ali činjenica ostaje da je Velečasni Buddhadhasa otkrio novo učenje Budizma, koje je sveže, čisto i pronicljivo da veliki broj prevodilaca uzimaju izazov prevoda, motivisani željom i nadom da ostali ljudi mogu profitirati od učenja radova ovog velikog čoveka.

U želji da se postigne više obiman i jasniji prevod, dodao sam nekoliko objašnjenja, uz ohrabrenje Velečasnog Buddhadhasa.

Poslednja poruka o učenju Buddha-Dharma: ovo je praktičan vodič o pravilnom načinu života, nije tema filozofske rasprave i debate. Neka Vam ovaj tekst bude kao vodič, svakome ko želi da nauči osnove Budizma.

Na kraju želeo bih da se zahvalim ljudima koji su mi pomogli i ohrabrili me za ovaj postupak. Prvo i najvažnije bih se zahvalio Velečasnom Buddhadhasa za njegovu veliku saosećajnost, toplinu i razumevanje u odgovaranju na moja pitanja i davanju saveta. Veliko poštovanje i prema Ajan Poh, želeo bi da izrazim veliku zahvalnost za njegovu brigu prema mom fizičkom i materijalnom konforu, takođe i mom duhovnom dobrostanju. Proveravanje manuskripta i sa velikom podrškom i sugestijama zahvalio bih se Gelong Thupten Chopel, tibetanskom monahu, koji je učio u manastiru Suan Moke dok sam radio na prevodu. Takođe se zahvaljujem Velečasnom Visuddhacara (Rodney Smith) i Velečasnom Khemananda (Gary Buck).

Suan Moke; 17 oktobar 2525/1982

10

MEDITATIVNI RAZVOJ KROZ SVESNO DISANJE

PREDSTAVLJANJE

Svesno disanje (anapanasati) je komplatni sistem meditativne vežbe. On je potpun od početka do kraja, završava se sa Nirvanom. Zbog svoje kompletnosti , njegov put je drugačiji od ostalih meditacija (kammatthana). Ova vežba se sastoji od udaha i izdaha kao jedinih delova vežbe. Tako da, ništa ne treba da se pomera, promeni i postavi. Disanje je uvek prisutno.

Svesno disanje je extremno laka metoda za vežbu, iznad svega nema potrebu za eksternim objektima, da se nose i postavljaju. Kad god odlučite da vežbate disanje će uvek biti prisutno. Ovo nije slučaj sa drugim načinima meditacije koji zavise od externih objekata kao što su diskovi u bojama, statue i slično. Umesto toga, udah i izdah konstantno su prisutni i prate vas u životu. Stoga možemo reći da je ovaj vid meditacije anapanasati praktičan za upotrebu.

Još jedna prednost Svesnog disanja je da nije ni u kom pogledu štetna. Ona je exrtemno blaga meditacija u smislu tehnike, jer ne dovodi do straha, uzbuđenja, konfora i zabune. Što je razlika ako meditirate uz objekte (figure) jer oni mogu izazvati emociju (i pozitivnu i negativnu) kod meditanta.

Povremeno, čuje se priča kako su ljudi poludeli praktikujući meditaciju. Međutim, kada Svesno Disanje izaberete kao način vežbanja ne postoji opasnost da meditant poludi. Nekada se dešava da meditant ne uspe da razvije vežbu meditacije. To je najgore što može da se desi, samo da se meditant zaustavi na putu do Nirvane. Ali ne postoji šansa da se od toga poludi. Standardni anapanasati sistem ne može da pogorša nešto u čoveku. Ukoliko za nekog pojedinca ovaj pristup meditacije ne odgovara onda je to pitanje ličnog izbora, ali ne može da bude štetno.

Za te slučajeve gde ljudi stvarno izgube razum, možemo da kažemo dve stvari: (a) da osnovna namera meditanta nije bila zdrava (čista), ili (b) meditant je već na rubu gubljenja razuma.

U prvom slučaju, osoba dolazi tražeći rezultate umesto spoznaje Dharme. Oni dolaze tražeći rezultate umesto smirivanja i pročišćavanja uma, što je u biti cilj meditacije kako je učeno od Bude. Umesto toga, takvi ljudi se pobunjuju protiv Budizma i meditiraju da dobiju neku vrstu satisfakcije sebičnog ega. Meditirajući pod takvim uslovima može dovesti do ludila, itekako.

U drugom slučaju pronalazimo meditante koji su već na rubu ludila. Može se reći da su donekle već ludi, ali to još ne manifestuju pred drugima. Kada takve osobe dovedu um u meditaciju lako isplivaju na površinu signali ludila.

Ni u jedno ni u drugom slučaju, naravno, ne bi bilo ispravno da se kaže da je neko postao lud zbog vežbanja meditacije. Za normalne, obične ljude meditacija Svesnog Disanja kao što je objašnjena u knjizi ne može dovesti do ludila.

11

UVOD

PRIPREMA ZA OBRED:

Mnogo ljudi, pogotovo na Istoku, imaju tradiciju prema nekim obredima, kao što je paljenje sveće i mirišljavih štapića, ili molitva - kao što je molitva u traženju spasa u Budi, Dharmi i Sangi (Buddha, Dharma, Sangha). Takvi ljudi očekuju da od obreda i molitvi dobiju magične stvari. Činjenica je da su pripreme za obred potpuno neutralne. Ukoliko neko u njih slepo veruje onda predstavljaju više prepreku nego pomoć. Međutim, ukoliko osoba praktikuje takve obrede sa mudrošću one mogu biti od pomoći u jačanju učinka i rezultata. Da li neko koristi rekvizite zavisi isključivo od ličnog izbora. Samo se treba skrenuti pažnja meditatorima da obredi i amajlije nemaju neku magičnu moć.

ZDRAVLJE I DRŽANJE:

Generalno dobro zdravlje je važno. Ovo prosto znači da bi meditant trebao biti dobrog zdravlja, međutim sa dovoljno napora čak i bolesne osobe mogu da vežbaju Svesno Disanje. Meditacija je izbor. Meditant ne bi trebao da pronalazi izgovore zbog prestanka meditiranja, niti sebe da gura u nerazumne ekstreme.

Sobzirom da govorimo o disanju, moramo prilagoditi naš sistem za disanje. Moramo očistiti naše nozdrve, da bi bile otvorene i protočne. Najjednostavniji način je da se uzme malo vode u dlan; ušmrkati vodu kroz nozdrve i išmrkati je napolje. Nemojte ušmrkavati vodu previše duboko da se ne bi zagrcnuli. Uradite ovo par puta i vaše nozdrve će biti spremne za lako disanje koje se koristi pri prikupljanju koncentracije.

Tradicionalni način sedenja u meditaciji je lotos poza. Ovo je sedenje prekrštenih nogu, gde se desno stopalo naslanja na levu butinu, a levo stopalo naslanja na desnu butinu. Mnogim ljudima sa Zapada je veoma teško i bolno da sede u ovoj pozi. U takvim slučajevima prihvatljivo je sedeti i u polu-lotos poziciji (gde se jedna noga naslanja na drugu) ili sedeći sa presavijenim kolenima (klečeći). Prednost tradicionalne prve poze je što je najstabilnija i to pomaže telu da bude uspravljeno bez ukočenosti i bolova. Najbitnije je da sedite mirno, sa leđima uspravljenim, tokom čitavog perioda meditacije. Ukoliko vam se usled svih navedenih poza za sedenje javlja bol možete da sedite na stolici ili klupi, držeći leđa i vrat pravilno.

BOL I DRUGI OMETAJUĆI ZDRAVSTVENI SIMPTOMI:

Sedeći mirno sa prekrštenim nogama tokom dužeg vremenskog perioda može izazvati bolove u kolenima, zglobovima i leđima, takođe može doći do utrnuća mišića. Takođe, komarci, mravi i drugi insekti mogu naneti bol, svrab ili druge ometajuće simptome. U svakom slučaju, kada meditator postane svastan ometanja, on ili ona ne bi trebalo da se predugo zadrže na ometanju, već da koncentraciju vrate na mesto disanja. U slučaju bola, svraba i drugih sličnih simptoma ometanje zna da bude dugotrajno i snažnije, tada meditator treba da osvesti mesto zbog kojeg bol nastaje; Svi bolovi su fenomen koji nastaje od uzroka i uslova, koji traju neki momenat i onda prođu. Ovo su prirodni događaji i ne pripadaju meditantu. Nema slučaja „ja osećam bol“ ili „moj bol je veliki“. Umesto toga treba gledati „bol je nastao i kroz neko vreme će da nestane“. Često, takve reflekcije će uzrokovati da bol nestane ili da se znatno umanji, da meditantu dozvoljava da se vrati na Svesno Disanje. Međutim, ukoliko je ometanje veoma jako i dugotrajno i postane jače od moći refleksije, onda meditant, sa punom svesnošću treba da otkloni uzrok ometanja. Naprimer, sa

12

pažljivim pokretima meditant može da pomeri telo, da otera komarca ili da počeše regiju koja svrbi. Posle toga meditator treba da se vrati procesu udisanja i izdisanja u Svesnom Disanju. Opet, umerenost je ključna reč. Meditant će prolaziti kroz razne faze smirivanja tela . U procesu meditacije kroz vreme telo će se priviknuti i takva ometanja će biti sve blaža i ređa, takva ometanja neće imati moć nad koncentrisanim umom, što će se kasnije u tekstu pojasniti.

VREME I DUŽINA MEDITACIJE:

Najpoželjnije vreme za meditaciju će zavisiti od pojedinca. Kao dodatak dobro bi bilo da meditant meditira uvek u isto doba dana. Kada se progres napravi meditant će uočiti da će meditiranje postati moguće raditi na bilo kojem mestu, kao naprimer u autobusu na putu do posla. Najvažnije, meditant će otkriti da će njegova/njena svesnost i koncentracija postati oštrija i jasnija. Kako ovo nastaje, plod praktikovanja meditacije postaće sve veći deo svakodnevnice i time podižemo svest. U ovom momentu meditacija neće biti više ograničena samo na sedenje.

Koliko će vremena trajati vežba? Koliko dana? Nedelja? Meseci? Ne brinite na vreme. Samo počnite! To je to. Praktično govoreći, meditant bi trebao da provede određenu dužinu kao minimum za svako „sedenje“ i u potpunosti da sedi makar to vreme. Kako se vežbom razvija meditacija, meditator može da poveća dužinu svake vežbe. Najzgodniji način za početak meditacije je da se ode u meditacijski centar, ili hram, ili sa nekom osobom ili osobama koje češće praktikuju meditaciju. U takvim situacijama dolazi do izražaja grupne podrške, redovnog praćenja vremena i rasporeda i dobijate prisutnost drugih iskusnijih ljudi kao vodiče ili „učitelje“.

MESTO MEDITACIJE:

U drevnim skriptama savet meditantima je da odu u šumu ili na neko drugo mirno mesto. Iako su prednosti da imate svoje mesto za meditaciju, činjenica je da meditacija može da se primenjuje na svakom mestu, čak u bučnom marketu. Međutim, za početnike, meditant bi trebao da ode na najtiše mesto koje može da nađe za njegovo vežbanje. Ovo ne znači da neko ko ne ode u šumski manastir ne treba da praktikuje meditaciju.

UČITELJI:

Imati učitelja, vodiča ili „dobrog druga“ da Vam pomogne u meditaciji može da bude od velike pomoći. Bezobzira na to, u Razvoju Svesnog Disanja, najvažniji učitelj je sama vežba. Možemo ga uporediti sa učenjem kako voziti biciklu: Neko može slušati najbolje učitelje, pročitati sve knjige i da gleda najpoznatije vozače bicikli na svetu; ali ako sami ne počnete da praktikujete da vežbate vožnju bicikle, nema načina da je naučite voziti. Sama vežba vožnje je učitelj; Sama vežba meditacije je učitelj.

OTKLANJANJE EGA:

Konačno, meditant je ohrabren da se reflektuje na Budinu centralnu značajnu temu o nesebičnosti i uklanjanju ega (anatta). Iako postoji neophodnost upotrebe prisvojnih reči u nekim opisima, trebate imati na uvid da se govori o svesti uma, ne egu u obliku „ja“.

13

ČETIRI TETRADE:GENERALNI SISTEM

Hajde sada da pregledamo celokupni sistem koji se koristi u praktikovanju Svesnog Disanja kako je objašnjeno u Pali skriptama, koja ima šesnaest koraka podeljenih u četiri grupe, ili tetrade, svaka po četiri koraka.

PRVA TETRADA: Prvih četiri koraka sadrže razvoj koncentracije (samadhi) kao njihov cilj. Na ovom nivou, vežba sadrži

disanje tako što ga učinite stabilnim i mirnim, sa rezultatima koji samadi razvije.

DRUGA TETRADA:Sledećih četiri koraka posmatraju ili razmišljaju o ekstazi (pitti) i o sreći (sukha) koje nastaju iz

koncentrisanog uma. Na ovaj način, pojedinac nauči šta je to što daje uzrok razmišljanju, ometanjima, mentalnom nemiru itd. U ovoj tetradi meditant spoznaje u kojoj fazi je um.

TREĆA TETRADA:Narednih četiri koraka specifično posmatraju ili razmišljaju o umu i njegovim različitim

manifestacijama. U ovoj grupi koraka meditant pokušava da kontroliše um na ovaj ili onaj način, tražeći po umu koliko meditant lično želi.

ČETVRTA TETRADA:Poslednjih četiri koraka pregledaju ili razmišljaju o prolaznosti. Ovo je tema saznanja ili ti spoznaje

(panna), a ne obično stanje uma (citta). Spoznaja posmatra prolaznost sve dok um ne bude zasićen i „otkačen od ega“ do tačke slobode.

Tako, da generalno, imamo četri grupe ili tetrada koji čine sistem vežbanja meditacije Svesnog Disanja (anapanasati). Više detalja sledi.

14

PRVA TETRADA:TEMELJI SVESNOSTI O SMIRIVANJU TELA

(KAYANUPASSANA-SATIPATTHANA)

Prva tetrada se koncentriše na disanje, to jest, na telo, i čini um smirenim i staloženim. Stvaranje „telesne svesnosti“ (kaya-sankara), samim udahom i izdahom, smireno i staloženo dovodi do koncentracije. Rezultat je sreća. Ukoliko se telesne funkcije smire disanjem onda um može da se koncentriše. Sreća momentalno prati koncentraciju uma i to je identična sreća koja se dostiže u Nirvani, osim što je ograničena i kratkotrajna, što je različito od Nirvane.

Prvi korak je da znate duboke udahe i duboke izdahe. Drugi korak je da znate kratke udahe i kratke izdahe. Treći korak je da znate kako disanje, kratko i dugo, utiče na telo. Četvrti korak je da omogući telo da se smiri tokom procesa stvaranja koncentracije. Ovo su prva četiri koraka vežbe, i sva moraju da se razviju. Sada ćemo Vam objasniti korak po korak sa više detalja.

PRVI KORAK: U ovom koraku učimo sve o dubokom disanju dok ne saznamo sve o njemu, iz svih uglova i aspekata.

Šta je dubok dah? Kada udahnete duboko, budite svesni da ste udahnuli duboko; Kada izdahnete duboko, budite svesni da ste izdahnuli duboko. Proučite dugačak uzdah i izdah sve dok vam u potpunosti ne postanu poznati. Kakav je osećaj? Kada se pojavi dubok uzdah i izdah, kakvi su? Upoznajte duge uzdahe i izdahe. Proučavajte ih sve dok ne shvatite njihov uticaj na telo.

DRUGI KORAK:Posmatrajte kratko disanje da ga upoznate, koji su njegovi kvaliteti, i kako utiču na telo i koliko su

različiti u odnosu na dubok dah. Uporedite kratko disanje sa dugačkim. Kakav je osećaj kratkog udaha i izdaha? Kakav efekat ima? Meditant treba da vežba disanje sve dok ne spozna sve što disanje pruža telu: kakav je sam dah, njegove uzroke, njegove posledice i njegov uticaj. Trenutno, ne poznajemo dovoljno dah. Moramo da vežbamo sve dok ne budemo u potpunosti upoznati sa dugim i kratkim disanjem.

Sa vežbanjem anapanasati metode pojavljivaće se ometajuće misli. Na tim mislima se ne smemo zadržavati. Maditant mora da nastaviti sa praćenjem daha. Ovo važi za svih šesnaest koraka vežbanja meditacije.

TREĆI KORAK:U ovom koraku videćete kako obe vrste daha, dugi i kratki, su povezani sa telom. Zbog ove

povezanosti disanje, duboko i kratko, nazivamo „telesni uređaj“ (kaya-sankhara), koji reguliše telo. Ukoliko je deisanje grubo fizičko telo će najverovatnije biti u istom takvom stanju, nemirno. Ukoliko je disanje nežno fizičko telo će biti u takvom stanju, smireno i staloženo. Normalno stanje je kad je dah dugačak, kad je udah dugačak to će dovesti telo u normalno, smireno stanje. Disanje je kratko kada telo nije u normalnom stanju, kao naprimer kada smo ljuti ili uznemireni. Kada je um u abnormalnom stanju, disanje će biti kratko i telo će takože biti u abnormalnom stanju. Znajte ovu tajnu disanja kako utiče na telo sve vreme vežbe. Ovo, koje se u Pali skriptama naziva „sva tela“ je nešto što moramo savladati u trećem koraku. Disanje i telo mora postati jedno, ono je u suštini svako za sebe, ali kada se sjedini tek onda možemo da ga nazovemo „sva tela“. Svaki deo ima mnogo podela i manifestuje se na različite načine. Kada krenete da obraćate pažnju na svaki deo i svaku manifestaciju onda će te razumeti telo daha i fizičko telo do detalja. Tako da, onaj ko sazna detalje disanja i tela videće da su uistinu povezani i da utiču jedan na drugog. Ukoliko pratite vežbu svesni svakog udaha i izdaha i da ih pratite, videćete uistinu koliko utiču na fizičko telo. Ovim se završava treći korak vežbe.

15

ČETVRTI KORAK:U ovom koraku koncentracija (samadhi) se stvara. Telesna funkcija (disanje) dovodi do toga da se

telo smiri. Svaki udah i svaki izdah mora da bude smiren. Kako disanje postaje smirenije i smirenije telo takođe postaje smirenije i smirenije i um postaje više koncentrisan. U četvrtom koraku, za razliku od ostalih koraka, postoji trik iliti tehnika da se smiri disanje. Ovo je mehanička manipulacija disanja koja će biti veoma suptilna. Sveukupno imamo pet vežbi za tehniku smirivanja.

Prva vežba je da pažljivo „Pratimo“ dah dok um prati radnju. Trčimo za njim, takoreći. Usmerite pažnju i svesnost na dah dok ulazi i izlazi iz tela, između dve tačke – jedne unutar tela i druge van tela. Ove tačke su fiktivne, mi ih samo zamišljamo. Recimo da je vanjska tačka vrh nosa, a unutrašnja tačka je u predelu stomaka. Uzdah počinje sa vrha nosa i završava se u stomaku. Izdah počinje od stomaka i završava se na vrhu nosa. Nemojte se brinuti o dahu bilo gde drugde osim na ove dve tačke i puta koji dah prođe između. Um se fokusira na samo dve tačke: početak i kraj udaha i izdaha. Sedite i posmatrajte disanje dok um prati radnju, koncentracija će se povećati.

Dok udišete , svesnost će se fokusirati na dah dok putuje sa vrha nosa do stomaka. Dok izdišete, svesnost će se fiksirati na dah od stomaka do vrha nosa. Da bi ste lakše radili vežbu upotrebite maštu, zamislite da se između početne i završne tačke nalazi kanal ili tuba koja ide od nosa do stomaka. Dok se dah kreće u oba smera um ga prati. Ova metoda je takođe dobra da se razbije pospanosti. Ukoliko dah postane previše smiren ili tih možete pojačati intenzitet disanja.

Druga vežba u smirivanju daha se naziva „Posmatranje“. U ovoj vežbi za razliku od prethodne nema više praćenja disanja, postoji samo oprezno ispitivanje. Najbolje mesto za ovo su nozdrve, kada prilikom udaha i izdaha dah dođe u kontakt sa nozdrvana nemojte ga pratiti. Samo budite svesni te tačke i posmatrajte. Ukoliko se posvetite ovoj tački sa fokusom um neće odlutati.

Primetićete da će postojati kratke pauze između udaha i izdaha. To je vreme za koje dah prolazi u telo. Tokom tih pauza koncentracija i svesnost ne smeju da odlutaju sa nozdrva. Ukoliko je prva metoda dobro uvežbana i razvijena onda je manja verovatnoća da će um odlutati. (Ovo je veoma važna informacija kod vežbi koju treba zapamtiti: svaki korak vežbe mora biti urađen u potpunosti i sa pažnjom, kako bi u narednim koracima mogli da napredujete. Ukoliko početni koraci vežbe nisu dobro rađeni kasnije vežbe se neće moći praktikovati). Na ovom koraku vežbe morate prestati „trčati“ za dahom. Jednostavno i pažljivo posmatrajte udah i izdah kod nozdrva, kao što bi srednjevekovni čuvari kapije pratili ulaz u grad. Ukoliko je disanje grubo znajte da je grubo. Ukoliko je disanje smireno znajte da je smireno. Kada udahnete znajte da udišete. Kada izdahnete znajte da izdišete. Ova vežba se zove „Posmatranje“.

Kada drugu vežbu dovoljno uvežbate vežbu „Posmatranje“ možete da nastavite na treću vežbu koju nazivamo „Stvaranje Mentalne Slike“ (nimitta). Nimitta je mentalna slika koja može samo da se vidi okom uma. Pojaviće se na mestu gde je koncentracija najveća – u predelu nozdrva ili na vrhu nosa. Na ovom stadijumu vežbanja posmatranje postane toliko fokusirano da se pojavi slika (forma). Može da podseća na zvezdu, ili nešto poput toga, i sada može to da se uzme kao meditacijski objekat umesto tačke kod nozdrva ili vrha nosa. Ova nimitta koja se pojavi je čista mentalna slika. Može da podseća na dragi kamen, malo sunce ili mesec; može da deluje u bojama; može da podseća na beli oblak ili na paukovu mrežu. Mentalna slika je slična kao i „viđenje zvezda“ kad zatvorite oči.

Drugačiji ljudi vide različite stvari, ne postoji jedinstvena pravilna nimitta i ona nije stvarna, to je samo mentalna slika, slika koju projektuje naš um tokom meditacije. Um napravi sliku koja nam pomogne pri fokusiranosti i svesnosti u cilju nastavka vežbe u daljim koracima. Pojavljivanje mentalne slike je znak da su um i telo postali veoma smireni. Ukoliko uporedimo stanja smirenosti kod vežba Praćenja, Posmatranja i Stvaranje Mentalne Slike, videćemo da se telo i disanje progresivno poboljšavaju iz koraka u korak.

16

Četvrti korak se naziva „Kontrolisanje Dobijenog Znaka“. Nimitta se menja i transformiše sve dok ne postane „Znak Duplikat“ (patibhaga-nimitta). Meditant se fokusira na dobijeni znak, kakvog god oblika znak bio, i onda ga menja na koji god način meditant želi. Um, koji je sada veoma smiren i staložen, uzrokuje promenu znaka (mentalne slike). Znak se menja sa svakim udahom i izdahom.

Um meditanta postepeno, nežno i pažljivo menja dobijeni znak tako što ga približava ili udaljava od sebe; ili ga čineći sve manjim i manjim ili većim i većim; ili čini da znak menja boju, oblik i lokaciju; ili na bilo koji drugi način. Ukoliko mislite da je ova mentalna slika stvarna tj. da se menjanje slike dešava van kontrole meditanta onda, svakako, možete da skrenete sa uma. Ali ako shvatite da je to rezultat manipulacijske tehnike koju koristimo da još više smirimo i fokusiramo um , onda nećete imati problem. Ukoliko možete da uradite ovu tehniku, onda dobro, ukoliko ne možete da uradite ovu tehniku, i onda je dobro. Ne postoji opasnost od ludila, tako da nemojte brinuti o tome.

Sve do ove tačke postojale su četiri vežbe Praćenje, Posmatranje, Stvaranje Mentalne Slike i Kontrolisanje Mentalne Slike (znaka, simbola). Ukoliko možete da uradite ove četiri vežbe onda možete da kažete da znate da kontrolišete um, telo i disanje. U realnosti, kontrolisanje disanja utiče na telo tako što ga smiruje. Ovo zauzvrat utiče na um i takođe ga smiruje. Jedina stvar koja je otala je Apsorpcija ili Udubljenost (jhana), koja je poslednja vežba.

Peta vežba razvijanje jhana se postiže tako što se postaje spretan u patibhaga-nimitta. Mentalna slika se fiksira u stabilni položaj i oblik koji postaje veoma čist i jasan. U ovom momentu sve je spremno za razvijanje Udubljenosti. Do sada, vežba je išla dobro i um postaje spretan i vitak za manipulaciju mentalne slike. Sada, pet faktora od Prve Udubljenosti će se manifestovati kao: primenjena misao (vitakka), suzdržena misao (vicara), ekstaza (pitti), sreća (sukha) i jednostranost (ekaggata). Neki ljudi zapamte ova imena, neki ne. U suštini to nije od važnosti. Ukoliko se Prva Udubljenost postigne, svih pet koraka će se automatski pojaviti, hteli vi to ili ne.

Primenjena misao znači da se um čvrsto i tiho zadrži na pojedinačnom simbolu/znaku. Suzdržana misao znači da je um saznao sve informacije o mentalnoj slici/znaku/simbolu. Pogledajte ovo, ovde, ovog trenutka, probajte osećaj ekstaze – ekstaze sreće. Ova ekstaza je očišćena od svih senzualnih požuda. Nije ista kod svih ljudi, kod nekih je veoma jaka, kod nekih slabija. Kada doživimo uspeh u ovome veoma smo zadovoljni, to je ekstaza. Sada, pratite osećaj sreće. Postoji intenzivna radost i čist užitak koji se naziva sreća. Ovde se um isto fokusira na jednu tačku. Bez ikakve smetnje usmerava se samo na mentalnu sliku, to je jednostranost.

Simultano pojavljivanje svih pet faktora se naziva Prva Udubljenost ili Prva Jhana. Tokom nje, disanje se prati sa ovih pet faktora vežbe. Doživljavanje Prve Udubljenosti nije lako dostići, zato što je ovo izuzetno stanje smirenosti. Ukoliko su smetnje česte verovatno se ne može izvesti, ali nikad se ne može tvrditi sa kompletnom sigurnošću. Ukoliko imate šansu da vežbate učinite to! Vežbajte kući, ukoliko imate svoju sobu ili bilo gde gde se možete izolovati od ometanja. Ukoliko možete da se usamite velika je šansa da ćete uspeti da dostignete Prvo Udubljivanje. Zato se uvek savetuje da se meditira u šumi ili na nekom drugom mirnom mestu. Ukoliko meditant uspe da uđe u fazu Prve Udubljenosti to znači da zna kako da kompletno smiri telesnu funkciju – disanje, čineći ga mirnim i staloženim.

Sada, hajde da sumiramo Prvi tetrad. Prvi korak je da fiksiramo svest i koncentraciju na dugačak udah i dugačak izdah, sve dok ih ne upoznamo u potpunosti. Drugi korak je da fiksiramo svest i koncentraciju na kratak udah i kratak izdah, sve dok ih ne upoznamo u potpunosti. Treći korak je da upoznamo sve vrste disanja i kako utiču na telo i um. Četvrti korak se odnosi na kontrolisanje disanja tako što ćemo ga učiniti veoma prefinjenim koristeći tehnike Praćenja i Posmatranja. Sledeće, Mentalna Slika se pojavljuje i stalno se

17

menja, putem manipulisanja dobija se Simbol/Znak/Mentalna Slika po našem izboru. U ovom momentu um je sposoban da učini svih pet koraka Prve Udubljenosti.

Ovo je sve što se radi u Prvom Tetradu, koji nazivamo kayanupassana-satipatthana. Ukoliko imate poteškoća ovo da shvatite samo počnite sa primenom vežbi. Ukoliko želite da uđete u Drugo, Treće i četvrto Udubljivanje to nije tako teško. Postoje slični aspekti u njima kao u Prvom Udubljivanju. Ali sobzirom da želim da ispričam sveukupan prosec Svesnog Disanja (anapanasati) neću detaljno objašnjavati druga Udubljivanja.

18

DRUGA TETRADA:TEMELJI SVESNOSTI O POSMATRANJU OSEĆANJA

(VEDANANUPASSANA-SATIPHATTANA)

Ova grupa se odnosi na osećanja (vedana). Odakle osećanja, koja su objekat meditacije, dolaze? Ona dolaze iz koraka Prvog Udubljivanja koja smo iskusili u prvom tetradu. Ekstaza i sreća Prvog Udubljivanja se koriste i vežbaju u drugom tetradu.

PETI KORAK:U ovom koraku uzimamo u obzir samo emociju i osećaj ekstaze i sreće. Um doživljava ekstazu uz

udah i izdah. Postoji veliki osećaj zadovoljstva i sreće. Probajte i upoznajte ovaj osećaj do detalja, dok primenjujemo duboko disanje. Saznajte sve o ekstazi, znajte njene karakteristike, njene uzroke i njen uticaj. Ovo je peti korak celog sistema i prvi korak drugog tetrada.

ŠESTI KORAK:Kada ekstazu izučimo dolazimo do šestog koraka – saznanje o emociji sreće. Sreća (radost) nastaje

tokom meditacije u momentu disanja. Veoma je važno primetiti da piti i sukha (ekstaza i sreća) nisu isto. Piti je kao satisfakcija i grublja je od sukha. Sreća je mirnija i tiša. Naprimer, kada osoba uspešno završi nešto, ona oseća satisfakciju i može da se manifestuje kao osećaj na telesnom nivou, kao što je drhtanje ili pomeranje tela ili mišića. Ovo je ekstaza.

Kada dođe ekstaza pojavi se i sreća. Ukoliko se ekstaza i sreća pojave zajedno nije moguće da se razlikuju. Nakon toga ekstaza prestaje posle nekog vremena, ostavljajući osećaj sreće, koja raste smireno i osetno. Uvek je sreća smirenija i lepša od ekstaze. Um posmatra stanje sreće sve dok je ne upozna u potpunosti. Koja je priroda osećanja sreće? Koji su njeni kvaliteti, uzroci, efekti i uticaj? Vežbamo ovo dokle god je ne spoznamo kao što znamo duboko i kratko disanje.

SEDMI KORAK: Uzmemo „umni-uređaj“ (citta-sankhara) kao objekat meditacije. Mentalna funkcija je ona koja utiče

na rad uma, prvenstveno pitti i sukha koje nazivamo osećajima. Oni nas teraju da rzmišljamo na ovaj ili onaj način. Naprimer, ukoliko sreća ili zadovoljstvo se stvori ono će uticati na naš um na određeni način. Možda u nama postoji želja da imamo ili posedujemo nešto na ovaj ili onaj način., ukoliko se pojavi sreća stvori se i kontakt sa tim osećajem. U tom slučaju ono što sledi je dukkha (nezadovoljstvo ili patnja), zato što želja da posedujemo ili imamo je „prljanje“ (kilesa) uma.

Sukha utiče na um na jedan način; a dukkha utiče na drugi način. Bez obira o kojoj emociji pričamo, pričamo o uticaju na stanje uma. U sedmom koraku vidimo kako piti i sukha utiču na um na različite načine sve dok se uticaj na um ne razume u potpunosti. Dok udišemo i izdišemo utičemo na to kakav će uticaj biti na um. Cilj ove vežbe je da saznamo kako da umanjimo moć emocija u osmom koraku, poslednjem koraku u drugoj tetradi.

OSMI KORAK:Osmi korak se odnosi na to kako da utičemo na uticaj emocija na um, da ono bude sve slabije i

slabije. Ne dopustite to (citta-sankhara) da emocije utiču na um na način na koje emocije rade. Ne dopustite

19

da „umni-uređaj“ utiče negativno na um. Naprimer, kada se osećamo srećno postoji tendencija da postanemo vezani za to što nam izaziva osećaj sreće. Sada, moramo se suočiti sa tendencijom uma, tako što treba da naučimo da su emocije (sreća) promenjiva. Ona zavarava. Ona je iluzija. Na ovaj način moć sreće će manje uticati na stanje uma, zato što se um nikada ne zadovoljava sa iluzijom. Ukoliko dozvolimo da um prati svoju sopstvenu tendenciju on će biti ometen stvarima koji sprečavaju da dođe do ekstaze i sreće. Ali ukoliko shvatimo da je to rezultat - smetnja koja dovodi do patnje - nećemo dozvoliti emocijama da upravljaju, već ćemo iskontrolisati um. Moć emocija nad nama, koja nas dovodi do vezivanja za stvari, će automatski biti smanjena na osmom koraku Svesnog Disanja (anapanasati).

20

TREĆA TETRADA:TEMELJ SVESNOSTI U MEDITACIJI UMA

(CITTANUPASSANA-SATIPATTHANA)

U ovoj tetradi vežba se odnosi na um direktno.

DEVETI KORAK:Deveti korak u celokupnom sistemu, ili prvi korak treće tetrade, je posmatranje uma. Svaki put kad

meditant udahne ili izdahne, koje je stanje svasti? Možda je um u stanju piti ili sukha. Možda je ispunjen pohlepom (lobha) ili možda je bez pohlepe (patigha); možda je um u stanja straha ili neustrašivosti. Lista stanja uma može biti dugačka svakako. Ono što moramo da uradimo je da osvestimo svako stanje uma koje može da se pojavi. Dobra ili loša stanja uma, plemenita ili ne stanja uma, moramo ih spoznati sve dok nam se nalaze u glavi. Stoga, sedite i osvestite um sve dok vaše veštine ne postanu bolje i da znate pojedinačno stanja uma.

DESETI KORAK:Naterajte um da bude ushićen, samo ushićen. Kontrolišite ga, naterajte ga, ili šta god je potrebno da

uradite da održite stanje osvežavajućeg i zanimljivog ushićenja kroz tehniku udaha i izdaha. Ovaj korak nije lak korak, ali kad budemo mogli to da uradimo um će biti pod našom kontrolom, nateran da bude u konstantnom stanju ushićenja.

JEDANAESTI KORAK:U ovom koraku se preusmeravamo da nateramo um da bude potpuno miran, čvrst, postojan i

siguran – ne osećati više ushićenje. Učinite ga čvrstim, spreminm i zaustavljenim u nameri da postignete stanje koncentracije (samadhi) koje ne zahteva Faktore Apsorcije ili bilo čega drugog. Vežbajte položaj uma sve dok uzdišete i izdišete.

DVANAESTI KORAK:Oslobodite um, totalno ga osobodite. Ukoliko nešto dođe i zakači se za um, um mora da ga odbaci,

mora da ga se oslobodi. Možemo skinuti um od svega ili možemo skinuti sve sa uma. Rezultat je isti. Dok udišete i izdišete oslobodite um; učinite um slobodnim i ne vezanim. Ovo je kraj trećeg tetrada, kroz koji se svesnost (sati) bori protiv uma.

21

ČETVRTA TETRADA:TEMELJI SVESNOSTI U MEDITACIJI MENTALNIH

OBJEKATA(DHAMMANUPASSANA-SATIPATTHANA)

U četvrtoj tetradi mentalni objekti, zvani dhammas u govorima, su objekat meditacije.

TRINAESTI KORAK: Prolaznost (anicca) se osveštava dok se ne vidi čisto. Ovo je prolaznost svih uslovnih stvari

(sankhara). Jasno videći prolaznost dok meditant udiše; jasno videći prolaznost dok meditant izdiše.

Gde vidimo prolaznost? Mora se gledati u unutrašnjost. U vežbanju Svesnog Disanja meditant ne ide van spoljašnjim stvarima ili ljudima. Umesto toga vidite prolaznost unutra. Posmatrajte je do svih izuzetnih detalja. Vidite da ni dugo ni kratko disanje nisu permanentni. Vidite da kontrolisanjem tela putem disanja su prolazni. Smiren, stišan dah i smiren, stišan um nisu ne prolazni. Prva Jhana je prolazna. Primenjena misao, potčinjena misao, ekstaza, sreća, koncentracija sve je prolazno. Gledajte na sve kao prolazno.

Sad, pogledajte nazad na drugi tetrad. Piti i Sukha su prolazni. Njihov uticaj na um takođe ne traje dugo. Čak će i tih um doživeti promenu, te je i on prolazan. Osmotrite prolaznost u svakom koraku. Različita stanja uma u trećem tetradu su takođe prolazna; ushićen, koncentrisan i oslobođen um su takođe prolazni.

Čak i jahna i samadhi su prolazne. Zar ovo nije zabavno? Rekli smo da je um kocentrisan i umiren, ali kad pogledamo i to je prolazno. Nemojte se truditi tražiti promenjivost i prolaznost van Vas, ona je dostupna unutar Vas. I onda ovaj trinaesti korak je spoznaja prolaznosti i promene.

Ovaj trinaesti korak je najvažniji od svih. Ovo je korak na kojem ili doživimo uspeh ili poraz. Ukoliko meditant ne shvati prolaznost onda neće biti plodova vežbe. Ukoliko shvatite prolaznost čvršće, dublje, jasnije i sa više detalja u svakom momentu onda ćete dobiti rezultate koje će vas dovesti do sledećeg koraka, Posmatranje (meditacija) Nepristrasnosti (virganupassana), koja je pronalazk puta koji udaljava od vezivanja.

ČETRNAESTI KORAK:Nepristrasnost je bleđenje, prozirnost, nestajanje, postati umoran; kao kada boja u potpunosti

izbledi, ono što Vas čini Vas (kilesa) ne nestane. Kako meditant shvati prolaznost još jače pojaviće se i počeće gubitak prema svim vezivanjima. Posmatranje ove nepristrasnosti je meditacija na četrnaestom koraku. Udisanjem i izdisanjem mi posmatramo ovo bleđenje, vezivanje nestaje. Puka želja za vezivanjem prema nečemu polako bledi.

Shvatanje ove prozirnosti je razultat prethodnog koraka. Što više i jasnije shvatite prolaznost u trinaestom koraku to će Vam jači razultati biti u četrnaestom.

PETNAESTI KORAK:Ovaj korak se odnosi na Posmatranje (meditaciju) Prestanka iliti Prekida (nirodhanupassana). Sa

konstantnim posmatranjem prijemčivosti i patnje (dukkha), oskrnavljenje i patnja uma nestaju. Dok meditant udiše i izdiše svi delovi uma koji su „oskrnavljeni“ su uništeni, sa tim posmatranjem dolazi do prestanka patnje.

U stvari, korak petnaesti je sasvim dovoljan sam po sebi. On nas dovodi do Ostvarenja Puta. Koraci četrnaest i petnaest su veoma blizu povezani. Što je jače bleđenje oskrnavljenih delova uma, stim je jači prestanak patnje. Beljenje se naziva Put (magga) i Prestanak se naziva Ostvarenje (phala).

22

ŠESNAESTI KORAK:Trebamo da spoznamo još jedan korak. Šesnaesti korak je posmatranje kompletnog zadatka i

nazivamo ga Posmatranje Napuštanja iliti Odricanja (patinissagganupassana). Udahom i izdahom meditant posmatra napuštanje. To je kao da posmatrate poslednji beg, kraj svega što Vam stvara patnju.

Završili smo sa svim vezivanjima. Metaforički dajemo nazad sve stvari koje su se kačile za nas i stvarale nam patnju. Vežbali smo uništenje patnje (dukkha) i sada vraćamo sve te stvari nazad. Mi smo ih ukrali od njihovog vlasnika, koja je Dharma prirode. Mi smo lopovi. Sada vraćamo sve. Ne postoji više iluzija posedovanja, nema više vezivanja. Ovo je poslednji korak, kraj vežbe. Samo metafora može da je pravilno objasni.

Prolaznost, nepristrasnost, prekid i napuštanje su četiri vrste dhamma (mentalnih objekata). Ovaj tetrad upotpunjuje vežbu zato što je oskrnavljenje uma pobeđeno i patnja je nestala.

Ove četiri tetrade predstavljaju Četiri Temelja Svesnosti (satipatthana). Ukoliko meditant savlada ova Četiri Temelja Svesnosti i njene korake doće do kraja patnje. Kada Četiri Temelja Svesnosti su dobro spoznati, uporedo će doći i znanje o Sedam Faktora Prosvetljenja (bojjhanga). Ovih sedam faktora su: svesnost (sati), preispitivanje stvarnosti (dhamma-vicaya), energija (viriya), ekstaza (piti), spokoj iliti mir (passaddhi), koncentracija (samadhi) i staloženost (upekkha).

Kada ovih Sedam Faktora Prosvetljenja se usavrše onda Veće Znanje (vijja) i Oslobođenje (vimutti) se takođe usavršavaju. Sva ova saznanja (nana) su stanja usavršene mudrosti. Oslobađanje se pušta na svu patnju i nezadovoljstvo koje su dukkha. Stim, kada usavršimo anapanasati kroz šesnaest koraka vežbe, mi usavršavamo Četiti Temelja Svesnosti u isto vreme, uporedo sa Sedam Faktora Prosvetljenosti, Mudrosti i Oslobađanja.

Zar nevidite koliko je dobro i detaljno Svesno Disanje? Ali možda ne možete podneti ovo. Možda u početku ste želeli da vežbate, ali kada vidite koliko koraka i rada ima možda više ne želite. Sve u svemu, ako ste još uvek zainteresovani onda vežbajte korak po korak sami i videćete kako je ovo iskustvo zapravo.

__________________________________________________________

23

METODA PREČICE

Sad, želeo bih da Vam predstavim novu, mnogo kraću, metodu praktičnog vežbanja. Već sam Vam objasnio da je celokupna vežba dovoljno teška! Međutim, u ovom novom setu praktičnih koraka dolazi do olakšanja ovih vežbi. Ovaj put nemamo šesnaest koraka, ali idemo istim putem. Ova nova metoda se sastoji: Prvenstveno, razvite Svesnost na način na koji se postiže u prvom tetradu. Kada dostignete dovoljnu Svesnost preusmerite se na Posmatranje Prolaznosti. Ukoliko adekvatno posmatrate (meditirate) prolaznost, onda će te primiti rezultate nepristrasnosti i oskrnavljenja. Tako da, u kraćem vremenu dovodimo um do ugodnosti, čiste prozračnosti, čvrstine i oštrine.

Moja sugestija je da radite anapanasati da ostvarite svetlost, energiju i sreću. Odatle morate pokušati da je preusmerite na posmatranje prolaznosti unutar Vas: u fizičkom telu; u emocijama sreće i tuge; u svesti, mentalnim formiranjima, idejama; u svemu ovome morate videti prolaznost. Čak i ako ne nazivate ove stvari njihovim Budističkim imenom znaćete da su one prolazne. Elementi Zemlje, Vode, Vatre i Vazduha; Šest čula i njena vezivanja; sve je prolazno. Posmatrajte prolaznost unutar sebe tako da se nećete izgubiti u razmišljanju da li je dobar ukus trajan, ili da mislite da je loš ukus trajan. Sve dok udišete i izdišete znajte da je prolaznost na ovom putu.

Stoga morate imate svest da bi ste spoznali ove stvari brzo. Kada se nešto pojavi u umu znajte da je prolazno. Forme, arome, dobri i loši ukusi – znajte ih kao prolazne. Ovo je brži način; sa osnovne svesnosti na prolaznost. To je kao da radite prvi tetrad i odma skočite na trinaesti korak. I, koliko god dobro savladate vašu meditaciju o prolaznosti, toliko će nepristrasnost i oskrnavljenje početi da se gubi.

Ovo je način od tri koraka: (1) razvijte dovoljno Svesnost, (2) posmatrajte prolaznost, tu dolazi do nezadovoljstva. (3) Kada se pojavi nezadovloljstvo ono će povući um u stanje oslobađanja od patnje. Možemo se osloboditi vežbajući ova tri koraka kroz disanje kao i pre. Udah i izdah su temelji ove vežbe. Sa smirivanjem disanja, telo i um će se smiriti. Ovo su specijalni plodovi kontolisanja disanja. U stvari, neki ljudi vežbaju anapanasati samo zbog smirenosti, tišine i mira.

24

KAKO KORISTITI ANAPANASATI I KOMBINOVANA METODA

Možemo da treniramo um i na druge načine, ali nisu toliko efikasni kao one koje je Buda učio. Ukoliko neko poseduje vreme i mogućnost vežbajte svih šesnaest koraka. Ukoliko neko nema vreme i mogućnost pratite prečicu od tri koraka: dovedite um do dovoljnog stanja koncentracije, upotrebite ga da spoznate prolaznost i otpustite prijemčivost u skladu sa dubinom preispitivanja. U srži, ovo je isto kao i duži metod, ali je sa manje detalja. Ukoliko ne možete da radite više, radite makar ovo.

Ukoliko ne možete da radite ni kraću vežbu ostaje Vam da upotrebite osnovni sastojak svesnosti (sati). Pre nego što progovorite, uradite ili mislite svest može da posmatra i da bude prisutna. Kada god osećaj čula dođe u kontakt svest treba da je tu. Uvek budite svesni pre nego što progovorite, pre nego što nešto uradite, pre nego što počnete da razmišljate. Naprimer, pre nego što postanete besni na nekog, moramo imati sati: svest pre izgovaranja psovki prema nekome, jer kad postoji svest onda nećemo psovati, onda nikoga ne napadamo.

Ukoliko vežbamo kompletan redosled šesnaest koraka, svest će se usavršiti. Ništa se neće raditi neočekivano. Ali ovakva svest se vežba iznutra i veoma je prisutna i uključena. Za tvrdoglave umove vežbamo i eksterno, tako da ništa nije rečeno, urađeno ili promišljeno ukoliko sati nije tamo prvo. Ovo je Kombinovana Metoda. Ukoliko je vežbate ispravno, svesnost, koncentracija, mudrost i čisto razumevanje se vežbaju kombinovanom metodom. Konačno, plod naše vežbe je svest koja se razvije.

Imamo metodu iznad, nepotpunu metodu vežbanja sa samo tri koraka i kompletnu metodu od šesnaest koraka. Sve što ostaje su nekoliko saveta. Ukoliko ste pospani, ustanite, umite lice i oči i pokušajte ponovo. Ukoliko ste stvarno pospani udarite se po glavi štapom. U Zen hramovima neko šeta iza osoba koje meditiraju i lupa ih po ramenu ukoliko su pospani. Koriste samo pruće od banbusa, tako da nisu opasni. Ali probudi ljude. Možete pronaći ovakvih stvari puno. Nemojte jesti puno. Nemojte raditi stvari koje remete telo. Vežbajte, jedite i spavajte pravilno. Radite sve kako treba i nećete biti pospani. Ustvari, ne bi trebali da pričamo o problemima na ovaj način.

ZAKLJUČAK

ANAPANASATI se uvek postiže sa udahom i izdahom. Svesnost se vezuje za disanje. Postoji četiri temelja koji utiču na um dok udišemo i izdišemo: na telo, na osećanja, na um i na umne objekte. Završetak vežbe dolazi savladanjem umnih objekata; meditant primećuje prolaznost svih sankhara, svih detalja vežbi, dok udiše i izdiše.

POGOVOR

Kada je ova knjiga izašla u štampu doneli smo odluku da napravimo broj izmena pre ponovne štampe. Pojednostavili smo gramatiku, izgovor i shvatanje. Neke reči, fraze i sekcije su se dorađivale da bi se jasnije prenela poruka Velečasnog Ajana. Postoje knjige koje daju veći opis svakog koraka vežbi.

25

PAR REČI O AUTORU

Buddhadasa Bhikku (rob Bude) je postao monah (bhikkhu) davne 1926. kada je imao dvadeset godina. Posle par godina učenja u Bangkoku dobio je inspiraciju da živi bliže prirodi kako bi se posvetio učenju Buddha-Dharmma. Stim, osnovao je Suan Mokkhabalarama 1932. u blizini njegovog rodnog grada. Tada je samo postojao Šumski Dhamma Centar i jedno od retkih mesta posvećen meditaciji vipassana u južnom Tajlandu. Reči Buddhadasa Bhikku, njegov rad, i Suan Mokkh se proširuju kroz godine i postaje jedan od najuticajnijih budističkih događaja u istoriji budizma u Indokini. Ovde možemo samo da navedemo par uticajnih stvari odnoseći se na budizam.

Ajahn Buddhadasa je radio do iznemoglosti da osnuje i objasni ispravne i esencijalne načine vežbanja originalnog budizma. Taj rad se sadržao u osnovi u izučavanju Pali skripti, pogotovo tekstova o Budi, sve to praćeno ličnim eksperimentisanjem i vežbanjem ovih predanja. Njegov cilj je bio da napravi kompletan set referenci za sadašnja i buduća istraživanja i vežbi. Njegov pristup je uvek bio naučni, umeren i praktičan.

Iako njegovo formalno obrazovanje je došlo samo do sedmog razreda i početak pali učenja, dodeljeno mu je pet Počasnih Doktorata sa Tajlandskih Univerziteta. Njegove knjige, obe napisane i prevedene iz govora, upotpunjuju nacionalnu Biblioteku i imaju uticaj na veliki broj tajlandskih monaha.

Progresivni elementi tajlandskog društva, naročito mladi, bili su inspirisani njegovim učenjem i nesebičnim primerom. Od 1960.godine aktivisti i mislioci u pogledu edukacije, socijalnih pitanja, i razvoj ruralnih područja prihvatali su njegove savete.

Od osnivanja manastira u Suan Mokk predavao je učenja o budizmu, kao i velikim verskim tradicijama. Cilj je uvek bio više praktičan nego teoretičan. On traži da ujedini sve duhovne ljude da bi radili zajedno na uništavanju sebičnosti. Ova svest i način mu je donela prijatelje i studente iz celog sveta, uključujući hrišćane, muslimane, hinduse i sikte.

Ostvarenje njegovog sna je izgradnja meditacijskog kampa za sve ljude koji žele da uče o Svesnosti Disanja. Krajnji cilj ili misija je svedena na tri rezolucije:

1. Da svima pomogne da shvate esenciju njihove vere.2. Da se napravi zajedničko razumevanje između religija.3. Da se pomogne svet i izbaviti iz materijalizma.

26