Народна ношња нашег краја

Ношња и обућа је према социјалним параметрима подељена на сеоску и градску ношњу.Сеоска ношња по типским одликама припада шопској ношњи. Главне сировине за израду текстилних производа биле су вуна и конопље, као и кожа за израду делова одеће и обуће.

Предмети женске народне ношње: кошуља типа тунике са рукавима, хаљина без рукава-сукно, зубун,модро,колија, кожух,памуклија, тканица,прегача,капа каица,шамија и марама, у новије време сукња вутарка и јелек, као и обућа од пресне и штављене коже.

Мушку народну ношњу чине: кошуља, бревенеци,дуги бели јелек, опанџак са гуглом и гуња, широки вунени појасеви, чарапе и шубара. Од новијих делова

мушку народну ношњу чине: брич и клин чакшире, јелеке, сакое и капуте од мрког и црног сукна.

Кошуља припада типу равно кројене тунике са широким неукројеним и право углављеним рукавима. Састојала се од предњег и задњег дела и уметнутих клинова са стране , затим рукава, мале јачице и обруба око врата . На грудима је разрез „ошвице“ – платно ширине 2–3 цм. Кошуља је дугачка до изнад чланака и при ношењу се доњи део видео испод горњих хаљетакаСукно је хаљина израђена од црног домаћег ваљаног сукна, спреда непросечена, без рукава, и дуга до испод колена. Састоји се из два права парчета (предње и задње сукнó) која се спајају на раменима услед чега су отвори за руке могли да се обликују у округлине. Празником су жене преко кошуље носиле јелек од тамније вунене тканине, без рукава, са срцоликим отвором на грудима са гајтанском оптоком и зејтиницама у угловима. Отвор се закопчавао са четири пуцета. Овај јелек је био дужине до скута и понекада је био постављен памуком.

Зубун припада хаљетку отвореног типа, без рукава је, испуњен памуком и прошиван. Постава је од белог памучног платна. Ношен је преко дуге кошуље са прегачом. Најпре је набављан за девојке пред удају и за венчање, а после су га носиле како млађе тако и старије жене.. Изрез око врата је овалан. Копча се само у грудном делу. Зубун је дуж ивица опшивен гајтаном. Ношен је углавном у време празникаКолију су облачили преко сукна по хладнијем времену и зими. Израђена је од необојеног сукна, најчешће суре или „сигаве“ – природне боје овчије вуне.„Кожув“ је зимски део одеће. Носиле су га само удате жене које су га добијале на дан венчања од свекрве. Свекрва је том приликом носила нови кожух од овчије коже Девојке и жене су плеле и носиле чарапе од беле небојене вунене пређе. Те су чарапе биле са кратким грлом, тако да су покривале ногу нешто изнад чланака Женске чарапе су шаране уплитањем вунене пређе разних боја у виду разноврсног цвећа и то на пети и прстима и за разлику од мушких су мање украшаванеУз чарапе сваким даном и празником носили су се опанци израђени од непрерађене свињске или говеђе коже .Опанци су везивани врпцама усуканим од конопља.

Мушка ношња је једноставна и с мало украса.Кошуља је кројена од домаћег платна изатканог од конопље. На грудима, до појаса, је дубок разрез „пазука“. Под вратом је кошуља везивана на узице. Кошуља је равно кројена, широких рукава без таслица и дуга скоро до колена.Чакшире „бревенеци“ или „беневреци“ су шивене од белог сукна. Састоје се из предњег дела – „предњака“, задњег дела „седла“ или „подупине“ и ногавица. Ногавице у доњем делу са стране имају разрезе ради лакшег облачења. Разрези се затварају копчама „скопчетија“. У горњем делу чакшира у појасу, широко је подвијен руб да би се могао провући гајтан „учкур“, усукан од дебеле вунене пређе Дуги бели јелек „елек“ без рукава облачен је преко џамадана . Шивен је од белог домаћег сукна дужине до изнад чланака. Дуга хаљина „дреја“ израђена од белог сукна била је истог кроја као „дуги елек“, али је имала дугачке рукаве. Свуда по рубовима дреја је опшивена црним вуненим гајтаном Преко вуненог појаса опасивао се „ремик“, узани кожни каиш који је служио за притезање и прикупљање грубе одеће, а истовремено чувао да се доњи широки појас не олабави.Од обуће ношене су беле вунене чарапе које су биле прилично кратке.Опанке су сељаци сами правили од нештављене коже и то бивоље, телеће или свињске, са врпцама од козине или кучине

Н А Т А Ш А М И Ц И Ћ