mirko aćimović - helensko mišljenje kosmosa

MIRKO A]IMOVI]

Filozofski fakultetNovi Sad

Helensko mmi{qewe kkosmosa

Apstrakt: U ovom radu s podru~ja helenskog mi{qe-wa kosmosa ispituje se najpre pojam sveta u teogoni-jama, a onda se predstavqaju bitna odre|ewa kosmosau pretplatonskoj filozofiji prirode, zatim kodPlatona i Aristotela, helinizmu i matemati~kojslici fizike kosmosa. Op{te je stanovi{te tih od-re|ewa da svet jeste jedno jer jednim jeste sve, te dasvet i jeste jedno sve.

Kqu~ne re~i:svet, kosmos, Pla-ton, Aristotel, Epi-kur, Aristarh, Pto-lemej.

243

I

1. Teorijsko postignu}e helenskog duha logike stoji u podig-nu}u mi{qewa prema pojmovnom mi{qewu bitka i bi}a, i time jepripravqen put ka mi{qewu celine bi}a bitka, ili onog jednogasve koji jeste svet, kome je kosmos wegov ure|eni poredak bi}a. Ka-ko, me|utim, vaqa misliti to svetovawe sveta, wegov poredak iwegov apsolutni totalitet fizi~ke stvarnosti?

Op{toj svesti u filozofiji svet je sve, i time jedno. Jestedakle jedno sve, i ta jednota jednog sve jeste svet. Ali op{toj sve-sti u filozofiji svet je i jedno i sve, jedno koje je sve i sve koje jejedno jer sebi nema drugog, onda neko sve svedeno na jedno, ili ne-

UDK 130.2

MIRKO AA]IMOVI]

244

ko sve izvedeno iz jednog koje jednom jeste. To jedno jeste apsolut-ni je totalitet, svo postojawe, sveukupnost postoje}eg. Prema ovo-me, svet je jedno jer jednim jeste sve, ali i ovo jeste jedno sve jestedakle svet.

Nadaqe, unutra{wa sadr`ina pojma sveta, svet postavqa ikao apstraktnu celovitost sjediwene mno{tvenosti bi}a, koja sa-moj sebi sa~iwava od sebe nezavisni totalitet prethodno rasta-vqenih odredaba rastavqenih stvari, pa je tako zadatak kosmolo-gike i da misli pretpostavqeni svet kao pretpostavqeni apsolutsvih stvari, sjediwenih u unapred postavqeno jedinstvo, kao ko-na~no izna|enog razloga za posebno postojawe pojedina~nog. Pre-ma ovome, svet je sve i zato {to posebna postojawa pojedina~nihnu`no pretpostavqaju op{tost, prema sveop{toj op{tosti svihstvari rastavqeno pojedina~nih. Refleksija razuma tako razumesvet, kao dakle unapred postavqeni totalitet prethodno rasta-vqenih stvari svega postojawa.

[ta onda od svega ovoga helenski duh mi{qewa u nauci fi-lozofije prirode misli mi{qewem sveta? Ili, {ta starim Grci-ma kazuje kosmoj?

2. Ovome se pretpostavqa mi{qewe sveta jezi~kim ustroj-stvom pojmova svet, kosmos i svemir.

Prema srpskoj etimologiji, svet je od praslovenskoga svât,zatim svit, svet, otuda osvit, svitawe, svetlo, svetina, sveto. Svet,izvorno svetâ, isprva je zemqa ispuwena sun~evom svetlo{}u,osvetqena zemqa, svet je dakle prostor svetlosti, osvetqenostsvega postojawa. Pogled na svet jeste gledawe punine svetlostisvega onoga {to jeste, vi|ewe celine datosti. Svet ide i od sve,svega i celine, te odgovara gr~kim re~ima to pan, to pan, i to Îolon(ta Îola, celina, svemir, twn Îolwn taxij svemir). Poglavito, me|u-tim, re~ svet odgovara gr~kome kosmoj, onda latinskome mundus, azatim re~ima glavnijih jezika filozofije Welt, monde, world, mir.Ali u ovom smislu, dakle kao svet, ouranoj je starija re~, i to nesamo kod prvih jonskih filozofa, ve} prevashodno u helenskoj mi-tologiji, i zna~i nebo, Uran je helenski bog neba i planina. Uokru`ju re~i kosmos stoje kosmew urediti, prirediti, narediti,

HELENSKO MMI[QEWE KKOSMOSA

245

ukrasiti, zatim kosmema i kosmhsij ki}ewe, nakit, kosmhtikh je ve-{tina ki}ewa, kosmhthj ure|iva~, kosmhtoj lepo ure|en, kosmiojuredan, ure|en, pristojan, ~estit, ~edan, smeran. Prema ovome,kosmoj je raspored, red, dobar red, pristalost, ure|ewe, poredak,zatim nakit, ki}ewe, slavqewe, hvaqewe, ~ast, onda ustanovqenired u dr`avi, vrhovni ~inovnik uprave, napokon svet, svemir, redsvemira, vasiona, zvezdano nebo. Zapravo, vasiona, vaseqena (naruskom vselennaà, svemir) vi{e odgovara gr~kome oikoumenh, ze-mqa, svet, naseqena zemqa, zatim sva naseqena zemqa (vaseqena),sva zemqa, svezemaqskost, svet, mir, svemir. Praslovenska i sve-slovenska re~ mirã (ruski mir) isprva je isto {to i kosmoj, svet,otuda sve–mir, a onda prevashodno spokoj, ti{ina, sklad zajedni~-kog `ivota.

Dakle, sve jeste mir, svemir.

II

Istorijsko kretawe pojma svet otpo~iwe mitskim mi{qe-wem postanka, dakle izvornim svetskim teogonijama i kosmogoni-jama, prema kojima je svet samorazumqivo datstvo svega postoje}egkome se iskazuje poreklo. Svet mitskim mi{qewem jeste neko ko,on nije {ta, to je ko zapravo neka celovitost najneposrednijeg~ulnog iskustva o postojawu, nastajawu i nestajawu. Zato je op{tilik sveta priveden toj ~ulnoj slici postojawa, svedenog na boga,~oveka i smrt, prema ~emu je onda i raspodeqen svet na svetove ne-ba, zemaqskoga i podzemqa. Da svet jeste iskazuje se onim ko svetjeste, a wegov je postanak zapravo kako jeste onaj ko jeste svet. Te-ogonije i kosmogonije starih naroda arhajskog mi{qewa nose istunapetost mitske svesti, da se dakle sa~ini ~ulni prikaz sveta, ko-me je po~etak upisan u wegov vlastiti postanak.

Prema iskustvu ~ulnog gledawa fizi~kog stawa vlastite ze-mqe, sme{tene u dolini velikih reka Eufrat i Tigar i onda mo-ra, stari Mesopotamqani stvorili su mit o stvarawu sveta Enumaeli{ (Kada gore), prema kome je svet isprva bio vodeni haos, sa~i-wen od slatke i slane vode (Apsu i Tiamat), iznad kojih se dizaooblak: upravo tada, kada nije bilo imena ni neba ni zemqe, u svo-

MIRKO AA]IMOVI]

246

jim su utrobama iskonski Apsu i Tiamat rodili bogove Lahmu iLahamu, tamu i no}, a zapravo vodeni nanos, kojim onda postado{eAn{ar i Ki{ara, gorwi i dowi horizonti kruga, posle kojih iduAnu i Nudimut, nebo i zemqa, zatim i drugi bogovi, ~ijom borbomvlastitih na~ela suprotnosti i postoji nastajawe svih stvari sve-ta. Sumersko-vavilonski ep Gilgame{ ne prikazuje stvarawe, negodramatiku stvorenih, osobito Gilgame{a, koji je dve tre}ine boga jednom tre}inom ~ovek. A prema magima starih Sumeraca, sve-mir je oblika zemqane vaze, sastavqen od neba, zemqe i vode, gdesu nebo bogovi isklesali u obliku poklopca od plavog kamena: uju-tro sunce napu{ta xinovsku pe}inu, iskopanu na severu svemira,prelazi u nebo i vra}a se onda u pe}inu, kako bi se opet nastavioproces svetqewa sveta. Stara egipatska paganska slika sveta za-mi{qa zemqu oblika prevrnutog ~amca koji pliva po moru, iznad~ijih rubova stoji kru`ni venac planina, na kojima stoji nebeskisvod; po drugoj slici sveta staroga Egipta, svemir je pravougaonogoblika, na ~ijem dnu leì zemqa, kao visokim planinama okruè-na ravnica, u ~ijem je sredi{tu Egipat, a nad zemqom stoji nebokao metalni poklopac, sa koga vise svetiqke, ili zvezde. StariEgip}ani su govorili kako je svet pre wih protekao kroz tri raz-dobqa, dakle bogova, heroja i qudi.1 I paganska predawa starihKineza svoju zemqu smatraju sredi{tem Zemqe, koja je osnova sve-mira i kvadratnog je oblika, a svemir je oblika velikih kola: iz-nad Zemqe nalaze se devet spratova okruglog neba, poduprtog stu-bovima, a ispod nepokretnog neba kre}u se zvezde, sunce, mesec.

1 Ovo je \ambatista Viko primetio u egipatskim mitologijama, pa je ta-ko nadaqe ustvrdio, saìmaju}i pojam svog dela o na~elima nove nauke prikazomslike sa po~etka kwige, kako postoje tri sveta i to onim redom kojim su se qud-ski umovi neznabo{tva podigli sa zemqe na nebo: svet nacija, svet prirode i svetumova i bogova. Ovim prvim svetom qudi su se najpre posvetili, prirodom su sepotom zanimali fizi~ari a umom i bogom metafizi~ari (Vico: Na~ela nove znanos-ti, Naprijed, Zagreb, 1982, str. 33).

Ovde je ponu|en doista zanimqiv prikaz nastajawa mitolo{kih, kosmo-lo{kih i teolo{kih ideja u pesni~koj metafizici, pesni~koj logici, posebno upesni~koj fizici i pesni~koj kosmografiji i astronomiji, jer predo~ava sus-retawa mi{qewa raznovrsnih naroda predboànskog doba o prirodi i stvarawusvetova.


247

Rig-vedska himna Boànstvo Ko prikazuje postanak toga bo-ànstva zlatnom klicom, on je jedini gospodar stvorewa, u~vrstioje nebo i zemqu, a vazduhom proìma prostor vasione. U himni Pu-ru{a, Puru{a je isprva sam ovaj sav svet, {to je postao i {to je unastanku, on vlada besmrtno{}u, ~etvrtina wega su sva stvorewa,a tri su ~etvrtine besmrtne u nebu: a kada su ga razglobili, kakobi ga prineli bogovi Sadhija i Ri{i sebi za `rtvu, iz wegovog du-ha nastao je mesec, iz oka sunce, iz usta muwa i ogaw, iz daha vetar,iz pupka prostor, iz glave nebo, iz nogu zemqa. Prema ovome, Pu-ru{a je najpre neoblikovano sveobuhvatno, koje tek ima da posta-je iz sebe ro|ewem Viragj, iz koje je onda ro|en, te tako postao`rtvovan, dakle, `rtvom su bogovi `rtvovali `rtvi. Svu nape-tost postanka prikazuje i rig-vedska himna Pesma o iskonu, premakojoj “u po~etku be{e tama zavita u tamu”, ni bitka ni nebitka ni-je bilo tada, ni prostora, niti neba, dana i no}i, ni~ega, ali “posvom je zakonu disalo Jedno”, ìvotom mo}no, uvijeno u prazninu,koje se onda porodilo snagom te`we, zametkom prve misli: ali, komoè znati od kuda je do{lo stvorewe, iz ~ega se razvilo, iz ~egaje poteklo, je li to Wegovo delo, onoga {to nad svemirom u najvi-{em nebu bdi, jer, bogovi su kasnije do{li, po stvarawu sveta.Mundaka upani{ad po~iwe prizorom nastajawa, prema kome izbeskrajnog okeana postojawa izroni Brahman, prvoro|eni i glav-ni me|u bogovima, iz wega onda potekne svemir, kome postade za-{titnik: Brahman je iz sebe izveo materijalni uzrok svemira, izkoga je nastala prvobitna energija, iz energije um, iz uma elemen-ti, iz elemenata mnogi svetovi. Prema Svetasvatara upani{adsvet je kao veliki to~ak, na wemu su sva stvorewa, to je to~akBrahmana, kona~ni uzrok svemira nije ni materija, niti vreme,prostor, zakoni, energija, um, nego je to vrhunska stvarnost koja jesamoobasjano bi}e ili jedini bog, svevi{wi Brahman koji kao sa-mosvesna sila prisustvuje u svim stvorewima: Brahman je bez ob-lika a stvara oblike, on je vatra, sunce, vazduh, mesec, nebeskisvod, tvorac svega, on je èna, ~ovek, tamni leptir, bez po~etka je,iznad prostora i vremena, iz wega su izronila sva tri sveta, wego-va je èna Maja, on je jedan i samo jedan, bog svih bogova, svi sveto-vi leè u wemu, nema ni dana niti no}i, ni bi}a ni nebi}a jer “ti

MIRKO AA]IMOVI]

248

jedini jesi”, “ti svemir proìma{”, “tvoja mo} nebeska prikazujeovaj vidqivi svemir”. Dakle, jedino {to se moè izre}i jeste ”Tattvam asi”, ili to ti jesi.

Po prehelenskom pela{kom mitu o postanku sveta, u po~et-ku se bogiwa svih stvari Eurinoma podiè naga iz haosa, odvojivodu od neba, pa u nadahnu}u za stvarawe stvori veliku zmiju Ofi-on trqawem severnog vetra, s kojom se onda u pohoti spoji, te jesnela sveop{te jaje, koje je Ofion grejao, dok se potom iz wega nepojavi{e sve stvari, sunce, mesec, zvezde, zemqa, reke, drve}e, ì-votiwe. Kako je Ofion drào da je on stvorio svet, to ga ondauvre|ena Eurinoma progna sa Olimpa pod zemqu, a zatim stvorisedam planetarnih sila, iznad kojih staja{e po jedan titan i ti-tanka (Tetida i Okean za Veneru, Rea i Hronos za Saturn, Tea iHiperion za Sunce), te onda nastade i prvi ~ovek, Pelazg, praotacsvih pelazga, iznikav{i iz zemqe Arkadije (Homer, Ilijada, Pli-nije, Istorija prirode). Prema olimpijskom mitu o stvarawu sve-ta, u po~etku svih stvari iz Haosa izdigla se Majka Zemqa, rodiv-{i u snu Urana, koji je po wenim skrovitim pukotinama, gledaju-}i je s qubavqu, prosuo plodnu ki{u, posle koje je rodila travu,cve}e, drve}e, ìvotiwe, a weni prvi potomci bili su Brijarej,Gig i Kot.

Hesiod u Teogoniji svoj pesni~ki prikaz o postanku bogovaotpo~iwe pevawem helikonskih Muza o ra|awu bogova i zemqe,zvezda i neba, o onome {to je sve od po~etka, a Haos bi na samompo~etku, a zatim Gea {irokih prsa, mra~ni Tartar i prelepiEros, potom Ereb i No}, od No}i Dan i Eter. Gea, ili zemqa, naj-pre je rodila jednako sebi Uran, ili “nebo puno zvezda da celu jezastre”, zatim planine i more, a s Uranom rodi Okeana, Hiperio-na, sve do Hronosa, koji, kastriraju}i oca, s Rejom, k}eri Urana iGeje, rodi Hestiju, Demetru, Heru, Hada, Posejdona i Zevsa. Stva-rawe bogova bogovima ide daqe, i to je zapravo stvarawe svetawim samim, kome je po~etak Haos, iskonsko stawe u kojem ni{tanije. Haos je onaj koji zjapi, prema nekim mitovima i on je nastao,i to isko~iv{i iz Mraka, s ~ijim su jedinstvom nastali No}, Dan,Ereb i Vazduh, a od Vazduha i Dana postali su Zemqa, Nebo i Mo-re (Ovidije, Metamorfoze). Orfi~ke misterije pevaju kako Eros


249

mra~nu provaliju Haosa preoblikuje u pozadinu prema kojoj sestvara svet, sjediwewem prethodno odvojenih Neba i Zemqe.

Pobliè gledano, Hesiod kaè “prwtista Caoj genet”, u po-~etku nastade Haos, najpre postade Haos, dakle bi Haos, ukolikose ovim bi nazna~uje – nastade, postade, dogodi se, prema tome, pr-vo je delo postawa nastanak haosa, ili onoga zjape}eg procepa, po-sle kojeg su Gea, Tartar i Eros a iz kojeg su Erebos i Nyx, ili cr-na no}. Isto tako, haos je kod Hesioda i prostorni procep izme|uzemqe i neba, te i ponor mra~nog podzemqa tmurnog Tartara: pre-ko od takvoga Haosa borave Titani, daleko od svih bogova. Tako suhaos i zemqa izvorni stupwevi za nastanak postojawa sveta.

Izvorno, caoj je od glagola cainw, zevati, zjati, zinuti, ras-tvoriti se, provaliti se, onda je dakle caoj prazan prostor, prvo{to je bilo, procep, praznina, bezdan. U jeziku uobi~ajenog mi-{qewa, ili mnewa, haos je nered, mete`, teogonijski, to je stawesveta pre prvih bogova, a u stavu kosmogonije haos je stawe prestvarawa sveta. Haos dakle jeste, on bi na samom po~etku, pre ko-ga nema ni~ega iz koga bi postao, a sâm nastade. Kod Platona,iskonski haos jeste stawe pre nastanka ure|enog svemira, to je da-kle ono stawe u kakvom se verovatno nalazi sve iz ~ega je odsutanbog (Platon je i prostor smatrao onim {to je postalo pre kosmo-sa i vremena). Aristotel za prazninu kaè to kenon, a navode}iHesiodov stav kako od svega najpre postade Haos, kaè, kao da bibi}ima prvo morao biti prisutan prostor, jer se sve nalazi negde.

Biblijska Prva kwiga Mojsijeva, ili Kwiga postawa, nepretpostavqa stvarawe sveta iz haosa, nego iz ni~ega. Tamo se, na-ime, kaè kako u po~etku stvori Bog nebo i zemqu, zemqa be{e bezobli~ja i pusta, tama se prostirala nad bezdanom i duh Bo`ji di-zao se nad vodama. Onda re~e Bog, neka bude svetlost, i bi sve-tlost, rastavi on svetlost od tame, svetlost nazva dan a tamu no},i to je delo Bo`je prvoga dana stvarawa. Drugoga dana stvorio jenebo, tre}ega zemqu i na woj semeno biqe, zatim ~etvrtoga danastvorio je Bog videla, ili svetiqke na nebeskom svodu, zapravosunce, zvezde i mesec da rastavqaju dan od no}i i da budu znaci vre-menima, petoga dana stvorio je ribe i ptice, {estoga sve druge ì-votiwe i ~oveka, prema svom obli~ju, a onda sedmoga dana odmorio

MIRKO AA]IMOVI]

250

se od stvarawa, i to je, dakle, “postanak neba i zemqe, tako su stva-rani” (Biblija, Kwiga postanka, 1–2.4). A prema biblijskom Je-van|equ po Jovanu, u po~etku be{e logos (’En arch hn o logoj,Iskoni be Slovo), i logos be{e u Boga, i Bog be{e logos; on be{eu po~etku u Bogu, sve je kroz wega postalo i bez wega ni{ta nijepostalo {to je postalo.

Ovim teogonijskim i kosmogonijskim slikama sveta posvedo-~uje se unutra{wi logos arhai~ke strukture mitskog mi{qewa,mitsko mi{qewe doista je neka vrsta filozofirawa, u kome jeznawe o ne~emu sâmo to ne{to koje je time znawe. Mit, kao i lo-gos, misaono po~iwe ~u|ewem pred poreklom bi}a, mit po~etakpostojawa, ili postajawe, misli kao jedno onoga {to s onim kakoi za{to, pa se mit doga|a s doga|awem bi}a kome je mit. Stoga umitskim kosmogonijama i teogonijama sve po~iwe jednim kojim na-staje ono {to jeste prvo, kojim onda otpo~iwe postajawe poretkasveta: postavqen je dakle po~etak da wim otpo~ne po~etak sveta.Mit ispostavqa nastajawe bi}a tako {to su{tinu bi}a upisuje uwegovo poreklo, jer to je iskustvom svesti razumom pitano.

Ali, ~ulni oblik predstavne svesti nemo} je mi{qewa dapojmovno misli. Napredovawem misli u pojam, mi{qewe sebe znakao logos, kome onda nije potrebna predstava za supstrat pojma,mit je to ~ulno predstavqawe kao izraz misli, stoga mitsko mi-{qewe filozofirawem i nije ni{ta drugo do postavqewe pred-stave za ~ulni supstrat pojma, mitologem supstancijalne sadr`i-ne filozofema. A filozofski interes mi{qewa jeste pojam, lo-gos, dakle saznawe istine, koja se me|utim ne mo`e izvesti iz ne-posrednog znawa o neposrednom, koje se daqe ne ispituje jer je sa-mo sobom izvesno, gde se onda ta samoizvesnost uzima kao zakonmi{qewa. Ali znati ono {ta jeste, jestetstvo, zna~i znati isti-nito, istinito je celina a celina sistem, svet, apsolut, pa onda va-qa prevladati neposrednu patetiku prirodnog nagnu}a srca i unu-tra{wu ganutost du{e, koja time ne zahvata su{tinu, nego samoose}a, padaju}i natrag u sebe, gde se onda misli da se misli, prem-da je to mi{qewe, kako je primetio Hegel misle}i neposrednoznawe, samo neko toplo ispuwewe maglom, neko muzikalno mi-{qewe kojim se ne dopire do biti pojma.


251

Potrebna je onda vi{a obrazovanost svesti kako bi se misaouzdigla od ~ulne slike za predstavu sveta do pojma sveta; dakle, slogosom otpo~iwe nauka filozofije, jer logos je to podignu}esvesti, nazna~eno misaonim prevladavawem mitskog supstrata mi-sli u znawu principa stvari, u kome namesto slike sveta kao pred-stave apsoluta stoji pojam apsoluta koji i jeste pojam sveta, jer po-jam je to {ta stvar mi{qewa jeste.

III

1. S helenskim filozofima prirode pretplatonske ontolo-gije, kosmoj je ono prvo {to se misli filozofskim mi{qewem,mi{qen je dakle svet kao ure|eni poredak bi}a, kao kosmos, ~imeje i postavqen otklon od mitskog mi{qewa i mnewa o tome {tajeste celina sveta.2

U osvitu filozofije miletskom filozofijom prirode, svejeste svet, svet jeste kosmos. Tako se spomiwu Talesove izreke ka-ko je najstarije od svega bog, jer nije ro|en, a najlep{i je svet (ko-smos, kalliston kosmoj) jer je Bo`je delo, te zatim kako je najve}iprostor, jer sve obuhvata, a najbrì um, dok je vreme najmudrije,jer sve pronalazi (D. Laertije, prema Diels-u, A 35).3 Zanimaju}i seza prakti~nu astronomiju, pod uticajima egipatske astronomije imatematike, Tales je mislio kako je Zemqa ravna plo~a koja pli-va na vodi, iz koje sve i nastaje, jer ona je prapo~elo svih stvari,te da je sva nebeska sfera podeqena na pet krugova, zona ili poja-seva – arkti~ki, letwi povratni~ki, ravnodnevni~ki, zimski po-vratni~ki i antarkti~ki (prema Aetiju, Diels), pri ~emu je sam ko-smos jedan, ìv i pun boànstava. Anaksimandar, filozof priro-

2 Istorijski pregled pojma kosmos, posebno, u prilogu Valtera Kranca,Archiv für Begriffsgeschichte, 2. Hrgs. E. Rothacker, Bonn, 1958. Isto tako, J. Kerschen-steiner: Kosmos. Quellenkritische Untersuchungen zu den Vorsokratikern, München, 1962, W.Kranz: Kosmos als philosophischer Begriff in frühgriechischer Zeit, Filologus, 93/1939; Ro-ànskiy, I. D.: “Razvitie estestvoznanià v åpohu anti~nosti”, ~astâ 2, Åvoläciàidei kosmosa, Moskva, 1979.

3 Fragmenti su prema Diels, H.: Die fragmente der Vorsokratiker. Griechisch undDeutsch, Hrsg. W. Kranz, 1974.

MIRKO AA]IMOVI]

252

de i izumiteq, Zemqu je smatrao sredi{tem svemira, oblika vaq-ka, ~ija je visina jednaka tre}ini vlastite osnove, svemir je po-stao iz apeirona, jer apeiron je beskona~na priroda iz koje nastajusva nebesa i svetovi u wima, to je po~elo bi}a i wihov zalazak,arcn, jer ono iz ~ega bi}a nastaju u to isto i nestaju po nu`nosti iredu vremena (Diels, Simpl. Phys.). Tako je onda i svemir, kao i we-gov po~etak, beskona~an, boànski, besmrtan, a to zna~i kako jed-novremeno postoji mno{tvo neograni~enih svetova, koji nastaju inestaju, jer apeiron je beskona~ni uzrok sveop{teg nastajawa i ne-stajawa. Prema Anaksimenu, vazduh, ahr, ispuwava ceo kosmos, ko-ji je svetski poredak koji di{e, zgu{wavawem i razre|ivawem va-zduha nastaju i nestaju sve stvari sveta, tako su nastali sunce, ze-mqa, mesec, zvezde, oni su ravni kao list i takvi lebde u vazduhu,a sam je vazduh po~elo, arch, koje jeste element, stoiceion. A ~ovekje svojim dahom, koji je du{a (pneuma, yuch), jedan mali ure|enisvet, sli~an velikom svetu, koji je bezgrani~ni vazduh (ahra ape-iron).

U pitagorejskoj matemati~koj kosmologiji, kosmos je jedan,jedinstven i ograni~en, on udi{e neograni~eni vazduh, zemqa jesferi~nog oblika i nije u sredi{tu kosmosa, ve} se zajedno sa sun-cem i planetama okre}e oko kosmi~kog ogwa kao sredi{we vatre.Pitagora je prvi celinu svemira nazvao kosmosom, zbog reda u we-mu (Aet., II 1, Diels). To posvedo~uje i D. Laertije, jer kaè da kaùkako je Pitagora prvi nebo nazvao kosmosom, rekav{i i da je Ze-mqa okrugla, premda je Teofrast tvrdio kako je to bio Parmenid,a Zenon da je to bio Hesiod (VIII, 49). Pitagorejci su pretpostavi-li da su brojevi prva na~ela svih bi}a, da je celo nebo harmonijai broj, pa su brojeve uskla|ivali prema stawima i delovima nebai celokupnog poretka sveta (Aristotel, Met., 986a). Po pitago-rejcu Hipasu, svemir, to pan, ograni~en je i kre}e se, odre|eno jevreme promena kosmosa, broj je prva paradigma sastavqawa kosmo-sa (paradeigma proton kosmopoias), u kome vlada harmonija, a premaFilolaju, isto tako pitagorejcu, priroda je u svetskom poretku(ili kosmosu, kosmoi) sastavqena od bezgrani~nih i ograni~avaju-}ih, kao i ~itav svemir, to pan, i sve stvari u wemu, ta panta (D. La-ertije, VIII, 85). Dakle, svet je harmonija brojeva.


253

Da je kosmos op{ta harmonija svih stvari, poredak bi}a, po-svedo~uje i Heraklit, po kome kosmos ovaj, isti za sve (kosmontonde, ton auton apantwn) nije na~inio niko od bogova niti od qu-di, nego je bio, jeste i bi}e ve~no `iva vatra koja se po merama pa-li i po merama gasi (Peri fusewj, B 30, Diels/Kranz). Vatra je dakleprapo~elo, prvi element (prwton stoiceion) kojim su onda i kosmo-tvorni elementi voda, vazduh i zemqa, pa sve te~e (panta ‘rei) i na-staje kroz suprotnosti, svemir je ograni~en i jedan je kosmos (sis-tem sveta), koji se ra|a iz vatre i u woj sagoreva, po nu`nosti (D.Laertije, po Diels-u). A sve jeste jedno, iz svega jedno, iz jednoga sve.

Kao Heraklit, i elejski filozof Ksenofan tvrdio je kakosve jeste jedno, kako su zatim svetovi beskrajni i nepromenqivi,te kako je bog oblika kugle, jedan i samome sebi jednak, a sam svetje nenastao, ve~an i neprolazan. Misle}i bitak, Parmenid je mi-slio to jedno jeste sve, u sredi{tu je svemira zemqa loptastog ob-lika, svemir je ograni~en i od tog sredi{ta jednako dalek; poemomO prirodi kazuje govor o onome {to je dostupno ~ulima, dakle “ka-ko su zemqa, sunce i mesec, i sveobuhvatni eter i mle~na nebeskastaza, najudaqeniji Olimp, te topla zvezdana snaga stali da posta-ju”: ja ti kazujem kako izgleda poredak sveta, o onome napokon ka-ko nastade nebo i kako ga vodi i okova nu`nost da bi zvezdama dr-`alo granice (Diels/Kranz). Wegov u~enik Zenon tvrdio je svojimu~ewem da postoje svetovi (kosmoi), da praznine nema, da je priro-da stvari nastala iz toplog i hladnog, suvog i vla`nog (po Laerti-ju, Diels), a Melis je govorio da je kosmos beskona~an, kao i ono sve,to pan: ali, ako je to pan mi{qeno kao sav svet, dakle, s beskona~-nim prostorom praznine, onda je kosmos kao ure|eni svet po Meli-su ograni~en, jer u sebi nema prazan prostor.

Filozof prirode Empedokle govorio je kako u svemiru ni-{ta nije prazno niti prepuno, svemir je sfairoj okrugla lika ko-ji se raduje kru`noj samo}i, utvr|en u ~vrstom skrovi{tu Harmo-nije, on je sebi jednak odasvud i beskrajan svuda (Peri fusewj, Di-els/Kranz). Qubav (Filothj) sjediwewem korena svih stvari (a onisu vatra, voda, zemqa i vazduh) ~ini iz mnogostrukosti jednotusfairosa, taj prekrasni lik kosmosa, a Mr`wa (Neikoj) ih razdequ-je, mada ni{ta u apsolutnom smislu niti nastaje niti nestaje. Ko-

MIRKO AA]IMOVI]

254

smogonijski proces nastajawa i nestajawa sastoji se iz ~etirisvetska perioda: isprva je sfairos jedinstvo svih elemenata vlada-vinom qubavi, zatim dolaskom mr`we qubav i mr`wa su jednakoraspore|eni u sfairos-u, kada i nastaju pojedina~ne stvari, posleovoga zavlada mr`wa, kad qubavi vi{e nema, nestajawe stvari, inapokon opet zavlada qubav, otpo~iwe dakle novi ciklus kru`nogkretawa kosmosa. Svet je celina, praznine nema, Zemqa miruje usredi{tu sveta, na ~ijim su periferijama sunce, zvezde i planete.Ali, ovaj sfairos zapravo je misao koja je voqa sveta, ono {to brzimmislima projuri ~itav kosmos, {to upu}uje na primisao da um vla-da svetom. Ovaj stav, da um vlada svetom, temeqna je Anaksagorinapostavka, um je dakle neograni~en, s wim otpo~iwe kretawe, s ko-jim onda nastaju stvari, sjediwewem semena svih stvari (spermatapantwn crhmatwn), ili homeomerija, pri ~emu je u svemu deo svega,osim uma, jer on je uredio sav svetski poredak.

Niko nije uredio svetski poredak, prema Demokritu, posto-ji samo beskona~no mnogo svetova, raspore|enih u me|usobno raz-li~itoj udaqenosti, koji nastaju i nestaju, a prvi principi svetajesu atomi i prazan prostor, tako da ni{ta ne mo`e postati ni iz~ega: najpre je nastalo nebo, onda zvezde, vazduh, zemqa, i svet serazvija sve dotle dok ne mo`e vi{e ni{ta primiti spoqa (Diels,prema D. Laertiju, Aetiju, Simpliciju, Hipolitu). Dakle, svemirje beskona~an jer je u wemu beskona~an broj svetova, i jer ga nipo-{to niko nije stvorio (Diels, prema Plutarhu), svetovi su nastalivihornim kretawem raznolikih atoma u praznom prostoru, sve seu svemiru kre}e, nastaje i nestaje, kao i Zemqa koja je ravna i ko-ja se okre}e oko svoje ose. U nekim svetovima nema sunca, nema nimeseca, a na{ svet samo je jedan od bezbrojnih svetova, jedan veli-ki svetski raspored, u kome je ~ovek mali kosmos (anqrwpoj mikrojkosmoj, Diels/Kranz, B 34).

S ovom idejom o ~oveku kao malom ure|enom svetu, s Demo-kritom dakle, dovr{ava se pretplatonsko mi{qewe kosmosa, kojeonda, sa sofistima, nije vi{e bilo bitno mi{qewe filozofije,jer po~elo je biti da je ~ovek mera svih stvari sveta. A zatim suPlaton i Aristotel mislili svet i wegov postanak, to je mi{qe-


255

we mi{qeno bitnijim mi{qewem, naime dijalektikom i metafi-zikom, kojima je fizika druga filozofija.

IV

U pozno doba svog ìvota filozofije, Platon je sa~inio di-jalog Timaj, i tamo izloìo, prvi u dotada{woj povesti filozo-fije, celovito gledawe na postanak sveta, jednu koncepciju mate-mati~ke kosmologije. U Proemium-u spisa nazna~ena je svrha ras-prave, dakle postanak svemira, s prethodnim razgrani~ewem ve~-nog bi}a, koje nema postanka, i onoga {to postaje a nikad nije bi-}e (to on): prvo se saznaje logosom a drugo ~ulnim opaàwem, mne-wem, jer nastaje i nestaje. Dakle, nebo ima svoj po~etak postajawa,postoji tvoriteq svemira i uzor prema kome je sa~iwen, jer ko-smos je najlep{i od svega {to je postalo, a wegov tvorac najboqiod svih uzroka.

Sjediniteq je sjedinio postajawe i svemir, prema dobru, ka-ko bi bio sli~an wemu samome, i to tako {to je sve vidqivo pre-veo iz nereda u red, stavqaju}i um u du{u i du{u u telo; tako je ko-smos Bo`jom promisli postao ìvo bi}e s du{om i umom koje u se-bi sadrì sva ìva bi}a wemu po prirodi srodna, stoga je ovaj ko-smos, po svome postanku, jedan i jednorodan, postoji i jo{ }e po-stojati (Timaj, 31a). Kosmos je delo uma, i prema umu, prema umu de-mijurg je stvorio svemir, koji je zato najlep{i, savr{en, jer mu jeuzor najlep{i i savr{en. Telo svemira sastavqeno je od ~etiriroda, vatre, vode, zemqe i vazduha, i to je sva materija svih stvarisveta, ima, stoga {to je savr{en, sferi~ni oblik i kre}e se u krugjer je krug najsavr{eniji lik. Okre}e se dakle jedan jedini usa-mqeni svemir oko svoje ose, dovoqan samome sebi, s du{om u svomsredi{tu, ra{irenom onda po ~itavom telu; ili, odre|enije, sa~i-niv{i sklop du{e sjediniteq je u wenu unutra{wost ugradio svetelesno, koje je onda s wenim sredi{tem stavio u harmoniju sredi-{te du{e. Tako je du{a utkana u nebo svuda, nevidqiva je, a telo jeneba vidqivo, i to je ovaj svet stvari koje nastaju i nestaju, s pret-hodnim postankom vremena, postankom neba, kao pokretne slikeve~nosti, gde su postali sunce, zvezde, planete, mesec i zemqa, na-

MIRKO AA]IMOVI]

256

{a hraniteqka koja se vrti oko ose protegnute kroz svemir. Sve-mir je primio u sebe sva smrtna i besmrtna bi}a, ispuniv{i se po-stao je ìvo bi}e koje obuhvata sve vidqivo, opa`qiv bog, slikaumnog, najve}i i najboqi, najlep{i i najsavr{eniji, nebo jedno-rodno i jedno (Timaj, 92c).

Dakle, svemir nije postao iz ni~ega, wegov tvorac, demijurg,ne stvara ex nihilo nego prema ve~nim bi}ima, ili matemati~kimlikovima, stoga su isto tvoriteq i wegovo delo, ono {to je najbo-qe i najsasvr{enije od svega {to postoji: zato kosmos i ima mate-mati~ku strukturu unutra{we sadrìne, skrivenu za spoqa{wuvidqivost prolaznih stvari.

V

Aristotel, me|utim, nije na stanovi{tu geometrijske ko-smologije.

Razabiru se kod Aristotela pojmovi to pan, kosmos, ouranos itheos, dakle sve, ili svemir, svet, ili poredak, nebo i bog, s pret-hodno ve} razlu~enim kategorijma metafizike to on, einai, ousia ihen. Kod Aristotela je to pan (to pan) u zna~ewu sve, celina i sve-mir, kosmos (kosmoj) je svet, ali i poredak, sklad, i nebo, ouranos(ouranoj) je pre svega nebo a onda i svemir, a theos (qeoj) je uvek bog,ili Bog. Istraùju}i na~ela i uzroke supstancije, ousia, Aristo-tel kaè, ako je sve, to pan, neka celina, onda je supstancija wen pr-vi deo (Met. XII 1069a 15), dakle, ovde je sve isto {to i svemir, aoni su celina, Sve jeste svemir, gde se jednostavno preme{taweonoga sve, ili celine, shvata kao vidqivo kru`no kretawe svemi-ra (isto, 1073a 30, 1076a), {to, ovo potowe, upu}uje na kretawe ne-ba. U drugim prilikama, kosmos je sklad kao sveukupna lepota i ce-lokupni poredak, sveop{ti red i ure|ewe, kada se misli na Anak-sagorino odre|ewe uma (Met. 984b 15), zatim je kosmos pitagorej-skim brojevima sastavqeni svet (isto, 990a 20), nebeska tela(1063a 15). Isto tako, govore}i o harmoniji kod pitagorejaca, ka-è kako je celo nebo sklad, kako postoje delovi neba i celokupniporedak sveta (ouranoj, diakosmoj, 986a), zatim se ouranos uzima ikao celokupno nebo, svet u celini, univerzum (1010a 25), kao nebo


257

i wegovi delovi, sunce, zvezde, mesec, potom je nebo prvo nebo(prwtos ouranoj, 1072a 20), gde se prevashodno misli na spoqa{wusferu svemira zvezda. A nebo je jedno, kaè Aristotel, premaprincipu nepokretnog pokreta~a, jer ono {to se ve~ito kre}e i{to je neprekidno moè biti samo jedno.

Ova metafizi~ka odre|ewa kosmolo{kih pojmova u bitnomsu sadràna i unutar fizi~ke nauke kao druge filozofije, te on-da i u raspravama o nebu i o nastajawu i nestajawu. I tamo je to panmi{qeno kao sve, kao svemir i sveukupnost: sve nije nigde, jer ono{to je negde jeste ne{to, a ono {to je ne{to jeste u ne~emu, paosim toga sve i celine ne postoji ni{ta drugo, ni{ta nije izvansvega, i otuda su sve stvari u nebu, jer nebo je mo`da sve.4 Govore-}i o pre|a{wim kosmolozima, osobito o Demokritu i pitagorej-cima, Aristotel spomiwe nastanak sveta, ovo nebo i sve svetove(ouranos, kosmoi, Fizika, 196a 25), zatim je kosmos neograni~enisvetovi (Fiz., 203b 25), a razlu~uju se sve, mali svet, veliki svet ibeskona~no kao celina (Fiz., 252b 25). Isto tako kaè se i za ne-bo, naime da nije kao celina nigde, niti u kojem mestu, jer ga ne sa-drì nikakvo telo (Fiz., 212b 10).

Nadaqe, odredbe sve, celina i biti zavr{en iste su po zna-~ewu, a razli~ite tek po predmetu.5 Svemir je sva priroda, pantojfusewj (Peri ouranou, Lib. I, Cap. II 1, str. 127), dovr{ena celina,ali nije beskrajan po veli~ini, celina svemira nije beskona~najer ni jedno telo nije beskona~no, zbog prirode kretawa i wegovogprvog pokreta~a: jer, {ta je pokreta~ beskona~nog, ako bi i posto-jao, to bi bilo drugo beskona~no u odnosu prema pokrenutom bes-kona~nom. Isto tako, ne moè se biti u beskona~nom, ne moè seimati mesta, a bez mesta nema ni kretawa, jer beskona~no nema nisredi{ta, ni kraja, niti gore, dole u odnosu prema ~emu bi se i{takretalo. Svemir je jedan, nebo je dakle jedno, jedinstveno, nenasta-

4 Aristotel: Fizika, SNL, Zagreb, 1987, IV, 212b 15; Aristotelous fusikhjakroasewj (Fusikh akroasij, Physica) Aristotelous ta swsomena (Aristotelis operaomnia), ed. C. H. Weise, Lipsiae, MDCCCXLIII, Cap. V, 2, 3, str. 20.

5 Peri ouranou (De Coelo), Aristotelous ta swsomena (Aristotelis opera omnia),Weise, Lipsiae, MDCCCXLIII, Cap. I, 2, str. 127.

MIRKO AA]IMOVI]

258

lo i neuni{tivo, ako je ono svemir kao celina. Ali, za Aristote-la nebo je, osim {to je svemir, i nadlunarni i sublunarni svetovii sfera nepokretnih zvezda. Nebo je jedno jer vi{e neba ne moèni biti, ono je ve~ito jer je nenastalo i neuni{tivo, a sastoji seiz svega onoga {to je po prirodi telesno i ~ulno. Aristotel da-kle odre|uje nebo kao celinu obuhva}enu najudaqenijom sferom,koja se sastoji iz svega prirodnog i ~ulnog, izvan ~ega ne moè bi-ti vi{e ni~ega: svemiru kao celini pripada wemu svojstvena ma-terija koja je jedno prirodno i ~ulno telo, zato mno{tvo nebesa ine postoje, niti ih je bilo, niti }e ih biti, otuda je nebo jedno je-dinstveno i savr{eno u svojoj puno}i. S one strane neba nema nimesta, ni praznine, niti vremena, ni~ega nema jer ono jeste sve.Ali pod nebom se podrazumeva i supstancija krajwe oblasti sve-mira, prirodno telo koje je vrh prostora gde obitavaju boànskabi}a, zatim ono {to pripada kraju svemira i gde se nalaze mesec,sunce i neke zvezde.

Ovim je Aristotel zapravo prigovorio atomistima, Hera-klitu, Empedokleu i osobito Platonu i wegovom Timaju, koji ikaè kako je nebo nastalo premda }e postojati ve~ito. Nije daklemogu}e da je nebo nastalo a da je ve~ito, niti je mogu}e da ve~itonastaje i nestaje, niti opet da se sastoji iz elemenata koji su pretoga bili u nekom drugom stawu, jer nebo, svemir, ne moè u istimah biti i ve~it i da je postao, i da je jedan i da je beskona~no mno-{tven. U kona~nom, nebo je celina, nenastala, neuni{tiva, nebo jejedno i samo jedno, bez po~etka i kraja, obuhvata sobom svako vre-me, kru`no i ravnomerno se kre}e, loptastog je oblika, jer je tajlik najbliì wegovoj supstanciji i prvi je po prirodi. I zvezdesu loptastog oblika, ali se ne kre}u samostalno, nego se kru`nokre}u sfere zvezda nekretnica, kao ni mesec, niti sunce. Zemqase, me|utim, uop{te ne kre}e, u sredi{tu je svemira i loptastog jeoblika. A iz ve~nosti kruèwa nebeskog svoda sledi nu`nost na-stajawa i nestajawa.

Prema op{toj Aristotelovoj slici svemira, dakle, svemirje loptastog oblika koji u sebi sadrì nadmese~ni i podmese~nisvet, u nadmese~nom su ve~ne zvezde kru`nog kretawa kretawemsfera, u sredi{tu je svemira nepokretna zemqa isto tako lopta-


259

stog oblika, oko koje su sferi~ni slojevi vode, vazduha i vatre, aiznad koje postoje daqne nebeske sfere, kojih ukupno ima pedeseti pet, jer ima isto toliko nepokretnih pokreta~a, osim onog pr-vog nepokretnog pokreta~a koji pokre}e krajwu nebesku sferu ne-pokretnih zvezda.

Ovakva op{ta slika svemira nije u potowem dobnom mi{qe-wu helinizma bitni pogled na lik sveta.

VI

Kosmologija, kao fizika neba, jedno je od stvari filozofi-je u platoni~kim, peripateti~kim, stoi~kim i epikurejskim {ko-lama filozofskog mi{qewa, ali ona nije od presudne va`nostiza su{tinu filozofije, stoga su helinisti~ka kosmolo{ka gleda-wa u bitnosti ve} gledana helenskom filozofijom sveta.

To su ve} posvedo~ili platonici i, onda, neoplatonici.Prema Heraklidu, nebo sa nepokretnim zvezdama miruje, zvezde su,kao i Zemqa, loptastog oblika, Zemqa se pri tom okre}e oko svo-je ose, sli~nog je mi{qewa i Eudoks, a Karnead prigovara stoi~-koj ideji o svemiru kao prethodno zami{qenoj tvorevini, pitaju-}i se o mogu}nosti da je svemir slu~ajno delo prirodnih sila. Po-zniji neoplatonik Plotin razlikuje, u Eneadama6, umstveno i opa-àjno sve, to pan, umstveno sve je istinsko sve, nesastavqeno od de-lova, nego je stvorilo svoje delove, to je celokupna beskrajna mo},ono nije ni u ~emu jer ni{ta nije pre wega, ispuweno je samo sobomi jednako samome sebi, a opaàjno sve zapravo podraàva umstvenosve, ono je slika uma koji mu je prauzor. Tako onda postoje i um-stveni i opaàjni svet, kosmos, prvi obuhvata sebe u sebi, svuda jesavr{en i jedinstven (Eneade, III, 2.1.35), u wemu je sve pojam i iz-nad pojma, jer sve je um i ~ista du{a (Eneade, III, 3.5.16–18), a drugisvet, opaàjni svet, oduvek je postojao i uvek }e postojati (En. II,1.1.1–2), ali ima svoj uzok u voqi boga, slika je umstvenoga sveta,koji je wegov uzrok i uzor, to je tre}i bog (En. III, 5.6.17), prelepacelina, samodovoqna, naklowena sebi i svojim delovima, a kako

6 Plotin: Eneade, I–VI, Kwièvne novine, Beograd, 1984.

MIRKO AA]IMOVI]

260

ni jedan svet nije pre wega, to on nije sadràn u nekom drugom sve-tu. A nebo, ouranos, telesno je i ima du{u, celina i sve (En. II,2.2.2), ono besmrtno ako je netelesno, dok su zvezde, ta astra, boàn-ske u boànskom okru`ju, one su bogovi koji se uredno kre}u i uporetku kruè (II, 9.8.30), svaka zvezda jeste sunce. Svemu ovomepretpostavke su Prvo, to proton, i Jedno, to hen, prvo je iznad svega{to je drugo (VI, 7.17.8), bez oblika je, mo} je kretawa i mirovawa,ono je na~elo jer nema ni~ega pre wega, svetlost, a Jedno ni{ta ne-ma izvan sebe, na~elo i mo} svega, sve je i nije ni{ta od svega (V,2.1.1).

I prema novoplatoni~aru Proklu svet je ìvo stvoreweemanacije boga, svet je nat~ulni i ~ulni svet, izveden iz henadakao jednih jedinica Jednog, iz kojeg najpre ide um, kosmi~ki um, za-tim du{a, koja i posreduje izme|u nat~ulnog i ~ulnog sveta, a svesu to zapravo sfere sveop{teg postojawa. Plotinu i Proklu uovakvoj stvari mi{qewa sveta prethodi Filon Aleksandrijski,po kome je svet ispuwen boànstvom, koje pomo}u logosa kao bes-telesnih sila stvara ~ulni svet. Neoplatonizam i neopitagorej-stvo, s elementima aristotelizma i Ptolomejevih istraìvawa, is biblijskom Kwigom postawa, posta}e obrazac za sredwevekovnii svaki drugi hri{}anski lik univerzuma. Prema op{toj slici ta-kvoga univerzuma (prema Danteu, npr.), Zemqa je sfernog oblika,centar je svemira, nebo se sastoji od deset koncentri~nih sfera,mese~eva sfera je najnià, iznad koje su sfere koje se proteù donepokretnih zvezda, posle kojih stoji nepokretni pokreta~ s ~i-stom vatrom iznad sebe. A ispod mese~eve sfere stoji zemaqskasfera, ono dakle {to nastaje i nestaje.

Peripateti~ari, Teofrast, Aristoksen, Straton i osobitoStratonov u~enik Aristarh, bitnije su pridoneli filozofskoj aonda i nau~noj slici sveta, i time na~inili izvestan iskorak odAristotelove zamisli kosmosa. Prema Teofrastu, nebeske sferekre}u se pokrenute nepokretnim pokreta~em, premda to otvara za-pitanost o poreklu nu`nosti takvoga kretawa nebeskih sfera, aprema Stratonu bog nije nuàn za stvarawe sveta, sve {to postojistvorila je priroda a priroda je sila koja deluje po unutra{wojnu`nosti, kojom je i nastao kosmos koji nije ìvo bi}e, unutar ko-


261

jeg postoji prazan prostor, izvan kojeg praznog prostora nema(Simplicije, Ciceron, Plutarh). S wegovim u~enikom Aristar-hom otpo~iwe nauka astronomije kao empirijsko znawe o razmera-ma svemira. Na temequ wegovih prakti~kih merewa, proizlazi iwegov otklon od Aristotelovog, i ne samo Aristotelovog, uvere-wa da je zemqa u sredi{tu svemira, i to je prvi nacrt za jedan he-liocentri~ki sistem sveta, kojim se prevladava prevlast geocen-trizma u istoriji dotada{weg znawa o poreklu i prirodi kosmo-sa. Dakle, treba dopustiti da se Zemqa i druge planete okre}u okoSunca kao svog sredi{ta. A onda je Aristarh, time, zapao u zabo-rav istorijskog znawa o biti univerzuma, sve do Kopernika. To je,me|utim, sudbina svakog istinitijeg znawa o su{tini stvari mi-{qewa.

Pre toga su stoi~ki filozofi unutar fizike razmatrali ipitawe kosmosa. Za wih je kosmos, ili svet, jedinstvena materijal-na celovitost oblika kugle, okolo koje postoji beskona~na pra-znina, u sredi{tu je svemira nepokretna zemqa koja pliva na vodi,iznad koje je vazdu{ni svod, ili nebo. Po svedo~anstvu DiogenaLaer}anina (VII 138–160), stoici, osobito Zenon, Hrisip i Posej-donije, shvatali su kosmos na tri na~ina, kao boga sveukupne sup-stancije, zatim kao ure|ewe nebeskih tela i, napokon, i kao bogai kao ure|ewe nebeskih tela. Svet je jedan i ograni~en, oblikasfere, bez praznog prostora u sebi, a nebo je krajwi obim kruga ukome je sme{teno sve {to je bo`ansko. Za Hrisipa je svet umno`ivo bi}e, ~ija je supstancija nastala iz vatre pomo}u vazduhapretvorenih u vlagu, ~ijim je zgu{wavawem nastala zemqa, sup-stancija boga jeste dakle ceo svet i nebo. Tako tvrde i Zenon i Po-sejdonije. U ure|ewu vasione, zemqa je u sredi{tu, onda voda obli-ka kugle opkoqava zemqu, zatim ide sloj vazduha oblika kugle, panadaqe postoje nebeski i zemaqski krugovi. U svemu ovome delujepneuma, to je logos i aktivni princip sveta, a svetom upavqa nu-`nost, zakon, zapravo stvarala~ka vatra, bog imanentan svemiru.Stoici razlikuju svemir, to pan, od sveta, kosmos, gde je kosmos, poHrisipu npr., sistem sastavqen od neba, zemqe i bi}a koja se u wi-ma nalaze (Aetije, II 1,7) a kosmos i praznina, koja je izvan kosmosa,sa~iwavaju svemir, vasionu. Kosmos nastaje i nestaje u odre|enim

MIRKO AA]IMOVI]

262

periodima vremena kao rastojawima kosmi~kog kretawa (Simpl.882), pa posle “velike godine” (broj godi{wih dana pomnoèn saosamnaest hiqada sun~evih godina) zbiva se “svetski poàr” kojipaqewem vra}a elemente kosmosa u prvobitno stawe kakvo je bi-lo na po~etku svemira. Posle toga }e otpo~eti novo stvarawe ko-smosa, s ponovnim ra|awem svih stvari (palingenesia), sve ta~noonako kako je ve} bilo, dakle, ve~no vra}awe svetova zapravo jeve~no vra}awe jednakog. U senci etike, rimski stoik Seneka us-tvrdio je kako sve nastaje iz svega, kako se sve nalazi u svemu, jersvet je sve {to se vidi, ceo je sliven sa svojim delovima, pa odrà-va sebe silom vlastite mo}i.

Ovde je primetan povratak misli o kosmosu na trag Herakli-tove kosmologije. A povratak na Demokritov sistem sveta sasvimje o~it kod Epikura i onda wegovog sledbenika Tita LukrecijaKara, te znatno potom Pjera Gasendija.

Polazno Epikurovo stanovi{te jeste da iz ni~ega ne nastajeni{ta, zatim ni{ta ne prelazi u ne{to {to ne postoji, i, potom,ukupna masa svemira uvek je jednaka (Epikur: Poslanica Herodo-tu, D. Laertije, X, 39–42). To onda zna~i da vasiona, svemir, sve,celokupnost (to pan), nema svog izvan sebe porekla, svemir je uvekovakav kakav jeste, jer }e takav i biti, ne postoji ni{ta {to bi usvemir moglo prido}i, svemir je neograni~en, sastoji se od mate-rije i prostora, telesnog i praznog, a broj svetova je isto tako bes-krajan, kao {to je i beskona~no kretawe ve~nih atoma i elemena-ta koje su neuni{tive supstancije tela. U Poslanici PitokluEpikur kaè kako je kosmos, svet, odre|eni deo svemira u kome suzvezde, zemqa i sve vidqive stvari, tako je on, kosmos, odse~en odbeskona~nog, zavr{en nekom granicom, a postoji bezbroj takvihsvetova koji nastaju u svemiru ili me|usvetovima, intermundija-ma. Neki novi svet, kaè se daqe u poslanici, nastaje od pogodnihsemena sa drugih svetova ili me|usvetova (D. Laertije, X, 88–90).Prema svemu ovome, svemir, ili vasiona, to pan, beskona~an je pobroju atoma i veli~ini praznog prostora, a svet, ili kosmos, u svo-joj je celovitosti sveukupna raznolikost svih pojava, postalih vi-hornim kretawem atomskih ~estica u praznom prostoru, {to je po-


263

reklo svih kosmogonijskih procesa. Dakle, svemir je beskona~an,s kona~nim bezbrojnim svetovima.

Ovu atomisti~ku kosmologiju, s upori{tem na Demokrita iEpikura, pojasnio je pevawem rimski filozof Tit LukrecijeKar. On je tako|e postavio polazno stanovi{te da stvari ne na-staju iz ni~eg i da se stvorene ne mogu vratiti u ni{ta (O priro-di stvari, I 226), a onda je izloìo svoj stav da je svemir (omne, om-ni, omnis, u zna~ewima sve, sav, celovitost, celokupnost, celo, ceo,potpun) bez granice i mere, te da se kao takav bezgrani~no raspro-stire u svim pravcima, u wemu nema sredi{ta jer ga u dubini sve-ta ne moè ni biti. Nikakva sila ne moè promeniti ukupnoststvari (rerum summam), izvan svemira ni~ega nema da bi u svemirprido{lo, ili ka ~emu bi ne{to napustilo svemir (O prirodistvari, II 304).

VII

Helinisti~ko i onda rimsko filozofirawe o kosmosu teo-rijska je pretpostavka hri{}anskoj i sholasti~koj teokosmogoni-ji, protegnutoj do prvih renesansnih postavki nau~nog principafilozofskog mi{qewa sveta. Hri{}anskim pretuma~ewem Pla-tona, ili platonizovanim pretuma~ewem biblijske kwige posta-wa, koje se ve} videlo kod Filona, Plotina i Prokla, AurelijeAvgustin je tako|e postavio stanovi{te prema kome je Bog stvo-rio svet iz ni~ega, ni{ta je ono {to nema oblik, tako da je bogstvorio iz ni~ega najpre jednovremeno oblik i materiju sadrìnesveta, a svet je jedan, prostorno ograni~en, s vremenskim po~et-kom, kao merom kretawa i promene. Stvaraju}i svet stvari, Bog izsebe Jednog postaje mnogostruk, ostaju}i pritom Jedno, rekao jePseudo-Dionisije, obrazlaù}i emanaciju boga u svet stvari. Natom stajali{tu bio je i Xon Skot Eriugena, za koga postavka da jeBog stvorio svet zna~i da je Bog su{tina svih stvari, jer jedino onjeste, sve je iz wega, preko wega, u wemu i za wega; svo postojawe je-ste priroda, koja nije ni{ta drugo do stupwevi prirode koji pro-izlaze prirodama, a ove su nestvorena priroda koja stvara, stvore-na priroda koja stvara, stvorena priroda koja ne stvara i nestvo-

MIRKO AA]IMOVI]

264

rena priroda koja ne stvara, kojom se i zavr{ava kosmi~ki processtvarawa bogom kome je ciq on sam sebi, gde je pak ~ovek mikroko-smos boànskog stvarawa. I Bonaventura je smatrao da svet imasvoj vremenski po~etak: ali stvarawe u ve~nosti nije mogu}e, svetnije mogao da postoji oduvek, jer ako je svet postao iz ni~ega on on-da postoji pre nego {to je postao; ovaj svet odraàva Boga tvorca,koji je mogao stvoriti boqi svet nego {to ovaj stvarawem boqesu{tine kojom svet jeste, premda kada bi boqom su{tinom stvoriosvet onda taj svet ne bi bio vi{e ovaj svet.

Naposletku ovog perioda Toma Akvinski je verovao da je bogstvorio svet iz ni~ega, jer samo bog i moè da slobodno stvara,ali tako da ovo ni{ta nije gra|a iz koje je stvoren svet, nego je ni-{ta, zapravo, iz ni~ega, ex nihilo. A da li je ovaj svet najboqi odsvih svetova, o tome se ne moè pouzdano znati, jer se ne moè sa-svim ta~no znati za{to je bog stvorio ovakav svet kakav jeste, sobzirom na beskona~ne mogu}nosti wegovog stvarawa.

Daqwa poja{wewa tada{we slike sveta i wegovog stvarawa,kod Roxera Bekona, Dunsta Skota, Alberta Velikog na primer,bitno ne mewaju ustaqeno mi{qewe prema kome je zemqa sredi{tesveta, koji je nastao od boga iz ni~ega, sveta kome je granica osmasfera nepokretnih zvezda, iza koje se nalazi bog, iza kojeg se nala-ze, u devetoj sferi, an|eli s pravednim du{ama. Ali, ve} se sa ovimsholasticima nagove{tava nadolazak novog, nau~nog, principa mi-{qewa sveta, renesansna kosmologija prirodne filozofije.

VIII

Teorijske pretpostavke renesansne kosmologije prirodnefilozofije, dakle helenska filozofija prirode i helenska naukao prirodi, istodobni su proces gr~kog mi{qewa sveta. S fizikomkosmosa helenske, helinisti~ke i rimske filozofije nazna~enisu i bitniji momenti iskustvenog duha anti~kog mi{qewa kosmo-sa. Na tim su stajali{tima Aristarh, Eudoks, Eratosten, Hiparh,Strabon i Klaudije Ptolemej, s kojim se i dovr{ava anti~ko dobanau~nog mi{qewa sveta. S ovima su, i u ovoj stvari mi{qewa,


265

Euklid, tvorac prvog sistema geometrije, i Arhimed, s kojim i ot-po~iwe matematika mehani~ke fizike.

Re~eno je ve} kako je Eudoks platonik a Aristarh peripate-tik, aristotelovac. Prema Aristotelovom svedo~anstvu (Met.1073b 18–35), mo`e se rekonstruisati Eudoksova slika sveta, pre-ma kojoj je svet sistem sfera, a najpre ide nevidqiva sfera, zatimsfera zvezda, sfere Saturna, Jupitera, Marsa, Sunca, Venere,Merkura, Meseca i Zemqe, koja je u sredi{tu kosmosa, s tim da jesvaka od ovih sfera zapravo sistem triju sfera razli~itih, me|u-sobno skladnih, orbitalnih i osnih kretawa. Tako je Eudoks do-bio jednu matemati~ku teoriju kretawa nebeskih tela u sfernomsistemu sveta, a onda je ovaj model Kalip priveo ve}oj ta~nostiprema merenim vrednostima. I Eudoksu i Kalipu Aristotel jeprigovorio na toj ta~nosti razbrajawa sfera sveta prema nebe-skim telima. Merewem dimenzija Sun~evog sistema, Aristarh jedo{ao do podatka da je dijametar sunca oko sedam puta ve}i od Ze-mqinog, {to zna~i da se ovim nagovara ideja o Suncu kao nebeskomtelu oko koga se okre}e Zemqa, koja, ovim, i nije sredi{te sveta.To je nagovor na heliocentrizam. U to vreme Arhimedovo izra~u-navawe dimenzije svemira ne ide tragom heliocentrizma, kao niEratostenovo geometrijsko merewe svemira i Zemqe, a ovakvu ge-ografiju astronomije provodio je i Hiparh, koji je sa~inio i pr-vi katalog zvezda. A za Strabona svet je oblika kugle, takvo je inebo, s kojim nepomi~na Zemqa ima zajedni~ko sredi{te, koje je isredi{te sveta.

S Ptolemejem dovr{ava se gr~ko nau~no mi{qewe kosmosa,stoga je wegova kwiga Veliki matemati~ki sistem (Megale mate-matike syntaxis, ili Almagest) doista nau~ni sistem helenske mate-mati~ke kosmologije. U eksperimentalnoj astronomiji Ptolemejse pozivao na Hiparha, a prema teorijskoj slici, svemir, ili nebo,sferi~nog je oblika i kre}e se sferi~no, Zemqa je tako|e ovakvogoblika, u sredi{tu je svemira i ne kre}e se: dakle, sfera i kruglikovi su svemirske geometrije. Ovakvom slikom svemira teorij-ski je dovr{en kosmolo{ki geocentrizam.

A onda je, mnogo vekova potom, Leonardo da Vin~i u osviturenesanse ustanovio “Il Sole non si muove”, Sunce se ne kre}e, dakle,

MIRKO AA]IMOVI]

266

mora biti da se Zemqa kru`no kre}e. Iza toga, Kopernik je jo{jednom postavio heliocentrizam, modelom sistema vasione koji jeekvivalentan Ptolemejevom: svet je sferi~an, kao i Zemqa, kre-tawe nebeskih sistema je ravnomerno, ve~no i kru`no, Zemqa ni-ti je nepokretna, niti je u sredi{tu sveta, nego je ona centar te-`e, a Sunce je sredi{te sveta, oko wega se okre}u sve sfere neba.Kopernik je govorio o formama sveta i ta~nim simetrijama wego-vih delova. Tiho Brahe nije tada bio sklon Kopernikovoj slicisveta, jer, prema wegovom mi{qewu, pet planeta kre}u se oko sun-ca a svi zajedno oko Zemqe, {to podse}a na Heraklitov sistem ne-ba, pa je i primetio kako lik neba nije nepromenqiv. Kepler jeisto tako provodio ideju o kosmi~koj misteriji prekrasnih pro-porcija nebeskih orbita, dakle ideju matemati~ke harmonije sve-ta, u kojoj je izme|u {est koncentri~nih sfera za planete posta-vio {est pravilnih geometrijskih tela, gde je Sunce sredi{tesvih sfera i samoga sveta. A taj svet je oblika kugle, sve su puta-we nebeskih tela kru`ne, jer tako je stvarao premudri stvoriteq,kako bi na~inio najboqi i najlep{i svet, dakle pomo}u veli~ina,~ija je sva su{tina sadr`ana u razlici pojmova pravca i krivuqe.To je Kepler rekao u spisu Misterium Cosmographicum, i zatim pot-crtao kako je ~ovek svrha sveta i svakoga stvorewa (Finis enim etmindi et omnis creationis homo est), on ja dakle svrha one lepe harmo-nije svih stvari koje je uredio bog prema redu i pravilu, i tako on-da podario ~oveku razum i duh, kako bi ovaj mogao znati uzroke po-stajawa i nestajawa stvari u toj sveop{toj harmoniji sveta.

Galilejevo je uverewe da je svemir napisan matemati~kim je-zikom, i wegovi su znaci matemati~ke figure, trouglovi, krugovi,dakle u su{tini svemira, i sveukupne prirode, nisu nikakva skri-vena svojstva, ili unutra{wi oblici, svemir je promenqiv.

Italijanski filozof prirode, Nikola Kuzanski, zastupaoje ideju kako je sve u svemu, jer bog je u svemu kao {to je i sve u bo-gu, tako je onda svemir ~ulni bog koji ujediwuje sve stvari sveta.Zapravo, svet je, kao svemir, zbijeni maksimum, contractum maxi-mum, postao je emanacijom iz apsolutnog maksimuma, absolutum ma-ximum, dakle, svet je teofanija bo`jeg bi}a, koje se pojavquje kaosve ono {to se skriva i sve ono {to se ospoqava (omnia complicans,


267

omnia explicans). Bog je apsolutna bit sveta, a ta zbijena bit boga je-ste svet. Takav svet je jedan, drugih svetova nema, ni{ta nije u we-govom sredi{tu jer svaka ta~ka sveta moè biti sredi{te sveta, ukome se sve kre}e. Time je svet harmoni~an, druga~iji i ne moèbiti ako je on zbijenost bo`jeg bi}a. Na tragu Platonovog Tima-ja, \eronimo Kardano shvatao je svet kao jedan veliki ìvi orga-nizam, sjediweni sistem materije, oìvotvoren od du{e, koja jetime du{a sveta. Sli~no ovome mislio je i Bernardino Telesio,te je, s Kardanom, renesansni zastupnik teorije kosmi~kog hilozo-izma. Ovu teoriju provodio je i \ordano Bruno, svakako merastvari renesansnog filozofskog mi{qewa kosmosa. Svet, ili ko-smos, jedinstven je i beskona~an, nepokretan, nestvoren i neuni-{tiv.7 Du{a sveta je formalni princip svemira i onoga {to je uwemu sadràno, ìvot je u svim stvarima jer du{a je forma svihstvari (O uzroku, principu i jednom, str. 65). Svet je sve, istiniti beskona~an, u svakom svom delu sve, sve u svemiru ima ono {to jesvuda sve, obuhvata u sebi du{u sveta, dakle, priroda je bog u stva-rima, natura est deus in rebus. Prema tome, svemir je beskrajan fi-zi~ki skup bezbrojnih kona~nih svetova, postoji bezbroj svetova usvemiru, koji je jedan sa svim zvezdama.8

Ovim je, dakle renesansom, teorijski dovr{en istorijskidah helenskog duha mi{qewa onoga {to pojmovno jeste kosmos.Novi duh filozofije stavio je onda sebi u zadatak da eksperimen-talnom filozofijom matemati~ke nauke istraì granice isku-stvene datosti ure|enog poretka sveta, ili onoga {to su starigr~ki filozofi nazivali kosmosom.

***

Umnom mi{qewu isto je svet ili sve, ili apsolutni totali-tet, svo postojawe sveukupnog postoje}eg, jestatstvo jednoga sve,sveobuhvatno, ili celina bi}a bitka. Stoga ovi pojmovi jedno dru-

7 Bruno: O uzroku, principu i jednom, Kultura, Beograd, 1959, str. 111.8 Bruno: “Ve~era na Pepelnicu; O beskrajnosti, svemiru i svetovima”, u

Dve filozofske rasprave, V. Masle{a, Sarajevo, 1979.

MIRKO AA]IMOVI]

268

gome nisu odredba, oni su samo razli~ita odredba onoga istog. Ato isto, re~eno razli~ito, i sâmo je sobom razli~ito, svet je daklesasvim isto {to i bitkom celina bi}a, apsolutni totalitet svegapostojawa, ili jeste jedno sve. S logi~kog stanovi{ta, pojmovnaodredba sveta nekim od ovih odredaba nije ni{ta drugo nego sudkojim se bitak subjekta odre|uje bitkom predikata koji je bitaksubjekta, tako se onda i predikat odre|uje subjektom koji je, wemu,predikat, to je dakle jedan te isti logi~ki proces bitka.

Prema tome, u odredbi svet je jedno sve, jedno sve je isto takosvet, jedno drugome istovremeno je i subjekt i predikat logi~kogsudstvovawa. Na tom je dakle tragu helensko mi{qewe kosmosa unauci filozofije prirode.

MIRKO ACIMOVIC

THE HELENIC THINKING OF COSMOS

SUMMARY

This article is written in the realm of cosmology within the science ofphilosophy of nature. It firstly examines the Helenic thinking of cosmosthrough the concept of the world in theogonies. It then discusses the essentialdefinitions of the cosmos, given by pre-Platonic physics, then by Plato andAristoteles in helenism, and by matematical idea of physics of cosmos. Thesedefinitions have a common point of view which states that the world is one,everything is made of one, and the world is one everything.

Key words: World, Cosmos, Plato, Aristoteles, Epikur, Aristarhos,Ptolomeus.

mirko aćimović - helensko mišljenje kosmosa

Documents

sredi tu je svemira

svemir je ograni en

sredi tu sveta

sredi tu kosmosa

oko svoje ose

aristotelous ta swsomena

aristotelis opera omnia

opa ajni svet