arhiva.glassrpske.rs...pismo iz pariza eho 36. salona astronautike i kosmosa,,0ra0“ zadivio...

PISMO IZ PARIZA

E H O 36. S A L O N A A S T R O N A U T IK E I K O S M O SA

,,0RA0“ZADIVIO

FRANCUZEФ M e đ u 34 z e m l je ko j e su p r ik a z a le

sv o je d o s tig n u ć e n a S a lo n u b ila je i J u g o s la v ia , ko ja u o b las ti a e ro n a u - tik e im a d u g u i p r iz n a t u tra d ic i j u, te m e l j en u n a p e d e s e to g o d i š n je m is k u s tvu

S tra n a 8.

LIST SO C IJAL IST IČ KO G SAVF.ZA RADNO G NARODA

I/LA ZI S V A K O G DANA O S IM NK'DJKL JK

G L AS з v DODATAK ZA GODIŠNJI ODMOR

1 NO VO KOLO SREĆES ф Danasobjavljujemo šesti kupon.ali još ima nade za one koj i se nisu stigli uključiti u drugo kolo igre z џ Tri nagrade čekaju one koji budu imaii sreće Strana 10.

NEDJELJNIIBANJALUKA, 29. i 30. juna 1985.Вгој 444 0 Godina XLII C ijena 32 dinara

PRESAĐIVANJEBUBREGA

2 IV0 T POSUJE 2IV0TA* Savremena medlclni пе

smatra da |e fafctlčkom smrću prestao životni ciklus jednog bića I nastoji ga produžiti u dnigom fiovjeku presađlvanjem vitalnlh organa. U sarajevskom Institutu za transplataclle do sada prssađeno vile od 100 bubre-

Sa. a moglo bi i znatno vifte kada i se brže oslobađali predrasuda

Strana 5.

п п пSVJE00ČANSTVA

PODGRA-DAČKIODISEJ

m Zabilježeno u podnožju Kozare. obronka Ogorel ice. kraj rječice Bukovice. u rcdni- čkim i ustaničkim Gornjim Podgradcima. u kući N ikoie Pamća

Strana 6.

П П П

z a b iu e s k e s a b l is k o gISTOKA

STOLJEĆAAL

AZHARA

DR KRSTAN MALEŠEVIĆ

O ULOZI SSRN U POLIT IČKOM SISTEMU SOC UA- L ISTIČKO G SAMOUPRAVLJANJA

FR O N T U P O LITIČ K O M

S IS TE M U# Masovna mob ilized ja radnih ljudi i gradana prvf i osnovni

uslov prev ladavanja društvenih problema* Prema ustavnom konceptu SSRN je Istovremeno i vld

samoupravljanja, i oblik društvenog odlučivanja, i sredstvo društvene kontrole, odnosno najšira osnova samoupravljanja i društvenog uticaja radnih Ijudl i građana

Strana 6.

„TR0JANSKI K0NJ NA NAS NAClN

VljMt iz Meksika, oto)avl|ena 18, Juna, uzbudlla |е naiu I tvjetsku javnoet. Troja Je bila na Neretvll MekaJćki filolog Robwlo Sallnat Praje Je, poslije dvtf* (tocenlje proućavanja i Istraživanja, zakljućlo da , vi|*kovlma već man)* od Homera, za koga Istori- ja tvrdi da Je bio slljep, vide njegovl čitaoci, njegova brojna pubtlka. Slottnama godina, nalme, *vi|et je tragao ra Homerovom Trojorn, onom za koju м, kako Je istorljakl dokazano, od 1194. do 1184. go- dlne prije nove ere, vodio svjetski rat dviju clvillzaci- |a - Ooraca, pod komandom kralja Prljama I Grka, pod komandom kraija Agamemnona - all rezuitaU

nl|e bllo. Onda je, 1870. godine, njemačkl trgovac I artieotog Hajnrih Šllman „Iskopao" Troju na brdu Hlaartlk, na ulazu u Dardanele u Tursko). I svijet mu je povjerovao, ma kollko da su brojni poznatl arheolozl I naučnicl pokuiavali da svjetsku javnost ubijede kako Sllman nije I rte može da bude u pravu.

Tako, I ne bude II dokazano da je Troja bila na mje*tu danainje Gabele, ovo podrućje će ostati Interesantno za mnoge turiste I radoznalce. Nauka, IsUna je, živi od dokara, a za razvoj turizma su dobre I legende, *to, u ovom vremenu I nije bai malo.

Strana 7.

SENZACIONALNA TVRDNJA MEKSlCKOG ISTRAŽIVACA PRAJSA DA JE TROJA NA NERETVI PRVO NEGIRANA U NAŠOJ ZEMLJI

Strana 9.

П П П

PLIV0M 00 USCA DO IZV0RA

KO D0ĐE, DOĆI ĆE

OPETStrana 8.

<|i,p iv o v a r n a

s c aktuelnostiI " 4

KRAJEM NEDJELJE Г Л DRUŠTVO I ŠKO LA

Nedužni plaćaju životom* Pet godina je Regan svoj uspjeh gradio na Jačanju uvjerenja

o jakoi Americi I razv iianju nacionalnog ponosa, a sada je došao u situaci ju da bijesno. all nemoćno.kao i nj egov prethodnlk Karter. gleda kako mu konci klize iz ruku

T .erorlzam, internacionatnih razmjera , ha rao je protekle sed- micevazdušnim prosto rima. Naj- prije je sa atinskog aerodroma o tet „bo ing 727" američke kom- panije TWA na lin iji za Rim i Boston, sa 145 putnika i članova posade. Zatim su uslijedile dvije eksplozije bombi na aerodromi- mau Frankfurtu iTokiju .ob jeoći- g ledno planirane za dejstvo u vazduhu. Onda je, gotovo istovremeno sa drugom bombom u Tokiju, ekspilozija u indijškom „džambo-džetu" na liniji Toronto- Montreal-Bombaj-Nju Delhi oborila avion u Atlanski okean gdje su smrt našli svih 329 putnika ič lanovaposade B ila je tona j- veća avionska katastrofa nad morem u isto r iji vazdušnog saob- raćaja i treća po bro ju žrtva

I dok se u sva tr i slučaja ekspl- ozija, uz poznat ishod i t ragični bilans, još uvijek traga za počini- ocima ovih strašnih zločina. u slućaju otmice američkog aviona teroristi su poznati, ali ne i kraj drame Napetost, kojom je oba- vijena otmica nesmanjenim int- ezitetom traje već drugu sedmic u podjsećajući cijeli svijet. a prije svega Sjedinjene Američke Države na dramatično zatočenje američkih talaca u Ir^nu, dugo 444 dana Otmičari su ovaj put grupa libanskih šiita čiji je uslov oslobađanje 700 šiitskih bo raca iz izraelskih logora Dapokažuda se ne Sale — otmičari su, odmah na početku kao opomenu , ubili jednog američkog marinca. Srećom. teror u takvom ob liku se, za sada zausavio na ovom ubistvu i nakon perioda maltretiranja i zastrašivanja putmka počelo je njihovo postepeno oslobadanje, po poznatom scenar i ju ovakvih drama — najprije žene i djeca. zatim stariji i bolesni, a onda i

neamerički državljani. Oslobada- jući se tako „balasta" koji bi mogao da remeti odvijanje njihove akc ije i istovremeno je opteretiti većom međunarodnom krivicom, otmičari su na kraju zadržali samo 40 talaca — Amerikanaca, sa jasnom argumentacijom: Sje- dinjene Američke Države su uvijek bez rezervi podržavale Iz- rael usvim njegovim agresorskim akcijama, neka ga sad prisile na pregovore i ustupke otmičarima.

Prvi čin drame odvijao se u vazduhu, u naizmjeničnim letovima između Bejruta i Alžira, da bi zatim došlo prizemljenje i prebac i- vanje talaca u različite dijelove Bejruta. Otmićari oćiglednoništa nisu željeli prepustiti slučaju, niti ostaviti mogućnost za djelovanje specijalnih američkih antiteroris- t ićkih grupa, od kojih je jedna već prebačena u područje Sredoze- mlja. Medutim, „Delta", kao i američka Sesta f lota u blizini libanskih obala i nosač aviona „N im ic" za sada mogu samo nemoćno iSćekivati dalji razvoj događaja.

Sve je to, naravno, stavilo па veliku kušnju američkog predsjednika Regana koji je svoj prvi man- dat i osvojio zahvaljujući prije svega Karterovom fijasku sa ta- ocima u Iranu. Regan je najprije prekinuo svoj vikend usred proslave oćevog dana (što je u Ame- rici poseban praznik) i vratio se Vašingtonu da se pobrine za rasplet otm ice . Međutim, stvari su očigledno ispale ozbljnije nego što je očekivao. Pet godina Regan je svoj uspjeh gradio na jačanju uvjerenja ojakoj Americi i razvijanju nacionalnog ponosa, a onda doSao u situaciju da bijesno, ali nemoćno, kao i njegov prethodnik, gleda kako mu konci klize iz ruku.

Istovremeno, raste pritisak, do- made javnosti da se Izrael prisili na pregovore, ali i sve veće nezadovoljstvo spoljnom poli- tikom Reganove administracije koja čini, kako to kaže prosječan Amerikanac, da se „Amerikanci osjećaju nesigurnim u mnog im dijelovima svijeta i plaćaju račune za svoje politićare"

Početni stav i SAD i Izraela u ovoj drami bila je nepopustljivost, argumentovana zaista sa mnogo logike — popuStanje pred otmićarima podstaklo bi takve terorističke akcije u budućnosti. Međutim, s druge strane, ova već tradic ionalna nepopustljivost obje zemlje nije im sada pomogla da ne budu meta terorističkih napada, naprotiv. S druge strane, činjenica da je Izrael zatočio 700 šiita bez ikakvog stvarnog povo- da ili optužbe svrstala je i njegov akt u domen masovnog terorizma i podstakla mnoge predstavnike I u ovoj krizi, među njima i gene- I ralnog sekretara OUN Peresa De * Kueljara, da se založe za ј* pregovore. 1

Oslobađanje Siitskih zatvore- * nika, koje je počelo posljednjih I dana. Izrael ne želi da vezuje za Ц zahtjeve otm ičara, ali je najvjero- vatnije riječ o nastojanju da se „ćasno" izvuće iz ove zbrke, a da pri tome izbjegne kvalifikacije popuštanja. Međutim, lagani tempo kojim je poćelo to oslobadanje o iig ledno nezadovolja- va otmićare, niti Nabiha Berija, lidera Siitskog pokreta Amal, k o j i ' je preuzeo ulogu posrednika. U meduvremenu se pominju i neka drugarješenja oprebacivanjuta- laca u jednu od zapadnih amba- sada u Bejrtuu i igra s ljudima se nastavlja. A oni, američki tu r isti koji su već poSli u Evropu nadugo planirani odmor, našli su se kao zalog u okrutnom prepucavanju a terorizma i agresorske politike, I sa jednom nadom da na obje st- I raneim ajoSdovoljnorazum akoji I će u tom obračunu poštedjeti I njihove živote. i

Mellta KARALIĆ ^ J

Danakneznanju

# Znanle i sposobnost izoubili su autoritet sveie viie primjera koji potvrđuju najtežu od svih naiih kriza — krizu morala * lako su na potezu bill šesnaestogodišnja- ci, ofiekivalo se da će bar jedanod osamdeset učenika. kada im je profesor pokionio proiaznu ocienu, reći: „Ја neću takvu dvoiku, to nije mole" % Bar u (me svo ih drugara koji su za istu ocjenu ufifli ciieiu školsku godinu

Protivurečnosti(Iz rlječl llljaza KurteSIja, predsjednlka SkupStlne SFRJ, na svečanol akademljl povodom Dana samoupravljača)

Izgradivati samoupravne odnose u relativno ekonomski ne- razvijenom društvu kakvo je još uvek naSe znači upornu i tešku borbu, pre svega sa materijal- nim uslovima, ali isačitavom st- rukturom zaostalih odnosa i ko- nzervativne ljudske svesti koja sprečava brže kretanje napred. Zato je borba za razvoj samoupravljanja revolucionarno stva- ralaštvo.

Razume se, samoupravljanje nije dovršen druStveni sistem, pa samim tim ni društvo bez protivurečnosti i sukoba in tere- sa . Borba zasocija lis t ičkosam- oupravljanje je dugotrajna i složena i traži savladivanje mnogih protivurečnosti koje sam socijalistički samoupravni razvoj rada. Sadašnju etapu na- šeg razvoja upravo karakteriše borba za savladivanje takvih

otivurečnosti i za dalji razvoj jamoupravljanja.

DOZVOLE

Za izdavanje gradevinske dozovle u Prnjavoru pre thodno je p o tre b n o p rilo ž iti čak deset raznih uvjerenja i saglasnosti. Zaposleni u obiastim a urbanizma. gradevi- narstva, stam benih i kom unaln ih poslova od početka godine do sredine ovog m jeseca od p risp je lih 720 rijeS ili su 480 zahtjeva, a li i on i ko ji su d o b ili „p a p ire " čeka li su najmanje dva mjeseca. Ostalima preosta je da prate stalna po- skupljen ja gradevinskog m aterija la i nadaju se b ržo j adm i- n is tra tivno j proceduri.

Vijest da je profesor matematike banja lučkog Trgovaćko-ugostite- Ijskog školskog centra, u znak protesta zbog ubistva njegovog kolege u Građevinskoj školi, ućeni- cima pokionio osamdeset prolaz- nih ocjena za neznanje. izazvala je razlčite komentare: od potpune podrške i odobravanja do negodo- vanja i tvrdnje da je učinjena nova medvjeda usluga znanju, koje, evo, uzmiče, dezertira pred agresijom neznanja, nesposobnosti i sile.

Sudbina ovog pi otesorskog ges- ta sada je u rukama Skole, Nastav- ničkog vijeća, školskog Savjeta i Komisije koja može da ga poništi. Sve drugo, što su uzroci ovog i prethodnog dogadaja, ipak je u rukama društva, u kojem je obrazo- vanje, vaspitanje, čitav školski sistem, deset godina poslije zavodenja reforme glasno ocijenjen kao neuspio eksperiment.

, Društvo u kojem su znanje i I sposobnost izgubili autoritet (a od pamtivijeka su učitelji bili sinonim i toga),danasjesuočeno sakrizom u kojoj se ne nalazi samo Skola. Sve oblasti života nose na plećima breme koje je ipak dje lo onih koji nisu znali raditi posao za koji su plaćeni. Koliko je takvih?

Kada ih identifikujemo, opet pr- ozivamo školu kojoj nismo dozvoli- li da razdvaja rad od nerada, sposobneod nesposobnih. Napro- tiv, s puno sentimentalnosti, opre- dije lili smo se za pogubni prosjek u koji smo utopili i one koji su uvijek mogli i znali više. Obavezan proce- nat prolaznosti u osnovnoj školi obavezao nas je da poremetimo

čitav Skolski sistem. Zakon prirode, selekc iju, zamijenila je birokratska svijest i demagoška parola da su d jeca „radije viđena u školi nego na ulici"...

U začaranom krugu pogrešnih poteza, kratkovidnih procjena, Skola trp i dalekosežne posljedice. Ustanovu, u kojoj se postavljaju temelji budućnosti, sadaSnjost je ćušnula na marginu života, potpuno je devalvirala, oduzela jo j bilo kakvu moć. Skola ne želi vlast, ot- kuda taj strah? Skola od davnina hoće v last znanja i nove vrijednosti, a toga nijednom društvu n ikad nije odviše. Skola hoće da bude prim jer i da njime vaspitava mladost koja u nju dolazi. N ijeu tomeuspjela. Mla- d ima svakodnevno pružamo to liko pogrešnih primjera (brz uspjeh, la- ka zarada, političke fraze, prazna obećanja, visok standard onih koji su izbačeni iz škole...) koji ne ugr- ožavaju samo vaspitanje nego i sam život. U odsustvu pravih primjera socijalističkog morala koji ovo društvo želi, evo, izostao je još jedan koji bi došao kao lijek na ranu bez obzira, Sto su na potezu bili šesnaestogodišnjaci: nijedan od osamdeset ućenika nije rekao : ,Ja neću nezarađenu dvojku” . Da li je reagovao iko od roditelja? Ni poslije ubistva na Skolskom hodniku nije se reagovalo na pravi način ni u banjalučkoj društveno-političkoj zajednici. Ubistvo u kafani je Ijaga pojed inaca, ubistvo na Skolskom hodniku i nagradaneradnicimapa- da na dušu cijelom društvu. Hoće li ono, u imevrijednih i čestitih, sprij- ečiti neradnikeda idu naprijed?!

Nada PUVACIĆ

BILJE2IMO

**%ФФШ

ШФФФФФФФ

Zahvatanja :Nije tačno da radnik zapos le n u ličnom i

radnik u udruženom radu im aju ist i tretm an. Pr imjera radi, zahvatanja interesn ih zajednica iz l ićnog dohotka jednog zanat l ije i t r i puta su veća od zahvatanja iz dohotk a rad n i- ka u udruženom radu .

Sa porezim a i doprinosim a ova zahvatanja kod privatnika iznose 54 odsto. D oda l i se tom e i 30 odsto izdvajanja za penziono- zdravstveno osiguranje ukupna optereće- пја penju se ćak na 84 odsto, ostavljajući za - natliji svega 16 procenata za reprodukciju i nabavku maSina, naglasioje Fahrudin H ali- m ić , na nedav nom sastan k u U družen ja b a- njalučkih zanatlija koji je sabrao sva opterećenja ličnog rada.

* * * * * * * * * * * * * * *

*****

***

, ,G L A S“ Lis t S o t i j a l i s tu ko*;

O p š t in e o s n iv a č i: B a n ja - lu k a , B o s a n s k a G ra d i- i k a , Č e lin a c , K o to r - " T’ r o i , L a k ta š i , P r -

^ v o r , S k e n d e r -V a k u f i S rb a c .I z d a jc i s ta m p a N IG R O ,G U * “ B a n ja lu k a , U l ic a

A V N O J -a 93.

Predsjednik Poslovodnoe odbora NIG RO „G las“ Edhem Cizm ić

и* n л r o d a

D irek to r i odgovorni urednik Neboiia Radm anovii

U rrđu jc R rdak rijsk i' knlr^ij: M i r k o K i . j a n (banjalu flca hronikaj? E m in ’(popodncvn i desk), T o m o M a r ie (sporl), M i lo * M iU n o v ić ;Bo*a»ska k ra jina ), M l r o

M la đ r n o v ić 'trh iiirka redakcija ), Sabtrm P i r a t i c (desk :. N * d a P u v a f ie (kuIt lira ), N eb-d o j i a R a d m a n o v ić (d irck lo r i odgovorn i u rednik ) , F a d il S m a jić (hron ikc), D r ^ i t a l Spremo (Ned jcljni Olas).

Novifiski savjet lisia „Glas“ : Ivan Andričić, Nuereta BoHć (Predsjednik) Edhem fcu- m ić, M ilenko Ćrrkrta, Jovo Kerltez, Radojka Kuzmjuiović, P redrtg L a za rrW , Oto M aru iić, Islam Mehdić, Branko P iva lević , N ebojia Radm anovk, G ro lda Regodić, Nr nad Trifunović, Fran jo Vardlć. 1

___________________________ _______________________________________ _____________________ , - r 4

Prv i broj „Glasa“ izaSao je kao organ N O P-a za Bo sansku krajinu u Župici kraj Drvara, 3 1. ju la 1943. godine. Posl ije oslobođenja .G las“ izlazi u Banjaluci kao organ O b lasnognarodnogfrontadojuna 1951. Od IX 1953. izlazi kao organ SŠRN pod imenom „Banjalučke no- v in e", a od 29. novembra 1955. pod imenom „KrajiSke novine". Od 13. maja 1963. list ponovo izlazi pod imenom „Glas“. U kazom Predsjedništva SFRJ od 19. ju la 1968. „Glas“ je odlikovan Ordenom zatluga za narod sa srebmim zracima. Od 8. februara 1983. .G las“ izUzi kao dnevni list.

2. STRANA NEDJELJN I GLAS, 29. i 30. juni 1985.

ECRAD SKUPŠTINE OPŠTINE U BANJALUCI

NEŠTO SE M O R A M IJEN JA T I

BANJALUKA. 28 )una Na da nafcHo) a ja d n ttto j »jcdntri r n tri skupMnaka drfegati uSkupMM opMne Banjaluka imaii au til teika zadMkac da odjeo* privredne tokove u prvim n je ie d -

i tavove o tome kako Gradaku k>- planu ito ргЦе oapoaobiti za iduću ztrnu, i. rattm , da pronadu nafboifi put којкл M trvHi u ćorsokaka gra- dnju KHnlčko-bolnićkog centra na Paptlkovcu.

Prilike u privredi su takve. da su delegati iz _Rudi)a Cajaveca" na- gnale na zaključak. ujedno i zahtjev ..da se konaćno nešto mora mije- r>|atf' Ova) je stav pnhvatila i Skup- Stina. obavezu|uci svojedelegate u Skupštim SRBiH i Saveznoj skup- štini da se ubrzafu promjene u privrednom sistemu i ekonomskoj polittci. da bi pnvredakonaćnosta- la na zdravife noge

Spremnije u IjetoU Ban/aluc i pnvredne prilike ni-

su niSta bolje. ako ne i teže. nego u zemlji u cjelim Teško breme kredi- ta i visokih kamata prostogušesva- ku privrednu akciju Kao najteža posljedica javlja se sve veća nezaposlenost, za koju se ne nalazi pravo rjesenje i nedopustivo strmo- glav paid l ičnih dohodaka iživotnog standarda Na miestu je primjedba delegata iz INCEL-a da nema smi- sta uvoditi u ekonomski sistem ..svjetske cijene i atričke plate"

Industry u banjalućkoj opštini bil|eži početkom ove godine ohrab- rujuće visok rast proizvodnje. čak nešto iznad 12 procenata. što je znatno bolje nego u industriji republike i zemlje. To je svakako svjetlo u tunelu. zna li se da je rezoluci|om za ovu godinu predviden rast рг- oizvodnje od pet procenata.

Delegati su bili kategohčni u zahtjevima da se konačno prede s papirmh predvidanja uodlučnuak- ciju — da se provodi Dugoročni program stabilizacije. Diskutanti za skupštinskom govornicom po kazivali su i na prazne skupštinske klupe. kao dokaz da su i mnogi delegati pokolebani stalnim priča- ma i u sve manjem broju do laze na Sfednice Proizvodni programi i or ganizacije rada odavno su neural- gične tačke. a li se malo poduzima da se one iztiteće Ovo je up ozoren|e tim važnije. jer najnoviji podaci pokazu|u da već u maju ove godine mdustri/ska proizvodnja pokazuje znake opadania u odnosu

na april Nebisesm je lodopuslitida u Ijetnim mjesecima sve ono što je postignuto u prvih pet mjeseci bude umanjeno i obezvrijedeno niskom proizvodnjom.

Toplija zima?Več drugi put ove godine Skup-

ština se ozbiljno bavi problemom grijanja i stanjem u Gradskoj topla- ni. U međuvremenu pril ike se nisu nimalo popravile, što bi moglo biti razlog da se sa više optimizma ćeka zima Ako stvari ostanu kakve su sada. onda bi se moglo ponoviti „ledeno doba s kraja prošle i početka ove godine Ipak. postoje sva uvjerenja da će se na vrijeme nabaviti dovoljne kolićme mazuta i popraviti postrojenia za grijan/e Radnic iToplane, rećeno je nasjed- nic i, sa svoje strane ulažu maksimum napora, no nestoji svedo njih

Skupšt ina je usvojila zaklućke koji obavezuju radne kolektive t gradane da na vrijeme izmiruiu dugovanja Top lani i tako jeućm eli- kvidnom. Prošlogodišnji gubici još nisu pokriveni, al i je bar većina

sku pog gnjanja пе bi prevalio na io- nako degradirani standard gradana.

Rješenje za Medicinski centar na Paprikovcu nađeno je u odluci da se ovaj objekat postepeno završava i useljava Krajem godine na Pa prikovac će se preseliti Interna i Neurološka klinika i uporedo nastaviti radovi kako bi se u što doglednijem roku mogle preseliti i sve osta le medicinske k l inike i službe. I na sjednici je rećenoda je ovo na neki način iznudena. al i i jedino moguća vanjanta. kako bi se gradnja nastavila Intlacija је poremetila sve planove. predvidanja i obećavane rokove. Edhem D tablć. predsjednik Skupštine samodoprinosa, vrlo oštrim rijeći- ma kritikovao je ponašanje inves- titora i izvodaća radova. koji su sa svoje strane takode doprinije li odugovlaćenju radova. Kooperanti GIK-a ,,Kozara"-„Unioninvest''. „Energomont" i .A lum m ka" — koji izvode zanatske i instalaterske radove pona&aju se dosta neodgovorno i usporavaju radove

Sa ju ie ra in je sfednlce:MotM%ati delegate da tku p itin tke klupe budu рипЦе

kolektiva u gradu potpisa la samoupravni sporazum o ućestvovanju u sanaciji Toplane. Prema riječ ima Tome Đurdevića, potpredsjednika Izvršnog odbora. realno je oćekiva- ti da će u narednim danima novac za sanaciju poćeti pristizati na račun Toplane. Od75m ilionad ina- ra potrebnih za pokriće gubitakado sada je obezbijedeno 15,5 miliona. Uporedo će se voditi i akcija da se izmire nemala dugovanja gradana

Dragocijen svaki danBilo je delegatskih glasova za

govom icom koji su se zaiagali za bolju organizaciju rada u samoj Topoli. veću štednju toplotneener- gije i saradnju sa INCEL-ovom Energanom. kako se sav teret

Najveći je problem , ipak. u tome što se za sada ne vidi jasna t inansij ska perspektiva ovog objekta Niko pouzdano ne može ni da tvrdi koliko novaca treba da se završe svi radovi i novi centar opremi Prvobi- tni plan od 1.2 m ilijarde dinara u međuvremenu je višestruko pre- mašen Skupština je odlućna u tome da svi koji su zaduženi za gra- dnju centra savjesno i ogovorno obavljaju svoj d io posla, da se ne gubi ni dan i da se uporedo traže rješenja za finansijske izvore. Raz- mišlja se već o novom samodo- prinosu gradana, udruživanju sredstava udruženog rada regije i usmjeravan je dijela novca za zajed- nićku potrošnju sa nivoa Republike 2 JURIĆ

URUCENE DIPLO ME POLAZNICIMAp o l it iC k ih Sk o l a

Cjelovit sistem obrazovanja

9 Za dalji razvoj ideološkog rada neophodna jein tenzivna aktivnost organa društveno-političkih organizacija, jer se na laj način može potpunije ostvariti vodeća idejno- politička uloga Saveza komunista i drugih organizovanih socijalističkih snaga

BANJALUKA. 28 juna — Povodom obilježavanja 27. juna. Oana samoupravljaća Jugoslavije. na svečanosti kO|a je tim povodom jučeodržana u banjalučkom Domu kulture. polaznic ima Političke škole Saveza komunista — višeg stepena. Skole samoupravljača. Skole zaaktiviste Saveza sindikata. Politićke škole SSRN i Centralne omladinsko-marksističke škole. koji su nastavu pohadali tokom proteklih godinu dana. urućene su diplom e

— O rgamzovanom i kontinui- -ranom aktivnošću svih subjekata ideološkog rada. a prije svega. osnovnih organizacija. stvorili smo

a i dalje radimo i razvijamo cjelovit sistem idejno-po litičkog osposo- bljavanja u svim društveno- političkim organizacijama, rekao je u uvodnom izlaganju Ante Mačinkovtć* predsjednik OVSS Banjaluka.

Za dalji razvoj ideološkog rada. od posebnog je značaja intenzivna aktivnost organa društveno- po litić kih organizacija komune, kako u atirm aciji osnovnih organizacija u ovoj oblasti, tako i u pogledu jačanja materijalnih orga- nizac ionih, kadrovskih i drugih pretpostavki realizacije obrazovnih programa

2 PAVLOVlC

Predsjednica OK SK Banjaluka Ivana Vullć urućuje diplome polaznicima Politićke iko le Saveza komunista

U NEDJELJU NA LEGENDAR NO J PATR IJ I j

I Veliki narodni zbor |1 P R IJ EDO R. 28. juna — Po vodom Dana borca u ned ie l iu ć e |

ZA 60 RADNIKA OOUR—a „SUMARSTVO" SlPAD- SANA

Besplatno na Jadranu

SAN SKI MOST. 28. juni — Sezdeset radnika radne jedinice eksploatacija šuma OOUR—a _£umarstvo~ SlPAD—Sana iz Sanskog Mosta nalazi se na bes platnom Ijetovanju u odmaralištu svoje radne organizacije u Ma- karskoj. Drvosječe su radeći nerad- nim subotama _zaradile~ ovo l)eto- vanje I u organizaoji sindikata ot- putovali na more. Treba napomeuti da su radnic i ove radne jedinice i OOUR—a „Sumarstvo" postigli i veoma dobre rezultate u tradic io- nalno m radno-proizvodnom ta- kmićenju u radnoj or ganizaciji paje i to uticalo na odluku da tmseomo- gući besplatan odmor na moru

M D

SA KONSTITUIRAJUCE SJED- NICE AKCIONE KONFERENCIJE SSO RO INCEL

Aktivnost ispod mogućnosti

BANJALUKA. 28. |una — U RO INCEL danas je konstituisana Ak- CKXva konferencija SSO na kojoj je izabrano novo rukovodstvo i podnesen izvjeSta j o radu omladme u proteklom penodu

Aktivnost mtadih. kojih u ovoj radnoj organizaciji ima oko 2000. ni izb liza ne zadovoljava - istakla je u svom izlaganju Pava Petrović

Donesen je program za naredm period, a za predsjednika je izabrana omladinka Mira Skrebo iz Radne zajednice2.

Z .L

P R IJE D O R , 28. juna — Povodom Dana borca u ned je lju će

Ise na legendarnoj Patrij i održati veliki narodni zb or na kom e će. kako se očekuje, govoriti član Savjeta Republike Pero G a-

I jić. Na ovom mjestu su u noč i izm edu 3. i 4. ju la 1942. godine kozarski p art izani u nezarživom jurišu probili neprijateljski obruč na Kozari i tim e om ogućil i da se iz opkoljene p lan ine iz-

| vuče vise od 10 hiljada ljudi, žena i djece.

I U znak trajnog sjećanja na jed n u od najvećih pobjeda kozarsk ih partizana, u nedjleju će se održati i mali m araton ..Patrija 8 5 “. Na s tazid u go j 18 kilom etara nastupiće 20 0a tle -

^ ič a r a i atletičarki iz cijele zem lje. ^

IZVRŠNI ODBOR UDRUŽENJA TRGOVINE

Promet prouzrokovao gubitke?BANJALUKA, 28. juna — Jeda-

naest organizacija udruženog rada iz oblasti trgovine sa područja Osnovne pnvredne komore Banja- luka zavriilo je prvo tromjesečje ove godine sa gubitkom od 57,331.358 dinara. Uzroci su uglavnom objektivne prirode (smanjenje prometa zbog opada- nja kupovne moći stanovništva). istaknuto je na današnjoj sjednici IzvrSnog odbora Skupštine ud- ruženja trgovine u Osnovnoj privrednoj komori Banjaluka.

NajviSe trgovinskih organizacija gubitaša je iz Prijedora ćak pet Ta- mo su sa gubitkom prvo tromjesečje završili OOUR-i za komercijalne poslove radnih organizacija Rudnici željezne rudei RO Elektrokeramički kombinat. Gubi- tak su imali i u Trgoprodajnim OOUR-ima Tehnoprom, Nanteks i Robna kuća Patrija. U ostalim ko- munama (Banjaluci, Skender-

Zbog smanjenja prometa 11 trgovinskih OOUR-a prvo tromjesečje zavrsilo s gubitkom

Vakufu, Sanskom Mostu. Bo- sanskoj Dubici i Srpcu) gubitak su zabilježile po jedna ili dvije trgo- vinske organizacije udruženog rada. Medutim, procjene su da će mnoge od ovih organizacija. bar kako je istaknuto u današnjoj di- skusiji prvo polugodište završiti bez gubitaka U svim radnim kolek- tivima su. kako je rečeno. pre- duzete odgovarajuće mjereza pob- oljšanje poslovanja.

Pored toga članovi Izvršnog odbora Skupštine Udruženja trgovine su raspravljali i ozadacima koji ih oćekuju na realizaciji zakljućaka Akcione konferencije komunista trgovine o ostvarivanju Dugoro- ćnog programa ekonomske stabilizacije Dogovorenojedasuusvim trgovinskim organizacijama ud-

ruženog rada urade konkretni programi realizaci|e ovih zakljuca- ka

Na ovom skupu trgovaca razgo-

varalo se i o snabdijevanju brašnom i o izuzetno lošem kvalite- tu hljeba Rećeno je da bi se mlinske organizacije i pekare u narednom penodu morale vise an- gažovati kako bi hljeb bio bar ma lo kvalitetni|i

V D

' ' * 3 I C E B R O D A C E L E N D 2 E R

Slabi signal! erne kutije- 0 N D 0 N 2 8 . j u n a — B r i t a n s k i r a t n i b r o d . Ć e l e n d ž e r u s p io |e d a n a s .

и г D o m o c s p e c i | a i o e u l t r a o s i e t l j i v e o p r e m e d a u h v a t i s la b i | e s i g n a le e rn e n u t i j e j o b l a s t i A t l a n t iK a . g d ie je m d i jsKi d ž a m b o - d z e t p a o p n j e

p e t d a n a К а к о ja v i |a R o i t e r p o z i v a j u c i se na i z v |e s a i b r i l a n s k o g m i n is - t a r s iv a za o d B r a n u e k i p a C e i e n d ž e r a " jo s n i | e u s p i e i a da t a ć n o o d r e d i m i e s l o g d ie se o n a n a 'a z i . j e r su s i g n a l i k o je e m i t u i e i s u v i s e s la b i .

P -e m a n a j n o v i j i m v i j e s t im a c r n a k u t i ja se n a la z i n a d u b i n i o d o k o 2 00 0 m e ta r a O n a m c z e da e m i t u i e s i g n a le n a iv i š e m i e s e c d a n a

GOD lSNJICE Jubilej

^ D ^ m o e n tra c lja dadi po kubno m m etru tzm jeren a j e u C entru

rotjena gornja granica i kratkotrajne i dugotra jne ko n cent- raclj e Je 1J0 m ikrog rama.

.Veselina Maslese“SARAJEVO. 28 juna (Tanjug) — Prigodnom svećanošć u i urući-

vanjem priznanja danas je u Sarajevu Izdavačka kuća „Veselin Masleša" ob ilježila35-godišnjicu postojanja. U tom periodu izdatoje4.132izdanja u ukupnom tiražu od preko 25 m iliona prim jeraka knjiga iz svih oblasti. Medu tom produkcijom posebno se izdvajaju izdanja biblioteke „Logos" u kojoj su publikovana m nogobrojna kapitalna djela svjetske tilozofije. ..Kulturno nasl|ede” sa istorijskom m isijom predstavljanja kultura, djedi- ja biblioteka ..Lastavica" i brojne druge.

Na današnjoj svećanosti dodijeljerie su i velike plaketeoveizdavačke kuće Hamdiji Pozdercu, Skupštini grada Sarajeva. Skupštini opštine Ba- njaluka. Vijeću Saveza sindikata Skoplja i predsjedniku Poslovc.dnog odbora A liji Veliću.

NEDJEL JN1 G LAS, 29. i ЗФ.још 19*5. ST RANA 3.

VIJEĆE REPUBLIKA I Ф U željezničkom

poštanskom saobraća- ju I elektroprivredi ocijenjeno je da još ima slabosti koje valja pre- vazilaziti, pa su delegati utvrdili nove zadatke

BEOGRAD, 28 jun (Tanjug) — Vijeće republika i pokrajina Skup- štine Jugoslavije razmatralo je danas izvještaj o prošlogodišnjem ra- duifunkcionisanjutakozvanihveli- kih sistema: Zeljezničkog, PTT i elektroenergetskog. Pošto je o ovome obavljena opširna rasprava u radnim tijelima delegati su bez di- skusije usvojili zaključke priprem- Ijene u odboru za plan.

U zakljućc ima o željeznici kons- tatuje se da su u proteklom periodu zabilježeni određeni pozitivni rezultati u povećanju obima prev- oza i poboljšanju'kvaliteta usluga, ali i dodaje da nisu ostvarenizadac i koji pro ističu iz Dugoročnog programa ekonomske stabilizac ije. Ekonomski po ložaj željezn ice je i dalje dosta težak.

POKRAJINA SKUPŠTINE SFRJ

NOVI ZADACI

S K U P S T IN A S IZ -a Z A P R O S T O R N O U R E Đ E N J E I K O M U N A L N E D J E - L A T N O S T I O S T A N J U U Z E M L J IŠ N O J P O L IT IC I

PropustaВ в i 1 I |nije bilo

BANJALUKA, 28 juna — Dodje- la placeva za individualnu stambe- nugradnju radnicimau udruženom radu preko SIZ-а zemljišta, posud- ba stanova iz fondaovezajednice, te način izuzimanja jednog pri- vatnogobjektau Ducipolju. bilisu u žiži interesovanje delegate — da- našnje Skupštine SIZ-а za prostorno u redenje i komunalne djelatnosti U nalazu Odbora samoupravnog radničke kontro le ove zajedn ice kaže seda nema nezako- nitosti niti nepravilnosti u dodjeli gradevinskih parcela i u radu organa. odnosno sekretara SIZ-а po- sudbi stana RO INCEL-u Kadajeu pitanju eksproprijacija nekretnina u Ducipolju, Zajednica se izuzima. jer nema veze s ovim slučajem bu- dući da se ovo podrućje nalazi van grada. Delegati Skupštine usvojili su ovakav zaključak svoje interne kontrole i uz naglasak da ukoliko je i bilo eventualnih propusta u ze- mljišnoj politici, za to ne snosi odgovornost ova zajednica jer je to izvan njenogdomena Zaonoštose dešava u Zavodu za izgradnju čija je radnička kontrola donijela sasvim suprotan zaključak. rečeno je da Zavod treba smoci snage da probleme i propuste rješava unutar svoje kuće

Uz sve osta lo ocjena je ovog skupa I da |e pisanje ..Glasa ' i drugih sredstava informisanja o ovoj problematici neistinito

Delegat i Skupštine. osim ostalog, domje li su i od luku o regula- c iji Siroke rijeke.

Za novog sekretara SIZ-a za prostorno uredenje i komunalne djelatnosti Banjaluka izabran je Mesud Mulaomerović. a Ranko Curćija. ko|i je do sada vršio dužnost naovom mjestu. imenovan je za stručnog saradnika u Zajednici. Z L

U S K O R O „B R Z O R A Z R J E - S E N J E " O T M IC E

PosredstvoSirije?

BEJRUT, 28. juna — Kako javlja dopisnik Tanjuga iz Bejruta. voda šiitske orgamzacije „Amal" Nabih Beri izjavio je da bi „d rama o tmice američkog aviona mogla biti pozi- tivno riješena u naredna 72 sata, uprkos teškoćama koje iz dana u dan iskrsavaju" Nabih Beri, koji u ime otmičara pregovora sa „direktno zainteresovanim strana- ma", ali takode preko posrednika, nije obrazložio na čemu se zasniva mogući sporazum. Međutim, ame- rička vlada je sinoć kao svoj dodatni uslovzahtijevaladaseoslobodi i jedanaest stranaca, medu kojimaje i sedam Amerikanca. Predstavnik „Amala" je rekao da su se otmičari do sada jedino složili da oslobode dvojicu francuskih novinara

Mogućnost da se spasonosni iz- laz iz krize potraži preko Damaska, nagovijestio je sinoć sam Nabih Beri. On je u intervjuu amerićkoj kompaniji „CBS"ocijenioda jenaj- bolje da se američki taoci prebace u Siriju i rekao da je o tome razgova- rao sa sirijskim potpredsjednikom Abdel Halimom Hadamom, ali da još nema odgovora iz Damaska.

Da bi se postojeći problemi ef ika- snije rješavali, vijeće posebno ukazuje na potrebu ćvržćeg samoupravnog povezivanja između 2TO kako bi se cio željeznički sistem učinio efikasnijim.

Polazeći od konstatac ije da je u sistemu PTT poboljšana samou- pravna i tehnološka organizo- vanost. kao i da jezabilježen napre- dak u radu i poslovanju, Vijeće republika i pokrajina je zaključ ilo da valja uložiti nove napore da se takav trend nastavi i istovremeno prevla- davaju još prisutni problemi

Poseban značaj se pridaje donošenju samoupravnog spo- razuma o regulisanju međusobnih ekonomskih odnosa izmedu PTT organizacija. na čije usvajanje se čeka već nekoliko godina.

U zaključcima koji se odnose na elektroenergetski sistem, vijeće re-

publika i pokrajina naglašava značaj maksimalne pogonske spremnost i elektroenergetskih kapaciteta. što je rezultiralo znatnijim povećanjem proizvodnje elekt- ričneenergije U odnosu na 1983. u hidroelektranama, u većini termo- elektrana na ugalj i u HE Krško Imajući, međutim.uvidudaseuna- rednom periodu očekuju manjkovi električne energije. što je posljedica veće potrošnje i kašnjenja u izg- radnji novih kapaciteta. Vijeće republika i pokrajina preporućuje svim nadležnim subjektima da se i dalje angažuju na održavanju visoke pogonske spremnosti objekata

Data je i preporuka da se problemi energetike cjelovito sagledaju u sklopu aktivnosti na izradi dugoroćnog plana zemlje

r O D B O R Z A P R IP R E M U 13. K O N G R E S A SK J

U žiži — društveni i ekonomski razvoj

Ш l

BEOGRAD, 28 juna (Tanjug) — U Beogradu je danas održana 3 sjednica Odbora za pripremu 13 kongresa SKJ. predsjedavao predsjednik PredsjedništvaCKSKJ VidojeZarković, na kojoj jevodena rasprava o Nacrtu platforme za pripremu narednog najvišeg skupa jugoslovenskih komunista Suštinska polazišta za izradu ovog dokumenta bila su, kako je u uvodnim napomenama naglasio Hamdija Pozderac, Program SKJ, UstavSFRJ, Dugoročni program ekonomske stabilizacije i rezultati opštepartijske rasprave o prijedlogu zakl|učaka 13. sjednice Centralnog komiteta SK Jugoslavije U Nacrtu platforme. koji jepriprem ilo sedam radnihgrupai vise podgrupa Odbora, izložena su prioritetna pitanja ćije rješavanje povlači i ostvarivanje mza drugih aktuelnih zadataka društvenog i ekonomskog razvoja

SUSRET REZERVNIH STARJEŠINA JUGO- SLAVIJE „BRATSTVO I JEDINSTVO 85“ OD 2. DO 4. JULA

Na Igmanu sve spremno

9 Kako se očekuje. na centralnoj proslavi govoriće član Predsjedništva SFRJ Branko Mikulic, zatim predsjednik Predsjedništva SRVSJ general-pukovnik Tihomir Sareski, zamjenik Saveznog sekretara za narodnu odbranu general-pukovnik veljko Kadijević i predsjednik organizacionog odbora susreta Gojko Ubiparip

zatim razgovori u radnim i organizacijama SRVS.

Neposredno pred centralnu proslavu na kojoj se očekuje oko 30 hiljada rezervnih starješina iz cijele zemlje, 3. jula u Sarajevu se održava tematska rasprava, Sa- vez rezervnih vojnih starješina u njegovanju revolucionarnih tra- d ic ija.

Veće uoči centralne proslave na Igmanu će biti otvorene foto- izložba svih dosadašnjih susreta, a na Velikom Polju organizovaće se partizansko veće.

U organizaciji 15 susreta SRVSJ uključeno je više od 1500 ljudi, koji sve poslove obavljaju volonterski. bez ikakve naknade U umjetmćkom dijelu programa, nastupiće istaknuti i jugoslovenski operski, dramski i estradni umjetnici, koji takode za učešće na ovoj manifestaciji jugosloven- skog karaktera nisutražili biloka- kvu naknadu

Centralnu manifestaciju na Ig- manu prenosiće sve radio i tele- vizijske redakcije u zemlji, a za praćenje susreta akreditovano je oko tri stotine novinara

BEOGRAD, 28 juna (Tanjug) — Tradicionalni Petnaesti susret rezervnih vojnih starješina Jugo- slavije „Bratstvo i jedinstvo 85" održaće se od 2. do 4 jula u SR Bosni i Hercegovini, a centralna manifestacija na Igmanu Kako je rećeno na današnjoj konferenciji za štampu u Savezu rezervnih vojnih starješina Jugoslavije u Beogradu na centralnoj proslavi govoriće član Predsjedništva SFRJ Branko Mikulič, predsjednik Predsjedništva Savezne konferencije SRVSJ general- pukovnik Tihomir Sareski, zatim zamjenik Saveznog sekretara za narodnu odbranu general- pukovnik Veljko Kadijević i predsjednik Organizacionog odbora susreta Gojko Ubiparip

Delegacije rezervnih vojnih starješina iz cijele zemlje. tokom Susreta, boraviće u 30 bo- sanskohercegovačkih opština. gdje će biti gosti članova Saveza rezervnih vojnih starješina i društveno-političkih organizacija Bosne i Hercegovine Za njih je pripremljen i program obilaska istorijskih spomenika revolucije.

Zemljotres u BovcuLJUBLJANA. 28. Juna (Tanjug)— Aparati SelzmotoSkog zavoda SR Stovenije

zab»|ežl)i su ju tro* u 2sata 15? mlwta remljolres (seine 4*tep<ma po Merkalljevoj »kali, ćiji je epicenter bio u Bovcu, 90 kttometara sjeverozapadno <xtgiavnog grada Siovenije.

Do sada nije prijavljena nikakva materljalna Sieta.

S A V J E T O V A N J E O G O V E D A R S T V U U A IP K „B O S A N S K A K R A J INA "

Doprinos modernom stočarstvuBANJALUKA, 28 juna — Repu-

blički koordinacioni odbor za provodenje programa organizacije oplodnje i uzgojno-selekcijskog rada u govedarstvu BiH i OOUR-a Veterinarsko-stočarski centar u Banjaluci. danas su u AIPK „Bosanska krajina" organizovali savjetovanje o govedarstvu Nek- oliko poznat ih jugoslovenskih st- ručnjaka u stočarstvu izlagal i su svoje temeo reprodukciji i selekciji u govedarstvu.

O realizaciji programa organizovane oplodnje i uzgojno- selekci)skog rada u govedarstvu govorio je magistar Tomislav Ju- riSić, zamjenik predsjednika Repu- blićkog komiteta za poljoprivredu. šumarstvo i vodoprivredu SR BiH Predavanje o temi „Savremena metoda unapredenja govedarstva proizvodnje" održao je profesor dr Miroslav Varadin, a o primieni savremenih metoda u reprodukci|i goveda govorio je dr Ahmet Mutevelić, član republičkog koor- dinacionog odbora

U okviru savjetovanja o dosada- šnjim rezultat ima u proizvodnji i primjeni DSS u Veterinarsko- stočarskom centru Banjaluka

Ф Na Savjetovanju govorili poznati jugoslovenski stručnjaci za oblast stočarstva

' ^

G odišn ja sm otra b lkova za u m je ln o osjem enjavan jegovorio je direktor Centra magistar SeadGRAOANIN Izneseni su i podaci da je plan vieštaćkog osjemenjavanja plotkinia kod mdividual- mh poljoprivrednika za ban|alučku regiju 48.200 grla. a u Bosni i Hercegovini 168 800 krava plotki- nja. Ovi podaci govore da podrućje banialučke regije prednjači u Re- publici po razvijenost i ovakvog na- čina osjemenjavanja

Savjetovanje u Banjaluci orga- nizovano je povodom završetka i rekonstrukcije objekata Veterinar- sko-stočarskog centra i godišnje smotre rasplodnih bikova za umjetno osjemenjavanje, koja je takode danas održana u Centru.

HO. snimio: P.M.

J A N E Š S A O P Š T IO DA R A S P U Š T A P A R L A M E N T

Izbori prije roka

LISABON. 27. juna (AP) — Por- tugalski predsjednik Antonio Ra- maljo Janešsaopštioje danas dace raspustiti Parlament kako bi se pre- vazišla kriza vlade prouzrokovana raspadom koalicije socijalista i socijaldemokrata To znači da će izbori biti raspisani dvije godine prije roka.

Parlament će, medutim, nastaviti da radi u sadašnjem sastavu do 10. jula kada treba da ratifikuje sporazum o ulasku Portugalije u Evropsku zajednicu. Vlada će takode nastaviti rad, a predsjednik Janeš će ostavku, koju je ponud io premijer Mario Soareš, razmotriti u „pogodnom momentu", kaže se u saopštenju

S IR IJ A

Zaplijenjena

tona droge

DAMASK, 26 . juna (San- Pul) — Sirijske ca r inske vlasti su zaplijen ile drogu u vrijednosti 250.000 dolara, koja je trebalo da bude prok- rfjumčarena iz Libana u Tursku.

Tona o pijuma i h a i lia otkrivena je u kamionu s re- g istarskom tablicom Kuvaj- ta.

F R A N C U S K A O O S L O B O - Đ E N J U T A L A C A

Razmjena u ambasadamaPARIZ.28.juna — Francuskavla-

da postavila je odlućne zahtjeve Sjedinjenim Amerićkim Državama i Izraelu radi ubrzanja operacije oslobodenja otetih talaca u Bejru- tu Kako javlja dopisnik Tanjuga. Pariz traži da Izrael zvanić no izrazi spremnost da će osloboditi zarobljene Libance i to u vrlo kratkom roku. Od Vašingtona se traži da garantuje da će Izrael osloboditi zarobljene Libance.

Kako se saznaje, Francuska bi željela da se izvrSi simultana razmjena otetih osoba. Američki putnici, oteti u Bejrutu, bili bi pre- dati francuskoj ambasadi u Libanu. dok bi zarobljeni Libanci bili oslobođeni i smješteni u Francu- sku ambasadu u Tel Avivu.

N O V A P O D R S K A R E G A N U Z A P R IT IS K E N A N IK A R A - G V U

Mir na ivici rataVAŠINGTON. 28. juna (Tanjug)

— Predstavnički dom američkog Kongresa, koji je prije dvije sedmice odobrio nastavljanje pomoći „kontrašim a'nagranici Nikaragvu, dao je noćas predsjedmku Reganu ovlašćenje da može u Nikaragvu poslati američke trupe, iako SAD sa tom zemljom nisu formalno u ratu.

Predsjednik tako nešto može učiniti, odlučeno je u predstav- ničkom domu američkog Kongre- sa, doduše uz ogradu „samo onda kada se steknu određeni uslovi". Ti uslovi su, medutim, dosta široki i rastegljivi. Jedan od njih je. na primjer, postojanje „jasne i aktuelne opasnosti od neprijateljske akcije koju bi Nikaragva mogla da preduzme protiv SAD ili protiv njenih saveznika u regionu Na takav potez se predsjednik može odlućiti i radi zaštite. ili evakuacije ameri- čkih gradana „koji su o opasnosti", zatim radi zaštite amerićke amba- sade i sličnog. Takođe se, kao razlog za takvu moguću akciju. navodi i eventualnost instaliranja raketa, ili nekog drugog slićnog oružja u Nikaragvi.

Novi potez Kongresa. i to doma u kojem demokrati imaju većinu, jako je karakterističan za sadašnje stanje politićkih duhova u SAD, na- glašavaju da neće slati trupe u Ni- karagvu. da Vašington ne misli da prob lem Centralne Amerike rjeSava vojnim putem.

Gnjev zbog nemoći da se zaus- tave i razriješe učestale terorističke akcije protiv Amerikanaca. sada se, kako izgleda. više pretače i sručuje na Nikaragvu, nego na one koji direktno stoje iza takvih atentata

Za sada, za sandiniste i za mir u Centralnoj Americ i jedino Sto bi moglo da bude koliko-toliko ut- ješno je to da Vašington i dalje tvrdi da nema namjere da obara nikara- gvansku vladu, n it i da tamo šalje svojetrupe.

4. STRAN A NEDJELJNI GLAS, 29. i 30 Juni 1985.:-T.'. * iiK i * ' 'r * , r . i . »J l T *.Ц . i i f

SUSRET S POVODOM

ГЕЕ

D r Jadranko Jetlć: Lakie I в utvojiti vrhuntku medlclnu

пвдо tru iW predrasude

U sobi dr Jadranka Jellća naInstitutu na transplantacije u Sarajevu zazvonio je telefon Glas iz slušalice kao da je podi- gao Ijekara iz sto lice, koji je smireno ali u najvećoj žurbi iz- j urio u dvorište. sjeo za upra- v ljač automobila i najkraćim se putem počeo probijati kroz g radsku gužvu u pravcu sa- rajevskog aerodroma. Tu je već bio spreman J AT-ov avion s up- aljenim motorima. Pravac Svi carska Na jednom tamošnjem aerodromu već su bili oba- viješteni o svemu i dali su prednost za slije tanje jugoslo- venskom avionu Dr Je lić izlazi zakratko, rukuje se s Ijudima u b ije lim mantilima koji su ga tu ćekali . preuzima od n jih specija lni kovčeg, kratak pozdrav i odmah povratak. Kada je avion u povratku nadletio našu terito- r iju javljeno je u Institut za transplantac ije da je sve u redu i da pripreme pacijenta

Desilo se to prijegodinu dana sve je izg ledalo kao režirano

rukom nekog vještog režisera akcionih filmova. Spašen je život teškom bubrežnom bole- sniku koji je na Institutu čekao da se za njega pronadeodgova- rajuć i kadaverićni (od umrlog uzeti) bubreg Kadaćese tode - siti, n ikonijem ogaoznati. Izne- nada glas nade i spasa stigao je iz Svicarske Poslije jedne saobraćajne nesreće ekipa za uzimanje bubrega sa umr lih , poslije t ip izacije tkiva, zaključi- la je da ovaj vitalni organ odgovara pacijentu u Sarajevu i odmah to javila Institutu za transplantacije.

PRODU2ENJE ŽIVOTASavremena medicina ne

smatra da je faktičkom smrću životni ciklus jednog bića defi- nitivno okonćan. već nastoji da ga produži u drugom ćovjeku prenošenjem određenih organa umrlih na one kojima su oni neophodm da bi još živjeli. Raz- bijanjem predrasuda o smrti mnogi životi bili bi spašeni, a medicina bi djelovala racionalnije i efikasnije. Karakterističan primjer kod nas je problem pre- sađivanja bubrega sa svim okolnostima koji ga prate.

iako postoje najbolji uslovi da se takve intervencije obavljaju djelotvorno i vrlo uspješno, slika našeg stanja u tome domenu nije nimalo ružićasta, pored os- taloga i zato što se nedovoljno koriste organi umrlih. U svijetu, na primjer. potpuno je na- pušteno presadivanje živih bubrega, jer je to neracionalno i prešlo se na transplantaciju ka- daverićnih bubrega. Kod nas, medutim. to rikako ne ide i dr Jadranko Jelić, direktor Institu- ta za transplantacije u Sarajevu, navodi tri razloga za to: najprije porodica umrlog pruža otpor ..skmavljenju" pokojnika. zatim je potrebno još u trenucima agonije potencijalnog „davao - ca“ skupiti komisiju — inter- niste, neurologe ili neurohi- rurge — da utvrde ćinjenicu o moždanoj ili srćanoj smrti, i najzad, nužan je dodatni napor da se uzme bubreg i da se održi u stanju vitalnosti, što je izuzetno složeno. Dr Jelić kaže da je samo presadivanje bubrega u tijelo bolesnika rutinski posao, koji bi poslije odgovarajuće obuke mogao da obavlja svaki iskusniji hirurg, ali zato uzimanje organa traži izuzetnu st - rućnost, brzinu i napor.

Institut za transplantacije u Sarajevu presađuje bubrege sa

r — - . Ш И И ј М

ŽIVOT POSLIJE ŽIVOTA

ф Savremena medicina ne smatra da je faktičkom smrću prestao životni ciklus jednog drugom čovjeku presadivan rajevskom Institutu zatransp

bića i nastoji ga produžiti u em vitalnin organa. U sa-antacijedosada presadeno

više od 100 bubrega, a moglo bi i znatno više kada bismo se brže oslobadali predrasuda

živih davaoca, obično najuže rodbine oboljelih. Za deset godina transplantirano je više od 100 bubrega. Prošle godine, na primjer, presadeno je 17, a u prvoj polovini ovegodineveć 11 bubrega. Kapaciteti Institute su takvi da bi se godišnje moglo presaditi oko 50 bubrega. U vrijeme kada smo posjetili ovu ug lednu medicinsku ustanovu deset parova je čekalo na t rans- plantaciju. Dr Jelić objašnjava da je postupak pripremanja pa- cijenata i davaoca vrlo složen, mnogo dugotra jn iji nego same operacije. Presadivanje ka- daverićnih bubrega daleko je jednostavnije. Zašto, ipak, to kod nas ne ide? Naš sagovornik nerado govori o ovome proble- mu, ne zato što je to neki tabu, prosto zato što je u moran od silnih ponavljanja. Institut je nast- ojao uvesti ovu praksu, ,~o uza- lud Sam nije mogao, a podrške niotkud.

USPAVANA SAVJEST— Prob lem predrasuda

riješen je djelim ićno Zakonomo transp lantaciji organa, tako da sada nije obavezno da se porodica preminulog konsul- tuje oko uzimanja bubrega Ne mora čak ni biti obaviještena o tome. Najveća je teškoća u tome što Ijekari u kl in ićko- bolnićkim centrima nisu zainteresovani da uzimaju ka daverične bubrege. jer za to nisu nićim stimulisani. Savjest im se umiruje širenjem mreže centara za hemodijalizu, klasičnu metodu liječenja teških bubre- žnih bolesnika.

Medutim, hemodijaliza je na- porna terap ijska metoda, pri tome i vremenski ogranićena, jer može da se prim jenjuje od sedam do osam godina. Pa- cijen t je potpuno ovisan o maši- ni, on mora tri puta nedjeljno da se podvrgava petoćasovnom prećišćavanju cjelokupne krvi u organizmu prikljućivanjem na dijalizator (vještački bubreg). Način je i vrlo skup, što nije bez- načajnačinjenica. Dr Jelićizvo- di jednostavnu, al i ubjedljivu rećenic u: jedna dijaliza košta m ilion i po starih dinara, i zago- dinu dana to je 250 miliona za svakog takvog pacijenta. Up- ravo to liko ćak i nešto manje ko- Sta jedna operacija presadivanja bubrega u sarajevskom Ins- titutu. U SAD takva operacija plaća se oko 110 hiljada dolara, u SR Njemaćkoj od 100 do 150 hiljada maraka. U zemlji je, dakle, ovaj zahvat deset puta jeftin iji. Statistike govore da je procent uspježnih transplantacija u Sarajevu čak veći nego na poznatim klinikama u Zapadnoj Evropi.

NORMALAN 2IVOT

Transplantacija je znaći i jeftin ija i efikasnija. Bolesn ik sa presadenim bubregom može da vodi potpuno normalan život, Sto kodonih vezanihza di- jalizu nije slučaj. Oni su zavisni od aparata, imaju poseban režim života, razna ograniče- nja, ka ie dr Jelić . On istiće da je kod nas bubrežnih bolesnika iz dana u dan sve viSe. Naža je teSkoća i u tome Sto u nekim krajevima zemlje i Bosne i Hercegovine vlada endemska nefropatija, nedovoljno ispita- na i vrlo podmukla bolest, jer se dijagnosticira tek u ozbiljnom stadiju kada je neizbježna tera- pijahem odijalizom .Švedotoga Casa bolesnik ni neznadajeob-

olio, ne osjeća gotovo nikakve smetnje i ne javlja se Ijekaru. Nauka je dosadasamonaslutila da seeventualno radi ovirusnoj bolesti koja se prenosi vodom za piće.

— I pored toga Sto imamo dosta centara za hemodijalizu svi bolesni nikada neće doć i na red. Samo u Sarajevu sada ima 60 takvih pacijenatakoji čekaju Tačin jenica je bolna , ali je tako. Svake godine u naSoj republici javi se oko 70 novih hroničnih bolesnika na hiljadu stanovnika. Toznači 250 novih pacijena- ta svake godine, objašnjava Jadranko Jelić sve razloge koji upućuju na to da bi većom podrškom društva i boljom organizacijom iznad svega tre balo koristiti kapacitete Instituta.

Sam Institut za transplantacije, najviše zahvaljujući vrlo uglednom profesoru Sretenu Boškoviću, koji je prvi počeo presadivanja, dobro je oprem Ijen i organizovan. U svakom času dana i noći može se an- gažovat i ekipa od 12 iskusnih operatora. Praktično, ovdje se radi neprekidno. Institut sada vrši najvišetransplantacijauze- mlji. Ovdje stižu pacijenti izsvih krajeva Jugoslavije Samo leti- m ičnoprelistavam odugispisak ovdje liječenih bubrežnih bolesnika. Nazimu PrIJI, sedam- лaestogodišnjem mladiću iz Banjaluke majka je darovala bubreg i sada se on od ličnoosj- eća. Edln Ćosić iz Gradaćca bio je u Moskvi gd je mu je presaden kadaverični bubreg, no trans- p lantacija nijeuspje lapajedos- pio na Institut. Ima 21 godinu, bubreg mu je dala majka i sada se oporavlja na Institutu poslije uspjele operacije Milan Klarić iz Donjeg Miholjca tri je godine bio ovisan o dijalizi. Kaže da je sada za njega počeo novi život. Bošku Smlljanovlću bubreg je dao otac. Ima još mnogo d irlji- vih prića iz bolesnićkih kartote- ka. poput one iz Jajca kada je brat darovao jedan bubreg sest- ri. Sve ove priće uskoro će u memoriju kompiutora. Institut je obavio sve pripreme da se potpuno kompjuterizuje i uz pomoć savremenih računskih sistema prati svoje bolesnike i postavi organizaciju rada. Vr- hunska medicina koja se ovdje pruža uskoro je spremna da pristupi presadivanju jetre i pankreasa.

Očigledno je, međutim, da nije dovoljno imati samo savremene uslove i vrhunske st- ručnjake za efikasniju medicinsku s lužbu. nego je prije svega potrebno mijenjati mentalitet i navike svih učesnika u ovome lancu. Sta se može učiniti, pi- tamo dr Jadranka Jelića. On odgovara k ratko:— Potrebno je prim jenjivati slovo Zakona o transplantacijama, za koji Stra- ni ekspert i kažu da je jedan od najefikasnijih i najkompletn i jih u svijetu. organizovati propa- gandu i savremene oblike zd- ravstvenog prosvjećivanja. Za- vještavanje bubrega trebalo bi da postane obična stvar kao da- vanje krvi. Ljudski život nikako ne bi smio biti poligonza etićke ekshibicije, izvrdavanja zakona, komformizam i nehaj. D ru jtveni razvoj traži da se prate najviša dostignuća zd- ravstvene službe u svijetu. Ma kolika bila cijena, to se ipak, pokazuje mnogo racionalnije nego troSiti devize na skupe operacije u inostranstvu.

2*l|ko JURIĆ

oCOo

Ф Za Vladu Jovanića, maturanta banja- lučke Metalske škole i dobitnika prve nagrade na skoro završenoj XXI smotri na- učnoistraživačkoa stvaralaštva mladih Jugoslavije. bavljenje mašinstvom je radost „čistog razmišl janja"

V lado Jovanić je tek zav ršio M eta lsku ško lu, kao m ašinsk i teh n ičar a može se već pohvaliti da j e riješio jedan proizvodni pro blem. N jegova ideja i rješenje„valjkastogzad rž ivačakod verti- kalnog transportera" biće iskor ištena u banja- lučkom ,,2 i toproduk tu“ i uštedjeće česte iz- datke za popravku maš ine. Inovac ija nastala u časov ima rada na konstruktorskoj sekciji M e- talske škole donijela je V ladi i p rvu nagradu na tek završenoj XXI sm otr i n a učnoistraživačkog stvaralaštva mladih J ugoslavije.

k 1Đak I p ro tesorl:

D rago ljub Kasalovlć, V ladoJovan lć I M lrsad Bajrlć

oB)0d

o

Ovog vrijednog i prodornog m ladića sreli smo o nog dana kada je polagao isp it za upis na M ašinsk i faku ltet. N jegovo raspoloženje po- kazivalo je da je zadovoljan urađen im, m ada je uvjeren da na takvim p rovjerama bo lje prolaze u čenici m atem atičko-fiz ičko-računa rske struke.

Za bavljenje mašinstvom ga posebno vezu je to Sto se tu radi o „čistom razm išljanju" i razvi janju „sposobnosti sagledavanja rezu ltata i po- vez ivan j u činjenica".

— Ipak, moje znanj e nije dovo l jno za rješa- vanje praktlfin lh p roblem a. Tu mi neizm jerno po mažu m oji profesorl D rago ljub Kasalović i Mlrsad Bajrić. Zahvalju jućl n jim a zavolio sam svoju struku. Kad sam iz osnovne ško le stigao u Metalsku, nisam znao za šta se u stvari opredje- Iju jem , a o nda sam kroz veoma interesantne st- ručne predm ete kod ova dva protesora ko jeoni sa ia ro m predaju i zavolio budući poziv. S igu- ran sam da i saznanje i odnos p rem a predm etu najviše zavlse od profeso ra.

N jegov i profesori, pak, kažud a jedeve td ese- tina učinjenog u ovom radu V ladino d jelo. Hvale njegovu že lju da što više sazna je.

— Mislim da treba Sto više m ladih uključivati u ovakav rad. U lazak u tajne nauke I n jene prlm jene sigurno Je stim uiacija za bolji i preda- niji rad, k a ie prolesor Baj rić. — Ovaj put na Sm otri je bio samo jedan učenlk Iz Banja l uke, a ja sam ubijeden, pogotovo zbog togaš to je njeno područje veom a široko i odnosi se na na- učnoistraživački rad iz velikog broja oblasti, da Im a m nogo talentovanlh m ladih lj udi.

Vlado je zadovoljan znanjem i o predjeljen j em, a sjeća se da kao dijete nije ni san jao o mašinama i njihov im konstrukcijam a. Ipak, m isli da kada ne bi studirao ne bi se baš lako uključio u udruženi rad.

— Praktlčna nastava nije dobro zam liljen a . Mi smo u tvorničklm halam a ostavljeni sami se- bl I sam o od dobre volje ljudi, kojim a sigurno sm etam o naradnom mjestu, zavisl hoće II nam nešto pokazati ili ne. Ja sam bio na praksi u „čajavecu", ali nisam vidlo kako izgleda konst- ruktorski biro, k a ie Vlado Jovanić.

Profesor Kasalović na ovo dodaje da bi zaista bilo krajnje vrijeme da se riješe problem i prak tične nastave i da se u kolektivim a odredi ko će raditi sa učenicim a na praksi, pokazati im i objasniti sve ono čim e će se sresti kada sami poćnu da rade. Razgovor ne zao b ilazi ni s labu motivisanost nastavnika u školam a i često neodgovarajuće kadrov e medu predavačim a, kao ni to da se još uvijek najviše pažnje poklan j a slabim dacim a, a da ta lenti ostaju prepušteni sami sebi. V lado j e, na sreću, imao svoja dva profesora.

S. Š IL JE G O V IĆ

NEDJELJN1 GLAS, 29. i 30. juni 1985. STRA NA 5.

тз\ I

Ћ. u, na brežuljku, N iko la je proveo svoje djetinjstvo, kupa- jući se u Bukovici koja je kao suzačista usvakodobagodine Proveo je u bezbrižnoj igri samo rano djetinjstvo dok je njegovo dječaštvo već bilo podredeno neimaštini Umjesto dječijih igara. Nikolica je morao nazor sazret i I zaradivati hljeb svoj kao p ilanski radmk - drvodjeljac.

Danas 74-godiSnji N iko la sa sjetom govori o svom životnom putu:

— Imao sam trinaest godina kada sam se zaposlio u podgra- daćkoj pilani. Bilo je to u proljeće 1924. Nužda me natje- rala da se zaposlim. jer nas je u porodici bilo devetoro. a posna i istrosena zemlja, sedme iosme klase, nije nas mogla prehraniti. Teško se bilo uposliti ako nisi imao dobre preporuke i poz- nanstvo. Imao sam sreću što mi je pomogao Julijus Navratil i njegovi sinovi Slavko i Rudolf. Oni su bili porijeklom Cesi; bili su napredni, a stari Julijus mi je bio prvi poslovoda.

130. ROĐENDANNikoline misli se roje. Prisj-

eća se svojih radnih drugova Mihajila. Mirka i Milana Panića,

pokretu i vršio uticaj na ostale svoje drugove.

Naš sagovormk je upamtio mnoge Strajkove u toj podgra- dačkoj, inače najstarijoj pilan i Bosne, koja će ove godine pro- slaviti svoj 130 rodendan

U posebnom sjećanju ostao mu je štrajk koji je trajao od 15. decembra 1933 do 21. januara 1934. Nikola je u to vrijeme bio član štrajkačkog odbora Rad- nici su stupili u štrajk jer poslodavci nisu h tjeli da potpišu takozvani kolektivni radni ugovor.koj im jetražena poviši- ca plate za dvanaesl odsto . Na čelo pilanskih i šumarskih radnika izabrani su Filip Dujlović I Josip Bosnar (sindikalni predstavnik iz Beograda), te članovi štrajkačkog i sindikalnog odbora sa svojim predsjed- nikom Stevom Ivetićem.

Pored ostalih nevolja i ljuta zima se ustremila na radnike. U n|ihovim kolonijama živjele su mnoge po rodice kojim ajejedi- niizvor života bila plata.Ali,sa- danjim a priskaću u pomoć se- Ijaci iz Gornjih i Donjih Podgra- daca, T rebovljana, Milo&eva Br- da. Sovjaka, Jablanice i Grbavaca. Pružena bratska ruka potkozarskih težaka odje- knula je i naširempodručju kao

stotine kubika dragocjene drvne mase Nikola navodi partizane nazgradugdjesuseutvr- dili oružnici.otkr iva imuporište domobrana i ustaša. Sve do kasne noći trajala je bitka. Ku- ršumi su kao osice zvrčale na sve strane U mrk lu noć Nikola jedva da je izvukao živu g lavu. Naposlijetku je od kuće Marka Kneževića, ispod Ogorelice, posmatrao kako se nebo nad pi- lanom zacrvenjelo od ognjenih jezika ogromnog poiara Pobjeda je postignuta Pilana vise nije služila okupatoru I takva uništena ostala je sve do kraja rata.

Poćetkom decembra Nikola Panic se sa svojih devetnaest mjestana javlja u štab Drugog kozarskog odreda. Njega, Stan- oja Pejića, Ourda i Milana Pa- nica štab upućuje na ilegalni rad; trebalo je prikupljati oruzje. hranu i odjecu, obavljati izviđaćke, i kurirske zadatke. Na ovim vaznim zadacima Nik- ola je neumoran.

U drugoj polovini decembra 1941. godine u oslobodenim

9 Zabi lježeno u podn- ožju Kozare. obronka Ogorelice. kraj Bukovice, u radničkim ustaničkim radcima. u kući Panića

PODGRADACKI ODISEJ Nakon svega flh i i v o t i mnoštvo uspomena: Nikola Panlć

koji su počeli da rade prije njega; prisjećasedvogodišnjeg rada na talašici, mizerne plate i ' desetočasovnog radnog vremena Kroz njegovu priču defi- luju imena odkojih jesvakojed- na uspomena: Đuro Lončar, Franjo Mitic, Mirko Ugrenovic, Antonija Fajfer, Marija Ruta...

Dok je Nikola radio na stova- ristima jelove i bukove g rade, zatekao je grupu već organizovanih sindikalista.

Imao je sedamnaest godina kada ga primiše kaoćlanaUje- dinjenog radničkog sindikata. Kao elfer (pomočnik), a od 1928. i sortirer bukove razne grade, radio je sve do 1935. godine. Kalio se u radnićkom

veliki prim jer ljudske soli- darnost i. Zahvaljujući tome, i upornosti štrajkaća, štrajk je u potpunosti uspio Radničkirev- olucionari izborili su se za po- višicu plate; ukinut je sistem ta- kozvanog akorda koji je do krajnjihgranica iscrpljivaorad- nike, a ozakonjen je i „kolektivni radni ugovor" da poslodavci ne mogu primati i otpustati rad- n ike bez saglasnosti sindikalne podružnice.

TAČNO U PODNEPodgradčani su dobro up-

amtili taj dan. Bio je ćetvrtak. Tačno u podne partizanske čete sa Mladenom i Šošom sručile su se na pilanu. Nikola im se pridružuje: pali depo - Supu u kojoj je naslagano na

Gornjim Podgradcima form ira se prvi OpStinski na- rodnooslobodilački odbor i Stanica narodne m ilicije. Zajedmčki sa svim m ilic ioneri- ma i Nikola Panić po laže partizansku zakletvu. M iliciju sači- njavaju: Nikola Panić, Mllutln Ćirić, Milan Despotovlć, Dušan Janković, Milutln Gllgić, Dra- gutin Babić, Mihallo Kljajić, Uroš Karan I Stevo Ivetić, te Atonlje Sešum kao komandir

Prvoborac Nikola Panić sada posebno ističe:

— Zadatak naše ratne milicije bio je vrlo odgovoran i delika- tan. Patrolirali smo kroz sela, pronalazili i otkrivali neprijateljske elemente i špijune. Sti- tili partizanske institucije. Učestvovali smo u čuvenom

proboju Iz neprijateljskog ob- rafuna na Kozarl, jula 1942...ZATOĆEN IK AUŠVICA

Hatni vihor odveo je naSeg Kozarčana Nikolu Panića medu zidine Stare Gradiške, Siska, Beča i napokon zloglasnog Au- švica. U AuSvicu. u kojem je od 1940. do 1945. ub ijenočetiri miliona nevinih i bespomoćnih ljudskih stvorenja, Nikola je bio suzanj sve do januara 1945.

U maju 1945. preživjeli logo- raš dolazi u svoje rodno Potk- ozarje, u popaljene Podgradce Zatiče ženu i troje djece. Srce mu se sledilo kad je čuo da je njegova kći, mala Dragica, ostala zauvijek na lijevoj obali Save; imalajesvega osamnaest mjeseci .

Nikola se stavlja u red onlh koji će obnoviti i izgradlti podg- radačku pilanu ; istu onu koju su u vrijeme rata razrušili. Uskoro će kao vrljedan radnik, entuzi- jasta I udarnik postati poslov- ođa stovarišta rezane grade I parketare, a zatim i zamjenik upravnika preduzeća, sve do penzionisanja 1969.

Od svih dokumenata naj- draža mu je poslamčka tegiti- macija broj 164 od 1. marta 1954. s potpisom Dure Pucara Starog. Ovdje stoji da je bio po- slanik za Bosansku GradiSku, Srbac i Prnjavor Pored ostalih priznanja tu je i O rden rada sa zlatnim vijencem, Medalja za- sluga za narod i Orden rada trećeg reda. _

Ouro IVETIĆ

DR KRST AN MALEŠEV IĆ O U L O Z IS S R N U P O L IT IČ K O M S IS T E M U S O C IJ A L IS T lC K O G S A M O U P R A V L J A N J A (1 )

FRONT U P0LITIČK0M SISTEMU# Masovna mobflizacfja radnih ljudi i gradana prvi i osnovni uslov prevladavanja društvenih problema

# Prema ustavnom konceptu SSRN je istovre - meno i vid samoupravijanja, i oblik društvenog odlučiva- nja, i sredstvo društvene kontrole , odnosno najšira osnova samoupravijanja i društvenog uticaja radnih ljudi I gradana

o ,'pšte je poznato i priznatodasu socija- l istički orjentisane subjektivne snage „odigrale" grandioznu ulogu i u oružanoj tazi socijalistićke revolucije i u cjelo- kupnom poslijeratnom razvoju. Presudan značaj djelovanja snaga organizovane socijalističke svijesti u naSoj novijoj istoriji, upravo se ogleda u Istorljskoj verlf ikaciji teze da ćovjek, organlzovana ljudska volja. moie uvellko da nadomjesti „nedostatak" objektlvnlh okolnosti, da sna ino ubrza proces revolucionarne transformacije druStva.

SNAGA LJUDSKE VOLJE

Pa ipak, neke današnje rasprave o problemima i protivrječnostima, a posebno o putevima i pretpostavkama prevladavanja probiema u razvoju socija- icStičkog samoupravijanja, precjenjuju značaj „objektivnog", „sistemskog", „institucionalnog". One time prenebrega- vaju upravo istorijski znaćaj subjektivnog faktora, odnosno zanemaruju dragocjena iskustva u njegovom djelovanju, Sto u naj- manju ruku otežava rješavanje aktuelnih društvenih problema, jer demotiviše radne ljude i građane za djelovanje u okviru SSRN.

Zbog toga ću u ovom tekstu u naj- kraćem ukazati na karakter i prirodu SSRN, kao demokratski organizovanog

fronta socija listićke svijesti. odnosno na evidentne slabosti u njegovom radu. kao i na pretpostavke njegove životnije uloge u ovoj fazi naše revolucije A govoriti o SSRN znači prvenstveno govoriti o radnom čovjeku, proizvodaću, gradaninu, kao izvoru I smlslu postojanja naSeg sistema, gdje su institucije slstema sredsivo os- tvarlvanja ljudske slobode, a ne cllj za »ebe. Razvijati društvo koje poćiva na samoupravnim odnosima, na samodje- latnosti proizvođača, pogotovo u uslovima prilično heterogen ih interesa, nije mo- guće bez izvanredno naglašene uloge subjektivnih snaga, i posebno SSRN, kao fronta svih ko ji su na pozicijama borbeza nacionalnu ravnopravnost i socijalno oslobodenje

Raspravljati danas o SSRN podrazu- mijeva analizu njegove uloge u uslovima zaoStrenih društvemh protivrječnosti, sa često negativnim klasno-socijalnim pre- dznakom, to jest, sa unekoliko promjenje- nim i pogoršanimodnosomsnaganaštetu radničke klase. O tome, nažalost, govori mnoStvo Indikatora, a posebno nezaus- tavljene tendencije otudivanja velikog dljela dohotka od udruienog rada, radno- tunkclonalna I terltorijalna zatvaranja. jaćanje moćl upravnlh I Izvr&nih organa, očigledne sporostl I otpori provodenju programa stablllzacije. Posljedice ovih nepovoljnlh tendenclja se oCltuju u zast- oju razvoja socljallstlčkog samoupravljanja I prolzvodnlh snaga druStva, Sto, svakako, najvlie pogada Interese radniCke klase I srodne toc ljalne siojeve.

Sve ovo nameće neodložnu potrebu preispitivanja načina i kvaliteta djelovanja subjektivnog faktora u proteklom periodu. a jo5 viSe obavezu traganja za pretpostavkama njegovog snažnijeg angažovanja u prevladavanju ovih problema i zaoStrenih protivrječnosti. Naime, bez obzira na eventualne izmjene i dogradnju politićkog sistema, razvoj samoupravnog pr- oizvodnog odnosa, demokratizacija procesa odlučivanja i jačanje proizvodnih snaga druStva ne može brže napredovatl bez borbenog I enažnljeg klasno orljentl- sanog subjektivnog faktora. Bez veće političke in icijative najširih narodnih ma- sa ne m oie biti govora o socija lističkom pokretu, a onda nije moguće progresivno rješavati ni aktuelne probleme razvoja na- teg druStva. Time smo, naravno, na „terenu" SSRN, i kao specifićnog soclja-

IlstiCkog pokretaikaodruStveno-politić ke organizacije.

USTAVN I KONCEP TU čemu je, najkraće rećeno, suština us-

tavne uloge SSRN?Naravnodakoncepcijafronta organizo-

vanih socijalističkih snaga nije jednom zauvijek data. Ona je teorijski i program sko-politički permanentno dog- rađivana u pojedinim etapama naSeg po- slijeratnog razvoja, kako u radovima Tita, Kardelja i drugih revolucionara, tako i kod niza teoretičara, Sto je naročito sublim i- rano u naSim temeljnim dokumentima - Programu SKJ i naSem posljednjem Usta- vu. Ta saznanja su posebno pregnantno i ovoj fazi razvoja primjereno, iskazana u osnovnim načelima Ustava.gdjese,uzos- talo, ka ie da je SSRN „stvoren u na- rodnooslobodllačkom ratu I socijalis- tlćkoj revoluclji, kao dobrovoljni i demokratski front radnih ljudi I građana 1 svih or- ganlzovanlh socijallstiCklh snaga, sa Savezom komunlsta na ćelu", te da on predstavlja „najSiru osnovu njihove druitveno-polltićke aktivnosti u socijalis- tlćkom samoupravnom druStvu".

Konkretizujuć i ovu veoma Siroku platformu djelovanja SSRN, Ustav poten- cira njegovu ulogu u pokretanju inicijativa u različitim oblastim adruštvenog i ivota.u cjelovitom vodenju izborne aktivnosti, u druStvenoj kontroli rada organa vlasti i druStvenih institucija uopSte, u stvaranju uslova za svestranu aktivnost radnika, poljoprivrednika, omladine, inteligencije, u povezivanju parcijalnih i opštih, istorijskih i neposrednih interesa. Po tome je on najmasovnija organizacija socijalističke samoupravne demokratije, agens dele- gatskog i uopSte političkog sistema socija lističkog samoupravijanja, faktor povezivanja oranizovanih soc ija lis tiik ih snaga i oblikovanja socijalističke svijesti samoupravljača. Prema ustavnom konceptu SSRN je, istovremeno.l vldsam- oupravl|anja, I obllk druitvenog odlufitva- nja I sredstvo druStvene kontrole, odnosno najSIra osnova samoupravijanja i druitvenog uticaja radnih ljudi I gradana. Zato se, s razlogom, za SSRN može rećida on nije samo druStveno-polltićka orga- nlzacija, pogotovo ne institucionalizova- na forumska organizacija, пагобИо ne nadorganlzaclja. već jedan cijeli socijatis-

tički pokret, u okviru kojeg treba da dodu do izražaja sva socijalistićki i demokratski orijentisana mišljenja i htijenja. Shodno prirodi našeg sistema, djelovanje SSRN je presudno za funkcionisanje političkog sistema socijalističkog samoupravijanja, ijer je on najširi demokratski savez radnih ljudi i gradana

No, da bi SSRN ostvarivao svoju, tako kompleksnu ulogu, on mora biti u toku svih aktivnosti samoupravijanja. demokratski otvoren front, adekvatno organizovan od podru in ice do federalnog nivoa, ali, naravno, mora i da posjeduje odgova- rajućeinslrumente za konkretan društveni uticaj na centre odlučivanja i efikasnu druStvenu kontro lu rada institucija dru- Stva. Tek tada on m oie da predstavlja snaian politički i demokratski instrument radnog čovjeka u borbi za njegovo socijalno oslobodenje, za njegov presudan uticaj na uslove. sredstva i rezultate rada, na zadovoljavanje njegovih obrazovnih, zd- ravstvenih, stambenih, kulturnih, socijal- nih i bro jnih drugih potreba Nema potrebe Sire eksplicirati da ove zadatke SSRN treba da ostvaruje bilo kao front, bilo „preko" svojih kolektivnih članica, društveno-političkih organ izacija, udru ien ja gradana i drugih subjekata socija- listićke svijesti.

Prema tome, moglo bi se sintetički kaza- ti da SSRN ima u osnovi tri ključna zadatka:

— da svojim djelovanjem podstiče, i u krajnj'oj liniji. omogućava razvoj neposredne, stvarne socija listićke demokratije, kako u opštedruStvenom, tako i u radničko-klasnom pogledu, a tim e i potpunu ravnopravnost naroda i narodnosti SFRJ,

— da krči prostor za dominantan pol- o ia j i ulogu radničke klase i ud ru ienog rada uopSte u ukupnim druStvenim odnosima, to jest, da osigurava razvoj druStva, prvenstveno po mjeri interesa pr- oizvodnog dijela druStva,

— te da, u najtjeSnjoj vezi s prethodna dva zadatka, masovnijim mo bilisanjem radnih ljudi, daje svoj doprinos razvoju proizvodnih snaga i samoupravnih proizvodnih odnosa, a time i stvaranju društveno-ekonomskih pretpostavki za ubrzaniji ukupni materijalni i duhovni razvoj naSeg druStva.

(Nastavak u idućem broju)

6. S TR A N A N E D J E L J N I G L A S , 29. i 30. jun i 1985.

ИПB lĆ E , Ipak, neSto od Troje u Gabelll Posll|e talasa žestokog osporavanja origlnalne I fantas- tlčne teze meksičkog filologa i homerologa Roberta Salinasa Prajsa, da se legendama I drev- na Troja nije nalazila na mal- oazljskim obalama, nego na uiću Neretve u Jadransko more, na mjestu danaSnjeg sela Gabela, ćetiri kllometra udaljenog od Čapljlne, naSI na- učnici, izdavaći I turistlfikl rad- nlcl su se prlsjetili da ne mora bai uvijek da se radl u korist svoje itete.

Sarajevska „Svjetlost" priprema se da na srpskohrvatskom jeziku objavi Prajsovu knjigu „Homerova slljepa publika“koja je uzbudila svjetsku na- učnu i kulturnu javnost, dovo- deć i u pitanje jedan od najvećih mitova zapadne civilizacije i

SENZACIONALNA TVRDNJA MEKSIČKOG ISTRAŽIVAČA PRAJSA DA JE TROJA NA NERETVI PRVO NEGIRANA U NAŠOJ ZEMLJI

Jrojanski konj“na naš načinnaši stručnjaci su se „potrudili" da iznesu „neoborive dokaze“ kako je Salinasova teza — neodriiva. Osporavanja su išla od blagenevjerice uS lim anovo otkriće, dakle od vjerovanja da Troja nije tamo gdje je taj nje- mački veletrgovac otkrio. uz obavezno isticanje da ne može biti ni u dolin i Neretve do ap- surdnih tvrdnji potkrijepljenih „dnevničkim zapisima" da mek- sički istraživač nije ni vidio Gabelu.

Š I I M A N

NJEMAČKI veletrgovac Hajn- rih Šliman, koji je poslije pustolovnog Jivota i pravih avan- tura u mladosti stekao ogromno bogatstvo, posvetio sc u zrelom do- bu arhcologiji. I ispunio zavjet dat u djetinjslvu kad je prvi put vidio crtež legendarnog grada, rekavši: „Ја ću naći T roju!“

Zaljubljenik Homerove poezije pažljivo je čitao „Ilijadu", i idući njenim tragomstigaou Tursku, na brdo Hisar lik. Tu je odlučio da ko- pa i-o tk rio T ro ju !

Odtada.od 1870. godine do dana- Snjih dana, traju žestoka i nauino ut- emeljena osporavanja Šlimanovog otkrića. Prošle godine je američki „Riders dajdžest", l ist koji svakog mjesca izlazi na 17 jezika, u ukupnom tiraiu od 31 miliona primjeraka, nazvao ostatke Troje u Turskoj „gomilom bijednog kame- nja“ . Svjetski naučnici, koji priznaju Slimanu zasluge za razvoj arheolo- gije, ne libe se da kažu kako je bio „bolesno lažljiv", kako je, falsifiku- jući istoriju „dohro povukao za nos svjetsku javnost“ .

Prvog dana poslije objavljivanja ' .iesti iz Meksika Jozo Pe- har, p. 'J siednik Turističkog saveza Čapijina, nervozan i uz- buden, djelovao je veoma us- amljeno. C inilo se da jedino on čvrsto vjeruje Salinasu i da samo on vidi — veliku šansu za razvoj turizma.

Glasno je zamišljao moguće turistićke maršrute — od Dubrovnika do Capljine, Mos- tara i Sarajeva, pa dalje — sve je tu, nadohvat ruke — govorio je i „posmatrao" rijeke posjetilaca i veliki posao. I sjetio se da prvi potez treba da bude poziv Praj- su da ponovo posieti Jugoslavi- ju, da bude gost Capljine, da u Gabeli nastavi istraživanja... Upsio je i da, bar neke od novinara, koji su već stigli u Čaplji- nu, ponuka da se obziljn ije pozabave i Trojom, i š lim ano- vim otkrićem, i is torijom doline Neretve. Istini za volju, i mnogi od njih su o Prajsovom o tkrić u pisali sa podsmjehom.

Sve je, čini se, dobilo nove i drugaćije tokove, poslije objavljivanja opširnog Prajsovog intervjua u listu „Novosti 8". Neupućeni su shvatili da filo lozi s punirn pravom istražuju isto-

Jozo Pehar, predsjednik TS Čapljina

rijske probleme jezik i pismo su pouzdani svjedoci istorije. A Prajs je skromno istakao da ne želi bilo koga i za bilo šta da napada, nego, jednostavno, nastoji da vidi ono što Homer u tekstu „llijade" govorio o tome gdje seTroja nalazila.

Salinas, bez sumnje, nije bio upoznat sa prvim odjecima njegove hipoteze u našoj zemlji. Da jeste, vjerovatno bi pokušao da kaže jošneštoosimlzražava- nja povjerenja u strućnost I iskustvo jugoslovenskih na- učnika i uv|erenja da će oni sad da nastave njegovo Istražlvanje i popune praznine u pralstorijl doline Neretve.

— Smatram da oni jugoslovenski naučnici koji imaju više iskustva nego ja sada mogu da stvore sopstvene teze, sopstvene metode istraživanja da bi dali sva potrebna objašnjenja — izjavio je Prajs, dodajući: — sada to viSe nije mo|a teza. To je teza Jugosla- vije i njenih naućnika koji bi tre- baio na njoj dalje da rade.

Prajsova tvrdnja je orlglnalnaI zbog objašnjenja da su okolni grfiki susjedi, zaostaii ratnici — Dorc i, osvojivftl kasnije grCke teritorlje, u nastojanju da se porijeklom vežu za Grčku, sagra- diii mit o lažnoj Troji na obalama Male Azije, a pravu lokaclju sakrili.

Dobro je, poslije svega, Sto Prajsova hipoteza nije, i bez iščitavanja njegove knjige, od- bačena, kao nekakav novi „trojanski konj" što će jo j i na- učnici i turistički radnici posve- titi punu pažnju. I nebude li dokazano da je Troja bila na mjestu današnje Gabele, ovo pod- ručje će ostati interesantno za mnoge turiste i radoznalce. Na- uka. istina je, živi od dokaza, a za razvoj turizma su dobre i legende, što, u ovom vremenu i nije baš malo.

NEDJELJNI GLAS, 29. i 30. juni 1985. STRANA 7.

# Mnogi naši stručnjaci su se. ne čekajući Prajsovu knjigu. i ne razrnišljajući o mogucim vr ijednost ima i znaceniima -njegove tBze, ..potrudili". da iznesu „neoborive tfokaze" kako je njegova teza — neodrživa# Nauka, istina. živi oddo- kaza. a za razvoj turizma su dobre i — legende

U CENTRU P AŽN JE :selo Galeba - na ruševlnam a Troje?

postavljajući antičku istoriju na g lavu.

— Prajs je prihvatlo poziv dal bude naš gost. Obećao nam j* da će u Čapijinu dod uskoro, poslije posjete Americi, I dao naćelnu saglasnost za pravo- denje knjige, kaže Jozo Pehar, predsjednik Turističkog saveza Cap ljina. ,

Inače, u Čapljini su se već dogovorili da organizuju omla- dinsku akciju kako bi pristupi Gabeli i desetak hektara dragocjenog arheološkog na- lazišta bili uredeni. Pripremaju

NASTALA u 8. vijeku prije nove ere, Homerova „ilijada" je ep u 24 pjevanja, čiji je karakterističan stih daktiiski heksametar. Smatra se najstarijim djelom grčke i evropske civilizacije. Vijekovima se cijeni kao uzor epskog pjesni^tva.

Ukratko, . I lijada" opisuje trojanski rat. sukob koji je.popreda- nju, izbio zbog lijepe Jelene, žene spananskog kralja Menelaja, koju je oteo Paris, sin trojanskog kraija Prijama.

Pored zanimljive fabule o borbi Trojanaca i Grka, u „Ilijad i“ se smjenjuju slike iz ratnog i mirnodopskog života. koje, zbog vremenske udaljenosti opisivanih dogadaja i pjesničkoguljepSavanja nisu pouzdan izvor. ali su zanimlji- va grada za istoričare i arheologe.

se i turistički vodići. Za oktobar je planiran simpozijum „Troja na Naratvl" koji treba da okupi poznate jugos lovenske i svjetske naućnike — znalce an- tićke istorije, Homerove poezije i zagonetke nazvane Trojom.

Poslije niza izjava neslaganja sa Prajsovom tezom, našli su se i naši stručnjaci koji meksičkom istraživaču ostavlja ju mo- gućnost da bude — u pravu. Ne vjerujemo da je b ilo ko od njih bio ponukan tako „nenaućnim " i „banalano pragamtičnim" ciljevima kao što je moguć i razvoj turizma, ne samo u ovom kraju, ali i da jeste, ne bi im tre- blao zamjerati: dug je spisak svjetskih turističkih čuda čije postojanjenijedokazano.adao d toga ima samo koristi.

NOVO ČITANJE HOMERA

VIJEST Iz Meksika, objavlje- na 18. juna, uzbudila je naiu I svjetsku javnost: Troja je bila na Neretvil Meksički filo log Roberto Salinas Prajs je poslije dvije decenije proučavanja i ist-

DOBRO I BEZ DOKAZA

NEOČEKIVANO, na samom početku pune turlstiike sezone, ukazala se velika Sansa

GRČKI epski pjesnik Homer smatra se tvorcem dva velikadjcla, „Ilijadc" i „ Odiseje“ , koji seidanas cijene kao neprevazideni oblici epskog stvaralaStva. To su najviSe prevodene i najiitanije knjige u svijetu.

„Otac istorije" iz antičke Grčke, Herodot (5. vijek prije nove ere), smatra da je Homer bio Grk iz Male Azije ko jijež iviooko850go- dina prije na5e ere. Po predanju, bio je slijep. Lutajući od grada do grada, govorio je svoje stihove.

koja je, zamalo, ostala potpuno neiskoriićena! Gabela I Caplji- na su se naSle u centru painje svjetske Javnostl. Ali, mnogi

godine njemaćki trgovac I arheolog Hajnrih Sllman„iskopao" Troju na brdu Hisar- IHc, na ulazu u Dardanele, uTurskoj. I, svijet mu je povjerovao, ma koliko da su brojni i poznati arheolozi i naučnici po- kušavali da svjetsku javnost ubijede kako Sliman nije i ne može da bude u pravu.

Nepun vijek poslije Sli- manovog o tkrića uporn im ist- raiivanjem „llijade", ,,Odiseje“ i mogućih lokaliteta Troje počeo je da se bavi Meksikanac Prajs da bi zaključio kako je svijet. jednostavno, pogrešno ćitao Homera. A on je u njemu vidio i pouzdanog istoričara i dobrog znalca geografije, pa je, idući njegovim tragom, stigao do doline Neretve. I tu otkrio — Troju.

Jedan od ključnih dijelova mozaika novog tumaćenja an- tičke istorije Prajs je, kako sam kaže, našao u istraživanju Dubrovćanina Arlstlda Vuče- tlća, koji Ja I umro, u duboko) starostl, ne dočekavil objavtjl- vanje svog rada posvećenog ,,Odlse|l“ I Odlsejevom povratku na Itaku u kojem tvrdi da je slavnl moreplovac zapravo, lu- tao Jadransklm morem.

Iskoplne llu s tru ju bogatu p roš los t u d o lln l Neretve, na m jestu g d je je m ekslćk l naućn lk sm jostlo Troju

Poslije razgovora sa Vuće- tićem Prajs je, 1967. godine,uzeo kartu Jugoslavije i poćeo da reda imena gradova, saveznika Troje, da upisuje Homerove opise okoline. Svese, do najsitnijeg detalja ukla- palo, sve je, tvrdi Prajs, bilo lo- gično da ni on sam, u prvi mah, nije mogao da povjeruje.

Uslijedile su nove posjete Jugoslavije i dolin i Neretve, da bi, poslije niza godina, na engleskom jez iku, bilaobjavlje- na knjiga „Homerova slijepa publika".

Piše: BO RISLAV MEĐEDOVIĆ

raživanja zaključio da, vjekovi- ma već, manje od Homera, za koga istorija tvrdi da je bio slijep, vide njegovi čitaoci, njegova Homerovom Trojom, onom za koju se, kako je istorijski dokazano, od 1194 do 1184. godine prije nove ere vodio svjetski rat dviju civilizacija Do- raca, pod komandom kralja Pri- jama i Grka, pod komandom kralja Agamemnona — ali rezultata nije bilo. Ondaje 1870.

И ЈЕНО 36. SALONA ASTRONAUTIKE I KOSMOSA

E KSKLUZ IVNO ZA „NEDJELJNI G L A S “

N aa aerodromu Burže, jednom od tri pariska aerodroma, održan jeod31. majado9.junaovegodine 36. medunarodni salon astronautike i kosmosa uz učešće preko hi- Ijadu izlagača iz 34 zemlje, medu kojima jc bila i Jugoslavija. Činje- nica da je Salon otvorio lično francuski predsjednik Fransoa Miteran nesumnjivo govori o svjetskom značaju pariskih susreta.

Ovaj svjetski samit avio i ko- smičkt' tehnologije bio je posvećen daljem razvoju kosm ifke i astronau- tičke industrije, kao atangardc naj- savremcnije svjetske industrije.

DOMETI A V IO — IN D U S T R IJ E

Salon u Buržeu bio je kao i obićno ponajprije prilika za profesionalne susrete, za skla-

poćetku bijahu dve supersile i kao rezultat hladnograta i izazova koje su jedna drugoj nametnule, SSSR i SAD otpočele su kosmičku trku

Izazov koji je koriićenje kosmosa predstavljao u tom period u brzo je uzrokovao i punu naučno- tehničku mobilizaciju evropskog stručnog potencijala. Tako su 1964.godine formirane dvije orgamzacije za kosmička istraživanja i razvoj sredstava za lansiranje - raketa vještačkih Zemljinih satcli- ta. Tokoin 1975. godine ove dvije organizacije su se fuzionisale i osnovale t vropsku kosmičku agen- eiju ESA/ASE.

Uoči ovogodišnjeg salona, su- mirajući svoj plodonosni dvadesc- togodišnji rad početkom ove godine, agencija je usvojila dugoro- in i program razvoja od 1985. do 1995. godine sa projekcijom do 2.000. godine. nastojeći da se u potpunosti očuva stcčen status neza-

ZADIVIO FRANCUZEpanje poslova u oblasti civilne i vojne avijacije, te primjeni i ko- rištenju kosmosa za dobrobit ćovječanstva Naravno to je i prilika za demonstriranje široj javnosti najsavremen ijih mo- gućnosti pojedimh zemalja u ovoj oblasti U to m cilju svakodnevno u intervalima od11 1 30 do 12. i 30. teod 14 do 161 16 I 45 do 17 1 10 sati svoje mo- gućnost i su prikazivale letjelice razmh zemaljasvijeta U ovome aeromitingu uzelo je ućešće preko 200 tetje lica - aviona- lovaca i transportera, he- likoptera , jedrilica, aerostata itd. Sve ove letjelic e,čiji korijen i vuku u daleku 1908. godinu, kada su u okviru Pariskog salona automobile prvi put prikazani i prvi avioni Adera, Rajta i Bleri- oa, prvi put su prikazani na ovogodiinjem salonu.

K O M S IČ K A IG R A

rije nepunih trideset godinabili smo svjedoci velikog dogadaja- lansiranja prvog vještačkog Ze- mljinog satelita SPUTNIK I u jesen 1957. godine i od tog trenut- ka počinjemo da računamo našu kosmičku eru -eru pnmjene satelita za dobrobit čovječanstva. Na- žalost kosmos ima dva atnbuta: obećavajući i zastrašujući. Nad- ajmo seda nam neće pokazati svoje drugo lice, jer nam dosta nedaća prićinjavaju već i sami zemaljski nesporazumi.

Kosmos pruža čovječanstvu ne- slućene mogućnosti. Na samom

visnosti u domeiiu kosmičkih ist- raživanja i saradnje sa srodnim organizacijama u svijetu.

Podsjetimo se da su glavni uspjesi Evropske kosmifke agencije u ko- smičkoj Irci: rakele AR1AN \ . sate- liti OTS, MKTKOSAT. MAKI ( S. kosmički laboratory SPKJSLAB i dr.

Kao glavne aktivnosti u narednom periodu apostrofirana su naučna istraživanja Sunćevog sistema, nastavak razvoja u oblasti sateliiskih telekomunikacija i da- Ijinskog osmatranja Zemlje. eksperimenti u uslovi ma mikrogravitacije. razvoja sredstava za lansiranje evropskog kosmičkog transportera HI RMES, te nastavak eksperimenata sa na- stanjenom kosmičkom stanicoin KOLUMBUS - preteče kosmop- olisa iz narednog. 21 vijeka.

l\ropska kosmička agencija je tokom 36. medunarodnog salona u Buržeu objavila ost i arenje nekoliko značajnih profesionalnih i komerci- jalnih ugovora. Navedimo samo neke. Sklopljen je ugovnr sa tri naj- veće farmaceutske industrije o proizvodnji lijckova u kosmosu. u uslo- viina mikrogravitacije kao još jedan ml korišćenja kosmijke laborato- rije u poglcdu formiranja velikih molckula koji nastaju kristali/a- eijom naorbiti bez prisustia »azdu- ha, sa amcrićknm organizacijom NASA je putpisan prolokol o sara- dnji pri realizaeiji kosmifke stanice SPKJS STEJŠN, najvećem zajed- niekom projektu u narednom pt-rio- du Mvropska kosmička agencija. kao treća kosmička sila, nastoji da u punoj mjeri zadrži svoju neza-

* Među 34 zem l je koje su pri kazale svoja r iostiqnuca na Salt) nu b i la je i Ju gos lav ia , koja u oblasti aerona ii t ik t; ima ri iigu i priznalu Irari ic i ju . te ineljemi na pedeseloqoriisnjeni isk t is lvu Na aerodromu Burže uvijek je b ilo mnogo publike

........... 1 Tvanja. pa jc uspjela da zadrži punu I pilota Marijana Jelena i Bomoja 1ravnopravnost u narcdnim zajed- Ш (iaće^e privukli su zapaženonićkun podubvatima i ckspc- I intercsovanje prck< ̂ 2,5 miliona Irimentiina u ovoj t)blasti. 1 posjctilaca Salona. 1

N A ŠE P R IS U S T V O D O M A Ć I JU R IŠ N 1 KN A S A L O N U

iP o tradiciji, medu 34 zemlje koje Пizlažu svoja dostignuća na Salonu L / a podsjetimo, SUPER-nalazi sc i Jugoslavija. koja u GALEB je dvosjedni avion zaobn-oblasti acronautikc ima dugu i ku pilota i lovaca u ratnim uslovi-pri/natu tradiciju, gotovo ma. maksimalne težinc 6.100 kg.pedesetogodiSnje iskustvo. Ovaj avion postiže maksimalnu

Ove godine naSi aduti su bili br/inu od 910 km /h i koji.Stojena-avioni „SUPERGALEB** (G-4) i ročito važno, možc slijetati i na..()RAO“ koji su svoje briljantne travnate terene. Na5 jurišnikkval itete prikazali domatoj i ..ORAO". specijal izovan za ciljevcsvjetskoj javnosti tokom parade na zemlji. prcdstavlja zajedniikipovodom Dana pobjede i na acro- projekat našcg VTl iz Zarkova imitingu na Ибси u Rcogradu. odgovarajućcg instituta iz Ruimi-Tokom dcset dana koliko je trajao nijc. Ovoje potpunodomaći avion.Salon, svakodnevno su naizmje- a prototip mu je poletio 1974. go-nice svoje mogućnosti od 15 sati i dine, da bi dvije godine kasnijc2K minuta prikazivali nasi avioni. polctjela i dvosjedna varijanta.Dok jc ..GA ll B“ već Ictio nad Glavne karakteristikeovogavionaBuržeoin. ove godine jc prvi put su: maksimalna tcžina pri polijeta-prikazan i ,.OHAO“ . Vodcni nju 11.300 kg. postižc maksimalnu

visinu od 14.000 m i posliže maksimalnu brzinu od 0,97 Maha. Na- oružan je sa dva topa, raketama i bombama, a predviden jc /.a pos- tizanje »isokepodzvučnebrzine. Ne- davno je upravo pilot Marijan Jelen sa ovom letjeliconi oslvar io podvig probivši zvučni zid.

Sa radošću možemo kons- tatovati da nas je „O RAO" dostojno predstavijao i pri- kazao svoje taktičko-tehnićke osobine tokom letova nad pari- skim nebom i na ovom svjetskom vašaru avijacije uspio u punoj mjeri da uvjeri stroge oči svjetskih stručnjaka u svoje visoke kvalitete i supe- riornost u svojoj klasi.

Bila je to kruna rada i saradnje radnih ljudi naših preduzeća - ,.SOKO“ , „UTVA", „PRVA PETOLETKA", ..CaJAVEC1' i ostalih kooperanata pri njegovoj realizaeiji - njena medu- narodna verifikacija. Pokazali smo svijetu da je Jugoslavija čvrsto zakoračila i u oblast aerotehnologije sa zapaiem m rezultatima.

Tihomir DIVJAK

„ko jednom dode u ovaj grad, up- ozna njegove prirodne Ijepote i kulturno-istorijske znamenitosti. (aj vise ne može odoljeti a da mu se ponovo ne vrati. Ja sam prije mnogo godinaovdjeizgubilasrceisvakego- dine sc vraćam ne bih li ga našla..."

Ove riječi jedne Holandanke koja je već mnogo puta boravila u Jajcu I na Plivskim jezerima. čini se, više nego svi do sada napisani propagandni tekstovi kazuju o gradu. ali i o njegovim ljudima, Plivskim jezerima, Pljcvi i izvoru Plive, Sokočnici i Balkani, planini Ranči i rijeci Janju. Jajčani su.da- kako, svjesni toga. Čak i mnogo decenija ranije u ovaj grad su dolazili ljudi iz zemlje i svijeta da vide vodopad i Plivska jezera, jx>sjete Katakombe, Toranj svetog Luke.Citadelu, Banjalučku iTrav- n iiku kapiju, a domaćini su činili odredene napore da ih dočekaju dobrodošlicom i isprate sa toplim željama za ponovno videnje.ISTORIJA I LJEPOTADanas Jajce ima sve, ili gotovo

sve šlo je potrebno savremenom nomadu: i prošlost, sadaSnjost i budućnost prirodne Ijepote i istorijske znamenitosti. Ili, kako neko reče: „ l i ovom gradu srelc su se islo- rija i Ijcpota". Ugostiteljsko- turistički radnici svjesni su da to nijedovoljnozaprobirljive ukuse, pa su sc, naročito posljednjih godina, pobrinuli da bogatstvom sad- ržaja uiinc boravak što IjepSim i

PLIVOM O D UŠĆA DO IZVORA

K0 DODE, DOćl ĆE0PET

udobnijim. Pomcnimo samo nešto od toga: Na Plivskim jezerima izg- radena su dva hotela - „Plivska jezera“ i „JajceVI usu zatim buni’alovii dva kampa. Na Maloni plivskom jezeru uredena je plaža, a na Ve- likom obezbijedeni kajaci i kanui za ljubitelje sportova na mirnim vodama.

U Jajcu jc adaptiran i proSiren hotel „Turist“ , a što je veoma važno, na velikim elektrolučnim pećima ugradena su filterska postrojenja. tako da je grad dob- rim dijelom oslobodcn slalno pri- sutne dimne zavjesc. Gostima koji u objektima .,Pelve“ borave tri ili vise dana omogućeno je da u organizaciji domaćina posjete i druga obližnja mjesta: Mrkonjic-Grad, ^ipovo, Banjaluku, Sarajevo... ovisno o broju rezervisanih pan- siona. Svakako da ni priznanja Tu- rističkog saveza BiH i Jugoslavije nisu izostala. Ugostiteljsko- turističkim radnicima i gradu pretproSle godine uručena jc prva nagrada koja se u toku godine

dodjeljuje jednom od turist ičkih injesta U zemlji.

TURIZAM, SPORT, REKR EACIJA

To su, svakako osnovni razlozi što jc broj posjctilaca iz godine u godinu sve veći. Tranzitni jednodnevni ili prolazni ustupa mjesto stacionarnom turizmu. Ovdjc jc sve više onih kojidolazeda uz rekreaciju provedu dio ill cijcli godiSnji odmor.Mcdu brojnimdo- maćim dosta je i stranih turista. LI hotelu „Jajce" već petu godinu borave grupc Holandana (po 50) od početka maja do kraja oktobra, dok su ju lii august, takode za 50 turista rczervisali Francuzi iz firme „A rver. Ipak, ncnajavljcncgrupc. koje krace vrijeme borave u Jajcu ili na Plivskim jezerima mnogo su brojnijc.

Intercsantno je napomenuti da je prava turistićka žetva u Jajcu u maju i junu, odnosno septembru i oktobru.

Organizacijom brojnih kulturnib i sportskih sadrzaja fine sc napori da

svi raspoloživi kapaciteti budu po- punjeni i u julu i augustu. Upravo /bog toga u ovom gradu gotovo da i ne postoji kulturno sušno Ijcto. što nije rijedak slučaj sa sredinama sli- čniw jajaćkoj. 1'olklorna sekcija KUI)-a „29. novembar" svakc subote gostujc u hotelu „Jajce". dok je l)om kulture organizator brojnih gosfmanja estradnih umjetnika. likovnih izložbi, znanstienih radnika i sportista. Od 1 S. do 21.juna nu Plivskim jezerima održaće sc vc- slačko prvenstvo Jugoslavije za ju- niore i scniore za koje se već prija- vilo viJe od 5(K) takmičara. Ub- rzano se radi i na osnivanju prvog bosanskohcrccgovačkog vcslač- kog kluba, tako da će uz postojeći kajakaški klub Jajce postati jedan

od vodcćih centara u sportoviina na mirnim vodania u B ill, lako je planina Rania zimski sportsko- rckrcacioni ccntar. u programima ugostiteljsko-turistićkih radnika postao jc nezaobilazan i u Ijctnim mjesecima.

Ovih dana, svi raspolozivi kapa- citcti u društvcnoin scktoru pt>- punjeni su do posljcdnjcg mjesta. Smještaj sc jedino može nad u pri- vatfwj ponudi. A ako jc suditi po tome, onda je zaista još mnogo onih. kao što je ona Holandanka, koji su u ovom gradu ili na Pliv- skim jezerima na Sokočmd ili Bal- kani, na Ranči, u Pljcvi ill na izvoru Plive izgubili sree.

H .K LIP O

8. STRANA NEDJELJNI GLAS, 29. i 30. juni 1985.

a n

u_ Nju jo rku jeovih junskih dana pala kiSa. Tome su se ob- radovali svi N jujorćani, a naj- viSegradonačelnikEdvard Koč. A kako i ne bi kad je ovom me- gapo l isu već prijetila žeđ. Us- Ijed sušnih dana, vode je sve manje bilo u rezervoarima, pa je građanima Nj ujorka posredstvom televizije, apel da Stede vodu, uputio lično gradonačel- nik Edvard Koč. Odluka o Ste- dnji vode provedena je disci- plinovano. Cak je i fontana ispred Palate Ujedinjenih nacija presahla - voda je isključena da bi se poStovala odluka o Stednji.

Do movina u srcuU N jujorku, kao Sto je poz-

nato, živi veliki broj naSih radnika na privremenom radu. Po- minje se cifra od 300.000 Jugoslovena. Naravno, mnogi

Upravo m na put u Jugoslavl- |u * prema veća grupa dj *ce koja će po*|etitl Sutjetku I druga Ittorljtka mjesta u naSoj zemljl, kao I zna£ajne privredne objekte.

Sve to govori da je og roman dlo nailh radnlka na pr lvremenom radu u SAD privrien t ocljallstlCkoj, samou- pravnoj - Tltovoj JugoslavlJI.

Jubile)Ujedinjenih

nacljaU oktobru ove godine, kao Sto

je poznato, biće svečano

Nešto novo, nešto staroSP EC IJALNO ZA „NEDJELJENI GLAS"

od njih su tu rodeni, ali im ipak teško pada kada ih neko nazove „iseljenikom", jer razmišljaju da se jednog dana vrate u domovinu.

U Njujorku već petgodina us- pješno radi Američko-crnogor- sko-albansko društvo, koje okuplja radnike na privremenom radu u Njujorku, uglavnom sa teritorije Crne Gore. DruStvo t renutno ima oko 300 članova. Predsjednik DruStva Radovan Carfčfć i Clan uprave inž. Jovo SuSkavčević kažu nam da se u Društvu planira niz akcija. Već su prikupljena znaćajna sredstva za kupovinu savremenih ambulantnih kola, koja će biti poklonjena Gusinju, varoSici na sjevernom dijelu Crne Gore. Pojedinci su davali prilog i do1.000 dolara. Takode, prikupljena je značajna svota od50.000 dolara za asfaltiranjene- kih seoskih puteva u opStini Titograd.

O .stavlli smo Han-Halili, kairski oblik Kapah-čaršije, mjesto od hiljadu glasova, bazar, koSnicu, nizove sitnih čajdžinica s obaveznim nargila- ma, trgovce ko iom i predmeti- ma ovijenim zm ijskim svlakom, torbicama od ubijena krododila s još blistavim sjajem krljuSli, dućane krcate lehvama ihamaj- lijama protiv svih uroka i zlih očiju, s halhalama od zlata, srebra i dragog kamena.

Ostavlll »mo Iza led a grfate prodavače cl men la I a leva pa- prlke, pos/ednlke mallh iuda trgovlne I rljeke rljećl si I vena Iz govomog Babllona - svi jezlcl su tu, na djelu, na svakom od njlh m ote i proćakulatl I pazarl- tl, od engleskog I poljskog, do svahlllla, a bogaml - 1 na naiem „boin/aćkom"!

Srpskohrvatski će odmah progovoriti momak kojega cije- la jugoslavenska zajednica u egipatskoj prijeston ic i zna pod jednim jedin im imenom: Ze- mljak. Svi će ti re ć i:,JOanassam kuplo kod Zomljaka". A on je momak koji je roden i odrastao u praSini starog dijela Kaira, u jezgri njegovoj, u Fustatu.

U S J E N C I IS T O R IJ E

Ostavio s idakle i dućane i ze- mljaka, o tk lon io i posljednju ponudu dječaka ko ji te stalno mamio i nagovarao: „Sldl, dodl, moja „trava" /е na/bol/a, nećei sepokajatl. Ku&ajje, dtenetćetl otvorltl ilrom svoja dverl...“ Šapuće mi, uporno, u stopu: ,Лат ne ču/ei zov hurlja Izvalje- nlh na zlatnoj oball vode Kevser? Stanl, jettlnol..."

Lice se okreće strani gdje je početak zida AL -AZHARA, čuvene džamije i još čuvenog univerzileta, zdanja o kojemu ti je u stanju, bar nešto, isprićati svaki Агар, Bgipćanina da i ne pominjem. Ime je to, pojam jedne od najznačajnijih tata- midskih zaklada um ni znamen ko ji traje do danas.

obilježena 40-godiSnjica Uje- dinjenih nacija. Tim povodom, ovaj novinar je imao Cast da nedavno intervjuiSe generalnog sekretara UN Peresa de Kueljara.

Ljubazni 65-godiSnjak mla- dalačkog lika.prijatanisrdaćan sagovornik, De Kueljar je istakao da su sezačetrdeset godina otkako su osnovane Ujedinjene nacije, dogodile vjerovatno veće promjene nego u bilo koje drugo vrijeme naše istorije Tokom ovog pertoda prlsustvo- vali smo početku nuklearnog doba, procesu dekolonlzaclje, ubrzanom usponu tehnologlje, povećanoj nužnostl rjeiavanja društvenlh I ekonomsklh problema, I javljanju mnoglh globalnih pltanja kao Sto su hra- na, čovjekova srfdlna, energlja, međunarodno flnanslranje. Sve |e to Istaklo meduza vlsnost ovih pltanja u svijetu u kome ilvtmo I ukazalo na potrebu globalnog

prlstupa koji je predviden u Poveljl Ujedinjenih nac l|a.

Peres de Kueljar jezatim naglasio da i pored lokalnih nemi- ra i sukoba, tokom ovih 40 godina postojanja Ujedinjenih nacija nije bilo svjetskog rata i iz- razio uvjerenje da će 40-godiSnjica biti prilika začla- nice da se ponovo posvete prin- cipima i porukama Povelje.

Odgovarajući na pitanje o značaju nesvrstanog pokreta u rješavanju gorućih medu- narodnih problema, Generalni sekretar Ujedinjenih nacija je, pored ostalog, rekao:

- Nema sumnje da nesvrstarve zemlje Igraju veoma važnu ulogu u danaSnjem svijetu. One sprečavaju svojevrsnu opasnost polarlzaclje svjeteke zajednlce na dva suprotna ta- bora. One su duboko utfcale na kurs medunarodnlh odnosa I, po mom miiljenju, takode ojačale princlp Jednaklh prava

7 & b , u e Sk e s a b u s k o o » s t o k a

Stoljeća Al AzharaU naSim krajevima Al-Azhar

se, nerijetko a pogrešno, identi- fikuje samo s jednim njegovim dijeiom, jednim fakultetom - teološkim. .

Oko jednog od ulaza u njegovo dvorište - dječaci uga- labejama. Onaj, oslonjen ne- hajno o zid, star cijelu hiljadu i još nešto godina, očiju poput Ijubičaste noći, maše nam rukom, dovikuje, poručuje da nipoSto ne prodemo mimo njegova zelenkastog skarabeja na lanćiću, da će nam ga izuzetno povoljno, skoro bada- va! Uzmite ga, kaže našoj dru- garici i usput namiguje prija te ljovoj kćerkici, uzmite ga i nosite u svoju domovinu - biće stalni Cuvar vaše srećel-uvjera- va neodoljivo.

U sjenci A l-Azhar a dva- naestogodiSnji Ahmet prodaje suvenire i vjeruje da te to uvijek raditi. Iza njegovih iedastudira- ju sinovi „on ih kojima je Bog dao". Ahmetu, eto, Bog n ijesti- gao n iita dati: ka ie da je samo jednu godinu bio u mektebu (osnovnoj Skoii), all da je plsatl skoro zaboravto. Na, sada ne člta bai nlita.: „Kada blh sUgao zarađlvatlТ ' Dodaje: „Mojl ta-

koda moraju neito jesti..." iap te I glada prema buinom Han-Hallllju, prema suncu koja zalazl.

- Pa, zdravo Ahmete! - kaiem o mu. SmjeSka se. Zove prijatelja na igru.

TIJesna Skola - za A hm eta

Moj prijatelj, novinar, vozeći nas u centar, „Sialomom", po-

gibeijno, voin/om koja u Kairu ne trp i skoro nikakve saob- raćajne zakonitosti ( il i ti se samo tako čin i!) - pripovijeda o milionima Ahmeta koji ni ove školske godine nisu upisani n iu jednu škoiu. „Tllasna su ovdje ikole... a za Ahmeta vratasune- rljetko I zazkJana" - kaie.

Govori, kao za saba: „Nedavno je ovdatnjl minister za kulturu I prosvjetu objavlo podatke da usprkos desetlna- ma hiljada dlplomlranlh studa- nata na nastavnlčklm takultetl- ma u Kalru, u MlnJI, u Asjutu nema nl prlb lltno dovoljno ućlte- l/a, nastavnlka, profesora..."

Kaie naš novinar: Izvan Egip-

9 U amerlčkom megapollsu, kako se procje- njuje, nastanjeno je oko 300.000 Jugoslovena. Mnogi su tu i rodeni, ali su porodičnom lozom tijesno vezani za stari kraj i teško im pada kada ih nazivaju iseljenicima

svih naroda, Sto je osnovnl prtn- clp Povelje U|edlnjenlh nacija.Prije nekoliko godina imao sam Cast da budem predsjednik Grupe 77. Ova grupa je veoma unaprijedila tehničku i eko- nomsku saradnju izmedu zemalja u razvoju U tom pravcu treba nastaviti i ja vjerujem da grupa nesvrstanih može pom- oć i neophodnim strpljenjem i upornošću potrebnim usuoča- vanju sa sadašnjim ekonom-

skim problemima. U svijetu, gdje su uspon i stabilnost Sjevera protkani sa ubrzanim razvojem Juga, teško je sagle- dati kako bi se medunarodni problemi mogli.riješiti, sem kroz intenzivnu multilateralnusa- radnju. Nadam sedaće nesvrs- tane zemlje nastaviti da daju podrSku multilateralizmu i odgovarajućim institutcijama...

Slobodan VUKOVIĆ

fa, da uzmem jednu raniju godinu, po statistic i je u susjednim arapskim zemljama bilo zaposieno okruglo 25.000 ov- daSnjih prosvjetnih radnika! Ta brojka je puno ve ia nego Sto u jednoj godin i m o ie diplom irati na svim fakultetima studena- ta!...

M oida nijedna zemlja na svijetu ne daje to liko nastavnika- „gastarbajtera" ko liko daje Egipat. Zemlja, koja ih nema ni sama. Tu je i Cinjenica da su viasti prije nekoliko godina, bez razmišljanja, odbile molbu Sau- dijske Arabije i njenu neobiCnu „uvoznu takturu - narud iben i-

cu " - za 24.000 prosvjetarskih glava!

A bez uCitelja - nema niSkole. Broj im se, dakle, nepovećava... u p rko i populacijskog buma.

U takvoj situaciji onoga malog Ahmeta najlakSe je odbi- ti, reći mu da viSe „nema mjesta" Imućnici, on i ko ji „d r te do sebe i tako svoju djecu daju u privatne koiedte, francuske i engleske...

Lako je bilo odb iti i one tri male sestre koje smo jednoga dana susreli u Oazi Dahli, u Za- padnoj pustinji.

Ibrahim KAJAN


нпPRED OSTVARANJE VELIKOG T EHNlCKOG PODUHVATA UITALIJI

MOST IZMEDU SCILEI HARIBDE

# Ostvariće se „osmo svjetsko £udo“ kada se, kako se projektuje, izgradi čelični viseći luk mosta koji će spajati obale Sicilije i Kalabrije preko Meslnskog moreuza

L_egenda k a le da je konzul Lu- c ije Cec ilije , konzu l-pob jedn ik kad Kartag in jan im a u prvom punskom ratu, usp io sa boji&ta kod Palerma da prebaci p lijen preko m oreuza jz m e đ u Scile i Ha ribde".

P lijen su b ili s lonov i. a konzul Lu- c ije Cec i l ije riješ io je problem nata j način Sto je tr i k ilom etra širok i m o- reuz prep rijeć io barkama i preko n jih preveo J tivu bo jnu oprem u“ .

Scila i Haribda, m ito loške opasnosti Odisejeve. su Mesina i Redo Kalabrija, gradovi na dvije oba le moreuza preko kojeg tra jekti god išn je prevezu 12 m iliona pu tn i- ka , 800 h iljada kam iona, m ilion i 600 h iljada au tom ob ile, 575 h iljada željezn ičkih vagona i preko ie s t m iliona tona robe.

I zvan ićno se v e t k a le da most preko m oreuza, ko ji b i Ita liju ko- naćno u jed in io, n ikada n ije b io to liko b lizu realizacije kao danas. A ko ne most, a ono podzem ni ili „po top lje n i tu n e r mada ova alter- nativa ima m anje šansi, je r b i u

ovom seizm ički osjetljivom podru- č ju b ili iz lo le n i riz ic im a sn a ln ih potresa iz utrobe Zem lje.

Vlada je sada preuzela „ćvrSće ' obaveze. a li s to ji i č in jen ica da je Sesnaest god ina p ro ilo od medunarodnog konkursa za ide jn i p ro je - kat m osta preko ova t ri k ilo metra vjećno uzburkanog mora. nošenog vjetrovima, potresim a i nepredvid- Ijiv im strujama.

Realizacija ovog pro jekta stajala bi, po današnjim cijenam a. oko 3000 m ilija rd i lira. T o je jedva nešto viSe od c ijene jedne nukleam e elektrane i ekvivalentno je gradskom m etrou od 30 kilom etara . Dakle. tu smo. zakooom je predvideno 220 m ilijard i za sva pro jektovan ja operativnog ka raktera. a u nacionalnom planu saobraćajne izgradnje predviđa se za m ost preko paklenog moreuza preko 2200 m ilija rd i.

Most je na jv jerovatn i|i pob jedn ik na konkursu u kojem učestvuju i podzem ni ili po tpo ljen itune l. B io b i to viseći jedn o lućn i m ost dug tri

k ilom etra „ob/ešen" na dva og rom - na stuba visoka od 300do 600 metara N a jd u li na svije tu i, usput, jed in i ko jim bi ravnopravno ju r ili auto mo b ili i le ljezn ica .

Most preko moreuza nameće mnoge problem e, teške ko liko i iskušenja da se „pob jed i", a li nudi s igum ost od zem ljo tresa i ruši- lačke snage m orskih stru ja. Na stotine strućn jaka bavi se m ikrob im a i plimama, brodovim a i potresim a. a n tite ro rir is tičk im ..sistemima" i m jem im instrum entim a privredom i zagadivanjem vazduha. Sve je to d io posla 27 stud ijsk ih grupa koje pre lim m arno izućavaju problem e ..premoSćavanja moreuza".

Kada je G aribald i p re d lo lio Pijem ontezim a da se obnove napo- n oko velikog poduhvata. b ilo mu je rećeno da ..nekoliko p o m o ra n d li ne vrijed i to likog truda". Promet robe izmedu velikog ostrva i kopna raste svakog dana. a „neko liko p o m o ra n d li" p re tvorilo se u skoro tr i m iliona tona agruma. Sve to tra jek tn i saobraćaj. čak da bude i enorm no pojaćan u ..ćetvrto j vari- jan ti prem ošćavanja", ne m o le da iz d r li.

Tako je i pala opklada: Sto je mogao konzul Lucije Cecilije , valjda m o le i sedma industrijska sila sv ijeta.

IIHa MIMICA

ZLOClN I KAZNA U SOVJETSKOM SAVEZU

Raskoljnikov” osuđen na smrtf f

# Lažni novinar, bivši student, ubio sovjetskog admirala da bi se domogao njegove uniforme i ordenja

X Irx^in je izvrSen prije god inu i po dana, a kazna je us lijed ila ovih dana. O tom e piSe na jnoviji B ilten V rtiovnog suda SSSR. In fo rm acija je sroćena Sturo, pravnički, a li se iza n jek rijep ra va drama koja bi mo - Id a privukla p a ln ju i F jodora Dostojevskog.

„Kallnjin je od 1980. godinekr»o ordenje od gradana. Na razne na- dne doiazto je do adresa odllkova- nih llca, dolazlo u njlhovu kuću, predstavljao se kao novinar, motlo da mu veteranl priCaju o svom Hvotnom putu, da mu pokalu ordenja I medal je. U pogodnom momentu, on Ih je кгао I odnoslo" - pMe Bilten Vrtiovnog suda.

K alin jin - ime mu je Genadij - ima 26. godina. BivSi je s tudent ekonom skog faku lte ta u gradu Ivanovo. S tud ije je napustio i l iv i od krade I preprodaje ordenja.

„G od ine 1982-navodi se da lje u B iltenu - K a lin jin upoznaje G avrilo - vu, svoju buduću le n u , i uvlaći je u p restupničku aktivnost".

Sada on i kradu zajedno i predstavlja ju se kao studenti lu rn a lis - tike. P okra lisu40gradana io d n ije li viSe od sto ordena i medalja.

..Kalinjin je ubio troje ljudi I jo* fed nog je pokuiao all nije uspio. Njegovl saućesnlci su, pored iene, M l jo t I Oeinega I Kulagin" - p ile u zvanlčnom Biltenu, gdje se navodl I kazna: Kalinjin - smrt, njegova 2ana I Deinegapo 15 godina, Kulagin - sedam godina zatvora.

Pravnički jezik je konkretan, ali nedovoljan da ob jasni sve. Sovjet- ska Stampa se viSe bavila slučajem

Žrtva bivSeg studenta je i sovjet- ski adm ira l G eorg ij H olostjakov i n jegova lena . A dm ira l je i heroj SSSR, Covjek naC ijim g rud im a ima m nogo zasluženog ordenja i meda- Ij a.

Genadij i n jegova ten a In e s liv je - Г su samo od ordenja - k ra li su ih i preprodavali. Kad se jednom krene u taj posao, izgleda da je teško zaustaviti se. Adrese veterana rata - kod ko jih . p re tpostav lja li su. ima dosta ordenja . na lazili su u loka l- nim novinama. A li nisu ok lijeva li ni da se raspita ju u m uzejim a ili u o r- ganizaciji ra tn ih veterana za ista- knute ličnosti

Tako su doSli i do adrese adm irala H o lo s tja ko va ko jije liv io u ce n tru Moskve.

L a ln i studenti žum alis tike su pa- ž ljivo sluSali. i b il je l i l i u blokove. snim ali na m agnetofon izjavu pe- nzion isanog adm irala V iSe pu tasu navraća li u njegovu kuću. b ira juć i m om enat A dm ira l je u jednom tre - nu tkunaprav io kobnugreSku Valj- da u želji i da se m alo pohvali. izva- d io je iz orm ana svoju vo jn u u n ito r- mu rta ko jo j je b ilo pnkaćeno na j- manje dvadesetak vrijedn ih ordena. G enadiju je zastao dah u grlu . Sutradan je rano iz ju tra pozvonio na vrata adm irala. U jedno j ruc ije držao kn jigu „V jećni plam en", u d rugo j je b ila taSna sa gvozdenom po lugom . I dok se ad- m ira l po tp is ivao na kn jiz i, Genadij je izvadio po lugu i ub ioga . Za tim je dokra jč io njegovu suprugu. koja im je u kuh in ji priprem ala ta j. B ilo je osam sati u ju tro . U txca je zatim uzeo u n ito r mu sa ordeniem . uba- c io je u vreće i spoko jno napustio stan.

T ragedija adm ira la Hok>stjakova podstakla je sovjetske novinare da se više pozabave slućajem „rtovog R askoljn ikova". Jedan lis t je nap i- sao: „NajstraSnije u svemu je Sto se p restupnic i nisu kajali ni u momentu kada su izvrSili gnusno d |e lo ni kasnije".

„S lućaj K a lin jin - doS ao jeu prvoj is tanci pred V rtiovn i sud . Sto se

izuzetno rije tko deSava. Takode se rije tko deSava da sud doneseod lu - ku na ko ju o p tu le n i nema pravo la lbe . Upravo to se ovog puta dogodilo . Kazna je izvrSena

A. NOVAČIĆ

SVE VISE UŽIVALACA DROGE U EGIPTU

Kairo

LSD JE ZASTARIO- Kairski srednjoškolci uzimaju drogu

maltene javno, bez ikakvog straha

^ 3 0,Qvo da ne prode dan a da neki od eg ipatskih listova ne objavi vijest o hvatanju m anje ili veće grupe rasturača droge. A specija lno obučena po lic ija ih hvata svuda - u A leksandrijskoj luc i u pustin ji, na m oru po aerodrom im a. na ulicam a. Su- deći posve učesta lijim v ijestim ao tome, po lic ija im a p rilićn o uspje- ha. ali šta to vrijed i kada je rastu- raća m nogo, a „potrošača" sve vi£e.

Tvrdi se da danas u Egiptu drogu uzima oko 160.000 lic a .O d to - ga je bar 100.000 redovnih po tr- ošaća, dok su osta li ..amateri". P a ln ju , m edutim , p riv lači up ozorenje da drogu sve više uz i- maju m ladi Egipćani. Poluzvani- čn i kairski dnevnik ,A I ahram " prenio je izjavu jedne nastavnice srednje Skole u ko jo j se k a le da kairski srednjoško lc i uz imaju d rogu javno bez ikakvog straha.

Droga ima p rilićnu tra d ic iju u Egiptu. Izuzetno su povo ljn i uslovi u po jed in im d ije lovim a zem lje za gajenje op ijum a. Koriste se i o b lic i d roge u vidu am eričkog LSD, koji su se po jav ili tek p rije dvadesetak godina. Vrem enom . taj preparat je posao ..demodi- ran" pa se p re ilo na heroin i kokain.

U m eduvreinenu je A leksand- rijska luka postala jedan od glav- n ih svjetskih tranz itn ih punktova

za prenošenje d roge sa 1st oka na Zapad. To je o ć ito u tica lo da se bro j Ijub ite lja droge poveća i u sam om Egiptu . N ijen jedak s luča j da po lic ija uhvati g rupu rast uraća sa p ljenom vrijedn im i po 50 d o 60 m iliona do Lara

Medu u livao c im a droge sve je vi£e m lad ih ljud i. .T o već posta je nacionalno z lo " - upozorava kom enta tor kairskog .^1 ahra ma", sugerišuči h itnu akc iju d ru - štva V jersk im liderim a je to sam o dobro došlo da po tk rijepe svo ju tezu da ^ v a zla dolaze zbog toga Sto se m ladi udaljavaju o d re li- g ije " N ije to slučaj sam o sa drogom , tv rd e o n i. Is to je is a n e - k im drug im poroc im a Zapada.

Utisak je da se i pored sv ih up- ozorenja m alo ko ozfo iljn ije bavi tim druStvenim zlom . izuzev. na ravno, p o lic ije M o ld a o n ih160.000 nesrećnika i ne bode tako m nogo oć i, je r ih je ipak m alo u odnosu na 48 m iliona eg ipa tsk ih stanovnika.

Kada stvari tako stoje. n e treb a se čud iti kada vas neki poznanik pozove na u liva n je uz nargile. Jer. to bi tret>alo da bude velika Cast Naravno. uz m irisn i duvan dodaje se i hašiš. Lako je p repoz- nati u livao ce - kapci na oč im a su im go tovo s p i^ te n i. re fleksi o tup ljen i, čudan m ir im se v id i na lieu i velik i um or.

iCORDAS

I T O K IO : IZ A K U LIS A JA P A N S K O G P R IV R E D N O G C U D A

G O R A K P IR IN A Č* U zem lj i p liinča ova

nego na svjetskom tržištu sklh poljopriv rednika

^ ^ e n tra ln a un ija po ljo - p rivredn ih zadruga za tra lila je ovih dana novo povećanje o tku - pn ih c ijena r i le od 4.95 posto. To u nekoj d rugo j zem lji m o ld a i ne b i b ila osob ito značajna vijest, ali Japan se neprestano hvali svojom niskom stopom inflacije , a r i ia je za Japan - n a jva ln ija hra- na. Uz to r i la redovno svake godine, poskup lju je za oko 5 posto, a proSle god ine čak i za rekordn ih7,7 posto. Za japansku politiCku scenu, a i m edunarodne odnose Japana, c ijene r i le tako postaju sve v a ln i je pitanje, je r dem onstri- ra ju ne samo n e m o t moćne ja - panske privrede da riješi neka od osnovnih p itanja zem lje, nego i posljed ice protekc ion izm a koji karateriSe japanske ekonom ske odnose sa svi je to m . a posebno sa svije tom u razvoju ko ji o k ru lu je Japan sa svih strana.

Zahvalju jući v ladinoj p o lit ic i ko ja r i lu u z d ile na nivo stra te iko g pro izvoda b itnog za si- gu rnost zem lje, r i la se proizvodi isk ljuč ivo zao tkup. Odnos farme-

kultura Je ie s t puta skuplja Privllegovan položaj jap an -

ra i d r la ve koja o tku p lju je n jihovu r i lu tako jetiSen svake triiS ne re- gulative, a Japan ko ji se to liko ponosi na p roduktivnost nekih grana svoje privrede, ima vjerovatno n a jn ilu p roduktivnost u svijetu u pro izvodn ji n a jva ln ije hrane Japanaca. Japanska r i ia je ne samo na jskuplja na svijetu, ona u zem lji košta pet do šest puta viSe nego što su c ijene ove l i ta - rice na svjetskom trž ištu

Japanska vlada proSle je godine plaćala pro izvođaćim a 310.000jena (oko350 000 dinara) za tonu r ile . U kupn i troškovi d rla ve za o tkup r i le penju se na nevjerovatnu svotu od 1 40 0m ilija rd i jena (oko 1 600 m ilija rd i d i- nara), a to je pola ukupnog bu- d le ta ko ji je nam ijenjen po ljo - privredi, iako je pro izvodn ja r i le po vrijednosti m anje od 6 posto od ukupne japanske po ljo - privredne pro izvodnje. Japanska proizvodn ja r i le tako. u zd ria vn e jasle i u h ladovin i p ro tekc ion iz- ma, u liv a povlašten položaj i kao rezultat pro izvodi - stalan i sve b r li pad produktivnosti. Za ilust-

rac iju od lična je usporedba sa -Г;SAD. Japan i SAD pro izvode o t- ;> p rilike istu ko lić inu r i le - o ko 10m iliona tona godiSnje. a li dok u XSAD to radi 10.000 farm era, u Ja- Xp a n u je u p ro iz v o d n jiis te ko lić in e Xr i le uposleno 1,6 m iliona lju d i. ;X

Japan danas sve viSe ov is i oduvoza hrane i prem a s lu lb e n im -<statistikam a ova joS rtedavno vpo ljopriv redna zem lja moze po d - <;m iriti sam o oko 70 posto v las titih ;>potreba za hranom . Sve više xhrane se uvozi, a li je uvoz to lik o лopterećen troSkovima d is tr ib u - X d je i ner azum nim na met ima. da Japanac danas m ora p laća ti na j-viSe c ijene hrane na sv ije tu ; /

P o litičk i sistem u zem lji g lavn i je uzrok ovakvog stanja u p o ljo -privredi Japanski fa rm er im a Xd a le k o s n a ln ijiu tic a jn a p o iit ić k e Xod luke od radnika Japanski Par- Xlam ent b ira se po sistem u ko ji je j;j.odavno p re liv io , pa s tancvn ic i '-y.gradova. u osnovi in d u s trijsk i >; radnici, im aju znaća jno m anjepredstavnika u pa riam entu nego Xseljaci. T im e se m o le o b ja sn iti xm oć m alo gb ro ja jap ansk ih p o ljo - Xprjvredn ih pro izvođaća ko ji us- X;pijevaju da nam etnu svoje xinterese kao - nacionalne. x

Ž arko M O D R lC X....... . \ t

10. STRANA N K D JE IJ N I G I.AS, 29. i 3 0 - j^ i i 1985.

a n * VpncaANTONIJE MARINKOVIĆ

Г oneka od njih , obla, kao limun žuta, kao da svojim oblikom poziva da se u nj u zagrize, istiha trune. S mrkom nekom pegom poćne. Pa ta pega raste. sve više otrovom zalazi u živo meso mezgre, Sto konačno mora da skaplje. Iz svih t ih dunja, poređanih na tabli dugaćkog stola u „gostinsko j " sobi, izraćava pretu- žni miris, znam: jesen je. Već!

T ako je i s čovekom! kaže Aleksa, zvani Trska. Trune kao te dunje! Dok trepneš, nema ga! I kao da nije ni biol

Kaže, pa kao pas zevne, Siri nozdrve, njuSka nešto u vazduhu.

Oči me bole, spava mi se! Izusti kunjavo. kao da jeunutrazdim ljen. A Sakama obema oslonio se o us- pravnu puSku, ne ispušta je i pravi se važan. Pogled mu se, slično ce- luloidnim, ping-pong lopticama, odbija od suprotnog, ispucalog i odavno neokrećenog zida, na kome su u jedno j lin iji, kao u stroju, poredane uramljene , zastakljene io tografije živih i mrtvih ukućana, tih kočopernih Savetića, koji ne samo u rodnom selu Čobanići važe kao otresiti, ugledn i domaćini, ali i na kavgu brzi, besprigovorni, var- ničavi, za £as im u 5aci bljesne bodež, mogu i da se potuku, već su kao takvi poznati po svim selima duž Srebrne Reke. Nikad. među- tim, iz njihovih ruku nije prosuta Ijudska krv. Aleksa, zvani Trska, munu me šiljatim laktom, ali ovlaš, tek to liko da mi na nešto skrene pa- žnju, prenuh se iz razmišljan ja.

Nema Draškoveslike! reče. Smo- tali je!

I ja sam primetio da među tim fotosima, po kojima su godinama srale muSice, nahvatala se prašina. figure, inaće pred foto-objektivom krute dosta su izbledele, jedva se raspoznaju, nema nijednog sa Draškom Bacili ga ili negde, u kakvoj tajnoj Skrinji sakrili.

Ni slika u rođenoj kući ne sme da mu se vidi! reče Aleksa, s gnuSanjem otpljunu, fuj, pa se ušmrknu. A njega među živima nema! Eto Sta ti je sa čovekom!

Pssst! upozorih ga s kažiprstom na ustima. Kon-spi-ra-ci-ja!

Sta konspiracija! odvarati Alek- sa, na Sta značajno zadobovah prstima po rubu stola, on se glavom uvuće u koporan, u sebi i za sebe odbrusi psovku.

Njegovi misle da je živ, s nama je.S nakrivljenom Sajkačom i zvezdom od crvene krpice. Iz- dužen, kopljasti dvometraš. S na- smešenim, ufitiljenim brcima u boji slame kao da mu je povesmo pod nosom. Grlat i raspevan kao da su sva prostranstva njegova. Bori se

svojski. Puca iz svog karabina. A kao vojnik ga je, kad se vojska rasu- la i postal a bivša, doneo kući i umo- tanog u povoštene krpe čuvao pod samim kućnim pragom, n ikoživ ida se seti da je baš tu. Žato puSčano le- galo znao je samo njegov otac MiloS. ali tvrd je on, pre ć eš iz kremena izbiti kap krvi nego iz njegovih usta reć; srce mu vućje na drvljaniku kad je cepao drva pre- pukio, srušio, ritnuo nogama dva- tri puta i, držeći u ruci sekiru, izdahnuo, bog da mu dušu prosti; barda je pre toga, kao ratnik, u avet smrti pripucao da je rastera, vajkao se pred nama DraSko tumačeć i oćevu smrt kao nedostojnu svih Savetića. Kao prozaićan prizor iz kakve folklorne naive, al i i sa predra- sudom da čovek uvek, u svakoj pri- lici, može da bira oblik svoje smrti, pred njom da se bez straha isprsi.

Jauk predsm rćujesm ešanlkazi- vao nam. Jersm rtje is lepa ig luva .A baS on je jauknuo. S glavom na žut- om kundaku, ranjen u crnu džigeri- cu, izdahnuo je uz jauk:

Jaooo,sunce, crna tepsijo,jao, zemljo, krvava koSuljo,evomlad i života željanza slobodu bisernu pogiboh,

jaooo!A borba upravo presta. Nemaćki

vojnici, pod maslinastim Slemovi- ma, odmicali su: spram bakarastog sunčevog za laska ocrtavale su njihove tmaste suluete.

Draško takođe presta s jau- kanjem. Nauznako ležeći, upro je mrtvi pogled u neodređenu tačku na paperjastom nebosklonu, oći mu se zastakliše. Od žalosti, jer bio mi je drag, krijući lice od drugih, iz srca zenica, č ini se, pustih suze. Aleksa, zvani Trska, priđe, rasko- pča mu koporan i, onako prostrtom spusti oć ne kapke, pa se vrati, iz koporana izvuče presavijen list hartije, proćitasmo: Draško ženi napisao pismo, u pismu je naziva golubicom ćubastom, moli je da mu, „kao oći u glavi" čuva sina Pa- vla. Zato mi sad, pri pom isli na za- dnji njegov životni trenutak, teSko pada kad njegova ženica, starinski zabradena zejtinli-maramom, kao zujno vreteno, vrc-vrc-vrc, s detetom u ruci, provesla pored nas veselo. Kao da se ništa nije desilo. Aleksa je zaustavi, poćne da golica DraSkovog sinčića , a ona udari u bezrazložni kikot, kao da njoj a ne detetu, kao na harmonici, pre lazi prstim apositn im rebrima.Zensko, pa SaSavo! reče mi posle Aleksa. Pojma nema da u grudima, kao nezaraslu ranu.nosim ocrnuistinu, koju, po prethodnom dogovoru, nećemo ni po koju cenu, dok je rat.

izustiti. Nek ona i njena svekrva, koja na kućnjem pragučuvastraiu , misle da je Oraško živ. U protivno, sve bi otiSlo dođavola s tom vrag- olastom M icom, koja iz sobe u sobu seva, raspričava se:

Moj DraSko pameti nema! Lepo mu, kaočovjeku.kažem: ne id ilK ud si kao june zapeo? Nisi ti za rat! Zar da me, gledaj kakva sam, ostaviS na m ilost i nemilost četnicima, kažem, zar ti nije 2ao? Sva sam ti kao vatra živa! Od puste želje kipim! Od mladosti se kršim! Ne posluSa me! Oipi, t r ie karabin, reće: zbogom, idem da se bijem! Ni da me poljubi! Sa mnom da se i s majkom rukova! NiSta! Kao da smo strvine!

Slušamo s pa in jom . Kao da je u njoj gramofonska ploča, po kojoj odredenim žljebnim putanjama ko- rača tanana, svetlucava igla, s koje odjekuje njen posmrtni rekvijem. Iz trbuSastog bokala toći nam rume- nu Siru, Sto se u naSim čaSama pe- nuSa, nutka nas, pri tom sitno trepće, a A leksa ne prestaje, uvek u novoj varijanti, da povlaći parale lu između ćoveka i dunje, Sto trune dok najzad ne skonča. Za to vreme razmišljam: tužno je Sto ta lepršava ženica, koja nas je pre toga gostila sirom, sunđerastom pogačom, koju je p o kori izbockala viljuSkom i premazalažumancetom, uzto nam u tiganju donela kajganu, ne zna Sta je stvarno s DraSko m a istina nam je na vrhu jezika, peče nas. Ne sme ćak ni da nasluti, je r onda bi u kući nastao lelek. Najpre DraSkove majke Radunke, koja nas je, inače, sećakala s tupim i suvim osmehom na lieu, kao neko koji, iz bilo kojih razloga, usta ima jezik nema. Osta- la je na kućnjem pragu, gdje smo je zatekli da vabi p iliće: pi-pi-pi, iš vi matore! NeSto kao da joj nismo bili dragi i poželjni. Možda baš zato Sto je DraSko s nama, Sta li. Kao da smo ga, baš mi, iz njenog naručja istrg li i bacil i u vatru. Dala nam je ta- janstven znak prstima, koji smo protumačili: mora da je zavezanih usta! Posle smo saznali: imala je goruću želju da s nama, onako u ćetiri oka, stupi u razgovor i sve nam, ispovedno, kao svoju žalbu, ispriča, jer: Mica je izneverila Dra- Ska; spanđala se sa seoskim pro- bisvetom SlaviSom, lićno ih je zatekla kad su se pod suldramom, na krevetu, cmakali, rekla im da su „poganije", pa SlaviSa skoči i zapreti:

Da nisi zucnula! Nikom!DraSko ne zna Sta ima! reće. Ima-

la je joS to liko snage da se iz kuće, kao u kićmi slomljena, odvufie. Jedno vreme, kad nam se DraSko priključio, krila se kod rodbine. Ni tamo je, kao partizansku majku, nisu rado primali. Strah je bio jači od

rodbinskih veza. Vratila se kući tek kad su četnici mobilisali SlaviSu. Kad ga je Mica, uz harmoniku i pe- smu ispratila sve do nakraj druma Sto vodi uCvatinu. Kaočetnik.sko- kardom na čupavoj Subari, SlaviSa posta osion. Svraćao je s vremena na vreme i spavao s Micom. Nije znao da je udovica. Grickao bi sla- mčicu i zaneto p iljio u nju. Draškovoj majci Radunki iznova bi zapretio:

NiSta, niSta! Ni slovca! Jesi li čula? Nikom, pa ni DraSku!

Radunka je stajala uspravna, kao stožerna, puna zebnje, ali ne- prikosnovena. Kao vrh savesti. Kao da je na njenom dnu kamen mudrosti Sto vekovima ćuti, samo ona zna mu odgonetku, kao Sto slu- ti vejavicu svih sutraSnjih čaro l ija sa splavom suncanacrtigd jese zemlja i nebo grle. Tako krhku, kaoda je preslica, SlaviSa je privi uza se.

Vidi, zar nisam kao četnik lep? Nemoćno se zgrč i, jedva se ote iz

njegovih ruku, zatim kao led izusti.Znam samo jedno: DraSko nikad

ne bi stvojom ženom!On se trže, odgurnu je. Dam itoviSenikadnisilreće. Dra-

Ska nisam ja prevario da ostavi ženu, mladu, jedru, lepu! I dete u kolevci! Da otperja i gine!

I dalje kao zid, po kome se hvata mraz, Radunka odvrati:

Gine se i tamo i ovamo! A čoveku je, zar ne, mesto tamo gdje su prav- da i poStenje! Sloboda!

Ali Micu sam ja spasao! Ja! odvrati on, pljesnu po prsima.

Zbilja, posle DraSkovog odlaska sve se za njegove ukućane prevr- nulotum be. Nazubljeni, kaohijene, spremni na sve.fietn icisum uusred noći razvalili kućna vrata. Na kiSu, Sto je rominjala sa susnežicom, izvukli su iz tople postelje Micu. Draškovsinčić pisnu u kolevci, osta sam, kad su je, samo u koSuIji, svu dršć uću, oterali u Stab. Cmizdrila je, molila:

Nisam kriva! Gdje bih ja mlada, posle godinu dana od svadbe,

muža deliju iz ruku, kao pticu golu- bicu, ispustila! Kao hleb muž mi je potreban!

Na to vojvoda Radivoje, zarastao u bradu, poče iz otrom boljenog stomaka da se smeje, kao svinja da grokće, od smeha će pući! I meni bi smeSno! reče nam Mica. Možda, pomislih, neSto pogreSih, pa i ja, greSna, udri u smeh! Radivoje se odjednom, naprasno, kao po po- mandi uzobilji. TiSina! dreknu. Ne pravi Segu s nama! Mi smo kraljeva vojska! Otadžbina! Nema kod nas cile-mile! Pa podbulih očiju pođe po četnicima — beSe ih pet-Sest — upita gdje je brica. RekoSe m u: tu je Teon naredi da me smesta, na nula- rici.kao regruta oSiSaju. JoS mi, evo, kosa nije porasla, ka iite Dra- Sku, samo ovoliko, jedan ieperak!

Aleksa, zvani T rska, i ja obor ismo oči.

Akažitem udam eposleodvukli u seosku birtiju. Tu me popeli na as- tal, skinuli golu. Oko mene toči se vino, razvlači se vruće praseće pečenje, svira harmonika, a ja, kao od majke rodena, gola gocijata, ne znam Sta pre rukama da pokrijem. Od srama. Po meni, vidim, pipaju krmeljive i pijane oć i, zevaju, a ja,. sva prozebla, drhturim kao prut. Tako gola morala sam da igram preperevku. Srozali m e.sram otili.a mog DraSka nigde ni od korova da me brani. Da mi se nerugaju i posle u jarak, kao krpu, bace. Sa zapalje- nim fenjerom u ruci naSao me, odveo kuć i SlaviSa, hvala mu. Oku- pam se u koritu, obučem svečisto, a po selu mi već pukla bruka. Ljudi me, kobajagi, sažaljevaju, a od četnika ne smeju ni da mi priđu.

Njen glas u nama odjekuje kao žalopojka i očaj, a u svesti nam je gola. Napolju, u daljini, nad prost- ranim, tepsijastim poljem sa zakla- nim kukuruzima čavkaju ćavke. Kad podosmo. Mica u laneni kana- vac umota dve dunje, dade Aleksi, reče:

Daj mom DraSku! Ljuta sam na njega, kaži mu!

PREVODI

Kako nevinog optužitiBernard Malamud: Popravljač, preveo Mario Suško, Znanje, Zagreb, 1984.

^J e fn a rd Malamud, savremeni američki romansijer i pripovjedać, svoje rusko-jevrejsko porijeklo je u cije losti ug- radio u svoj dosadaSnji opus. Dok je u već ini djela obradivao teme doseljenika u Americi, o odnosu koji se uspostavljaju izmedu Jevreja i crnaca, o položaju Jevreja u američkom druStvu, dotle je svojim romanom POPRAVL JAĆ (za koji je dobio i Pulicarevu nagradu) oslikao sudbinu nevino op- tuženog Jakova Sepsoviča Boka u caristićkoj Rusiji.

Montiranje procesa protiv Jevreja optuženog za ubistvo djeteta kao da je oslikavalo vrijeme pogroma pred prvi svjetski rat, s namjerom da se tadaSnja atmoslera prenese izvan zadatog istorijskog vremena i pokaže ponaSanje čovjeka u s ličn im situacijama koje će potom uslijediti, situacijama kakve su bilježene i u drugim totalitarnim sistemima. Simb- olizacija u Malamudovu romanu POPRAVLJAĆ je skrivena u istorijskom okviru (sličan slućaj je stvarno zabilježen uca- rističko j Rusiji pred prvi svjetski rat), Sto nimalo ne umanjuje pripovjedaćku snagu. Autor uvodi sliku o duboko rtesrećnom ćovjeku koji nije naviknut na naklonosti sud- bine, tako da i njegov položaj u m linu predstavlja samo kao privid. Jakov Bok će biti optužen za ubistvo za koje je jasno od početka da nije poćinio, ali ćinjenice se tako vjeSto iz- vitoperuju da on neminovno u njima strada. I Sto god bi se pokuialo ućiniti da bi se nevino optužen čovjek spasao — postaje bezuspješno Cak počinju stradavati i svi oni koji su mu skloni.

Jakov Bok u svom životu nije mnogo Sta znao osim da bude „popravljač" i što je ćitao Spinozu kojim se rukovodi i u svom naćinu življenja i odnosu prema stvarnosti. Upravo to filozofsko određenje mi omogućava da stoićki podnosi sudbinu, jer kao da se želio poistoveć ivat i ne sa Spinozom nego s premisama filozofije i da bude potvrda Spinozinih postav- ki. Moida u takvim odnosima on upravo ne gubi elementar- nu ljudskost koja mu se na svaki način želje la oduzeti. Na-

U SVIJETU KNJIGEravno da je Bok na kraju spaSen, jer je takav zavrSetak zah- tijevala logika pripovijedanja; u suprotnom se ne bi okonča- la umjetnička konstrukcija na kojoj je Malamud insistirao.

Na kraju posebno treba istaći sjajan prevod Marija SuSka koji je i ovim djelom potvrdio svoju prevodilačku zrelost i poznavanje i osjećanje jezika ne samo onog s kojeg prevodi već i na koji se prevodi.

M. ŠUKALO

POEZIJA

Carolija stihaMilinko Toroman: Beograd, 1985.

Ugljevlje, Grafos,

M lllnko Toroman (roden 1940) Potkozarćanin iz Donje Gradine kod Bosanske Dubice, profesor ruskog jezika na srednjoj Skoli u Sapcu, javio se svojom prvom knjigom poezije (Bioloika bajka) u svojim godinama zrelosti (1980) i u proteklih pet godina četiri knjige pjesam a:nakonBlolo ike bajke, Toroman 1982. objavlju jedvije knjige: Balkansku bajku I Kućnl dub, a evo, sada i najnovije Ugljevlje. Kroz tih pet godina Toroman u svojoj pišćevoj biografiji bilježi ćak četiri književne nagrade: jednu nagradu za poeziju i Ijubav prema književnosti — „Blažo š ćepanović", i tri za revolucionarnu poeziju — „Dragojlo Dudić ” (knjiga Balkantka bajka), prva nagrada lista „Ovdje" i SUBNOR-a SR Crne Gore i treća nagrada na Festivalu revolucionarne poezije u Jajcu.

M unjev itje toprodorsvedočvrstogm jesta.zauzetoguna- Soj suvremenoj kn jiževnosti.

Iz dubine bogatog rudnika plodonosnog narodnog blaga Toroman poseze za esencijalnim, tragajuci u bajkovitosti, u tradicionalističko m narodnom umovanju, fabulu za sve poetske ekspresije. Tog se principa dosljedno pridržava kroz sve svoje knjige, bez nekih suviSnih eksperimentiranja. Kao Sto je u narodnoj pripovijetci ili bajci, sve moguće, u

Toromanovoj poeziji ta fantastika dobiva pun (suvremen) zamah imaginacije. U jednoj pjesmi (Zabranjena Ijubav 3) starac podiže stog slame i ispod njega nalazi unuka, udrugoj pak netko trćećl noge istroSi ill se umija krvlju mlade nedjelje, III: smrt ga mrtvog zatekla.

Toroman uspijeva prepoznati svoje snove, psihoanalizi- rati njihovu sadržajnost, gradeć i na tom raznovrsnom som- ničkom sadržaju svoje pjesme. U grotesci iznalazi svoj je- dinstven manir iskazan u neponovljivost otkrićaslika: Ovdje korenje i grmovl po negu odtkaču (Kollba 1); po oblaku rl- М с* crknute (Vodena etaza) ili odjednom čitava pjesma predstavlja jednu čudesnu sliku: Zabranjena Ijubav2. Ovdje žena vodi bika llvadu da oplodi (Preoteo mu ženu), a u žilama mrtav leptlr (Smotuljak 2).

Izuzetan je ćetvrti, završni, ciklus Utroba drveta u kojem je metaforička priča o kiparu koji vaja svoje kipove iz paučine, kamena i drva. U tom ciklusu sadržane su sve odlike Toro- manova stvaralaStva, gdje razigranosti fabule i ideja doži- vljavaju kulm inaciju zrelosti. To su ostvarenja koja očito rezultiraju iz njegovih ranijih radova.

No pog rešno bi b ilo zakljuć iti da je Toroman sve prepustio stih iji tradicije, da je posve razuzdao svoju maStovitost i prepustio jo j da harači njegovim rukopisom. Jači od nametnu- tih narodnih predanja i motiva,Toroman sprečava da mu ko- vitlac vizija, taj vihor asocijacija, razbije gradevinu pjesme. Njegova snaga jest u prihvatanju nadahnutezamisli koju od- mahzatim um ijeuklesatiutk ivo poezije. D isciplin iraniversi- fikator doćekuje svaku, vuk lanskom erupcijom provaljenu metaforu i majstorski je dovodi nasvoje mjestou kompozici- ju strofe, uglavljuje u ritam melodijskog sklopa.

Jednako je, dakle, i ćarobnjak riječi. kao Sto je i klesar pjesme. I još nešto : Toroman je zanimljiv. Rijetko možemo naići na pjesnika ćije pjesme privlaće svojom zanimljivoSću. Toliko zanim ljiv dasem ožeizreći.danam sesviđatapoezija. Pročitamo li Ugljevlje, potražit ćemoToromanova Kućnog duha I Bloloiku bajku, I Balkansku bajku i požalit ćemo Sto nema više; natjerat ćemo pisca da dalje piše. T oroman umije da m ini-fabulu dovede do neslućenih narativnih obrata i iznenadnih poređenja, do dramskih punktova. Analiziramo li podrobnijenjegovu poeziju, o tkritćem okakose ovdje radio specifičnom stihu, specifičnom jeziku, jednom riječju o poszljl a la Toromanl Njegova arhitektura pjesme nosi u sebi čvrstu prepoznatljivost, upečatljivost i ubjedljivost, to likoda bismo njegovu pjesmu mogli lako prepoznati bez da je uz nju objavljeno ime auto ra !Toromana jenajtežeplagiratll Toliko je svojstven i originalan. Toroman je neSto novo.suverenoi m oderna Marino ZURL ,

llus trovao Ig o r B O BA N

NEDJELJN I GLAS, 29. i 30. juni 1985. STRANA 11.

I l l p i v o v a r n a

G L A S 4 * la s k oDODATAK ZA

G O DIŠNJI O D M O R

D rugo ko lonašenagradneigre „ 3 ,2 ,1“,za koju m eđu čitaocim a sve vise raste interesovanje, došlo je do sredine Danas obja- v lju jem o šesti kupon. Sakupljajte ih redo vn o kako b istem o gliko nkur isatiza jed - n u od nagrada, ko jeobezb jeđu je P I VARA IZ LASKO G. Svojim proizvodim a ovaj kolektiv je sve pr isutn ij i n a krajiškom t rž iš tu .

(J posljednje vrijem e veoma je popularno njihovo pivo u l im enkam a, ko jesu potrošači ovog područja popularno nazvali „pivo u kantici". Pivara iz Laškog uživa m eđu ku pci- ma visok ugled, ne samo u zem lji već i u in ostran stvu .

Na va m a je da u narednom periodu saku- pite svih 12 (dvanaest) kupona i na vrijeme ih pošaljete na adresu:

N IG RO „G LA S“, AVN O J — a 93, 78000BA N JA LU K A(za n agradnu igre 3 ,2,1)

N A G R A D E : 9 I N A G R A D A 3 ,0 0 0 .0 0 0 s ta r ih d in a ra 9 I I N A G R A D A 2 ,0 0 0 .0 0 0 s ta r ih d in a ra9 I I I N A G R A D A 1 ,0 0 0 .0 0 0 s ta r ih d in a ra

P R A V IL A IG R E :Pravo učešća u nagradnoj igri imaju svi

čitaoci ,,Glasa“, izu zev onih koji su zaposleni u N IG R O ,,Glas“, članovi njihove porodice i bliža rodbina.

Učesnici treba da sakupe sve kupone (dvanaest) ili 12 džokera i u koverti ih poša- Iju na adresu :N IG R O „GLAS", A V N O J A -a 93 78000BA NJA LU KA(za nagradnu igru 3,2,1)

GLAS I

(5

AVI0NI CEKAJU D0G0V0R#Zboa rasporazuma oko obezbjeđenja aviona neizvjwno jeV»daćeWti otvorenL ,Y '

Izgradnja aerodrome „Banjalu- ka" konaćno je završena. Ostalo je jo5 da se izvrši saobraćajni tehnički prijem i aerodrom će vjerovatno dobiti dozvolu za rad. Medutim, i dalje je neizvjesno kada ćesletjeti i poletjeti prvi avioni. Razlog je, kao što smo već ranije pisali, što avio- prevoznici nemaju odgovarajuće letjelice koje bi ponjihovoj računici bile rentabilne za ovakve aerodrome.

I dok tako predstavnici banja- lučke komune i JAT-a pregovarajuo obezbjedenju aviona aerodrom ..Banjaluka" je već danima pust. Sedmogodišnja izgradnja ovog objekta progutala je ogromna društvena sredstva, a sada umjesto da se koristi. aerodrom ne radi zbog straha od ekonomičnosti i renta- bilnosti u poslovanju. U JAT-u se zalažu da na relaciji Beograd- Banjaluka-Zagreb i obrnuto us-

banjalučki aerodrom

mjere avion „metro" sa 19 sjediSta. Zbog rvedostatka rezervnih dijelova iz uvoza taj avion još nije osposobljen, a ne uključuje sedru- gi veći avion, navod no, jer se to neće isplatiti JAT-u. Tako seod ba- njalučkog aerodrome u početku rada traži da obezbijedi maksimalno punjenje aviona Sto je praktUSno nemoguće. JAT-ovi strućnjaci hoće izgleda da od banjaludkog aerodroma naprave presedan i prekrše decenijama staro pravilo da svaki ae rodrom u početku svoga rada mora imati i teškoća. JAT je Banjalučanima nudio da u povezivanju Bosanske krajine sa Beog- radom i Zagrebom koriste avion DC-9sa 116sjedišta, ali uz uslovda garantuju 80 odsto popunjenosti svakog aviona.

V. DUBOČANIN Snimio: R. OSTOJIĆ

K on tro ln l toranj, oprem lfen najsavrem enljlm uredajlm a za kon tro lu le tenja I Isp ltlvanje m eteoro lošklh uslova za let, takode Je sprem an za p rlhva t I o tprem u aviona

AERODROM BANJALUKA N A K R A J U P R V E S M J E N E S O R A „ B IH A Ć 8 5 “

(I vrhu evropskih proizvođača

9 „Saniteks" izvozi u ve lik broj evropskih i drutjih zemalja O Stotinu proizvoda kozmetike iz vlastitih laboratorija 9 Nova fabrika će se graditi u Bužimu kod Bosanske Krupe 9 Do kraja godine dv ije niljade zaposlenih

D anas je „Saniteks" jedan od vodećih jugosloveriskih proizv- odaća sanitetskog materija la. a šta će biti sutra - vidjeće se? Uos- talom. korak kojim koraća ovaj kolektiv od 1.800 radnika jestabi- lan i mnogo obećava.

Dvadeset i tri godine ..Saniteks" pokušavai uspijevada nade mjesto pod suncem na do- maćem i svjetskom tržištu, u kon- kurenciji sa najjać im kućama iz Evrope i u tome uspijeva.

Poćinjalo se sa gazom i malo ko je mogao predvidjeti daćesepo- sao brzorazgranati.daćeuzgazu doći cijele serije proizvoda, da će ići plastika. kozmetika. A danas se ovdje proizvodi stotine proizvoda, od medicinskog flastera do raznoraznih samoljepljivih traka, ćija je proizvodnja takva da bi se njome mogla opasati zemlji- na kugla I još jedan podatak, kad je riječ o gazi, o onom od čegase počelo: što „Galenika" proizvede za godinu toseu „Saniteksu" ura- di za mjesec dana.

Proizvodnja sanitetskeopreme od plastike odavno je ovdje našla svoje mjesto. Sve bebe i njihove majke druguju sa proizvodima ove kuće, jer šta bi da nije ,,GA—GA“ dječijih gaćica? Uz to idu razni drugi proizvodi za potrebe zdravstva.

Kozmetika se počela proizvoditi pozapadnonjemačkoj licenci i posao ide odlično. Ali, ovdje su uvijek računali na „vlastitu pamet" i danas priznaju da se to isplatilo Vise od sto proizvoda iz kozmetičke palete proizveli su st- ručnjaci „Saniteksa". Tu su razne

vrste šampona, kupki, m irisa, djećje kozmetike, kozme tike za sunčanje...

I svi ti proizvodi stižu do kupca u zemlji, ali su traženi i u SR Nje- mačkoj, Italiji, Francuskoj, Svi- carskoj, Madarskoj, Cehoslo- vačkoj, Poljskoj, Rusiji, L ibiji, Ira- ku, Iranu, Alžiru...

-Imamo i povremene aran- im anesaS irijom , Kuvaitomi Jor- danom - kažedr Aslm Žallć, član Poslovodnog odbora za poslove marketinga.

Ovdje još kažu da danas, dakle polovinom godine, mogu plani- rati izvoz za sljedeću godinu, jer su odnosi sa inokupcima sazdani na čvrstim temeljima, na svemu onom što karakteriše kvalitetnu proizvodnju.

Uz sve ove podatke o us- pješnosti teško je povjerovati da je ovdje prosje&an lični dohodak 27.500 dinara za prvih pet mjeseci. Do kraja godine, vele, namje- ravaju povećati zarade na trideset hiljada dinara.

-M i se ovdje još odričemo u korist budućnosti. Sigurni smo čak da smo u pravu i da će nam sljedeće generacije radnika biti zahvalne - kaže tehnolog Hasan Karajtć.

Uz izvoz i kupce iz inostranstva valja reći da je ovogodišnja vrijednost izvoza oko 18 m il iona dolara, od toga samo tri miliona

na klirinško područje. U zto plan je da ukupan šest i po m ilijardi dinara, a lani je bio 3,7 milijardi.

-Prema ostvarenjima iz prvih pet mjeseci negdje smo iznad plana i siguran sam da su nam planski zadaci realni kaže dr Zallć.

Sljedeći korak tokom ove godine, poslije nekih silnih rekonst- rukcija u pogonima, posao ćedo- biti još oko 200 radnika, u stvari „San iteks" će imati ukupno dvije hiljade zaposlenih. Koliko je stipendista ne saznadosmo, ali je činjenica da velik broj mladih dobija stipendiju od ove „kuće Ijepote" i da će po završenom Skolovanju doći u „Saniteks".

Upravo kad se o razvoju govori u „Saniteksu" su već pripremili nov program za izgradnju tabrike koja će proizvoditi netkano tkivo- takozvani flis proizvodi za jednokratnu upotrebu. koji polako ali sigurno osvajaju u zd- ravstvu i zamjenjuju gazu.

Ta nova fabrika, a program je već u banci. trebalo bi da bude završena do 1987. godine. Prema sadašnjoj računici koštaće vise od tri m ilijardedinara.aželjajeda se gradi u Bužimu kod Bosanske Krupe, da se pomogne i ovom kraju da zakorači brže prema razvijenim.

J. SLAT INAC Snimio: R. OSTOJIĆ

BILOJENEZAB0RAVN0Danas (u subotu) završava se

prva smjena savezne omladinske akcije „B ihać 85". Omladinci šest brigada tokom gotovo mjesec dana radili su na Unskoj pruzi. U omladinskom naselju u Bihaću družili su se i zbližili m ladići i djevojke iz: Prilepa, Kladova, Titove Mltrovice, Rume, Beogra- da i Zagreba.

Na trasi, na dijelu Unskepruge izmedu Bihaćai Bosanske Krupe, uobičajena atmosfere. Mnogo rada, još vise veselja.

— Radili smo ovih mjesec dana u izvanrednom ambijentu pre- lijepe Une — priča Milan Sević, iz

brigade „Slobodan Bajić Paja" iz Rume. Za sve nas, a iz Rume nas je došlo 49, ovi dani će ostati nezaboravni. Dobroseradilo. Us- pje l i smo za udarni dan jednom da budemo prvi.

T rinaestogodišnja Maja Pacek, takode iz Rume, puna je impresija:

— Sto duže budu trajali žuljevi na rukama vise ć u, kada se vratim kući, živjeti sa drugovima i druga- ricama, s kojima sam u Bihaću provela nezaboravno vrijeme.

Tekstisn im ci: Momo JOKSIMOVIĆ

UDARNIČKI: M ladlćl I djevojke Iz Rumeudarnlćkl

mje$ec dene ntdU *u ,|

LJEP0TICA

Fikret D iank ić , d ire k to r Radne organizacije .A e ro d ro m Banja lu- k a ' i M uharem Avdagić, s tručn i saradnik za gradevinske poslove uz svjetlosnu iin iju , koja s luž i za noćno s lije tan je i po lije tan je aviona, razgovaraju o narednim zadacim a i obavezama ko je Ih očekuju.

R adnlc l RO A e ro d ro m " p rlp rem a ju sve uredaje I oprem u za nesm etano funkclon isan je saobraćaja. P rip rem ili su Iagregatza paljen je i startovanje aviona.

V E L IK O K L A D U S K I „ S A N IT E K S " D A N A S I S U T R A

Ovih dana posredstvom telefoto uredaja, svakodnevno u Redakciju stižu fotosi kandi- datkinja za titu lu mis svijeta. koje su već nekoliko' dana zajedno u Majamiju na Floridi (SAD). Dobili smo i fotografiju naše Ijepotice Dinke Delić (lijevo) u društvu mis Urugvaja — Andree Lopez. Obje djevojke su veoma dobro raspoložene. snimaju reklamne filmove, svakodnevno ih fotografišu brojni foto-reporteri, tako da nemaju mnogo vremena da misle na finalni izbor i optereču- ju se tremom. Na slici, naša i urugvajska Ijepotica rashladuju sesladoledom upauzisnimanja reklama.

ČEKAJUĆI VOZ: U pauzl Izmedu protaza dva voza lapred tuneta, neposredno pred Bosanakom Krupom, grupa ekcljaia Iz Prilepa ub- rzano zavriava dlo posle prwdvtden za taj den.

MEHANIZACIJA: Na akclji „Blhać 05“ u red/e ukljućene Ikompletna mehanlzaclja. Jer, rukeomladlnklIomladlnacaIpak,nlsutollkojakeda prebace tone i tone zemlje I tucanog kamena.

NAJMLAĐA: tako lo t plonlrka, Mafe Pecek Iz Rume Ш nejmenje po rednom u ilnku ne zeoatmle za aterijlm drugovima Iz brigade.

STANA METALOSTRUGAR: Ne treat Unskepruge zetekllsmolSta- nu, djevojku Iz Rume, metelostrugara u radnoj organlzacljl „27. lull". Kako rekote njene kolege, uspješno Je tokarskl stroj zamljenlla lo- patom I krampom I ubrigadl „Slobodan Bajlć Paja~ je Jedan od najboljih radnika.

Počelo se sa san lte tskom gazom , da b l danas p ro lzvo d lll naJSiru pa le tu sanltetsklh I kozm etlćk lh sredstava I pom agala

U d ije lu gd je se p ro izvod i kozm etika sve Je autom atlzovano I u svakom trenu tku se p ro izvodn ja m o ie p reo rijen tlsa tl

0SMIJEH

Pista duzm e 2,5 k ilom etara I s lrlne 45 metara već odavno Je sprem na za prihva t aviona. Izvršen Je tehn lčk l p rijem I ocjene su d a n a ban ja lučk i aerodrom m ogu s le tje ti I uz le tje tl najveće le tje- llce bez m aksim alnog opterećenja.

„ Saniteksove“ k u tije prve p o m o ć l nalaze se p r i ru c i hlljadam a vozaća

„G A — G A " gać ice za d jecu se p ro izvode na na jsavrem enljlm mašinama, a kako rekoše Esma Ramić I Kadlra Pajazltović, dnevno se prav i po 1520 komada

E C »vijet1 mladihBAJAGAU AKCIJI

TURNEJE ,FESTIVALI...

Nedavni dolazak simpatičnog i korpulentnog momka — Momčila BAJAGIĆA Bajage u Banjaluku, gdje je od riao i veoma uspjeli koncert, iskoristili smo za susret s njim. Veoma predusretljiv i otvoren kada je u pitanju muzika i oko nje,

Na koncortu u Banjalucl

ali ne i privatni život, gdje se svelo sve na konstataciju da je još neoženjen (što su neke naše sug- radanke i iskoristile da se pobliže upoznaju s n jim ). Ovoga puta s druge strane scene razgovarali smo o planovima i nekim projekti- ma koje je uspješno okončao.

U toku je njegova velika jugoslovenska turneja na čijo j marš-ruti se našla i Banjaluka i njen prvi dio traje do 4. jula (upravo ovih

ГИТАРИЈАДА85Рас писује конкурс за учешће на XIX гакмичењу младих во кал- но-инсгрументалних састава „Гитаријада 85"Услопи конкурса:— Право учешћа има)у све мла- де rpyr>e са територије СФРЈ. Поред при јаве и краће био гра- ф ије по гр ебно |е послаги домо сниилке и тексгове ip n компо- зици|е од ко |их |една треба да буде писана на тему „Млади- -мир-слобода" чиме се ового- дишња гитаријада укљ учује у мамиф естацију Међународне године Of/падине!Г1ри|аве и радове спати на адресу: Дом омладине За јечар. пош гански фах 57. 19000 За:е- чар, на јкас није до 8 јула 1985. године!Сепекциона комисија ће обја- вити резулгате до 15. јула 1985. године.ГптарИЈада ће се одржати 29. 30. и 31. августа у ЗаЈечару.

Организациони одбор

dana svira po Vojvodini). Potom slijede koncerti po SORA Sirom naše zemlje, gdje će nastojati svojom muzikom da osvježiovogo- dišnje akcijaško Ijeto i ulije novu snagu u udarničke mišice svojih vr- Snjaka. Nakon toga odlazi u Mos- kvu, gdje učestvuje na svjetskom festivalu mladih kcfji će održati od 27. jula do 3. avgusta.

Pred početak ove turneje snimio je TV-Sou za Beogradsku televiziju pod nazivom ZAZMURI, u trajanju od 45 minuta. Režiser ovoga ambi- cioznog programa je MiSa Vukob- ratović . a scenario je uradio Aco Kothaj. Sam osnim anjejepotra ja lo tako da su imali30snim ajućihdana i uradili 500 minuta materijala, Sto bi bilo dovoljno da se napravi i igra- ni film. Snim ili su devet pjesamai to sve u različitim ambijentima i uz veliki broj saradnika. Sam projekat spada u najskuplje koje je TV- Beograd radila do sada i koštaoje šest m ilionadinara.aprvi pu t ovako nešto je i PGPpomoglasadodatnih m ilion dinara Završna montaža ovih dana će se obaviti u TV- Sarajevo, jer je ona poslije održava- nja Z imskih olim pijskih igara naj- oprem ljeniji jugos lovenski TV- centar Predvideno je da ova emisija predstav lja našu zemlju na ovogodišnjem TV-festiva lu u MONTREU,

O novoj ploči i pravljenju muzićkog materijala za sada nema ni govora, jer, kako sam Bajaga kaže, u glavi nema ni jednu pjesmu, a kada „napuni baterije" i upali se crvena lampica uć i će u studio isn i- mati. O tome — kada dode vrijeme.

M. PERVIZOVIĆ

KNJI2EVNI KUTAK

SITOu koordin atn i sistem tvoga kruga upišem dva oka

pustimda se kotrljaju svim mogućim krivim i pravim linij am a

da se zaustavljaju u svako jtačk i

da se sudaraju do razro kosti

jedno drugom da plaze dvoplaze pog lede

da se prskaju suzama

da se gađaju kopljim a/trepav icam a

sve dok ranjen ne iskapam kroz sito

Lju pko R A Č IĆ

NAGRADNA I GRA

PloCe za tafian odgovorPo već ustaljenoj Semi na kraju mjeseca organizujemo redovnu na-

gradnu igru. Uz pomoć agencije „Putnik" najsretniji i najspretniji do- b iće longplejku ili singlicu. Zauzvrat je potrebno poslati taćan odgovor na pitanje: Kako se zove posljednji album Bajage I „Instruktora".

Odgovore Saljite do četvrtka, 4. jula, na adresu: Redakcija Glas, za „Svijet m ladih", Ulica AVNOJ-a 93, Banjaluka.

Od go vo r

I m e i prezime:

T aćna adresa:

P U T W I Kc f p o e lo v n lc a B a n ja lu k a

^ B u d lte p u tn ik a g e n c ije P utn lK

NOVOSTI IZ OMLADINSKE BASTE

Dugo toplo IjetoPoslije veoma uspjeSnog Bajaginog kišnog koncerta, u OK SSO Ba

njaluka kuju nove planove. BaSta „Mladost" bi ovogljetatrebalodavri id svima onima koji ne odu izvan grada, ili se brzo vrates mora i p lan ina-omogući Stougodniji raspust.Probaskoncertom jepokazaladasem oždosta uraditi. Omladinski aktivisti su pazili da ne bude nereda, da se n razbije nijedna flaša, a mnogi su na kiSi, vjerovatno, zaradili i prehladi dobrovoljno.

Okupljanjem joS Sirey kruga mladih (naročito onih prodornijih ko svoj angažman neće gledati kroz dinar) projekt „BaSta" moaao bi lak postati omladinski hit Ijeta Pa, sa srećom.

KRIVO SRASTANJE MLADIH

P0GLEDUDN0B0CE

Ф Ulica će uvijek biti uteg na mladoj hrastovoj sadnici

„Ako uzmete mladu biljku, govorio je am erički psiho lo g John W atson , pa je stavite u blizinu prozora, ona će se izviti prema njemu. Ako gajite hrastovu sadnicu na otvore- nom polju, p azan jen vrhvežete neki uteg, m ladica će se saviti i srastati naniže."

M nogo je danas mladih ljudi koji srastaju naniže..

Zahvaljujući lošoj navici (!?) da zagledaju boci u dno. Po- sm atrajući mlade Banjalučane, da se p r im ijetit i da ih je sve više koji popodne ili veče provedu uz alkohol, unatoč posku p lje- njima i plićem džeparcu. M o- žda je suvišno da se po ko zna koji put postavlja pitanje zašto mladi ljudi (a sve vise i djevoje) posežu za čašicom.

Banjal uka svakako nije dosa- dan g rad .svakakodaim abogat

kulturni i javni ž ivot, mladi imaju gdjedaizađu... Pa,ipak...č in i se da to nije rješenje.

Da li je onda greška u sam om mladom čovjeku?

Činjenica je da društvo od sebe dovoljno daje i pruža. Pi- tanje je koliko to mladi čovjek prihvata? Zašto se on povlači u sebe, ili u grupic u od nekoliko prijatelja i prijateljica, i zabavlja se bocom .au najgorem slučaju iglom?

Mnogi pametni ljudi govorili su i govoreosocija ln im .ku ltur- nim i drugim činiocim a razvoja mlade ličnosti. Govori se o porodici, školi, u l ici. Svako na neki način vaspitava.

G dje je, onda, uzrok krivom srastanju? N em oć vaspitača ili nemoć vaspitanika?

O bično se dobre mame i tate zgražaju na sliku pijanog mla- dića, (često m aloljetnog), ok- reću glavu, prećute. To nije njihov sin. Njihovo dijete nije takvo.

Svi mi takve problem e og- radujem o od sebe — to je briga nekog drugog.

A na kraju, ostaje samo ulica. Ona nikadnećeispravnovaspi- tati. Ulica će uvijek biti uteg na mladoj hrastovoj sadnici. I krivosrastan jećeseunedo gled nastaviti.

Jer, raspolagati svojom mukom n ije mala stvar.

D. H U S A D Z lC

I01 Н А Ц И О

Н А Л Н О СТ: КА Т О Л И К

os

oS<£Q.

Понекад вреди зави ри ш y педаш ио в>)ђо ме д невнике бри! ада M ec io , нар<^чи!о у рубрици i де |е национална c i рук i ура. има д ос га изненађења. Пример прии у днев нику ОРБ „ B p a ic iво је д и н с !во " из Apai а- ша записано је да имаЈу у својим редовима 22 Л |банца, 27 Муспимана и 7 „0С 1апих" He знајући за ову националнос i („ос i али") упитасмо команданта Рамиза Данијела за објашњење Каже да су ro попуњ авали д ругови из О пилинске ко н ф еренци је ССО Веро взтно нису знали да је у ОРБ и Једзн бригадир српске националносш Д руги ,је пример из дневника ОРБ ..Ђуро Пуцар Стари" из Босанско г Грахо ва, KOja се 1акође налази на nnpoiCKoj акци|и Ова вишенационална бригада има два Југо- словена, 40 Срба, ip n Муслимана и лепо, чи 1 ко уписано — „ једног каголика". Ка- ко? Од када су католици наро дност? „Ја сам мислио да је io исто што и Хрват'' ре чи су об|ашњења командамта Миодрага Милијевића, иначе млшинско г »1 ехничара

6 о 5а н М иш ић

Cro

co

.фCOTD

c OCO CDCO coOQG Q-

coN N

' ’— cbQ) -CrTD CCBСђ.Фw C-Q co-̂-C Sco C

coc Nco *E Oo CJc -OCO 3TD

co oCO

o o c-C co-Q CO COO oQ C D Cq

TOP - LISTADOM AĆA:

1. S DRUGE STRANE JASTUKA — Bajaga i „INSTRUKTORI"

2. ZA MILION GODINA — ,,YU ROCK MISIJA"

3. SIGNAL! U NOCl — „FILM"4. LA2LJIVICA — „DENIS i

DENIS1'5. DUGO TOPLO LJETO —

.AUTOMOBIL"

STRANA:

1. CALL ME MR . TELEPHONE — Cheyne

2. I WONDER IF YOU TAKE ME HOME — Lisa Lisa i cult i Full

3. THINKING ABOUT YOVE — Skipworth force i Turner

4. ANGEL INTO THE GROOVE — Madonna

5. WOULD I LIE TO YOU — Eurythmics

NARODNA:

1. VOLIMOSE IZ INATA — Brena I Miroslav

2 NOCAS Ml SE STOBOM SPA- VA — Saban Saulić

3 MAGDALENA — Ferid Avdić 4. TU2NO JE SVE BEZ TEBE —

Semsa Suljaković 5 NISI ME NIKAD VOLEO — Sn-

ežana Petković

PET NEZABORAVNIH:

1 IN THE MIDNIGNT HOUR — W ilson Pickett

2 RESPECT — Aretha Franklin3 STARI PJER — Ivica Percl4 SHE LOVES YOU —

„BEATLES"5 I CAN'TTURN YOULOOSE —

Otis REdding

RADIO-BANJALUKA

ZABAVNA:

1 VIDI STA SAM TI URADIO OD PESME, MAMA — Bajaga i „INSTRUKTORI"

2. SVOJU ZVIZDU SLIDIN — Oliver Dragojević

3 WA ARE THE WORLD — „USA FOR AFRICA"

4 CIGANKA — „DIVLJE JAGODE"5. EVERYTHING MUSTCHANGE

— Paul Young6. TIGRICA — Doris i „MORE"7. LOOK MAMA — Howard

Jones8 ZA MILION GODINA — ,,YU

ROCK f ilS IJA"9. JANET — Commodores10 BUBI — Biljana Krstić i Peda

NARODNA:

1. JEDAN DAN ŽIVOTA — Brena i Miroslav

2 . ZNAS DA TE VOLIM — Duško Kuliš

3. ZBOGOM NAJDRA2E 2ENE — Halid Muslimović

4 VOLIM TE — Halid Bešlić5 NE DIRAJTE USPOMENE —

Halid Muslimović6 SRECNO TI BILO — Saban

Saulić7. DAJ Ml DAJ — Duško Kuliš8. SAMO ME POTRA2I — Ma-

rinko Rokvić9 GRESAN JE KO LJUBAV

KRADE — Dragi Domić10 RECI SVE 2ELJE — Sinan

Sakić

* PRINCE je izdao novi album AROUND THE WORLD IN ONE DAY, a sa njega skinuo i dva sin- gla. PAISLEY PARK i RASPBERRY BERET i na svoje koncerte je uveo novo pravilo — foto- reporteri svoj posao mogu obavljati samo do kraja prve pjesme.

* Novi Sonijev prenosni CD gramofon je malo većiodsam e ploče i dimenzijesu 132X 14 X 4cm, a radi na baterije i struju, a cijena mu je oko 300 dolara.

Ф Poslije 16 godina rada po završetku turneje po Engleskoj od svojih poklonika oprostit će se grupa DR. HOOK.

» THE PEOPLES LIMOUSINE je naslov pjesme koju je na svojoj singl ploći po imenom THE COWARD BROTHERS objavili ELVIS COSTELLO: T-BONE BURNETT.

* BIJELO DUGME ide u ju lu na turneju po SSSR, a na nastupu u M oskvinamjeravajusnim iti koncertnu ploču.

* BITKA ZA RANJENIKE je radni naslov novog albuma PANKRITA koji bi trebao da izade ove jeeeni.

Ф Sarajevska grupa GARI GARINČA izdala je svoju prvu kasetu po nazivom LEPTIR-MASna.

# Drugi album ljub ljanske grupe VIDEOSEX nosi naziv LAKRIMA KRISTI i na najboljem je putu da potvrdi uspjeh prethodnog.

Ф Pomalo zaboravljena, a nekada popularna beogradska grupa IDOLI trenutno nenastupa.ali se i ne odmara. Clanov i grupe napisali su nekoliko pjesama za novi album BILJANE KRSTlC i napravili muziku za debitantski film D INKATU- CAKOVlCA — SEST DANA JUNA

# JASNA GOSPlC nenadano će se pojaviti na ovogodiSnjem jubilarnom 25. festivalu „SPLIT 85", nakon otkazivanja nekih poznatijih muziCkih imena.

9 Nakon uspješnog spota u emisiji Rok-oko saznajemo da su već sutradan u banjaluCkim pro- davnicama rasprodate sve kasete „Kad dinar dode na vlast" grupe „Dinar".

# Mladi banjalučki interpretator narodnih pjesama Vladimir PRISTAJKO — Krajišnik, inaće zaposlen u „Cajavecu", snim io je svoj debi-album ZIDAO SAM KULE za diskografsku kućuHELIDON. M.P.

14. STRANA NEDJELJNI GLAS, 29. i 30. juni 1985.

S C I feljton

POTRESNA ISPOVIJEST SLAVKA ČVORE, BORCA SA SUTJESKE

Č O VJEK JAČI OD SMRTI (6) Zabilježio Ljubomir TEŠIĆ

SMRT IH NIJE HTJELA„Najprije smo sečuli Petrović i ja. On me pitao: Zarn i tebe opet nisu ubili? Rekao sam da su me ubijal i , ali još sam živ..“

Slavko Cvoro u HaSanima. pod Grmečom, u zavičaju svoje supruge , rodene Ćopić

L e2*o a *" 1 u nekom jarku- vododerint; sa brda je tekla bujtca I kvasila me секмп dužinom . Hladna voda me o ives tila . KHs I prohladno vreme učin ili su da dodem sebi.

O prezno se, uz bol u g rudim a i desnoj ru d , izvućem iz one vododerine. KiSa uporno u p lju- aku pada; tu jem sam o njen Sum i turn Pive; dugo ne m ogu da se orfjen tiie m — gde sam I tta se ovo sa mnom d eiava u m rkloj pomrčim

Ptice su zamukle : kukavica ne kuka u obližnjem lugu — za- kljućujem da je noć. Samo danju ptice pevaju u kanjonu Pive: noću se primire i spavaju

Voda jednako šumi, od nje sam. osećam. samo dvadesetinu me tara udaljen Kako sam se. medutim. pomerao u onom lazu. na kamenoj strani. podamnom se stenje poćelo otiskivati.

Dugo pipam oko sebe: napi- pam meSinu i crvljivo meso. Onda opet dopužem do nekog kamena: zagrlim ga, u bolu; nesrećan sam Sto sam još živ; Sto ni u ovom pok- olju, koga se sada prisećam. nisam mrtav.

Živi leševi

Dugo. nepomičan. grteći hla- dan kamen, dok voda dobuje pc meni, ležim i ćekam — smrt

Koliko sam ležao ovako i da li sam povremeno tonuo u san ili besvesno stanje — ne znam.

Tek , malo kasnije, čujem kako neko, |e£eti, odozgo, gde su mi ostali nnjeni drugovi, r i t e jKofe to dole? Ko je ostao t n T

Odazovem ae: _Ja sam... Stevko Cvoro-.*

Glas koji te dozhrao prepoznao sam. Zvao je Radostav Petrović, rodom od Boke. Pre rata je bio ućitetj u Krupicama, Mlzu seta komesara moje Cete Bogdana Gledovića.

Radoslava Petrovića su poćetkom rata ustaše oterale u domobrane. Po narodnosti je bio Hrvat. Kada smo 1942. godine zauzeli Livno. on je bio domob- ranski satnik. pa je u avgustu. pomenute godine. sa još jednom grupom domobrana, pobegao u partizane

Radoslav Petrović je bio 1943. godine teSko ranjen u nogu u selu

Javorima. I on je bio u Centralnoj bolnci pa smo se sada našli ovde u kanjonu Pive. Puzao je. kao i ja, sa pedesetoricom ovih teskih ranjenika.

Kada su naSi dželati po Skrapa- ma, raspuklinama i grmlju ubijali

ranjenike. pucali su i u Petrovića, ali ga, kao i mene. nisu usmrtili. Sada je i on došao sebi.Cuo je kako se podamnom obrušava kamen je Slutio je da je jos neko preživeo pokolj pa je tiho. sa liti- ca. počeo da priziva i pita: ..Ko je ostao živ?"

Ovu pogibiju je preživeo i And- rfja Marinković, rodom od Kra- gujevca Bio je kragujevački gim- nazijalac. a nalazio se. kao borac, u redovima Prve proleterske brigade.

Kada se javio Petrović, odnekuda se, iz škrapa. začuo i bolni glas Andrijin; puzao je prema na- Sim glasovima preko leševa naših pobijenih drugova

Ovo streljanje je preživio i Mili- sav; ne znam mu prezime; znam da je bio iz Beograda, po zanatu obučar.

Uz Milisava je. u grmlju i makiji, iako izrešetan. preživio i neki Si- ma od Bihaća

„Zar te opet nisu ubili?“

Kasnije se osvestio i javio odnekuda. iz Skrapa, cvileći i zapomaiući. mali Milan, rodom od Travnika: znam da je bio kurir u Petoj cmogorskoj proleterskoj kojom je komandovao Sava Kovafiević.

Streljanje je preživio i jedan Slovenac, Joža se zvao. a bio je borac jedne od banijskih brigade koje su učestvovale u bici na Sutjesci.

Sakupljali smose.cvilelnzapo- magali u kanjonu.

Najpre smo se čuli Petrović I ja. Njegov glas sam Iako prepoznao; on me pitao: .Slavko, zar ni tebe opet nisu ubili?"

Rekao sam da su me ubijaii, ali jo* sam žhr, teiko sam ranjen; nemoj, s naporom sam govorio, da me pita — sav sam izrefetan...

Cujem Petrovića kako uzdiie i kale: „Е, moj Slavko, ja sam teiko ranjen; umirem... Ako preživiš, pričaj kako je bilo...**

Ja se sada pokrećem; pužem u pravcu odakle dopire Petrovićev glas. Idem preko leSeva svojih mrtvih drugova. Cudim se odakle mi tolika snaga. Izgubio sam mnogo krvi. Sudaram se sa kamenjem, tumbam, pad am Ne ma vise ko da me vodi kuda da se krećem bez vida. Koprcam se...

Naš razgovor su čuli i ostali drugovi. pa su nam se, uz jauke i zapomaganja. poćeli javljati.

Od pedeset teSkih ranjenika bez nogu, ovo streljanje je slućajno preživelo nas sedam.

Nekako sam, uz jedvite jade, uspeo da se uspužem uz stenu; pitam Radoslava Petrovića: „Da li ležiš još tamo gde si i juće ležao?"

On, s naporom odgovara da leži upravo tamo, medu liticama. ne može, veli, da podigne glavu; ne vidi me; hoće ovako slepom, da mi govori na koju stranu da pužem.

I Radoslav Petrović više nema oćiju; izbili su mu ih...

Najzad sam uspeo da dopužem do učitelja Petrovića. Ostali preživeli ječe naokolo, u agoniji, ali viSe niko nikom ne može da pomogne.

Pipam Petrovića, ali on vise ne diSe; umro je. Zovem ga.aliseon viSe neodaziva. Pipam mu čelo — pod prstima osećam lepljivo — još vruća krv; nalazim mu ruku — pulsjesasvim zamro...

Malo se izmaknem; već na ivici snage — opustim se.

Tako sam žarko želeo da i ja Sto pre umrem; čekam smrt. ali smrt ne dolazi po mene. Osećam: sav sam od rana; krv mi se gruša u grudima, diSem kao na škrge, sve teže, ali smrt ne dolazi.

Odjednom su ptice počele sve glasnije. sa svih strana, da se ja- vljaju.Znaosam:svanjiveloje To zakljućujem po pticama. Kukavi- ca se oglašava

Kiša je prestala da pada. Pretpostavljam da se nebo izved- rilo. Nebo se istutnjalo te noći i nad kanjonom se radao lep, su- nćan, letnji dan

Posle sam na sebi osetio toplo- tu; sunce me obasjalo i ugrejalo:

na meni se suše moje žalosne prnje; oko mene zuje rojevi muva Idirna leSeve.

Ptice u kanjonu ravnodušno pevaju; za ovo naše, ljudsko zlo ne znaju.

Potpuno bespomoćni, beznadežni...

Kada je svanulo. uspeli smo, mi preživeli, da se sakupimo u jednu gomilu. Svi su puzali prema Radoslavu Petroviću i meni. Puzali su preko leševa naših drugova; bolno se dozivamo: snage viSe nema mo da razgovaramo; neko je teže, neko lakše ranjen, mahom, smrt no. krvarimo

Po glasovima zakljućujem ko je od novih rana umro. a ko je još. mučeći se, u grču, živ Radoslav Petrović je prv i prestao da diše i da doziva.

Ali. gle, uprkos mukama — hoćemo i daije da iiv imo.

Prolaze dani i noćl, ali, od nas iestorice, jo i niko ne isputta duSu. Jećimo, dozivamo se i razgovaramo.

Tako nam proiaze dani i noćiVolja za iivotom postaje jaća

od nas; hoćemo da jedemo i da pijemo tečnost. Oko nas sve

nesnoiljivije zaudaraju leievi na iih postreijanih drugova.

Vo|a Ladević |e odavno mrtav; napipao sam ga u skrapi ne- daleko od mesta gde ja ležim uz pokojnog Radoslava Petrovića

Sada mi govori opančar Milo- sav iz Beograda kuda da idem po hranu i vodu Pužem niz stenu po crvljivo meso i vodu.

Osecam sav sam krvav; krv se na meni lepi

Pužem do iešine; Milosav mi govori s naporom: jedva ga Jujem: J-evo. desno. pravo... još dva koraka.. "

Kidam komade smrdljivog me sa. donosim ga; zatim donosim vodu: pijemo i jedemo

Bili smo uvereni — talas smrti progrmeo je saofanzivom; džela- ti su .jjročešljali" kanjon Pive — prošli su od istoka premazapadu; iSli su obalom Pive...

Mi koji smo. igrom sučaja, preživeli sve ove pokolje. sada umiremo lagano: potpuno smo bespomoćni. naš je položaj beznadežan

Iza Radoslava Petro*ići prestao je da doziva i jauče Sima od Bihaća, pa mali kurir Milan iz Pete cmogorske prolelerske, pa Slovenac Joia, koji Je, bolno Ц- dttut i , u kanjonu Pive bespomoćno dozivao majku: „Oooo, m ia moja majko Rija! Oooo, mita moja majko Rija!"

Ovaj zov bez odziva svima nam se zarivao u srca: bolelo nas je kao da i mi sa njim izdišemo.

Onda je dozivanje zamuklo — Jo/a Slovenac je izdahnuo.

Posle njega umro je Andrija Marinković. a za njim i opančar Milisav iz Beograda

Dozivamo ih — oko mene ne jeće — glasa od sebe ne daju. Tražim ih ptpanjem Teško ih je medu leševima napipati kada su svuda oko mene leševi Na pipam ih — bili su |OŠ vrući.

Najpre nalazim Andriju — bio je bezlevenogedobedara — vućem ga za ruku — da nije utonuo u dubok san; zatim drmam za glavu Milisava. Nedajuznakeživc'.i.

U s l je d e ć e m b ro ju :

IZ M R TVIH U 2 IVE

K ru p n a žena, pedesetih godina. tiho je je- cala brišući krajičkom kecelje suze.

— Oh, gospodin Moren je bio divan čovjek, čist. tih, pažljiv, kažem vam duša od Covjeka Neko ga je ubio, oh, samo kada.

Inspektor Martin mrzovoljno odmahnu rukom.

— Ne sumnjam, gospodo. ali nam, molim vas. objasnite šta se taćno dogodilo. Po- kušajte da se smirite i da ispričate sve po redu.

— Kod gospodina Morena sam radila vise od dest godina Danas oko pet, kao i obićno. pošla sam u kupovinu. Gospodin je u to vrijeme bio u svojoj sobi, nešto je radio. Ni- sam se dugo zadržala u gradu Kada samse vratila, odmah sam pošla u kuhinju i počela da spremam većeru

— Koliko je bilo sati kada ste se vratili?Zena uzdahnu i pogleda ka velikom

zidnom satu.— Ne znam, nisam imala potrebe da ob-

raćam pažnju na to. Sad je sedam, vratila sam se možda koji minut prije Sest. a tijelo sam našla tek kada sam završila večeru. Poz- vala sam ga. ali se nije odazvao.

— Nadam se da ništa niste dirali?— Ne, taman posla! Znam da bi vam to ot-

eialo rad.— Da li je gospodin Moren bio ovih dana

možda uznemiren zbog nećeg? Sigurno ga je neko uznemiravao telefonom, ili nešto slićno

— Nije. bio je dobro raspoložen i niko ga nije uznemiravao.

— Ipak. gospodin vas nije upoćivao u svoje poslove. možda je imao nekih poslov- nih problema?

— Ne znam. mada vam ponavljam da je gospodin bio dobar čovjek i da niko nije imao razloga da ga ubije.

— Sefe, pogleda jte!— pozva ga pomoćnik Kortin — Na ruci ubijenog, nadomalom prs- tu, vidi se svijetli trag

Inspektor Martin se saže i zagleda u, poput tanke bijele niti, trag. Bio je veoma

K R IM I— R O M A N U N A - S T A V C IM A (1 )

R . P O P IN S

Radoznala Ema

uoćljiv i izgledalo je da je ubijeni doskora imao na toj ruci prsten.

— Ako ga je ubica skinuo poslije zločina. sigurno se dobro namućio — Inspektor se okrenu ka kućnoj pomoćnici. — Gospodo Ema, da li je Moren nosio na lijevoj ruci prsten?

— Pa jutros ga je imao— Kako možete da budete tako sigurni?

To je ipak detalj na koji ljudi obićno ne ob- raćaju pažnju

— Znam, jer gospodin Moren nikada nije skidao taj prsten. Bio je veoma skup, ali isto toliko i ružan. Glomazan, s pljosnatom cmom tablicom na kojoj su bili urezani inicijali.

— Ciji. sigurno gospodina Morena?— Ne, pisalo je S i N . Taj prsten je dobio oc

nekog.— Možda znate od koga?2ena saže glavu i poče snishodljivo da krši

nike.— Ne znam, otkud bih mogla tako nešto da

znam — prošaputa.No. iskusnom inspektoru nije mogla da

promakne neubjedljivost tih riječi Odmah je osjetio da ne govori istinu.

— Sigurno je s unutraSnje strane bila ug- ravirana neka posveta? Vi to znate. zar ne? Slobodno nam recite, radoznalost nije grijeh

— Taj prsten je bio izuzetno ružan i to sam nekoliko puta rekla gospodinu Nagovarala sam ga da ne nosi to ć udo. Nije htio ni da ćuje. Tada je počelo da me kopka od koga je dobio taj prsten, kada ga tako brižljivo ćuva.— Ućutala je na momenat. ali je inspektor ohrabri da nastavi. — Jednom ga je zaboravio na lavabou u kupatilu. Pogledala sam posvetu. Pisalo je „Soniju Ninsu od Men"

— Soniju Ninsu?! — uzviknu inspektor iznenadeno. — Odlično, tu ptičicu dobro poznajem. — Okrenuo se ka ljudima iz ekipe. — Moći ćete posao da obavite i bez mene. Kortin. ti ćeš poći sa mnom. Soni odsjeda samo u luksuzmm hotelima, Iako ćemoga pronać i.

xxx

U luksuznomapartmanu „Mondijafhote- la. Soni Nins je uživao u obilnoj već eri

— Diži se. idemo! — uzviknu Martin, uletjevši. Za njim je odmah ušao Kortin i na- glim pokretom izmakao poslužavnik sa jelom.

— 2ao mi je, moraćeš da se zadovoljiš zatvorskom većerom!

Poznati kockar i prevarant pokuša da se usprotivi.

— Sta vam je?! Kako se to ponašate?Kortin je Iako pronašao, u regalu ispod

posteljine, prsten s crnom pločicom— Odakle ti ovo? Znaći ubio si Morena

zbog ovog grumena zlata— Pa to je moj prsten. Zar ne vidite im c i-

jale? Možda je taj tip imaoslićan prsten On jeste skup, ali takvih. ipak, ima na hiljade

Kortin okrenu prsten. želeći da proiita posvetu.

— Sefe, ovdje ništa ne pise. Izgleda da smo na pogrešnom mjestu

Martin uze prsten iz njegovih ruku i zagleda se u žutu glatku površinu

— Ništa ne pise, ali neznači da nije pisalo! To je za naše hemićare posao od jednog sata.

Kortin je odmah odnio nakit u laboratori-

ju. a Marlin je. desetak minuta kasnije drugim kolima odvezao So mja u policijsku stamen

— Gubite vrijeme bez potrebe — negodo vaojeSoni Nins - Vecdva dana ne izlazim iz sobe — rekao je čim su ušli u kancelariju.

— Budi strpljiv Soni Znaš da ti ne vjerujem.

Uskoro se oglasio telefon i inspektor brzo podiže slušalicu

— Halo. sefe. ovdje Kortin Javljam se iz laboratonje. Nešto s tim prstenom ipak nije u redu.

— Kako to misliš?— Tehmčar Toni tvrdi da se na prstenu

nije nikada ni nalazila neka posveta. all je za- mmljivo to što je pisten. i to nedavno, ob- radivan. Skinut je tanki sloj s unutraSnje strane.

— Zbog čega9— Otkud znam Pa u tome i jeste

problem UnutraSnja strana prstena je stru- gana. kao da je neko htio da izbriše posvetu. ali tehnićari tvrde da nje nije bilo.

— Dodavola1 Neka ponovo provjere. Ti dodi do mene. a neka nam Toni javi kada ponovi analize

— U redu. Svraticu samo do kartoteke da uzmem Sonijev dosje.

— Možda će ti biti potreban nosać — do- baci Martin, a potom prekinu vezu i okrenu se ka Soniju. — Reci mi gde si bio danas popodne?

— Pa već sam vam tekao— procijedi Soni.- Nisam izlazio iz hotels Uostalom. preki-

nuli ste me u večeri.— To je bilo poslije devet, a ja te lijepo pi

tam Sta si radio izmedu pola pet i Sest?Soni je ^agladio rukom kosu i cinično se

nasmijeSio.— Bio samudruStvu jedne lijeped|evojke.

Bila je kod mene Treba li da vam objasnim Sta smo radili?

Martin pripali cigaretu i ljutito odmahnu rukom. a potom sjede za svoj sto i poče da pretura po fiokama

(Nastavija se)

NEĐJELJNI GLASy 29. i 3». juni 1915. STRANA 15.

E C sport

JEDNO POPODNE M EĐUJEDRILIČARIMA ..RUDUA CAJAVECA

Dok krila oj ačaju9 Amir Bašić i trojica njegovih drugara Neb- ojša Gajić, Nebojša Kosić i Nebojša Vulin danas su samo jedriličari-početnici, a već sutra mogu stasati u „nebeske vukove"

- Koliko-sam puta letio avionom! Bio sam i padobranac, ali je jedri- lićarstvo nešto najljepše što se može doživjeti u nebeskim visina- ma, riječi su sportskog pilota Ive Cavara.

jedriličarskom stažu najiskusniji. Sa ponosom kaže:

- U nedjelju sam bio pijan od sreće. Nikada, vjerujte mi, nikada nisam bio radosnij i. A, kako i ne bih bio, kada sam tog jutra izveo prvi

put prigušenog piska. Trenirao sam ja i fudba l, poku&ao i sa rukometom, ali kada sam prvi put sjeo s nastavnikom u jedrilicu rekao sam sebi: „Ovo je, Nebojša, ve- ličanstveno", priča Nebojša Gajić, koji će uskoro, kao i Amir, da se osamostali u pilotskoj kabini jedrilice.

- Ne postaje se lako dobar jedri- lićar, umješa se u razgovor Kos.Tri dobre godine upornog rada i treni-

Čavarove riječi su nas i odvele, jedno popodne, na aerodrom u Za- lužanima. Imali smo sreće da tu zateknemo ćetvoricu mladih jedri- lićara: Amira Baiića (17), Nebojlu Gajlća (19), Nebojšu Koslća (18) I Nebojiu Vullna (19) i nj ihovog nastavnika Predraga Kosa. Golobrad i m ladić i, još srednjoškolci, dok razgovaraju o školi, zabavi, večer- njim izdscim a u diskaće, ni po čemu se ne razlikuju od svojih vr- šnjaka. Puni mladalačkog zanosa znaju, vele, ostati s društvom do kasno u noć.

Am ir Bašić, najm lađi od njih, pun je dosjetki. Zna pošteno i da pecne drugare za neki skriveni mig djevoj- ci, da im priprijeti za neku školsku Sitnicu. Ni trojica Nebojša mu ne ostaju dužni.

- Hajde mali, donesi nam vode! Vidiš da je sunce upeklo, a ti si naj- mlađi. Idi! - skoro uglas će sva trojica.

Ali, kada se povede razgovor o jedriličarstvu, o pilotiranju u „nebeskim pticam a",svačetvorica, čin i nam se. postaju ozbiljn ija. koju godinu stariju. Nema više smijeha i zadirkivanja. Najm lađ i Am ir je po

samostalni let jedrilicom. Poslije pedesetak letova sa nastavnikom Kosom doživio sam i trenutak „vazdušnog krštenja".

- Kako si samo bio blijed pred po lijetanje. Mislio sam da te osta- vim na zemlji, prim jeti Predrag Kos.

- Ma nisam se nimalo uplaš io. Samo sam imao tremu, bio sam uz- buden, bio sam sam stalno su mi u ušima odzvanjale riječ i nastavnika: Amire, ne plaši se, sve radi kao i do sada, i sve će biti u redu! Znam, ne mogu da pogriješim, pedeset letova je iza mene ali je valjalo savladati onaj psihološki momenat krize da ćeš biti sam u kabini, da iza leda neće biti nastavnika. Jedno je letjeti u jedrilic i s duplim , a jedno u jed rili- ci sa jednim komandama. Ipak, sve je ispalo kako treba i mojoj sreći nije bilo kraja kada sam se spustio na zemlju.

Am ir bi još toga imao da priča. Kaže da se u vazduhu s jedrilicom osjeća sigurnije nego na biciklu.

-Nem a . t o ćevam rećisvakijedri- ličar, ničeg Ijepšeg od jedrenja. Nije to kao u avionu da sečuje buka motora. Samo što nebesku tišinu remeti oštrostrujanjevazduha, po-

ranja treba da produ da bi stasali u jedrilićara-takmičara.

Teorija nije za potcjenjivanje. Aerodinamika, meteorologija, na- vigacija, upotreba padobrana, pra- vila i propisi pilotiranja, konstrukcija i održavanje letjelice, instrumen- ti..., sve su to predmeti koji iziskuju maksimum znanja. Sa dvojkom i trojkom se ovdje ne prolazi. Samo od lični učenici, i neko od vrlodob- rih imaju šanse da produ na ispitu.

- Znamo mi to dobro, druže na- stavniče. Zar nismo sva četvorica od ličn i učenici? Odlični smo bili ili smo i sada u školi, a i na ispitu nije bilo gledanja kroz prste! na to će Nebojša Kosić.

Treći Nebojša Vulin sjeo je u jedrilicu. Uskoro je bio u vazduhu. Pro- našao je jedan term ički stub (oko- mito strujanje vazduha sa zemlje prema gore) i hvatao je visinu.

- Dobro radi dječko. Dobro. Već ima 400 metara. Može i na kraći prelet, ali je za prelete još rano! motreći kroz teleskop, prim jeti iskusni Ivo Čavar.

Stevan RISOVlC

A m lr B a ilć I NobojSa Gajlć se p rlp rem aju za let

SPORT U ANEGDOTAMA

ŠAHMožda niste znali da su mnogi

fudbaleri strastveni poklonici šaha. Bivši reprezentativci, sjajni predstavnici svojih generacija Miloš Mi- lu tinović i Dragoslav Šeku larac spadaju u red od lić nih šahista. I u redovima Borca bi lo je dosta prista- licadrevne igre.

Jednom zgodom počela je pri- jateljska prepirka izmedu Mladena Timotijevića i llije M iljuša ko je od njih dvojice bolji šahista.

- Evo, daću ti fore damu I topa, pa ću te ipak tućll - grm io je T im otijević .

- Člme ćeš me. pobogučovječe, tući? -čud io se M ilju š .

- Šahovskom tablom po glavll - odbrusi mu Tim otijević, uzg ro mo- glasan smijeh osta l ih saigrača.

*99

99

999999

GDJE NAM JE MJESTO?P O S L IJ E T R IJ U M F A P A V L IČ A N A B IC IK L IS T lC K O J T R C I „ K R O Z J U G O S L A V IJ U "

9 lako je naš b iciklista ponovo pobijedio na našim putevima, prava vr ijednost jugosiovenskog b iciklizma nije poznata, jer trka „kroz Jugo sla viju" nije, ipak, oku- pila evropsku amatersku elitu

BEOGRAD, 26. j una (Tanjug) - Jugoslovenksi biciklisti u posljednjih nekoliko godina postižu sjajn e pobjedc na našim najvećim trkama. Konkurcnti su im uglavnom nedora- sli. Tako je b ilo i na ovogodišnjoj trci ..Kroz Jugoslaviju“ , koja j e bi la po imenima učesnika najjača u posljednjih desetak godina. Medutim, kolika jc prava vrijednost naših biciklista, odnosno, da li j e uspjeh odraz naše snage ili nemoći konkurenata, jugoslovenski ,,tur“ nije pokazao.

Naši reprezentativci na čelu sa ovogodišnum pobjednikom Jurom Pavl ićem lako su odbijali sve napade konkurcnata i suvereno držali pozi- cije, koje su stekli u prvoj etapi. No, od šestorice reprezentativaca, samo

su četiri bila spremna za najveće па- pore, jer Kopret i 1 .ampiS su nastupili bolesni. Koliko su sc naši ,.istrošili“ hraneći „žutu majicu" najbolje ukazuje podatak, da je p»ibjednik Pavlič trku završio sa dva kilograma više nego što je imao na startu!

Nema sumnjc da bi pravu vrijednost naših biciklista pokazala trka ,,Berlin-Varšava-Prag“ ili koja druga velika amaterska trka na kojima svj etske vclesile nastupaju sa naj - bolj im ekipama i optimalno pripremljcnim Biciklistima.

Savezni kapetan jugoslovenske reprezentacije Franc Hvasti tvrdi da bi naši reprezentativci u t im trkama ig- rali značajnu ulogu. Kao na primjer u najvećoj proljećnoj trci „Đ iro dela

Ređoni“ ili u trci „Oko Austrije” , gdjc je konkurencija daleko jača nego u našoj trci.

Jugoslovenski reprezentativci su se takmičili sa svim najbolj im biciklistima svijeta. Gotovo uvijek su im bi li ravnopravni . To dokazuje pobjeda Ropreta na Mediteranskim igrama i sedmo mjesto na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu, pobjeda Pa- vliča na brdskim ciljevima u trci „Oko Austrije” , gdje jc pobj ednik „Trkc mira“ - Poljak Pjasecki bio tek 38, To dokazujc takode drugo mjesto Čerina na _Điru“ , gdje je na- stupila reprezentacija Nemačke DR u najjačem sastavu na čelu sa Lu- dvigom, Bartom, itd.

„Otkako smo stekli ugled u svijetu u najjačem sastavu nismo nastupili samo u trci „Berlin-Varšava-Prag“ . Razlog je. da nam ta trka terminskii motivacijski ne odgovara. Sigurno je da ćemo ubrzo morati i na nju, da vi- dimo gdjc smo. Na „Avenir" nas ог-

ganizatori ne zovu, jer je trka otvorenog tipa, što znači, da na njoj startuju profesionalci ..rekao je llvasti orazlozima zbogiega našare- prezenlacija u posljednjih nekoliko godina ne ufestvuje na najve<5oj amaterskoj trci svijeta koja je haroroe- tar snage pojedinih zemalja Naime, ne treba izgubiti iz vida da u većini ostalih trka najjače reprezentacije svijeta kalkulišu sa sastavima ili se .uigravaju" za najveće trke.

Ove godine očekuje „Plavu konji- cu“ najveći ispit na svjetskom prvenstvu . Na njemu će nastupiti najbolja selekcija na čelu sa Čerinom, koji upravo zbog toga prvenstva nije vozio jugoslovenski „tu r". Šampionat će biti i prilika da sc vidi koliko zaista vrijedimo. Jasno pri tome ne bi smjeli zaboraviti da se jcdnodncvne i etapne trke ipak razlikuju-u taktici i pripremi.

V. D1VAC

D tevad Kočo u b o ln lc l

PONOVO ČU

LETJETI9 O vo tvrdi Dževad Kočo, član Aerokluba

Sarajevo, koj i je nedavno nastradao u nesreći u Ivanjskoj kod Banjaluke

Dževad Kočo (ne Kodžo), član Aerokluba Sarajevo, ko ji je nedavno nastradao prilikom pada jedrilice u Ivanjskoj, uspješno se oporavlja na traumatološkom odje ljenju K lin ičkobolničkog centra. Kada smo ga posjetili, iako još uvijek u teškom stanju, dočekao nas je riječima.

- Dobro se osjećam bez obzlra Sto loše Izgledam.

Kočo je, bez sumnje hrabar mladić . Pored mladosti (23 godine) ima već osam godina le- tačkog iskustva. U Aeroklub Sa- rajevo učlanio se sa nepunih p>e- tnaest godina i počeo da leti na jedrilicama. Za tri godine završio je motornu obuku za sportskog pilota (1980. godine) io d tadaletii takmiči se na sportskim avioni- ma i najedrilicama. Prošlegodine učestvovao je na jugosloven- skom aeroreliju (zauzeo 23. mjesto). Na republičkom prvenstvu u jedriličarstvu prvi put je učestvovao ove godine i doživio nesreću.

Trebali smo da preletimo rela- ciju Prijedor - Bosanski Novi - Ba- njaluka - Prijedor! - priča Dževad Kočo. Napravio sam snimke kao dokaz da sam uzletio određeno područje i iz Banjaluke krenuo za Prijedor. Nisam imao dovoljno iskustva u letenju tim područjem,

ali sam znao da je opasno jer ne-ma mjesta za slijetanje. Oba- viješten sam da je za prelet potrebna visina od 500 metara.

Krenuo sam sa, otprilike, 800 metara da bih prešao Ivanjsku, eventualno došao do Prijedora, pa na taj način završio disciplinu.

Kočo nastavlja.- Negdje iznad Ivanjske zahva-

tila me je tzv. nispona struja (kreće se prema zemlji). Ona me dovela na visinu sa koje sam morao tražiti prinudno slijetanje. Odabrao sam jednu njivu i... Sta se tada desilo uopšte se ne sj- ećam. Pamtim samo mještane koji su mi pritekli u pomoć.

Znamo već'da je poslije toga operisan u KBC-u, gdje jeodmah dovezen. Kaže da su mu najteie povrede skoćnog zgloba i kičme, ali da potresa mozga nije bilo.

- Letanje je za mene dlo života I ovakva nesreća me ne može odv- ojltl od togal - Govori Dževad Kočo. Letjeću opet, to je sigurno.

2elim da se zahvalim doktori- ma i medicinskom osoblju ( odjeljenja intenzivne njege i trau- matologije), drugovima iz sobe (posebno Josipu Dizdaru), kao i r.iještanima koji su me izvukli iz jedrilice.

M. DIZDAR snimio: R. PAVIČIć

R IJEČ PO RIJEČ SA JEDRILIČAREM D2EVADOM KOČOM

16. STRANA NEDJELJNl GLAS, 29. i 30. juni 1985.

sport

UOČI ODLUČUJUĆE UTAKMICE IZMEĐU RADN lCKOG I ELEKTROBOSNE

Š A N S AG E N E R A C IJE

9 U ovikvim susretima Iskustvo je veoma značajno. a ml smo tu u prednosti, kaže Slavko Jel ica pomoćni trener Elektrobosne

f U D B A L

S lPO VO — Za drugi kvalifi- kacioni susret izmedu Rad- n ičkog i E lektrobosne vlada ogrom no interesovan je u istorij skom Jajcu i okolini. Na svakom koraku postavlja se samo jedno pitanje: da li su dva gola dovoljna prednost za revanš? U taboru Elektrobo- sne sve j e sprem noza nedje l j- n i , meć odluke. Svi igrači su zdravi i sa nestrpljenjem oče- kuju susret ko j i odlučuje o novom ćlanu Republičkelige. U proteklih neko l iko dana ig- rači su se marljivo priprema l i na terenu FK Gorica

— Eklpu smo doveli u Sipovo da bismo je sklonlli iz gužve, kako bi se mogla mlrno spremitl za ovaj vaian susret. Domaćinu će biti mnogo teže u revaniu, gdje te pokuiati da stlgne prednost koju smo mi ostvarlll u Jajcu. Da bi to us- pjell moraće da igraju otvoreno , a to je naia iansa da preko brzih Igrača ugr- ozlmo protivničku mrežu. Svi ko|l istrCe na teren moraju se maksimalno zaloiiti ako 2ele da ostvare povoijan rezultat. U ovakvim susretima iskustvo Je veoma značajno, a mi smo tu u prednosti: Marjanović,

Iskoristiti! — rekao je Slavko Jelica, pomoćni trener.

Jedan od najiskusnijih, centarhalf Dragan Arsenovlć,dugogodišnji igrač beog- radskog Partizana, ko j i je sa crno-bije lim a dva puta osva- jao šampionsku titu lu a posljednjih sezona branio boje drugoligaša Rada i

OPTIMIZAM

Clanovi Strućnog Staba, vodstva puta, te igraći Elektrobosne, prognozirali su za ćltaoce ..Glasa" ishod meća odluke I u svakojprogn- 02i prlsutan je optimizam.

Dragan Marjanović — 1:1, Ićo Bllznac 0:2, Josip Pas- tuhović 0:1, Ante Jakovljević 2:1, pobjeda Radničkog Slavko Jelica 1:1, Mirsad Omerlnovlć 0:1, Miodrag Vućinić 1:2, Zoran JakSic 1:1, Miroslav Tankulić 0:1. Dragan Serdar 1:1, Milan Topić 1:1, Radovan Adiić 1:2, Zoran Ma - rić 0:1, Zoran Gavrić 1:1, Franjo Leovac 0:1, Dragan Svltlica 2:3, Tomislav Sarić 2:1.

P O S LJE D N JA O D BR AN A: A n to n Jakov ljev lć ,

go lm a n E lektrobosne

da ćemo i u ovom susretu ob- radovati svoje navijače ko j i su nas u toku čitavog prvenstva bučno bodriii.

Stručni štab Elektrobosne još se nij e od luč io za de fin iti- van sastav koji će se suprots- taviti Radničkom, ali se

Sinđelića vodiće žestoku borbu sa navalnim igraćima Rad- ničkog. Dolaskom Arseno- vića i Bakovića u pauzi izmedu dva prvenstva odbrana Jajćana postala je m nogo si- gurnija, a to je ono što ohrab- ruje pred ov aj meč.

MARJANOVIĆ ZA PRIMJER

U posljednjih nekoliko dana najbol|i igrać Elektrobosne Dragan Marjanović dobio |e nekoliko prtmamljivih ponuda da promljeni sredinu. Svjestan odgovornosti I obaveze prema svome klubu, dugog o d iin ji prvotim ac Borca, a sad voda navale Elektrobosne, kategorttkl Je odbio svakl razgovor istaknuvii da je najvainije da se maksimalno prlprem l za revani i da njegov klub uspjeSno prebrodl posljednju stepenlcu do Republićke lige. Ovaj primjer najbolje dokazuje veliku odanost „Kimeta" prema matićnom klubu.

POSMATRAČI

I Lijevi bek Elektrobosne Franjo Leovac u prvom kvali- tikacionom susretu dobio drugi žuti karton i on će utak- micu posmatrati sa tribina. Medutim. i ekipa Radničkog neće nastupitl kompletna: dv- ojica najboljih igrača Zoran Marković i Mirsad Halilagić takode su u Jajcu ..požutjeli" i iz gledaliita će posmatrati susret odluke. Biće to sigurno veliki hendikep za domaćina.

X Vučlnić, Arsenović... su provjereni prvoligaiki igrači.

:j: Braća Omerinović i Pastuho- $: vtćsu takode vrlo Iskusni. Ovo £: Je vellka iansa ove genera- K- clje. VJeruJem da će je ona

— Biće to neizvjesna utak- mica do posljednjeg sudi- jinog zvižduka! — kaže Arsenović Tim Radnićkog je veoma kvalitetan sastav, Sto je potvrdio i u Jajcu. Vjerujem

pretpostav lja da će na teren uLukavcu istrča t i Jakovljević, £Tankulić, Topić, Mirsad >:Omerinović, Arsenović, Ba- j:-kovićGavrić,Pastuhović,M a- :£ rjanović, Mehmed Omerino-vić i Vučinić. х

Susret izmedu Radnićkog i :|:| Elektrobosne igra se u nedje-Iju , sa poćetkom u 17 sati Л

Zeljko T IC A X

K O R J E N IT E P R O M J E N E U B U G A R S K O M F U D B A L U

ptJDBAL

SOFUA, 28.juna(Tanjug)— U So- fiji je umjesto dosadašnje Bugarske fudbalske federacije. osnovan Bugar- ski fudbalski save/ kao samostalna sportska organizacija

Reorgam/acija najviSeg fudbalskog fo ru ma uslijedilaje samonedjeljudana poslije odluke Šekrctarijata CK KP Bugarske da se raspuste najpopu larmji i vodeći fudbalski klubovi u zemlji .Levsk i-Spartak" iCSKA „Septemvri- j irk o zname". Do raspuštanj a ovih k lubova, drakonskog kažnjavanja igra ia , trenera i klupskih funkcionera. doSlo je sutradan f>oslije njihovog f i- nalnog susreta za nacionalni KUPNR Bugarske. Taj susret je ovdje jedno- đušno ocijenjen kao „nedostoj an do- gađaj~ i ^nezapamecna, sramna, pojava a istoriji bugarskog fudbala".

0» a j m et odrian je 19. juna na nacio- Balnom stadionu „Vasil Levski" uSofiji. Tokom me£a, koji je bio demonstracij a anti/udbala i »Be fiz ičk i obračun nego nadmetanje igrača dva protivničk^ tima, sudija je svirao 70 fauiova i dodijclio mnogo crvenih i iu t ib kartona.

O pomenutom susretu najviši pa rtij- du i sportski fom m i rek li su da je bio _u

Lekcija za sveФ Umjesto Bugarske fudbalske federacije osnovan Bugarski fudbalski savez 0 Tom prilikom je. između ostalog. rečeno: ..ko se ne prestroj i i kao osnovno načelo u svom radu ne prihvati nove kriterijume odnosa prem socijalističkom sportu — njemu u sportu петл mjesta"

potpunoj protivrje^nosti sa prineipima socijalistifkog morala“ i gruba provo- kacija protiv nastojanja da se učini kraj nedozvoljenim pojavama u nacionalnom fudbalu.

Jednom riječju.dvagodinamafavo- r izova n a kluba krajnje su se oglušila o odluku Politbiroa CK KP Bugarske kojim se zahtijevaju korjenite promjene u razvoju bugarskogfudbala — zato je na osnivačkoj konferenciji Bugarskog fudbalskog savcza posebno naglaicnodasamosa pozicija navedenih u odlukama Politbiroa CK KP Bugarske treba ocjcnjivali dalji razvoj i podizanje nacionalnog fudbala na viši nivo.

Rjeienj e Sekretarijata CK KP Bu- garske povodom nezapamćene bruke u susretu za nacionalni Kup, ocijenjeno j e kao „lekcija svima onima koji djeluju u oblasti fizifke kulture i

sporta". Rećeno je, takode, da „kosene prestroji i kao osnovno nafelousvom radu ne prihvati nove kriterijume odnosa prema socijaiistifkom sportu — njemu u sportu nema mjesta“ .

Zahtjevano je, pored ostalog, da se novi fudbalski savez energično ob- računa sa korupcijom i svim drugim pojavama tudim socijalističkom sportskom moralu.

Kao posebni zadaci rcorganizo- vanog vrha bugarskog fudbala, su na- vedeni korjenita promjcna naiina školovanj a, vaspitanja i trcmranja kadra u ovom sportu i razvoj dječijeg i omladinskogfudbala u zemlji dokraja ovog vijeka.

Za prvog predsjednika Centralnog savj eta Bugarskog fudbalskog saveza izabran je dosadaSnji predsjednik Bu- garske fudbalske federacije Ivan Satov.

PočeleigreJ>ipada‘‘BANJALUKA — Na terenima

Sportskog centra JNA u „Boriku" počela su takmičenja u okviru 11 radničkih sportski igara SOUR-a „Sipad" Na Igrama učestvuje više od 1300radnikaizsvih25radnihor- ganizacija. koje su udružene u ovaj bosanskohercegovaćki i jugoslovenski gigant drvne industrije Tokom dva dana muškarci ćeseta- kmičiti u sljedećim disciplinama: malom fudbalu, streljaštvu. rukometu, šahu . košarci, navlače-

nju konopca, atletici, odbojci i stonom tenisu, a žene u : rukometu, odbojci, stonom tenisu. streljaštvu i atletici.

U četvrtak uveče trebalo je da se održi svećano olvaranje Igara, all |e zbog lošeg vremena ono odgodeno zapetak. Ipak, izvršenoje postroja- vanje svih ekipa učesnica na prostoru ispred Spomenika palim borcima. a delegacija učesnika je položila vijenac na Spomemk

Snimio: R OSTOJlC

Z A V R S E N O O M L A D IN S K O P R V E N S T V OB A N J A L U K E

UBJEDUIVO N0VK0VICg A H

BANJALUKA — Na Omladi- nu je odnio majstorski kandidat Mi- lan Novković , član ŠK „Nikica Pa- vlić". On je u devet susreta zabilj- ežio devet pobjeda Sto predstavlja pravi podvig Doduše, i prije počet- ka takmicenja on je važio za glavnog favorita, ali m konijeni mogao predvidjeti da će njegova pobieda na ovogodišnjem skupu mladih Sahista Banjaluke biti toliko uvjerljiva.

— Zadovoljan sam ostvarenim rezuitatom i igrom na ovom ta- kmićenju i nadam sedobromrezul- tatu i na Omladinskom prvenstvu Republike koje poćinje ovih dana u Travniku — rekao je Novković neposredno po zavrietku posljednjeg kola.

Omladmsko prvenstvo Banja- luke, na kome je nastupilo 28 ta- kmićara, odigrano je pod pokro- viteljstvom OK SSO Banjaluka, a u tehničkoj organizaciji Opštinskog šahovskog saveza Pomoćzaorga- mzaciju takmičenja pružili su Omladmska zadruga Banjaluka i IRO „V ese lin Masleša" — OOUR Trgovina na ve *<o

Najbolje plasirai,.m takmičarima uručene su nagrade: šahovski re- kviziti i prigodna literature, a pob|edniku i jjehar u trajno vlasništvo.

Rezultati devetog, posljednjeg kola Greb — Novković0:1,Lekić — Mrkela remi. Ćetković — Kape- tanović remi, Popović — Nusdorfer 0:1, Vukajlović — Jokanović 0:1, 2una — Ludvig 1:0, Krćmar — Ob- radovac 0:1, Osmanćević Z. —

UbjedljlvM pobjeda:Milan Novkovlć

Kremenovič remi, Semenjuk — Ba- jić 0:1, D. Osmanćević — Milijević remi, Vujićić — Džafić 0:1,Milinko vić — Vesić 1:0, Tomić — Spajić 1:0

Konaćan plasman: Novković 9 poena, Lekić 7,5, Nusdorfer 6 , Kapetanović, Greb i Mrkela 5.5. Cetković, Jokanović, Zuna i Ob- radovac 5, Vukajlović, Džafić. Popović, Kremenović i Bajić 4,5, D Osmanćević. Milmković , Krćmar, Tomić, Ludvig i Mili|ević 4 poena i,d N L

ŠAHGVSKIZADATAKBroj 890Priprema: Nikola LAKIĆ, iahovski majstor

TRIJUMF.METALKE'

PRNJAVOR — Mećevima petog kola završeno je takmičenje u fi- nalnoj grupi šahovskog turnira za muške ekipe koji je odig an u okviru RSI. Pobjedom u derbiju protiv Organa uprave Skupštine opštine prvo mjesto zasluženo su osvojili šahisti „Metalke" sa 13 poena. Slijede „Сег" i „Jelšingrad" sa po 11,5, Organ uprave sa 11 itd. Turnir je protekao u izuzetno kvalitetnim borbama. a šahisti pobjedničke ekipe samo su potvrdili dugogodi- šnju dominaciju, kada su u pitanju nadmetanja na 64 polja.

B R.

л ш ш ш шШ Ш Ш к Ш кi s т ш ш тi l l т I I ш т тI I Ш.ФШШi i т т Ф п

i т т т шBijeli: Kg2, Dh5, Td7, Se2, Lf3, pješaci e4. f6, g5, h2 (9)Crni: Kh8, De6, Tf8, La8, Ld8, pješaci e5, f7, g7, h7 (9)

Bijeli vuće i dobija!Na dijagramu se nalazi jedna

napadačka pozicija. uzeta iz partije Kopajev — Alatorcev (SSSR, 1958) u kojoj je bijeli na efektan način savladao protiv- n ika nakon šest pote/a.

Rješenje proš log zadataka: I.Lg8 Tg8, 2.Kf7, Tg6 3 fg6c1D 4.g7 Kh7 5.fg8D mat!

NEDJELJNI G LAS, 29. i 30. juni 1985. STRANA 17.

humorNAS NAClN

.\c tako clavnr (Jrtrdesct i j)i \c m i nismo |x»krrim li r r v o lm i ju otprve. v r r stno u inu* slo liodr i rada hatikadc |><><li i>li l /V A N i?racla!

BOŽO MARIĆ

E, VOLEE naš vole. ne nose se na rogu parole!Ali, i tvoje će proći. premda se s rogatim teško bosti!

J. DAKIĆ

PJESMA S AS VIM OBlCNOG COVJEKA

Pao sam u du boku tugu kad sam č uo u ko l ikom je država d ug u Jer dug je u načelu gledano prilično ružannaročito ako niko ne duguje tebinego si ti nekom dužan

I sad šta je tu jemo ramo malo pom alo govoriti odričem se toga i toga, al ima ih koji to neće da kažu ni za boga To su ti uglavnom oni što, oće da im aju svega, a postoje I nekikoji bi se o drekli, a l l nem aju čegaZato danas nije zgodno biti na položaju jer m alo-m alo, pa ti napravi neki problem bratijaa ti im samo psuješ.al' ne po spisku jer bi to bilačis-ta birokratijaMeni jezatonašihrukovodilacaskroz naskroz žaojer oni upravljaju svima,a ćovjek pravo da kažei kad upravlja samim sobompoteškoća imaPa meni da ponude kakvorukovodeće mjestoja ne znam il' bih to odbioili bi odatle nestaoJ e r ja tib ra teza to nemam voljelakše je ovako pomaloraduckati slabo i ku kat'da bi mi trebalo biti bolje

Arm onko Grgić

POSTSKRIPTUM

PojeftinjenjeVeliki val pojeftinjenja zahva-

tio je I naš grad Već se neki proizvodi mogu kupiti po znatno sniženim cijenama Svi smo razdragam i veseli Veselju nema kraja Izgleda da je došao kraj toj zubatoj ekonomskoj krizi Nakon grćevite borbe. ipak se nazire pobjeda Doduše ima još kuknjave, ali to su ug lavnom još samo oni ćiji lični dohodak nije prešao c ilru od tri m iliona No, nadajmoseda je to ipak manjina

Snizili smo cijene svim kozmetičkim preparatima. ul ošcima za batenje, nekoj zimskoj odjeći itd. ltd, jer nema potrebe da sve nabrajam Je- dino što smo povećali c ijene mlijeka. grijanja. kiri|e, udžbe- nika za osnovne škole i sve u svemu super je, odnosno da zaboravio sam da je i super malo poskupio

No kako smo mi navik l i da u svakoj borbi imamo i svoje do- maće izdajnike, nisu nasni sada m imoiš li. Ljute se domaći. pa nam tu jeftinu robu neceda pro- daju, nego je vraćaju proizv- odaćima Imaju oni tu i nekakva obrazloženia Nećemo, kažuda prodajemo jeftinu robu, nema smisla Mi svoje potrošačenavi- kavamo već nekoliko godina da kupuju skupu robu i baš kada smo ih navikli. a ono pojeftinjenje

All predate se i oni Naš narod je navikao nadugu

i iscrp lju juć u borbuSafet Ahmetović

BANJALUČKAZAKASNJENJAIzgradnja stanova na Starčevici u objektu A 1 KASNI zbog neri/eše- 1

nih pravno-imovmskib odnosa. Adaptacija Ban/alučke ml/ekare KA- SNI zbog neizradene dokumentaciie. Izgradn/a nove žel/ezmčke sta-1 nice KASNI zbog nedostatka novčanih sredslava. Žetveni radovi KASNE zbog nepovoljnih vremenskih prilika. Susreti Knjiievne omla-1 dine Bosne i Hercegovine. ko/i su se trebali održati u ma/u. KASNE, | zbog loših priprema. Vozovi KASNE poslovično. D/evo/ke KASNE | momcima na sastanke. Stari/i d irektori KASNE za odlazak u penziju. Noqometni klub „Вогас" ZAKASNIO u linišu. Tražiti uzroke svim lim \ ZAKASNJENJIMA m oida je već kasno

V. DIJAK

PUTOPIS PO SJECANJU

R a

KAKO JE MAGARAC POSTAO SVETAC

lad i se baš o pravom magarcu i to č is te rase Da neko ne pomisli da je riječ o ćovjeku koga zovu magarac Ovu sam priču čuo putujući kroz jednu pustinju

Putovao neki siromah kroz pust inju čije je sve imanje bilo magarac i bisage na njemu Ako ne od teškog umo- ra. a ono od gladi. ugine grešni magarac Jadikovanju njegova gazde ni|e bilo kraja Da bi se odužio svome vjernom saputniku zasvedobrote.od lučidagasahrani uvrući pijesak pustinje Kadjeobaviotutužnusahranu i kad se nad magarcem podigla humka pijeska, naide neki bogataš sa svojom pratnjom i zapita ga:

— Za kim toliko tužiš i koga si tu pokopao!7Siromašnom čovjeku sinu spasonosna ideja i

odgovori:— Svijetli ve likašu. imao sam druga koji je kroz s? v

svoj život sakupljao mudrosti svijeta i svojom pobožn ošću vinuo se u nedostižne visine l|udskih saznanja On je bio sveti ćovjek. božiji ugodriik, koji |e sav svo] život proveoslužeći drugom, pateći seda drugom bude dobro, a sad na tom životnom putu predaoje svoju sve- taćku dušu nebu

BO LJE

Na prigodnoj svečanosti održanoj povodomgodišnjicekolektiva 12-orici radn ika OOUR—a ..Prigradski saobraca^' u Prnjavoru uručeni su ručni satovi

Korisnlcl usluga OOUR—a „Prigradski saobraćaj" smatraju, medutim, kako bi bilo bolje da su neki radnici dobili - budilnike.

V O D O P IJEZbog s labog dotoka vode u gradski vodovod Petrovčani muku

muče sa pitkom vodom. Pojedinanaselja uopšte nemaju vode,a ko- munalci prijete kaznama za svaku „zloupotrebu".

Zlobnici tvrde da je Petrovćanima voda došla do guše i da naj- avljene kazne za to samo razvodnjavaju stvar.

£ N A TU RA$; Uoči ovogodišnje žetve pšenice u Bihaću je ponovo aktuelizo- :$-X vano pitanje načina plaćanja us luga kombajnerima Zauzet je stav *v da korisnici uslugakomba|nan|ihovim vlasnicim aneplaćajuunov- vУ. cu, već u naturi, odnosno u žitu. *

No. već sada je sigurno da će biti plaćanja „ispod žita". 'žj ; Hlmzo SKORUPAN £

.............. . . . . . . . . /.-.-.v.V.-.-'*'.'j . . . . . . . . ...»»»»»»**%*» v . ***.*.

A kako se zvao taj tvoi.sveti čovjek? zapita о& velikaš

— E, on se zvao Kulakli-baba (Uhat i oca).- I velikaš, da bi za života ugrabio koje bogu ugodno

djelo. odredi da se nad grobom magarca podigne mauzolej, a za čuvara mauzoleia postavi siromaha

Siromašan se čovjek uvi|ek i u svim vremenima dovi- jao na sve načine kako da sebi olakša život, a nikakva mudrost nije doći do saznanja da je ipak najbo lje ništa ne raditi a dobro živjeti

I on se snašao Proglasio je na sve strane. preko putnika koji su tuda prolazili sa karavanima, da je u mauzoleju pokopan svet i čovjek i ko god bolujeod bilo koje bolesti da će naći siguran li|ek, ako se samo do- takne njegova svetog groba i da dar ćuvaru

I para počela kapali, svijet navalio sa svih strana, jer je uvijek bilo mnogo bolesmh A čuvar mauzolejaživio je u obil|u i Iješkarenju, hodočasmci bivali sve m nogobrojniji. jer budalaština je bolest koja se brzo širi

I jednog dana kad je uvidioda mu se magarac i mrtav dovoljno odužio. ćuvar napusti jedne mjesečeve noći mauzo lej, a na vratima napisa ovakav tarih

Ovdje nije pokopan nikakav svetac,Nego moj grešni magarac K roz sav život dobro me je služio,Pa mi se i mrtav svoiski odužio Medu hodoćasnicima koji su drugog dana posjetili

mauzolej našaose i jedanućen. koji|eznaodaodgone- ta kronostihove sa tariha i taj tarih protumaćio ovako

Koliko su magaraca proglasili za svece.Još je više magaraca pohodilo te svece

Sadik ŠEHIC

RIMOVANE (PRI) MISLI

ZDRAVICA„D iže m ovu ćašu za p riv re d u m alu". reče je d a n p riv re d m k— u svom e loka lu .

..Od p riv re d e m ale n a p ra v iću т ап/и". reče je da n po rezm k— i i p ija n o m s lan ju .

Miloš APRILSKI

JA SVE MOGUMožeš li. druže Karane. da

p/evaš7— Mogu

Možeš 11 da igraš0 Mogu

— Možeš li da dobro sasl.mćis0— Mogu

Možeš li da drndaš vunu 7— Mogu

Možeš li da prodaieš z/alc9 Mogu kumim le bogom

— Možeš li da se dosadu/eš^— Mogu

Možeš li da di/eliš l/udima lekci/e9— Mogu— Možeš li da ubadaš nos u tude problem e7— Mogu. ne pita /

Možeš li da zi;evaš9— Mogu— Možeš li da spletkariš">— Mogu— Možeš li da se svadaš 7— Mogu— Možeš li da pametu/eš7— Mogu— Možeš lida razgovarašsane kim našim bogovim a7— Mogu.— Nisi sujev/eran?— Kakokad— Možeš li da se prelvoriš u čankolisca7— Mogu— U lažnog hero/a rada7

— Mogu. ioš kako— Možeš li da voliš7— Mogu— Ama. čov/eče. ima li išla da ti ne možeš7— Ima.— A šta ne možeš7— Ne mogu da radim !

Vaslllje KARAN

NAKON KONKURSA

Bez obzira na inshnkl sladni medu ljudima klima zahladni: ako ne produ. psihološki glodu svog nedovol/no utica/nog rodu1

TAKO IZGLEDA

Cijene su plaho pomahmtale ko glupost dignuta na kvadrat. ko da ih u krčmi mimo normale odredu/e neki mokn brat

KRITIĆAR

On tvrdi da pisci nema/u zanos I da stvara/u kulturni nanos. а<’ oni se ne daju vući za nos I kažu da ie on iarlatanos.

ČUDAN NAPOR

Medu izdavačima imperativ kola: — Knjige obezbi/editi svakom!A li Sta vrijedi takva parola kad svijet nije na knjige lakom!

Milan BOROVNICA

ŠTIPAMJE— Dragi, kako te nije sramota. To liko godi-

na smo u braku i sad odjednom otkrih da me varaš...

— Otkud ti takva ideja, ženice?— Kako otkud? Pogledaj se malo u ogtedatu, ovako dok se još nisi obukao.

— Evo, gledam se. ali ništa znaćajnije ne primjećujem.

— A modrice po cije lom tijelu. Zar to nije od štipanja?

— Jeste, ne porićem! A li. znaj da je u plta- nju fttipanje a ne ljubavno kako ti m is lii.

— Vidi, vidi, $ta mi sve naprlća za kratko vrijeme...

— Ozbiljno ti kažem. Dogovo rili smo teda svakog govornika u itinem o ćim prekarda&i sa diskusijom.

— Kako?— Jednostavno. Kad poćne da govori - mi

ukljućim o itop e ricu i kad istekne pet minuta, a mi ga u itinem o, i to znači STOP.

— To je genijalna ideja, samo po tvojim modricama ja bih rekla da si ti diskutovao najmanje dva sata.

— Vara te u t isak, 2eno! Pravo da ti kažem, ja nisam govorio nl puna dva minu ta, a mene su poćell da štipaju sa svih strana.

— Zašto? O 6emu si polemisao?

— O Stipanju dru itvene imovlne od strane pojedlnaca Iz na ieg kolektlval

J . NIKOLIĆ

!8. STRANA NEDJELJN1 GLAS, 29. i 30. juni 1985.

enigmatikaM A N I F E s T

p U R G A T I V

B A L D E K I N

D 0 S J E T K A

M U S K E T A R

TROSLOVICitajući po 3 uzastopna slova

svakog pojedinog gore uo- kvirenog pojma dobiće naziv tradiciona lne manifestacije stvaralaštva djece i za djecu koja se održava ovih dana u gradskim prostorima Sibenika (vidi sliku!). Ova jubilarna manifestacija - 25. po redu - ove će godine traja t i do 6. jula.

'i 3 4 S 6

t

2

3

4

4

(

Г

MAGlCNi UK

ЗЕ, GO, KOR. MO. NI, NOST. OR . POR. POR. RAN, RE. RO, SA , SPOR. STI.TER, TIST, TO.

VODORAVNO I USPRAVNO: 1. Izvjestitelj sa događaja za novine, radio ili TV, 2. Osoba koja se bavi sportskom aktivnošću, 3. Ptica ta- mne boje, hrani se ribama, vel iki vra- nac, 4. Pravi uglovi, pravokutnici, pa- ralelogrami, 5. Vrsta lagane izola- cione mase, 6 Nesanica

(Ml. Spasojević )

UVOD U UKRŠTENICU

U jednoj državi isključivu vlast su imale žene. Osudiše one tako nekog čovjeka na smrt i kad dode čas za stratiše da mu dželat, naravno ženskog po la, odrubi glavu, dozvole da nesretnik izrazi posljednju želju. Ovaj izusti par riječi i bi pušten i kazna se ne izvrši.

Sta je to rekao osudenik? Rješenje, ako se niste već dosjetili, pronadite u donjoj ukrštenici.

Malu strip-priču o trkama dječaka i usputnim nezgodam a treba složiti ispravnim redom, jer je gornjih 21 s ličica izm iješano Pokušajte ovo riješiti, s napomenom da već upotrijeb ljene sličice ..poništite" zaokruživanjem njihovih brojeva P očn ite . naravno, od starta. a završićete pobjednićkim peharom '

T ITO(p rem e ta ljka )

N arode naSe B R ZO SPOJI u b ra tsk i v ljenac, je d instven l k ru g , kao p u to ka z pred nema s to ji naš vo tjen i voda, u č tte lj I d rug !

(Gordana Jovanović)

KR IPTOGRAM

AUSTRIJASAD

TURSK AA L B A N IJA

IT A L IJAJAM AIC A

n oo

n oD

\> n o <1 <1 [J OA 1 A ?

n o

A П a |b o 3

Koja od gornje tr i razvijene slike („plašta") odgovara ku tiji u rukama Covjeka?

Stjepan Orešić

ANAGRAMĆIĆ

I N Đ I R E K T

O SNOVA

A - i /AKO ON ne zna treba mu reći kako će sutra jaie isoecil

U koju c ijev Ireba sipati vodu da bi se napunila posuda pod slavinom?

(Jos ip Biuk)

Naša rijeka(premetalj ka)

JEST USKA ova rijeka h is to riji našoj znana, u p jesmi je opjevana. Tu je Tita-partizana zadesila ljuta rana.

(G ordana Jovanović)

A STUHJJEVANJE P R ID -I J EVA ВЕ2Ј PORECE-

NJAGLUMAC D RAGAN

OSUĐE-NXKJE

REKAO:I

CRTAČI I LUST RA-

CIJA

POKLO-PAC

OD TOG VREMENA

ПЈЕ5Т0 U GORSKOM KOTARU

KJIAJ PU2IKA

RIMSKI: 4

PETOSLOVO

OSOBA KOJA SE

KUPA

OPERA V, LIS1N3-

SIR IJSKI PREDSJEI NIK,HA- FEZ EL

MAĐARSKJ PUDBALS- K I KLUB

MJEGTO KRAJ

ZEN ICE

ERBIJ MALENIPAKET

I ME DOJLA

ST.RIM- SKA PO-

TOČAK

PREIMIIĆ'STVO

OTOK KOI KRKA

ZAHAVKA EMISIJA

RADIO S A Ii^V ^

"L IR E "tRAMVAJA

VODA PANDURA, . FRANJO * *

TALIJANSKA LUKA U SJEV. JADRAKU

7MUŠKO

IME,TRITON

FUDBALS' K I KLUB IZ RIMA

POZRATO DJELO IVAHA

CAN KARA

TESARE- VA RADI- CNICA

B.IMEGRADA

KAUTIASA

UZIDANA PEĆ

iz b o c o ieTERASE^"

RIJEKA U IND3 J l

r -

ARGON

LE Ž A U - KA BEZ NASLONA

TJERAČ

GCRJE NA GRAHICI EVROPE I AZIJE

1 ------

GRCKOSLOVO

PERZIJS K I ZLAT

NIK

" T —

JOD

VOJNIKKORNAR/ s t r /

MOR3KIPERAJAR

ALJQVE/

PLAN IN S- KI MASIV U MACAR.

BOKSERKASIJUS

V

B

NEDJELJNI GLAS, 29. i 30. juni 1985.. . . . - i t ) \

STRANA 19.

a nDRUSTVENI DOM ЈИЕЈ0А Г

BANJALUKA

PONttTAVA

K O N K U R Skoji je objavljen u listu ,,GLAS“ dana

23.5.1985. godine za radno m jesto „održavanja čistoće"

UNICEP - RO JNCEL" - BANJALUKA OOUR „FABRIKA VISKOZE" Komisija za radnt odnosa

O G L A Š A V Aprijem radnika u radni odnos z a obav ljanje poslova i radnih zadataka Na neodređeno vrijeme:

1. RAONIK HEMUSKE STRUKE U POGONIMA CEL VLAKNA I IZRAOE VISKOZE - pripravnik KV 10 radnika2. REDOVNE ANALIZE U P060NU KV - 5 radnika3. POMOCNI POSLOVI NA PREDILICAMA PK 20 radnikaNa odredeno vrijeme da 6 mjeseci zbog povećanog obima pnlova4. POMOCNI POSLOVI U POGONIMA FABRIKE VISKOZE PK - 20 radnika

Na kiwvu odluke Savjota brej:538/85ed22.5.1985. godine, RO JtaradrM Banjaluka u osnlvan|u~ Banja- iitka raspisuje

O G L A Sza prijem radnika na poslove i radnezadatke na neodredeno vrijeme

1. Zemijska d a n ik a 1 izvriilacUslovi: Pored opštih uslova predvidenih zakonom kandidat treba da ispunjava i sljedeće posebne uslove:- SSS vazduhoplovnog, medicinskog ili opiteg smjera,-1 (jedna) godina radnog iskustva,- dobro znanje engleskog jezika,- komunikativnost i sposobnost interpretacije teksta.Kandidati podliježu preth odnoj provjeri ko- munikativniosti i sposobnosti interpretacije teksta.Izbor kandidata izvršiće se u skladu sa propi- sima ONO i DSZ kojima su utvrdeni posebni uslovi za rad na Aerodromu.Oglas osta je otvoren osam dana od dana objavljivanja.Prijave sa dokazima o ispunjavanju uslova oglasa dostaviti na adresu:RO „Aerodrom Banjaluka u osnivanju", Fer- h atpašina bb, Banjaluka.Neblagovremene i nepotpune prijave neće se raz matrati.

RADNA ORGANIZACIJA INDUSTRIJA KONFEKCIJE „MLADOST” MRKONJIC— GRAD

prodaja putam javne

L IC ITA C IJEputnifiki automobil markejijat" tip 132-2000 godina proizvodnje 1978.

Početna cijena 180.000 dinara.Vozilo je u ispravno m stanju i registrirano

je do februara mjeseca 1986. godine.Vozilo se može vidjeti u krugu Radne orga-

nizacije svaki dan od 10 do 14 sati.Pravo učešća na licitaciji imaju sva pravna i

fizička lica uz prethodnu uplatu učešća od 10% od početne cijene na blagajni Radne organizacije.

Prenos vlasn ištva kupljenog vozila i porez na promet padaju na teret kupca.

Licitacija će se održati dana 8. jula 1985. godine u krugu Radne organizacije sa početkom u 11 sati .

RO ..ENER60INVEST— ALUMINIJ" MOSTAR 00UR „ALUMINKA" SlPOVO

Na osnovu odluke Radničkog savjeta br. 1688/85 OOUR „Aluminka‘‘Sipovoobjavljuje

K O N K U R Sza prijem radnika u radni odnos na

neodredeno vrijeme

1. Rukovodilac sektora za stručno-administrativne poslove 1 izvriilac (reizborno radno mjesto)

Uslovi: VSS ili VSS (ekonomska, pravna ili organizacijska)- 2 god. radnog iskustva,- regulisana vojna obaveza.

2. Koordinator nabave i prodaje -1 izvriilac

Uslovi: - VSS ili VŠS (ekonomska ili mašinska),- 1 god. radnog iskustva,- regulisana vojna obaveza.

Potrebna dokumenta kao dokaz o ispunjavanju uslova kandidati trebaju dostaviti na adresu: OOUR „Aluminka" Sipovo.

Konkurs ostaje otvoren 15 dana od dana objavljivanja.

Nepotpuna i neblagovremena dokumenta neće se uzimati u razmatranje.

r-------------------------------------------------------------------RO SUMARSTVAIORVNEINDUSTRIJE

„VRBANJA" KOTOR-VAROS Radna zajednica

Na osnovu odluke Komisije za radne odnose Radne zajednice RO „VRBANJA" Kotor-Varoš od 25.6. 1985. godine raspisuje

O G LA Sza prijem radnika u radni odnos na neodredeno vrijeme za obavljanje poslova i radnih zadataka

1. Referent zaitite na radu I socijalna pitanja VI stepen strutnosti 1 izvri.Uslovi:

Osim opštih uslova propisanih zakonom kandidati treba da ispunjavaju i posebne uslove:- inžinjer zaštite na radu ili pravnik sa jednom godinom radnog iskustva.Uz prijavu dostaviti:1. dokaz o školskoj spremi,2. potvrdu o radnom iskustvu,3. izvod iz matične knjige rodenih,4. uvjerenje o radnoj sposobnosti.Oglas ostaje otvoren 8 dana od dana objavljivanja.Prijave sa dokazima o ispunjavanju uslova dostaviti na adresu:Radna zajednica RO ,,Vrbanja“ Kotor-Varoš, Maršala Tita 48, sa naznakom ,,za Komisiju za radne odnose RZ“.Neblagovremene i nepotpune prijave neće se uzeti u razmatranje.

oglasi # konkurs!Radna zajednica StruCne sluibe SIZ-a PIO BIH Rad-

na jedinlca Fill jala Banlaluka na osnovu odluke Komi- sije za radne odnose od 20.6.1985. godine objavljuje

O G LA Sza prijem radnika na:

1. analltlfiko planska poslove - 1 izvriilac na neodredeno vrileme,2. poslove druitvenog standarda - 1 izvriilac na neodredeno vrijeme.3. poslove rjeiavanja o pravima. prijem na oslgu- ran|e, dokup staža I poslovi kompletiranja zahtjeva -1 izvriilac na neodredeno vrijeme.4. poslove arhivara - 3 izvriioca na neodredeno vrijeme.5. ad ministratl vno-tehnički poslovi -1 izvriilac na odredeno vrijeme do povratka radnika sa poro- dlljskog odsustva, 6.1 pripravnika srednjestručnespremeekonomskog smjera na odredeno vrijeme.

Pored opštih uslova za zasnivanje radnog odnosa kandidati treba da ispunjavaju i sljedeće uslove:

1. diplomirani ekonomista i 2 godine radnog iskustva u struci,2. ekonomista ili pravnik i 2 godine radnog iskustva u struci,3. pravnik, 2 godine radnog iskustva u struci i stručni ispit,4. srednja upravna škola ili gimnazija, 1 godina radnog iskustva i stručni ispit,5. birotehnička, upravna škola ili gimnazija, poznavanje daktilografije i 1 godina radnog iskustva.

Uz zahtjev kandidati treba da priložedokaz o završenoj školi, potvrdu o radnom iskustvu i stručnom ispitu.

Nepotpuni i neblagovremeni zahtjevi neće se razmatrati.ZAHTJEVE SLATI NA ADRESU:SIZ PIO BiH - Filijala Banjaluka, Ul. Zdrave Korde 10. Banjaluka.Oglas je otvoren 8 dana od dana objavljivanja.

SIPAD „SANA" SAN SKI MOST 00UR „PILANA"

Komisija za radne odnose O O U R -a „Pilana" RO „S lPAD-SA NA" Sanski Most

PO N lS TA V A

O G LA Soglas ob j avljen dana 26.6.1985. godine za oba- v ljan je poslova i radnih zadataka u svojstvu pripravnika

1. Prtdradnlk na rl2l 3 Izvriioca2. KV sertlrar drvtta 4 Izvriioca

SIPAD ..SANA” SANSKI MOST

Ul. V. Miljevića 3

Na osnovu odluke Komisije za radne odnose OOUR-a „Tvornica iverastih ploča" raspisuje se

O G LA Sza prijem radnika za obavljanje poslova i radnih zadataka

1. Laboranta u svolstvu pripravnika 2 Izvriioca USLOVI: Pored oostlh uslova za zasnivanje radnog odnosa propisanln zakonom kandidati treba da Ispu- njavaju I slledeće posebne uslove: - da Imaju SSS - tehniCar drvoprerađlvačke struke. Radni odnos se zasnlva na neodredeno vrijeme. Prijave s potrebnim dokumentlma (radna knjlžica. svjedočanstvo o zavrienoi ikoli) dostaviti: Komlslji za radne odnose (putem Odjeljenja za kadrovsj u roku od 8 dana od dana objavljivanja oglasa. Neblagovremene i nepotpune prijave Komisija neće uzeti u razmatranje.

Kandidati treba da ispunjavaju opšte uslove za zasnivanje radnog odnosa utvrdene zakonom i posebne uslove i toza poslove pod rednim brojem.1. završena tehnološka škola za kvalifikovane radnike zanimanja proizvođač celuloze, pa- pira i vlakna,2. završena tehnološka škola za kvalifikovane radnike zanimanja proizvodač viskoznih vla- kana i 6 mjeseci radnog iskustva na poslovima u hemijskoj kontroli procesa proizvodnje viskoznih proizvoda,3. i 4. završena osmogodišnja škola.Za poslove pod rednim brojem 1,3. i 4. dolaze u obzir samo muškarci (rad u tri smjene).

Molbe i dokaze o ispunjenju uslova oglasa dostaviti: Komisiji za radne odnose OOUR-a „Fabrika viskoze", putem Kadrovske službe RO ..INCEL" BANJALUKA. Medeno polje bb. Nepotpune i neblagovremene molbe neće se razmatrati.OGLAS JE OTVOREN 8. DANA.

20. STRANA NEDJ£LJNI GLAS, 29. i 30. juni 1?S5,.

urn —,GUZAHVALA

U dubokoj boll koja nas je zadesila smrću našeg slna

IV E MIHALJČUKA

nastavnika

Toplo zahvalju jemo prijateljima. rodac ima, susjedima I Osnovnoj školi „Ivica Maiar" iz Donje Ivanjske koji su nam izrazili sućut , te ispra- tlll nam dragog sina na vječni poćinak.

otac ANDRIJA i majka MARICA060214

Dana 30. Juna 1985. godine navršava se četrdeset tuinih dana od smrti naSe voijene supruge, majke i punice

CVITE PROLEToga dana u 12 sati posjetićemo njenu vječnu kuću odati joj dužnu poštu i okititi cvijećem. iz- ražavamo našu duboku zahvainost radnim lj udi - ma ,,Krajinaiijeka“, prijateljima i komšijama koji su svojim prisustvom učestvovali u našoj tuzi i bolu.

OŽALOŠĆENI:suprug MARINKO , kćerke: TITOSLAVA i MILi-

JA NAize t ZORAN060215

Dana 30. juna 1985.godinenavriavase£etrdeset tuinih dana od prerane smrti našeg dragog i ne- prežaljenog supruga, oca, svekra I djeda

RADO SLAVA RADE TRIVIĆA

Toga dana u 10 sati posjetićemo njegov grob, okititi ga cvijećem i zaliti suzama. Zahvaljujemo svim komšijama i prijateljima koji su nam pritek li u pomoć u trenucima najvećeg bola.

VJEČNO OŽALOšĆENA PORODICA060231

Dana 30. juna 1985. godine navriavaju se četiri godine od smrti naSe drage majke, bake, punice i svekrve, a dana 13. juna 1985. godine navrSilo se petnaest godina od smrti našeg dragog oca, djeda, punca i svekra

FATIME GALEŠIĆ rodene TU R Č IN H O D ŽIĆ EJUBA GALEŠIĆA

Vrijeme ne briše boi i tugu za vama.OŽALOšĆ ENAZAHVALNA

DJECA, UNUĆAD, SNAHE I ZETOVI060154

DOSTE BABIĆ rođene ZORIĆ

U znak sjecanja na našu dragu i plemenitu majku posjetićemo dana 30. juna 1985. godine u 11 sati njen grob, okititigacvijećemiodatijojdužno poštovanje.OŽALOSĆENA I ZAHVALNA PORODICA

BABIĆ060172

Dana 29. juna 1985. godine navriava se Jest tu - in ih mjeseci od prerane smrti na ieg dragog sina, supruga, oca. brata i djeda

DRAGE( JOŠE)

V ISEKRUNE

Uspomenu na njegov dragi, plemeniti lik čuvaćemo s ljubavlju u poSlovanjem.

NJEGOVI NAJMILIJI 060199

Dana 29. juna 1985. godine navršavaju se tužne dvije godine od smrti naše drage majke, sestre, svekrve, punice i bake

Dana 30. juna 1985. godine navriava se sedam dana od smrti našeg dragog kolege

ENESAOSMANOVIĆA

Vjećno ćemo sačuvati uspomenu na tebe.tvoju plemenitost I tvoj vedri Ilk.

KOLEGICE I KOLEGE IV—E 1972

060227

Dana 29. juna 1985. godine navršava se tu in ih šest mjesec i od smrti moje drage i nikad nepreia ljene kćerke

SLAVNEDŽEPINA

Toga dana u 16 sati posjetićemo njen grob, p o lo iit i cvijeće i zaliti suzama.v j e C n o o 2 a l o Sć e n

OTAC SLAVKO 060232

IN MEMORIAM

STEVO(SIME)ZELJIC

30. 6.1983 - 30. 6. 1985.

Uvijek u m islima vjećno voljen i nikad nepreia- Ijen.

TVOJI NAJMILIJI 060174

SJEĆANJE NA BRATA

MILUSTANIVUKOVIĆA

29. 6.1978 - 29. 6.1985. S E S T R E IBRAĆA

060136

AIPK ZZ „AGROUNIJA" PRIJEDOR Za d ružni savjet Osnovne zadružne organizacije „PRIJEDOR" Prijedor, donio je odluku i raspisuje

OGLASza prijem radnika na poslo ve i radne zadatk e

1 AUTO—MEHANIČAR za održavanje mo tor- nih vozila i poljopr ivredne mehan izac ije 1 izvršilacOsim o pštih uslo va predvidenih zako nom, k an- didati treba da ispunjavaju i sljedeće posebne uslove:

Zgvršena škola uč enika u privred i i stečeno zvanje KV a uto-mehan ičar sa radnim iskustvom u struci o d 2 godine.

Prijave na oglas sa do kazom dostav ljat i na adresu AIPK ZZ „AGROUN IJA" OSNOVN A ZADRU2N A ORGANIZACIJA „PRIJEDOR" Prijedor, Kozarska 3.

Nepotpu ne i neblagovremene prijave nećese uzeti u razmatranje i smat raće se kao da nisu ni podnesene.

Radn i čk i sav j et A I PK RO ..Zadružna trgovina" OOUR- a ..Balkanaprom et" M r k onjić-Grad raspisuje

KONKURSza izbor radn ika na poslove i radne

zadatke pos l ovode oajela „G“ R. kuće u M rkon jić -G r a d u

Za radno mjesto poslovode odjela ,,G" Robne kuće kandidat treba da ima završenu trgovačku školu VK ili KV radnika sa jednom godinom radnog iskustva na poslovima poslovode.

Lični dohodak prema Pravilniku o raspodjeli dohotka i sredstava za lične dohotke radnika OOUR-a.

Prijave sa krać im opisom dosadašnjeg rada i dokazima o ispunjenju uslova konkursa dostaviti na adresu:AIPK RO „Zadružna trgovina" OOUR-a „Balkanapromet" Mrkonjić-Grad za konkursnu komisiju.

Konkurs ostaje otvoren 15 dana od dana obja- vlj ivanja u listu ,,Glas“ Banjaluka.

Dana 30. juna 1985. godine rtavriava se iest mjeseci odsmrti na ie drage, majke, supruge, svekrve I bake

RUŽEDUŠANKE

MAK S I MOVIĆ

Toga dana u 11 sail posjetlćemo njen grob I zakititl cvijećem O2ALOSĆENA PORO-

DICA 060206

J

Dana 27. jula 1985. godine navršava se tu in ih Sest m jese- ci od smrti na ieg nikad nepreia ljenog

MILENKA JOVANIĆA

U nedjelju, 30. juna 1985. godine, podićemo spomen-ploču posjetiti njegov grob i zaliti suzama. 0 2AL0SĆ EN A PORO- DICA

060229

Dana 29. juna 1985. godine navršava se sedam godina tuge i bola za rano izgubljenlm sinom

MILOMSTANIVUKOVIĆEM

majka DESANKA i otac MILOS 060135

Dana 29. juna 1985. godine navriavajuse dvije godine od traglčne smrti naSeg dragog i nikad nepreia ljenog

MILANABOG O JEVIĆA

Toga dana posjetlćemo njegov grob I ok ititi ga cvtjećem.OŽALOSĆENA PORO- DICA

060185

NEDJELJNI GL AS, 29. i 30. juni 1985. STRANA 21.

IG M___________________________________________ _____ panoramaSTEĆC I U BO SNII HERCEGOVINI

UMJETNOST KAMENA

SARAJEVO, juna - Nalpisi naslećcim a sadrže ime pokojnika uzeven- tualno obiaSn/enje uzroka sm rti ineku maksimu o prolaznostiživota. Uk- rasi na n/ima sasto/e se od raznih ornamenata i figuralnih prikaza. Tusu razni b iljn i i geometriiski motivi, rozete. polumjeseci. krslovi. l/udske / životmjske figure. Odtnrohnjasunajčešćepnkazanifeleni. koieprogone lovci I psi. zatim medvjedi, veprovi i plice. a r/etfe zmi/e i zmajevi. Sislemi ukrasa pokazuju neke regionalne svojstvenosh neke vrsle. uslovno rečeno, ..umjetmćkih ško la "- rom am ke.gotikeidrugth Kakosum ajstori stećaka b ili pori/eklom iz naroda. specifićnosti um/etničkog izraza koji se sreču na područiu Bosne < Hercegovme mogu se. uneku ruku smatrati narodnom umjelnošću.

(Foto-Tanjug)

U SAD

N a j m l a đ a

a s t n o n a u t k in ja

M lada am erička naućnica 26-godišnja Tem i Džerningen postala je najm lađa žena koja je putovala u svemir.

Kako izvještava američka šta- mpa. Temi Džerningen priprema doktorat iz astrofizike na Unive- rzitetu u Kal itorniji i као strućnjak za ovu oblast izabrana je za ćlana posade svemirskog broda a me ričke agencije za vasionska istraži- vanja NASA, koji je 20 juna poletio iz Kejp Keneverala u Floridi.

Temi Džerningen jedevet godina mlada od do tada najmlade ame nčke žene astronauta. dr Džudi Hesnik

PO TVRĐENJU SEIZMOLOGA

Evropiprijetikatastrofa

U roku od petnaest godina Evro- pu može da pogodi katastrofalan zemljotres. koji bi mogao da odnese čak i milion Ijudskih života

Ovu zastrašu|uću progoozu iz nio je polovinom ovog mjeseca seizrmjlog i vulkanotog Aron Tazif francuski minister za sprečavanje velikih katastrofa

Dubinska karta Evrope po kazuje. kako tvrdi Tazif čije iijave prenosi francuska i engleska šta mpa. naprslinu tla duž medite ranskog bazena i Nice u južno) Francuskoj. Ta pukotina predsta vlja izuzetnu opasnost. ističe Tazif.

Francuski naućnik pokušava da ubijedi zapadnoevropske zemlje u neophodnost preduzimanja opse- žnijih, ćak i vojnih mjera da bi se spremno dočekala opasnost Oo sada je u to uspio da uvjen Grčku. Italiju. Portugaliju i Spamju i ove zemlje će, zajedrto sa Francuskom. stvoriti ..odbrambenu liniju' i ujedi niti strućne ekipe i sredstva

„Moraćemo da se suočimo sa pravom agresi|om i to agresijom prirode, koja će možda bib mnogo strašnija od ratova”. tvrdi Tazif

U MOSKV I

Pobjednici u Boljšom teatru

MOSKVA, juna - Na slic i je Hutk> Boka, argentinski bale- tan, koji je na Petom interna- cionalnom baletnom ta- kmičenju u Moskvi odnio Zla- tnu medalju u duetima Pored njega je Juko Morimoto, japanska balerina. koja je na istom takmičenju osvojila Srebrnu medalju

SVIJET OKO NAS

Izvještaj para vrijedanPosljedn ji dogadaj Ljetnjih o lim pijskih igara u

Los Andelesu 1984 godine odigrao se i polo- v inom ovog m jeseca i ponovo je privukao p a /n ju svjetske javnosti

Predsjednik O rganizacionog kom iteta lo- sandeleske o lim pijade Piter Iberot doputovao je u Zap ad n u N jem ačku da M edu narodnom olim - pijskom kom itetu preda završni izvještaj o po sljednjoj olim pijadi. Kako piše zapadna šta- m pa, izvještaj je ta k a v d a b i m o raod ad o nesezla - tnu olim pijsku m edalju am eričkoj štamparskoj industriji.

Izvještaj je odštam pan u dvije h iljade pri m jera-

ka, a njegovo priprem anje i štam pan je košta l i su više od četiri m iliona do lara Svaki prim jerak izvještaja težak je gotovo d vadeset kilogram a (38 fu n ti), sadrži hiljadu fotografija u boji i donosi sve m oguće podatke o protekloj olim pijadi u Los Andelesu - od sportskih rezultata. broja učesni- ka i posjetilaca i drugih uobičajenih podataka. pa sve do najsitn ijih detalja. kakav je na prim jer podatak da jeza vrijeme Igara potrošeno 138 600 ja - ja prve klase Izvještaj se završava finansijskim bilansom, u kojem se zaključuje da su Igre u Los Andelesu donijele čist profit o»d preko dvije stotine m iliona do lara

N E D J E L J N I Z A D A T A KP rip re m a A. A lib e g o v ic

Zavndama na blagajnlTri gosta večerafu u jednom restoranu. Poslije vedere svaki gost pre-

da na biagajnl po 10 bankL Blagajna zatraži 25 banki za većeru. svakom gostu vratl po jednu banku, a dvije zadrži za garderobu. I sada: svakog gosta x te r a sia|e po 9 banki. T ri pula devet jesu dvadeset i sedam; ako se dodaju dvije banke koje su zadriarte za garderobu. to je 29. Gdje je tri deseta banka?

Kao Sto se vidi. zadatak je veoma star i mnogima poznat no ako ne znate rjeSenje. iliganemožete naći. saćekajte sljedeći broj Nedjeljnog

RjeSenje zadatka iz pro ilog broja: 444-44 4. 333-33/3 ltd

U BAZELU

Nacističkiispad

.H itle r je tretMto da zauzme Svajcarsku i sve Svajcarcelikvi- dira u gasnoj komori..."

Ova izjava trojice £ la nova (edne zapadnonjem aćke tete- rizijske ekipe n a lla je nedavno miesto na prvoj strani iv a j- carakog dnem ika _Blik", a In - cklent je okonćan pred bazei- skim sudom , koji je oplu2ene kaznio sa po nedjetju dana zatvoca I novčanom kaznom od po sto ivajcarsfcNi tranaka.

Kako p ite „BRk~, rijeć je o tr- oClanoj ekipi zapadnonje- maCke tetevizijske mreže WDR (W estdeutsche Rundtunk ), koja je u C irihu snim ala jednu reportažu i poslije objavtjenog posia vraćaia se prefeo Bazela. Kada su negdje oko ponoći »ti- gU na bazelsku ie tje zniCku sta- ntcu, iz d s te obijcsti oteti su I razbili ten jer d th im o g s lu ib e- nika željeznice, koji je odm ah pozvao poiictju.

Svajcarski poiicajci su po- k u ia ii da intervcn ifa i ali su Ih m omci Iz zapadnonjem atka M evtzlje obasuN uvredama koja nisu za ttam pu, da bi kao k ru n i sve^a _lapaMI“ tzjavu o HM eru I o»snoj kom ori.

_Samc zbog ovog OCfcog Is v jđ a u Zapadnoj N f*-. maCkoj ircgH bi da dobi|u I g o -" dinu daru zatvora - rekao je bazetskl sudlja MarVo LazanjL— Ja sar-., medudm , m orao da sa drUrn i vajcarskog zakona...“

Kada je za Incident u Bazeiu doznaia direkcija zapadnonje- maCke tek> vtzije WDR .odmah je saop4te ? da trojtca naclstKkl raspoio i ih TV—novinara n t t t v lk ..d ltizan jlhovuflrm u :

„Uko ro 3u navodioptulnice taCni, daija saradnja sa vama vi*e nije moguća14 — kaže sa u zvanlćr. n dopisu tetevizfje WDR up :enom tro jici nlh.

v O p o jen i užitak - značenja v tarot-zapisa Raka četiri kaie da

ovaj Rak nastoji da podjednako K uživa i ovozemaljske i nebesne >: draži. Na slici vidimolik koji spava S (po nekim astrolozima meditira) -v dok se pred njim nalaze tri kupe У. On ih je već ispio, ali one imaju

sposobnost da se same napune -л Istovremeno iz vazduha mu se л približava treća, koja je ispuniena j;j nektarom ili možda nečim dru-

gim, sve zavisi od njegovog izbo- ? ra i lićnosti. Ovaj zapis dovoljno v govori o Raku četiri. On je sam :j; sopstveni gospodar Naklonjeno

mu je i nebo i zemlja i on treba da X izabere oboje i da njihove X elemente pomiješa pažljivo i pre- y cizno odredemm kolićinama Za- j:j bune nema. Treba se samo prid- S ržavati odredenog puta v Potencijal četiri, najstabilni|i ft potencijal zodijaka, donosi Raku

ove dekade logično misljenie i >: pravilno prosudivanje dok mu X Mjesečeva frekvencija daje pri- X lagodljivost. Pomiješano ovo :j: dvoje daje osobu vedru i toleran-

tnu. spremnu da pomogne, punu j;j optimizma. Konflikt nastaje iz-

meduželjezasigurnošćuižediza 5 promjenom.

Pozitivan Rak četiri je disci- v plinovan, pouzdan radnik, konst-

ruktivan, ne izmiče mu nijedan Š posao. On uvijek gradi oslanja- X jućisenavećizgradeno.bezže lje

za rušenjem. Lićno nisu ambici- X ozni. Od slave višeih privlaći mir I j ; porodična sreća. Objektivni su i ;> plemeniti.X Ako je negativan, Rak ćetiri je X lijen, pasivan, rasipa se na sitnice X i samodovoljnosti, bezvoljan je i X letargičan Gubi vezu sa stvarn-

ošću i u potpunosti se prepušta y onoj ćetvrtini svoje ličnosti koju v vodi Mjesec. A to je ipak samo v četvrtina.:j: Ravnoteža mu je u aktivnosti X Biti aktivan svugdje i na svakom X mjestu, i pritom i kritićan, put je

koji ga vodi ka spoznaji vlastite |;j: lićnosti. Pošto je sklon da lako v. padne pK)d tudi uticaj (opet

Mjesećeva frekvencija), Rak četi ti ne treba da izbjegava te ljude . . . .. .. . .. ..

^ r “ T -< Ш CM - 1 Ć J »

NCC -5

<N

već mora da se izbori za sebe sama. Od njega. ipak sveovisi. On je više blag nego snazan, pun imaginacije a manje odlućan i sklon sanjarenju. No u njemu je mnogo energije Iskoristiti je. uz stalno logičko bdijenje nad postupcima. njegov je prevashodni zadatak

Raka ćetiri morate ostaviti često samoga jer on treba ist- rajno da modeluje sopstvenu gli- nu. a da |e ne prepusti drugome: drugi su drugi No u životu je često spreman da prihvati pomoc drugih. I ma koliko ona bila dobronamjerna. greška je u poćetku Rak ćetiri mora sam da modeluje svoje sopstvo Tomuje jedini put.

Poznate lićnosti rodene u ovoj dekadi Raka su: Singer, Sagal. Rembrant, ljudi izuzetnog senzi- biliteta. iskonski Rakovi četiri i usamljeni idruzeljubivi u isti mah Ljudi goleme energije usmjerene na preispitivanje sopstvene lićnosti losobekojesuomiljeneu svojoj okolim

Spojeni užitak - cilj Raka četiri je nadohvat ruke, ali ga treba pa- žljivo uzeti i znati sa njim Svaka grubost I sitna nepažnja. ne ispla- ti se . Pomiriti se sa b lagošću i pustiti da ona vodi, pravi je i istin- ski put svakog Raka ćetiri.

M PRAREVAC

22. STRANA NEDJELJNI G L AS, 29. i 30. juni 1985.

И ЈZANIMLJIVOSTI

Tjelohra-niteljiprincezeDajane

PRINCEZA DAJANA mogla bi da postanc prvi tlan britanskc kraljevske porodice u čij oj bi tj elesnoj gardi bila 1 jcdna žcna. Prema pisanju mnogih bri- tanskih listova, ledi Dajana ne smatra sasvim podcsnim četvoricu svojih tjelohranitelja. Listovi predvidaju da će za novu „tjelohranitelj icu" 23- godišnje princeze Daj ane vjerovatno biti izabranajednaod 2.508 „policajki" Skotland Jarda.

Potvrdujući vijest da se traži novi tjelohranitelj za palatu Hensington, gdje iive princ Čarls i princcza Dajana, Skotland Jard je saopštio da kandidati za taj posao moraju da budu inteligen- tni, da tečno govore više stranih jezika, da su vrsni strijelci, mladi od 30 godina i nevjenčam - zbog čcstih putovanja. Skotland Jard nije, međutim. isključio mogućnost da se medu kandidatima za novog tjelohranitelja nadu i pripadnici muškog kao i ienskog pola, s obzirom na njihovu .jednakost u poslu“ .

panorama

BANJALUKA: ŠTA M IS L IT E O NAJNO VIJEM P O SKUPLJENJU KAFE?

TO NIJE U REDU

Milena Davidović, diplomirani pravnik:

— To nikako nije u redu. Cijena kafe na svjetskom tržištu pada, a kod nas raste. Moram da je kupujem u prodavnici i po ovoj cijeni jer nisam uspjela da naidem na preprodavca koji prodaje jeftinje. Inafe bih kupo- vala kod švercera.

IDE ŠVERCERIMA NA RUKU

Selim Ćejvan, obućar:

— NajnovijacijenasamojoSviSe ide na ruku šverce- rima. Ako se u prodavnici kupuje po 3 hiljade, a kod Svercera može dobiti i za 1 500 dinara, pitam se ko je lud da plati skuplje. Čujem , cij ena kafe na svjetskom triištu pada, a kod nas raste. To nije pošteno.

MORAM DA JE SE O DREKNEM

Kata Ciagula, inval idski pensioner:

— Poslije poskupljenja kafu pijem samo ujutro. Popodnevne kafe morala sam da se odeknem kao Sto se u zadnje vrijeme čovjek mnogo iega mora odrcći.

TO JE PREVIŠE

Kasim ASić Šala, penzioner:

— Upravo sam se vratio iz inostranstva gdjesam bo- ravio dva mjeseca u posjeti kod rodaka. Kafa jc tamo od hiljadu do hiljadu i sto dinara. Kod nas to je trost- ruko skuplje. Za naSa primanja, posebno za mene kao penzionera, to je previše. To zaista tako ne može.

Ž. L.Snimio: R. O.

BANJALUKA

SUBOTA, 29. juna

J7.00 - Po&lak programa7.05 - M UZIKA — NOVOSTI — M UZIKA7.30 - Vijesti7.45 - Oglasi i obavještenja8.00 - M i predlaiemo - vi birate9.00-GOST PROGRAMA10.00- H it programa10.10- Rezervisano vrijeme10.20 - Magazin sedam11.00- SPO RTSKl ŽURNAL11.20 - U klju iite svoje magnctofone12.00- Završetak programaOd 12,00 do 07,00 - PRVI PROG- RAM RADIO—SARAJEVA

NEDJELJA, 30. juna

7.00 - Početak programa7.05 - M UZIKA — NOVOSTI — M UZIKA7.30- Vijesti7.45 - Oglasi i obavještenja8.00 - Rezervisano vrijeme8.30- Poželjcli ste - izvodimo10.00- RADIO—REPORTAŽA10.20 - Magazin sedam11.00 - Muzika za nedjeljno raspoloženjc11.30 - Tragom folklora Bosanske krajine12.00- ZavrSetak programaOd 12,00 do 01,00 - PRVI PROG- RAM RADIO—SARAJEVA

c BOSANSKA GRADIŠKA

PRNJAVO R

Program emituje na srednjim talasima 1341 kiloherc i UKT 98,3 megaherca

SUBOTA, 29. JUNl

9.00 - Najava Subotnjeg revijalnog programa9,03 - Muzika - informacije-reklame i oglasi (zabavna)10.00 — Gost programa doktor Velimir Milić.11.00 — Semafor11,25 - O KULTUR1 SUBOTOM12.00 - do 14,00 - SUSRET NA TA- LASU (Zajednički program radio- stanica B ill)14.00 - 16,00 - „РО М АК" - pr- njavorske omladinske aktuelnosti, (dvosatni omladinski kontakt - program)16.00 - Odjava programa

NEDJELJA. 30. JUNI

7,58 - Najava „NEDJELJNOG POLITIČKO - INFORMATIV- NOG I ZABAVNOG PROGRA- MA RADIO—PRNJAVORA-8.00 - AIPK „Bosanska krajina” na talasima krajiSkih radio-stanica (prenos programa Radio- Banjaluke)9.00 Emisija za selo10,00- 18,00 Vijesti - informacije - osvrti - komentari - iz sata u sat i muzika iz programa emisije ,,Va5e želje, čestitate i pozdravi...”18,(X) - Odjava programa

12.00- Zajednički program RS BiH14.00- Emisija za selo14,30- Vijesti14,35 - Program za mlade15.30 - PROTEKLE SEDMICE U NASOJ KOMUN115,45 - Obavještenja, muzika, oglasi16.00- Dnevnik Prvog programa RS16.30 - U subotnje predvečerje17,00 - Odjava programa

SUBOTA, 29. juna

9.00 - Najava programa9,10- Vijesti9,15 - AlPK-a na talasima bo- sankokrajiSkih komuna10.00 - Revija želja, čestitki i pozdrava11.00 - Odjava programa

NEDJEUA, 30. juna

9.00 - Najava programa 9,15- EPP9,30 - Reportaie, zapisi...10,00- Nedjeljni žurnal10,30- Putokaz- omladinskaemisija11.00 - Revija želja, česlitki i pozdrava12.00 do 13,00 - Odjava programa

SUBOTA, 29. juna

8.00 - Poietak i najava programa8,05 - Muzika - informacije -muzika 8,50 - Oglasii obavještenja9.00 - Odabrali smo za diskofile9.30 - Vijesti i sportska hronika 9,40 - Narodna muzika10.00 - Iz melodije u melodiju11.00 - Omladinski studio12.00 - Odjava i završetak programa Radio-Bosanska Gradiška12.00 - 14,00 - ZAJEDNIČK I PROGRAM RADIO—STANICA B iH(Susret na talasu)

NEDJELJA, 30. juna

7,55 - Početak i najava programa8,00-AIPK N ATA LA S IM A KRA- JIŠK1H RADIO—STANICA8.30 - Želite, čestitate, pozdravljate, I dio9.00 - Oglasi i obaještenja9.10 - Želite, čcstitate, pozdravljate,II dio10.00 - HUMORISTIČKI RADIO- -TALAS10.10 - Želite, čestitate, pozdravljate- do kraja programa(u 12,00 VIJESTI)

SRBAC

SUBOTA, 29. juna

8.00 - lnlormativno-zabavni program Radio-Srpca12.00- Zajednički program RS B ill14.00 - ZavrSetak emitovanja

NEDJELJA, 30. juna

8.00 - Početak emitovanja8,05 - Muzika za dobar dan8.30 - Želje, čestitke i pozdravi9.00 - Radio u selu - AIPK na talasima9.30 - Želje, čcstitke i pozdravi10.00 - Sedam dna10,15 - Žclje, čestitke, pozdravi (EPP, oglasi, reportaia...)12.00 - Odjava i završetak emitovanja

SUBOTA, 29. juna

11,00- Najava i pregled programa 11,05 - Za svakog ponešto 11,30- Želje slušalaca

SUBOTA, 29. juna

9.00 - 1 danas smo zajedno (najava, vijesti i melodija dana)9,10 - Želje slušalaca10.00 - Emisija za selo (u sklopu programa emitujemo kombinat na talasima krajiSkih RST)10.30 - Nastavak ispunjavanja vaših ielja11.00 -Hronika 6 radio-dana (IPP - pregled aktuelnosti na kraju nedjelje)11,15 - EP - prospekt11.30 - Rezervisano za... (dokumen- tarni program)12.00 - Susret na talasu (Zajednički program RSA II i ORS BiH)14.00 - Odjava programa i najava ponovnog susreta

PRIJEDOR

SUBOTA, 29. JUNA

9.00 - Najava programa9,02 - Noviteti disko-produkcije9,30 - Jugoton-ekspres10.00 - Subotom zajedno11.00 - Čestitke, ielje, pozdravi13.00 - Odjava programa NF.DJELJOM NE EMITUJEMO RADIO— PROGRAM

I N F OR M A T O R( BANJALUKA )

KOZARA-Karate ratnici (ameri- čki) u 11, 16, 18 i 20.

VRBAS - Kamion smrti (amerifki avanturistički) u 16, 18 i 20.

PALAS - velika sala - Pokvarenjak (francuski avanturistički) u 10,16.18i 20, a u 22 sata Štrajker (amerifki). mala sala - Ujed andela (domaćadra- ma)u 16.30, 18,30 1 20,30. NARODNO POZORIŠTE Nema predstave.DJEČIJE POZORIŠTE Nema predstave.UMJETN1ČKA ( jA1.KR1.IA

Stalna postavka.STALNA POSTAVKA SPOME-

N —ZBIRKE DRAGINJE I VOJE TERZIC' nalazi se u Ulici Vladimira Nazora 19.MUZEJ BOSANSKE KRAJINE

Stalna izložbena postavka Muzeja je otvorena svakog radnog dana osim ponedjeljka od 9 do 13 i od 17 do 19 sati i subotom, nedjeljom i praznicima od9do 13 sati.

SCENSKE VEČF.RI U DVORIŠ- TU

Večeras u 21 sat Studentsko pozo- rište izvodi predstavu Zajednički stan.

DOM KULTURE.Izloibe polaznika likovnih tečajeva.

B I B L IO TEKAOdjeljenjc u Domu radnifkc soli- durnosti radi svaki dan. osim subote i nedjelje, od 7 do 19 sati. Odjeljenje u MEJDANU radi svaki dan. osim subote i nedjelje, od 7 do 19 sati. Odjeljenjc u BUDŽAKU radi ponedjeljkom i utorkom od 15 do 19 sati, srijedom, četvrtkom i petkom od 10 do 15 sati.

DEŽ.URNA APOTEKANoćno dciurstvo ima Ccntralna apoteka u Ulici Veselina MaslcSe 18, telefon: 35- 306

V A Z N U IT E L E F 0 N I:SUP 92 Vatrogasci93 Hitna pomoć 94Bolnica 33-725 (stara lokacija) i 38-111 (Paprikovac).Autobuska stanica 45-355 Željezni£ka stanica 31-229 Taksi-stanica 22-222 Dežurna isnpekcija 32-354 Vodovod i kanalizacija 21-247 Elektrobanjaluka 42-555 Servis za hitne popravke stanova 45- 404Atlas 31-995Inex-turist 21-261Putnik 43-900Turist-biro 35-082Slavnik Koper 31-113Mladost BiH 39-835OpStinski sekretarijat za narodnuodbranu - Centar za obavjeitenja9R5 —

P 0 L A S C IV 0 Z 0 V A iIzm ijenjeni red vožnje željeznice važi od 2.6.1985. godine Za Sarajevo: 0,56 (brzi), 02,00 (brzi),06,07 (olimpik), 9.26 (brzi), 13.15 (brzi), 16,05 (brzi) i 18,10 (poslovni) Za Zagreb: 01 11,03,13,04,12,09,57 (poslovni), 15,06 i 16,22.ZA BEOGRAD: 06,53 (poslovni, a od Rume se odvaja za Novi Sad),10.01 (putniCki do Doboja, iz Dob- oja br/i u 14,00), 14,50 (putnički do Doboja, iz Doboja u 17,32). 22,45 putnički do Doboja, iz Doboja u 01.38.

D 0 L A S C IV 0 Z 0 V AIZS/VRAJEVA: 01,08 03.00 (brzi)09.55 (poslovni) 15,04 (brzi) 16,16 (brzi) 20,10 (poslovni).IZ ZAGREBA: 042 01.52 13.1216.02 (brzi) 18,08 (poslovni) 21,42 (ubrzani).IZ BEOGRADA: 05.35 08.25 13,28 16,16 19,05 21,57

V A N R E D N IV 0 Z 0 V ISvake nedjelje BANJALUKA — MARIBOR u 13,25 iDOBOJ — BA- NJALUKA — LJUBLJANA u14,01

P 0 L A S C I A U T 0 B U S A IZ B A N J A L U K E

ZA ZAGREB: 01,20 02,00 03,0005,30 06,00 07,45 08,30 09.30 11.0012.00 12,40 13,15 14,30 15,10 15,2017.00 18.15 19,2420.00ZA BEOGRAD: 05,00 06,00 09.3015.00 17.00 23,30ZALJUBLJANU: 01.2008,20 12,0013,15 15.10 19,25ZA SARAJEVO: 00,30 08,00 12.00 00,45 (uprolazuu 10,00 13,35 i 15, 15) ZA KRANJSKU GORU: 13,15 ZA TU ZLU : 05,35 i 15,45 ZA DUBROVNIK: 20,20 22,00 24,00(polasci u prolazu)ZA MOSTAR: 06,00 13.00 (preko Bugojna. Prozora i Jablanice) 11,26 (u prolazu) 22,00ZA BIJELJINU:u I l,00(izPrnjavo- ra u 12,15 i Dervente u 14,40 sati). ZA NOVI SAD: u 13,00 (u 14,05 iz Prnjavora i iz Dervente u 14,40)

ZA DERVENTU: u 12,00 salt.ZA PRIJEDOR: u 4,45 ZA KUKOLJE I SRBAC: u 6,15 a povratak iz Srpca u 11 sati.ZA SRBAC: u 17,15AUTOBUS NA RELACIJI BANJALU- KA — LUŠCl PA LA NK A u povratku saobraća preko PRUEDORA umjesto BRONAZNOG M AJDANA sa polas- kom iz LUŠCI PALANKE u 5,45, SANSKOG MOSTA 6,35 i PRIJEDORA u 7,10.ZA RO VINJ: 7,45 19,45 ZA RUEKU: 6,00 7,45 22,00 ZA UMAG: 6,00ZA SPLIT: 6,40 21,15 8,30 (u prolazu) ZA SlBENIK: 7,30, 22,30c B O S A N S K A ^

GRADIŠKA JU Domu kulture 29. juna i 30. juna prikazuje se film ZA LJUBAV SINA.

NARODNA BIBLIOTEKA u gradskom Domu kulture otvorena je ponedjeljkom i srijedom od 10 do 17 sati, a utorkom, ietvrtkom i petkom od 10 do 14 sati. GRADSKA ČIT AONICA U Bosanskoj Gradišci radi od 10 do 18 sati, a subotom od 7 do 13 sati. Odjeljenje biblioteke u Novoj Topoli (u zgradi SUBNO- R—a) radi ponedjeljkom, srijedom i petkom od 12 do 15 sati. Istim danima knjige se izdaju i u odjeljenju biblioteke u Orahovi (Domu kulture) od 17 do 20 sati.

— Stalna izloiba .Putevi pobjede" otvorena je od 10 do 13 sati u Rad- ničkom domu. U Spomen-domu „Lepa Radić" u Gornjim Podgradci- ma posta vljena je iz lo iba1 „Revolucionama proSlost Gomjih Podgradaca".

APOTEKA u Ulici maršala Tita broj 11 (telefon: 813-130) radi od 7 do 19 sati. Otvara se i u 21 sat za hitne sluiajeve. Apoteka kod bolnice radi od 7 do 14 sati. Nedjeljom i praz- nikom apoteka radi od 9 do 11 sati, a otvara se i u 13,16, 19j 21 saL Medicinski centar u Bosanskoj Gra- d i ic i- 813-433Autobuska stanica u Bosanskoj Grad lie I - 813-500 T unst-biro- 813-080 Taksi-stanica - 811-716 „Elektro-Bosanska Gradi5ka“ - 813- 344.

U domu kulture 29. nema kino- predstave, a 30. u 20,15 sati prikazuje se film UB1CA IZ I1RAMA SO ALIN .Deiuma apoteka Doma zdravlja radi od 7 do 15 sati, osim subote, telefon 850-038. H itna pomoć Doma zdravlja radi od 15 do 07. Domzdra- vlja radi od 7 do 15 sati svaki dan osim nedjelje i driavnih praznika. Telefon 850-130-Narodna biblioteka .Ivo Andrić” radi svaki dan od 7 do 15 sati,osim nedjelje i driavnih praznika. Telefon 850-130.

K O TO R — VAROŠ

Nema kino-predtavc.Apoteka radi od 7 do 19 sati, a

subotom od 7 do 14 sati. Hitna pomoć Doma zdravlja 88(H)OI. Deiuma vatrogasna služba 880-104 Biblioteka radi od 7 do 19 sati.

Nema kino-prcdstave.

Narodna biblioteka „Veselin MaslcSa" radi od 7 do 15 sati, a nedjeljom ne radi. Hitna pomoć Do- ma zdravlja, telefon 830-250. Apote- ka radi od 7 do 19 sati, subotom od 7 do 14 sati, telefon 830-030., Dobrovoljno vatrogasno druStvo

,830-066.____________________

^SKENDER— VAKUF^

Nema kino-predstave.Biblioteka, pozajmo odjeljenje

radi svaki dan od 7,30do I5,30sati,a ponedjeljkom od 10 do 16sati. Dom zdravlja radi od 7,30 do 15.30 sati, telefon 890-611. OpStinski centar za obavjeStenje radi od 00 do 24 sata telefon 890-620.c SRBAC

JApoteka 840-003. Dobrovoljno

vatrogasno druStvo 840-150. Bi aliolcka 840-038.c PRNJAVOR

JManica za hitnu pomoć 860-190

SUP 860-001. Autobuska stanica 360-462.


Д ЕЖ УРН А СТРАНАУТВРТЈЕНА ОТКУПНА ЦИЈЕНА ПШЕНИЦЕ

КИЛОГРАМ — 37 ДИНАРАБЕОГРАД, 28 јуна (Тамјуг) — У Београду су представници Саве-

чмог извршног вијеПа, репубпика и покрајина потписали Договор о мјерама за организовани откуп пшенице рода 1985. године. Овим Договором, како је саопштено. утвр1)ена јеоткупна цијенапшенице прве кпасе у износу од 37 динара за килограм Утврђена је и једин- ствена откупна премија у висини од 2 динара за кипограм. Про- извођачима брашна купци би исплаћивали премијеу износу од2,50 динара за килограм.

Савезно извршно вијеће истовремемо је донијеп о и Одлуку којом се забрањује употреба лшенице за сточну храну и О дпуку којом су обавезане организације удруженог рада, ко је се баве прерадом пшемице, да индивидуалним пољопривредним произвоГЈачима на њиховзахтјев продају мекиње најмање 100 одстоод количинепше- нице коју уступе тој организацији

О Д13. ЈУЛА( НОВЕЦАРИНСКЕ{ ОЛАКШИЦЕI* БЕОГРАД, 28. јуна (Танјуг) — Југосповени који путу ју у ино-

странство моПићепри повратку у земљу без царине даунесу ро- бу у вриједности од 2.500 динара Ослобађање од царине пре- двиГ)ено је и за робу ко ју увозе наши радници привременозапо-

I спени у иностранству, ако долазе у посјету породицама или на I годишњи одмор, и тодо вриједности о д 30.000 димара. Ово пра- _ во наши радници могу искористити једном годишње. Нове ца- - I ринске олакшице, биће објављене петог јула, а очекује се да Пе I

1 3 jy n a ^ ^ Ј

У О КРУЖ НО М С УДУ У ТУЗЛИ

ЛОПОВИМА 122 ГОДИНЕ

ЗАТВОРАТУЗЛА, 28 јуна (Тамјуг) — Годину и

по дана након утврђивања тешке пљачке, ко ју су извршипа 24 радника трговачке радне организације „Литва" и меких других организација у БановиПима. данас је у Окружном суду у Тузли Велико вијеПепеторице, изрекло пресуду актерима највеће и наЈкомпликовани ј е кра1)е у сјеверои- сточној Босни.

Двадесет четворици оптужеиих из- речено је укупно 122 године и 2 мјесе- цазатвора Најтежу казму од 13годи на затвора „зарадио" је Асим Авдић (33), пословођа. Најмања казна за- твора изиоси 7 мјесеци. Окривљени су опљачкали и оштетили друштвену заједницу и свој колектив за преко40 милиона динара.

СУЈ5ЕЊЕ ПЉ АЧКАШ ИМА

СРЕБРАKPAQA

С ДУЖИМ СТАЖОМ

ЗВЕЧАН . 28. јуна (Танјуг) — Сребрни концентраг крао се у „Терпчи" вјероватно још при је 1979. а не само у раздобљу од те

године када је група ко јо ј се сада

н а ^ ^ И у п а

И З а к т и в н о с т "ДРУШ ТВА ЗА СПОРТ

И РЕКРЕАЦИЈУИНВАЛИДНИХЛИЦАСВЕЧАНОСТ

„ПАРТИЗАНА“БАЊ АПУКА — Данас ће се у

хотепу „Босна" одржати свечана конференција Савеза за спорт и рекреацију инвапидних лица Бо- сне и Херцеговине на којо ј Пе учествовати депегати свих репу- блика и покрајина. те Савеза за спорт и рекреацију инвалидних пица Југославије.

У оквиру свечане конференци- је биће одржано и такмичење у гађању из малокалибарске пуш ке ._______________ м.Ј.

ЗАВРШ ЕН С УС РЕТ САМ ОУ- ПРАВЉ АЧА ЈУ Г О С ЛАВИ ЈЕ

САМОУПРАВА — ОРУЖЈЕ РАДНИКА

БЕОГРАД, 28. јуиа (Танјуг)— Усвајањем поруке завршен је вечерас у С купш тини СФРЈ сус- рет самоуправљача Југославије. Током дводневно г рада делега- ти су расправљали о ф ункциони- сању радничких савјета у про це- су самоуправног одлучивања

Искуства и зпра ксе ко ја сууче- сници изнијели у расправи пот- врдила су да су се раднички са- вјети у протеклих 35 година афирмисали и развили у наЈсна- жније оружје у рукама радничке класе.У последњ евријемеулога радничких савјета остварује се у усло вима економске кризе. ета- тизације друштвених односа. за- сто ја у развоју самоуправљања и иедо во/bHo r дјеловања суб^ек- тивних снага Све се то. како je констатовано . неповољно од- ражава на мотивисаност радни- ка да учествуЈу у процесу самоу- правног одлучивања

Ha npajy сусрета упуПено је поздравно писмо предсЈедни- штвима СФРЈ и ЦК СКЈ

ВРИЈЕМЕ

до 1984.„опе^исала" суди.

To произилази из исказа бив- uie текстилне раднице Сафете Бихорац (51), сада пензионерке, која је данас саслушана као ше- снаести оптужени на суђењу пи>ачкашима сребра у Трепчи.

По свему судећи, највеПу ко- рисг од пљачке имали су турски златар Алтај и још неке његовде колеге.

СуОење, ко је јепочело 17. јуна а треба да се заврши 25. јула, на- ставља се у понед јељак. Т реба да се саслушају још четворица у групи од20 оптужених за контра- револуционарно угрожавање друштвеног уре!)ек>а. за које се може досудити и смртна казна a најмање десет година затвора. Осталих 51 оптужени одговара за пљачку, прикривање и помоП

Пвиновницима пљачке

' ВЛАЈКОВИП ОТПУТ ОВАО ИЗ АДИС АБЕБЕЈАЧАЊЕ ПОКРЕТА

НЕСВРСТАНИХАДИС АБЕБА, 28 јуна (Танјуг)— Предсједник Пред-

сједништва СФ РЈ Радован ВпајковиП, поспије краће пос јете Етиопи ји, отпутовао је дакас из Адис Абебе у Мозамбик, испраћем уз највише државне почасти и у присуству најистакнути јих пичности Етиопије.

Посебан значај покло њен је нужности јачања једин- ства покрета несврстаних у рјешавању најактуепни јих пробпема у свијету, међу ко јима, све значајније мјесто имају економске невоље које потреса ју земље у развоју .

ПРЕДСЈЕДНИШ ТВОРК ССРН БиХУСВОЈЕН ПЛАН РАЗВОЈА

САРАЈЕВО.28 јуна (Танјуг) — ПредсједништвоРепу- бличке конференције Социјалистичког савеза радног народа Боснс и Херцеговине разматрало је данасипод- ржало Нацрт дугорочног друштвеног плана Босне и Херце говине за период до 2000 године . Констатованоје да овај нацрт представља добру иамбициозну основу за развој ове републике

Предсједништво је данас усво јило и одлуку о до- дјељивању највишег признања Социјалистичког савеза Босне и Херцеговине — златне значке са повељом. Ове године биће додијељено 30 копективних и27 поједина- чних признања

У Љ УБЉ АНСКОЈ БАНЦИ У ТИТОГРАДУПЉАЧКА И ЗЛОУПОТРЕБЕ

ТИТО ГРАД, 2в. Јуна (Тан)уг) — Окружно јавно тужи- паштво у Титограду, одлучуЈући по пријааи Секретари- Јата за унутрашње пос лоае, поднијело (е Општинском окружном суду захтјев за проаоГ)ење истраге лротив ос морице радника Љубљамске банке— Основне банке у Титограду.

Захт)ев за проаођење истраге због осноаано сумме да су изаршипн кривично дјело пљачкепутем злоупотребе службемог положаја. поднесен )е протиа: Славке Ра- слопоаић, Радмипе БегоанП-ЈанкоаиП, и Мнодрага Ву- (ошеаиПа, док |е протиа Ристе БулатовиПа, Драгице Ву- јошеаиП, Хајдане БожовиП, Вукице К нежевиП и Славке МираиовиП-МилоњиЛ, покренута истрага за кривично дјело злоупотребе службемог положаја.

ПОСЉЕДЊА ВИЈЕСТ

ЈЕДАН ТАЛАЦ ОСЛОБО5ЕН

БЕЈРУТ. Њ ујорк, 28. јуна — Један од путника отетог америчког авиона, који се веП цвиЈе седмице налазе у Пибану под надзором „Амала', луштен је данас ма сло- боду. Западне новинске агенције наводе изјаву помо- ћника воГ)е „шиита Набиха Бери|а да је оспобођен Са|- мон FpocMajep из Илиноиса

Гросмајер је луштен из здравствених разлога

ШI * 1

OCHOBHAБАНКА „БАЊАЛУКА"

КУ Р С Н А Л И С ТА(форммрана 28. јуна 1985. годиив)

КУРС У ДИНАРИМА

ЗемљеАустријаБелгијаДанскаФранцускаХолаидијаИталијаНораешкаСР ЊемачкаШвајцарскаШведскаЈаланВ. БританијаК анадаСАДАустралија

К упоани Продајни м за деаизеКуповни „

Валута за ефективу девизе100 шилинга 1298,27 1338,94100 франака 449,09100 круна 2536,5100 фраиаха 2985,86100флорина 8071,94100 лира 14,28100 круна 2158,44100 мараиа 9213,03100 франака 10905,05100 круна 3156,65100 јена 109,591 фуита 359,531 долар 200,021 долар 277,311 долар 182,05

1342,97 465,10 446,49

2626,50 2634,39 3091,99 3101,28 8358,00 8383,11

14,77 14,81 2271,84 3281,67 9420,90 9449,21

11254,1811287,99 3266,27 3276,08

115,38 115,73 372,51 210,68 287.43 190,71

373,63211,32288,29191,28

К уповии и продајни курсеви за деаизе примјењују c p ] од 14 сати 28. јума 1985. године , а ку рсеви за ефекти ву о 27. |уна 1985. године.

СУСОТА.2 * . ЈУНИ »JO — Pw p iiMBi nporp— 12,10 — Аиа и м п ф — noB филм (саио м пст ргФ п м ш ваи ц а)14^» — Г» о т вц h w t — b14,05 — Уп14.15 — Ра15.45 — Свмвм Т * MBNB15.15 — /16.45 - Ди— н н 117,00— Ти— гТроф в).»угпгиаиЈ»у ивту (m): ЈугославЦа — Ш ПАНИЈА 15,30 — Срдачно вашм —

19,15 — Цртм и ф ипи 18.30 — Д нванм 2 19,55 — ТВ-слот20.00 — Жана >а ивц|виу и тв д Ц и ои !игрвни шИЛМ21,50 — Bi^bcth22.00 — Свдан сЦвтсм п цама22.10 — Од HBiiiBr ДОПИС1ВШВ — »аивив — вмвв<|Д-прогрвм

ДРУГИ ПРОГРАМ 14.40 — СвпЦт т ш м и — ммсија no- савПвна особама оштвИвног слуха 15,25 — И и ввпмиог м д ј _ аргвитмнскм игранифмлаа15.45 — Титоаии стааааи равоиуииј* *

ш

17,45— С кочко идв у град— аиврички таии M frM m19.00 — Спомначкн napoAiBi т с т р у в в ! тм и саирачк Бвлтмнсжа група19.30 — Диввипи20.00 — ГвПФрмЏ оларних nmtoaa20.30 — Хввлн морв — држ'свкра^а — до- »у— m a n bwiici4»21,15 — Bi^bctw21,25 — Слортсхв суОота21.50 — On»pMBiioBii — мпвдиоп, имв—ги сарнЈскнфилм22.50 — Повтски тм тар (Прмштмна)

НАПОМЕНА

Уколико C# Цибона ппасмрв у » »bib hb cafarctrar клупсхог лрааиства у MMuapiat, првиосмП* св утавамцв na би програи ма другом каналу од 20,00 сатм тггм д ао

20,00 — Г апармЦ опвримх лико 20,30 — Џ м Паривл — »bObbibi 20,50 — Барсалона; Сад|втско прввнство у кошарчи, фмиалв 22,55 — Опврмаиоаи, аападн свријсш филм

НЕДЈЕЉ А, 30. ЈУНИ ПРВИ ПРОГРАМ

10,20 — Вмфвстм10.30 — “ пшколрмарадникв11.00 — З и а м — м ш м Поточи но Мостара12.30 — HeujwwfO np»4»no)MiB ш д|иу14.00 — Муаичко полодмв: Јохаи Штрау< Рамлимда — Оалвт15,35 — Пут (Ана — Аовум и тариа о » р ф , 116.25 — -Лампнон и МврЦв Б онитГ — брммпскм СФрЦСКМ фмлм 117,05 — Мали ионшрт17.25 — Сам|вшии »уви — с о ф га ш

15.55 — Спорт билм — чртаи филм 19,30 — Пиввммк 219.55 — ТВ соот20,00 Сутом — 2, дио ТВ-сариЦ20.55 - Милорад БаЈиП: .Слобода" - куамнтарии фмли 21,10— ПЈуфудОаиу: Сарв^вво- »отд в. рвлротажа21.40 — Слортски првгпад22.10 — Днмммк 3 v

ДРУГИ ПРОГРАМ15.10 — Проамтхи круг — nflpBlOBllB

15.30 — Вв» во: Куп Југогпвч Цвубоису.

16.30 — Круимао: сампра дру штва м тЈв- nacNO васлитам .П а р л и а г, рвпортажа17.00 — Тиаат: трофвј Југослаан(* у руко- ит у (и ): Југослааи|а — По»сха, првнос18.30 — Коммчки слорт- Југосло— i i ckm дврби, смимак,18,45 — Ризница културиог блага: и и СрвиЦ и Бамрскв - вммсЦ в мз културв19.30 — Дмввник20.00 — Кружно п уто аам до Ппсимга и нам д — канадска докуивнтарма сарм|а 21,00-В»Л»сти21,10 — TV кн н о тка ; »убав у пустимм — аамрички играми фмлм 22,25 — МакедоимЦ у Западно| Аустрали- |и — рапортажа

ИЗВЈЕШ ТАЈ РЕПУБЛИЧКО Г ХИДРОМЕ- ТЕОРОЛО Ш КО Г ЗАВОДА БиХ

Т О П Л И Ј Е

ЗА БОСАНСКУ КРАЈИНУ: Након свјежег и мјес тимично магловитог јутра биПе пре тежно ведро и топлије Дневна температу- ра у порасту до 28 степени.

ЗАБАЊ АЛУКУ Очеку јвсесунчаноитопло вријеме

ЗА НАРЕДНА Д В А —ТРИ ДАНА ЗадржаПе св лијвло вријемв Температура у порасту

ВОДОСТАЈ Уна — Бихаћ 14 цм, бистра, температура воде 13 стелени. Сана — Сан- ски Мост 133 цм. бистра. твмпература водв 14,5ствлени Врбас — Бан>алука91 цм , би- стар,твмпвртураводе 15ствпени Водостај

^ ^ а с в и м ријекамау опадању15ствпени Водостај ш 1Дању. 1

2.AHISLI М О И И Т ^ : н о с е -0 SKOLU £А R A D KllC KA

XAMIHAN3A...

Р̂ П А1ТЦИ.1 А Уим . АННОЈ-а 93. ТапафОИ: ДИРИТОО М ОДГО»Ој>НИ урадник S4—41>, Радаш»Ца 37—»?», 37—97?, дшггмоогра^ж 34-449. Огласио у Улици Васолмиа М к л м и 13, тагмфои 34-446. Телм с 4 5 -2 0 * YU ГЛАС, ООУР Нои п ска д)*патност Баиллум , поопазни рачун 6po t 10500—833—427 иодСДК 6а*мшука. Претппаi та м СФРЈ: Једно*И *чне 400 динцм . троЦасвчка 2.400 дииара. лолугодишња 4.800 димара. годииим 9Л00 дмнара, само ГптсГ 1.**0 дммара го п м м м . Пргпимта sa ииострм ствос Цдномјасфчна 1.800 дииара, тромЦсачна 4.800 »<нара. покугодишма 8,600 sm наемц га д и ш м 18.200 » map*. с— о м .Д ад Н »»» ГпаеГ ЗЈ2С динара. Уплатв на дммаии рвчух броЈ: |10500—620—Л 000—552 ко ц П р м и м д т бтш» Сшрфшо, Осмоама бт т Бањалука. Р )а ш а ^ к Р»пубпншог комитвта м обр*>о»»»^а, каууу. куитуру м фииш иу иуитуру ĆP 8мХ ослобор и п»иИм»а n o p w на пров—т.________________________________________________________

»6м Х бр ој 02—4 1 5 3 /И .Г п ж Г Ј *ГЛАС

arhiva.glassrpske.rs...pismo iz pariza eho 36. salona astronautike i kosmosa,,0ra0“ zadivio...

Documents