svetomir bojanin - psihoterapija kao fenomen helensko-hriscanske tradicije

8/13/2019 Svetomir Bojanin - Psihoterapija Kao Fenomen Helensko-hriscanske Tradicije

1/36

PSIHOTERAPIJA KAO FENOMEN

13

S VETOMIR BOJANIN Originalni nau~ni radDefektolo{ki fakultet UDK 615.851+159.942 Beograd DOI 10.7251/FIG1008013B

Psihoterapija kao fenomenhelensko hri{}anske tradicije

Moja osana pro{la je veliko~istili{te sumwi,

Dostojevski

Apstrakt : Sve se zametnulo onim tajanstvenim za-htevom: Poznaj sebe u Apolonovom hramu u Del-fima. Neko je, jo{ iz prethelenskih vremena, uka-zao da treba odbaciti proro{tva, magije, kazne isve {to dolazi iz spoqweg sveta i traìti re-{ewe svojih mentalnih problema u sebi samome, jer je u nama samima i uzrok pada i mogu}nost spa-sewa. Ostvarewe toga zahteva traì:

specifi~an tip razgovora sa drugim kojiuvek meni svedo~i moje upojedina~eno postojawe;

iskren odnos prema sebi samome, upoznaju}ise kroz razgovor sa drugim;

dono{ewe odluke pokajawa shodno ste~enim

uvidima; ostvarewe du{evnog mira u~iwenim izbori-ma i postupcima.Ova ~etiri stava {to proizlaze iz ~ina samoupoz-navawa, jesu segmenti svakog le~iteqskog odnosame|u qudima kroz vreme.U radu pratim tu pojavu od prethelenskog doba,kroz helensko doba, hri{}ansko sredwovekovqe(patristiku), i novo doba. Na kraju zakqu~ujem dasam ja, u stvari, tim istraìvawem pratio tragrazvoja dobrote me|u qudima i u qudskim zajed-nicama, {to cveta u svim epohama i pored zla~iji nam tutaw istorijom zaglu{uje u{i.

Kqu~ne re~i : Poznajsebe, psihoterapija,upoznavawe sebe, pokajawe, majeutika, razu-mevawe, ispovest, pos-tojawe, fenomenologi- ja.


2/36

SVETOMIR BOJANIN

4

Uvod

Imam utisak da se, kad god se pomene re~ ili pojam psihoterapija, misli na ne{to {to je nastalo u na{e moderno doba, ~imelikujemo nad surovim metodama psihijatrije pro{lih vremena.Me|utim, stvari ne stoje ba{ tako. ôvekova potreba da se le~i

razgovorom, a ne pukom razmenom monologa i ~arobnih sloàjare~i, kaznama, magijom, javqa se ve} u davnim prethelenskim vre-menima. Zov sa kamenih zidova Apolonovog hrama u Delfima: Po-znaj sebe, koji poti~e jo{ iz doba pre pojave pismenosti, o ~emu }ebiti jo{ re~i u ovom radu, poziva ~oveka da re{ewa svojih prob-

lema ne traì od proro{tva nego u sebi samome. ôvek je, izgleda, ve} sasvim rano ostvario prve iskre real-

nog odnosa prema sebi u ravni ovih na{ih savremenih tokova mi-sli. On po~iwe da izvla~i svoju oqu|enost ispod naslaga magij-skih ~ini i predrasuda i upu}uje misaone i ose}ajne kapacitete usvoju svest na razre{avawe problema {to ih qudski ìvot nosisobom. Time se wegove saznajne funkcije i re~ stavqaju u prvi red komunikacije me|u qudima, {to je pruìlo {ansu razgovoru da seotkrije u wegovoj le~iteqskoj ulozi .

U radu polazim od toga {to se svi, danas dominantni na~inipsihoterapijske prakse, mogu da svedu na ~etiri slede}a zahteva:

rad na uobli~avawu prikladne komunikacije govorom; rad na uspostavqawu iskrenog odnosa prema sebi samom i

na{em sagovorniku; pra}ewe wegovih odluka proiza{lih iz novih iskustava i

odnosa, i postizawe uvek jasnog psihoterapijskog ciqa, kako to zah-

teva i svako drugo qudsko angaòvaweTo su, u stvari, fenomeni ~ovekovih pona{awa koji se i sas-

vim spontano pojavquju u me|uqudskim susretawima koja bi imalaza ciq uspostavqawe razumevawa me|u qudima i rad na uzajamnomrazre{avawu brige koja ophrvava ~oveka, bez obzira na epohe ukojima se ìvi ili na slojeve dru{tva kojima se pripada. Oduvek

se zna da postoje prijateqski razgovori i mudri qudi kojima se


3/36


15

ide na savetovawe kada se desi ne{to neo~ekivano {to zamra~ujevidike. Iako je redosled segmenata tih razgovora postavqen,uglavnom, kako je ovde navedeno, oni se po svojim spoqwim vidov-ima i su{tinama, do kojih se dolazi vremenom, razlikuju od epoheu epohu, uvek ostaju}i u istoj funkciji.

Potrebe da se psihoterapijski obojeni susreti obavqajurazgovorom, dakle odre|enim umnim obrazlagawem, izviru du` prethelenskih dru{tava, u epohi helenskog uspona, u hri{}an-skom dobu, kao i u na{em savremenom, novom dobu. To ~ini da ovupojavu sagledavamo kao celovitu, utemeqenu u izvornu kulturuqudskog postojawa, kao {to je to i bilo koja umetnost, zanat, ibilo koji nau~noistraìva~ki rad u nauci. Od pojedinaca {to sepojavquju u ulozi stru~nih psihoterapeuta, uvek shodno vremenu(mudri qudi, filosofi, sve{tena lica, lekari), o~ekuje se uvekodre|eni nivo virtuoznosti, ali ne i mesto izumiteqa.

Prethelensko doba

U kamen Apolonovog hrama u proro~i{tu uklesane re~i:Poznaj (sebe 10) , verovatno namewene onim zabrinutim ili une-sre}enim qudima koji tu dolaze, nemaju potpis autora. ôvek koji je u osvite pismenosti (jo{ je i Sokrat bio ~ovek govorne kultu-re, iza sebe nije ostavio ni jedan napisan redak) uzeo dleto i ~e-ki} te uklesao ove re~i, mora da je izreku: poznaj sebe nosio kaovrednu tajnu, kao tajno saznawe zasnovano negde u dubinama vreme-na {to je kruìlo predawem. U to doba kada su svetom vladalifizi~ki i posedom jaki qudi, kada se svet podre|ivao magiji i ~a-rawima {to dolaze iz spoqweg sveta, po{tuju}i bogove {to obi-tavahu negde daleko u besputnim vrletima ili na nebu, nekom odqudi sinulo je u svesti da sve to ne vaqa i da je ~oveku jedina po-mo} on sam sebi.

To je bio trenutak kada je ~ovek ve} prepoznavao iskustva opotrebi da poznaje svoju telesnu snagu, svoju sposobnost rukovawastrelom ili ma~em, kada se odlu~ivao da po|e u lov, ili da obavi

odre|eni posao ili da prihvati sukob sa drugim koji ga je uvredio.


4/36

SVETOMIR BOJANIN

6

Na tom obrascu telesnih i telesno-socijalnih doìvqavawa svo-ga odnosa sa svetom, mogla se o~ekivati woj analogna pojava i upredstavnoj ravni, koja bi se ispoqavala i u ìvotnoj praksi ~o-veka. Izre~eni zahtev za upoznavawem sebe u ravni mentalnihfunkcija upu}en je ba{ toj novoj formaciji qudskog psihizma kojom se proìma ~ovekovo telo, dobijaju}i svoj smisao. Poziv sazidova Apolonovog hrama traìo je od ~oveka da se on li~no, ko-na~no sam sobom, sa svojim unutra{wim svetom misli i ose}ajnihstavova, svojim psihizmom, prepozna i tim kvalitetima isprsipred stvarnim i pred drugim. ôvek je postepeno shvatao da su padi spasewe od pada u wegovom sopstvenom bi}u.

Poznaj sebe kada si u nevoqi mora da je u to doba delovao sa-svim subverzivno, podrivaju}i ne samo ~itave slojeve zara|iva~apara na tu|oj nesre}i, nego i ìvotne koncepte onih {to su sesrodili sa svojim fantazmati~nim svetovima tabua, vra~eva i bo-ànstava. Zato verujem da je taj poziv prvo kruìo {apatom me-|u qudima toga doba, od prijateqa do prijateqa, zaobilaze}i ko-horte naoruànih ~uvara tada postoje}eg poretka sveta.

Kamenorezac, da ga tako nazovem, nije uloìo svoj trud ure-zivawa tih svetlih re~i u kamen hrama kulta sunca, bez nekogozbiqnog razloga. Kao da je iznutra oslobo|en, uprkos nekom, do-vikivao hodo~asnicima proro~i{ta tajnu {to je {apatom kruì-la zajednicom: ostavite se gluposti i okrenite se k sebi. Ali,izgleda, to be{e jedna od onih prerano iznedrenih istina u qud-skoj istoriji koje nisu, u svojim prvim pojavqivawima, prolazileba{ sasvim slavno.

Prvo se moralo ~ekati helensko doba i uspostavqawe Apo-lonovog kulta svetlosti i sunca, da bi se ta misao mogla urezati ukamen stubova wegovog hrama, i tako postati aktivnim qudskimse}awem. Od wenog slobodnog pojavqivawa u kamenu, pa sve do So-krata, nije uspevala da bude prime}ena i shva}ena u svom su{tom,da bi rasterivala svet hodo~asnika u Delfima, ukazuju}i im na toda svaki pojedinac me|u wima nosi sopstvene mogu}nosti i sop-stvena re{ewa u sebi samome.


5/36


17

Svakako da sama ta ideja zagledavawa u sebe prevazilazi mo-gu}nost ~ulnog opaàwa i zahteva napor misli da se okrenu ka se-bi i sopstvenoj ose}ajnosti. Kao {to upoznavawe mo}i sopstvenogtela i wegovih ve{tina traì sau~estvovawe drugog u bilo komvidu, tako i ~in upoznavawa sebe u svom mentalnom odre|ewu mo-ra prolaziti kroz razgovore sa prijateqima, kroz uzajamna zapa-àwa i podr{ku. Time je i sam ~in govora dobijao na zna~aju, a na-ro~ito u Sokratovom delu, za koga na{ helenista Milo{ \uri}kaè da je bio:

Beskrajno govorqiv i obdaren specifi~nim jonskim smi-slom za kriti~ku refleksiju(10; str. 241).

Stav: poznaj sebe ~ini osovinski zahtev svakog savremenogpsihoterapijskog pravca. Ro|en u prethelensko doba, ostao je sa-vremen kroz milenijume, sve do danas. Poku{aj Kamenoresca da~oveka u nevoqi odvrati od za~aranosti u svoj fantazmati~nisvet magije i usmeri ka sebi i svom qudskom svetu stvarnog,otkrila je ~oveku osnovne pretpostavke mogu}eg psihoterapijskograda, koje ~ine:

mogu}nosti razgovora u le~iteqskom kontekstu, svest o sebi samopoznawe (poznaj sebe), iz ~ega proizi-

lazi mogu}nost i potreba da se bude svoj, i mogu}nost odabirawa poèqnog puta.

Helensko doba

Heraklit (535475)

Heraklit, zami{qen nad onim {to mu je stizalo kao boàn-ska poruka sa kamenih zidova Apolonovog hrama iz proro~i{ta,govorio je:

Gospod ~ije je proro~i{te ono u Delfima (Apolon) niti{ta kazuje, niti {ta krije ve} (samo) simbole (znake, znamewa)daje (fragment 93).


6/36

SVETOMIR BOJANIN

8

Bdiju}i nad tim ~udnim znamewem {to mu se nudi da otkrivapravi put qudskog ìvota, uo~io je da su:

O~i i u{i qudima (su) lo{i svedoci ako imaju varvarske du{e (frg. 107).

Time sasvim jasno sagledava svet sopstvenog tela zasnovanna telesnim ~ulima i sopstveni psihi~ki ìvot u wemu, stavkroz koji struji onaj nemu{ti, a tako nov i zvonak poziv: poznajsebe pre svega. Upoznavaju}i sebe pre svega, otvarali su mu se mno-gi uvidi u stvarnost zamagqenu fantazmati~nim tuma~ewima udobu u kome je ìveo. On to svoje poznawe produbquje i utvr|ujepona{awe ~ovekove du{e, govore}i:

...ako je neki deo tela povre|en, ùrno kre}e tamo, kao dane moè podneti povredu tela, za koje je ~vrsto i u odre|enoj sra-zmeri (obimu) vezana (frg. 67a).

Prosto sam u isku{ewu da ovaj trenutak saznawa helenskekulture ne proglasim po~etkom psihosomatskog koncepta, danasvladaju}eg u medicinskim krugovima. Ne upu{taju}i se u tu temu,ovaj stav svakako ukazuje na doìvqaj jednosti postojawa qudskogbi}a, obeleènog razlistavawem iz istih telesnih i psihi~kihkvaliteta, u ~emu se, sa na{eg aspekta, sagledava mogu}nost le~i-teqskog uticaja na telo putem usavr{avawa psihi~kog ìvota, ina psihi~ki ivot zdravqem i svakom dobrobiti (ili ne dobrobi-ti) tela.

Ovim konceptom qudskog postojawa, Heraklit bitno prodi-re kroz magijsku stvarnost, rastapaju}i je svojim stalnim uvidimau ono {to stvarno jeste. Wegovo je mi{qewe zasnovano na ~iwe-nicama sveta koje uspeva da sagledava onakvim kakve one zapravo jesu, i da ih saop{tava svetu tako razborito da i danas imaju pra-vo gra|anstva u na{oj teku}oj stvarnosti.

Ne znam da li se varam kad kaèm da je on me|u prvima koji je tako jasno opisao qudsko postojawe kao telesnost proètu sop-stvenim psihizmom:

Samo u jednom sastoji se mudrost: poznavati duh koji sveupravi kroza sve (frg. 41).


7/36


19

Upravi tako i qudski duh kroz telo ~ine}i telo produhov-qenim u svom izrazu, a biolo{kim obrascima prirodnog pro`me duhovne prostore qudskog bi}a sistematizuju}i u wima sheme ak-cija, taj gradivni materijal saznajnih procesa.

Bave}i se stvarnim pojavnim svetom, ~ovek u~vr{}uje svojetrezveno mi{qewe(Heraklit), tako bitno za istraìva~ki radi za dono{ewe vitalnih zakqu~aka o stvarnom. Svako mi{qewe je utemeqeno u qudskom telu i wegovom krajwem subjektivitetu,bilo kao filosofsko mi{qewe, bilo kao psihoterapijska inter-vencija. To ~ini da moèmo suditi o li~nom moralnom utemeqe-wu autora svake misli i svakog ispoqenog stava u svim wenim ni-voima, jer su, kako nam svedo~i Heraklit, u istoj ravan: vrline,trezveno mi{qewe, mudrost, istina i telesni ~in delawa premaoslu{kivanoj prirodi. On kaè:

...trezveno mi{qewe je najve}a vrlina, i mudrost je istinugovoriti i delati prema prirodi, oslu{kuju}i je (frg. 112).

Kao {to svaki istraìva~ mora da se drì istinitog, akoèli da ne{to prona|e, tako i svaki mislilac koji èli da saop-{ti neku istinu, mora da se drì stvarnog. Heraklit ide ~ak takodaleko da doseè do na{ih vremena zahtevom da je uslov trezve-nog mi{qewa da se dela prema prirodi oslu{kuju}i je. To zna-~i da se i trezveno mi{qewe koriguje prirodnom istinitosti ,kako se ne bi povela za ose}ajno{}u, sa kojom se uzajamno prate,postoje}i uvek kao par.

Slede}i zna~aj Heraklitovih istraìvawa za na{u temu jewegovo zapaàwe o ulozi budnosti i spavawa za qudski ìvot.Svi budni, smatra on u fragmentu 89, imaju jedan op{ti svet ,zajednicu, a oni koji spavaju svako se okre}e svome posebnomsvetu. Qudski ìvot se odvija u svakom od ova dva na~ina ìvqe-wa ili postojawa sasvim svojevrsno. Ceo problem postaje savre-men pojavom ideje Binsvangera da tim stawima postojawa zamewu- je teoriju o svesnom i nesvesnom, negiraju}i ih. Tako se i Herak-lit, ve} po ko zna koji put, javqa na{im savremenikom.

Na kraju, va`no je da iznesem i jednu tvrdwu M. \uri}a, po

kojoj je Heraklit izjavio da je: ispitao sebe samoga (19; str 33),


8/36

SVETOMIR BOJANIN

0

{to bi zna~ilo da je prihvatio bo`anski zahtev: poznaj sebe , i daga je do kraja ispunio. On je time prvi ~ovek za koga to znamo, koji je obradio sam sebe danas savremenim psihoterapijskim metodom, samosagledavawem , kako to i danas rade hesihasti (15), i kako suto radili, u na{em dobu, i prvi za~etnici odre|enih {kola u tojoblasti.

Upoznavaju}i sebe, prepoznavao je odre|ene osobine i dru-gih qudi te je dolazio do op{tih stavova o ~oveku kao bi}u sveta.Time je osnovao prve zasade antropologije kao nau~ne discipline,kako to smatra Binsvanger, koji govori o wemu kao o prvom antro-pologu u na{oj evropskoj kulturi (3; str. 167).

Demokrit (460370)

Uskoro, posle Heraklita, kao izraziti zagovornik trezve-nog mi{qewa (Heraklit), javqa se Demokrit sa svojim idejama o

du`nosti, zadovoqstvu, ideji dobra, ~istote srca, i osnovnomvrlinom: u m e r e n o s t i (Kerovi}; str. 147), koja nam tako|e do-lazi kao iskustvo iz prethelenskih vremena (M. \uri}).

U wegovom poznavawu sebe kao qudskog bi}a, Demokrit jeoti{ao znatno daqe. Sagledavaju}i ~oveka kao od g o v o r n o g zauspostavqawe svih gorepomenutih vrlina u svom samoostvariva-wu, pretpostavqa svesni individualni napor voqe i samouvida,koji odre|uju kvalitet svakog qudskog delawa oslowenog na sop-stvene motive i mo}i. On to obja{wava ovako:

Boqi za vrlinu ~ini se onaj ko dela iz promi{qenosti nasrcu i iz razboritosti tog uverewa, nego onaj ko dela po zakonu ipo nu`nosti (Kerovi}; str. 149).

Vrlinsko pona{awe, prema tome, zahteva poznavawe ciqa, razloga i na~ina zasnovanih na samopoznawu i poznawu jasne svr- he date akcije u odnosu na okru`ewe. To nas odre|uje kao vrlinskequde. On odbacuje svako rutinsko ili nagonski odre|eno pona{a-we, koje ne polazi iz ~istote srca i koje nas ne odre|uje druga-~ije do kao nemisle}e qude.


9/36


21

Demokrit daqe prepoznaje ~ovekovu o d g o v o r n o s t kakoza postupke u zajednici, tako i za izgovorene re~i koje qudi upu-}uju jedni drugima. Odgovornost je u vlasti ~ovekove voqe. Ona jeuvek upojedina~ena. Uvek je li~ni ~in. Izvire iz samopoznawakao polazi{ta svake ~ovekove akcije kojom se on pojavquje ustvarnosti, ulaze}i u interakciju sa wom. Odgovornost za u~iwe-no dobro ili zlo delo, pojedinac vrlinskog dràwa i pona{awa,uzima na sebe. Onaj koji nije u{ao u proces samopoznawa i ne pre-poznaje se kao moralno bi}e, svoje angaòvawe svodi na puke tele-sne ve{tine i snagu. Demokrit daqe kaè:

Misao treba upravqati na ono {to je mogu}e. Zadovoqava-ti se onim {to je pred nama, ne mare}i mnogo za one kojima svetzavidi i divi se i ne zanimaju}i se wima u mislima (u 10; str.167).

Demokrit se u svome radu, u odnosu na qudsko postojawe, os-lawa na dva fenomena definisana u prethelenskom dobu. To su op-{ti qudski zahtevi koji su sasvim aktuelni i danas:

zahtev da se bude u m e r e n , uravnoteèn, smiren, drugimre~ima u homeostazi na koju se pozivaju i mnogi dana{wi psiho-terapeuti i

zahtev: Poznaj sebe, koji se ve} ovde javqa kao osovinskastruktura psihi~kog ìvota u svim fazama filogenetskog i on-togenetskog razvoja.

Sokrat (469399)

Svakako najzna~ajnija li~nost za temu kojom se bavimo uovom poglavqu jeste Sokrat, za koga na{ Milo{ \uri} kaè:

Moli se ... Apolonu u ~ijem je hramu bio napis: Poznaj se-be. Smisao tog napisa uzeo je kao svoj glavni filosofski prin-cip, i ceo svoj rad smatrao je kao slu`bu bogu Apolonu (10; str.262).

On je razumeo su{tinu otkri}a koje ta misao unosi u svetkome je upu}ena. ôvek, u stvari, ima sebe samog kao garanta op-

stanka i sebe samog kao stvaraoca odnosa sa svetom. Po na~inu


10/36

SVETOMIR BOJANIN

2

kako postoji i kako ostvaruje odnose, svet o wemu donosi sud, {to je za wega, kao socijalizovano bi}e, bitno.

Problem koji postavqa zahtev: Poznaj sebe , prepoznao je kaozahtev samosagledavawa kome qudi nisu vi~ni, smatraju}i se uveku pravu. Nisu ni prime}ivali naslage zabluda {to ih dele od wi-hove prave prirode koja se zasniva na eti~nosti, kao obele`ju ~o-vekovog na~ina postojawa. Ove naslage bi se mogle poni{tavatisamo kada bi qudi umeli da na pravi na~in koriste sopstveni um.Sokrat smatra, prema Radivoju Kerovi}u, da:

~ovek nije mudar po sebi... nego da do mudrosti i znawa tektreba da se uzdigne napornim i metodi~nim razmi{qawem i ispi-tivawem(13; str. 171) .

Da bi se ~ovek uputio u samoupoznavawe, tu upitanost sebesama o tome kakav je on u odnosu na sopstvena moralna opredeqe-wa zahteva produbqivawe samosagledavawa i preko opaàwa sop-stvenog tela kako bi se dosegao sam psihi~ki ìvot. To nije pozivza samopoznavawem sopstvene telesnosti, nego je poziv ~oveku daradi na tome da se upozna u svojoj telesno-psihi~koj celini. So-krat ovde govori o potrebi opreznosti pred fenomenima koji seopaàju telesnim vidom i ukazuje, kao i Heraklit, na neophod-nost stalnog angaòvawa uma i saznawa da bi se uo~avalo {ta je{ta. [tavi{e, ~ovek svojim umom i saznawem mora u svakoj egzi-stencijalnoj situaciji da neprestano vrednuje i razlu~uje isti-nito, dobro, lepo, moralno i pravi~no, od la`nog, zlog, ru`nog,nemoralnog i nepravi~nog (Kerovi}; str. 169).

Pored insistirawa na umnom i saznajnom odnosu premastvarnom, ukazivao je i na potrebu uzdr`qivosti , {to bismo da-nas mogli re}i na potrebu odga|awa trenutnih zadovoqewa , radire{avawa drugih, sasvim bitnih, umnih ili egzistencijalnih prob-lema. Vrlinskim pona{awima je smatrao ona koja bi bila zasno-vana na moralnim vrednostima ka kojima su ta pona{awa i usme-rena i koje tim radwama ostvaruju (M. \uri}; str. 258). Um i sa-znajne mogu}nosti drào je bitnim osobinama ~oveka, a eti~-nost uro|enom qudskom potrebom, na kojoj se zasniva ~itava gra-

|evina mogu}ih qudskih odnosa sa sobom i sa svetom. U kontekstu


11/36


23

potrebe: Poznaj sebe nagla{ava va`nost truda na samousavr{ava-wu, jer {to su mogu}nosti ~oveka finije, govorio je, to zahteva ive}i napor za wihovo usavr{avawe (M. \uri}). U vezi sa ovom te-mom, Sokrat }e re}i slede}e:

ôvek mora da se preda dugotrajnom i mukotrpnom ispiti-vawu i da pripremi i izve`ba svoj um za wegovu punu upotrebu(Kerovi}; str. 170).

Svi ti procesi bili su vezani za razgovore me|u qudima.Razgovor za Sokrata nije pou~ni monolog mudrog ~oveka koji è-li da te pou~i ne~emu o ~emu ne zna{. Nije ni nadmudrivawe dvasofista, dve osobe u prepirawu, koje èle jedna drugu da nadmudreve{tinom govorewa i umovawa. Razgovor je za Sokrata bio vo|enuvek u dijalo{kom odnosu u kome su oba stava oba sagovornika bi-la po{tovana. Nastojao je uvek da po|e od zajedni~kog razumevawazablude wegovog sagovornika, koju ovaj nije smatrao zabludom ikoju je Sokrat prihvatao kao mogu}u pretpostavku {to }e istra-ìvati tokom razgovora, ~ime je, kao dogovorom, dijalog i zapo~i-wao. Oba sagovornika su otvorena jedan prema drugom, postavqajupitawa jedan drugom i daju iskrene odgovore na wih. Osnovni prob-lem koji se tu uvek iskristali{e jeste pitawe da li se pona{awai stavovi wegovog sagovornika usagla{avaju sa op{tim moralnimkonceptom wega samoga i zajednice. Razgovor prolazi kroz luk me-na stavova i sumwi da bi se zavr{io punim preporodom Sokrato-vog sagovornika koji se time upoznaje sobom samim , i osvetqensaznatom sopstvenom moralno{}u. Ona se time javqa kao wegovo~isto umno saznawe, koje sada preporodi ~oveka u wegovom pogle-

du na svet i u wegovom pona{awu. To uzajamno po{tovawe stavova od kojih se polazi, i sop-

stveno izlagawe tu|im argumentima samoga Sokrata koji zapodevaovaj razgovor, osnovna je struktura dijalo{kih odnosa u govornojkomunikaciji dvoje u susretu i danas . Smatraju}i osnovu qudskogbi}a eti~ki neprikosnovenom, ali prekrivenom pogre{nim tuma-~ewem iskustava i time uslovqenim zabludama, Sokrat je smatraoda je potrebno pomo}i drugome u tom da upozna sopstvenu qud-

skost, i time da sagleda svoja opho|ewa sa svetom, pa da se prepo-


12/36

SVETOMIR BOJANIN

4

rodi u svom humanitetu. Taj smisao je prepoznao u boànskom apo-lonovskom pozivu: upoznaj sebe, kome je, u punoj pobo`nosti, po-svetio svoj filosofski rad. O tome kaè slede}e:

...sam ne ra|am mudrost, i {to su mi ve} mnogi zamerili dadruge pitam, a sam ni o ~em ne dajem nikakav odgovor, jer nemammudrost.

...i o~evidno je da nisu mogli da nau~e od mene, nego su, na-protiv, mnoga i lepa saznawa na{li sami u sebi, i ona su wihovaimovina. U istom tekstu nastavqa: A za{to to ~inim: bog meprimorava da pomognem pri poro|aju, ali mi nije dao da ra|am... janikako nisam naro~ito mudar... (Sokrat; u 10; str. 249).

U tom tekstu Sokrat obja{wava da mu je dato da on, u stvari,obavqa pora|awe mudrosti, koja ve} postoji u ~oveku kao bogomdana, kao {to wegova mati babica, pora|a decu, ali ne i da ra|amudrost.

Osnovna struktura wegovih razboritih razgovora je pojam, koji se javqa uvek krunom zakqu~ivawa odre|ene istinitosti. On je uvek ~in znawa o onom {ta je dobro a {ta zlo, i osnova je odabi-rawa te usmeravawa sopstvenih privrènosti. Tim putem:

Sokrat traga za apsolutnim i objektivnim komponentama~ovekovog mi{qewa i saznawa, tako i wegovog bitka u svetu (Ke-rovi}; str. 169).

Smatra moralnim ~inom sam doga|aj saznawa, samo znawe, atime i qudsko bi}e u svojoj osnovi, jer ono uvek teì da ~ini ono{to najboqe zna. Kada pogre{i to je samo usled neznawa i nepo-znavawa stvari. To zna~i da je dovoqno u razgovoru sa pojedinim~ovekom, putem upitanosti nad ispravno{}u wegovih postupaka,do}i do dna wegove moralne neispravnosti, sagledati je, i on }e,osvetqen tom istinitosti, ve} sam sobom da se vrati ka zabo-

ravqenom sebi. Onaj koji gre{i, to ~ini samo iz neznawa. Samo onaj koji ne

zna, radi ru`ne stvari u svome ìvotu.Svim tim, Sokrat je iz dubine subjekta zasnovao pojavu vi-

{e objektivnosti kojom ~ovek sam sebi organizuje ìvot i rad

(\uri}; str. 252).


13/36


25

Zati~emo ga na atinskom trgu, na gozbama, po sve~anostima,gde ga rado pozivaju, kako uvek sa ponekima vodi glavnu re~ u nadida }e ih u~initi boqim, da }e ipak i kona~no mo}i da organizujusvoj ìvot uzorne povezanosti mi{qewa i li~nog ìvota (Ke-rovi}; str. 176).

RezimeHelensko doba u svome usponu obogatilo je mogu}nost psiho-

terapijskog delovawa sa slede}im doprinosom: otkri}em dijalo{kog odnosa me|u qudima, sagledavawem eti~kog konflikta u ~oveku, podsticawem odluke da se bude moralan i te`wom ka umerenosti u svemu.

Epoha hri{}anstva

1.Hri{}anstvo je jedina novina koja se desila u istoriji.

Prepoznalo je dobrotu kao vrhunski eti~ki princip; qubav kaosupstrat qudskog ìvota; otkrilo je ~ovekovu slobodnu voqu os-lobo|enu biolo{kih imperativa, i uo~ilo permanentnu mogu}-nost qudske krivice koja prati svako slobodno odlu~ivawe, nude-}i istovremeno odbranu od greha odgovornost i mogu}e izle~e-we od greha nastalog pogre{nim izborom pokajawe .

I ulozi hri{}anstva u razvoju psihoterapijske prakse pri-lazim sa stanovi{ta apostola Pavla koji hri{}anstvo drì zanauku o ~oveku. On to argumentuje ~iwenicom da je Hristos uzeoza primer hri{}anskog pona{awa onaj slu~aj sa dobrim Samari-}aninom, koji jo{ nije ni poznavao ni pratio Hristove propove-di. On je, kao neznaboàc, u sebi otkrio qudsku dobrotu premabli`wem, iako taj stradalnik kome je pomogao nije bio ni wegovsaplemenik.

Hri{}anstvo se time sagledava kao op{te otkrovewe qud-ske prirode ~oveka samom ~oveku.


14/36

SVETOMIR BOJANIN

6

Kada su Isusa Hrista i wegove u~enike, umorne od dugog pe-{a~ewa, ogladnele, odbili da prime na preno}i{te i odmor sta-novnici sela pred kojim su se na{li, neko od apostola, povre|entime i qutit, upita Hrista za{to ne sru~i ogaw sa neba, te ih nekazni. Na to }e Isus Hristos re}i:

sin ~ove~ji nije do{ao da pogubi du{e ~ove~je nego da sa-~uva nastavqaju}i svoj put daqe (po Luci, gl. 9; ~l. 56).

Time je osmi{qena datom savremeno{}u svetost qudskog ìvota ustanovqena ve} na Mojsijevim tablicama na Sinaju za-pove{}u: Ne ubij. Svetost ìvota koji se ne sme ugroziti, mile-nijumima je postojao samo kao ukras sve~anih govora o slobodi,dok su besneli verski ratovi, imperijalna osvajawa, svetski rato-vi, revolucije pravednih i gladnih, i to naro~ito u novom dobu, od

Au{vica i Jasenovca pa do gulaga i golih otoka, te gra|anskih ratova na Balkanu , sa obilnim u~e{}em hu{ka~kog me|unarodnogfaktora hri{}anskog obreda i vaspitawa.

I opet se desio fenomen nevernika koji postaje uzorom svimvernicima sveta. Ateisti~ke vlade dràva, odvojene od religijesvojih naroda, koje su, dakle, neznaboà~ke, ukinule su smrtnu kaz-nu i gubili{ta. Ideja o svetosti ìvota je, kona~no, pre{la izre~i Novog zaveta, i svesti produhovqenih pojedinaca savreme-nog sveta, u savremenu zajednicu.

Ali avaj, i pored postojawa sudova koji po{tuju neprikosno-venost ìvota (iako nikad ne pomiwu autorstvo te ideje), nastav-qa se sa nemilosrdnim masovnim ubijawima stanovni{tva zemqeoru`jem visoke razorne mo}i, po teku}im sukobima sa revolucio-narnim ili imperijalnim predznakom, {to i daqe haraju na svihpet kontinenata zemqinog {ara.

Proèt hri{}anskim otkrovewem , ~ovek prepoznaje svojupravu prirodu i stavqa se pred re{avawe sopstvene antinomi~-nosti. Ona nastaje usled biolo{kih obrazaca, koji projektovaniu wegove uglavnom nedozrele, socijalne i psihi~ke slojeve, neob-ra|eni, dobijaju svoje nakazne oblike. Izraz su zanemarivawa ~o-vekove slobodne voqe da ih mogu}nostima socijalnih i psihi~kih

iskustava oplemene svojim humanitetom.


15/36


27

Kada @arko Vidovi} (8) govori o slobodi, on kaè da je slo-boda u tome da ~ovek vlada nad sobom, svojim nagonima, govorom,mislima, htewima, svojim svetom {to mu je dat (8). Sloboda ~ove-ka je, u stvari, sloboda od biologisti~kih obrazaca pona{awa iotkri}e u sebi samome onih oblika odnosa sa svetom koji su uob-li~eni estetskim i eti~kim zahtevima pristupa~nim samo qud-skom psihizmu i ~ovekovom duhovnom svetu. O tome svedo~e mnogipojedina~ni primeri dobrote i plemenitosti, {to se sporadi~no javqaju kroz legende i istoriju ~ak i u prethri{}anskim epohama.

2.U trenutku kada su se pred Hristom na{li qudi sa kamewem

u {akama i bludnicom, sklup~anom na trgu ispred wih, traè}iwegovu saglasnost da je kamenuju, rekao je:

Ko je bez greha nek se prvi baci kamenom (14; Jovan, gl. 8.~l. 7).

Ruqa se preobrazila u grupu qudi pokajnika, iz ruku im jepoispadalo kamewe, a oni su se udaqili, nose}i u sebi svoj qudskinespokoj {to se javqa uvek nastalim samopoznawem sebe kao gre-{nika, ~ime zapo~iwe proces pokajawa u wemu. @eni okrivqenojza blud rekao je da moè da ode bilo kud, ali da vi{e ne gre{i(14; Jovan, gl. 8, ~l. 11).

Time zov jo{ iz prethri{}anskih vremena: poznaj sebe , do-bija svoj pravi qudski smisao. On treba da je stalno probu|en ka-ko bi svakoga ~asa mogao da sebe odredi kao polazi{te svake ak-cije koju preduzima telom ili re~ju. Svaki ~in ~ovekove slobodnevoqe, popra}en odgovorno{}u za wegov ishod, zasniva se u dubiniqudskog bi}a, ospoqavaju}i svakom tom akcijom, wen estetski ieti~ki smisao. Time, kao qudi slobodne voqe, gradimo sopstveniidentitet koji stvaramo i za sebe i za druge.

Odnos Hrista prema gre{nome ne ukazuje na è| hri{}ani-na za ka`wavawem. Sli~no se desilo i onda kada je Hristos iste-rao zlog duha iz ~oveka i spasao wegovu normalnost i kada je sve-tina {to se okupila odbila da slu{a wegovu propoved. On je to

prihvatio sasvim mirno, i vratio se u Galileju, rekav{i ozdrave-


16/36

SVETOMIR BOJANIN

8

lom da ostane tu i da svedo~i (14). Hri{}anstvo ne teì da odgajagreholovce nego qude koji }e nastojati da razumeju druge i da pri-hvataju tu|a pokajawa. To je ~oveku mogu}e, jer je supstrat wego-vog ìvota qubav . Qubav prema svakom bli`wem, uvek sposobnada daje i da se bude po`rtvovan za ono {to se voli.

Hri{}anin ispoqava svoju qubav revnosno i nenametqivo,drè}i se re~i Gospoda Isusa Hrista da qubav prema Bogu i:...qubi bli`wega svoga kao samoga sebe ~ine supstrat ìvota:O ovima dvjema zapovijestima (qubav prema Bogu i qubav premabli`wemu) visi sav zakon i proroci (14; Matej, gl. 22, ~l. 37; 38;39).

Qubav , u svom kona~nom, razvijenom vidu, u ~oveku se javqakao sasvim ~ista, bezinteresna, bez potrebe da bude uzvra}ena.Volite i svoje neprijateqe, govorio je Isus Hristos. Qubav se, usvom kona~nom vidu, u svom razvojno najvi{em dometu, ne moèupu{tati u proces razmene ili u bilo koji vid trgovine, ve} posamoj svojoj prirodi. Ceo razvojni proces li~nosti odvija se usupstratu qubavi koja se usavr{ava u qudskom bi}u od sklonostika zadovoqewima, koja se wome procewuju, do usmerewa na qude isvet u kome ìvimo, bezrezervno. Taj proces od biolo{kih matri-ca odnosa prema svetu do wihovog prevazilaèwa proìmawemsocijalnim i psihi~kim potrebama, doga|a se kao proces uzrasta-wa li~nosti ili proces oqu|ewa ~oveka kao pojave postojawa iliproces hominizacije.

Hominizacijom qudskog bi}a uvek se po~iwe od biolo{kihobrazaca {to se vremenom razgra|uju i uslo`wavaju li~nim socijalnim potrebama, slobodnim misaonim operacijama i podre|ujuslobodnoj voqi ~oveka kao pojedinca. Oni zahvataju celokupnoqudsko bi}e tokom razvoja, od biolo{ki uspostavqenih obrazacado psihi~kih zahteva, i idu uvek odre|enim, sasvim upojedina~e-nim putevima za svakog od nas. Na putu ka tim produhovqenim vi-dovima ostvarivawa qubavi ona se postepeno osloba|a biolo-{kih obrazaca i uzle}e, natkriquju}i sve qudsko.

U tom kome{awu izme|u nagonskog i vrlinskog, izme|u ne-

posrednog zadovoqstva i moralne obaveze, izme|u lakomisleno-


17/36


29

sti i odgovornosti , budi se qudska potreba za vaqano{}u tihizbora i briga za sopstveni lik koji tim izborima gradimo. Odsvakog zrelog ~oveka se o~ekuje da uvek bdije na moralnoj osmat-

ra~nici nad usmerewem svojih qubavi, nad neposrednim izvo|e-wem aktivnosti koje se vole, koje su odabrane iz du`nosti i onekoje iskazuju ~in odgovornosti. Hri{}anstvo polazi od toga da jei greh u ~oveku i da se za wim mora tragati ispovedawem.

3.Ve} je postao poslovi~an onaj Avgustinov (4. vek) mladala-

~ki greh kada je iz obesti, sa drugovima, de~acima od 16 godina,krao tu|e kru{ke. On se toga se}a i kaè:

Lijepo je bilo ono vo}e, ali nije za wim ùdjela bijednamoja du{a. Imao sam ja i boqeg u obiqu, a ono sam ukrao samo zatoda ukradem... Jer ako je {ta od onog vo}a i u{lo u moja usta, za~inmu je bio moj zlo~in. ...Dovoqno je samo da neko kaè: Hajdemo,u~inimo' i stid me {to nisam bez stida (2; str. 37 i 40).

Mi bismo rekli da se u Sv. Avgustinu pobudila savest kojuoli~ava pojava stida pri neprikladnim pona{awima, jer se sti-deo svojih detiwastih, nepodobnih pona{awa ve} u tom mladala~-kom dobu. On je, dakle, doìveo du{evni nemir, konflikt u eti~-koj ravni, zbog sopstvene emocionalne dozrelosti i uvida u sop-stvenu moralnu neprikladnost kojoj se ipak podre|ivao u grupinedoraslih adolescenata kojoj je pripadao. Ispovedaju}i svojgreh, saznao je vi{e o sebi, {to je unosilo u wega mir pokajawem.Iz tog wegovog iskustva, on smatra da svako optere}en grehom mo-è da na|e svoj spas u ispovedawu:

svaki koji je slab postaje jak kad po woj postane svestansvoje slabosti (2; str. 208).~ime nas navodi da ga prepoznamo kao na{eg savremenika i ovimstavom o va`nosti samopoznawa kao i u opisu i tuma~ewu tipi~-nog adolescentnog konflikta, kakve sre}emo i danas.

U tom istom 4. veku imamo i Sv. Grigorija iz Nise (335394)koji ukazuje na slede}u dinamiku doga|awa:


18/36

SVETOMIR BOJANIN

0

...Ako bi se strast obnaìla od saveza sa pomislima, gnevbi ostao ne{to nepostojano i mlako, postao bi sli~no mehuru koji puca... Ako razum preuzme vlast nad takvim kretawima, svako odwih }e opet postajati jedan vid vrline. Gnev tada postaje hrab-rost, boja`qivost opreznost, strah poslu{awe... (9; str. 42).

Dakle, pomo}u pobu|ivawa razuma, ~ovek se osloba|a biolo-{kih obrazaca pona{awa koji obezbe|uju puki biolo{ki opsta-nak:

...i uspeva da sa~uva misao neporobqenom od strane zla (9;str. 43).

Sv. Jovan Lestvi~nik (525608) u 6. veku se odnosi premagrehu kao prema bolesti. On ve} opisuje pojedina pona{awa kao{to mi danas opisujemo prisile u pacijenta, depresivne epizode,bezvoqnost, i uvek nastoji da traì uzrok tim nepodobnostima.On kaè:

Prvi je uslov le~ewa saznati uzrok svog obolewa, da bise, kada taj uzrok bude prona|en, mogao primeniti odgovaraju}ilek (4; str. 101).

O tom }e re}i Dimitrije Bogdanovi} u svojoj disertaciji oLestvi~niku i wegovom delu, iz koga su uzeti i ovi citati, slede-}e:

Etiolo{ka ispitivawa uslovqena su u Lestvici potrebomprakse, i u tome se ogleda svojevrsni pragmati~ki karakter Le-stvi~nikove psihologije (4; str. 102).

U gre{niku ili obolelom ne sagledava oli~ewe zla, premawemu ne usmerava mr`wu, kaznu, nego vidi sve dobro i milu top-linu koju je, time padom u greh, izgubio. On to opisuje ovako:

Kada du{a, izdaju}i samu sebe, izgubi blaènu i milu top-linu, neka bri`qivo ispita iz koga uzroka se je li{ila (tih bla-godeti ) , pa neka svom snagom i revno{}u nastoji da (to ) otklo-ni, daju}i osnovno uputstvo {to i danas vaì za svaki psihotera-pijski postupak :

Tu toplinu je nemogu}e vratiti kroz druga vrata osim krozona na koja je i iza{la (4; str. 102).


19/36


31

Ovim se uzajamno razumevawe me|u qudima postavqa i kaopreventivni i kao terapijski metod u svakom postupku o~uvawamentalne smirenosti ili smirivawa nemira koji te{ko podnosi-mo, {to nam ometa da se ivot odvija datim prirodnim putevima.

U 14. veku, u delu jednog od posledwih autora patristike, Sv.Grigorija Palame, rezimiraju}i na neki na~in celokupnu sveto-ota~ku literaturu, ukazuje na to da su, na primer, te`wa za pose-

dovawem ili detorodni nagon dati ~oveku da bi postojao i nasta-vqao sopstveni ìvot. Me|utim, ~ovek ih izlaè ogrehovqewusvojom lakomisleno{}u, te je potrebu za posedovawem pretvarao upohlepu , a te`wu za detorodno{}u u blud . To zna~i da ~ovek nijegre{an po svojoj prirodi, nego to postaje sopstvenim izborima, wegovim umovawem. Iz toga zakqu~uje da svakom ~oveku, optere}e-nom grehom, treba prvo um le~iti .

Prosto je neverovatno da se morao ~ekati ~ak 20. vek da ovemisli, ova htewa i zakqu~ivawa postanu mogu}om neposrednompraksom ivqewa na qudski na~in (15).

4.Otkriv{i krivicu i greh koje qudski ìvot nosi sobom, cr-

kva je prepoznala potrebu da podrì mogu}nost pokajawa i da us-postavi ~in ispovedawa, gde bi se ono obavqalo . U ispovesti senastoji da se razume drugi koji je u nevoqi, ~ime se pomaè sva-kom subjektu da rasvetli sopstveni problem, i pad {to je u wego-voj osnovi. în pokajawa, prema navodu Jeroti}a, vladika Niko-laj sjajno defini{e re~ima:

Pokajawe je buna ~oveka protiv sebe sama (11; str. 178) ~e-mu }u dodati, naro~ito ako je dati subjekt, do trenutka samouvidaili samopoznawa, sagledavao sebe idealnim. Ina~e, pokajawe mo-gu da prate raznovrsni oblici samosaàqewa i misaonih kon-strukata kojima se ~ovek ogra|uje, brane}i se od punog samouvida.Ne{to se sli~no dogodilo zapadnom ~oveku, kaè Jung, prema na-vodu M. Serana. Pod pritiskom zahteva, veli:

Jo{ uvek primitivni, bili smo primorani da prisvojimo

gotovo savr{ene doktrine hri{}anske milosti i qubavi, {to je


20/36

SVETOMIR BOJANIN

2

dovelo do razdvajawa svesnog i nesvesnog dela li~nosti zapadnog~oveka. Pri tome: ...na{ nesvesni deo ipak postoji i povremenonekontrolisano izbija. Tako smo u stawu da se vratimo najè{-}em varvarizmu, i {to smo uspe{niji u nauci to je paklenija upot-reba na{ih pronalazaka i otkri}a (17; str. 75).

O tom potiskivawu svesti o krivici, o ~emu govori Jung, Je-roti} uop{tava na sve qude i kaè:

...{to se vi{e i è{}e dana{wi ~ovek i na Zapadu i na Is-toku brani od krivice, utoliko u wu dubqe tone transformi{u}i je, nesvesno, u destrukciju i autodestrukciju (11; str. 177).

Iako ovi stavovi o svesnom, nesvesnom i potiskivawu pod-leù kritici, u oba slu~aja je jasno sagledana razlika izme|u od-nosa prema stvarnom u ravni biolo{kih shema, i u ravni vi{ihoblika ìvota odre|enim visokim eti~kim i estetskim zahtevi-ma. Samim prepoznavawem ova dva vida qudskog postojawa, moè-mo razumeti hri{}anski stav o ~oveku kao primarno gre{nom bi-}u. To potvr|uju izvori teolo{kog koncepta o primarnom grehu, imogu}nostima wegovog poni{tavawa slobodnom voqnom delatno-{}u svakog pojedinca.

RezimeU epohi op{teprihvatanog hri{}anstva, ~in pokajawa, pre-

ma Jeroti}u, a meni se ~ini i op{tepsihoterapijskog pothvata,obogatio se slede}im zahtevima i uvidima:

uo~ena je va`nost prepoznavawa greha; ~in pokajawa pred drugim, jer nam on svedo~i na{e posto-

jawe; iskreno ispovedawe celokupnog ìvota; ~ime postajem dostojnim da dam obe}awe Bogu (11; str. 177).


21/36


33

Novo doba

Istorijski tok

Krajem 19. veka pojavio se pojam: nesvesno u filosofskoj literaturi, u delu Fon Hart-

mana , Filosofija nesvesnog, kwizi objavqenoj 1868. god. na 1100strana, {to je 1882. do`ivela svoje 9. izdawe na nema~kom, prevodna francuski 1877, a na engleski 1884. god., pojam prihva}en u naj-{irim slojevima kulturnog sveta toga vremena, o ~emu se rasprav-qalo po be~kim salonima (7);

svrsishodno zaboravqawe u Ni~eovom delu Genealogija mo- rala, 1887. god. (5) i pojavu tela koga ne odre|uje svest, {to gospo-dari qudskom svesno{}u, isto Ni~e, u delu Tako je govorio Zara-tustra , 1885. god. (5);

Frojdova fascinacija Sokratovom majeutikom, tokom po-sledwe decenije 19. i prve decenije 20. veka (6) , {to se sve na{lou osnovama ve} prvih psihoterapijskih postupaka. Osim Sokrata,u Frojdovim po~etnim, kao i kasnijim delima, nema citata ilipomena ni jednog od ovde navedenih, ili nekih drugih, prethodnika.

Ipak, treba Frojdu priznati hrabrosti i odre|eni nivo os-tvarenog humaniteta da se psihi~ki bolestan ~ovek prihvati satoliko razumevawa, stavi pred sebe na kau~ ili na stolicu i da sepo~nu razmrsivati wegove magline, sa idejom da ih se on oslobodi.

Sokrat ih je razbijao o eti~ke bedeme u qudskom temeqima,{to ih je napipavao u svojim sagovornicima. Me|utim, savremenisvet koji je pohrlio da prihvati ovu novinu le~ewa sa razgovo-rom, nije imao svoje utemeqewe u bilo ~emu op{tem za sve. To jeve} bio ~ovek zato~en u unapred dat svet konstrukata svesti ~ija je usitwenost sve vi{e onemogu}avala wen slobodan odnos sa ce-lovitosti stvarnog koju ivimo.

Tako su ti prvi psihoterapeuti po~eli da se domi{qaju okamenu spoticawa koji naslu}uju negde u temequ same li~nosti,koji je uzrok posrtawu savremenog ~oveka u wegovom neznawu.

Frojd je tu prepoznao seksualitet kao kamen temeqac ~ovekovog


22/36

SVETOMIR BOJANIN

4

ìvota i onaj deo pri~e o stvarawu sveta koji se odnosi na zemniprah od koga je ~ovek sagra|en, i iz koga je sazdan wegov nagon kasmrti ; Adler je tu postavio ideju o agresivnosti kao nosiocuqudske prirode, {to se neguje u ~oveku od wegovog detiwstva; Jung je sve to nesvesno nastanio arhetipovima, poreklom iz mitovapro{losti, u ~ijim je rukama istorija pojedinca i sveta; Roxers jesve te privatne poglede na svet, {to su pretendovali na op{tiobuhvat qudskog postojawa, odbacio, smatraju}i da je:

Razlog (~oveka) za samoistraìvawem (je) unutra{wa po-treba za smislom... (Roxers; 1621) i da je wegov, Roxersov, pro-blem ...Na koji na~in mogu da uspostavim odnos koji bi ta osoba

mogla da iskoristi za svoj razvoj (16; str. 34).I tako, iako se nije bio dosegnuo bilo koji dubqi koncept

~oveka na tom poqu, u daqem procesu razvoja psihoterapije poja-vilo se, kaù, oko 300 psihoterapijskih {kola. One se sve osla-waju na ove izvorne {kole, miksuju}i ih po svom naho|ewu, ali nei u neposrednoj praksi trì{tu, gde se suprotstavqaju jednadrugoj, uvek pretenduju}i na neki vid priznawa od univerzitet-skih centara. Sve se svelo na puko lupkawe prutom po vodi.

Pojavom Jaspersa, {iroko obrazovanog, sa sposobno{}u pu-nog samouvida ili samopoznawa, koji se, kao psihijatar, prvi ob-ratio za pomo} filosofiji, utvrdio je da svaki psihijatar:

mora prvo da zna {ta on to zna, potom odakle mu to znawe i {ta on to sve ne zna (5). Svako poluznawe , znawe iz neidentifikovanih izvora, sva-

ko domi{qawe, mora se nazvati svojim imenom, prepoznati u svojoj prirodi i ciqu, kako bi se odabralo samo ono {to je jasno, asve drugo, mutno, odbacilo iz svake le~iteqske prakse. Svako de-finisano neznawe mora se postaviti ili kao program daqeg u~e-wa u kontekstu permanentnog samousavr{avawa ili kao istraì-va~ki program date prakse. Svako utvr|eno znawe ostaje to akoizdrì uvek ponovnu proveru wegovom primenom u ìvotnojstvarnosti.


23/36


35

Razvoj psihoterapijske prakse

Poku{aji utvr|ivawa redosleda postupaka kojima bi se uob-li~io jedan mogu}i psihoterapijski susret kao stru~na, nau~noutemeqena aktivnost le~ewa, koja ustanovqava odnos: le~iteq iwegov sagovornik , prolazio je kroz niz te{ko}a.

Prva te{ko}a

Prva te{ko}a je bila u tome kako odabrati govorni diskurskojim bi se dobilo najvi{e obave{tewa o problemu koji mu~i na-{eg sagovornika, i kako bi se sam problem sagledao u wegovojstvarnosti kao ~in delovawa na subjekt i kao atmosfera koju ti-me stvara u datom poqu postojawa.

Frojd, koji je i utemeqio ovaj savremeni model le~ewa govo-rom, poku{ao je da to postigne tehnikom slobodnih asocijacija. Polazio je od toga da se ne{to doga|a u ravni svesti {to ~iniproblem, bolest, i poku{ao je da se nizom spontanog izgovarawasvake re~i koja wegovom sagovorniku padne na pamet, bez wihovogure|ivawa u smi{qene re~enice i logi~ke iskaze, spusti u tzv.podsvest ~oveka i tamo razazna uzroke tog poreme}aja wegovihsvesnih pona{awa. Le~iteq bi, pri tom, pratio taj proces meha-ni~kog govorewa besmislenosti, kako bi one nailazile i na osno-vu svog li~nog iskustva {to ga je stekao u {kolskoj analizi kojoj je i sam bio podvrgnut, i tako utvr|enog ube|ewa, obja{wavao bii sebi i tome drugome ono {ta on u stvari misli i {ta sve tim be-smislenim nizovima mehani~ki izgovaranih re~i u stvari govori.

Zamerka ovom postupku je slede}a: svako voqno doga|awe u datom trenutku uvek je odre|eno

datom ose}ajno{}u, pa i onda kada to sami ne èlimo. I samo tona{e neèqewe je tako|e tematizovano datom terapijskom situa-cijom. To samu spontanost tih asocijacija dovodi u pitawe;

le~iteqevo tuma~ewe onoga {to pomno slu{a i {to sa pu-nom dobronamerno{}u èli da objasni ide iz wegovog verovawa,

koje je sasvim izvan mogu}nosti uvida i kontrole od strane subjek-


24/36

SVETOMIR BOJANIN

6

ta u tretmanu, jer je izvan wegovog doìvqaja i svakog wegovogznawa o tome;

tuma~ewe iznesenog sadràja je vi{e u~itavawe stavovaterapeuta u govorni diskurs pacijenta nego {to se iz wega i{~i-tava istinitost subjekta u tretmanu. Izneseni sadràj se timeizvodi izvan poqa postojawa i date atmosfere u kojoj je nastao, iiznosi u neki sterilni prostor beìvotnih konstrukata, sasvimizvan situacije le~iteqevog sagovornika, prema kojoj bi se on od-nosio bar nekim svojim sokovima;

istovremeno se pacijent obu~ava odre|enom na~inu mi{-qewa, koje obi~no prihvata, te sre}emo qude koji su na tretmanukod terapeuta razli~itih {kola, pri ~emu iste simptome ili sno-ve tuma~e na sasvim razli~ite na~ine, shodno ideologiji svog te-rapeuta.

Roxers je odbacio teorijske konstrukte prema kojima bi seodre|ivao izneseni sadràj subjekta u tretmanu, oslawaju}i se sa-mo na ono {to je re~eno tu u datoj terapijskoj situaciji uz nasto- jawe da se u toj radnoj atmosferi, obojenoj datim, donese terapij-ski zakqu~ak. Zadrào je Frojdovu ideju o odnosu sa pacijentomkoju je odràvao ~vrstim }utawem, slu{awem i tuma~ewem, obi~-no upitnim re~enicama shodno datoj atmosferi koju le~iteq ret-ko kad moè da ~ini sterilnom u ose}ajnoj ravni. On }e re}i:

...uìvam da otkrijem red u iskustvu... îwenice su blago-naklone... ono {to je najli~nije najjednostavnije u nama mo`dapredstavqa upravo onaj sadràj koji, kad se podeli sa drugim, mo-è najdubqe da govori... osoba koja je potpunije shva}ena i prihva-}ena utoliko vi{e napu{ta la`ni lik koji koristi u susretu saìvotom... (16; 2628).

Ceo terapijski proces obavqa se u ravni svesnog odnosa sale~iteqem. Le~iteq se oslawa na sopstvenu mogu}nost empatije inastoji da saose}a sa svojim sagovornikom. Time nastoji da ga razu-me i prihvati, {to ve} po sebi deluje le~iteqski. Roxers se bavitraèwem uzroka i posledice, nastoje}i da utvrdi u ~emu je datiporeme}aj, opona{aju}i istraìva~ke programe uobi~ajene u prak-

si prirodnonau~nih metoda rada. Tim na~inom i proverava uspe{-


25/36


37

nost svoje metode u praksi. Psihoterapijski odnos i samu psihote-rapiju drì za u~ewe, kao proces neophodan qudskom na~inu po-stojawa.

Fenomenolo{ki pristup , pozajmqen od filosofa Huserla,uveo je u psihijatriju, pa i psihoterapiju kao wen ogranak, feno-

menolo{ku deskripciju , kao najbliè objektivnom pristupu poja-vama psihi~kog ìvota. Polazi se od ~iwenice da spontanim opi-sivawem odre|ene pojave svaka re~enica podleè semanti~kim za-konomernostima kako bi je razumeo drugi, i zahtevom za logi~kimpovezivawem u celovite iskaze, kako bi se shvatila pojava koja seopisuje. To onemogu}ava da se dati sadràji izvedu iz odre|enoggovornog diskursa negde u nepoznato, artificijelno, izma{tanoideologijom terapeuta. Sve se odvija u datoj ìvotnoj istinito-sti, sa svim {to ona asocijacijom dovede u svest na{eg sagovorni-ka, u stvarnost koja se ìvi.

Tokom samog opisivawa obavqa se fenomenolo{ka redukcija onog {to se tim opisivawem iznosi. Tako se doseè do ~istog uvida u su{tinu onog {to ti{ti psihi~ki ìvot subjekta u tret-manu i do prate}ih pojava koje grade atmosferu date ìvotne si-tuacije.

Dosezawe do ~istog uvida, od Sokratovih vremena do Frojdai oslawawa psihoterapije na fenomenologiju, uvek je to dosezawepokajawa. Pokajawe je ~in uvida u nivo estetske i eti~ke vaqa-nosti onoga {to ~inimo, ili onoga {to ostaje kao trag odvija-wem sopstvenog postojawa. Obi~no prethodi odluci o promeni

dotada{weg i otpo~iwawa ne~eg lep{eg i ~asnijeg u sopstvenom ìvotu.

Druga te{ko}a

Druga te{ko}a je bila sama priroda mentalnog poreme}ajakoja se istraùje le~iteqskim postupkom. Pitalo se koji su tociqevi ka kojima usmeravamo i tempiramo na{e le~iteqsko de-lovawe. Celu ovu pri~u o traèwu uzroka najlep{e nam ilustruje


26/36

SVETOMIR BOJANIN

8

slede}i tekst francuskog filosofa Emila [artijea, Alena izkwige O sre}i (1922. god.), koji glasi:

Kad neko malo dete neute{no pla~e, dadiqa ~esto izvodinajfantasti~nije pretpostavke o toj mladoj li~nosti i o stvarimakoje joj se dopadaju i ne dopadaju; pozivaju}i u pomo} ~ak i nasle-|e, ona ve} prepoznaje oca u sinu; ti psiholo{ki ogledi produà-vaju se dok dadiqa ne otkrije da je uzrok svemu to {to se dete ubo-lo na iglu... sti~emo mo} nad strastima tek kad im upoznamo uzro-ke (1; str. 11).

Fenomenolo{ki pristup se usmerava na traèwe te igle imesta uboda, zanemaruju}i najfantasti~nije pretpostavke o edi-palnim kompleksima ili onim kompleksima niè vrednosti , iliarhetipskim konstruktima, bihevioralnim stimulacijama, po-put pomenute dadiqe koja povodom pla~a deteta trebi po svomfantazmati~nom svetu, traè}i mu smisao.

Moramo znati da osnovu svih pojava sveta koje, kao qudi,opaàmo i doìvqavamo, ~ine:

trenutak vremena i trajawe u kome se odre|ena pojava jav-qa i postoji, i

dati segment prostora kojim se to javqawe ostvaruje usvetu materije oko nas.

Kontinuitet u vremenu i kontinuitet u prostoru su dvenose}e osnove svakog postojawa koje prepoznajemo i doìvqavamosopstvenim ~ulima i telom. Svaka realna ili fantazmati~nopostavqena pretwa prekidom tih kontinuiteta pobu|uje sna`nuegzistencijalnu strepwu i strah (Binsvanger). Ona je u osnovisvih pani~nih strahova.

Pojmovi na{e fantazije, tako|e delatni u okviru qudskeose}ajnosti i saznajnih procesa, javqaju se uvek odre|eni vreme-nom nastajawa i trajawa, bez ~ulne, prostorne osnove , koja ih nipo ~emu ne odre|uje. Ovim Binsvanger svojim fenomenolo{kimpristupom ve} doma{a egzistencijalisti~ku koncepciju qudskogpostojawa definisanu Hajdegerovim egzistencijalizmom.

Fenomenolo{kom redukcijom postepeno silazimo u dubqe

slojeve qudskog bi}a, doti~emo vremensko-prostorne koordinate


27/36


39

zajedno sa na{im sagovornikom i ponovo se pewemo uz razvojnodozrele funkcije do pune svesnosti svog postojawa. Time pomaè-mo na{em sagovorniku da se samoupoznaje i time ukqu~uje u susre-tawa sa svim svojim drugostima, od kojih smo, me|u prvima, i mikao wegovi le~iteqi. Tim susretawima on se proìma sa tim

drugima, spaja i razdvaja, dopuwava, traè}i se sam sobom, kako jeto ve} odavno znao mudri Heraklit (3; frg. 101; str. 170) .

Tre}a te{ko}a

Fenomenolo{ko-egzistencijalisti~ki koncept le~iteqstvau psihijatriji odnosi se na telo i psihi~ke funkcije {to ~ineautenti~nu celinu, kojom se obavqa autenti~no qudsko postojawe.

I da se ponovo oslonimo na Heraklita koji je ve} odavnoznao i to da je ~ove~ja du{a vezana sa telom ~vrsto i u odre|e-noj srazmeri (vidi isti tekst, str. 5).

Danas znamo da se osnovni obrasci biolo{kih mogu}nostiodnosa prema svetu proìmaju sa socijalnim i psihi~kim slojem

li~nosti , ~ime se usavr{avaju gube}i svoju biolo{ku krutost,usled ~ega postaju prikladnijim u saìmawu sva tri pomenutasloja u jednost qudskog na~ina postojawa . Taj proces prevo|ewaprimitivnih oblika odnosa u odnose oqu|ene estetskim i eti~-kim potrebama socijalnih i psihi~kih struktura qudskog bi}aili proces hominizacije, naslu}ivao je ve} u 4. veku i Sv. Grigo-rije iz Nisa (isti tekst, str. 15).

Na priloènoj tabeli sam nastojao da, radi lak{eg razume-vawa, shematski prikaèm proces nastajawa qudskog na~ina po-stojawa kao jednosti psihofizi~ke celine.

Samo qudsko postojawe nastaje iz ìvota datog biolo{kimobrascima koji u sebi nose nasledne kodove koji }e se, tokom uzra-stawa, pri susretawu sa spoqwim mogu}nostima wihovog zadovo-qewa, otvarati, grade}i uvek savr{enije vidove odnosa subjekta urazvoju i stvarnog sveta u kome se to zrewe odvija.


28/36

SVETOMIR BOJANIN

0

Putevi hominizacije i svrhaTabela 1.R.br .

Slojevili~nosti

skustva satvarno{}u

Inteligencijai ose}ajnost uparu

Odnos premavremenu

O~ekuje odivota

Smisao

1.

Biolo{ki retawe

Opaàrepoznaje

Senzomotorna

ose}ajnost

Prepoznaje

sada{wost

Sigurnost u

dobnom

Estetske

potrebe

2.Socijalni Stavqa u

oredakDecentracijaint. i emocija

Otkrivapro{lost

Birati ibiti odabran

Eti~kepotrebe

3.Psihi~ki predstav-

oj ravniFormalneoperacije

Usmerava seka budu}-nosti

Biti slobodan reativni~in

U redovima govorim o ve} pomiwanim slojevima koji se iz-listavaju iz qudskog postojawa, grade}i wegovu mnogo~lanu jed-nost. To su:

Biolo{ki sloj qudskog bi}a, {to omogu}ava procese kre-tawa subjekta, posmatrawe sveta i wegovo prepoznavawe ; nosi-lac je senzomotorne inteligencije i ranih nivoa ose}ajnosti ;princip neposrednog zadovoqavawa potreba, bez ideje o mogu}nos-ti wihovog odlagawa, otkriva subjektu doìvqaj sada{wosti ,kao vremena; uvek o~ekuje sigurnost i udobnost u svakoj datojìvotnoj situaciji deteta. Udobnost se postiè uvek u nekoj odmogu}ih varijacija, ~ime se u detetu razvija uvid u wihovo razli-kovawe, iz ~ega se razvija estetsko ose}awe i potreba {to odre-|uje qudsko bi}e kao pojavu.

Socijalni sloj se formira tako {to mogu}nost kretawa,

odre|ena biolo{kim zakonomernostima, ostvaruje susretawa me-|u qudima , podsti~e uo~avawe poretka me|u stvarima i podsti~eèqu za stvarawem sopstvenog poretka prema li~nim potrebama;inteligencija biva zahva}ena tom dinamikom stvari i odnosa tepo~iwe da ostvaruje ~in decentracije misaonih procesa i qudskeose}ajnosti, {to bogati proces socijalizacije i razumevawe sve-ta. Pam}ewem, negde u pubertetskom dobu, prepoznaje se vreme kao pro{lost, pridodavaju}i ga ve} poznatoj sada{wosti u koji ono

uvodi obaveze kao motive aktuelnih pona{awa i planova. ôvekotkriva ~ar birawa i gor~inu pasivnog o~ekivawa da i sam bude

izabran iz slobode drugoga , {to ga ~ini osetqivim za eti~nost u


29/36


41

me|uqudskim odnosima, koju sagledava kao samu okosnicu mogu}egqudskog na~ina postojawa.

Psihi~ki sloj postepeno nadilazi somatsku osnovu i socijalni poredak, sagledavaju}i ih sada u predstavnoj ravni oslobo-|ene se}awa na opaàwa, na ustaqene modele konkretnih odnosa ipotreba, ustanovqavaju}i formalne misaone operacije i apstrakt-no mi{qewe. Procesi decentracije se sada razvijaju i u ravni ap-straktnog mi{qewa i usmerewa. Time prepoznaju budu}nost kaodimenziju vremena u kome skladi{te fantazmati~na o~ekivawa i~ovek je sposoban da doìvi ~ar slobode kao na~in mi{qewa, sa-warewa i pona{awa. Tek sukobqen izme|u slobode da bira po svo-

joj voqi, ali i da bude izloèn birawu od strane drugoga po wego-voj slobodnoj voqi, prepoznaje ozbiqnost slobode i wen smisao.

Ako sada pogledamo kolone, u kojima sam izneo osnovne na-~ine qudskog postojawa i wihove mene od biolo{kog izvornika,kroz socijalne zahteve do psihi~kih mogu}nosti, prepozna}emoslede}e oblike:

Biolo{ki sloj se javqa kao sposobnost opaàwa i kre-tawa; socijalni sloj kao odnos prema poretku stvari i zajednice; apsihi~ki sloj kao mogu}nost mentalne predstave svega prethod-nog;

Inteligencija i ose}ajnost uvek se javqaju u paru, duboko ukopane u biologi~nost bi}a, u socijalnom sloju se granaju pro-cesima decentracije, a u psihi~kom sloju se preobraàvaju u for-

malne operacije i mogu}nost apstraktnog mi{qewa, kojima se uz-le}e u punu qudskost.

Vreme je me|a{ ose}ajnosti i pojmovnih celina. U biolo-{kom sloju se javqa kao sada{wost odre|ena neposrednim zado-voqewem svojih potreba; potom joj se pridruùje pro{lost , kaoiskustvo me|uqudskih odnosa kroz vreme, koja je izvori{te oba-veza kao motivacionih ~inilaca za akcije u sada{wem trenutku;potom se sagledava budu}nost koju prati sposobnost odga|awa ne-posrednih zadovoqewa u svrhu ostvarivawa planova kojima zreleli~nosti ostvaruju svoje ìvotne projekte. Osnovna dimenzija bu-

du}nosti je uvek li~na odgovornost za weno ispuwewe.


30/36

SVETOMIR BOJANIN

2

O~ekivawa od ìvota su u biolo{koj ravni , te`wa da seostvari sigurnost i udobnost u datoj ìvotnoj situaciji; u soci-

jalnom sloju otkrijemo ~ar odabirawa stvari i drugih, po sopstve-noj slobodnoj voqi, pri ~emu se i sami izlaèmo da i nas drugiodabiru iz slobode, {to nas ~ini nesigurnim; i kona~no, u psi-

hi~kom sloju nam se otkrije glad za slobodom, koju nikako da uto-limo i da razumemo do kraja.

Smisao svega toga u : * biolo{koj ravni se odvija prepoznavawe kvaliteta ìvota

u kategorijama sigurnosti i esteti~nosti; u* socijalnom sloju , pod dominacijom me|uqudskih odnosa,

prepoznajemo eti~nost kao najsna`niju vezu izme|u ~oveka i ì-vota, da bi se u

* psihi~kom sloju , po{tuju}i estetska i eti~ka merila, ja-vio kreativni ~in sa qudskim likom.

îwenice o uzajamnom proìmawu biolo{kih obrazaca saonima datim socijalnim poqem i psihi~kim funkcijama, odre|ujuna{e postojawe u zajednici. Telo prihvata na{a raspoloèwa kojima mu se ispovedamo o svemu dobrom i lo{em {ta nam ~inispoqni svet, kome, tom spoqwem svetu, odgovaramo na{im drà-wem tela, metakomunikacijom, i na{im akcijama telom i re~ju,kojima, sa drugim sapostoje}im, gradimo stvarnost oko nas i stva-ramo atmosferu koja boji na{a raspoloèwa i stavove {to ihopet vra}amo u sebe same i tako ukrug. Kada se desi nesklad izme-|u ispovedawa sveta telu i tela svetu, onda se svijemo oko le~ite-qa, bilo duhovnog u uslovima sredwovekovne religioznosti zajed-nice, ili le~iteqa kao vestalke savremene nau~e misli. Pri tom,u oba slu~aja, u krajnoj ta~ki svih doga|awa na tome popri{tu od-nosa, ipak re{ewe ostaje na pojedincu, kako je to uvideo ve} Kjer-kegor, promi{qaju}i qudski svet i ìvot u wemu (6).

êtvrta te{ko}a

Prate}i razvoj doga|awa me|uqudskih susretawa, koja imaju

svojstvo psihoterapijskog u~inka, vidimo kako se razvijao put ~o-


31/36


43

veka ka doìvqaju pune qudske slobode. Prvo je po~elo traèweputa , pravog spasonosnog, koji pojedincu donosi dobrobit. Po-tom, u helensko doba, taj put je vi|en u ravnoteì, umerenosti. Sredwi vek je sagledao svoje spasewe od bolesti i zla u ~vrstomobe}awu Bogu da }e ìveti u dobroti prema drugom. Novo doba jesagledalo svoje spasewe u slobodi odre|enoj estetskim i eti~-kim qudskim potrebama i wima uokvirenom kreativnom ~inu, kojim se postiè ~ovekov ìvotni smisao.

Dakle, re~ je o slobodi. Tu se nekako svi zbuwujemo oko ste-ga kojih bi trebalo da se oslobodimo, da bismo dosegli qudskozdravqe. Frojd se drznuo da govori o preteranoj moralnosti kojaometa seksualni ~ovekov ivot, optuùju}i je za mentalnu bolest,iako su je i krajwe seksualno nemoralni imali; Adler je ukazivaona nasiqe ogromnih roditeqa nad slaba{nom decom; Jung je tra-ìo dominaciju odre|enih arhetipskih ~udovi{ta koji bi ovlada-vali pojedincem i svetom. Svako je traìo slobodu od zla koga jesam nominovao za krivca.

Danas ìvimo u dru{tvima masovne askeze . Obuhvata verneposve}enike kultu sporta, poklonike kultu lepote tela i novca(nikad dovoqno mr{av i dovoqno bogat) , posve}enima nau~nomradu, mona{kim podvi`nicima, komandosima razli~itih vojski,buntovnim zanesewacima razli~itih pobuna i revolucija, pun ih je svet, a nigde epidemije mentalnih bolesti.

Ni jedna askeza, zasnovana odre|enim smislom (bez obzira napredznak) , ne pravi mentalno uznemirewe. Samo sumwa u wen vi-{i smisao ili spoqna prisila na askezu vodi ka uznemirewu iproblemima u mentalnom ìvotu ~oveka. Ako se èqa za postav-qenim ciqem askeze gasi, onda se budi èqa za tim {to se uzdr-àvawem uskra}ivalo. Svako spoqwe i prisilno uskra}ewe è-

qe , o ~emu je govorio ve} Sv. Palama, vodi u gnev, dok nejasna si-tuacija u samom subjektu da li prihvatiti ili odbiti askezu, do-vodi do unutra{weg konflikta u li~nosti. U oba slu~aja, potreb-no je razumevawe i smireno le~iteqsko vo|ewe osobe optere}enenasiqem bilo sa koje strane ono dolazilo.


32/36

SVETOMIR BOJANIN

4

Svako razumevawe slobode kao razuzdanosti, uvek je sluè-we razobru~enoj nagonskoj potrebi ka destrukciji kontinuitetabazi~ne qudske vitalnosti ili ka ostvarewu hedonisti~kih teles-nih uìvawa. Pona{awe no{eno talasawem nagonskih potreba ipukih zadovoqewa nagonom motivisanih èqa u bilo kom obimu,nije slobodno pona{awe. Ono je u slu`bi biolo{ke matrice od-nosa ivih bi}a prema stvarnom.

Qudska sloboda je sloboda od podre|enosti ~ovekovoj bio-lo{koj, nagonskoj potrebi u korist slobodnog odabirawa stvari,osoba, prijateqstava, erotskih qubavi, prema sopstvenim estet-skim i eti~kim merilima. Sloboda je mogu}a jedino ivom, aktiv-nom qudskom slobodnom voqom svakog pojedinca date zajednice,koja je uvek odre|ena smislom trasiranim estetskim i eti~kimrazlozima, kao uvirom svih qudskih motiva za akciju i za postoja-we u svetu.

To je put kojim se, u kona~nom izvodu, ostvaruje autenti~na quska priroda.

RezimeIstraùju}i me|uqudske susrete koji imaju le~iteqski ka-

rakter u kontekstu psihoterapije razgovorom, u novom dobu , uo~a-vaju se zna~ajne obimne integracije:

integracija dijalo{kog odnosa tokom fenomenolo{ke des-kripcije kojom se ostvaruje upoznavawe sa problemom;

integracija fenomenolo{ke redukcije sa ~inom upoznava-wa sebe sobom samim;

~ist uvid u psihofizi~ku jednost datog qudskog postojawai dono{ewe odluke shodno tom uvidu i pokajawu, i

otkri}e smisla sopstvenog ìvota sa estetskim i eti~-kim merilima vrednosti ostvarivanih pona{awa i odnosa.


33/36


45

Zakqu~no razmatrawe

Rezime ovog pra}ewa razvoja me|uqudskih odnosa koji imajupsihoterapijsko zna~ewe kroz vreme, dakle pra}ewe razvoja psi-hoterapijske prakse razgovorom, nastoja}u da prikaèm na tabelibr. 2.

Po{ao sam od toga da praksu psihoterapijskog odnosa ~ine:komunikacija, odnos prema sebi, faza dono{ewa odluke shodno

uvidima i svest o svrsi postupka koji se odvija. To sam stavio u drugu kolonu tabele , u nameri da daqe, u wenim redovima, ukazu- jem na ~iwenice koje proizlaze jedna iz druge, govore}i o datomsegmentu terapijskog odnosa, jezikom epohe o kojoj re~. Tako ima-mo slede}e redove ~iwenica:

Potreba za komunikacijom govorom , {to je pretpostavkasvakog psihoterapijskog procesa, u prethelenskom dobu se javqakao razgovor kojim se informi{emo o prostoru i doga|awima uwemu; u helenskom dobu javqa se dijalo{ka forma razgovara u kojoj se rasvetqava mogu}e uzajamno proìmawe stavova; u sredwo-vekovnom hri{}anstvu govor je vaàn kao ~in tragawa za sop-stvenim grehom; u novom dobu se javqa fenomenolo{ka deskrip-cija koju drìm za najprikladniju komunikaciju u psihoterapij-skom odnosu. Sve to ukazuje na razvojni proces ra|awa svesnog, in-

dividualizovanog nastupa pojedinca u zajednici i naspram zajed-nice.

Iskren odnos prema sebi se u prethelenskom dobu javqa kaozahtev: Poznaj sebe ; u helenskom dobu se ve} razbija saznajni iemocionalni egocentrizam do te mere da se stvara mogu}nost sa-gledavawa sopstvenog moralnog pada; u sredwovekovnom hri{}an-stvu otkriva se ~in i uloga pokajawa ; u novom vremenu se odvijafenomenolo{ka redukcija koja dovodi do evidentnog saznawa otom {to ~ini patwu na{eg sagovornika. Ovaj proces odvija se sa-mo putem napora ~ovekove slobodne voqe .

Odluka shodno samouvidu u prethelenskom dobu mogla je bi-ti samo celovit doìvqaj sebe kao osamostaqenog postojawa sa

te`wom da se bude svoj ; u helenskom dobu se slobodnom odlukom


34/36

SVETOMIR BOJANIN

6

nastoji dosti}i moralni ideal u pona{awima ; u hri{}anstvu se javqa te`wa za odràvawem ~istote sopstvene li~nosti stal-nim ispovedawem , iskreno{}u; a u novom vremenu to je bila po-treba za stalnim bdewem nad svojim odlukama sa moralne osma-tra~nice {to se uvek ponovo uspostavqa tretmanom.

Razvoj psihoterapijske prakse kroz vremeTabela 2.R.br.

EpoheP. T.proces

Pra-istorija

Helenskodoba

Hri{}an-stvo

ovo doba Rezime

1. Komunika-cija

Razgovor Dijalog Saznatigreh

Fenomenol.eskripcija

Individualni~in

2. Odnos premasebi

Samopo-znawe

Moralnipad,uvid

Pokajawe Fenomenol.edukcija

Napor voqe

3. Odluke shod-no uvidu

Bitisvoj

Bitimoralan

Ispovest istvid

Put samo-usavr{avawa

4. Svrha Odabratiput

Umerenostu svemu

Obe}aweBogu

Otkri}esmisla

Ostvaritiqudsku prirodu

Svrha le~iteqski usmerenih razgovora u prethelenskom do-bu je traèwe puta ka qudskoj sre}i datog pojedinca; u helen-skom dobu ostvarewe umerenosti u svojim zahtevima od okolinei od ìvota; doba sredwovekovnog hri{}anstva davawe iskrenogobe}awa Bogu; u novom dobu otkri}e smisla uokvirenog estet-skim i eti~kim zahtevima.

Ispuwewem svih ovde postavqenih zahteva ostvaruje se os-nova qudske prirode.

Me|utim, ovaj rad mi se povremeno ~ini i kao istraìvawerazvoja qudske dobrote. Mo`da sam ga mogao nazvati i tako: Tra-gawe za dobrotom .


35/36


47

LITERATURA

1. Alen (Emil [artije), O sre}i , Slu`beni glasnik, Beograd,2011.2. Avgustin A. Sv., Ispovijesti , Kr{}anska sada{wost, Zagreb,1983.3. Binswanger, L Apprehension heraklitien de l homme (1935 ); u Lintro-duction a l analyse existencielle Les ed, Minuit, Paris 19714. Bogdanovi}, D., Jovan Lestvi~nik , Beograd, 1968.5. Bojanin, S., Velika zabuna, Kriza psihijatrijske misli ,Konras, Beograd, 2011.6. Bojanin, S., Voleti ali kako , Konras, Beograd, 2012.7. Wayt, L., Linconscient avan Freud (1960, New York), Payot, Paris 1971.8. Vidovi}, @. (Usmeno kazivawe 2011)9. Grigorije iz Nise Sv., O stvarawu ~oveka ; u Gospode ko je ~o-vek?, Pravoslavna misionarska {kola sv. Aleksandra Nevskog,Beograd 2003, str. 674.10. \uri}, M., Istorija helenske etike , BIGZ, Beograd, 1976.11. Jeroti}, V., Hri{}anstvo i psiholo{ki problem ~oveka , Be-ograd, 1997, str. 175186.12. Jeroti}, V., Pravoslavqe i moderna umetnost (na primeru

DostojevskiKafka) ; u Glas, SANU, Odeqewe za jezik, kw. 17,Beograd, 1988, str. 6975.13. Kerovi}, R., Istorija filozofije , I kwiga; Bawa Luka, 2006.14. Novi zavjet , Jugoslovensko biblijsko dru{tvo, Beograd, 2004.15. Palama, sv. G., O strastima i vrlinama i o plodovima umnogtihovawa (1346); Manastir ]elije, Beograd, 1977.16. Roxers, K., Kako postati li~nost (1961), NOLIT, Beograd,1985.17. Serano, Miguel, Jung i Hese hermeti~ki krug , Plavi jaha~,1993, str. 75.18. Frojd, S., Strah i nagonski `ivot , u Nova predavawa, Ma-tica srpska, Novi Sad, kw. 8. str. 173207.19. Heraklit, Fragmenti , Grafos, Beograd, 1979.


36/36

SVETOMIR BOJANIN

8

SVETOMIR BOJANIN

PSYCHOTHERAPY AS A PHENOMENON OF THEHELLENIC-CHRISTIAN TRADITION

ABSTRACT

It all began with that mysterious request: know thyself in the temple ofApollo in the Delphi. Someone from pre-Hellenic times pointed out that

prophecy, magic, punishment and anything else coming from the outer worldshould be rejected and that the solution of our problems is to be found inourselves, because this is where the cause is, and this is where the possibilityof salvation lies.

To achieve this, several things are required: a specific kind of conversation with an other that testifies to me

about my own unique existence; an honest relation to myself, knowing myself through the conver-

sation with the other; deciding to repent according to gained insights; achieving spiritual peace with choices made and actions taken;These four predilections come from the act of getting to know one-

self, they are segments of every healing relation among people through hi-story.

In this paper, I follow this phenomenon from pre-Hellenic times,through the Hellenic period, the Christian medieval period (Patristics), andthe modern age. My main conclusion is that the history of this phenomenonis actually the history of kindness between people and within communities,flowering in all epochs in spite of the evil and its deafening march throughhistory.

Key words: know thyself, psychotherapy, getting to know oneself, re- pentance, maieutics, understanding, confession, existence, phenomenology.

svetomir bojanin - psihoterapija kao fenomen helensko-hriscanske tradicije

Documents