metodika 3 naucno popularni tekst u nastavi

Научно-популарни текст (теоријске и методичке основе)Научно-популарни текст (теоријске и методичке основе)

Тиодор РосићТиодор РосићНАУЧНО-ПОПУЛАРНИ, ИНФОРМАТИВНИ И НАУЧНО-ТЕХНИЧКИ ТЕКСТОВИ У НАУЧНО-ПОПУЛАРНИ, ИНФОРМАТИВНИ И НАУЧНО-ТЕХНИЧКИ ТЕКСТОВИ У

НАСТАВИ – ЖАНРОВСКЕ ОСОБЕНОСТИНАСТАВИ – ЖАНРОВСКЕ ОСОБЕНОСТИАурел А. Божин и Вук Милатовић

Учитељски факултет, Београд

РАЗУМЕВАЊЕ АТИПИЧНОГ КЊИЖЕВНОГ ТЕКСТАИ ШКОЛСКО ПОСТИГНУЋЕ*

НАУЧНО-ПОПУЛАРНИ, ИНФОРМАТИВНИ И НАУЧНО-ТЕХНИЧКИ НАУЧНО-ПОПУЛАРНИ, ИНФОРМАТИВНИ И НАУЧНО-ТЕХНИЧКИ ТЕКСТОВИ У НАСТАВИ – ЖАНРОВСКЕ ОСОБЕНОСТИТЕКСТОВИ У НАСТАВИ – ЖАНРОВСКЕ ОСОБЕНОСТИ

• МЕТОДИЧКИ ОКВИРИМЕТОДИЧКИ ОКВИРИ• Методичка анализа научно-популарних, информативних и научно-техничких Методичка анализа научно-популарних, информативних и научно-техничких

текстова треба да проистекне из тумачења њихових теоријских параметара. На текстова треба да проистекне из тумачења њихових теоријских параметара. На основу анализе таквих текстова, у односу на научне, долази се до закључка о основу анализе таквих текстова, у односу на научне, долази се до закључка о томе шта текстове ове врсте значењски диференцира. томе шта текстове ове врсте значењски диференцира.

• Морају се, дакле, размотрити њихове значењске релације, а пре тога треба Морају се, дакле, размотрити њихове значењске релације, а пре тога треба извршити контекстуализацију (локализацију) текстова који су предмет наставне извршити контекстуализацију (локализацију) текстова који су предмет наставне обраде.обраде.

• Правилницима о наставним плановима за трећи, четврти, пети, шести и седми Правилницима о наставним плановима за трећи, четврти, пети, шести и седми разред основног образовања и васпитања предвиђена је обрада научно-разред основног образовања и васпитања предвиђена је обрада научно-популарних и информативних текстова. У оквиру задатака наставе српског популарних и информативних текстова. У оквиру задатака наставе српског језика за трећи и четврти разред прописано је "упознавање, читање и тумачење језика за трећи и четврти разред прописано је "упознавање, читање и тумачење популарних и информативних текстова из илустрованих енциклопедија и популарних и информативних текстова из илустрованих енциклопедија и часописа за децу" (часописа за децу" (Правилник – о наставном плану за први, други, трећи и Правилник – о наставном плану за први, други, трећи и четврти разред основног образовања и васпитања и наставном програму за четврти разред основног образовања и васпитања и наставном програму за трећи разред основног образовања и васпитањатрећи разред основног образовања и васпитања, 2006: 5). , 2006: 5).

• Нема ниједне смернице у тумачењу ове врсте текстова. Тек је у Наставном Нема ниједне смернице у тумачењу ове врсте текстова. Тек је у Наставном програму за пети разред, на нивоу тумачења текста, предвиђено усвајање програму за пети разред, на нивоу тумачења текста, предвиђено усвајање образовних и васпитних вредности научно- -популарног текста. образовних и васпитних вредности научно- -популарног текста.


• Наставна интерпретација одређених врста научних Наставна интерпретација одређених врста научних текстова проистиче из анализе њихових вербалних, текстова проистиче из анализе њихових вербалних, синтаксичких и значењских аспеката. Полази се од синтаксичких и значењских аспеката. Полази се од методичке обраде језичких елемената који улазе у методичке обраде језичких елемената који улазе у њихов састав. Методички приступ тексту као језичкој њихов састав. Методички приступ тексту као језичкој јединици највишег реда не сме пренебрећи чињеницу јединици највишег реда не сме пренебрећи чињеницу да је он усмерен на говорну комуникацију и да да је он усмерен на говорну комуникацију и да представља значењско, синтаксичко-парадигматско и представља значењско, синтаксичко-парадигматско и функционално јединство речи и група речи повезаних функционално јединство речи и група речи повезаних у натфразно јединство, укључујући и суптекстовне у натфразно јединство, укључујући и суптекстовне елементе: главе, одељке, фрагменте текста.елементе: главе, одељке, фрагменте текста.


• Методичка интерпретација мора да узме у обзир и Методичка интерпретација мора да узме у обзир и текстуална садржинска, идејна, тематска и текстуална садржинска, идејна, тематска и структурно-семантичка својства, како би се жанрови структурно-семантичка својства, како би се жанрови типолошки дефинисали и тумачили. У појединим типолошки дефинисали и тумачили. У појединим жанровима долази до укрштања појединих стилских жанровима долази до укрштања појединих стилских текстуалних црта, на пример, научни, информативни текстуалних црта, на пример, научни, информативни и научно-технички извештај. Упркос потешкоћама и научно-технички извештај. Упркос потешкоћама заснованим на жанровском преклапању, наставно заснованим на жанровском преклапању, наставно тумачење жанровских особености научнотумачење жанровских особености научно--популарних, информативних и научно-техничких популарних, информативних и научно-техничких текстова може да донесе плодоносне резултате.текстова може да донесе плодоносне резултате.


• Један од главних задатака наставе књижевности, о Један од главних задатака наставе књижевности, о било ком разреду да је реч, јесте оспособљавање за било ком разреду да је реч, јесте оспособљавање за самостално читање, доживљавање и разумевање, за самостално читање, доживљавање и разумевање, за свестрано тумачење и вредновање свестрано тумачење и вредновање књижевноуметничких дела разних жанрова. књижевноуметничких дела разних жанрова.

• Да би се спровео задатак у упознавању, читању и Да би се спровео задатак у упознавању, читању и тумачењу популарних и информативних текстова и тумачењу популарних и информативних текстова и приступило критичком процењивању прочитаног приступило критичком процењивању прочитаног текста, мора се поћи од њихових жанровских текста, мора се поћи од њихових жанровских особености. При том, никако се не смеју занемарити особености. При том, никако се не смеју занемарити принципи методичке адекватности, условности и принципи методичке адекватности, условности и примерености. примерености.


• При типолошком жанровском одређењу При типолошком жанровском одређењу разматраног текста, мора се имати у виду да разматраног текста, мора се имати у виду да је целином научног дискурса научни текст је целином научног дискурса научни текст усредсређен усредсређен на мишљењена мишљење,, а не на осећања а не на осећања читалаца или слушалацачиталаца или слушалаца као у научно- као у научно-популарним текстовима. Усредсређеност на популарним текстовима. Усредсређеност на објективно саопштавање информација и објективно саопштавање информација и чињеница присутна је и у информативним и чињеница присутна је и у информативним и научно- -техничким текстовима, али су њихов научно- -техничким текстовима, али су њихов обим и степен функционалне усмерености обим и степен функционалне усмерености различити.различити.


• Методичко тумачење жанровских особености научно-Методичко тумачење жанровских особености научно-популарних, информативних и научно-техничких популарних, информативних и научно-техничких текстова заснива се на сагледавању композиционо-текстова заснива се на сагледавању композиционо-говорних форми које омогућују њихову типолошко-говорних форми које омогућују њихову типолошко-жанровску хијерархију. Које и какве говорне форме су жанровску хијерархију. Које и какве говорне форме су присутне, рецимо, у научно-популарном тексту? присутне, рецимо, у научно-популарном тексту? Какве у једном техничком упутству, у домену научно-Какве у једном техничком упутству, у домену научно-техничких текстова? Какве језичке чињенице утичу на техничких текстова? Какве језичке чињенице утичу на обликовање језичке грађе у једном речнику, на нивоу обликовање језичке грађе у једном речнику, на нивоу информативних текстова? информативних текстова?


• На овај начин, полазне премисе методичке На овај начин, полазне премисе методичке интерпретације текста бивају усмерене на текст као интерпретације текста бивају усмерене на текст као самостални објекат који има теоријски и примењен самостални објекат који има теоријски и примењен значај. То омогућује методичко сагледавање начина значај. То омогућује методичко сагледавање начина формалног рашчлањавања текста и његове формалног рашчлањавања текста и његове жанровске типологије, што је према гледиштима жанровске типологије, што је према гледиштима текстуалне лингвистике од посебног значаја за текстуалне лингвистике од посебног значаја за рационализацију текстуалног материјала, рецимо, рационализацију текстуалног материјала, рецимо, при учењу страних језика и у домену других при учењу страних језика и у домену других практичних аспеката лингвистике текста.практичних аспеката лингвистике текста.


• Други, веома важан методички ниво јесте Други, веома важан методички ниво јесте разматрања текста из аспекта копозиционо-говорних разматрања текста из аспекта копозиционо-говорних форми. Он ствара предуслове за примену форми. Он ствара предуслове за примену адекватних метода и поступака у тумачењу текста. адекватних метода и поступака у тумачењу текста. Категорије простора, времена и узрочности омогућују Категорије простора, времена и узрочности омогућују формално разграничење разних типова текстова а формално разграничење разних типова текстова а формално разграничени текстови пружају могућност формално разграничени текстови пружају могућност адекватне методичке функционално-стилске адекватне методичке функционално-стилске интерпретације. Приступа се, потом, издвајању интерпретације. Приступа се, потом, издвајању типолошких стилских црта текста, а то је већ трећи типолошких стилских црта текста, а то је већ трећи ниво анализе.ниво анализе.


• Четврти ниво анализе усредсређен је Четврти ниво анализе усредсређен је на садржинске особености текста – на на садржинске особености текста – на разматрање теме, сижеа и идеје текста, разматрање теме, сижеа и идеје текста, примерено узрастном, психофизичком примерено узрастном, психофизичком нивоу ученика.нивоу ученика.


• На нивоу методичке интерпретације језичких и жанровских обележја На нивоу методичке интерпретације језичких и жанровских обележја текста, методички се разматрају стил и карактер језичког материјала. текста, методички се разматрају стил и карактер језичког материјала. Треба да буде искоришћена теоријска спекулација о условљености Треба да буде искоришћена теоријска спекулација о условљености стилских црта неких типских текстова екстралингвистичким чиниоцима стилских црта неких типских текстова екстралингвистичким чиниоцима – темом и циљем исказа, конкретном говорном ситуацијом. На тај се – темом и циљем исказа, конкретном говорном ситуацијом. На тај се начин, а у оквиру врста научно-техничких текстова (начин, а у оквиру врста научно-техничких текстова (ПроблемПроблемы ы текстуальной лингвистикитекстуальной лингвистики, 1983: 97–100), издвајају текстови-описи, , 1983: 97–100), издвајају текстови-описи, текстови-саопштења и текстови- разматрања. За прве су текстови-саопштења и текстови- разматрања. За прве су карактеристичне прегледност, конкретност, предметност, објективност карактеристичне прегледност, конкретност, предметност, објективност и прецизност. Текстови-саопштења одликују се уопштеношћу и и прецизност. Текстови-саопштења одликују се уопштеношћу и ретроспективношћу, а за текстове-разматрања везује се логичност и ретроспективношћу, а за текстове-разматрања везује се логичност и апстрактност. Ове стилске црте, њихово присуство/одсуство и апстрактност. Ове стилске црте, њихово присуство/одсуство и дистрибуција, могу да буду значајни параметри и у методичко-дистрибуција, могу да буду значајни параметри и у методичко-типолошком и жанровском одређењу и других врста научних текстова – типолошком и жанровском одређењу и других врста научних текстова – од информативних до научно-популарних.од информативних до научно-популарних.


• При методичкој интерпретацији стилских својстава појединих При методичкој интерпретацији стилских својстава појединих жанрова треба узети у обзир лексичко-синтаксички ниво текста жанрова треба узети у обзир лексичко-синтаксички ниво текста датог жанра. При реализацији стилских црта, познато је, датог жанра. При реализацији стилских црта, познато је, користе се одговарајуће лексичке и синтаксичке конструкције.користе се одговарајуће лексичке и синтаксичке конструкције.

• На глобално-жанровском нивоу од особите је важности то што На глобално-жанровском нивоу од особите је важности то што се речник научних текстова условно може поделити на се речник научних текстова условно може поделити на општекултурну, општенаучну и специјалну лексику. Методичка општекултурну, општенаучну и специјалну лексику. Методичка интерпретација лексичке димензије разматране врсте текстова интерпретација лексичке димензије разматране врсте текстова не сме да превиди издвајање и анализу лексема са не сме да превиди издвајање и анализу лексема са специфичном функцијом и употребу термина у служби специфичном функцијом и употребу термина у служби професионално-научног, стручно-информационог и популарно-професионално-научног, стручно-информационог и популарно-научног општења а према научно-техничким областима.научног општења а према научно-техничким областима.

Тиодор Росић: Жанровске Тиодор Росић: Жанровске особености научно-популарног особености научно-популарног текстатекста• Завидне резултате у теорији текста дала је текстуална Завидне резултате у теорији текста дала је текстуална

лингвистика. Претходна нормативна усмерења на лингвистика. Претходна нормативна усмерења на рашчлањавање и анализу текстуалних јединица и организацију рашчлањавање и анализу текстуалних јединица и организацију самога исказа, нису дала неке спектакуларне резултате у самога исказа, нису дала неке спектакуларне резултате у теоријском одређењу текста. Схватање текста као теоријском одређењу текста. Схватање текста као комуникацијске и информативне језичке јединице, његово комуникацијске и информативне језичке јединице, његово довођење у везу са реченицом и тумачење на вишем нивоу од довођење у везу са реченицом и тумачење на вишем нивоу од нивоа реченице – а то су натфразни исказ и сâм текст као нивоа реченице – а то су натфразни исказ и сâм текст као структура највишег семантичко-синтаксичког нивоа – омогућило структура највишег семантичко-синтаксичког нивоа – омогућило је прецизнију поделу текстова на врсте.је прецизнију поделу текстова на врсте.

• Текст се може дефинисати сопственом аутономношћу и Текст се може дефинисати сопственом аутономношћу и релативном затвореношћу, довести у везу са дискурсом као релативном затвореношћу, довести у везу са дискурсом као скупом исказа, тумачити као апстрактан појам, чија је скупом исказа, тумачити као апстрактан појам, чија је динамичка реализација дискурс (Кристалдинамичка реализација дискурс (Кристал 1985: 256), али све то 1985: 256), али све то не доводи у сумњу закључак да је жанровско проучавање не доводи у сумњу закључак да је жанровско проучавање текстова условљено њиховим структурним елементима.текстова условљено њиховим структурним елементима.


• Постојање родова и врста у родовима може да буде Постојање родова и врста у родовима може да буде дедуктивно постулирано – изведено са нивоа теорије дедуктивно постулирано – изведено са нивоа теорије текста, или, према Тодоровутекста, или, према Тодорову, , дискурсадискурса (Тодоров (Тодоров 19197878: 9: 9)). Тако издвојена текстуална обележја . Тако издвојена текстуална обележја типолошки су одређена. Може, дакако, да буде типолошки су одређена. Може, дакако, да буде примењен и индуктивни приступ, где се посматрање примењен и индуктивни приступ, где се посматрање текстуалних језичко-стилских црта врши у текстуалних језичко-стилских црта врши у одговарајућем раздобљу, на нивоу стилске одговарајућем раздобљу, на нивоу стилске формације. На тај начин изводи се појам рода. И у формације. На тај начин изводи се појам рода. И у једном и у другом случају, долази, међутим, до једном и у другом случају, долази, међутим, до преклапања издвојених инваријантних текстовних преклапања издвојених инваријантних текстовних обележја па се морају релативизовати судови о обележја па се морају релативизовати судови о савршености било какве класификације. савршености било какве класификације.


• У оквиру врсте, има текстова чистих, примерених роду и типу, У оквиру врсте, има текстова чистих, примерених роду и типу, али и оних у којима се крше правила рода или нарушава али и оних у којима се крше правила рода или нарушава типологија. Како, рецимо, типолошко-жанровски одредити књигу типологија. Како, рецимо, типолошко-жанровски одредити књигу Милутина Миланковића Милутина Миланковића Кроз васиону и вековеКроз васиону и векове? Припада ли она ? Припада ли она прозној књижевно-научној или научној врсти? Да ли је реч о прозној књижевно-научној или научној врсти? Да ли је реч о епистоларном, научно-популарном тексту са елементима епистоларном, научно-популарном тексту са елементима фикције или научнофантастичном текстуфикције или научнофантастичном тексту[1][1]? Шта је у њему ? Шта је у њему аутобиографско, шта припада научној фантастици?аутобиографско, шта припада научној фантастици?

•[1][1] Редак и вредан покушај бављења научно-фантастичним Редак и вредан покушај бављења научно-фантастичним жанром у српској књижевности представља књига Бојана жанром у српској књижевности представља књига Бојана Јовића Јовића Почеци српске научнПочеци српске научнooфантастичне књижевностифантастичне књижевности, , Институт за књижевност и уметност, Београд, 2006. Институт за књижевност и уметност, Београд, 2006.


• Да би се избегло мешање жанрова и типова, Да би се избегло мешање жанрова и типова, и у настави треба поћи од жанровске и у настави треба поћи од жанровске типологије тумачених текстова. Посебно је то типологије тумачених текстова. Посебно је то изазовно у жанровском типолошком изазовно у жанровском типолошком одређењу научно-популарних и одређењу научно-популарних и информативних текстова, као подврсте информативних текстова, као подврсте научних текстова. Постоје, дакако, научних текстова. Постоје, дакако, доминантна унутартекстуална стилско-доминантна унутартекстуална стилско-језичка својства која их у оквиру епског рода језичка својства која их у оквиру епског рода издвајају у посебну врсту. издвајају у посебну врсту.


• Доминантне вербалне, значењске и синтаксичке Доминантне вербалне, значењске и синтаксичке компоненте текста, укључујући и његова стилска компоненте текста, укључујући и његова стилска обележја, воде ка издвајању, дефинисању, опису и обележја, воде ка издвајању, дефинисању, опису и жанровској типологији научно-популарних, жанровској типологији научно-популарних, информативних и научно-техничких текстова. При информативних и научно-техничких текстова. При утврђивању њихових стилских обележја, у наставном утврђивању њихових стилских обележја, у наставном тумачењу мора се узимати у обзир природа исказа тумачењу мора се узимати у обзир природа исказа научно- -популарних, информативних и научно-научно- -популарних, информативних и научно-техничких текстова, али и сам процес исказивања у техничких текстова, али и сам процес исказивања у рецептивном ланцу: говорник – прималац – рецептивном ланцу: говорник – прималац – референт.референт.


• Издвајање, дефинисање и жанровско Издвајање, дефинисање и жанровско одређење научно-популарних, одређење научно-популарних, информативних и научно-техничких текстова, информативних и научно-техничких текстова, методички мора да буде усмерено на анализу методички мора да буде усмерено на анализу њихових структурних, жанровских, језичких и њихових структурних, жанровских, језичких и садржинских особености. У првом случају садржинских особености. У првом случају разматра се њихов обим, композиција и разматра се њихов обим, композиција и структура; у другом жанр, функционално-структура; у другом жанр, функционално-стилске чињенице и карактер језичког стилске чињенице и карактер језичког материјала; напокон, у трећем – тема, сиже и материјала; напокон, у трећем – тема, сиже и идеја. идеја.


• Текст као производ говорног процеса може бити разматран са становишта неке опште закономерности, Текст као производ говорног процеса може бити разматран са становишта неке опште закономерности, као функционална стилска инваријанта. Већина текстова на нивоу организације стреми поштовању норме као функционална стилска инваријанта. Већина текстова на нивоу организације стреми поштовању норме за дати функционални стил. Текст је потенцијална актуализација, може му се приступити не само као за дати функционални стил. Текст је потенцијална актуализација, може му се приступити не само као граничној јединици говорног акта већ и као компоненти натфразног јединства. Може се посматрати као граничној јединици говорног акта већ и као компоненти натфразног јединства. Може се посматрати као структурно јединство међусобно повезаних реченица способних да образују јединице вишега реда – структурно јединство међусобно повезаних реченица способних да образују јединице вишега реда – натфразно јединствонатфразно јединство[1][1], тематске исечке текста, параграфе, главе, одељке. , тематске исечке текста, параграфе, главе, одељке.

• Као јединица говора, натфразно јединство садржи одговарајућу микротему. Појединачно, или у Као јединица говора, натфразно јединство садржи одговарајућу микротему. Појединачно, или у комбинацији, два или више јединстава укључују се у мрежу текстова. Сваки текстовни конституент може да комбинацији, два или више јединстава укључују се у мрежу текстова. Сваки текстовни конституент може да садржи и релативну аутономију садржаја, а ваља напоменути и то да микротеме, омеђене натфразним садржи и релативну аутономију садржаја, а ваља напоменути и то да микротеме, омеђене натфразним јединством, могу да се нађу и на основној сижејној линији текста, "у самосталном односу или лишене јединством, могу да се нађу и на основној сижејној линији текста, "у самосталном односу или лишене директне везе са централном сижејном линијом" (Реферовскадиректне везе са централном сижејном линијом" (Реферовская 1983: я 1983: 31).31).

• Природа текста одређена је његовим вербалним, синтаксичким и семантичким аспектима (Дикро и Природа текста одређена је његовим вербалним, синтаксичким и семантичким аспектима (Дикро и Тодоров IIТодоров II-1987-1987, Тодоров 220). Као чињеница саопштавања и посредник, организован је по апстрактним , Тодоров 220). Као чињеница саопштавања и посредник, организован је по апстрактним моделима. Саобразан је функционалном стилу и његовим разноврсним жанровским реализацијама. моделима. Саобразан је функционалном стилу и његовим разноврсним жанровским реализацијама.

• Као и сваки апстрактан модел, и модел текста не може да обухвати сва истраживана обележја. Упркос Као и сваки апстрактан модел, и модел текста не може да обухвати сва истраживана обележја. Упркос томе, семантички, вербални и синтаксички аспекти текста, њихова стуктура и садржинске одлике ипак томе, семантички, вербални и синтаксички аспекти текста, њихова стуктура и садржинске одлике ипак омогућују издвајање доминантних текстовних инваријанти усмерених на жанровску типологију текстова а омогућују издвајање доминантних текстовних инваријанти усмерених на жанровску типологију текстова а све с намером да се запазе, дефинишу и опишу главни вербални, значењаки и синтаксички елементи све с намером да се запазе, дефинишу и опишу главни вербални, значењаки и синтаксички елементи научно-популарних и информативних текстова. научно-популарних и информативних текстова.

•[1][1] Више о тумачењу текста и његових структурних компоненти видети у: Тиодор Росић: Више о тумачењу текста и његових структурних компоненти видети у: Тиодор Росић: О песничком О песничком текстутексту, БИГЗ, Београд, 1989., БИГЗ, Београд, 1989.


• Постојање родова, према Тодорову (Дикро и Тодоров Постојање родова, према Тодорову (Дикро и Тодоров IIII-1987-1987, Тодоров 220), постулирано је структурним , Тодоров 220), постулирано је структурним обележјима дискурса. Уместо дедуктивног приступа, обележјима дискурса. Уместо дедуктивног приступа, с нивоа опште теорије дискурса, и анализе дискурса с нивоа опште теорије дискурса, и анализе дискурса преко рашчлањавања текста на елементе груписане преко рашчлањавања текста на елементе груписане "у класе по еквиваленцији" (Дикро и Тодоров II"у класе по еквиваленцији" (Дикро и Тодоров II-1987-1987, , Тодоров 220), приступљено је разматрању Тодоров 220), приступљено је разматрању вербалних, синтаксичких и значењских текстовних вербалних, синтаксичких и значењских текстовних доминанти, што омогућује жанровско тумачење доминанти, што омогућује жанровско тумачење научно-популарних и информативних текстова. научно-популарних и информативних текстова.


• Ако се пође од садржинских особености Ако се пође од садржинских особености текста (тема, сиже и идеја), његове структуре текста (тема, сиже и идеја), његове структуре и стилско-језичких одлика, а језик се према и стилско-језичких одлика, а језик се према Емилу Бенвенисту изграђује и обликује у Емилу Бенвенисту изграђује и обликује у дискурсу, актуализованом у реченицама дискурсу, актуализованом у реченицама (Бенвенист 1975: 129), долази се до (Бенвенист 1975: 129), долази се до жанровских одлика научно-популарних и жанровских одлика научно-популарних и информативних текстова. И сâмо постојање информативних текстова. И сâмо постојање научно-популарних и информативних научно-популарних и информативних текстова постулирано је природом њиховог текстова постулирано је природом њиховог дискурса. дискурса.


• Научно-популарни и информативни текстови генерисани су Научно-популарни и информативни текстови генерисани су вербалним параметрима језичке организације, значењски вербалним параметрима језичке организације, значењски конкретизовани реченицама, преко дефинисања узајамних конкретизовани реченицама, преко дефинисања узајамних делова текста и његове синтаксичке структуре. На генеалошком делова текста и његове синтаксичке структуре. На генеалошком стаблу епских врста издвајају се у посебан круг. Научно-стаблу епских врста издвајају се у посебан круг. Научно-популарне и информативне врсте су не само структурно већ и популарне и информативне врсте су не само структурно већ и функционално-стилски детерминисане. функционално-стилски детерминисане.

• Ако се пође од дефиниције стила као резултата "избора Ако се пође од дефиниције стила као резултата "избора одређеног броја расположивих могућности садржаних у језику одређеног броја расположивих могућности садржаних у језику који је извршен у једном тексту" који је извршен у једном тексту" (Дикро и Тодоров II(Дикро и Тодоров II-1987-1987, , Тодоров 230)Тодоров 230), па се расположиве могућности доведу у везу са , па се расположиве могућности доведу у везу са научним функционалним стилом, долази се до закључка о научним функционалним стилом, долази се до закључка о оправданости издвајања научних текстова у посебно оправданости издвајања научних текстова у посебно генеалошко стабло.генеалошко стабло.


• Основне стилске црте у научним текстовима своде се на тачно и јасно излагање материје. Основне стилске црте у научним текстовима своде се на тачно и јасно излагање материје. Приметно је одсуство емоционалности излагања и усмереност на логичност и Приметно је одсуство емоционалности излагања и усмереност на логичност и рационалност. Главни принципи научног језика, и у писаном и у усменом облику, јесу рационалност. Главни принципи научног језика, и у писаном и у усменом облику, јесу тачност, јасност, апстрактност, логичност и објективност излагања. Томе је примерена и тачност, јасност, апстрактност, логичност и објективност излагања. Томе је примерена и употреба специјалне научне лексике, коришћење интернационалних термина и сведена употреба специјалне научне лексике, коришћење интернационалних термина и сведена употреба вишезначних речи на једно, прецизирано, значење.употреба вишезначних речи на једно, прецизирано, значење.

• Научни чланак, уз научну расправу, један је од најважнијих научних жанрова. Основни је Научни чланак, уз научну расправу, један је од најважнијих научних жанрова. Основни је извор научно-техничких информација и има више подврста, зависно од иновација у извор научно-техничких информација и има више подврста, зависно од иновација у одговарајућој научној грани.одговарајућој научној грани.

• Начин казивања у научним текстовима саобразан је начину доказивања, а све је Начин казивања у научним текстовима саобразан је начину доказивања, а све је примерено њиховој особеној структури.примерено њиховој особеној структури.

• Разматрање текстова с функционално-стилског нивоа, с нивоа особености говорних Разматрање текстова с функционално-стилског нивоа, с нивоа особености говорних жанрова и композиционих облика, омогућава релативно поуздану типологију свих врста жанрова и композиционих облика, омогућава релативно поуздану типологију свих врста текстова, а самим тим и научних, у које спадају, речено је, чисто научни, научно-уџбенички, текстова, а самим тим и научних, у које спадају, речено је, чисто научни, научно-уџбенички, информативни и научно-технички текстови.информативни и научно-технички текстови.

• Научни текстови усмерени су на изношење научних чињеница, научно-популарни на Научни текстови усмерени су на изношење научних чињеница, научно-популарни на популаризацију науке, личности и дела научника. Информативни текстови пружају популаризацију науке, личности и дела научника. Информативни текстови пружају информације о актуелним дешавањима у научним истраживањима (извештаји, забелешке, информације о актуелним дешавањима у научним истраживањима (извештаји, забелешке, писма, анотације) или у кратким цртама износе научне чињенице и сазнања писма, анотације) или у кратким цртама износе научне чињенице и сазнања (библиографије и лексикографска издања). И на крају, научно-технички текстови могу бити (библиографије и лексикографска издања). И на крају, научно-технички текстови могу бити информативни (техничка упуства) и пословни (извештаји и писма). информативни (техничка упуства) и пословни (извештаји и писма).


• Поставља се питање по чему се један информативни текст Поставља се питање по чему се један информативни текст разликује од научно-техничког кад и у једном и у другом има разликује од научно-техничког кад и у једном и у другом има текстова-извештаја, саопштења и разматрања. Извештаји и текстова-извештаја, саопштења и разматрања. Извештаји и чланци, уз монографије, представљају доминантне научне чланци, уз монографије, представљају доминантне научне жанрове. Шта је онда жанрове. Шта је онда diferentia specificadiferentia specifica научно-популарног научно-популарног према научном или научно-техничком тексту? Управо говорни према научном или научно-техничком тексту? Управо говорни жанр, писани или усмени, а он је сложена творевина, систем жанр, писани или усмени, а он је сложена творевина, систем веза и зависности. Као критеријум текстуалног разграничења веза и зависности. Као критеријум текстуалног разграничења могу да послуже класификације текстова с функционално-могу да послуже класификације текстова с функционално-стилске и композиционе тачке гледишта. Природа њиховог стилске и композиционе тачке гледишта. Природа њиховог дискурса је различна, функционално-стилски ниво исказа дискурса је различна, функционално-стилски ниво исказа издиференциран. издиференциран.


• Не треба, дакако, сметнути с ума ни Не треба, дакако, сметнути с ума ни временски поредак као след догађаја временски поредак као след догађаја који дискурс приказује (који дискурс приказује (ПроблемПроблемы ы текстуальной лингвистикитекстуальной лингвистики, 1983: 97–, 1983: 97–100)100). З. Значајан је, рецимо, у појединим начајан је, рецимо, у појединим научно-популарним жанровима као што научно-популарним жанровима као што су су дневници, мемоари, аутобиографије дневници, мемоари, аутобиографије или епистоларни текстовиили епистоларни текстови..


• Научно-популарни стил излагања веома је Научно-популарни стил излагања веома је важан за ефикасно изношење знања и важан за ефикасно изношење знања и информација. Уместо механичког преношења информација. Уместо механичког преношења чињеница, у научно-популарном стилу чињеница, у научно-популарном стилу превладава дискурс разумљивији читаоцу превладава дискурс разумљивији читаоцу или слушаоцу. Употпуњен је гестовно-или слушаоцу. Употпуњен је гестовно-мимичко-мимичко- - -интонационим аспектима (на интонационим аспектима (на усменом нивоу) и субјективношћу говорног усменом нивоу) и субјективношћу говорног исказа. Конкретизација је апстрактних исказа. Конкретизација је апстрактних садржаја и има уметничких вредносних садржаја и има уметничких вредносних елемената.елемената.


• Било каква да је комуникација, научно-Било каква да је комуникација, научно-популарни подстил везан је за популарни подстил везан је за варирање типова говора кроз описе, варирање типова говора кроз описе, приповедање, разматрања и различита приповедање, разматрања и различита становишта заснована на коришћењу становишта заснована на коришћењу разних метода деловања.разних метода деловања.


• Научни дискурсНаучни дискурс усредсређен је на јасност и тачност усредсређен је на јасност и тачност излагања и лишен је субјективне емоционалности. излагања и лишен је субјективне емоционалности. Научно-популарни текстНаучно-популарни текст одликује се управо одликује се управо емоционалношћу, инсистирањем на емоционалној емоционалношћу, инсистирањем на емоционалној страни излагања. Уместо научне сувопарности у страни излагања. Уместо научне сувопарности у излагању, аутор научно-популарног текста посеже за излагању, аутор научно-популарног текста посеже за метафором, метонимијом и за другим изражајним метафором, метонимијом и за другим изражајним средствима, широко присутним у делима уметничког средствима, широко присутним у делима уметничког стваралаштва. Научно-популарни текст, напокон, стваралаштва. Научно-популарни текст, напокон, можемо у већој мери адаптирати, преко допуна, можемо у већој мери адаптирати, преко допуна, колационирања итд., што је у научним текстовима колационирања итд., што је у научним текстовима напросто немогуће.напросто немогуће.


• Свака типска говорна форма има додатне, Свака типска говорна форма има додатне, прецизирајуће, структурне елементе који утичу на прецизирајуће, структурне елементе који утичу на процес рађања текста. Стилске црте знатно одређују процес рађања текста. Стилске црте знатно одређују квалитет и природу текста а ту је и временски квалитет и природу текста а ту је и временски поредак као след догађаја које дискурс приказује поредак као след догађаја које дискурс приказује (Дикро и Тодоров II(Дикро и Тодоров II-1987-1987, Тодоров , Тодоров 223).223). Присутан је у Присутан је у референцијалном дискурсу, не и у дескриптивном референцијалном дискурсу, не и у дескриптивном или у поезији а значајан у појединим научно-или у поезији а значајан у појединим научно-популарним жанровима, на пример, у дневницима, популарним жанровима, на пример, у дневницима, мемоарима, аутобиографијама или епистоларним мемоарима, аутобиографијама или епистоларним текстовима.текстовима.


• У типологији научних текстова посебну врсту У типологији научних текстова посебну врсту чине информативни и научно-технички чине информативни и научно-технички текстови. Доминантне жанрове у текстови. Доминантне жанрове у информативним текстовима представљају информативним текстовима представљају забелешке, извештаји, библиографије и забелешке, извештаји, библиографије и лексикографска дела, где спадају речници, лексикографска дела, где спадају речници, енциклопедије, лексикони. У њима се енциклопедије, лексикони. У њима се предочавају и саопштавају неки предочавају и саопштавају неки информативно-образовни садржаји. У складу информативно-образовни садржаји. У складу са латинском речју са латинском речју informatioinformatio, функција им је , функција им је наставно-образовна и обавештајнанаставно-образовна и обавештајна


• Текст је у текстуалној лингвистици, савременој лингвистичкој Текст је у текстуалној лингвистици, савременој лингвистичкој дисциплини, пресек и реализација функционалних перспектива дисциплини, пресек и реализација функционалних перспектива различитих јединица језичког система. На нивоу типологије различитих јединица језичког система. На нивоу типологије текста као јединице највишег реда, у оквиру научних текстова, текста као јединице највишег реда, у оквиру научних текстова, издвајају се и врсте научно-техничких текстова и начини издвајају се и врсте научно-техничких текстова и начини њиховог формалног рашчлањавања. Преко разматрања њиховог формалног рашчлањавања. Преко разматрања основних предуслова који омогућују приближну класификацију основних предуслова који омогућују приближну класификацију текстова долази се до гледишта да класификација текстова с текстова долази се до гледишта да класификација текстова с "функционално-стилистичке тачке гледишта ствара услов за "функционално-стилистичке тачке гледишта ствара услов за даље конкретизовање и прецизирање типологије текстова – на даље конкретизовање и прецизирање типологије текстова – на нивоу говорних жанрова" (нивоу говорних жанрова" (ПроблемПроблемы текстуальной лингвистикиы текстуальной лингвистики, , 1983: 99). За класификацију текстова, с тачке гледишта 1983: 99). За класификацију текстова, с тачке гледишта композиционо-говорних форми, полазиште је, пак, у критеријуму композиционо-говорних форми, полазиште је, пак, у критеријуму разграничења тих форми као типова текстова.разграничења тих форми као типова текстова.

• Опис, разматрање и саопштење су основне говорне Опис, разматрање и саопштење су основне говорне форме. Категорије простора, времена и узрочности форме. Категорије простора, времена и узрочности условљавају просторне, временске и узрочно-условљавају просторне, временске и узрочно-последичне односе у тексту, његово значење и последичне односе у тексту, његово значење и језичку организацију. У складу с тим и категоријама језичку организацију. У складу с тим и категоријама простора, времена и узрочности, у оквиру врсте простора, времена и узрочности, у оквиру врсте научно-техничких текстова, издвајају се текстови- научно-техничких текстова, издвајају се текстови- -описи, текстови-разматрања и текстови-саопштења -описи, текстови-разматрања и текстови-саопштења ((ПроблемПроблемы текстуальной лингвистикиы текстуальной лингвистики, 1983: 99). , 1983: 99). Наведене говорне форме, поменуто је, имају Наведене говорне форме, поменуто је, имају додатне, прецизирајуће, структурне елементе који додатне, прецизирајуће, структурне елементе који утичу на стварање текста.утичу на стварање текста.

• Разумевање прочитаног (Leseverständnis) одређује се као »компетенци-Разумевање прочитаног (Leseverständnis) одређује се као »компетенци-• ја да се из написаног увиђа смисаони садржај« (Rost & Schilling, 2006:ја да се из написаног увиђа смисаони садржај« (Rost & Schilling, 2006:• 450) и често испитује помоћу сразмерно једноставних текстова код чи-450) и често испитује помоћу сразмерно једноставних текстова код чи-• тача-почетника (већином ученика почетних разреда основне школе). Татача-почетника (већином ученика почетних разреда основне школе). Та• компетенција се у многим приликама веома тешко може разграничитикомпетенција се у многим приликама веома тешко може разграничити• од разумевања текста и неки наши и страни аутори склони су да терми-од разумевања текста и неки наши и страни аутори склони су да терми-• не »разумевање прочитаног« и »разумевање текста« користе као сино-не »разумевање прочитаног« и »разумевање текста« користе као сино-• ниме (Kintsch & Rawson, 2005; Milatović, 2005; Rost & Schilling, 2006).ниме (Kintsch & Rawson, 2005; Milatović, 2005; Rost & Schilling, 2006).• Термин »разумевање текста« означава Термин »разумевање текста« означава резултат резултат процеса »активне кон-процеса »активне кон-• струкције менталних репрезентација семантичке структуре текста«струкције менталних репрезентација семантичке структуре текста«• (Rost & Schilling, 2006: 450). Тако конципирано разумевање текста оби-(Rost & Schilling, 2006: 450). Тако конципирано разумевање текста оби-• чно се испитује помоћу тежих текстова код испитаника са већом ком-чно се испитује помоћу тежих текстова код испитаника са већом ком-• петенцијом у погледу читања и писања – старији ученици, студенти ипетенцијом у погледу читања и писања – старији ученици, студенти и• одрасли (Kintsch & Rawson, 2005; Milatović, 2005; Rost & Schilling,одрасли (Kintsch & Rawson, 2005; Milatović, 2005; Rost & Schilling,• 2006). Имајући све то у виду сматрамо да треба правити разлику између2006). Имајући све то у виду сматрамо да треба правити разлику између

• Имајући све то у виду сматрамо да треба правити разлику Имајући све то у виду сматрамо да треба правити разлику измеђуизмеђу

• Разумевање атипичног књижевног текстаРазумевање атипичног књижевног текста• 167167• разумевања прочитаног (енгл. reading comprehension; нем. разумевања прочитаног (енгл. reading comprehension; нем.

Leseverständnis)Leseverständnis)• и разумевања текста (енгл. text comprehension; нем. и разумевања текста (енгл. text comprehension; нем.

Textverständnis).Textverständnis).• Надаље, с обзиром на то да се на језику са фонетским писмом Надаље, с обзиром на то да се на језику са фонетским писмом

каокао што је српски знатно лакше и брже стиче базична што је српски знатно лакше и брже стиче базична компетенција у погледу читања и писања, мишљења смо да је компетенција у погледу читања и писања, мишљења смо да је могуће и испитивање разумевања текста, а не само прочитаног, могуће и испитивање разумевања текста, а не само прочитаног, већ у млађим разредима основне школе (пре свега у трећем и у већ у млађим разредима основне школе (пре свега у трећем и у четвртом разреду) готово код свих ученика.четвртом разреду) готово код свих ученика.

• Досадашња испитивања разумевања књижевних текстова кодДосадашња испитивања разумевања књижевних текстова код• школске деце извршена су, са ретким изузецима, помоћу релативно школске деце извршена су, са ретким изузецима, помоћу релативно

једноставних и лаких књижевних текстова углавном наративне врсте једноставних и лаких књижевних текстова углавном наративне врсте (Kintsch(Kintsch

• & Rawson, 2005; Milatović, 2005). У нашем испитивању ишли смо& Rawson, 2005; Milatović, 2005). У нашем испитивању ишли смо• корак даље од тога подстакнути, између осталог, околношћу да у Срби-корак даље од тога подстакнути, између осталог, околношћу да у Срби-• ји многи новији »алтернативни« уџбеници и читанке за млађи основно-ји многи новији »алтернативни« уџбеници и читанке за млађи основно-• школски узраст садрже и неке прилично комплексне текстове, али сешколски узраст садрже и неке прилично комплексне текстове, али се• избор таквих текстова не образлаже озбиљним, научно добро избор таквих текстова не образлаже озбиљним, научно добро

утемеље-утемеље-• ним аргументима. ним аргументима. • Стога смо испитали како наши ученици млађегСтога смо испитали како наши ученици млађег школског узраста школског узраста

схватају један релативно комплексан књижевни текстсхватају један релативно комплексан књижевни текст из пера Михаила из пера Михаила Пупина (1858-1935), познатог америчког научникаПупина (1858-1935), познатог америчког научника


• српског порекла. Реч је о одломку из његовог аутобиографског списасрпског порекла. Реч је о одломку из његовог аутобиографског списа• Са пашњака до научењакаСа пашњака до научењака1 за коју му је била додељена Пулицерова 1 за коју му је била додељена Пулицерова

награда за 1924. годину. Намерно смо из тог списа изабрали одломак награда за 1924. годину. Намерно смо из тог списа изабрали одломак којикоји је истовремено наративне и дескриптивне врсте и који је умногоме је истовремено наративне и дескриптивне врсте и који је умногоме атипичан у поређењу са уобичајеним литерарним текстовима. Tиме атипичан у поређењу са уобичајеним литерарним текстовима. Tиме смосмо

• хтели да сазнамо како се деца млађег школског узраста сналазе у јед-хтели да сазнамо како се деца млађег школског узраста сналазе у јед-• ном тексту који изискује виши ниво доживљавања и разумевања. Дру-ном тексту који изискује виши ниво доживљавања и разумевања. Дру-• гим речима, хтели смо да испитујемо способност ученика да разумејугим речима, хтели смо да испитујемо способност ученика да разумеју• књижевне текстове на једном вишем нивоу читања, доживљавања и књижевне текстове на једном вишем нивоу читања, доживљавања и

ра-ра-• зумевања. У извесном смислу могли бисмо окарактерисати наше испи-зумевања. У извесном смислу могли бисмо окарактерисати наше испи-• тивање као модалитет »тестирања граница постигнућа« (нем. тивање као модалитет »тестирања граница постигнућа« (нем.

AustestenAustesten• der Leistungsgrenzen; енгл. Testing-the-Limits) (Baltes, 1990).der Leistungsgrenzen; енгл. Testing-the-Limits) (Baltes, 1990).


• Да бисмо остали у блиском контакту са праксом, развили смо скупДа бисмо остали у блиском контакту са праксом, развили смо скуп• од укупно 11 категорија или димензија разумевања књижевног текста.од укупно 11 категорија или димензија разумевања књижевног текста.• Категорије су наведене у Табели 1 и заснивају се на теорији разумева-Категорије су наведене у Табели 1 и заснивају се на теорији разумева-• ња и тумачења књижевних дела и важећем наставном плану (Kintsch &ња и тумачења књижевних дела и важећем наставном плану (Kintsch &• Rawson, 2005; Milatović, 2005; Perfetti, Landi & Oakhill, 2005). Стога теRawson, 2005; Milatović, 2005; Perfetti, Landi & Oakhill, 2005). Стога те• категорије треба схватити као покушај операционализације једног ра-категорије треба схватити као покушај операционализације једног ра-• ционалног приступа разумевању књижевних текстова. Поврх тога, теционалног приступа разумевању књижевних текстова. Поврх тога, те• категорије су нека врста стандарда за разумевање књижевних текстова.категорије су нека врста стандарда за разумевање књижевних текстова.• Табела 1: Категорије разумевања књижевног текста*Табела 1: Категорије разумевања књижевног текста*• Број КатегоријаБрој Категорија• 1. 1. Откривање редоследа догађаја (1)Откривање редоследа догађаја (1)• 2. 2. Откривање значајних чињеница (2 и 3)Откривање значајних чињеница (2 и 3)• 3. 3. Закључивање на основу прочитаног (4)Закључивање на основу прочитаног (4)• 4. 4. Препознавање емоционалних ситуација, распложења (5 и 13)Препознавање емоционалних ситуација, распложења (5 и 13)• 5. 5. Препознавање описа ликова (6 и 9)Препознавање описа ликова (6 и 9)• 6. 6. Уочавање визуелних слика (7)Уочавање визуелних слика (7)• 7. 7. Разликовање главних и споредних ликова (8)Разликовање главних и споредних ликова (8)• 8. 8. Препознавање приповедања у првом лицу (10)Препознавање приповедања у првом лицу (10)• 9. 9. Одређивање значења реченица (11)Одређивање значења реченица (11)• 10. 10. Одређивање значења текста и уочавање порука (12)Одређивање значења текста и уочавање порука (12)• 11. 11. Уочавање лепих песничких израза (14)Уочавање лепих песничких израза (14)• * Бројеви у загради односе се на редни број питања у Упитнику за процену катего-* Бројеви у загради односе се на редни број питања у Упитнику за процену катего-• рија разумевања књижевног текста (в. Прилог)рија разумевања књижевног текста (в. Прилог)• Овде је важно да ли и у којој мери сви ученици знајуОвде је важно да ли и у којој мери сви ученици знају


• Табела 1: Категорије разумевања књижевног текста*• Број Категорија• 1. Откривање редоследа догађаја (1)• 2. Откривање значајних чињеница (2 и 3)• 3. Закључивање на основу прочитаног (4)• 4. Препознавање емоционалних ситуација, распложења (5 и 13)• 5. Препознавање описа ликова (6 и 9)• 6. Уочавање визуелних слика (7)• 7. Разликовање главних и споредних ликова (8)• 8. Препознавање приповедања у првом лицу (10)• 9. Одређивање значења реченица (11)• 10. Одређивање значења текста и уочавање порука (12)• 11. Уочавање лепих песничких израза (14)• * Бројеви у загради односе се на редни број питања у Упитнику за процену катего-• рија разумевања књижевног текста (в. Прилог)• Овде је важно да ли и у којој мери сви ученици знају како треба при-

• Овде је важно да ли и у којој мери сви ученици знају како треба при-Овде је важно да ли и у којој мери сви ученици знају како треба при-• ступити конкретном задатку, то јест како треба разумети и тумачити је-ступити конкретном задатку, то јест како треба разумети и тумачити је-• 1 Ради се о делу петог поглавља (»Први пут у Идвору после једанаест година«) који1 Ради се о делу петог поглавља (»Први пут у Идвору после једанаест година«) који• почиње реченицом »У Панчево су по мене дошли моја старија сестра и њен муж«, а почиње реченицом »У Панчево су по мене дошли моја старија сестра и њен муж«, а

заврша-заврша-• ва са »Чинило ми се да је то мучило моју мајку, те сам одлучио да будем врло пажљив ува са »Чинило ми се да је то мучило моју мајку, те сам одлучио да будем врло пажљив у• свом опхођењу са људима« (Pupin, 2006: 120-123).свом опхођењу са људима« (Pupin, 2006: 120-123).• Разумевање атипичног књижевног текстаРазумевање атипичног књижевног текста• 169169• дан атипичан књижевни текст. Бајка, басна, приповетка, епска песма,дан атипичан књижевни текст. Бајка, басна, приповетка, епска песма,• роман јесу типични књижевни текстови јер имају своја типична жан-роман јесу типични књижевни текстови јер имају своја типична жан-• ровска обележја и у њима се ученици, као што је познато, релативноровска обележја и у њима се ученици, као што је познато, релативно• добро сналазе (Milatović, 2005). Када им се пак понуди један атипичандобро сналазе (Milatović, 2005). Када им се пак понуди један атипичан• текст, а то значи текст у ком се прожимају елементи свих или готовотекст, а то значи текст у ком се прожимају елементи свих или готово• свих жанрова, са разумевањем и тумачењем иде знатно теже. Мишље-свих жанрова, са разумевањем и тумачењем иде знатно теже. Мишље-• ња смо да би на таквим атипичним текстовима требало провераватиња смо да би на таквим атипичним текстовима требало проверавати• више нивое разумевања и тумачења књижевних текстова.више нивое разумевања и тумачења књижевних текстова.• Са становишта теорије рецепције текста, ученици знају штаСа становишта теорије рецепције текста, ученици знају шта

• Са становишта теорије рецепције текста, Са становишта теорије рецепције текста, ученици знају шта ихученици знају шта их

• очекује у жанровски типичним текстовима. очекује у жанровски типичним текстовима. Хоризонт очекивања у атипичним текстовима Хоризонт очекивања у атипичним текстовима потпуно је другачији. С таквим текстовима потпуно је другачији. С таквим текстовима можемоможемо проверити у којој мери наши ученици проверити у којој мери наши ученици могу да користе одређена знања,могу да користе одређена знања,

• или колико могу да их примене на креативан или колико могу да их примене на креативан начин (Milatović, 2005).начин (Milatović, 2005).


• У Tабели 3 приказане су фреквенције појединих (просечних) У Tабели 3 приказане су фреквенције појединих (просечних) вредностивредности

• на категоријама разумевања текста. Из те табеле може се на категоријама разумевања текста. Из те табеле може се видети да увидети да у

• једном атипичном тексту приближно трећина свих испитаних једном атипичном тексту приближно трећина свих испитаних ученикаученика

• уопште није успела да открије редослед догађаја, али ни да уопште није успела да открије редослед догађаја, али ни да направи разлику између главних и споредних ликова. Исти број направи разлику између главних и споредних ликова. Исти број школске деце (58 или 38,4%) није био у стању да препозна школске деце (58 или 38,4%) није био у стању да препозна приповедање у првом лицу, односно да одреди значење и уочи приповедање у првом лицу, односно да одреди значење и уочи поруку једног таквог текста. поруку једног таквог текста.

• Уочавање визуелних слика било је потпуно нерешив проблем за Уочавање визуелних слика било је потпуно нерешив проблем за готово половину наших испитаника. Међутим, пада у очи готово половину наших испитаника. Међутим, пада у очи чињеница да, за наше младечињеница да, за наше младе


• субјекте, закључивање на основу прочитаног субјекте, закључивање на основу прочитаног представља највећу тешкоћу као и то да готово три представља највећу тешкоћу као и то да готово три четвртине њих нису у стању да одреде значењечетвртине њих нису у стању да одреде значење

• неких репрезентативних реченица из тог текста. У неких репрезентативних реченица из тог текста. У позитивном смислуможе се, на основу података позитивном смислуможе се, на основу података приказаних у Табели 3, закључити да готово три приказаних у Табели 3, закључити да готово три четвртине испитаних ђака уочавају лепе песничке четвртине испитаних ђака уочавају лепе песничке изразе и око 80% њих бар у извесној мери могу да изразе и око 80% њих бар у извесној мери могу да препознају описе ликова, емоционалне ситуације и препознају описе ликова, емоционалне ситуације и расположења, односно да открију значајне расположења, односно да открију значајне чињенице.чињенице.


• Систем категорија који смо користили у овом истраживању очигледноСистем категорија који смо користили у овом истраживању очигледно• се показао као корисно средство за анализу разумевања књижевнихсе показао као корисно средство за анализу разумевања књижевних• текстова на млађем узрасту основне школе, првенствено због тога штотекстова на млађем узрасту основне школе, првенствено због тога што• може да пружа релативно издиференциран увид у то разумевање. Наи-може да пружа релативно издиференциран увид у то разумевање. Наи-• ме, избором једног прилично комплексног, атипичног текста хтели смо,ме, избором једног прилично комплексног, атипичног текста хтели смо,• Разумевање атипичног књижевног текстаРазумевање атипичног књижевног текста• 175175• као што смо назначили у теоријско-методолошком делу овог рада, дакао што смо назначили у теоријско-методолошком делу овог рада, да• испитујемо горњу границу разумевања текста у нижим разредима осно-испитујемо горњу границу разумевања текста у нижим разредима осно-• вне школе, пре свега у школама у којима се ради са »алтернативним«вне школе, пре свега у школама у којима се ради са »алтернативним«• уџбеницима и читанкамауџбеницима и читанкама


• Са изузетком »Закључивања на основу прочитаног«, испитиванаСа изузетком »Закључивања на основу прочитаног«, испитивана• школска деца била су бар у извесној мери у стању да разумеју атипи-школска деца била су бар у извесној мери у стању да разумеју атипи-• чни одломак коришћен у овом истраживању. Чини се да је успех испи-чни одломак коришћен у овом истраживању. Чини се да је успех испи-• тиване школске деце у знатној мери одређен досегнутим нивоом когни-тиване школске деце у знатној мери одређен досегнутим нивоом когни-• тивног развоја (евидентно пре свега код »Закључивања на основу про-тивног развоја (евидентно пре свега код »Закључивања на основу про-• читаног«) и да би то говорило у прилог могућој примени овог поступкачитаног«) и да би то говорило у прилог могућој примени овог поступка• за утврђивање интелектуалне даровитости. Стога ћемо знатно за утврђивање интелектуалне даровитости. Стога ћемо знатно

потпуни-потпуни-• ји увид у ту релацију имати након укључивања у анализу и скорова наји увид у ту релацију имати након укључивања у анализу и скорова на• Гудинаф-Харисовом тесту цртања људске фигГудинаф-Харисовом тесту цртања људске фиг


• ПРИЛОГПРИЛОГ• УПИТНИК ЗА ПРОЦЕНУ КАТЕГОРИЈА РАЗУМЕВАЊАУПИТНИК ЗА ПРОЦЕНУ КАТЕГОРИЈА РАЗУМЕВАЊА• КЊИЖЕВНОГ ТЕКСТАКЊИЖЕВНОГ ТЕКСТА• 1. Наведи пет догађаја из овог текста оним редом како их је писац ви-1. Наведи пет догађаја из овог текста оним редом како их је писац ви-• део и описао.део и описао.• 2. Наведи три најважнија детаља у овом тексту.2. Наведи три најважнија детаља у овом тексту.• 3. Наведи најважнији тренутак у сусрету с мајком.3. Наведи најважнији тренутак у сусрету с мајком.• 4. Шта закључујеш из Пупиновог разговора с мајком?4. Шта закључујеш из Пупиновог разговора с мајком?• 5. Каква расположења преовлађују у овом тексту?5. Каква расположења преовлађују у овом тексту?• 6. Шта Пупин истиче у опису мајке?6. Шта Пупин истиче у опису мајке?• 7. Које делове природе наводи писац?7. Које делове природе наводи писац?• 8. Ко су главни ликови у овом тексту?8. Ко су главни ликови у овом тексту?• 9. Шта Пупин описује у току израде ликова? Заокружи тачан одговор:9. Шта Пупин описује у току израде ликова? Заокружи тачан одговор:• а) само спољашњи изглед,а) само спољашњи изглед,• б) само расположења и осећања,б) само расположења и осећања,• в) спољашњи изглед, расположења и осећања.в) спољашњи изглед, расположења и осећања.• 10. У овом тексту приповедач:10. У овом тексту приповедач:• а) говори у своје име,а) говори у своје име,• б) говори о ономе што се десило другима.б) говори о ономе што се десило другима.• 11. Шта значи реченица: »Како је дивна снага суза и како јасне постају11. Шта значи реченица: »Како је дивна снага суза и како јасне постају• наше визије када поток суза разбистри наша осећања«?наше визије када поток суза разбистри наша осећања«?• 12. Откриј најмање две значајне поруке у овом тексту.12. Откриј најмање две значајне поруке у овом тексту.• 13. Шта је подстакло писца да каже: »Био сам дубоко узбуђен«?13. Шта је подстакло писца да каже: »Био сам дубоко узбуђен«?• 14. Препиши реченицу која ти се највише свиђа.14. Препиши реченицу која ти се највише свиђа.

metodika 3 naucno popularni tekst u nastavi

Education