Metodologija naučno istraživačkog rada

Projekat istraživanjaUpotreba računara i obrazovnog softvera u obrazovanju

Profesor: Student:dr Branko Pesic Dana Jovanovic

Beograd, 2002.

Sadržaj:

2

1. Uvod................................................................................................................................. 3

2. Uloga računara i obraznovnog softvera u obrazovanju.....................................................3

3. Teorijski pristup problemu istraživanja..............................................................................4

4. Računar u nastavi - Za ili protiv..........................................................................................5

5. Definisanje osnovnih pojmova...........................................................................................6

5.1 Tradicionalna nastava..................................................................................................6

5.2 Računar.........................................................................................................................6

5.3 Obrazovni softver.........................................................................................................8

6. Dosadašnja istraživanja......................................................................................................9

7. Metodološki okvir istraživanja.........................................................................................12

7.1 Problem istraživanja...................................................................................................12

7.2 Predmet istraživanja..................................................................................................12

7.3 Cilj i karakter istraživanja...........................................................................................13

7.4 Zadaci istraživanja......................................................................................................13

7.5 Hipoteza.....................................................................................................................14

7.6 Metode istraživanja....................................................................................................15

7.7 Tehnike i instrumenti u istraživanju...........................................................................15

7.8 Populacija i uzorak u istraživanju...............................................................................15

7.9 Statistička obrada podataka.......................................................................................16

8. Zaključak...........................................................................................................................18

9. Literatura..........................................................................................................................19

3

1. Uvod

Tema ovog projekta je upotreba računara i obrazovnog softvera u školama. U poslednje vreme sve više se ističu nedostaci obrazovanja u našoj zemlji i potreba da se sprovedu temeljne promene na ovom polju. Činjenica je da, iako u školskim klupama učenici provode veliki deo svog detinjstva, rezultati obrazovanja daleko su od adekvatnih. Razloga za takvo stanje ima dosta: zastareli nastavni program, neinteresantni udžbenici, neodgovarajući uslovi za izvođenje nastave. Neki pomaci urađeni su u nižim razredima osnovne škole, ali je još uvek veliki deo osnovnog i srednjeg obrazovanja neodgovarajući.

Osavremenjivanje nastavnog procesa je svakako jedan od preduslova za bolje obrazovanje. U našim školama još uvek je dominantan frontalni način rada uz korišćenje table i krede. Neka novija istraživanja pokazuju da je već značajan broj škola relativno dobro opremljen računarskom opremom (računari, štampači, projektori itd.), ali da se ta oprema nedovoljno koristi u nastavne svrhe.

Primenom savremenih tehnologija stvaraju se brojne mogućnosti za značajno poboljšanje kvaliteta nastave. Uz modifikaciju nastavnih programa i stvaranje boljih udžbenika, računari su jedan od glavnih stubova savremenog obrazovanja.

Upotreba računara će još više istaći značaj nastavnika jer pravilno korišćenje računara u nastavi podrazumeva veću angažovanost nastavnog osoblja. Pogrešno je zamišljati da će računari automatizovati nastavu i da će se u budućnosti nastava odvijati samo uz „tipkanje“ na tastaturi.

Cilj ovog projekta je primena računara i interneta u obrazovnom procesu i formulisanje novih metoda za unapređivanje procesa usvajanja znanja iz različitih naučnih oblasti.

2. Uloga računara i obraznovnog softvera u obrazovanju

4

Neophodno je naglasiti da se izuzetno važan segment obrazovanja pomoću računara odnosi i na razvoj obrazovnog softvera koji se odnosi na edukaciju u najširem smislu reči – specijalizovani alati i programi za samoobrazovanje, drilovanje i proveru stečenog znanja. Samo se po sebi podrazumeva da obrazovni softver igra gromnu ulogu u ovakvim scenarijima organizovanja i izvođenja edukativnih procesa i aktivnosti. U današnje vreme većina školskih ustanova u Srbiji nije dovoljno snabdevena računarskom opremom kako bi svojim učenicima omogućili upotrebu softvera ovog tipa.

3. Teorijski pristup problemu istraživanja

Može li se zamisliti sredstvo koje bi omogućilo samoobrazovanje ili dodalo novu dimenziju tradicionalnoj frontalnoj nastavi? Odgovor na ovo pitanje je pozitivan i nalazimo ga u vidu obrazovnog softvera.

Obrazovni softver je vid aplikativnog softvera specijalno dizajniran za obrazovne svrhe. On može da bude samo dopuna tradicionalnoj frontalnoj nastavi, a može i da se koristi u potpunosti samostalno, kako za sticanje tako i za proveru znanja, gde onda profesoru samo ostaje da verifikuje postignute rezultate.

Obrazovni softver je našao veliku primenu kod učenja na daljinu. Spajanjem obrazovnog softvera i interneta omogućeno je učenicima da sa udaljenih lokacija pristupaju nastavom sadržaju i na taj način pohađaju nastavu i polažu testove, a da nisu ni stupili u učionicu već sve to rade iz svog doma.

Obrazovni sofver nalazi sve veću primenu u nastavi i preuzima na sebe veliki deo programa kojima se do sada bavio frontalni tip nastave. Kombinovanjem interneta i obrazovnog sofvera omogućen je pristup znanju svakome ko želi učiti bez obzira na godine starosti. Sa internetom se javlja učenje bez granica koje je uzrokovano pojavom novih tehnologija i medija. Internet je jednostavan za upotrebu i relativno jeftin način pristupa izvoru neograničenog broja informacija i materijala za potrebe nastave.

Zašto je računar dobro sredstvo za učenje?

Činjenica da nam obrazovni softver omogućava da učimo iz vlastitog doma i da sami određujemo kada ćemo početi i koliko dugo ćemo učiti, volja za učenjem raste jer više nismo prisiljeni da učimo u tačno određenim terminima. Isto tako kod upotreba obrazovnog softvera u školi đaci se osećaju mnogo

5

slobodnije dok odgovaraju na pitanja koja im postavlja obrazovni softver nego kad odgovaraju nastavniku pred celim odeljenjem.

Kada govorimo o upotrebi obrazovnog softvera u školi ne možemo da ne govorimo i o informatičkoj pismenosti. Škola je uvek bila mesto u kojoj se negovala tradicionalna pismenost (čitanje, pisanje), a sa pojavom novih medija ( TV, radio) i medijska pismenost.

Kako živimo u informatičkom društvu, informatička pismenost se nametnula sama po sebi. Internet nam pomaže da mladima ukažemo na informacije, na izvore informacija te da ih na isti način podučimo bržem i jeftinijem korištenju vrednih informacija, jer priznali mi to ili ne, na današnjem tržištu informacije su najvrednija roba.

Personalni računari (PC), multimedijalni softver na CD-u, te internet uveliko obogaćuju vaspitno – obrazovnu komunikaciju, a takođe omogućuju i znatnije promene uloge i zadataka nastavnika u savremenoj školi.

Dobro pripremljeno i stručno podučavanje uz pomoć računara može omogućiti nove načine školovanja i bitno olakšati posao nastavnika. Upotreba obrazovnog sofvera u Srbiji još uvek je na nivou zamisli i tek ga treba praktično ostvariti, neki pokušaji su već realizovani, ali je sve još uvek na vrlo niskom nivou. U nekim zemljama u svetu, npr. Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi upotreba računara u nastavi postala je uobičajena praksa. Pored obrazovnih portala organizovanih od strane fakulteta postoji i solidan broj portala koji se bave raznim vidovima podučavanja.

Na jednoj od takvih stranica može se pročitati kratka rečenica koja govori mnogo: No one left behind! ( Niko ne sme biti izostavljen iz procesa obrazovanja.) Upotrebom obrazovnih softvera i interneta nastavni materijal je dostupan svakome bez obzira gde se nalazio.

4. Računar u nastavi - Za ili protiv

Kao i sve u životu tako i upotreba računara i obrazovnog sofvera u nastavi ima svoje predosti i mane. Dok jedni ističu neograničene mogućnosti komunikacije i dostupnosti informacija, drugi ističu otuđenje, međuljudsku nekomunikaciju i nedovoljnu opštu kulturu kada se za obrazovanje upotrebljava računar. Na jednoj strani govori se o univerzalnim principima ljudskoga rada i globalizaciji, a na drugoj o dominaciji američkih ideja. Iako se neprestano ističe važnost informatičke pismenosti i govori o računarima u životu i u poslovanju, postoji veliki jaz između potreba za korištenjem novih tehnologija i primene u obrazovanju.

Moramo priznati da nam se računar sam nametnuo kao nešto svakidašnje, a i promene koje su se dogodile doprinele su tome. Ono što je glavni nedostatak kao i njegova glavna prednost je sadržaj.

6

Globalna računarska mreža postala je najveće skladište znanja, kao i mnogih drugih informacija koje nisu vezane za obrazovanje.

Nepostojanje kontrole i ideja slobodnog objavljivanja na Internetu, dovela je do inflacije informacije, pada kvalitete Interneta kao medija što i dalje izaziva određenu količinu nepoverljivosti kad je upotreba računara u nastavi u pitanju. Količina informacija koja se nudi, kao i njihov kvalitet, čine se kao nepregledno mnoštvo iz kojeg treba znati odabrati. Za razliku od besplatno dostupnih obrazovnih materijala koji nužno nisu tačni, učenicima je dostupan obrazovni materijal koji distribuiraju obrazovne ustanove. Ovakav softver, bilo da je reč o web aplikaciji ili aplikativnom softveru koji se instalira na računar, ima proverene infromacije i predavanja koja su kreirali profesori obrazovne ustanove koja ih distribuira. Upotrebom ovih obrazovnih izvora moguće je steći validno znanje i dobiti odgovarajuću diplomu za stečeno znanje.

5. Definisanje osnovnih pojmova

5.1 Tradicionalna nastava

U tradicionalnoj nastavi, bez obzira na proklamovane ciljeve da učenik bude u centru vaspitanja, dominira frontalni oblik rada sa jednosmernom konunikacijom između nastavnika i učenika. Nedovoljna aktivnost učenika i nemogućnost napredovanja individualnim tempom u skladu sa predznanjima i sposobnostima učenika u procesu sticanja novih znanja predstavljaju nedostatke koji značajno utiču na motivaciju učenika i temeljitost ovladavanja nastavnih sadržaja.

Istraživanja vršena u svetu i kod nas pokazuju da u svakom razredu postoji mali broj učnika sa izuzetno dobrim psihofizičkim i perceptivnim sposobnostima, najčešće, mali broj učenika ispodprosečnih sposobnosti i najveći broj prosečnih učenika.

Različite predispozicije i predznanja učenika otežavaju nastavniku da pripremi nastavne sadržaje tako da budu optimalni za sve učnike, te se najčešće opredeljuje za nivo složenosti koji odgovara prosečnim učenicima.

Takva nastava je, često, dosadna boljim učenicima, a nedovoljno razumljiva za slabije, što znači da ne obezbeđuje mogućnost napredovanja u ovladavanju nastavnim sadržajima tempom koji odgovara svakom učeniku. Poseban problem klasične nastave je nedovoljna interakcija između učenika međusobno i ućenika i nastavnika.

Dvosmerna komunikacija obezbeđuje da učenici bolje razumeju nastavne sadržaje, a nastavniku da prilagodi nivo složenosti izlaganja sadržaja predznanjima učenika i da realnije vrednuje njihove

7

aktivnosti i znanja. Realno i objektivno vrednovanje znanja i svih aktivnosti učenika, kao i samovrednovanje učnika, od velikog je značaja za podizanje njihove motivacije, interesovanja i aktivnosti.

5.2 Računar

U najprostijem obliku savremeni računar je brza elektronska mašina koja se koristi za izračunavanje. Mašina na ulazu prihvata informaciju u digitalnom obliku, vrši njenu obradu u saglasnosti sa sadržajem liste interno zapamćenih instrukcija, a kao proizvod generiše rezultantnu izlaznu informaciju. Lista instrukcija se zove računarski program, a interni medijum za smeštaj se zove memorija računara.

Ulazna jedinica prihvata kodiranu informaciju preko tastature, od drugog računara preko komunikacionih linija, itd. Primljena informacija se odmah smešta u memoriju, i kasnije poziva radi obrade, ili se odmah koristi od strane procesne jedinice da bi se nad njom obavile željene operacije. Tip obrade određen je od strane programa koji je smešten u memoriji. Konačno, rezultati se ponovo predaju spoljnem svetu preko izlazne jedinice. Sve ove akcije su koordinisane od strane upravljačke jedinice.

Postoji veći broj načina na koji se te veze ostvaruju. Detaljnije izučavanje ovih veza i načina funkcionisanja funkcionalnih jedinica biće predmet daljeg izlaganja. Pre nego što se detaljnije upustimo u analizu rada računara ukažimo na razliku između dva sledeća termina: arhitektura računara i organizacija računara. I pored toga što je teško dati precizne definicije ovih termina ipak postoji konsenzus oko njihovog korišćenja.

Arhitektura računara se odnosi na one atribute sistema koji su vidljivi programeru, tj. to su oni atributi sistema koji imaju direktni uticaj na logičko izvršenje programa. Primer arhitekturnih atributa su: skup naredbi, broj bitova koji se koristi za predstavljanje različitih tipova podataka, U/I mehanizmi i tehnike za adresiranje memorije.

Organizacija računara se odnosi na operacione jedinice i njihovo uzajamno povezivanje sa ciljem da se realizuje arhitekturna specifikacija. Organizacioni atributi sadrže one hardverske detalje koji su transparentni za programera, kao što su upravljački signali, interfejs između računara i periferija, tehnologija korišćene memorije i dr.

Drugim rečima, arhitektura računara može biti važeća nekoliko godina ali se njena organizacija menja sa promenom tehnologije. Tipičan primer je arhitektura IBM Sistem/370, koja je od trenutka pojave na tržištu 1970. godine do danas pretrpela veći broj tehnoloških izmena ali je zadžana ista arhitektura.

8

U suštini, računar je složen sistem: savremeni računari sadrže veliki broj (više od milion) elektronskih komponenti. Sada se postavlja pitanje: Kako ih jasnije opisati? Ključ je svakako u prepoznavanju hijerarhijskeprirode kompleksnih sistema kao što je računar. Hijerarhijski sistem predstavlja skup uzajamno povezanih podsistema, koji su za sebe opet hijerarhijski organizovani tako da se ova analiza sprovodi sve dok se ne dostigne najniži nivo elementarnog podsistema.

Hijerahijska priroda kompleksnih sistema je ključna kako za njihovo projektovanje tako i za njihov opis. Ako se na ovaj način analizira sistem, projektant treba da vodi računa samo o ponašanju pojedinog nivoa sistema u datom trenutku. Na tom nivou, sistem čini skup komponenti i njihove uzajamne zavisnosti. Ponašanje na tom nivou zavisi samo od pojednostavljene apstraktne karakterizacije sistema na nivoima koji su ispod tog nivoa.

5.3 Obrazovni softver

Većina vodećih Learning Service Providera (LSP) u svetu samostalno razvijaju softver za obrazovanje putem računara. Takav softver je poznat pod nazivom obrazovni softver. Ovaj pojam podrazumeva ne samo različite vidove tehničke realizacije kursa na računaru već i originalnu metodiku i didaktiku, tj. svojevrstan edukativni sistem koji razvijaju, uglavnom timovi koje čine pedagozi, psiholozi, informatičari i dr.

Obrazovni softveri na eksplicitan način reprezentuju razne strategije i tehnike podučavanja koje definiše autor i omogućuju njihovu kontrolisanu primenu u cilju efikasnijeg usvajanja sadržaja koje učenik/student treba da nauči korišćenjem računara, a oslanjajući se na model pojedinačnog učenika/studenta. Takvim pristupom se omogućava savlađivanje gradiva prema pojedinačnim osobinama korisnika - učenika, tj. svaki korisnik može na sebi prilagođen način da savlada i usvoji predviđeno znanje. Ovo se naziva personalizacijom procesa učenja.

Obrazovnim softverom omogućava se direktna inteligentna komunikacija između učenika/studenta (korisnika) i softvera (računara) – softver zahteva od korisnika da rešava probleme iz domena koji korisnik uči, procenjuje nivo stečenog znanja korisnika, uvode se objašnjenja i dodatna uputstava koje korisnik može da zahteva u komunikaciji sa sistemom, koristi se prednost dijaloga u procesu učenja, stimulišu se tzv. post-refleksija (navođenje korisnika da razmišlja o datim problemima i nakon sesije sa sistemom) i metakognitivne aktivnosti (učenje postupka rešavanja problema kroz čin prikazivanja rešenih primera i individualno rešavanje postavljenih problema).

Važan deo svakog obrazovnog softvera, je inteligentni tutor ili pedagoški modul, koji u sebi sadrži i detaljnu dijagnostičku rutinu učenikovih/studentovih grešaka, kao i najfrekventnijih grešaka i nerazumevanja koje kreator sistema priprema za upravljanje tokom savlađivanja predviđenog gradiva. U

9

suštini, inteligentni tutor upravlja sesijom između korisnika i računara na osnovu ugrađenih strategija podučavanja, modela studenta i dijagnostičkih rutina koje prate svaku sesiju.

Važno je napomenuti i činjenicu da je oblast inteligentnih edukativnih softvera(IES), kao retko koja druga oblast informatike, izuzetno dobro psihološki fundirana (što je i za očekivanje, s obzirom na osnovnu namenu ovakvih sistema – obrazovanje i učenje). Stoga u zemljama razvijenog sveta vlada ogromno interesovanje za ovu tehnologiju ne samo kod proizvođača softvera – jer je tržište ogromno – već i kod ogromnog broja ljudi koji se profesionalno bave obrazovanjem (nastavnici, predavači, profesori, instruktori, predstavnici relevantnih vladinih institucija), kao i kod profesionalnih pedagoga, psihologa i ostalih stručnjaka koji rade sa učenicima najrazličitijih profila.

6. Dosadašnja istraživanja

U cilju sagledavanja stvarne situacije u školama, sprovedena su obimna 1istraživanja koja su sproveli Profesori Tehničkog fakulteta u Čačku (Dejan Radojević, Miodrag Nikolić, Ivan Stojanović). Obuhvaćeno je više osnovnih škola. Ostvarena je odlična saradnja sa upravama škola u smislu pružanja logističke podrške. Neki od zaključaka istraživanja su:

škole su uvele računare u obrazovanje i učinile su to u izolovanim učionicama koje služe za proučavanje račinarske tehnologije kao jednog od školskih predmeta.

postoje neograničene mogućnosti Interneta i računara opremljenih obrazovnim softverom koji mogu da prošire ulogu računara u obrazovanju, kao i programima opšteobrazovni predmeta.

računari još uvek nisu postali integralni deo obrazovnog procesa i ne služe kao katalizator koji ohrabljuje učenike u istraživanju i sticanju iskustava u svim područjima njihovog interesovanja.

nastavnici sve više usmeravaju učenike ka korišćenju napredne tehnologije i time pomažu njihov kvalitativni razvoj i slobodno promenama i potrebama, ocenjivaće učenike na osnovu novog skupa veština.

novi i uzbudljivi obrazovni softveri se stalno razvijaju omogućujući učenicima i planerima obrazovnih programa dodatne ideje za uključivanje tehnologije u obrazovanje

nove obrazovne tehnologije dobijaju sve šira područja korišćenja pa se i concept distribuiranog učenja na daljinu približava stvarnosti.

10

Na osnovu istraživanja koje je sproveo obrazovni internet portal www.edu-soft.rs dolazi se do sledećih saznanja:

„Milenijumci” - generacije posle 1982. u razvijenom svetu- Kompetentno koriste računare i internet od 5-te godine života, 84% ima sopstveni računar, 25% više od jednog. Koriste Internet u proseku 11 sati nedeljno, 41% komunicira e-mailom sa nastavnicima, 81% koristi mail za komunikaciju sa drugovima, 56% ima pristup Internetu iz škole i isto toliko njih više voli Internet od telefona, igranje na računarima im je najomiljeniji oblik rekreacije.

Radni sastanak o elektronskom obrazovanju održan je 10. marta 2010. godine, u okviru projekta „Ka društvu znanja“ koji realizuje Centar za proučavanje informacionih tehnologija pri Beogradskoj otvorenoj školi uz podršku “Fonda za otvoreno društvo.” Tematska agenda radnog sastanka obuhvatila je nekoliko predavanja tokom kojih je predstavljeno stanje elektronskog obrazovanja u Srbiji, kao i perspektive u razvoju elektronskog obrazovanja. Cilj sastanka bio je da se, tokom aktivne diskusije učesnika u okviru tematskih celina i pojedinačnih predavanja, artikulišu predlozi i preporuke kojima bi se doprinelo razvoju društva znanja putem afirmisanja upotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovanju.

U okviru softverskog rešenja „Partner u učenju“ koji se trenutno primenjuje u 106 zemalja sveta, a uz saradnju sa republičkim Zavodom za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, Microsoft je realizovao i projekat „Kreativna škola” koji predstavlja bazu znanja za osnovne i srednje škole, namenjenu prosvetnim radnicima sa ciljem da im olakša pripremu nastave.

Promovisanjem ovakvog sistema rada, to jest, baze znanja koja je potpuno besplatna za korišćenje, promoviše se stručno usavršavanje prosvetnih radnika, odnosno oni bivaju motivisani da unaprede nastavu. Prednost koja izdvaja projekat “Kreativna škola”, od ostalih njemu sličnih je u tome što je celokupan sadržaj baze znanja, zahvaljujući činjenici da je projekat realizovan uz saradnju sa Zavodom za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, prošao svojevrsnu recenziju nakon koje je bio prihvaćen kao sastavni deo ovog obrazovnog resursa.

Trenutno se realizuje projekat u okviru kog će biti digitalizovana srpska književnost koja ne podleže zakonu o zaštiti autorskih prava, kao i ona za čiju su upotrebu pribavljene odgovarajuće dozvole. Ovakav projekat prati prioritete eSEE Agende +, doprinoseći digitalizaciji kulturnog nasleđa.

11

1TEHNIKA I INFORMATIKA U OBRAZOVANJU 3. Internacionalna Konferencija, Tehnički fakultet Čačak

Jedan od problema koji se uočava tokom primene rešenja „Partner u učenju“ je minimalna motovacija prosvetnih radnika, odnosno nedovoljna angažovanost. Uočava se, dakle, sistemski problem u pristupu stručnom usavršavanju prosvetnih radnika.

Sledi nekoliko preporuka koje su zaključene na sastanku:

Preporuka 1: Osmisliti sistem koji bi, nakon što se stvori obrazovna mreža za osnovno i srednje obrazovanje, što je predviđeno eSEE Agendom +, ona povezala sa Akademskom mrežom koja već funkcioniše poštujući visoke standarde informacione komunikacije. Ovakva mreža poslužila bi ostvarivanju saradnje među prosvetnim radnicima angažovanim u osnovnim i srednjim školama i akademskom zajednicom, a sama saradnja obezbedila bi benefit obema zajednicama.

Preporuka 2: Da se akademska mreža angažuje u sprovođenju obaveza preuzetih potpisivanjem eSEE Agende +, imajući u vidu da Akademska mreža raspolaže resursima koji mogu da doprinesu bržoj realizaciji zadataka definisanih akcionim planom. Najpre se misli na osnivanje nacionalnog Centra za prijavu incidenata na internetu koja bi obezbedila viši nivo online bezbednosti.

Preporuka 3: Osnivanje prepoznatljivog resursnog centra za obrazovne sadržaje, kao preporuka navedena u akcionom planu za izgradnju informacionog društva, mora da se promisli imajući u vidu postojeće stanje u informacionom prostoru Srbije. Jedan prepoznatljiv nacionalni centar obrazovnih resursa koji bi bio uredjivan od strane kompetentne grupe stručnjaka i tako obezbedio potreban minimum kvaliteta sadržaja. Polazna osnova za ovu preporuku je ideja da bi lakše i ekonomski isplativije bilo u okviru jedinstvenog portala okupiti sve postojeće obrazovne resurse koji bi prethodno bili odobreni od strane relevantnih obrazovnih institucija.

Preporuka 4: Formirati nacionalno nezavisno regulatorno telo koje bi vršilo funkciju izdavanja licenci za ECDL. Preporuka je da pomenuto regulatorno telo čine predstavnici škola računara, prosvete, informatike.

Na osnovu predhodnih činjenica, možemo zaključiti da je potreban svestran i organizovan pristup rešavanju onog segmenta korišćenja obrazovnog softvera koji se odnosi na korišćenje samih računara, obrazovnog softvera, interneta i internet prezentacija u procesu obrazovanja. Najvažnije u svemu tome je napraviti obrazovni softver koji je primeren našoj sadašnjoj situaciji, a u isto vreme obezbeđuje i edukativni i praktični segment, jednostavan je za upotrebu, interesantan i izazovan za decu i pri tome jeftin, kako bi jedna siromašna zemlja kao što je naša mogla da ga priušti.

12

7. Metodološki okvir istraživanja

7.1 Problem istraživanja

Naučno istraživanje započinje uočavanjem, postavljanjem i formulisanjem problema. Značenje izraza naučni problem često se određuje kao “znanje o neznanju“.

Određivanju značenja izraza „naučni problem” pristupa se sa stanovišta:

a) psihološkog sadržaja problema:o raspolaganje određenom količinom znanja i informacija o nekom predmetu

proučavanjao saznanje nepotpunosti raspoloživog znanja (na tu nepotpunost ukazuje saznanje

logičkom neskladu raspoloživih znanja, o netačnosti, o neodređenosti znanja)o stremljenje prevazilaženju te nepotpunosti koje se ispoljava kao proces upoređivanja

alternativnih pretpostavki s ciljem odgovarajućeg izbora između njih

b) strukture jezičkog izražavanja problema

Prvi činilac problemske situacije je osnovni, jer neznanje može da se ispolji samo kao saznanje nepotpunosti znanja, što je veoma značajno zato što nas usmerava u traženju merila vrednosti problema.

13

Stoga se pred nas postavlja problem istraživanja: Koliko računari i obrazovni softver pomažu u nastavi u osnovnim školama i da li je takav način obrazovanja i učenja prihvatljiviji za đake i nastavnike u odnosu na tradicionalnu nastavu?

7.2 Predmet istraživanja

Predmet istraživanja je pripremanje i realizacija savremenog didaktičko-kibernetičkog modela nastave usmerenog prema ciljevima nastave primenom obrazovnih softvera.

Uočena je konstanta neefikasnosti u pripremi i realizaciji nastave u nižim razredima osnovne škole. To je rezultat mnogobrojnih faktora: nedovoljne upućenosti nastavnika da u savremene tokove tehnologije pripremanja nastave, slabe motivisanosti nastavnika, slabe materijalne baze u školama.

Polazimo od pretpostavke da će se savremenim pripremanjem i realizacijom nastave usmerenoj prema ciljevima koristeći kooperativnom učenje u grupama - u nišim razredima osnovne škole nastavni sadržaji predstaviti na jedan viši, kvalitentiji, drugačiji način. Prednosti ovog modela pripreme i realizacije u nastavi treba da u odnosu na tradicionalnu nastavu ogleda se u sledećem:

o zainteresovanost i motivisanost učenika treba da je veća kod novog modela nastaveo povećava se upravljanost i kvalitet nastave i rezultat učenja

Treba utvrditi mišljenje učenika osnovnih škola da li je metoda usvajanje znanja lakša i bolja uz korišćenje računara i internet u procesu nastave?

7.3 Cilj i karakter istraživanja

Cilj ovog istraživanja je da se teorijski i empirijski utvrdi da li je moguće upotrebom obrazovnog softvera podići nastavu na viši nivo kvaliteta. Isto tako cilj ovog istraživanja je utvrđivanje mišljenja učenika osnovnih škola da li je lakše usvajanje znanja putem tradicionalne metode ili upotrebom računara i obrazovnog softvera i stavove učenika o uvođenju novih tehnologija u tradicionalnu nastavu.

7.4 Zadaci istraživanja

Shodno prethodno utvrđenim kriterijumskim varijablama, ciljem istraživanja, mogu se odrediti njegovi zadaci:

14

1) Da se dođe do pokazatelja i saznanja da se primenom kibernetičkih modela povećava upravljivost i kvalitet nastave.

2) Da se utvrdi priprema i realizacija nastave usmerene prema ciljevima i primena obrazovnog softvera - znatno utiče na povećanje motivacije kod učenika.

3) Da se utvrdi da ovaj model učenja doprinosi kvalitetnijem razumevanju nastavnih sadržaja u nižim razredima osnovne škole.

4) Da se utvrdi da ovim modelom nastave usmerene prema ciljevima dobijamo na kvalitetu aktivnosti učenika na času u osnovnim školama.

5) Da se utvrdi u kojoj meri ovaj model nastave utiče na trajnost i primenjivost stečenog znanja što je u funkciji povećanja kvaliteta nastave.

6) Da se utvrdi da učenici prihvataju modela nastave usmerene prema ciljevima i na druge nastavne sadržaje

7) Da se utvrdi za koje predmete i nastavne sadržaje učenici žele da se pripreme i realizuju po modelu nastave usmerene prema ciljevima

7.5 Hipoteza

Na osnovu definisanog problema, predmeta i formulisanja ciljeva istraživanja, postavljaju se sledeće hipoteze:

Osnovna:Primenom obrazovnih softvera u procesu nastave i učenja dobićemo značajne statističke

pokazatelje na planu upravljivosti i povećanja kvaliteta nastave u osnovnim školama.

Pomoćne:

1) Da pripremom i realizacijom nastave usmerene prema ciljevima obrazovnog softvera u nastavi (koristeći se programima: Moja Domovina 4, Kvark Istorija 7 i Google Earth) , doprinosimo povecanju motivacije učenika.

2) Pripremom i realizacijom nastave usmerene prema ciljevima- upotreba obrazovnog softvera u nastavi i učenju, dobijamo veću aktivnost učenika.

3) Pripremom i realizacijom nastave usmerene prema ciljevima- upotreba obrazovnog softvera u nastavi i učenju doprinosimo kvalitetnijem razumevanju nastavnih sadržaja.

4) Primenom i realizacijom nastave usmerene prema ciljevima i primenom obrazovnog softvera u nastavi i učenju utičemo u značajnoj meri na trajnost stečenog znanja, što je u funkciji povećanja kvaliteta nastave.

5) Ispitanici prihvataju ovaj model nastave kao svakodnevni oblik nastave.

15

H 01: Ne postoji statistički značajna razlika između kontrolne i eksperimentalne grupe kod rezultata prvog testa.

H 02: Ne postoji statistički značajna razlika između kontrolne i eksperimentalne grupe kod rezultata završnog testa.

7.6 Metode istraživanja

U istraživanju će se koristiti deskriptivna metoda i metoda eksperimenta s paralelnim grupama. Deskriptivna metoda će se primeniti kod prikupljanja podataka, obrade i interpretacije, te u razmatranju i utvrđivanju osnovnih teorijskih postavki, praktičnih rešenja predmeta istraživanja i dobivenih rezultata empirijskog istraživanja.

Eksperimentalna metoda s paralelnim grupama će se koristiti u delu rada koji se odnosi na upoređivanje efekata nastave organizovane uz pomoć računara i interneta i nastave sa tradicionalnim oblikom.

7.7 Tehnike i instrumenti u istraživanju

Istraživanje će se realizovati tehnikom testiranja. Testiranje će se sprovesti upotrebom testova kojima će se utvrditi:

1. Inicijalno ispitivanje znanja;2. Finalno znanje posle sprovedenog eksperimenta i3. Međusobni odnos rezultata između eksperimentalne i kontrolne grupe.

Inicijalno ispitivanje znanja

16

Inicijalno ispitivanje znanja učenika u eksperimentalnoj i kontrolnoj grupi vrši se zbog ujednačavanja približne ekvivalentnosti. Gradivo je deo programa predmeta Priroda i društvo (četvrti razred): definisanje osnovnih pojmova iz nastavne jedinice: Prvi srpski ustanak.

Finalno ispitivanje znanja

Finalno ispitivanje znanja učenika u eksperimentalnoj i kontrolnoj grupi vršićemo nakon obradjenog nastavnog gradiva kako bismo utrvrdili da li su grupe uspele da savladaju gradivo na isti način.

7.8 Populacija i uzorak u istraživanju

Istraživanje će biti vršeno medju učenicima 4. razreda osnovne škole “Avram Mrazović” u Somboru.

Prilikom istraživanja, imaćemo dve grupe učenika, eksperimentalnu i kontrolnu grupu. Nakon sprovođenja prvog testa omogućena je takva podela učenika, tako da su početni nivoi znanja u obe grupe izjednačeni.

Dakle, u istraživanju je obuhvaćeno 60 učenika, 30 učenika kontrolne grupe i 30 učenika eksperimentalne grupe. Takodje se vodilo računa o odnosu dečaka i devojčica u grupama, te su stoga i oni jednako raspoređeni između dve grupe.

7.9 Statistička obrada podataka

Statistička obrada podataka danas je neizostavni deo gotovo svih poslovnih procesa. Izdavanje naučnih ili stručni radova bez odgovarajuće statističke obrade podataka danas je gotovo nemoguće.

Vrednost učinka se može izračunati na više načina, a u ovom eksperimentu će se koristiti razlika između aritmetičkih sredina kontrolne i eksperimentalne grupe, koja se deli standardnom devijacijom kontrolne grupe:

17

Standardne funkcije za ststističku obradu podataka su:

Prilikom statističke obrade, da bi se definisana hipoteza mogla prihvatiti ili odbaciti potrebno je izračunati razliku između rezultata testova i inicijalnog testa za kontrolnu i eksperimentalnu grupu, i t – vrednost da bi se mogla potvrditi ili negirati odgovarajuća hipoteza.

Ako pretpostavimo rezultate

Ako pretpostavimo rezultate predtestova i završnih testova na osnovu prethodnih istraživanja koja smo naveli na početku ovog rada, možemo doći do zaključka da je eksperimentalna grupa zapravo pokazala bolje rezultate u odnosu na kontrolnu grupu.

Ako bi se ta formula primenila na našu hipotezu H01, vrednosti dobijene uvrštavanjem u formule bi dovele do rezultata da ne postoji statistički značajna razlika između grupa s obzirom na rezultate inicijalnog testa, tj grupe su statistički ekvivalentne.

H 01: Ne postoji statistički značajna razlika između kontrolne i eksperimentalne grupe kod rezultata prvog testa- hipoteza dokazana.

Nakon što se formule primene na hipotezu H02, vrednosti koje su uvedene dovode do rezultata da je apsolutna vrednost dobijene t – vrednosti veća od granične vrednosti, dolazi se do zaključka da se hipoteza odbacije, jer je razlika statistički značajna. Odatle je eksperimentalna grupa statistički značajno bolja od kontrolne grupe u završnom testu.

H 02: Ne postoji statistički značajna razlika između kontrolne i eksperimentalne grupe kod rezultata završnog testa- hipoteza nije dokazana.

18

AVERAGE(raspon)Aritmetička sredina

STDEV(raspon)Standardna devijacija

uzorka

STDEVP(raspon)Standardna devijacija

populacije

1 i 2 – predstavljaju aritmetičke sredinen1 i n2 – brojeve posmatranih veličinas – standardno odstupanje

8. Zaključak

Potreba integracije računara, obrazovnog softvera i interneta u školske sadržaje nametnulo nam je informatičko doba u kojem živimo, koje je već izvršilo snažan uticaj i uveliko izmenilo pogled na svet kod mlađih generacija.

Integracije računara u nastavu povezana je s nizom pitanja, no rešenje se krije u saradnji ili „timskom radu“. Iako upotrebom računara u nastavi znatno automatizujemo njeno odvijanje i dalje su neophodni ljudski resursi da bi realizacija bila potpuna. Nastavnik je tu da novi sadržaj pripremi za upotrebu i u novoj „digitalnoj učionici“ preuzima ulogu moderatora i pomaže učenicima da se služe obrazovnim softverom. Razvoj materijala namenjenog obrazovnom softveru inicijalno zahteva mnogo rada i vremena u poređenju sa klasičnim materijalom za predavanja. Jednom kada se formira osnova, materijal se može brže i lakše ažurirati.

Primena računara i obrazovnog softvera u nastavi ima širok spektar :

Za školu:· Razvoj novih programa u saradnji sa institucijama i srodnim ustanovamana lokalnom i evropskom nivou.· Pružanje dodatnih nastavnih programa i sadržajaZa nastavnike· Korišćenje materijala i informacija sa Interneta u pripremi nastave· Komunikacija sa institucijama i učenicima· Učešće i sprovođenje programa na nacionalnom i evropskom nivou

19

· Lično usavršavanje i samoedukacija· Sprovođenje on line edukacijeZa učenike:· Samoedukacija korišćenjem specijalizovanih softverskih alata· Učešće u timskim projektima na nacionalnom i internacionalnom nivou· Sprovođenje on line edukacije ( za programe koje škola samostalno ne može da organizuje)

„ Obrazovanje se danas više nego ikad mora suočiti s tim problemom, u doba dok se svetsko društvo rađa u mukama: obrazovanje je u srcu razvoja i pojedinaca i zajednica; njegova je svrha omogućiti svakom od nas, bez izuzetka i u potpunosti, razviti sve naše talente i ostavriti naš stvaralački potencijal, uključujući i odgovornost za vlastite živote i postignuće sopstvenih ciljeva.“

9. Literatura

1. Bakovljev Milan: Osnovi metodologije pedagoških istrživanja Naučna knjiga, Beograd , 1997.2. Mužić Vladimir: Metodologija pedagoškog istraživanja, Svjetlost, Sarajevo, 19823. Bakovljev Milan: Didaktika, Naučna knjiga, Beograd4. Vilotijević Mladen: Didaktika- II izdanje, Beograd, 2000.5. Nadrljanski, Soleša: Informatika u obrazovanju,Učiteljski fakultet, Sombor, 2002.6. Nadrljanski Đorđ: Kibernetika u obrazovanju, Učiteljski fakultet, Sombor, 2005.7. Egić Branislav: Skripte sa predavanja iz predmeta Projektovanje medija u obrazovanju II, Pedagoški

fakultet, Sombor, 2010.

8. Mandić Danimir: Didakticko-informaticke inovacije u obrazovanju, Beograd, Mediagraf, 2003.

20

21