meri vulstonkraft - odbrana prava zene (108-179) ocred

7/27/2019 Meri Vulstonkraft - Odbrana Prava Zene (108-179) OCRed

1/36

108 Meri Vulstonkrafi

naglaavati primere onih nekoliko ena36 koje su, dobivi mukoobrazovanje, stekle hrabrost i odlunost; tvrdim samo to da su mukarci,stavljeni u sline situacije, stekli slian karakter - govorim o veinimukaraca, a da su genijalni i sposobni izali iz klase u koju ene jonikada nisu bile uvrtene.

Sapfo, Eloiza, gospoda Macaulay, carica Rusije, gospoda d'Eon, itd. Te, imnoge druge, mogu se smatrati izuzecima; a zar rusu svi junaci, kao i junakinje,izuzeci od optih pravila? elim da ene ne budu ni junakinje ni divljakinje, verazumna bia. (Prim. M. W.)

GLAVA V

Kritika nekih pisaca za koje su ene

predmet saaljenja, koje se granii s

prezirom

staje nam da prouimo shvatanja koja posebno zagovaraju nekemoderne publikacije o enskom karakteru i obrazovanju, i koja daju

ton veini povrnih zapaanja o tom polu.

Prvi deo

Zapoeu sa Rusoom. Karakter koji on pripisuje eni opisaunjegovim recima, medu koje u posejati svoje primedbe i razmiljanja.Istina, sve moje primedbe izviru iz nekoliko jednostavnih naela, imogle su biti izvedene iz onoga to sam ve rekla; a njegova vetakastruktura je tako domiljato sazdana da mi se ini nunim da jepodrobno razmotrim, i iznesem svoje primedbe.

Sofija bi, kae Ruso, trebalo da bude savrena ena, onoliko

koliko je Emil savren mukarac, i da bi to postala, nuno je prouitikarakter koji je priroda podarila njenom polu.Dalje u tekstu dokazuje da ena treba da bude slaba i pasivna,

zato to je telesno slabija od mukarca; iz toga zakljuuje da je bilastvorena zato da mu ugaa i da mu bude podreena, i da je njenadunost da bude prijatna za svog gospodara - da je to, dakle,

109


2/36

U Mcri Vulstonkraft

velianstveni cilj njenog postojanja.1 Meutim, da bi pohoti daoneto lanog dostojanstva, insistira na tome da mukarac ne bi trebaloda primenjuje svoju snagu, nego da, kada trai uivanje sa enom,zavisi od njene volje.

"Trea je posledica koja istie iz razlike u spolovima, da je jaisamo prividno gospodar, dok on uistinu zavisi od slabijega; i to nemoe biti usled nekoga tekog laskanja ili iz gorde velikodunostizatitnika, nego usled nekog nepromenljivog prirodnog zakona kojidaje eni vie mogunosti da raspali poudu, nego oveku da jezadovolji, i tako ona ini oveka, hteo on ne hteo, zavisnim od svojenaklonosti, i sili ga da i sa svoje strane nastoji da bi joj se dopao, iprema tome stoji eni do volje da li e mu dopustiti ili nee da bude

jai.2 Neizvesnost u kojoj ovek lebdi, da li je slabost popustilajaini, ili da li se ona namerno podala, upravo je za oveka najslae unjegovoj pobedi. U tom i jeste obino lukavstvo ene to ume stalnoda odrava tu neizvesnost. To je lukavstvo ena u potpunom skladu snjihovim telesnim sastavom. Daleko od toga da rumene zbog svojeslabosti, one se naprotiv njome ponose. Njihove su nene miice bezotporne snage; one se prave kao da ne mogu podii ni najmanji teret;formalno se stide da ih svet dri za snane. A zato to? Nije to samo

stoga da bi se inile nene, nego iz neke dublje preostronosti; onehoe da se unapred opravdaju, pa tavie da zadre pravo da popotrebi budu slabe."3

Ovaj odlomak sam navela da moji itaoci ne bi pomislili dasam autorovo razmiljanje prekrojila da bih potkrepila sopstveneargumente. Ve sam iznela tvrdnju da ta temeljna naela obrazovanjaena vode lukavstvu i putenosti.

Ako pretpostavljamo da su ene stvorene samo da ugaaju, i dabudu podreene mukarcu, taj zakljuak je pravilan. Ona mora svedrugo da rtvuje da bi njemu bila prijatna, i da dopusti da ta grubaelja za samoodranjem bude glavni podsticaj svih njenih postupaka,iako je dokazano da je to gvozdeni krevet sudbine, u koji njenkarakter mora da stane, rastegnut ili sabijen, bez obzira na sve moralnei telesne razlike. Ali, ako se moe pokazati, kao to ja mislim, da suciljevi ovog ivota, sagledanog u celini, potkopani praktinim pravilimastvorenim na tako neasnoj osnovi, neka mi bude doputeno da

1 Taj odlomak sam ve navela na str. 66-67 (Prirn. M. W.)2 Kakva besmislica! (Prim. M W.)3 J. J. Rousseau, Emil,op. ciu, str. 422423.

Odbrana prava ene 111

posumnjam da je ena bila stvorena za mukarca; i makar me optuiliza krivoverje, pa ak i za ateizam, jednostavno izjavljujem - ak i dami aneo s nebesa kae da su Mojsijeva prelepa, pesnika kosmogonija,i prikaz pada oveka, doslovno tani, ja ne bih mogla da verujem uono za ta mi razum govori da je nedolino prirodi Najvieg Bia; ipoto u meni nema straha od avola, usuujem se da to nazovemnagovorom razuma, umesto da svoju slabost oslonim na iroka ramena

onoga koji je prvi zaveo moj krhki pol."im je jedanput utvreno", nastavlja Ruso, "da ovek i ena

nisu istoga sastava ni s obzirom na karakter ni s obzirom na temperament,iz toga sledi da ne mogu primiti ni isto vaspitanje. Oni moraju,drei se od prirode oznaenih pravaca, raditi u skladu, ali ne smejuraditi iste stvari. Svrha poslova je zajednika, ali su poslovi razliiti,pa prema tome i sklonosti koje odreuju poslove."*

"Bilo da uzmem u obzir posebno odreenje lepoga spola ilinjegove sklonosti, bilo da imam na umu njegove dunosti, sve mepodjednako upuuje na oblik vaspitanja koji mu pristaje. ovek iena su stvoreni jedno za drugo, ali njihova uzajamna zavisnost nijenikako jednaka. ovek zavisi od ene usled svojih pouda, ali enazavisi od oveka ne samo u tome, nego i u svojim potrebama. Mi

bismo mogli lake postojati bez ena nego ene bez nas."5

"Stoga celokupno vaspitanje ena mora biti podeeno premaljudima. Dopadati im se i koristiti im, biti ljubljene i potovane odnjih, vaspitati ih u mladosti, i brinuti se za njih kad odrastu, teiti ihi savetovati ih, ulepati im i zasladiti ivot: to su dunosti ena usvim vremenima na koje im treba obraati panju od njihova detinjstva.Dokle god se ne drimo toga principa, dotle se udaljujemo od cilja, ipropisi to im ih dajemo, nee posluiti ni njihovoj ni naoj srei."

"Male devojice vole gotovo od svoga roenja nakit. Nezadovoljnetim to su lepe, hoe i da budu drane za takve. Vidimo po elomnjihovom dranju da ih ta briga ve obuzima, i jedva su u stanju darazumeju ta im se govori, a ve moemo upravljati njima obraajui

im panju na to to e svet o njima da misli. Kad bismo hteli, kaoto se uistinu nepromiljeno predlagalo, primeniti i na deake tovaspitno sredstvo, ono bi imalo znatno manju vlast nad njima. Samoneka su oni nezavisni i neka se mogu zabavljati, onda se oni vrlo

4 J. J. Rousseau, Emil,op. cit., str. 427.5 Ibid., str. 428.6 Ibid., str. 429.


3/36

Med Vulstonkraft

malo brinu o tome ta ljudi misle o njima. Treba mnogo vremena itruda dok ih potinimo istom zakonu.

S koje bilo strane dolazila ta prva pouka devojkama, ona je vrlodobra. Budui da se telo, takorei, rada pre due, prva nega mora dazapane telo. Istina, ovo vredi za oba spola, ali je razliit predmetvaspitanja. Kod jednoga spola treba da se razvije snaga, a kod drugogljupkost; ali ne tako moe biti da ta svojstva postanu iskljuivomsvojinom tih spolova, ona moraju samo da se javljaju u obrnutomredu. ena mora imati toliko snage da moe sve s Ijupkou izvriti;oveku opet treba toliko okretnosti da sve moe s lakoom izvesti." 7

"Deca obaju spolova imaju mnogo zajednikih zabava, i takotreba da bude. Zar ih nemaju i kad odrastu? Ali se odmah pokazujuposebne sklonosti koje ih razlikuju. Deaci zahtevaju kretanje i galamu:

bubnjeve, igre, mala kola; devojice vrlo jasno pokazuju svoju sklonostza svoje prirodno odreenje. Fizika strana je u vetini da se dopadnemou nakitu; to je sve to deca mogu da neguju u toj vetini." 8

'Tako se, dakle, u toj igri pokazuje potpuno odreena naklonost:sad se samo radi o tom da joj sledujemo i da je odreujemo. Zaelo

bi mala elela svom svojom duom da sama zna nakititi svoju lutku i

nainiti petlje, vratne maramice, nabore na dnu haljinice i ipke. Onase u tom pogledu osea tako silno zavisnom od dobrote drugih da jojnita ne bi bilo ugodnije nego da sama sebi moe pomoi svojomvlastitom vetinom. Iz toga sledi u emu se ima sastojati prva nastavakoja se daje mladoj evojici. Njoj se tim ne propisuju mali zadacinego joj se iskazuje dobrota. I doista gotovo sve devojice radije ueraditi s iglom negoli itati i pisati. One ve sa zadovoljstvom mislena to kako e im ta vetina, kad jednom odrastu, moi posluiti za toda se kindure."9

Ovo je svakako samo vaspitanje tela; ali, Ruso nije jedinimukarac koji je posredno rekao da je vrlo prijatna samo mladaena,

bez imalo duha, osim ako pod tim ne podrazumevamo ivotni duh.Da bi postala slaba i, kako bi neki rekli, lepa, pamet se zanemaruje, a

devojke su primorane da mirno sede, igraju se s lutkama, i sluajuglupave razgovore - ono to je posledica navike, predstavlja se kaonesumnjiva naznaka prirode. Znam da bi po Rusoovom miljenjuprve godine mladosti trebalo da budu upotrebljene za razvijanje tela,

7 Ibid., str. 429430.8 Ibid., str. 432.9 Ibid., str. 432.


iako u Emilovom obrazovanju on odstupa od ovog plana; ali, izmeujaanja tela, od ega u velikoj meri zavisi i snaga duha, i laganogkretanja, razlika je velika.

Treba primetiti da su Rusoova zapaanja nastala u zemlji u kojojsu vetinu ugaanja ugladili samo zato da bi izluili grubost poroka.On se nije vratio prirodi, ili mu je pouda poremetila razum, jer inae

ne bi izveo ovako neotesane zakljuke.U Francuskoj se deaci i devojice, a posebno devojice, odgajajusamo da budu prijatni, da vode brigu o sebi, i da se pred drugimalepo ponaaju; i, jo u ranoj mladosti, njihov um je iskvaren isvetovnim i pobonim upozorenjima, koja treba da ih sauvaju odnepristojnosti. Govorim o prolim vremenima. ak i ono to su decamorala da kau kod ispovedanja, kao i pitanja koja su im postavljalipoboni ljudi, a to tvrdim na osnovu pouzdanog izvora, bilo jedovoljno da obelei polni karakter; a drutveno vaspitanje je bilakola koketerije i lukavosti. U desetoj ili jedanaestoj godini, ne,esto i mnogo ranije, devojice su poinjale da koketuju i da priajukako e se u ivotu snai udajom, a da ih za to niko nije prekorevao.

Ukratko, prema njima je, skoro od samog roenja, postupano

kao prema enama, a umesto poduka dobijale su komplimente. To imje slabilo duh, i navodno je kriva Priroda to se, oblikujui ovajdodatak stvaranju, ponaala kao maeha.

Meutim, poto im je bio uskraen razum, bilo je sasvim doslednopodvrgnuti ih autoritetu nezavisnom od razuma; i da bi ih pripremioza tu podreenost, Ruso daje sledei savet:

"Devojke moraju biti oprezne i radne. Ali to jo nije sve; one seza vremena moraju priviknuti na pokornost. Izvesno primoravanje jenerazdvojno od njihovog spola, i ako one hoe da mu se otmu,

jedanput e se gorko kajati. Tako su one na primer kroz ceo svojivot podvrgnute stalnom i vrlo strogom primoravanju, naimeprimoravanju u pogledu pristojnosti. Stoga ih moramo ve zaranapriviknuti na to primoravanje, da bi se mogle lako snai u njemu:moramo ih za vremena prisiliti da savlauju svoje kaprice, da bi ihmogle podvrgnuti volji drugih. Kad bi imale volju da bez prestankarade, treba ih nagnati da se odmaraju. Rasejanost, lakoumnost inepostojanost su mane koje lako nastaju iz toga to doputaju svojimomiljenim sklonostima da udare krivim putom i to stalno idu zanjima. Ako hoemo da predupredimo tu zabludu, treba ih pre svegapriviknuti da se savlauju. Stoga je ivot estite ene uz mnogebesmislene uredbe naega vremena gotovo neprestana borba sa samom


4/36

114 Men Vulstonkraft

sobom. Pravo je da ovaj spol ima svoj deo u patnjama to nam ih jeuzrokovao."10

A zato je ivot estite ene neprekidna borba? Rekla bih da jetakav upravo zbog sistema obrazovanja. Skromnost, umerenost isamoodricanje su uravnoteena deca razuma; a kada se oseajnost gajina raun razumevanja, takva slaba bia treba naredbama obuzdati ipodvrgnuti neprekidnim sukobima; ali, ako bi aktivnosti njihovogduha bio dat vei prostor, njihovim nagonima i oseanjima upravljalebi plemenitije strasti i motivi.

"Privrenost, briljivost i ve sama navika probudie u erkeljubav prema majci, ako ova niim ne izaziva njenu mrnju. ak nirazumna prinuda koja se vri nad erkom, nee oslabiti ovu naklonostnego e je poveati, jer je zavisnost za ene prirodno stanje, pa vedevojke oseaju da su roene za pokoravanje."

Ovo znai gledati na stvar kap dokazanu; jer, pokornost ne samoto poniava jedinku, ve se ini da se njene posledice prenose i napotomstvo. Ako uzmemo u obzir koliko su dugo ene zavisne, zar jeudno to neke od njih eznu za okovima i umiljavaju se kao panijeli?"Ti psi," kae jedan prirodnjak", u poetku su ui drali uspravno; ali

obiaj je nadvladao prirodu, i oznaka straha pretvorila se u netolepo.""

"ene stoga imaju", dodaje Ruso, " ili bar moraju imati samomalo slobode. Iz istog arazloga predaju se preko svake mere slobodikoja im se doputa. Ekstremne su u svemu, predaju se igrama ak sveom plahovitocu negoli sami deaci."13

Odgovor na to je vrlo prost. Robovi i rulja su se uvek predavalijednakim preterivanjima kada bi se oslobodili autoriteta. Savijeni luksilovito se ispravlja kada ga ruka koja ga je napela iznenada otpusti; aoseajnost, igraka spoljanjih okolnosti, mora biti podvrgnutaautoritetu, ili biti umirena razumom.

"Je li primoravanje postalo navikom", nastavlja Rouseau," ondase iz njega rada pokornost, koja je po ene kroz ceo njihov ivot od

velike koristi. One su stalno podvrgnute ili oveku ili sudu ljudi iuvek se moraju obazirati na te sudove. Prva i najvanija osobinajedne ene je blagost. Odreena da se pokorava biu koje je u svakom

10 Ibid, str. 434.11 Ibid., str. 435.12 G. Buffon, op. cit., IV knjiga, "The Natural History of the Dog".

J. J. Rousseau, Emil, op. cit., sir. 435.


pogledu nesavreno, i koje je esto puno poroka i uvek puno mana,mora ena da zarana naui da bez roptanja trpi nepravdu i podnosigrubost od strane mua. Ona mora biti krotka vie zbog same sebenegoli zbog njega. Zlovoljnost i tvrdoglavost ena samo ine da senjihove patnje poveaju i da se pogora odnos prema muu. Oneoseaju da ne mogu tim orujem pobediti mueve."14

Stvorene da ive sa tako nesavrenim biem kao Stoje mukarac,moraju da se primenom svojih sposobnosti naue nunosti pokoravanja:ali, insistiranjem na slepoj poslunosti, kre se sva sveta ljudskaprava, ili ta najsvetija prava pripadaju samo mukarcu.

Bie koje strpljivo podnosi nepravdu i utke trpi uvrede, brzo ei samo postati nepravino, ili nesposobno da razlui dobro od zla.Osim toga, ne slaem se s tim da je to pravi nain oblikovanja ilipoboljavanja karaktera; jer, kao pol, mukarci imaju bolje karaktereod ena, zato to se bave stvarima koje interesuju i glavu i srce; atrezvenost glave daje srcu zdravu temperaturu. Oseajni ljudi retkoimaju dobre karaktere. Oblikovanje karaktera je hladno delo razuma,kada, tokom ivota, sa srenom vetinom mea suprotstavljeneelemente. Nikada nisam upoznala slabu ili neuku osobu sa dobrimkarakterom, iako tim imenom esto zovemo onu uroenu dobrodunosti prilagodljivost kojom strah obeleava ponaanje. Kaem ponaanje,

jer iskrena krotkost nikada ne dopire do srca ili uma, osim kaoposledica razmiljanja; da obina uzdranost u porodinom ivotuesto stvara loe raspoloenje, potvrdie mnogi razumni mukarci,kojima su neka od ovih nenih razdraljivih bia vrlo neprijatnedruice.

"Svako treba da zadri ton svoga spola", tvrdi dalje. "Ako jeovek odvie mek, ena usled toga moe lako da postane drska; aliako ovek nije strailo, uvek e krotkost ene opet dovesti ga na praviput, i pre ili posle e odneti pobedu."15 Moda blagost razumaponekad ima ovakav uinak; ali ponizni strah uvek izaziva prezir; asuze su recite samo kad teku niz lepe obraze.

Od ega je napravljeno srce koje se raznei kada je uvredeno, iljubi batinu, umesto da se pobuni protiv nepravde? Nepoteno jezakljuiti da se vrlina ene koja sa pravom enskom nenou ljubimukarca upravo u trenutku kad se on prema njoj ponaa kao tiranin,temelji na ogranienosti i sebinosti. Priroda nikada nije zahtevala

14 Ibid., str. 436.15 Ibid., str. 436.


5/36


takvu neiskrenost; i, mada se ovakva razboritost naziva vrlinom,moral postaje labav kada se bilo koji njegov deo zasniva na lai. Tosu samo sredstva za nevolju, a ona su korisna samo za trenutak.

Mu treba da se uva slepog poverenja u ovu ropsku poslunost!jer, ako supruga moe da ga s uverljivom nenou miluje onda kadaje ljuta, i kada treba da bude ljuta, osim ako prirodnu ivahnost nije

uguio prezir, tada isto moe initi tek to se vratila od ljubavnika.Sve su to pripreme za preljubu. Hoe li strah od sveta, ili pakla,sputati njenu elju da ugaa drugim mukarcima kad vie ne moe daugodi svom muu? Kakvu zamenu moe da trai bie koje su prirodai ljudska izopaenost stvorile da ugaa mukarcima? ime da nadoknadiono to joj je uskraeno, ime drugim da se zaposli? Gde da nadedovoljno duhovne snage da se odlui da trai, kad su njene navikeustaljene, a njenim haotinim duhom ve odavno vlada tatina?

Ali, ovaj pristrasni moralista sistematski i slatkoreivo preporuujelukavost.

"erke uvek treba da budu poslune, ali majke ne smeju uvekbiti neumoljive. Da bismo mladu osobu privikli na pokornost, netreba da je uinimo nesrenom; da bismo je uinili skromnom, ne

treba da u njoj uguimo svako oseanje. Naprotiv, ne bih uzeo za zlomladoj devojci ako bi se ovda-onda posluila umenou, ne daizbegne kaznu sbog nepokornosti, nego da se oslobodi pokoravanja.Zavisnost ne treba da bude za nju tegobna, dovoljno je ako je onasvesna o toj zavisnosti. Kako je lukavost prirodna sposobnost enskogspola i kako su sve prirodne sposobnosti same sobom dobre, drimda i ovu treba negovati kao druge i samo spreiti da se izrodi."16

"Sve to jeste, jeste dobro"17, slavodobitno zakljuuje u nastavku.Neka bude; pa ipak, moda ni jedan aforizam ne sadri paradoksalnijutvrdnju. To je uzviena istina kada se odnosi na Boga. On, govorim sdubokim potovanjem, vidi celinu odjednom, i njene prave razmere

je video jo u zaetku vremena; ali oveku, koji moe da vidi samonepovezane delove, mnoge stvari se ine rdavim; i to je deo nacrta, i

prema tome pravo je to se trudi da promeni ono to mu se takvimini, ak i kada se klanja mudrosti svog Tvorca, i potuje tamu kojuse napree da raspri.

16 ibid.17 A. Pope, An Essay OD Man, I. 294: "Jedna istina je jasna, sve io JESTE,

jeste PRAVO."


Zakljuak koji sledi je ispravan ako pretpostavimo da je naelozdravo. "Naroito lukavstvo, koje je dato eni, samo je potpunopravina naknada za njenu slabu snagu. Bez nje ena ne bi mogla dabude drugarica svoga mua, nego bi mu bila robinja. S pomou ovenadmonosti u talentu ona mu je ravna i zapoveda mu, ako mu se ipokorava. ena ima sve protiv sebe: nae mane, svoju plaljivost isvoju slabost; njeno je oruje samo njeno lukavstvo i njena lepota.

Zar nije pravo da neguje i jedno i drugo?"18 Veliina duha nespojivaje s lukavstvom ili s pretvaranjem; ali, neu se muiti s tim koja jere pravilnija kada je njihovo neposredno znaenje neiskrenost i lanost;rei u samo to da, ako je jedna grupa ljudi stvorena tako da njihovoobrazovanje nuno mora da se temelji na pravilima koja se ne mogustrogo izvesti iz istine, tada je krepost stvar konvencije. Kako seRuso, poto je dao ovakav savet, usudio da tvrdi da velianstvenikonani cilj postojanja oba pola mora da bude isti, kada je dobroznao da se duh, koga oblikuje ono ime se bavi, iri tako to irokinazori gutaju uske, ili e i sam ostati plitak.

Mukarci su telesno snaniji; ali, da nije pogrenih predstava olepoti, i ene bi stekle dovoljno snage koja bi ih osposobila da zaradeza svoje izdravanje, to je prava definicija samostalnosti, i da podnesutelesne nelagodnosti i napore koji su nuni za jaanje duha. Savrenstvotela, dakle, dosegnuemo ako nam budu dozvoljene iste vebe kao ideacima, ne samo u detinjstvu, nego i u mladosti. Samo tako emosaznati kolika je prirodna nadmonost mukaraca. Jer, kakvom serazumu ili kreposti moemo nadati kod bia koje je zanemareno urazvojnom dobu? Nikakvom; nisu nebeski vetrovi nemarno rasulimnogo korisnog semena po neplodnoj zemlji.

"Prva je stvar koju mlade devojke primete kad odrauju, da imsve te pozajmljene drai nisu dovoljne ako nemaju svojih vlastitih.One nikad ne mogu same sebi dati lepotu, niti se moe tako brzozadobiti koketerija. Ali mogu ve ii za tim da dadu prijatan vidsvojim pokretima, svom glasu primamljiv akcenat, da udese svojedranje da dobiju lak hod, da se priviknu na ljupke stavove i da sesvuda pokazuju u svojoj najboljoj svetlosti. Glas postaje pun, jedar izvuan; miice se uobljuju, hod postaje pouzdan, i devojke opaajuda, kako bile odevene, ima vetina kojom se privlai panja na sebe.Od toga trenutka nije u pitanju samo igla i runi rad; novi se talenti

javljaju, i ve se osea njihova korist."1

J. J. Rousseau, Emil,op. cit., str. 437.19Ibid,, str. 440.


6/36

118 Mcri Vulstonkraft

"to se mene tie, ja bih hteo da mlada Engleskinja neguje sistom briljivou svoje prijatne sposobnosti da se dopadne svom

buduem muu, s kojom ih mlada Arnautka neguje za harem uIsfahanu."20

I da bi ene uinio potpuno beznaajnim, dodaje: "ene imajugibak jezik; one govore pre, lake i prijatnije nego ljudi. Optuujemoih i da govore vie. Meutim, tako mora da bude, i ja bih im rado

upisao u hvalu taj prekor. Usta i oi u njih uvek deluju u isto vreme,i to iz istoga razloga. Dok ovek kae ono to zna, ena kae ono tose dopada; jednom je potrebno znanje da govori, drugom ukus, jednotreba da ima kao glavni predmet korisne stvari, drugo ugodne. Njihovirazgovori ne moraju imati drugih zajednikih oblika osim istine.

Stoga ne smemo brbljanje devojaka kao brbljanje deakaobuzdavati osornim pitanjem: emu to koristi?' Njima moramo stavitidrugo pitanje, na koje nije lake odgovoriti, naime pitanje: 'Kakav eutisak to uiniti?' U nenom dobu, u kome one ne smeju, poto jone mogu da razlikuju dobro i zlo, nikome biti sudije, za njih moravrediti kao zakon da kau samo ugodne stvari onima s kojima govore.Ali poto je to pravilo uvek potinjeno prvom pravilu, da se ne srnenikada lagati, njegovo je izvoenje tee nego bi se mislilo."21 Za

takvo vladanje jezikom nuna je doista velika dovitljivost, i njome seprevie slue i mukarci i ene. Koliko malo njih govori iz prepunogsrca! Tako ih je malo da bih se ja, koja volim jednostavnost, radoodrekla ugladenosti za mrvicu kreposti, koja je rtvovana za ononepouzdano svojstvo, koje u najboljem sluaju moe biti samo sjajkreposti.

Ali, dovrimo ovaj kratki prikaz. "Ako ve deaci nisu u stanjuda stvore pravi pojam o religiji, svako e lako pojmiti da devojicemoraju biti jo manje u stanju da stvore taj pojam. Upravo iz toga

bih razloga eleo ve ranije govoriti s njima o religiji. Kad bismohteli ekati dok one uzmognu da se melodino bave tim dubokimpitanjima, izloili bismo se opasnosti da to vreme nikad ne doekamo.Razum ena je praktian razum, s pomou koga one vesto nalazesredstva za cilj koji im je poznat, ali kojim nikad ne dolaze dosamoga cilja. Socijalni odnoaj obaju spolova je divan. Iz togazajednikog odnosa postaje moralno bie koga je oko ena i miica

"ibid., str. 441.21 Ibid., str. 443.22

Malej, 12, 34: "Jer usta govore od suvika srca."


ovek. Ali oboje je jedno prema drugom u tolikoj zavisnosti da enamora nauiti od oveka ta treba da vidi, a, obratno, ovek od eneta treba da radi. Kad bi se ena mogla kao ovek uzdii do principa,i kad bi ovekov duh bio isto tako sposoban za pojedinosti kao to jeenin, oni bi iveli u venoj nesaglasnosti, jer bi se morali oseatipotpuno nezavisni jedno od drugoga, te medu njima ne bi moglipostojati druevni odnosi: ali u harmoniji koja vlada medu njima, i

jedno i drugo ima pred oima zajedniki cilj; ne zna se koje od njihdvoje vie ulae; i jedno i drugo sleduje impulsu drugoga; i jedno idrugo slua, i oboje su gospodari.

Ve stoga to je vladanje ene podvrgnuto javnom mnjenju,mora se i njihova vera podvrgnuti autoritetu. Svaka erka moraispovedati veru svoje majke, a svaka ena veru svoga mua. Kad bi se

ta vera ispostavila kao lana, poslunost s kojom se majka i erkapotinjavaju redu prirode, sigurno e kod Boga iskupiti greh zabludePoto nisu u stanju da same o tom stvore taan sud, moraju primitiodluku oeva i mueva kao da je od crkve."24

"Kako religiju ena mora odreivati autoritet, ne radi se toliko otom da im objasnimo razloge onoga to treba da veruju, nego vie otom da im jasno izloimo sadrinu vere. Jasnoa jeste i ostaje glavnastvar, jer je vera u tamne predstave prvi izvor fanatizmu, dok verakoju upravljamo na potpuno apsurdno, vodi ludilu ili neverovanju.'

ini se da negde mora postojati neki apsolutni, besprizivniautoritet: ali zar to nije direktno i iskljuivo prisvajanje razuma?Time se ljudska prava ograniavaju na muku liniju koja poinje sAdamom.

Ruso bi svoju muku aristokratiju proirio i dalje, jer nagovetavada ne bi zamerio onima koji bi ostavili enu u najdubljem neznanju,kada ne bi bilo nuno, da bi se sauvala njena ednost, i u oimasveta opravdao mukarev izbor, dati joj malo znanja o mukarcima inavikama koje su stvorile ljudske strasti; inae bi mogla sve vremeda provodi u kui, da ne bi zbog korienja svog razuma postala

manje ulna i neduna; izuzev, naravno, za vreme prve godine braka,

23 Kakve bi bile posledice ako se mnjenje majke i mua sluajno ne bipodudarali? Neuku osobu ni dokazima nije mogue uvenu da je u zabludi - a akobude ubedea* da jednu predrasudu zameni drugom, duh e joj biti uznemiren.Doista, mu moda nee imati nikakvu veru da je u njoj poui, i tada e veomanedostajati podrka njenoj kreposti, bez obzira na svetovne obzire. (Prim. M. W.)

24 J. J. Rousseau, op. cit, str. 444-445.25 Ibid., str. 445.


7/36

120 Mcri Vulstonkraft

kada bi svoje znanje mogla da upotrebi da se oblai kao Sofija."Njena je odea prividno vrlo skormna, ali je uistinu vrlo dopadljivai ukusna. Ona ne iznosi na vidik-svoje ari, nego ih sakriva, ali takoda ih moemo nasluivati pod pokrivalom. Kad je ugledamo, velimo:Kako je to edna i pametna devojka!' Ali, ako ostanemo due u

njenoj blizini, onda nam oi koje jasno javljaju ta se dogaa u srcu,neprestano mere celu njenu osobu, i nisu u stanju da se otrgnu od

nje. ovek bi imao volju da tvrdi da je ona sve to tako jednostavnoodelo obukla samo zato da bismo ga u mislima mogli komad pokomad opet skidati."26 Zar je to skromnost? Zar je to priprema za

besmrtnost? Ponavljam, kakvo miljenje treba da stvorimo o sistemuobrazovanja iji autor o svojoj junakinji kae da "je tek njena drugabriga da valjano izvede ega se lati, dok je uvek njena prva briga dato isto uradi".27

U stvari, drugorazredne su sve njene vrline i odlike, jer joj,naviknutoj na pokoravanje, roditelji za religiju kau: "Tvoj e te muo tom pouiti kad tome doe vreme."28

Poto je tako osakatio enin duh, ako ga, da bi ostao ist. nije ipotpuno ispraznio, savetuje joj da razmilja, zato da misaon mukaracne bi zevao u njenom drutvu kada se zasiti milovanja. O emu darazmilja ona koja mora da slua? I zar to ne bi bila istananasurovost, prosvetliti joj duh samo zato da bi videla kako je mrana i

bedna njena sudbina? Pa ipak, to su njegove umne opaske; koliko suu skladu s onim to sam morala da navedem da bih pravino predstavilapredmet rasprave, neka italac prosudi sam.

"Ljudi koji provode sav svoj ivot u radu za nasuni hleb,nemaju druge misli do misli o svom radu i o svojoj koristi, te se inida je sav njihov duh u njihovim miicama. To neznanje ne kodi ninjihovoj estitosti ni njihovoj prirodi, esto im je ak i korisno;esto se, razmiljajui o svojim dunostima, sloimo s njima i najzadstavljamo prazne rei namesto same stvari. Savest je najprosveenijiod svih filozofa: nije potrebno da ovek poznaje Ciceronovu raspravu

'O dunostima', pa da bude valjan, i najestitija ena na svetu moebiti da najmanje zna ta je estitost. Meutim, nije manje istina dasamo obrazovan duh ini druenje prijatnim; i nema nita tunije zaoca porodice, koji se najbolje osea u svojoj kui samo ako je

* Ibid., str. 469.27 Ibid., str. 470.28 Ibid.. str. 472.


primoran da se u kui ogranii na samoga sebe, ne mogui se ni skim sporazumeti.

Osim toga, kako e ena, koja nije navikla na razmiljanje, bitiu stanju da vaspitava svoju decu? Kako e znati ta im koristi? Kakoe im uliti ljubav prema vrlinama kojih sama ne poznaje, ljubavprema preimustvima o kojima nema pojma? Ona nee moi upotrebitidrugih vaspitnih sredstava do milovanja i pretnje, te e ih uiniti ilidrskim ili plaljivim. Ona e ih vaspitati kao majmune ili vetrogonje,a nikad kao pametne i ljubazne deake."29 Doista, kako e moi akonjen mu nije stalno u blizini da joj pomogne svojim razumom -kada oni zajedno ine jedno moralno bie. lepa volja, "oi bezruku", nee stii daleko; moda e se njegov apstraktni razum, kojitreba da sabira rasprene zrake njenog praktinog uma, pozabavitiprocenjivanjem ukusa vina, ili raspravljanjem o tome koji sos najboljeide uz kornjau; ili e, duboko zamiljen nad kartakim stolom,uoptavati svoje misli dok proerdava imovinu, preputajui sve

pojedinostivaspitanja supruzi, ili sluaju.

Ali, ako dopustimo da ena mora biti lepa, nevina i glupava dabi bila privlanija i popustljivija druica - emu je onda rtvovan

njen intelekt? I zato su potrebne sve te pripreme da bi, prema Rusou,postala samo kratkotrajna ljubavnica svog mua? Jer, ni jedan mukaracnikada nije vie istrajavao na prolaznosti ljubavi. Ovako govori tajfilosof: "ulno uivanje je prolazno, stalno stanje srca pri tom uvekgubi. U nadi si vie uivao nego e ikad u stvari uivati. Uobrazilja,koja ulepava ono za im eznemo, naputa ga kad ga imamo. Izuzevi

jedino Bie koje postoji samo sobom, lepo je samo ono to nepostoji."30

Ali, on se vraa svojim nerazumljivim paradoksima kada seovako obraa Sofiji: "Kad je Emil postao tvoj mu, u isto vreme jepostao i tvoj gospodar. Tebi spada da se pokorava, jer je prirodatako htela. Kad je ena kao Sofija, ipak je dobro da ena vodi oveka.I to je prirodni zakon. A uinio sam te gospodaricom njegovih

uivanja da bih ti dao onoliko vlasti nad njegovim srcem koliko mudaje njegov spol nad tvojom osobom. To e te stajati bolnihsamoprekora, ali e vladati njime ako znadne vladati sobom. to seve desilo, dokazuje da ta teka vetina ne nadmauje tvoju odvanostDugo e trajati tvoja vlast, osnovana na ljubavi, ako tvoja milota

bude retka i dragocena, i ako ga naui da ceni vrednost te milote.

Ibid., str. 487-488.30 Ibid., str. 537.


8/36


Hoe li da svoga mua neprestano gleda pred svojim nogama, driga uvek u nekoj udaljenosti od svoje osobe. (...) Na taj nain...moe upotrebiti koketeriju na korist vrline a ljubav na korist razuma."

Svoje navode zavriu besprekomim opisom zadovoljnog para:"Uprkos svemu tome, nemoj misliti da se uvek moe osloniti na tu

vetinu. Kako bilo ovek bio oprezan, usled uivanja otupljuje nasladaa naroito ljubav. Ali ako je ljubav dugo trajala, neka slatka navikapopunjuje prazninu, a dra poverenja dolazi na mesto zanosa strasti.Deca stvaraju medu onima koji su im dali ivot ne manje slatkuvezu, a esto i jo jau negoli sama ljubav. Kad prestane bitiEmilova ljubavnica, bie njegova ena i prijateljica, i bie majkanjegove dece."32

On pravilno zapaa da deca stvaraju mnogo trajniju vezu medusuprunicima nego ljubav. Lepota, izjavljuje, nee imati vrednost,nee se ak ni videti, poto par proivi est meseci zajedno; izvetaeneari i koketerija takode e zasititi ula. Zato onda kae da devojkatreba za mua da bude vaspitana sa istom brigom kao za neki istonjakiharem?

A sada, osloboena sanjarske uobrazilje i prefinjene razuzdanosti,pitam zdravu ljudsku pamet, da lije metod, tako slatkoreivo preporuenu navedenom kratkom prikazu - ako je cilj obrazovanja priprema enada postanu potene supruge i razumne majke - najprimereniji zadostizanje tih ciljeva? Da li je mogue sloiti se s tim da je najsigurnijinain, ako hoemo da supruga bude potena, uiti je da upotrebljavarazvratne vetine nalonice, koje pohotljivac, koji vie ne moe dauiva u neizvetaenoj iskrenosti, niti da okusi zadovoljstvo kojenastaje u nenoj prisnosti kada poverenje ne nagriza sumnja, nazivakreposnom koketnou?

Mukarac koji se zadovoljava time to ivi sa ljupkom, korisnomdruicom, koja je bez duha, u zadovoljavanju ula gubi oseaj zaistananija uivanja; nikada nee doiveti smireno zadovoljstvo kojeoprljeno srce okrepijuje poput tihe nebeske rose - zadovoljstvo da ga

voli neko ko moe da ga razume. U drutvu svoje ene i dalje je sam,osim kada se spusti na ravan ivotinje. "ar ivota", kae dubokifilosofski mislilac, "jeste razumevanje; nita nam ne priinjava veezadovoljstvo nego kad kod dragjh ljudi primetimo ista oseanjakakva nosimo u svojim grudima."

31 Ibid., str. 577.32 RousseauovEmil,(Prim. M. W.); Ibid., str. 578.33 A. Smith, The Theory of Moral Sentiments, op. ciL, str. 10.


Ali, u skladu sa shvatanjem koje ene dri dalje od drvetasaznanja, vane godine mladosti, korisnost starosti, i razumne nade za

budunost, sve to treba rtvovati da bi ena jedno kratko vreme bilapredmet udnje. Osim toga, kako je Ruso mogao od ena da oekujeda budu kreposne i postojane ako razumu nije doputeno da budetemelj njihove kreposti, niti istini da bude predmet njihove radoznalosti?

Ali, sve greke Rusoovog miljenja izviru iz oseajnosti, aosetljivost prema njihovim arima ene vrlo spremno prataju. Kada

je trebalo da koristi razum, njega su obuhvatale strasti, tako da jerazmiljanje razbuktavalo njegovu uobrazilju, umesto da mu prosvetlium. ak su ga i njegove vrline zavodile s pravog puta; jer, kako jepo prirodi bio dobroduan i ive uobrazilje, priroda ga je tako snanovukla drugom polu da je ubrzo postao pohotan. Da se predao timeljama, plamen bi se prirodnim putem sam ugasio, ali krepost iromantina prefinjenost prisilile su ga na samoodricanje; no, kad suga strah, prefinjenost, ili krepost obuzdali, njegova uobrazilja sepredavala razuzdanosti, i kada je razmiljao o oseanjima koja podstieuobrazilja, ona su mu se otkrivala u najarkijim bojama, i duboko ih

je zakopao u svoju duu.

Potom je traio samou, ali ne zato da bi naao mir u prirodnomoveku, ili da u senci, u kakvoj se ser Isak Njutn (Newton) predavaokontemplaciji, smireno istrauje uzroke stvari, ve samo zato da bi sepreputao oseanjima. Svoja silovita oseanja naslikao je tako toplim

bojama da njegovi itaoci, uznemirena srca i raspaljene mate, uskladu sa snagom svoje uobrazilje, zamiljaju da je njihov razumubeden, iako samo sauestvuju sa poetinim piscem, koji vesto prikazujepredmete ula najsladostrasnije osenene ili privlano zastrte; i kadnam se tako, dok sanjamo, uini da razmiljamo, u duhu nam ostajupogreni zakljuci.

Zato je Rusoov ivot bio rascepljen izmeu ekstaze i bede?Moe li se pruiti bilo koji drugi odgovor osim da je i jedno i drugostvorila prekomemost njegove uobrazilje; ali, da je svojoj mati

dozvolio da se ohladi, moda bi njegov duh stekao i veu mo. Ipak,ako je smisao ivota u obrazovanju intelektualnog dela oveka, sveto se njega tie bilo je ispravno; ali, da ga smrt nije odnela uuzvienije krajeve, verovatno bi uivao vie mime sree na zemlji, a stim i smirena oseanja prirodnog oveka. Umesto toga, pripremao seza drukiju pozornicu ivota, gajei strasti koje uznemirujucivilizovanog oveka.


9/36

124 Men Vulsionkraft

Ali, neka poiva u miru! Ja ne ratujem s njegovim pepelom, ves njegovim nazorima. Borim se samo protiv oseajnosti, jer ga jenavela da ponizi enu, pravei od nje robinju ljubavi.

"Neka je prokleto suanjstvo;

Oboavane smo, dok ljubav jaa,34

Kad mine, robinje bivih udvaraa." - Drvden

Pogubnu tenju knjiga u kojima pisci podmuklo poniavajupol, dok puu pred linim arima ena, nemogue je dovoljno esto idovoljno otro razobliiti.

Uzdignimo se, drage moje savremenice, nad tako ogranienepredrasude. Ako je mudrost poeljna zarad nje same, ako krepost, dabi zasluila to ime, mora da se temelji na znanju, pokuajmo darazmiljanjem osnaimo na duh, tako da nae glave postanu protivteanaim srcima; ne ograniavajmo sve svoje misli na sitne dnevnedogaaje, niti svoje znanje na poznavanje srca svojih ljubavnika ilimueva - ve ispunjavanje svih dunosti podredimo onoj najvioj,dunosti razvijanja svog duha, i pripremanja svojih oseanja za

uzvienije stanje.uvajte se, dakle, prijateljice, i ne dopustite srcu da ga uznemirisvaki beznaajni dogaaj; trsku povija i povetarac, i svake godine onaumire, a hrast vrsto stoji, i godinama se odupire olujama.

Ako smo, doista, stvorene samo zato da kratko prolepramo iumremo, onda se prepustimo ulnosti i podsmehnimo se strogostirazuma. Avaj! ak i tada bi elele telesnu i duhovnu mo, a ivot bise izgubio u grozniavim zadovoljstvima ili iscrpljujuim udnjama.

Ali, ini se da sistem obrazovanja, za koji iskreno elim da seraspadne, pretpostavlja neto to nikada ne bismo smeli uzeti zagotovu stvar - da nas krepost uva od ivotnih nedaa, i da e seFortuna, skinuvi povez, osmehnuti valjano obrazovanoj eni i nasvojim rukama joj doneti nekog Emila ili Telemaha. Naprotiv, nagradakoju Krepost obeava svojim poklonicima, oito je ograniena nanjihovu unutranjost; esto moraju da se bore sa najmunijim svetovnim

brigama, i podnose poroke i zlovolju blinjih za koje ne oseajunikakvo prijateljstvo.

Na svetu ima mnogo ena koje jaaju sopstveni duh borei se saporocima i ludostima svojih oeva i brae, umesto da imaju podrku

John Drvden, The State of Innocence and Fall of Man, V. i, 58-60.


u njihovom razumu i kreposti; a ipak, nikada nisu srele junaka uobliku mua koji bi, isplativi ono to im oveanstvo duguje,njihov razum vratio u stanje prirodne zavisnosti, i ponovo uspostavionasilno oduzeto pravo oveka da se uzdigne iznad vladajueg miljenja.

Drugi deo

Propovedi dr Fordajsa (Fordvce)35 odavno su deo lektire mladihena; tavie, ak je i devojicama u kolama dozvoljeno da ih itaju;ali, ako bih elela da ojaam pamet svoje uenice, da bi je dovela dostvaranja zdravih naela na irokoj osnovi, odmah bih tu knjiguizbacila iz njene biblioteke; isto bih uinila ak i kada bih htela samoda odnegujem njen ukus, iako se mora priznati da sadri mnogarazumna zapaanja.

Moda je dr Fordajs pred oima imao zaista hvalevredan cilj; aliove rasprave su napisane tako izvetaenim stilom da samo zbogtoga, iako nemam nita protiv njegovih milozvunih pouka,devojicama ne bih dozvolila da ih itaju, osim ako mi namera ne bibila da iz njihove naravi prognam i poslednju iskru prirode, i pretopim

sve ljudske odlike u ensku krotkost i izvetaenu ljupkost. Kaemizvetaenu, jer istinska ljupkost izvire iz neke vrste nezavisnosti duha.

Deca, koja ne mare da li ugaaju ili ne, i koju zanima samokako da se zabave, esto su vrlo ljupka; i plemstvo, koje uglavnomivi sa sebi podreenima, i koje oduvek raspolae novcem, stieljupku lakou ponaanja koju bi pre trebalo nazvati uobiajenomelegancijom tela, nego uzvienom ljupkou koja je uistinu izrazduha. Ta duhovna lepota, koju prosto oko i ne zapaa, esto zasija nanekom grubom licu, i ozarivi svaku crtu lica, pokazuje jednostavnosti nezavisnost duha. U takvom trenutku razabiremo u oima znamenja

besmrtnosti, i u svakom pokretu vidimo duu, iako kada miruju, nilice ni udovi ne pokazuju neku posebnu lepotu koja bi im sluila na

ast, a ni u njihovom ponaanju nema niega to privlai optupanju. Veina ljudi, meutim, trai opipljiviju lepotu; ali,

jednostavnosti se ljudi uopteno dive onda kada ne razmiljaju otome emu se dive. A moe li jednostavnost postojati bez iskrenosti?

Sermons to Young Women dr Jamesa Fordycea, prvo izdanje 1765, v ieputa pretampavano u XVIII. veku. Vrlo popularan prirunik za vaspitanje mladihdevojaka.


10/36

126 Meri Vulslonkraft

Ali, zavrimo s ovim primedbama koje su donekle nepovezane, iakoih sama tema prirodno namee.

Dok je Ruso bio reit, dotle dr Fordajs nairoko razvlai svojepatetine reenice, i sa sentimentalnom naduvenou podrobno iznosisvoje nazore o enskom karakteru, i o tome kako bi ena trebalo da seponaa da bi bila ljupka.

Neka progovori svojim recima, i evo kako se njegova Prirodaobraa mukarcu: "Pogledaj ta nasmejana nevina bia, koja sam obdarilasvojim najlepim darovima, i poverila tvojoj zatiti; pogledaj ih sljubavlju i potovanjem; postupaj s njima ljubazno i ukazuj im ast.Plaljiva su i ele da ih brani. Krhka su; oh, nikad ne zloupotrebinjihovu slabost! Neka ti budu draga zbog svog straha i srameljivosti.Neka njihovo poverenje u tebe nikada ne bude zloupotrebljeno. Ali,da li je mogue da je iko od vas toliki varvarin, toliko veliki podlac,da bi ga zloupotrebio? Bi li ti srce dopustilo36 da od tih nenih,poverljivih bia otme njihovo blago, ili da uini bilo ta to bi imoduzelo njihov prirodni ukras, ednost? Neka prokleta bude bezbonaruka koja bi se drznula da obeasti tu neokaljanu istotu! Ti, huljo!Ti, nitkove! uvaj se toga i ne usuduj se da izazove najstranijuosvetu Nebesa." Ne znam kakav bi se ozbiljan komentar mogao dati

ovom udnom odlomku, a mogla bih da navedem jo mnogo slinih,od kojih su neki tako sladunjavi da sam ula kako razumni ljudi,kada ih s gaenjem spominju, koriste re nepristojno.

Kroz ceo tekst epure se hladna, izvetaena oseanja, i paradiraoseajnost, koju bi deaci i devojice trebalo da naue da preziru kaopon/dan znak plitke nadutosti. Kitnjastim recima se obraa Nebesima,i preiepim nevinim biima, najlepim slikama Nebesa ovde dole, doktrezveni razum ostavlja negde daleko. To nije govor srca, niti e ikadado njega dopreti, mada moe prijatno pokakljati uvo.

Moda ete mi rei da su itaoci tim knjigama zadovoljni. To jeistina - ali i Harvijeve (Hervev) Meditacije3 se jo uvek itaju, iako

je podjednako greio protiv zdravog razuma i ukusa.

Posebno osuujem naduvanu strast ljubavnih fraza, koje svudauplie. Ako ikada enama bude dozvoljeno da se kreu bez povoca,zato ih treba kreposti vabiti podmuklim laskanjem i dodvoravanjempolu? Govorite im jezikom istine i trezvenosti, i prekinite s

Bi li? Bi li? bio bi najizraajniji komentar, kada bi bio istisnut cmizdravimglasom. (Prim. M. W.)

37 James Hervev (1714-1758), poboni pisac, autor Meditalions andContemplations, koje su do 1791. doivele dvadeset pet izdanja.


uspavljujuim tiradama blagonaklonog ulagivanja! Neka se kao razumnabia ue da potuju same sebe, i ne usmeravajmo ih da stvaraju strastprema sopstvenim otunim osobama. Muka mi je kad sluampropovednika kako raspreda o haljinama i ivenju38; a jo vie kad seobraa britanskoj lepotici, najlepoj medu lepim, kao da ona osimoseanja nema nita drugo.

ak i kada preporuuje pobonost, koristi sledei argument:

"Lepa ena moda nikada ne stvara dublji utisak nego onda kada,sabrana u pobonom razmiljanju i obuzeta najplemenitijim mislima,i ne znajui poprima uzvieno dostojanstvo i novu lepotu; ini se daoko nje sija lepota svetosti, tako da su oni oko nje navedeni napomisao da se moli meu sebi slinim anelima!"39 Zato ene trebaodgajati sa eljom za osvajanjem? Od same te rei, upotrebljene uovom smislu, gri mi se eludac! Zar vera i vrlina ne nude nikakavsnaniji motiv, nikakvu lepu nagradu? Treba li ih stalno poniavatitako da misle na pol onih oko njih? Treba li ih uiti da stalnougaaju? Treba li im rei, kada upere svoju slabanu artiljeriju namuko srce, da je dovoljno neto malo razuma da njihovu panjuuini neverovatno umirujuom?"Postoje u ene mala koliina znanja,ba zato, iako s drugog razloga, razveseljava i mali izraz ljubaznosti,

pogotovo ako je lepa." Pomislila bih, upravo zbog toga.Zato devojicama treba govoriti da lie na anele, osim da

bismo ih time postavili nie od ena. Ili zato to je nena i ednaenska osoba blia predstavi koju smo stvorili o anelima od bilokoje druge. Ali, u isto vreme im se kae da nalikuju anelima samodok su mlade i lepe; prema tome, tu poast zasluuju svojim izgledom,a ne svojim vrlinama.

Bezvredne, prazne rei! emu to varljivo laskanje moe voditi,osim tatini i gluposti? Istina, ljubavnik uiva pesniku slobodu dauzdie svoju ljubav; njegov razum je balon koji je naduvala strast, ine lae kada koristi jezik oboavanja. Ne moe mu se zameriti tonjegova mata onu koju oboava uzdie iznad svih ostalih ljudi;

kakva bi to srea bila za ene kada bi im laskali samo mukarci kojiih vole; hou da kaem, oni koji vole pojedinku, a ne pol; no, srne lidostojanstveni propovednik da svoje rasprave zaini takvimbudalatinama?

J. Fordyce, Sermons,str. 149.

Ibid., str. 275-275.

Ibid., str. 324.


11/36

128 i Mcri Vulsionkraft

Meutim, u propoveima i romanima ulnost uvek treba shvatitidoslovno. Moralisti dozvoljavaju mukarcima da po diktatu Prirodeneguju razliite odlike i poprimaju razliite karaktere, koje iste strasti,skoro do beskonanosti modifikovane, daju svakom pojedincu.Krepostan mukarac moe biti kolerik ili sangvinik, veseo ili ozbiljan,i niko mu nita nee zameriti; moe biti nepokolebljiv skoro do

bahatosti, ili slabiki ponizan, bez sopstvene volje i miljenja; ali sve

ene treba, krotkou i poslunou, podvesti pod jedan jedini karakterpopustljive pokornosti i nene prilagodljivosti.

Upotrebiu rei samog propovednika: 'Treba primetiti da vaempolu ne pristaju muki poslovi; kod vas su muki ton i figura, kao iutisak i dranje, uvek odvratni; oseajni mukarci kod svake eneprieljkuju meke crte lica i umilan glas, nean stas i prefinjeno iplemenito dranje/'41

A portret koji sledi - nije li to portret kune robinje? "Zaprepaujeme glupost mnogih ena koje stalno prebacuju svojim muevima toih ostavljaju same, to im se ovo ili ono drutvo svia vie odnjihovog, to im ovim ili onim postupkom iskazuju nepotovanje iliravnodunost, kada su, ako govorimo istinu, za to u velikoj merisame krive. Time ne elim da pravdam mukarce za njihove greke.

Ali, da ste se prema njima ponaale s vie utive panje, i s vieprimeme nenosti, da ste prouile njihova raspoloenja, previalenjihove greke, da ste se u svemu podreivale njihovom miljenju,da ste prelazile preko trenutaka muiavosti, tvrdoglavosti ili besa, daste blagoodgovarale na prenagljene rei, da ste prigovarale to je redemogue, i da vam je svakodnevna briga bila da olakate njihovetegobe i unapred ugaate njihovim eljama, da bi time razvedrileasove dosade i prizvale vesele misli: da ste se tako ponaale, nesumnjam da biste zadrale, pa ak i poveale, njihovo potovanje,ime biste uticale na njihovu krepost, na obostrano zadovoljstvo; i uvaem domu danas bi vladala porodina srea."42 Takva ena bimorala biti aneo - ili je budala - jer u toj kunoj robinji, ije je biepotpuno podreeno tiraninu, ne prepoznajem ni trag ljudskog karaktera,

razuma ili strasti.Ali, dr Fordajs mora da je jedva neto znao o ljudskom srcu,

ako je pretpostavljao da e takvo ponaanje vratiti iilelu ljubav, ane izazvati prezir. Ne, lepota, nenost, itd., itd., mogu osvojiti neije

41 Ibid.. str. 308.42 Ibid., str. 332. (Kurziv M. W.)


srce; ali, potovanje, jedino trajno oseanje, moe se stei samokrepou utemeljenom na razumu. Samo potovanje razuma odrava uivotu nena oseanja prema nekoj osobi.

Poto ove knjige esto dolaze do ruku mladih ljudi, posvetilasam im vie panje nego to, strogo uzevi, one zasluuju; nisammogla preko njih utke da predem, zato to su doprinele kvarenjuukusa i slabljenju duha mnogih ljudi.

Trei deo

Zavetanje svojim kerima dr Gregorija proeto je tolikomoinskom brigom da se kritikog razmatranja prihvatam sa iskrenimuvaavanjem; ali, kako ova knjiica nudi mnogo privlanih mestakoja je preporuuju panji najuvaenijeg dela mog pola, ne moguutke da predem preko argumenata koji podravaju shvatanja koja, pomom miljenju, imaju veoma poguban uticaj na moral i narav enskogsveta.

Njegov lak i neusiljen stil posebno je primeren sadrini njegovih

saveta, a zbog melanholine nenosti, koja se iz potovanja premauspomeni na voljenu suprugu razliva tekstom, knjigu ini veomazanimljivom; ali, na mnogo mesta ima izvesne stroge elegancije kojaovu naklonost muti, tako da naleemo na pisca, tamo gde smooekivali da sretnemo samo - oca.

Osim toga, poto pred oima ima dva cilja, retko se vrsto driijednog; jer, poto eli da mu erke budu privlane, a poto se boji dae jedina posledica biti nesrea ako im usadi oseanja koja bi moglada ih odvuku sa staze obinog ivota, ne osposobivi ih da seponaaju s primerenom samostalnou i dostojanstvom, on sputavaprirodni tok svojih misli, i ne savetuje ni jedno ni drugo.

U predgovoru im saoptava alosnu istinu, "da e bar jednom uivotu uti istinita oseanja oveka koji nema nikakvog razloga da ihobmane".

Nesrena eno! emu se nadati od tebe kada sva bia od kojihnavodno po prirodi zavise tvoj razum i zatita, imaju interes da tevaraju! Tu su koreni zla koje je rasejalo pogubnu plesan na sve tvojevrline; i to unitava tvoje sposobnosti dok su jo u zaetku, i ini tetako slabim biem kakvo jesi! Taj posebni interes - to podmukloratno stanje, potkopava moral i razdvaja oveanstvo!


12/36


Ako je neke ene unesreila ljubav, koliko li je tek onih koje supostale bedne i bezvredne zbog hladne i neiskrene galantnosti! A ta

bezoseajna panja koja se ukazuje polu, vai za neto tako muko,tako utivo, da se bojim da taj ostatak gotikih manira nee zamenitirazumniji i oseajniji nain ponaanja sve dotle dok drutvo ne budesasvim razliito ureeno. Pored toga, da bih ga liila lanogdostojanstva, moram primetiti da to laskanje u velikoj meri preovlauje

u najcivilizovanijim evropskim zemljama, i da ga prati krajnja moralnarasputenost. U Portugaliji, zemlji na koju posebno mislim, zauzimamesto najstroe moralne obaveze, tako da se retko dogaa da mukarac

bude ubijen ako je u drutvu ene. Kavaljerski duh zaustavlja divljakuruku nasilnika; i, ako osvetniki udarac nikako ne moe biti izbegnut,gospodu usrdno mole da im oprosti neuljudnost i da ode u miru,iako je, moda, poprskana krvlju svog mua ili brata.43

Preskoiu njegove kritike misli o religiji, jer o toj temi mislimda raspravljam u posebnom poglavlju.

Njegova zapaanja o ponaanju, iako su mnoga od njih veomarazumna, u potpunosti odbacujem, zato to mi se ini da se te temeprihvata, ako tako mogu da kaem, s pogrenog kraja. Odnegovanomduhu i osetljivom srcu nikada nee biti potrebna utirkana pravilauglaenosti - rezultat e biti neto znaajnije od pristojnosti; a bezduha, ponaanje kakvo on savetuje, bilo bi obino prenemaganje.Ugladenost je, doista, ono to je potrebno! - ona treba da zameniprirodu i progna svu neizvetaenost i raznovrsnost karaktera iz svetaena. Pa kakvo dobro mogu da donesu ovi povrni saveti? Zaista,mnogo je lake ukazati na ovakvo ili onakvo ponaanje nego zaposlitirazum; ali, kada bude obogaen korisnim znanjima, koja korienjempostaju jo vea, ureivanje ponaanja moi emo bezbedno prepustitinjegovom vodstvu.

Zato je, na primer, potrebno upozorenje da razliite vetinemoraju zatrovati duh; i zato uzviene motive elovanja, kojepodjednako nalau i razum i vera, sramotiti benim svetovnim

lukavtinama i opsenarskim trikovima, da bi se izmamilo odobravanjebuljavih glupaka bez ukusa? "Budi oprezna ak i u pokazivanjuzdravog razuma44 Uinie im se da misli da si bolja od drugih. A

M. Vulstonkraft se verovatno poziva na knjigu A. W. Costigana, Sketchesof Society and Manners in Portugal, (London, 1787), o kojoj je pisala u AnalyticalReview (L, 451-457).

44 Neka ene jednom steknu zdrav razum, pa e ih pouiti - ako zasluuje toime - kako da ga koriste. Inae, od kakve je koristi? (Prim. M. W.)


ako si nekim sluajem obrazovana, uvaj to kao najveu tajnu, naroitopred mukarcima, koji na nadarene ene odnegovanog duha najeegledaju ljubomornim i zlobnim oima."45 Ako su potovanja dostojnimukarci, kao to kasnije primeuje, zaista iznad takve podlosti,zato je nuno da ponaanje itavog pola bude takvo da ugaa budalama,ili mukarcima koji se zbijaju u falange, zato to kao pojedinci nepolau nikakvo pravo na uvaavanje. Mukarcima koji insistiraju na

zajednikoj nadmonosti, iako je njihova jedina prednost njihov pol,zaista treba sve oprostiti.

Pravilima ponaanja ne bi bilo kraja ako bi bilo ispravno uvekse prilagodavati raspoloenju drutva; jer u tom sluaju, poto bi seklju stalno menjao, prenizakton esto bi mogao da proe kaoispravan.

enama bi zaelo bilo mudrije savetovati da se usavravaju svedotle dok se ne uzdignu nad maglu tatine; a zatim, neka se javnomnjenje prilagodi njima - jer, gde treba da se zavre pravilaprilagodavanja? Uska staza istine i vrline ne savija se ni levo ni desno- ona vodi pravo, i one koje iskreno slede taj put, morae da savladajumnoge predrasude povezane s dolinou, ne zanemarujui svojuednost. Neka vam srce bude isto, i zaposlite svoj razum, i ja u se

usuditi da proreknem da vam ponaanje ni po emu nee biti uvredljivo.Moderan izgled, koji po svaku cenu ele da usvoje mnogi mlai

ljudi, uvek mi se ini nalik izvetanim pozama na nekim savremenimslikama, ropskim i bezukusnim kopijama starih; dua je izostavljena,i nita to bi se ispravno moglo nazvati karakterom, ne povezujedelove. Ta pomodna glazura, koja retko kad ima veze sa razumom,moe da zabljesne slabe; ali, ostavimo li prirodu njoj samoj, mudrie retko kad biti ozlovoljeni. Pored toga, ako ena ima dovoljnopameti da se ne pretvara da razume neto to ne zna, nee bitipotrebno da joj se zapovedi da svoju svetiljku stavi pod sud. Nekastvari idu prirodnim tokom, i sve e biti dobro.

Ono to prezirem, to je sistematsko pretvaranje koje se provlai

kroz celu knjigu. ene treba stalno da izgledaju da su ovo ili ono -ali krepost bi mogla da im se obrati Hamletovim recima - Izgjeda? Jane znam ta to znai "izgleda"! U meni je neto izvan glume!

J. Gregory, A Fathers Legacy to His Daughters,op. cit., str. 31-32.46 Luka, 11,33; Matej, 5,15; Marko, 4, 21.47 W. Shakespeare, HamletI. ii, 81-81 i 92: 'Izgleda, gospo? Ne, nego ba5

jeste. / Ja ne znam ta to znai "izgleda".... / Al u meni je neto izvan glume." (Prev.. Simi i S. Pandurovi)


13/36

132 Meri Vulslonkraft

Stalno se ponavlja isti ton; na nekom drugom mestu najprepreporuuje opreznost, ali je nedovoljno objanjava, i dodaje: "Mukarcie se aliti na vau uzdranost. Uveravae vas da da biste im bilemilije kad biste bile slobodnije. Ali, verujte mi, kada vam to kau,nisu iskreni. Priznajem da u nekim okolnostima to moe da vas uiniprijatnijim drubenicama, ali biete manje prijatne kao ene: to jevana razlika, koje mnoge pripadnice vaeg pola nisu svesne."48

Upravo je elja da uvek budemo ene, ta svest koja poniava napol. Osim kada su sa svojim dragim, moram da naglasim ranijeprimedbu, bilo bi dobro kada bi bile samo prijatne ili razumnedrubenice. Ali, ni u ovom pogledu njegov savet nije u skladu sodlomkom koji nameravam da navedem, poto se s njim u potpunostislaem.

"Miljenje da ena sebi srne da dozvoli sve nedune slobode,pod uslovom da je njena krepost sigurna, veoma je neprofinjeno a iopasno, i pokazalo se sudbonosnim za mnoge pripadnice vaeg pola."49

S tim miljenjem se potpuno slaem. Mukarac ili ena, ako suimalo oseajni, moraju uvek eleti da uvere predmet svoje ljubavi dasa zadovoljstvom primaju i uzvraaju nenosti jedinke, a ne pola, i da

je ganuto srce, a ne ula. Bez te prirodne delikatnosti, ljubav postaje

stvar sebinog linog zadovoljstva, koje ubrzo poinje da kvari karakter.Ja idem i dalje. Kada je ljubav iskljuena, naklonost daje pravo

na mnogobrojne ljubaznosti koje daju ivahnost ponaanju, zato toprirodno izviru iz nevinog srca; ali optenje koje se zasniva na nagonu,laskanju ili tatini, dostojno je prezira. Kada mukarac, pomaui jojda ude u koiju, stisne ruku nekoj nepoznatoj lepoj eni, ona e, akoima imalo istinske finoe, takvu drskost smatrati uvredom, i praznoiskazivanje potovanja njenoj lepoti nee joj laskati. To su privilegijeprijateljstva, ili trenutno potovanje koje srce iskazuje vrlini kadaiznenada usplamti - neproduhovljena oseanja nemaju pravo naljubaznosti koje izviru iz srca.

Poto elim da oseanja okrepim onim to je sada hrana tatine,rado bih pripadnice svog pola uverila da se ravnaju po jednostavnijimnaelima. Neka zaslue ljubav, i stei e je, iako im moda nikadaniko nee rei da je - "Mo uglaene ene nad mukim srcima, nadnajplemenitijim mukarcima, vea nego to i sama moe dapretpostavi."

J. Gregory, A Fathers Legacy to His Daughters, op. cit., str. 36-37.49 Ibid., str. 44.50 Ibid, str. 42.


Ve sam upozorila na sitniave opomene u pogledu dvolinosti.enske popustljivosti, krhkosti grade, koje autor neumorno ponavlja- istina, s vie uljudnosti od Rusoa; ali, na kraju sve je isto, i ako seneko da u trud da analizira te nazore, utvrie da temeljna naela nisutako delikatna kao ono to je na njima izgraeno.

Temom zabave autor se bavi na povran nain, ali u istom duhu.Kada budem govorila o prijateljstvu, ljubavi i braku, videe se

da se naa shvatanja bitno razlikuju; neu, stoga, da urim s raspravom0 tim vanim temama; ograniiu svoje primedbe na njihov optismisao, na onu opreznu razboritost u vezi s porodicom, na ogranienenazore o pristrasnoj neprosvetljenoj naklonosti, koja iskljuuje uivanje1 usavravanje, koja uzaludno eli da odagna alost i zablude, iuvajui, tako, srce i um, unitava i njihovu energiju. Mnogo je boljebiti esto prevarena, nego nikada ne verovati; biti razoarana u ljubavi,nego nikada ne voleti; izgubiti muevljevu ljubav, nego proerdatinjegovo potovanje.

Kakva bi srea bila za svet i, naravno, za jedinke, kada bi se svata jalova i ograniena briga za sticanje ovozemaljske sree, pretvorilau arku elju za usavravanjem razuma. "Mudrost je glavno; pribavi

mudrost, i za sve imanje svoje pribavi razum."

5

"Dokle ete,bezumnice, voleti ludost i mrzeti znanje"52, ree Mudrost kerimaljudskim.

etvrti eo

Nemam nameru da se pozivam na sve one pisce koji su pisali oenskim naravima - to bi, u stvari, bilo ponavljanje jednog te istog,

jer su, uglavnom, pisali u istom maniru; ali, napadajui posebnaprava kojima se hvaliu mukarci - posebna prava za koja bi se smalo preterivanja moglo rei da su gvozdeno ezlo tiranije, izvornigreh tirana, objavljujem rat svakoj moi sazdanoj na predrasudama,ma koliko bila vredna potovanja.

Ako se zahtevana podreenost zasniva na pravinosti, nemogueje pozvati se na viu mo - jer Bog je pravinost sama. Zato, kaodeca istog roditelja, ako zbog toga to smo roene kasnije, nismokopilad, razmiljajmo zajedno, i nauimo da se pokoravamo autoritetu

Prie Solomunove, 4, 7.52 Prie Solomunove, 1, 22: "Ludi, dokle ete ljubiti ludost? i podsmjevaima

dokle e biti mio podsmijeh? i bezumni dokle e mrziti na znanje?"


14/36


Razuma - jer njegov se glas razgovetno uje. Ali, ako se dokae daovaj tron posebnih prava poiva iskljuivo na haotinoj masi predrasuda,koje na okupu ne dri nikakvo inherentno naelo reda, ili na slonu,kornjai, ili ak na monim pleima sina zemlje, one koje se usudeda prkose posledicama, oslobodie se ne krei obaveze i ne ogreujuise o poredak stvari.

Dok razum uzdie oveka iznad divljeg krda, a smrt je puna

obeanja, robovi slepog autoriteta su samo oni koji se ne pouzdaju usopstvenu mo. Slobodni su oni - koji hoe da budu slobodni! 53

Bie koje vlada samo sobom, nema ega da se boji u ivotu; ali,ako mu neto drugo bude milije od samopotovanja, morae za to daplati do poslednjeg marjaa. Krepost, kao i sve to je dragoceno,treba voleti radi nje same, inae se nee u nama nastaniti. Ona neepruiti onaj mir "koji prevazilazi svaki um"54 ako slui samo kaopodupira naem dobrom imenu, i ako se potuje, sa farisejskomsitniavou, zato to je "potenje najbolja politika".

Ne moe se porei da je ivot, koji je tako zasnovan da namomogui da neto znanja i estitosti ponesemo na onaj svet,najprimereniji da nam obezbedi zadovoljstvo na ovom; ipak, malo jeljudi koji se ponaaju u skladu s ovim principom, iako je univerzalnopriznat kao nesporan. Trenutno uivanje, ili trenutna mo, jai su odovih trezvenih uverenja; ovek se pogaa sa sreom za jedan dan, a neza ceo ivot. Koliko malo! - zaista, koliko malo njih je dovoljnodalekovido, ili dovoljno odluno da izdri manje trenutno zlo, zatoda bi izbeglo vee u budunosti.

Posebno ena, ija je krepost55 izgraena na promenljivimpredrasudama, retko dosee tu veliinu duha; i zato to je robinjasopstvenih oseanja, lako je podjarmljuju oseanja drugih. Njen takoponieni razum, njen nejasni razum! slui tome da uglaa, a ne daraskine njene okove.

S ogorenjem sluam ene koje sa svom tvrdoglavou neznanjaduvaju u isti rog s mukarcima, i usvajaju nazore koji ih ine

neovenim.

"Slobodan ovek je onaj kojeg istina ini slobodnim!" (Pnm. M. W.)Navedeno iz William Cowper, The Task, "The Winter Morning Walk", 1785suh 733.

Filibljanima poslanica, 4, 7: "I mir Boij, koji prevazilazi svaki um, dasauva srca vaa i misli vae u Gospodu Isusu."

Namemo upotrebljavam re koja je ira od reci ednost, polna vrlina.(Prim. M. W.)


Svoje tvrdnje moram da ilustrujem s nekoliko primera. GospodaPioci (Piozzi)56, koja je esto mehaniki ponavljala stvari koje nijerazumela, nastupa u donsonovskom stilu.

"Ne traite sreu u izuzetnosti; i bojte se istanane uenosti, kaostranputice koja vodi u ludost." Tako se ona dogmatski obraa tekoenjenom mukarcu; i da bi objasnila taj pompezni pristup, dodaje:"Rekla sam da vam osoba vae supruge nee postajati privlanija, ali,

molim vas, nikada je nemojte navesti da posumnja da je postalamanje privlana: dobro je poznato da e ena mnogo lake oprostitiuvredu nanetu njenom razumu nego njenoj linosti; i nijedna od nasnee se suprotstaviti toj tvrdnji. Svi nai talenti, sve nae vetine,koristimo za to da osvojimo i zadrimo srce mukarca; i koji jadmoe nadmaiti razoaranje ako taj cilj ne postignemo? Nema togprekora, ma koliko otrog, niti kazne, ma koliko teke, koje punokrvnaena nee lake podneti od zanemarivanja; i ako ga trpi bez roptanja,to samo dokazuje da je odluila da omalovaavanje svog supruganadoknadi panjom drugih."57

To su pravi muki nazori. "Sve nae vetinekoristimo da osvojimoi zadrimo srce mukarca" - i ta iz toga sledi? Ako njena osoba budezanemarena - a da li je ikada ivela neka osoba, makar bila oblikovana

s mediijevskom simetrijom, koja nije bila omalovaena - ona e sepotruditi da to nadoknadi ugaajui drugim mukarcima. Zaista uzvienmoral! Time se nanosi uvreda pameti itavog pola, a njihova krepostse liava zajednikog temelja estitosti. ena mora znati da njenaosoba ne moe biti onoliko ugodna njenom muu koliko je bilanjenom ljubavniku, i ako je vreda to to je on ljudsko bie, moe dacvili zbog toga to je izgubila njegovo srce, kao i zbog bilo kojedruge gluposti. I upravo taj nedostatak rasuivanja, ili bezrazlonaljutnja, dokazuje da zaljubljenost u njenu osobu nije mogao da zameniljubavlju prema njenim vrlinama ili potovanjem njenog duha.

Kada ene priznaju takve nazore, i vladaju se u skladu s njima,njihov razum, bar, zasluuje prezir i prekor koje mukarci, koji nikadane vredaju njihove linosti, upuuju enskom duhu. A praznoglave

ene bez razmiljanja usvajaju nazore tih uglaenih mukaraca koji neele da se optereuju pitanjima duha. Ali, trebalo bi da znaju da samo

56 Hester Lynch Thrale Piozzi (1741-1821), prijateljica dr Donsona ispisateljica.

57 Svi navodi su iz "Letter to a Gentleman newly Married", gospode Pioci (v.A Series of Letters on Courtship and Marriage raznih autora, Trenton, 1813, str.144-145).


15/36

136 Mori Vulstonkrafl

uvreden duh daje osobi neto sveto, to osigurava ljudsku naklonost;jer, u ljudskim naklonostima uvek ima nekih loih primesa, i to jeonoliko trajno koliko je i u skladu s velikim konanim ciljem naegivota - sricanjem kreposti.

Baronica de Stal (de Stael)58 govori istim jezikom kao i upravonavedena gospoda, ali s veim zanosom. Sluajno mi je doao u rukenjen hvalospev Rusou, i njeno miljenje, miljenje prevelikog brojapripadnica mog pola, moe posluiti kao podloga za nekoliko opaski."Iako je Ruso nastojao", kae ona, "da odvrati ene od meanja u

javne poslove, i od igranja velikih uloga na politikoj pozornici,ipak, govorei o njima, kakvu satisfakciju im je dao! Ako je hteo daih lii nekih prava tuih njihovom polu, kako im je zauvek vratioona na koja imaju pravo! I ako je pokuao da smanji njihov uticaj naodluke mukaraca, s kakvim svetim potovanjem je ustanovio vlastkoju imaju nad njihovom sreom! Pomaui im da sidu sa uzurpiranogprestola, vrsto ih je ustoliio na onom koji im je namenila priroda;i, mada je pun ogorenja na njih kad pokuavaju da nalikujumukarcima, ipak, kad stupe preda nj sa svim arima, slabostima,vrlinama i zabludama svog pola, njegovo potovanje za njihoveosobegranii se s oboavanjem." Tano! Jer nikada se ni jedan drugisenzualista nije revnosnije klanjao pred oltarom lepote. Njegovo

potovanje osobe zaista je bilo tako usrdno da je, s oiglednihrazloga izuzimajui vrlinu ednosti, eleo daje vidi ukraenu iskljuivoarima, slabostima i zabludama. Bojao se da e strogost razumauznemiriti nenu ivahnost ljubavi. Gospodar je eleo da imanakindurenu robinju za milovanje, potpuno zavisnu od njegovograzuma i imetka; nije hteo druicu koju bi bio prisiljen da potuje,ili prijateljicu kojoj bi mogao da prepusti brigu o odgoju svoje dece,ako bi ih smrt liila oca, pre nego to obavi taj sveti zadatak. Oneni uskrauje razum, onemoguava joj pristup znanju, i odvraa jeod istine; ipak, njemu je oprotaj osiguran, jer "priznaje strast ljubavi".Treba dosta domiljatosti da bi se razumelo zato bi mu ene, radipriznavanja ljubavi, toliko dugovale, kada je jasno da je on priznajesamo kao razonodu mukaraca, i nain produenja vrste; ali, on je

govorio strasno, i ta mona arolija uticala je na mladu spisateljicuhvalospeva. "ta znai enama" nastavlja ova rapsotkinja, "to imnjegov razum osporava vlast, kad je njegovo srce u potpunosti njihovo."

Anne-Louise-Germaine Necker, baronica de Stal-Holstein (ili Mme deStal) (1776-1817), autorica romana i eseja, pisala i o Francuskoj revoluciji. Svinavodi iz Mme. La Baronne de Stal, "Lettres sur les crits et le Caractre de J. J.Rousseau", u: Oeuvres Compltes, Pariz, 1820,1, str. 20-21.


Nije vlast, ve ravnopravnost, ono za ta bi trebalo da se bore. Ali,ak i kad ne bi elele nita drugo do da produe svoju vlast, ne bismele da se pouzdaju iskljuivo u svoju osobu, jer, iako lepota moepridobiti srce, ne moe ga zadrati ak ni kad je u punom cvatu akoduh ne doda bar neto svojih ari.

Kada jednom vei broj ena bude dovoljno prosvetljen da otkrijesvoj pravi interes, tada e, uverena sam, biti sasvim spremne da se

odreknu svih posebnih prava ljubavi, prava koja nisu obostrana, akogovorimo o trajnim pravima, u korist mirnog zadovoljstva prijateljstva,i blagog poverenja trajnog potovanja. Pre stupanja u brak nee seobesno epuriti, niti se posle toga bedno pokoravati; trudei se da seu obe situacije ponaaju kao razumna stvorenja, nee s prestola pastina tronoac.

Gospoda anli (Genlis)59 je napisala nekoliko zabavnih knjigaza decu, a njena Pisma o vaspitanju nude mnogo korisnih saveta kojee razumni roditelji svakako usvojiti; ali, pogledi su joj uski, apredrasude nerazumne koliko i snane.

Preskoiu njeno estoko zagovaranje vene potrebe zakanjavanjem, jer crvenim i na samu pomisao da ljudsko bie uoptemoe da se estoko zalae za takvu stvar. Dau samo nekolikoprimedbi o tome na kako apsurdan nain ona zamenjuje razumroditeljskim autoritetom. Jer, ona stalno zahteva ne samo slepopokoravanje roditeljima, nego i vladajuem miljenju.60

Ona pripoveda o mladiu koji je, po izriitoj oevoj elji, verenza bogatu devojku. Pre nego to je brak sklopljen, devojka osiromaujei ostaje sama na svetu, bez prijatelja. Otac koristi najpodlija sredstvada sina odvoji od nje; kada sin otkrije njegovu podlost, i kad se, uskladu s nalogom asti, oeni devojkom, iz toga se raaju samo jadi,

jer se, zamislite! - oenio bezoeve saglasnosti. Na kakvom temeljupoivaju vera i moral ako je pravda ovako zanemarena? S istimciljem pred oima, predstavlja i jednu dobro odgojenu mladu enu,

Stphanie-Flicit Ducrest de Saint-Albin, Comtesse de Genlis (1746-1830), francuska spisateljica, autorka Adle et Thodore, ou lettres sur l'ducation(1782).

60 ovek ne sme da deluje ovako ili onako, iako je uveren u ispravnost svogvladanja, jer neke dvosmislene okolnosti mogu navesti svet da posumnja da vladanjeizvire iz drukijih motiva. To znai rtvovati sutinu za privid. Neka ljudi sluajusvoje srce, i neka se vladaju pravilno po sopstvenom sudu, a mnjenje drugih nekaspokojno prepuste da dode do istoga. Najbolje je ako oveka usmerava jednostavanmotiv, jer se esto ono to je pravo, rtvuje podobnosti - to je druga re za udobnost.(Prim. M. W.)


16/36

138 Men Vulslonkraft

koja je spremna da se uda za bilo koga, koga njena mamica izvoli dapreporui; i zaista se udaje za mladog mukarca po majinom izboru,ne oseajui za njega nikakvu strast, jer dobro odgojena devojkanema vremena da bude zaljubljena. Da li je mogue oseati ikakvopotovanje za sistem vaspitanja koji ovako vreda razum i prirodu?

U njenim tekstovima pojavljuju se mnoga slina shvatanja,pomeana sa nazorima koji ine ast i njenoj glavi i njenom srcu.

Ali, s njenom verom je pomeano toliko predrasuda, a s njenimmoralom toliko prizemne mudrosti, da mladoj osobi ne bih dozvolilada ita njena dela, ukoliko kasnije ne bih s njom mogla da razgovaramo tim temama, i upozorim je na protivrenosti.

Pisma gospode aponi (Chapone)61napisana su s toliko zdravograzuma i neizvetaene poniznosti, i sadre toliko korisnih opaanja,da je spominjem samo da bih ukazala potovanje ovoj vrednojspisateljici. Istina, ne mogu uvek da se sloim s njenim shvatanjima,ali je uvek potujem.

Sama re potovanje priziva seanje na gospodu Mekoli(Macaulav).62 To je nesumnjivo najsposobnija ena koju je ovazemlja ikada dala; pa ipak, umrla je, a da njenoj uspomeni nije odatoduno potovanje.

Meutim, potomstvo e biti pravednije, i seae se da je KetrinMekoli primer intelektualne dovrenosti koja je, navodno, nespojivasa slabou njenog pola. U stvari, stil njenog pisanja ne otkriva pol,

jer je, poput smisla koji prenosi, snaan i jasan.Ne bih nazvala njenu pamet mukom, zato to ne priznajem tako

arogantno prisvajanje razuma; ali tvrdim da je bila zdrava, i da jenjeno prosuivanje, zreo plod dubokog promiljanja, dokaz da enamoe stei mo prosuivanja u punom smislu te reci. Posedujuivie pronicljivosti nego mudrosti, vie razboritosti nego domiljatosti,ona pie sa smirenom energijom i injeninom strogou; ipak, njeninazori su zanimljivi zbog razumevanja i dobronamernosti, koji njenimargumentima daju ivomu toplotu, koja itaoca prisiljava da ihodvagne.63

61 Hester Mulso Chapone (1727-1801), Letters on the Improvement of theMind (1773).

62 Catharine Sawbridge Macaulay Graham (1731-1791), istoriarka iesejistkinja. Njena History of Englandu osam delova poela je da izlazi 1763, aLetters on Education, na koja se poziva M. Vulstonkraft, izasla su 1790.

63 Poto se u vezi s brojnim pitanjima vaspitanja moji nazori podudaraju snazorima gospode Mekoli, pozivam vas da proitate njeno dragoceno delo, umestoda navodim njeno miljenje radi potvrde svojeg. (Prim. M. W.)


Kada sam poela da mislim o pisanju ovog kritikog pregleda,ponadala sam se, s neto vatrenog oduevljenja, koje itavog ivotapokuavam da zatrem, da e ga oceniti gospoda Mekoli, ali sam,uskoro, s munom potitenoscu izjalovljene nade, i nemom ozbiljnoualjenja, saznala - da nje vie nema!64

Peti deo

U pregledu razliitih dela o obrazovanju, ne srne se utke preiprekoPisama lorda esterfilda. Nemam nameru da analiziram njegovneljudski, nemoralni sistem, niti da odaberem neku od korisnih,pronicljivih primedbi koje se pojavljuju u njegovim pismima. Ne,namera ini je da zapiem nekoliko razmiljanja o njihovoj izriitojtendenciji, o vetini ranog usvajanja znanja o svetu. Ta vetina,usuujem se da kaem, poput crva u pupoljku, razjeda moi koje serazvijaju, i bogate sokove, koji bi morali snano tei mladim telom,i nadahnjivati ga toplim oseanjima i velikim odlukama, pretvara uotrov.6

Sve ima svoje vreme, kae mudrac66; i ko e traiti jesenje

plodove za veselih meseci prolea? Ali ovo je puka leporeivost, amoja namera je da raspravljam s onim iskusnim uiteljima kojiusauju predrasude umesto da odgajaju rasuivanje; zbog njih srca,umesto da ih iskustvo postepeno umiri, postaju tvrda. Preranoupoznavanje s ljudskim slabostima, ili s onim to se nazivapoznavanjem sveta, po mom miljenju je najsigurniji nain stvaranjauskogrudosti i guenja prirodne mladalake strasti, iz koje nastaju nesamo veliki talenti, nego i velike vrline. Jer, jalovi pokuaj damladica rodi plodove iskustva pre nego to je poterala listove, samo

joj crpi mo i spreava je da razvije svoj prirodni oblik; ba kao toobliku i vrstini kovina kodi ako je poremeena vezivna privlanost.

Kaite mi, vi koji ste prouavali ljudski duh, nije li udno, akohoemo mladim ljudima da usadimo naela, da im kaemo da su

Catharine Macaulay je umrla 22. juna. 1791.

Mnjenje po kom decu stalno treba uvati od poroka i ludosti sveta, pomom miljenju je pogreno; jer, u svom iskustvu, a videla sam i inostranstvo,nikada nisam srela mladog oveka koji je tako vaspitan, koji je zarana upio ledenusumnjiavost i iz navike ponavljao starako ako, a koji se nije pokazao kao sebinjak.(Prim.M. W.)

66 Knjiga propovjednikova, 3, 1: "Svemu ima vrijeme, i svakom poslu podnebom ima vrijeme."


17/36

140 Meri Vulstonkrafi

retko kad postojana? I kako da ih navika utvrdi ako primeri pokazujuda su lana? Zato je potrebno na takav nain guiti zanos mladosti, ido sri sasei bujnost mate? Istina, ta dosadna opreznost moesauvati karakter od svetovnih nesrea, ali e zasigurno onemoguitiizvrsnost kako vrline, tako i znanja.67 Prepreke koje sumnjiavostsvuda postavlja, spreie svako odluno korienje nadarenosti ilidobrodunosti, i ivot e biti lien svoje najprivlanije drai mnogo

pre nego to nastupi mirno vee, kada ovek treba da se povue urazmiljanje, radi utehe i potpore.

Mladi koji je odgajan sa porodinim prijateljima, i usmeren dasvoj duh obogati sa onoliko spekulativnog znanja koliko se moestei itanjem i prirodnim razmiljanjem koji podstiu mladalako

bujanje telesnih sila i nagonska oseanja, stupice u svet pun toplih ipogrenih iekivanja. Ali, izgleda da su takvi putevi Prirode; i kodmorala, kao i kod stvari ukusa, treba da potujemo njena svetauputstva, i ne smemo se drznuti da preuzmemo vodstvo kada trebada je ponizno sledimo.

Na svetu se retko ko ponaa po naelima; glavni motivi sutrenutna oseanja i rano steene navike; ali, kako prve umrtviti, adrugima namai spone koje razjedaju gvode, ako mladim ljudimapokaemo svet onakav kakav jeste, kada prethodno nisu postali obzirnina osnovu poznavanja ljudi ili sopstvenih srca, koje se polako stieiskustvom. Tada svoje blinje ne bi videli kao krhka bia, kakva su isami, osuena da se bore s ljudskim slabostima, i pokazuju astamnu, as svetlu stranu svojih karaktera, iznuujui naizmeninaoseanja ljubavi i gaenja, nego bi ih se uvali kao grabljivih zveri,sve dok ne bi bilo iskorenjeno svako irokogrudo drutveno oseanje-jednom rei, ovenost.

Naprotiv, u ivotu, dok postupno otkrivamo nesavrenosti svojeprirode, otkrivamo vrline, a razliite okolnosti vezuju nas za naeblinje kada se s njima druimo i opaamo iste stvari, na koje se i nepomilja kada se znanje o svetu stie neprirodno brzo. Vidimo kako

ludost, skoro neprimetnim koracima, prerasta u porok, i mada toosuujemo, oseamo i saaljenje; ali, ako se to uasno udoviteiznenada pojavi pred naim oima, strah i gaenje, inei nas stroimnego to bi ovek smeo biti, mogu nas navesti da sa lepom estinom

Ve sam primcula da rano poznavanje sveta, steeno na prirodan nain,meanjem s drutvom, ima iste posledice, i kao primer sam navela oficire i ene.(Prim. M. W.)


uzurpiramo svemo i bacimo prokletstvo na nae blinje, zaboravljajuida ne moemo videti ta im je u srcu dok seme istih poroka vreba i unaem.

Ve sam rekla da od obrazovanja oekujemo vie nego to onosamo moe da prui; umesto da pripremimo mlade ljude da sedostojanstveno suoe sa zlom u ivotu, i da mudrost i estitoststeknu koristei svoje sposobnosti, gomilamo uputstva jedno preko

drugog, i zahtevamo lepu poslunost onda kada bi uverenja trebaloutemeljiti na razumu.

Pretpostavimo, na primer, da mlada osoba, u prvom oduevljenjuprijateljstva, oboava predmet svoje ljubavi; kakva teta moe nastatiiz te pogrene, zanesene naklonosti? Moda je nuno da se vrlinaprvo pojavi u ljudskom obliku da bi ostavila utisak na mlada srca;idealni uzor, kakav sam za sebe oblikuje, i po kome se vlada zreliji iuzvieniji duh, njihovom pogledu izmie. "Ko ne ljubi brata svojega,koga vidi, kako moe ljubit Boga, koga ne vidi" pitao je najmudrijimedu ljudima.68

Za mlade je prirodno da najboljim odlikama ukrase prvi objektsvoje naklonosti, i elja da mu budu jednaki, koja potie iz neznanjaili, tanije reeno, iz neiskustva, rada duh koji je sposoban da oblikujetakva oseanja. I kada se, vremenom, pokae da je savrenstvonedostupno smrtnicima, apstraktna estitost postaje lepa, a mudrostuzviena. Tada oboavanje ustupa mesto prijateljstvu, koje se sada spravom moe tako nazvati, zato to je uvreno potovanjem; iovek stupa sam, zavisei u svojoj enji za savrenstvom, kojaveito plamti u uzvienom duhu, samo od Nebesa. Ali, to saznanjeovek mora stei sopstvenim sposobnostima; i to je gotovoblagosloveni plod razoarane nade; jer On koji je razasuo sreu iukazao milost slabim stvorenjima, koja se ue da ga spoznaju, nikadadobru naklonost nije usadio zato da bi izazvala munu obmanu.

Naim stablima sada je dozvoljeno da se razrastaju u divljojbujnosti, i ne oekujemo da se sa arima mladosti na silu spajaju

velianstvena znamenja vremena, ve strpljivo ekamo da dubokopuste svoje korenje i izdre mnoge oluje. Treba li, onda, da se premaduhu, koji u srazmeri sa svojom uzvienou sporije napreduje kasavrenstvu, odnosimo s manje potovanja? Ako se posluimoanalogijom, sve oko nas se razvija; i kada nedobrodolo poznavanje

Prva poslanica Jovanova, 4, 20: "Ako ko ree: ja ljubim Boga, a mrzi nabrata svojega, laa je; jer koji ne ljubi brata svojega, koga vidi, kako moe ljubitiBoga, koga ne vidi?"


18/36


ivota dovede skoro do prezasienosti ivotom, i kada u prirodnomporetku stvari otkrijemo da je sve to se dogaa pod suncem tatina 69,pribliavamo se stranom kraju drame. Dani aktivnosti i nade suproli, i uskoro vie nee biti mogunosti, koje je nudilo prvorazdoblje ivota, za razvijanje duha. U tom razdoblju, ili ranije, ako

je steeno iskustvom, saznanje o nitavnosti ivota je vrlo korisno,zato to je prirodno; ali kada se krhkom biu pokau ludosti i poroci

oveka, da bi ga nauili da se razborito uva obinih ivotnih nevoljartvujui svoje srce - svakako neemo biti preotri ako to nazovemomudrou ovog sveta, nasuprot plemenitijem plodu pobonosti iiskustva.

Dozvoliu sebi paradoks, i otvoreno izneti svoje miljenje; akose ljudi raaju samo zato da bi opisali krug izmeu ivota i smrti,

bilo bi mudro preduzeti sve to promiljenost nalae da ivot uinimosrenim. Tada bi umerenost u svakom poduhvatu bila vrhunskamudrost; i razborit sladostrasnik mogao bi uivati izvesno zadovoljstvo,iako nije ni odnegovao svoj duh, niti sauvao istotu svog srca. Akopretpostavimo da smo smrtni, razboritost bi bila istinska mudrost,ili, da budem jasnija, obezbedila bi najvie sree, ako uzmemo uobzir celinu ivota, a znanje koje bi nadmaivalo praktine potrebe

ivota, bilo bi prokletstvo.Zato bismo ugroavali svoje zdravije temeljitim prouavanjem?

Uzvieno zadovoljstvo koje pruaju intelektualni napori jedva bimoglo da nadoknadi asove klonulosti koji im slede; a posebno, ako

bismo morali da uzmemo u obzir sumnje i razoaranja koji bacaju'senku na naa istraivanja. Svako ispitivanje se zavrava prazninom imukom: jer naelo koje smo uporno hteli da otkrijemo, bei prednama kao horizont kad se kreemo napred. Neznalice, naprotiv, liena decu, i misle da e idui pravo, najzad stii do mesta gde sezemlja i oblaci dotiu. Pa ipak, koliko god bili razoarani u svojimistraivanjima, duh aktivnou postaje sve moniji, moda dovoljnomoan da shvati odgovore koje e, na drugoj ravni postojanja, modadobiti na teskobna pitanja koja je postavio kada je razum, slabanim

krilima, leprao oko vidljivih posledica, elei da prodre do skrivenoguzroka.

I strasti, vetrovi ivota, bile bi beskorisne, ako ne i opasne, kadabi, poto smo uzalud razmiljali, osnovica, od koje se sastoji naemislee bie, podrala samo biljni ivot, i davala snagu kupusu ili

boju rui. Nagoni bi bili dovoljni za sve ovozemaljske ciljeve, i

Knjiga propovjednikova, 1, 2 i 1, 9.


pruili bi umereniju i trajniju sreu. Ali moi due, koje su ovde odmale koristi i, verovatno, ometaju naa ivotna uivanja, ak i kadazbog uzvienosti svesti slavimo to ih imamo, dokazuju da je ivotsamo kola, stanje detinjstva, kome se ne smeju rtvovati jedinenade koje vredi gajiti. Hou, dakle, da kaem da moramo imati jasnupredstavu o tome ta obrazovanjem elimo da postignemo, jer ponaanjemnogih, koji vrsto ispovedaju veru, opovrgava besmrtnost due.

Ako vam je prva briga da obezbedite lagodnost i blagostanje nazemlji, i prepustite budunosti da se pobrine sama za sebe, razboritoete se ponaati ako svom detetu omoguite da rano spozna slabostisvoje prirode. Ali, ne zamiljajte da e se onaj koji je rano upioslabo miljenje o ljudskoj prirodi, drati bilo ega drugog do slovazakona; niti da e smatrati nunim da se uzdigne iznad opsteprihvaenihpravila. Moda e izbei velike poroke, jer potenje je najbolja politika;ali, nikada nee teiti ni da stekne velike vrline. Ovu tvrdnju moeda ilustruje primer pisaca i umetnika.

Prema tome, dozvoljavam sebi pitanje, nije li ono to se smatraloaksiomom morala, moda bila samo dogmatska tvrdnja ljudi koji suoveanstvo hladno videli kroz knjige; rei u, sasvim suprotno odnjih, da ono to regulie strasti, nije uvek mudrost. Naprotiv, ini se

da je jedan od uzroka to mukarci imaju nadmonije rasuivanje, ivie odvanosti od ena, bez sumnje taj to daju vie prostora velikimstrastima, i to ee skreui na stranputice, obogauju svoj duh.Ako, dakle, koristei sopstveni razum7, utvrde neka vrsta naela,za to, verovatno, moraju biti zahvalni snazi svojih strasti, koje su senapajale pogrenim pogledima na ivot, i kojima je bilo doputenoda predu granice koje obezbeuju zadovoljstvo. Ali, da li bi strastimogle postati dovoljno mone da razvijaju sposobnosti kada bismou zoru ivota mogli trezno da sagledamo budunost i da sve vidimou pravim bojama?

Dozvolite da sada, kao s nekog uzvienja, pogledam svet, ogoljenod svih lanih i varljivih ari. Bistrina vazduha omoguava mi damirnog srca vidim svaki predmet u pravoj svetiosti. Mirna sam kao

jutarnji predeo, kada izmaglica, koja se lagano die, tiho otkrivalepote prirode koju je poinak osveio.

U kakvoj svetlosti e se sada pokazati svet? Trljam oi i mislimda se, moda, upravo budim iz ivopisnog sna.

"Smatram da je prazna mudrost sve ono emu nedostaje iskustvo", kaeSidney. (Prim. M. W.). Ser Philip Sidney, Arcadia, Cambridge, 1965,1, str. 113.


19/36


Vidim sinove i keri oveka kako jure za senkama i nestrpljivotrae svoje moi pothranjui strasti koje nemaju pravog cilja. Osimako kratkovidi smrtnici, time to jure neko zamiljeno trenutnodobro, ne postaju i nehotice mudriji, kada ih preobilje slepih podsticaja,kojima ih kljuka laljiva podstrekaica - uobrazilja, kojoj ipak stalnoveruju, priprema za neki drugi ivot.

Sagledamo li predmete u ovoj svetlosti, nee biti previe matovito

ako zamislimo da je ovaj svet pozornica na kojoj se svakodnevnoodigrava pantomima na veselje viih bia. Kako bi ih zabavljalo dagledaju slavohlepnog oveka kako se satire jurei za prividom, i"mehuri slave trai ispred same eljusti topa" 1 koji e ga razneti unita; jer kada je savest izgubljena, svejedno je da li se diemo ukovitlacu vetra ili padamo s kiom. I ako bi mu iz samilosti poboljalivid, i pokazali trnoviti put koji vodi u visine, put koji, poput ivogpeska, potanja dok se njime uspinje, izjalovljujui mu nade kada ih

je skoro ostvario - zar ne bi tada drugima prepustio ast da ihzabavlja, i napregao se da osigura sadanji trenutak, iako mu, zbogustrojstva njegove prirode, ne bi bilo Iako da uhvati izmiui tok?Takvi smo robovi nade i straha!

Ali, ma koliko jalovi napori slavohlepnog oveka bili, on esto

tei za neim vanijim od slave. To bi, doista, bilo kao meteor,najdivljija vatra koja mami oveka u propast. ta, odrei senajbeznaajnijeg zadovoljstva da bi mu pljeskali kad ga vie ne bude!emu sva ta borba, bio ovek smrtan ili besmrtan, ako ta plemenitastrast ne uzdie bie nad njegovim blinjim?

A tek ljubav! Kakve zabavne scene bi ona mogla da stvori;lakrdijaevi trikovi moraju da ustuknu pred jo preteranijim ludorijama.Videti smrtnika kako ukraava neki predmet izmiljenim arima, aonda pada niice i klanja se idolu kog je sam stvorio - kako je tosmeno! I kakve ozbiljne posledice izviru iz toga to je ovek lienonog dela sree koji mu je Boanstvo, koje ga je stvorilo (jer naemu bi drugom Njegovi atributi mogli da se zasnivaju) nesumnjivoobealo. Zar ne bi svi ivotni ciljevi bili mnogo bolje ostvareni kad

bi oseao samo ono to se naziva telesnom ljubavlju? Zar pogled napredmet ljubavi, koji ne bi bio vien posredstvom uobrazilje, ne biubrzo sveo strast na nagon kad joj razmiljanje, plemenita odlikaoveka, ne bi dalo snagu i od nje stvorilo orue koje ga die iznadzemaljskog taloga, uei ga da voli sredite svekolikog savrenstva,

W. Shakespeare, Kako vam drago, II. vii, 152-53. (Prcv. B. Nedi i B.ivojinovi; Beograd, 1938).


ija se mudrost sve jasnije i jasnije pojavljuje u delima prirode, usrazmeri s tim koliko kontemplacija prosvetljuje i uzdie razum istie onu ljubav ka redu koju rada borba strasti?

Navika razmiljanja i znanje steeno negovanjem strasti mogu seuiniti podjednako korisnim, iako se za predmet moe pokazati dajepodjednako laan; svi predmeti bi se pojavili u istoj svetlosti kada ihne bi uveliavala glavna strast, koju je u nas usadio Tvorac svega

dobrog, da bi probudila i ojaala sposobnosti svake jedinke i osposobilaje da stekne sve iskustvo koje moe da slekne dete, koje radi nekestvari ni samo ne znajui zato.

Sputam se sa svojih visina, i kad se pomeam sa svojimblinjima, oseam kako me nosi zajedniki tok. Ambicija, ljubav,nada i strah, imaju svoju uobiajenu mo, iako nas razum uverava dasu njihova sadanja i najprivlanija obeanja samo laljivi snovi; ali,kada bi hladna ruka opreznosti uguila svako plemenito oseanje prenego to bi ostavilo bilo kakav trajan znak, ili utvrdilo neku naviku,ta bi se drugo moglo oekivati do sebine smotrenosti i razuma kojibi se jedva uzdigao iznad nagona? Ko od onih koji su filosofskimoima proitali Sviftov (Swift) odvratni opis Jahua, i bljutavi opisHaujhnhnma 2, moe d? previdi jalovost poniavanja strasti, ili

svoenje oveka na stanja zadovoljnog mirovanja?Miadost mora delati, jer da ima iskustvo sede glave bila bi

pripremljenija za smrt nego za ivot, iako njene vrline, za koje bibilo bolje da su u glavi nego u srcu, ne mogu da stvore nita veliko,a njeno razumevanje, pripremljeno za ovaj svet, ne moe, svojimplemenitim uzletima, dokazali da polae pravo na neto bolje.

Pored toga, nemogue je mladom oveku dati pravu predstavu osvetu; on moru da se bori sa sopstvenim strastima pre nego topostane sposoban da orosudi mo iskuenja, koje je njegovog bratanamamilo u greii. Oni


20/36

146 Men" Vulsionkraft

nego to ponemo da sudimo o njihovim oseanjima. Ukratko, akohoemo da ivimo u svetu, da postajemo mudriji i bolji,

meri vulstonkraft - odbrana prava zene (108-179) ocred

Documents