Bosna i HercegovinaBRČKO DISTRIKT

BOSNE i HERCEGOVINEInternacionalni univerzitet

Brčko

Босна и ХерцегoвинаБРЧКО ДИСТРИКТ

БОСНЕ и ХЕРЦЕГОВИНЕИнтернационални

универзитет Брчко

ФАКУЛТЕТ ЗА МЕНАЏМЕНТ

МЕРЕ ЗАШТИТЕ И БЕЗБЕДНОСТИ РАДНИХ МЕСТА И РАДНЕ ОКОЛИНЕ У

ШТАМПАРИЈИ

ДИПЛОМСКИ РАД

Ментор : Кандидат :Доц. др Недељко Дебељак Југослав Лукић, ОМФ-290/2011

1

Брчко, 2015. године

ФАКУЛТЕТ ЗА МЕНАЏМЕНТ

МЕРЕ ЗАШТИТЕ И БЕЗБЕДНОСТИ РАДНИХ МЕСТА И РАДНЕ ОКОЛИНЕ У

ШТАМПАРИЈИ

ДИПЛОМСКИ РАД

Ментор : Кандидат :Доц. др Недељко Дебељак Југослав Лукић, ОМФ-290/2011

2

Брчко, 2015. године

3

4

1. УВОД

Наглим, и све већим, продором науке у индустрију, као и савремене, и све новије, технологије, доводи до све веће могућности искоришћавања тековина људског ума и целе природе. Материјална основа непрекидно расте, а продуктивност је све већа. Употребом нових техника и технологија, поред свих позитивних последичних деловања, носи у себи и низ скривених опасности по човека, његову радну околину и животну средину. Иако се у данашње време све више води рачуна о заштити и здрављу човека на његовом радном месту и у радној околини, кроз закон о безбедности и издрављу на раду, од пресудног значаја може бити упознавање послодаваца и самих запослених са могућим ризицима од опасности и штетности у њиховој радној околини. Едукација о томе како да препознају ризик, да га лоцирају и отклоне сигурно повећава продуктивност у производњи и повећава мере заштите и безбедности на свим радним местима.

Данашњи савремени технолошки процес у штампарству, у припреми штампарске форме, штампи, доради, достигао је врхунац. Током времена неки технолошки процеси су застарели, неки су унапређени, а многи су аутоматизовани и дигитализовани. Сходно томе, развијала су се и сва друга пратећа средства данашњег савременог штампарства. Иако произвођачи штампареске опреме и графичких машина из године у годину све више теже да заштите човека и његову радну околину од физичких и хемијских штетности, ипак, све масовнијом применом и све већом експанзијом штампе и графичарства као привредне делатности, долази и до већег ризика од појаве могућих повреда и штетности по човека у свим процесима штампе.

Данашњи произвођачи графичке опреме и уређаја у састав својих производа уграђују све потребне мере заштите у виду граничника, сензора, фотоосетљивих ћелија, звучних и светлосних сигнала... На нама је, као будућим послодавцима или као запосленима, да и поред тих склопова превентивно делујемо како би спречили појаву опасности и штетности.

Овај рад за циљ има да нас упозна са готово свим скривеним опасностима по човека у штампарији, кроз све процесе у току штампе, и да нас научи како да препознамо, лоцирамо и по могућности превентивно делујемо на појаву ризика од штетности на наш организам.

5

2. РАЗВОЈ ГРАФИЧАРСТВА И ТЕХНИКЕ ШТАМПЕ

Развој језика и писма усавршаван је дугим историјским развојем од неколико хиљада година. Осим преноса мисли говором, човек, од најранијег времена, тежи да своје мисли изрази цртежом и другим различитим знаковима.

Рукописна култура, иако на врхунцу калиграфијом писане речи и украшене иницијалима, вињетама и другим пригодним цртежима, није више била у стању да удовољи масовним захтевима умножавања. Била је сувише спора и неједнака у репродукцији.

Гутембергова култура штампане речи обележила је прекретницу у историји цивилизације. Медиј штампе је дао језику нове функције – једнообразност, брзину умножавања, тачност и потпуност, али је надасве омогућио масовну примену штампане речи. Према томе, штампа је средство масовне комуникације која обједињује поруке информисања и омогућује изједначавање људи у остварењу својих личних способности.

Штампарство је делатност која се бави умножавањем отисака специфичним поступком. Штампање се изводи на штампарским машинама, посредством штампарске форме, боје на штампарску подлогу. Тако у односу на изглед штампарске форме разликујемо више различитих техника штампе које се још разликују и по поступку израде штампарске форме и по самим поступцима отискивања (умножавања).

Технике штампе су: висока штампа – штампајући елементи су испупчени, у истој висини.

Пренос боје на подлогу је директан, помоћу притиска. равна (офсет) штампа – штампајући елементи и слободне површине су

привидно у истој равни. Боја се на штампарску подлогу преноси индиректно, са штампарске форме на гумени цилиндар, па посредством притиска на подлогу.

дубока штампа (бакроштампа) – штампајући елементи су удубљени и имају изглед лончића различитих дубина. Сувишна боја са штампарског цилиндра се одстрањује ракел ножем, па се затим боја на подлогу преноси помоћу притиска.

пропусна штампа (ситоштампа) – штампарска форма је уједно и штампајући елеменат и има облик мрежице (сита). Боја се притиском уз помоћ гуменог ракела развлачи и наноси кроз сито на штампарску подлогу.

Графички производни процеси у свим техникама штампе обухватају : Припрему штампе – израда оригиналне штампарске форме Умножавање (отискивање) тиража – пренос истоветних облика

штампарских елемената на штампарску подлогу. Преноси се, обавља, на одговарајућој опреми за штампање посредством штампарске подлоге, помоћу боје и притиска.

Дораду – технолошки процес у коме се обликују материјализовани одрађени графички производи.

Током времена неки технолошки процеси су застарели, неки су унапређени, а многи су аутоматизовани и дигитализовани. Сходно томе, развијала су се и сва друга пратећа средства данашњег савременог штампарства. Иако произвођачи штампареске опреме и графичких машина из године у годину све више теже да заштите човека и његову радну околину од физичких и хемијских штетности, ипак,

6

све масовнијом применом и све већом експанзијом штампе и графичарства као привредне делатности, долази и до већег ризика од појаве могућих повреда и штетности по човека у свим процесима штампе. Циљ спровођења мера заштите је да смање фактор ризика и спрече појаву штетности и тако заштите човека и његову радну околину од могућих повреда.

7

3. ПРИПРЕМА ЗА ШТАМПУ

Припрема за штампу је поступак у коме се уз помоћ оригинала као финални производ добија оригинална штампарска форма. Први корак је дигитална обрада на рачунару. Затим следи израда копираног предлошка уз помоћ којег се помоћу фотохемијског, електролитичког или електрохемијског поступка израђује штампарска форма са жељеним садржајем. Прва два корака су иста или готово иста за све типове штампе, док се каснијим поступцима поступно разликују, осим у једном. Код свих типова штампе користе се отровне или нагризајуће органске и неорганске супстанце од којих се при раду са њима треба правилно заштитити.

Да би се препознали сви могући ризици и обезбедиле и спровеле све мере заштите и безбедности, морају се познавати сви поступци припреме за штампу за сваки тип штампе понаособ.

3.1. Израда штампарске форме

3.1.1. Израда штампарске форме за високу штампу

Полазни материјал за израду клишеа је метална плоча или плоча од пластичних материјала на којима се растварањем или гравирањем израђују удубљени (нештампајући елементи), а штампајући елементи задржавају почетну дебљину плоче. За израду копије могу се користити копирни слојеви на бази бихромата и копирни слојеви на бази дијазо једињења који се због дуже трајности много чешће користе.

Диазо једињења су позната по карактеристичној диазо групи за коју је везан циклични радикал и неоргански ањон.

Копирни слој се пре нагризања металне плоче прво развија одређеним развијачима. Развијач је хемијски раствор који се састоји из:

развијачке супстанце активатора успоривача конзерванса (фиксатор) воде.Као развијачка супстанца користе се органска једињења као што су деривати

бензена и нафтена и ароматски полиамини у орто и пара положају. Једињења која су најчешће у употреби су: хидрохинон, пирокатехин, пирогалол, адурол, глицин, метол, родинал, амодол, п – фенилендоамин, о – фенилендиамин, фенидон.

pirogalol (1,2,3-trihidroksibenzen)

pirokatehol (o-dihidroksibenzen) hidrohinon

(p-dihidroksibenzen)

NH2CH2COOH

glicin (amino-kiselina) limunska kiselina

8

Активатор се најчешће састоји од базних супстанци, а то су најчешће натријумхидроксид, калијумхидроксид, натријум карбонат, калијум карбонат, боракс.

Као успоривачи се користе раствори сирћетне киселине (2%), калијум сулфат (4%), натријум сулфат (3%), или лимунске киселине (1,5%).

Супстанце које се користе за фиксирање су: натријум тиосулфат, амонијум тиосулфат, натријумсулфат.

У зависности од врсте метала од којег је клише израђен за нагризање се користе различити раствори. За нагризање цинка и магнезијума користе се азотна киселина, а за нагризање бакра раствор фери хлорида.

3.1.2. Израде штампарске форме за равну штампу

При изради штампарске форме за равну штампу, присутни су процеси растварања. Користе се хемијски и електрохемијски поступци. У оба поступка се као резултат добија таложење бакра на алуминијум. Електрохемијски поступак је у ствари галванизација, уколико се користе принципи електролизе. Побакривање се може извести цијанидним и сулфатним поступком. У цијанидном поступку као електролит служи калијум – тетра – цијано – ипрат, а у сулфатном, бакар – сулфат.

На равну полиметалну плочу се, затим наноси копирни слој који се после осветљавања развија и тако се на незаштићеним (осветљеним) деловима добијају слободне (нештампајуће) површине, а на осветљеним, штампајуће.

3.1.3. Израда штампарске форме за дубоку штампу

Штампарска форма за класичну дубоку штампу израђује се поступком индиректног копирања. Оно се обавља на пигмент папиру, кроз вишетонски позитив, при чему је дубина очвршћивања копирног слоја пропорционална транспарентности диапозитива. Копија се са пигмент папира преноси на цилиндар, уклања се папирна подлога и врши се развијање. Пре свега овога се на метални цилиндар поступком електролизе наноси слој бакра. Поступак нагризања тако добијеног бакарног цилиндра се врши раствором фери – хлорида. Овом раствору се као примеса може додати и хлороводонична киселина.

3.1.4. Израда штампарске форме за пропусну штампу

Израда штампарске форме за пропусну (ситоштампу) се врши ослојавањем сита копирним слојем или фотополомерном емулзијом, где се након осветљавања и развијања добијају штампајуће (пропусне) површине на неосветљеним деловима и нештампајуће површине на осветљеним деловима. Развијање се врши уз помоћ развијача (копирни слојеви) или уз помоћ воде (фотополомерна емулзија).

3.2. Ризици од појаве опасности и штетности

Опасним материјама сматрају се све оне супстанце које за време производње, руковања, транспорта, складиштења или кориштења испуштају или стварају инфективне, иритирајуће, запаљиве, експлозивне, корозивне, загушљиве, токсичне или друге опасне прашине, димове, гасове, магле, паре или влакна, као и

9

штетна зрачења у количинама које могу довести до оштећења здравља особа које са њима долазе у додир или нанети материјалну штету имовине.

Као што је већ досад поменуто у поступцима припреме за штампу срећемо се са различитим супстанцама од којих су неке нагризајуће или јако нагризајуће, а готово све отровне, па у раду са њима треба бити веома пажљив и правилно се заштитити. Удисањем њихових испарења, апсорпцијом преко коже при додиру или гутањем, може доћи до различитих повреда по здравље запослених које се манифестују као благе иритације коже, главобоља, мучнина, печење очију, све до тешких тровања услед којих може наступити и смрт.

Хемикалије које представљају ризик за здравље обележене су као: Јак отров, отров, штетно по здравље – већ у малим количинама

проузрокује смрт или акутно, или хронично нарушавање здравља.

Надражујуће – додиром с кожом или слузокожом могу да проузрокују њену упалу

Проузрокују преосетљивост – могу да проузрокују преосетљивост тако да при даљем излагању тој хемијској реакцији настану карактеристични негативни ефекти.

Канцерогене – могу да проузрокују рак, односнода повећају вероватноћу настанка.

Мутагене – могу да проузрокују наследна генетска оштећења или да повећају вероватноћу њиховог настанка.

Репродуктивно токсичне – могу да повећају вероватноћу настајања ненаследних штетних ефеката на потомство или штетних ефеката на репродуктивне функције.

У индустријској токсикологији, где је потребно ускладити захтеве производње са мерама заштите радника, важно је познавање тзв.минималних дозвољених концентрација, тј.оних концентрација једног гаса, пара или прашине које се могу поднети при осмочасовној изложености пет дана у недељи, више година, а да се при томе не појаве никакве штетне последице по здравље радника. Ове се концентрације у међународним прописима означавају са МДК (максимално дозвољена концентрација). Те се вредност изражавају: за гасове и паре у ml/m3, или mg/m3 (1 ml или 1 mg гаса или паре на кубни метар ваздуха). Према томе 1.000ppm одговара концентрацији од 0,1%. МДК једног отрова у облику прашине даје се у милиграмима на кубни метар или на литар ваздуха (mg/m3, или mg/l).

10

Као што је већ наведено, да би се проценила потенцијална опасност од пожара за било коју материју, неопходно је познавање многих карактеристика. Најважнији критеријуми запаљивости и опасности од пожара су:

Тзап – температура запаљивости, у К;tзап – температурне границе запаљивости, у оC (доња - горња)tсп – температура самозапаљења, у оC. То је она температура на којој се

материја (или њена оптимална смеша са ваздухом) пали сама од себе, без варнице или пламена.

φзапр – концентрационе границе запаљивости гаса, паре или фино расподељених чврстих честица у ваздуху, у запреминским процентима (доња – горња) запаљивост.

Границе експлозивних смеша, доња и горња граница запаљивости, односно експлозивости изражене су у запреминским процентима (вол.%). Запаљиви гасови или паре у смеши са ваздухом могу да се запале, односно да експлодирају у одређеним границамна концентрације, страним извором паљења.

3.2.1. Супстанце које се користе у припреми за штампу

Ароматична једињења - бензен (бензол C6H6) је безбојна течност карактеристичног мириса који није непријатан, кад се удише у слабијим концентрацијама. У јачим концентрацијама и, нарочито, услед присуства извесних малих нечистоћа (угљендисулфид, тиофен) мирис бензена може бити непријатан. Бензен је лакши од воде. Кључа на 80 oC, а прелази у чврсто, кристално стање на +5,5 oC. Испарава на собној температури. Паре бензена су теже од ваздуха и концентришу се зато у доњим слојевима просторија, што је важно знати у погледу заштите на раду како поставити вентилацију. Бензен се врло слабо раствара у води. Са алкохолом, етром, хлороформом и већином других органских растварача меша се у свим размерама. Лако је запаљив. Врло је експлозиван и пали се већ на 5 oC. Бензен који се продаје у трговинама најчешће није чист, већ садржи нешто толуена и ксилена.

Од многих марерија са којима се у индустрији ради, бензен је једна од најопаснијих, највише стога што се он не осећа одмах. Упркос одличним растварачким особинама, токсиколошки ризик који произилази из овакве употребе бензена је такав, да захтева његову замену другим, мање активним и токсичним растварачима.

Осим отровности, бензен је опасан и стога што је запаљив. Мешавина паре бензена и ваздуха, чији се састав налази између граница експлозивности, може да се запали од једне варнице.

Бензен и његови хомолози делују наркотички. Они доводе до денатурације ензима и растварања липида у органима, што изазива унутршња крварења и одумирања ткива. Осим тога, бензен је чак и у малим концентрацијама отрован за крв. Он напада коштану срж, но осетљивост може знатно да варира. Њему су нарочито подложне мање особе и жене. Бензен продире у организам кроз кожу и кроз плућа. Највећи део бензена се издахне, док остатак улази у крв и у организму трпи разне измене, при чему се појављују веома штетни продукти. Паре бензена у зависности од концентрације и трајања деловања могу да проузрокују акутно или хронично деловање.

Максимално дозвољена концентрација пара бензена у ваздуху износи 15 до 35 ppm. Граница експлозивности је 1-80 вол%, МДКрп је 30 mg/m3.

11

Диазо једињења су углавном непостојана. У сувом стању су експлозивна, те се зато изолују у облику водених раствора, па се строго мора водити рачуна при њихивој употреби. До тровања овим једињењима најчешће долази удисањем пара раствора. Ове супстанце у човечијем телу делују штетно на хемоглобин и коштану срж, те тако утичу на стварање нових црвених крвних зрнаца и спречавају пренос кисеоника кроз крвоток. Долази до поремећаја дисања, рада органа за варење, грчева у мишићима. Јавља се бледило и несвестица. Тровања диазоједињењима су најчешће хроничног облика.

Хлориди су хемијска једињења која се користе као растварачи. У већини случајева нису запаљива и експлозивна, али су веома токсична. Већина ових једињења поред надражајног има и специфично дејство на поједине органе. При вишој температури, и уз довољно ваздуха, ове супстанце се разграђују, при чему може да настане слободан хлор, водоник и веома токсичан фозген. Њихов утицај на људски организам зависи од облика једињења, али најчешће стварају метхемоглобин и доводе до разарања црвених крвних зрнаца. До интоксикације може доћи удисањем или апсорпцијом преко слузокоже или гутењем. Најмања просечна летална доза за хлориде износи нешто више од око 10g. Деца и слабије особе, нарочито оне које имају болесне бубреге јако су осетљиве на ова једињења. Тровања могу бити акутна и хронична. Приликом интоксикације хлоридима долази до поремећаја органа за варење и повраћања, затим главобоље, несвестице, поремећаја дисања, у мокраћи се налази крв. Особе код којих се утврде овакви симптоми код тровања хлоридима треба хитно упутити у болницу. Код хроничних тровања најчешће долази до обољења јетре и бубрега, честе су главобоље и јавља се губитак апетита.

Сулфати су хемијска једињења која имају карактеристичан, оштар, мирис због сумпора у себи. До тровања овим супстанцама може доћи апсорпцијом веће количине ових једињења. Апсорпција се може извршити преко коже, слузокоже, удисањем или гутањем. Деца и млађе особе обично боље подносе утицај ових једињења на организам него старији. У човечијем телу ова једињења делују на јетру и бубреге, па се приликом интоксикације могу јавити следећи симптоми: мука и повраћање, повећање телесне температуре, губитак апетита, натицање жлезда... при хроничном тровању сулфатима и њиховим таложењем у организму долази до запаљењка јетре које је праћено жутицом и до повреде бубрега, јер нека од ових једињења могу да искристалишу у бубрежним каналима и бубрежној карлици и да повреде бубреге. Одстрањивање сулфатних једињења из организма је споро и дуготрајно.

Базна једињења (натријумхидроксид и калијукхидроксид) су јаке нагризајуће супстанце које и у мањим концентрацијама, при дужем деловању, могу да изазову теже опекотине и оштећења коже. Такође су то лако испариве материје, па и удисањем њихових пара може доћи до оштећења слузокоже носа, грла и плућа. При коришћењу ових једињења обавезна је употреба опреме за личну заштиту на раду у виду рукавица, одговарајућих комбинезона, маске за лице и наочара. Уколико дође до оштећења коже приликом рада са овим супстанцама, оштећено место треба добро испрати чистом водом, а затим на опекотину ставити неку слабу киселину (бромну) да неутралише деловање базе.

12

13

4. ШТАМПА

Штампање је пренос штампарске боје путем ваљака на штампарске елементе који се налазе у оквиру штампарске форме где се врши пренос, директним или индиректним путем на штампарску подлогу, помоћу притиска.

Штампа је механичко – физичко – хемијски процес који се одвија на специјалним уређајима који обављају репродукцију штампања. Штампа је субјект информација, извршни део визуелног изгледа наше идеје, она је главни продукт штампарства.

Штампарска машина је уређај који се састоји од склопова цилиндара, зупчаника, вратила и осовина, пнеуматских и хидрауличних уређаја који раде у строгом синхрону. Репродукција штампе на овим уређајима се врши са штампарске форме уз помоћ боје, посредством притиска на штампарску подлогу.

Да би се идентификовали и лоцирали сви могући ризици од штетности, те се тако превентивно деловало активностима за спречавање појаве ризика, морају се знати сви процеси и сам начин рада сваке штампарске машине у погону.

4.1. Штампарске машине и технике штампе

Постоје две врсте штампарских машина, а то су: табачне (штампају табак - табак) ротационе ( могу бити: полна – ролна, ролна – табак, ролна – комад,

ролна – књижни слог, ролна – савијање).Табачне машине - Табачни облик штампе је најстарији облик штампе.

Примењује се у офсет штампи, високој штампи и код пропусне штампе. Овде нам машине омогућују специјалне поступке у току сушења. Табачне машине имају мале недостатке, а главни недостатак им је релативно мала брзина у односу на ротационе машине. Предност им је штампа на папирима различите дебљине. Ове машине штампају табак – табак.

Ротационе машине - Штампање из ролне је довело до револуције у графичарству, нарочито у брзини штампе. Примењује се у равној и у дубокој (бакро) штампи. Данашње ротационе машине имају поред уграђених система за сушење и системе за савијање, сечење, лакирање или каширање,... Неке данашње ротационе машине штампају обострано из више ролни и у више боја, и имају уграђене додатне системе, тако да се из ролне добија готов производ, нпр. новине. Највећа мана ових система је лоша штампарска подлога. Папир мора бити површински обрађен са обе стране и мора имати одговарајућу затезну моћ. Основна тежина папира је 50 грама. Ротационе машине могу бити: ролна – ролна, ролна – табак, ролна – комад, ролна – књижни слог, ролна – савијање.

4.2. Основни механички принципи штампе

Основни механички принципи штампе су: притисак два плочаста тела притисак цилиндра и плочастог тела притисак два цилиндра остали притисци.

14

Притисак два плочаста тела је у високој штампи. Процес штампања се врши са штампарске форме која је испупчена и друге која је равна. На њој се отисак квалитета штампања огледа на полеђини.

Цилиндар и плочасто тело – овде цилиндар врши равномерни притисак уз инертно кретање горе – доле, што омогућује квалитетнији отисак лагано и равномерно. Ту спада холограм.

Притисак два цилиндра је у офсет и у дубокој штампи. Процес штампања се врши са цилиндра који је носилац штампарске форме преко цилиндра који је носилац гумене пресвлаке и који врши притисак на штампарску подлогу. Овај процес штампе је индиректан.

Остали притисци – сито, тампон, дигитална штампа, итд. - тампон – притисак је везан за отискивање на тврди део и преузимање боје

сунђером. Има предност што се може користити на вишедимензионалним производима.

- сито штампа – један од начина где се врши ручни притисак. Огромна предност у односу на друге облике.

- ласерски отисци – сноп преиначених природних вишедимензионих светала, где се захтева добра заштита.

4.3. Главни делови штампарских машина

Главни делови штампарских машина су: постоље, странице, улазни систем, штампарски агрегат, излазни систем,

систем погона и команди, електрични напон.Постоље служи за стабилност машине у току штампања, да буде

причвршћена за подлогу, али да има места да се обезбеди повратна инерција.Странице машине су са леве и са десне стране ради уградње свих потребних

система. Строго морају да буду од лименог челика са толеранцијом од 1 микрона/мм. Странице морају бити конструктивно програмиране за сваки део сегмента који ће бити улегнут у њу. Конструкција се врши ласером.

Улагајући и излагајући системи су различити, али у функцији исти. Улагајући системи имају функцију да улажу поједини табак у строгом

систему једно за другим, ка смеру улагања. Све машине раде на систему улагања на шпи систем. Урађено је на 3 система: подизни, прелазни, дуплопрелазни. Транспортни мост преноси штампарску подлогу и усмерава је ка поравњању по дужој и краћој основи. Усмерење се врши на два начина: ролнице; отвори вакуумских простора. При крају овога дела се налазе два основна уређаја која служе за поравњавање табака по дужој оси (чеоне марке) и поравњавање табака по краћој оси (бочне марке). Чеоних марки може бити најмање две, а највише зависи од формата папира. Бочних марки може бити једна, а у већини случајева две, а служе за штампање прве и друге странице. После тога иду две врсте хватаљки: замајна – посредник између чеоних марки и цилиндара; хватаљке на цилиндрима.

15

Слика 1. - Улагајући систем

Штампарски агрегат је уређај у којем се врши техничко – технолошки процес штампања. У њему се врше следеће радње: обојење, влажење, отискивање, транспорт одштампаног табака. Систем за обојење се састоји од корита за спремање боје, а доток и проток боје иде из бојаника ка систему обојења. Систем за влажење ствара и одржава хемијски процес хидрофилних и хидрофобних површина. Имамо 3 система за влажење: класичан облик (вишер), комерцијални облик (алкохол), распршивање влаге (алкохол). Систем цилиндара је основа завршног продукта процеса. Штампарски распоред и њихов број зависе од састава машине. Имамо У и В системе. Систем је подељен: темељни цилиндар је носилац штампарске форме, а увек уз њега су обојење и влажење; цилиндар са гуменом пресвлаком је носиоц штампарске офсет гуме преко које се индиректно наноси отисак; извршни цилиндар је за притисак и у функцији је као носиоц штампарске подлоге у току штампе. Штампарска форма се прво овлажи па обоји и затим се врши пренос на штампарску офсет гуму. Темељни цилиндар служи за бојење, транспорт, а транспортни систем је завршни систем у овом процесу. Дуги проток је везан за дуги ток сушења. Предности су му те што ради са великим форматима и да су брже машине.

Слика 2. - Штампајући агрегат

16

Слика 3. - Сушиона јеgиница

Излагајући систем се састоји од главе и покретне траке. Овде постоји систем за запрашивање за крајњу заштиту табака. Постоје системи који нон – стоп улажу и излажу табаке. Могу бити у виду металних штапова или покретних палети. Најважнији систем овде је систем погона команди. Најважнији елемент је електромотор. Он покреће машину и даје јој зауставни моменат по захтеву. Веома је битно имати систем хидраулике, који нам омогућава да вршимо квалитет уноса, преноса и излагања. Компресор мора да буде одговарајући.

Слика 4. - Излагајући систем

Свака графичка машина, осим за сито штампу има систем команди који је захтевни извршни део, који може да се изводи мануелним путем или машинским. Постоје помоћне, ручне, дигиталне и ласерске команде. Свака од њих има свој захтев који се мора познавати. Свака машина треба да има звук који означава њен покрет. Помоћне команде су на местима где се врши помоћна радња, прања штампарске форме или штампарске гуме или цилиндра за притисак, итд. Главна команда је на централном делу. Треба да има ознаке тастатуре, за подизање и спуштање стола, подизање компресора, заустављање машине у покрету, зауставни моменат, итд.

17

Слика 5. - Команgни систем

Извори електричне енергије су неопходни, јер напајање захтева свака машина, осим пропусне машине.

18

5. ГРАФИЧКА ДОРАДА

Графичка дорада је завршна фаза графичке производње и представља скуп операција у којој производ добија свој коначни изглед и облик прикладан за употребу. Графичка дорада подразумева операције каширања, биговања, штанцовања, перфорације, преговања, нумерације, сечења, савијања и лепљења, и многих других специјалних операција.

И у овој фази графичке производње, као и у фази умножавања највише постоји ризик од физичких штетности по човека и његову радну околину, јер уређаји и машине, које се користе у овим процесима, такође врше своју задату функцију посредством притиска, а уз помоћ оштрих сечива, клишеа или цилиндара. Као и у поступку штампања основни делови машина су слични или потпуно исти: постоље, конструкција, мноштво осовина и вратила, цилиндри, форма, улагајућа и излагајућа јединица, транспортни мост, електрично напајање, командна табла...

Да би се препознали сви могући ризици и обезбедиле потребне мере заштите и безбедности, морају се познавати сви поступци графичке дораде.

5.1. Каширање

Каширање је поступак облагања одштампане штампарске подлоге (графичког производа) разним ламинатима, лепенкама, картонима, полимерима (лепљењем), или само премазивањем воденим или УВ лаком, уређајем који помоћу цилиндара, а посредством притиска врши задату операцију. Начин и материјал којим ће се вршити каширање зависи од намене коначног графичког производа.

5.2. Биговање

Биговање је процес обележавања места на којима ће се полупроизвод у следећим операцијама савијати. У овом поступку се тупим сечивом, одређеног облика, врши притисак на одштампан материјал и тако припрема за даљу дораду. У већини штампарија, уколико постоји потреба за тим, овај поступак се врши заједно и истовремено са штанцовањем.

5.3. Штанцовање

Штанцовање је поступак, у графичкој доради, просецања одштампане штампарске подлоге, а све у циљу обликовања графичког производа. Овај поступак се одвија уз помоћ специјалних машина које уз употребу уштрих сечива поређаних у посебном распореду (што зависи од облика производа), а уз посредство притиска, врши своју задату функцију. Ова операција се на истом принципу може вршити и на малим заклопним машинама.

5.4. Преговање

Преговање је поступак у коме се врши утискивање захтеваног облика на графички производ, све у циљу добијеног рељефног отиска на штампарску подлогу. Преговање се врши на одговарајућим уређајима (најчешће заклопним) уз помоћ металног клишеа, а посредством притиска.

19

5.5. Нумерација

Нумерација је поступак графичке дораде, али у суштини, то је процес отискивања (штампе) различитих серијских бројева на графичком производу, а све у циљу идентификације истог у каснијем коришћењу. Код нас се овај поступак врши на заклопним машинама за високу штампу, помоћу специјалне форме а посредством притиска, где се бројеви на форми аутоматски мењају тако да сваки следећи одштампан табак има за један већи редни број од предходног.

5.6. Сечење

Сечење је процес у коме се врши обрезивање, предходно припремљеног, графичког полупроизвода на формат захтеван од стране купца. Сечење, обрезивање, се врши на посебним уређајима, конструисаним тако да се подешавање димензија сечења врши лако, брзо и прецизно, уз помоћ механичких или електронских команди. Сечење се у овим уређајима изводи уз помоћ притиска оштрог сечива ножа, приликом чега притисак другог металног профила штампарску подлогу држи сабијену (због лакшег сечења), и на окупу (због прецизности).

5.7. Савијање и лепљење

Овај процес графичке дораде се у ствари састоји од два поступка, од савијања графичког полупроизвода на местима која су бигована, и од лепљења на одговарајућим местима. Међутим код свих графичких машина за ову употребу, скорије производње, ова два поступка су обједињена у један уређај, да би се производња убрзала, а фактор људске грешке смањио. У овим уређајима се уз помоћ тупих ножића и мноштва малих цилиндара постављених у одговарајуће положаје, а поново посредством, овога пута не великог, притиска врше задате операције и добија финални производ.

20

6. МЕРЕ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ, ОТКЛАЊАЊЕ ИЛИ СМАЊЕЊЕ ОПАСНОСТИ И ШТЕТНОСТИ

Неке опште мере за сузбијање и смањење штетности за човека у раду и за радну околину су законом прописане кроз Закон о безбедности и здравља на раду и правилницима. Од великог значаја је да се и послодавац и сви запослени придржавају датих мера за безбеност на раду како би се спречиле појаве могућих повреда или хемијских оштећења организма или неке болести настале услед тих оштећења.

У свакој привредној делатности, па тако и у графичкој, у сваком предузећу, мора постојати одговорно лице за безбедност које кроз акт о процени ризика мора да утврди и лоцира све могуће факторе који утичу на појаву опасности и штетности и места на којима оне могу настати, по човека и његову радну околину.

Како послодавац, тако и сви запослени се морају придржавати датих мера изречених кроз акт ради превентиве од могућих повреда, јер у супротом, надлежни орган може изрећи новчану казну како послодавцу тако и запосленом.

6.1. Превентивне мере за безбедан и здрав рад на радном месту у радној околини

Радно место, јесте простор намењен за обављање послова код послодавца − у објекту намењеном за радне и помоћне просторије или у објекту намењеном за рад на отвореном простору или на отвореном простору, у којем запослени борави или има приступ у току рада и који је под непосредном или посредном контролом послодавца. Радне просторије и простор намењен за рад на отвореном јесу просторије и простор у којима се обављају процеси рада. Помоћне просторије јесу просторије које су намењене за хигијенске, санитарне и друге потребе запослених (просторије за одмор, санитарне просторије, просторије за пружање прве помоћи, просторије за повремено загревање запослених и др.). Послодавац је дужан да обезбеди запосленом рад на радном месту на којем су спроведене мере за безбедан и здрав рад утврђене у Прегледу мера за безбедан и здрав рад на радном месту.

Послодавац је дужан да обезбеди:

1) да саобраћајне површине намењене за кретање возила и лица ка излазима за евакуацију у случају опасности, као и сами излази, увек буду слободни;

2) да се редовно врши техничко одржавање радног места и опреме за рад, а нарочито опреме наведене у Прегледу мера за безбедан и здрав рад на радном месту, а све уочене недостатке који могу да утичу на безбедност и здравље на раду отклони одмах;

3) да се радно место и опрема за рад, редовно чисти и одржава на задовољавајућем нивоу хигијене;

4) да се редовно одржава и проверава исправност опреме и уређаја намењених за спречавање или отклањање опасности и/или штетности, а нарочито опреме.

21

6.1.1. Превентивне мере за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад

Послодавац је дужан да обезбеди да опрему за рад може да користи само запослени који је за то стручно оспособљен. Послодавац је дужан да обезбеди примену мера безбедности и здравља на раду при коришћењу опреме за рад, а посебно:

1) да се опрема за рад користи у складу са наменом;2) да је опрема за рад одговарајућа за обављање послова или да је на

правилан начин прилагођена за ту сврху; 3) да се опрема за рад користи у складу са свим безбедносно-техничким

подацима наведеним у документацији произвођача, односно испоручиоца. Послодавац је дужан да при избору опреме за рад води рачуна о

специфичним радним условима и постојећим опасностима и штетностима на радним местима и у радној околини, као и о опасностима и штетностима које могу настати при коришћењу те опреме за рад. Послодавац је дужан да обезбеди да се применом мера безбедности и здравља на раду при коришћењу опреме за рад ризик од настанка повреда и оштећења здравља за запослене отклони или сведе на најмању могућу меру. Послодавац је дужан да руковаоцима обезбеди упутство за употребу опреме за рад.Послодавац је дужан да, у случају када се при коришћењу опреме за рад појављују специфични ризици од настанка повреда и оштећења здравља запослених, обезбеди:

1) да ту опрему за рад могу да употребљавају само руковаоци и 2) да поправљање, измене којима се не мења намена, одржавање,

сервисирање и специфично чишћење те опреме обављају запослени који су за то одређени.

Послодавац је дужан да обезбеди да се при коришћењу опреме за рад у потпуности поштују ергономски принципи.

6.1.2. Превентивни и периодични прегледи и испитивања опреме за рад

Превентивним и периодичним прегледима и испитивањима опреме за рад проверава се и утврђује да ли су на опреми за рад, која се користи у процесу рада, примењене мере безбедности и здравља на раду, утврђене прописима у области безбедности и здравља на раду, техничким прописима, стандардима и упутствима произвођача. Прегледе и испитивања опреме за рад врши правно лице са лиценцом за обављање послова прегледа и испитивања опреме за рад, које поседује одговарајуће инструменте и уређаје за вршење прегледа и испитивања, наведене са техничким карактеристикама у прихваћеној методологији. Превентивни прегледи и испитивања опреме за рад обављају се пре почетка коришћења, односно пре давања на употребу запосленима, после реконструкције или хаварије, као и пре почетка рада на новом месту рада ако је опрема премештена са једног на друго место. Периодични прегледи и испитивања опреме за рад обављају се у року који је утврђен техничким прописима и стандардима или који је одређен упутством произвођача, а најкасније у року од три године од дана претходног прегледа и испитивања и периодичних прегледа и испитивања опреме за рад коју послодавац утврди актом о процени ризика, који се обављају у року утврђеном тим актом.

6.1.3. Обезбеђивање услова радне околине

Превентивним и периодичним испитивањима услова радне околине проверава се и утврђује да ли су на радном месту у радној околини примењене мере

22

безбедности и здравља на раду утврђене прописима у области безбедности и здравља на раду, техничким прописима и стандардима.

У њих спадају:- микроклиматски услови (температура, влажност ваздуха, струјања ваздуха)- физички услови (бука, вибрације и штетна зрачења - осим јонизујућих

зрачења)- хемијски услови (гасови, паре, димови и прашине)- осветљеност- биолошке штетности.1

6.1.4. Испитивање микроклиме

Испитивања микроклиме врши се на радним местима у радној околини у којој се обавља процес рада, односно у којој се запослени крећу, или задржавају дуже од два сата у току радне смене. Испитивања микроклиме врше се у летњем и зимском периоду, а не врше се у просторијама у којима технолошки поступак условљава одређене климатске услове. Испитивања микроклиме у летњем периоду врши се кад је спољна температура изнад 25 степени Целзијуса, а у зимском периоду када је спољна температура испод 5 степени Целзијуса. Испитивања микроклиме врши се у складу са прихваћеном методологијом испитивања микроклиме, прописима у области безбедности и здравља на раду, техничким прописима, стандардима и препорукама.

6.1.5. Испитивање физичких штетности

Испитивање физичких штетности врши се на радном месту у радној околини где се при технолошком процесу појављују бука, вибрације и штетна зрачења. Испитивања буке, вибрација и штетних зрачења обухвата мерење, анализу и упоређивање измерених величина са дозвољеним вредностима. Испитивање физичких штетности врши се у складу са прихваћеним методологијама испитивања буке, вибрација и штетних зрачења, прописима у области безбедности и здравља на раду, техничким прописима, стандардима и препорукама.

6.1.6. Испитивање хемијских штетности

Испитивања хемијских штетности врши се на радном месту у радној околини где се у технолошким и радним процесима појављују хемијске штетности. Испитивања хемијских штетности врши се узимањем најмање једног узорка на радном месту најближем извору штетности. Ако је утврђена концентрација хемијских штетности на радном месту најближем извору штетности изнад дозвољених концентрација, испитивање хемијских штетности врши се узимањем најмање једног узорка и на осталим радним местима на којима се оправдано очекују те штетности. На радним местима на којима је у поступку испитивања утврђена концентрација хемијских штетности изнад дозвољених концентрација врши се континуално испитивање ради процене ризика и предузимања мера за смањење штетности и заштиту здравља запослених. Испитивање хемијских штетности врши се у складу са прихваћеном методологијом испитивања хемијских штетности квалитативном и квантитативном анализом, прописима у области безбедности и здравља на раду, техничким прописима и стандардима.

1 Правилник о поступку прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине ("Сл. гласник РС", бр. 94/2006, 108/2006 - испр. и 114/2014)

23

6.1.7. Испитивање осветљености

Испитивање осветљености на радном месту у радној околини врши се у складу са прихваћеном методологијом испитивања и мерења осветљености, прописима у области безбедности и здравља на раду, техничким прописима и стандардима.

6.1.8. Испитивање биолошких штетности

Испитивање биолошких штетности (вируси, бактерије, паразити, гљивице, плесни и др.) обавља се у радним просторијама и на свим радним местима где могу да се оправдано очекују у процесу рада. Испитивање биолошких штетности врши се у складу са прихваћеном методологијом испитивања присутности биолошких штетности, квантитативном и квалитативном анализом.

6.1.9. Оспособљавање за безбедан и здрав рад

Послодавац је дужан да изврши оспособљавање запосленог за безбедан и здрав рад код заснивања радног односа, односно премештаја на друге послове, приликом увођења нове технологије или нових средстава за рад, као и код промене процеса рада који може проузроковати промену мера за безбедан и здрав рад. Послодавац је дужан да запосленог у току оспособљавања за безбедан и здрав рад упозна са свим врстама ризика на пословима на које га одређује и о конкретним мерама за безбедност и здравље на раду у складу са актом о процени ризика. Послодавац обучава запосленог односно лице за бзбедност и здравље на раду именовано од стране послодавца. Запослени се обучава на основу програма за оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад. Обука може бити: претходна и периодична.

Претходна обука се врши при запошљавању, при промени радног места (потпуна обука из безбедности и здравља на раду), и уколико дође до промене технолошког процеса или дела технолошког процеса (делимична обука из безбедности и здравља на раду).

Периодична обука се врши на сваке три године и то за радна места са повећаним ризиком и њу извршава одговорно лице за безбедност и здравље на раду.

Послодавац је дужан да свако лице, које се по било ком основу налази у радној околини, упозори на опасна места или на штетности по здравље које се јављају у технолошком процесу, односно на мере безбедности које мора да примени, и да га усмери на безбедне зоне за кретање. Послодавац је дужан да видно обележи и истакне ознаке за безбедност и/или здравље ради обавештавања и информисања запослених о ризицима у технолошком процесу, правцима кретања и дозвољеним местима задржавања као и о мерама за спречавање или отклањање ризика. Послодавац је дужан да обезбеди да приступ радном месту у радној околини, на коме прети непосредна опасност од повређивања или здравствених оштећења (тровања, гушења, и сл.), имају само лица која су оспособљена за безбедан и здрав рад, која су добила посебна упутства за рад на таквом месту и која су снабдевена одговарајућим средствима и опремом за личну заштиту на раду.

6.1.10. Обезбеђивање средстава и опреме за личну заштиту на раду, њихово одржавања и испитивање

Послодавац је дужан да обезбеди средства за личну заштиту на раду, да прати коришћење истих и врши редован преглед личних заштитних средстава,

24

односно да утврди да ли та лична средства могу издржати прописане рокове трајања личних заштитних средстава. Заштитна средства која ће се користити за поједине послове одређује лице за безбедност кроз прописани акт о процени ризика. Радник је дужан да прописана лична заштитна средства редовно користи и чува у исправном стању.

6.1.11. Правилник о понашању запослених за време радног времена, на радном месту и у радној околини

Права послодавца и запослених се прописују правилником из безбедности и здравља на раду. Тим правилником су прописана правила понашања, а све у циљу веће безбедности и заштите на раду. Процес рада мора се тако организовати да сваки запослени може да ради без опасности за свој живот и здравље, као и живот и здравље запослених у свом окружењу.

Безбедност на раду обухвата: прописивање и спровођење општих и посебних превентивних мера које утичу на стварање безбедних услова рада, као и права, обавеза и одговорности за спровођење прописаних мера безбедности на раду.

Основни задатак послодавца и одговорних лица су унапређење организације процеса рада, којим се гарантује сигурност запослених на раду, путем коришћења савремених метода безбедности на раду.

6.1.12. Правилно складиштење материјала, репроматеријала, опасних и штетних материја, запаљивих материја, заштита од пожара

Сви материјали се морају чувати и складиштити у посебним деловима које прописује њихов произвођач. Опасне, штетне и запаљиве материје морају се чувати у посебним, видно обележеним просторијама, и у сваком тренутку се мора знати њихова тачна количина. У свим просторијама предузећа, посебно у оним за складиштење материјала мора постојати опрема за заштиту од пожара која мора бити исправна и редовно прегледана и испитана од овлашћеног завода.

6.1.13. Организација рада

Организацију рада прописује послодавац правилником о раду и правилником о ситематизацији послова.

Правилник о раду садржи права и обавезе послодавца и запосленог из радног односа и друга права као што су право на одмор у току рада, право на дневни одмор и право на недељни и годишњи одмор.

Правилник о систематизацији послова садржи опис послова, степен стручне спреме потребан за обављање тих послова и потребно радно искуство.

Организација рада укључује још и техничке мере за безбедност и ергономске захтеве. Ергономија је наука о складности човечијег тела и опреме која га опслужује.

6.1.14. Упућивање запослених на претходне и периопдичне лекарске прегледе

Претходни и периодични лекарски прегледи запослених врше се на начин, по поступку и у роковима утврђеним прописима из безбедности и здравља на раду, односно правилником о претходним и периодичним лекарским прегледима запослених на радним местима са повећаним ризиком. Правилник утврђује се начин, поступак и рокови вршења претходног лекарског прегледа лица које заснива радни однос, односно лица које послодавац ангажује за рад на радном месту са

25

повећаним ризиком и периодичног лекарског прегледа запосленог који ради на радном месту са повећаним ризиком.2

Претходне и периодичне лекарске прегледе врши служба медицине рада.У поступку вршења претходног и периодичног лекарског прегледа служба

медицине рада користи податке из акта послодавца о процени ризика – о факторима ризика на радном месту са повећаним ризиком и о посебним здравственим условима које морају испуњавати запослени. Ако се у поступку периодичног лекарског прегледа утврди да запослени не испуњава потребне здравствене услове за обављање послова на свом радном месту, послодавац је дужан да га премести на друго радно место које одговара његовим здравственим способностима. Неиспуњавање потребних здравствених услова не може бити разлог за отказ уговора о раду.

2 Правилник о предходним и периодичним лекарским прегледима запослених на радним местима са повећаним ризиком ("Сл. гласник РС", бр. 120/2007 i 93/2008)

26

7. ПРОЦЕНА РИЗИКА НА РАДНОМ МЕСТУ У РАДНОЈ ОКОЛИНИ

Као и у свим другим делатностима тако и у графичкој, може доћи до појаве ризика од опасности и штетности по човека као вршиоца делатности по његову радну околину. Готово свака штампарија обилује местима на којима се могу појавити потенцијални ризици од појаве штетности, од припреме за штампу, преко самог процеса умножавања, све до графичке дораде. У процесима штампе, запослени се срећу са разним отровима, нагризајућим супстанцама, машинама које посредством притиска, оштрих сечива или клишеа, високе температуре извршавају задате команде, или чак и са високим напоном који се користи за електролизу.

Нама је циљ да се сва места на којима може настати ризик од повреде или штетности по организам препознају, лоцирају и видно обележе како би се на време и превентивно деловало активностима и мерама за спречавање од појаве ризика од штетности, или у крајњем случају његовог смањивања на дозвољене вредности.

Сваки послодавац, или лице одговорно за то, мора идентификовати могуће факторе који утичу на појаву штетности како би се те могуће штетности и повреде човека у његовој радној околини смањиле или потпуно уклониле. Све то се врши у пет једноставних корака:

прикупљање информација идентификовање опасности и фактора који утичу на појаву опасности утврђивање вероватноће и тежине последица које произилазе из

опасности планирање активности за отклањање или смањење ризика документовањеПрикупљање информација се врши посматрањем и мерењем радне околине,

посматрањем обављања послова на радном месту и изван њега, интервјуисањем запослених и посматрањем спољних фактора који могу имати утицај на радно место (послови које обављају трећа лица, временски услови).

Идентификовање опасности се може извршити помоћу: техничких података о опреми, метеријалима, супстанцама које се користе, технолошким процесима, резултатима мерења, подацима о броју повреда на раду и професионалних болести и научне и стручне литературе.

Процена ризика се врши модификованом методом. При утврђивању података о опасностима и штетностима на радном месту и у радној околини коришћено је груписање опасности и штетности према Правилнику о начину и поступку процене ризика на радномместу и у радној околини3.

Елементи за процену ризика на радном месту и у радној околини:

I – Вероватноћа појаве акцидента

1. Екстремно редак догађај2. Редак догађај3. Прилично чест догађај4. Чест догађај5. Изузетно чест догађај

II – Здравље и безбедност запослених

3 Правилник о начину и поступку процене ризика на радом месту и у радој околини ("Сл. гласник РС", бр. 72/2006, 84/2006 - испр. и 30/2010)

27

1. Занемарљив случај2. Мали утуцај3. Средњи утицај4. Озбиљан утицај5. Критичан утицај

III – Поштовање законске регулативе и прописа

1. Не постоји законска регулатива2. Постоји законска регулатива која се поштује3. Постоји законска регулатива која се поштује уз одређење потешкоће4. Закоска регулатива се само делимично поштује5. Постоји законска регулатива која се не поштује

IV – Односи са радном околином ( окружењем )

1. Занемарљив утицај2. Мали утицај3. Средњи утицај4. Озбиљан утицај5. Критичан утицај

P = I x II; Z = III+IV; Укупна оцена = P+Z

Нивои ризика :1. Прихватљив остатак ризика – НЕЗНАТАН РИЗИК ( 0 – 7 )2. Средњорочно потребне мере – ДОПУСТИВ РИЗИК ( 8 – 14 )3. Краткорочно потребне мере – ЗНАТАН РИЗИК ( 15 – 20 )4. Нужно одмах предузети мере – ЗНАТАН РИЗИК ( 21 – 26 )5. Одмах прекинути рад у опасном подручју – НЕДОПУСТИВ РИЗИК ( 27 – 35 )

Како би дефинисали ранг вероватноће потребно је најпре одредити изложеност опасно-стима и штетностима у току радног дана (табела 1) и стање система заштите / радне околине.

Табела 1. Изложеност опасностима и штетностима на радном местуИзложеност

опасностима и штетностима у току

радног дана (%)

Квалитативно рангирање изложености

опасностима и штетностима

Квантитативно рангирање изложености

опасностима и штетностима

0-20 врло ретко 121-40 повремено 241-60 често 3

61-80претежни део радног

времена4

81-100 све радно време 5

Табела 2. Стање система заштите радне околине

28

Изложеностопасностима,

штетностима инапорима

Стање система заштите / радне околине

Знатно испод

дозвољених вредности /Задовоља-

вајуће

До граница дозвољених вредности / Средњерочно потребне

мере

Изнад дозвољених вредности / Краткорочно потребне

мере

Значајно изнад

дозвољених вредности / Тренутно потребне

мере

Граничне вредности издржљивости / Одмах прекинути

рад

1 2 3 4 5

Врло ретко 1 I I II II II

Повремено 2 I II III III IV

Често 3 II III III IV IV

Претежни део радног времена

4 II III IV IV V

Све радновреме

5 II IV IV V V

Табела 3. Ранг тежине повреде

Опис последице Тежина последице Ранг тежине повреде (РТ)

Довољна само прва помоћ Врло лака А

Медицински третман саболовањем до 3 дана

Лака Б

Лечење које укључује и хоспитализацију

Средње тешка Ц

Трајно измењена радна способност Тешка

Д

Колективна повреда и/или трајно угрожавање

животних функција и/или повреда са смртним

исходом

Смртна или колективна Е

Табела 4. Ранг тежине последице

Ранг тежине последице

Ранг вероватноће

А Б Ц Д Е

I 1 2 3 5 7

II 2 6 8 12 14

29

III 3 8 12 18 20

IV 5 10 18 22 26

V 7 14 20 26 35

Табела 5. Ранг ризика

Вредност нивоа ризика

Услови рада Ниво ризика Активности и/или мере

0-7Оптимални

Прихватљив(I)

Нема ниједнеактивности

8-14Приближно одговарају оптималним условима

Допустив(II)

Нису потребне додатнеактивности, довољан је

сталан надзор услова рада

15-20 Превазилазеоптималне услове

Средњи(III)

Извршење мера у смислусмањења ризика

21-26

Тешки услови рада, опасност од губитка

радне способности или нарушавања здравља

Висок(IV)

Рад се не сме започети, ако нису примењене потребне мере за смањење ризика

27-35Изразито тешки услови

рада,непосредна опасност за

живот и здравље радника

Неприхватљив(V)

Рад се не сме почети, или га је потребно зауставити,

или издатизабрану рада

Стање система заштите / радне околине се посматра, ако се сагледава глобално радно место, на основу табеле 6.

Табела 6. Стање система заштие / радне околине

Редниброј

Елементи за процену стања система заштите / радне околине

Усклађеност са захтевима

ДА НЕ1. Радни простор и радне површине2. Средства и опрема за рад3. Заштита од удара електричне струје4. Грејање и вентилација5. Микроклима6. Осветљеност

30

7. Електромагнетно зрачење8. Бука и вибрације9. Атмосферски и климатски утицаји10. Заштита од пожара и експлозија11. Путеви за пролаз, превоз и евакуацију12. Сировине, основни и помоћни материјал

13.Организационе мере безбедности и здравља на

раду

14.Конструкције и објекти за колективну

безбедност и здравље на раду

15.Помоћне конструкције и објекти за привремено

коришћење16. Средства и опрема за личну заштиту на раду17. Оспособљеност за безбедан рад

18.Обавештеност из области безбедности и

здравља на раду19. Пружање прве помоћи

20.Заштита непушача, забрана узимања средстава

зависности21. Одржавање радних просторија22. Стање просторија за личну хигијену23. Инспекцијски налази о извршеном надзору

24.Повреде, професионална обољења и обољења у

вези са радомРАНГ СТАЊА РАДНЕ ОКОЛИНЕ

Ако се посматра појединачно свака опасност и/или штетност ранг стања радне околине се може одредити на основу квантитативних вредности добијених испитивањима и мерењима, на пример:

средстава за рад; хемијских штетности; физичких штетности; биолошких штетности; микроклиме (температура, брзина струјања и релативна влажност ваздуха); осветљености и др.

Како су чланом 9. Правилника о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини4 обухваћене штетности које проистичу из психичких и психофизиолошких напора који се узрочно везују за радно место и послове које запослени обавља, потребно је препознати одређену штетност и утврдити да ли се она налази у дозвољеним вредностима, односно у оним вредностима под чијим утицајем промена нормалних стања појединих система и људског организма не превазилази природне промене и не изазива нежељене последице.

4 Правилник о начину и поступку процене ризика на радом месту и у радој околини ("Сл. гласник РС", бр. 72/2006, 84/2006 - испр. и 30/2010)

31

За разлику од већине штетности које се могу наћи у радној средини и за које постоје дозвољене вредности, стандарди или препоруке, за психофизиолошке штетности универзалне норме не постоје. То значи да се утврђивање стандарда и норми за процену психофизиолошког радног оптерећења заснива на практичном искуству процењивача који мора добро да познаје услове, захтеве и специфична оптерећења на послу, како би се одредио ниво ризика. Велики значај има и субјективна процена запослених, било да се односи на уочавања потенцијалних штетности, било на појаву субјективних тегоба у току самог рада. У непосредној вези са тим је и предузимање одређених превентивних мера како би се ризик свео на прихватљив ниво.

Важност овог произилази из чињенице да је све већи број радних места на којима је у значајној мери присутно психолошко оптерећење (стрес, мобинг и сагоревање).

У том смислу, определили смо се за методу квантитативних истраживања, која обезбеђује бројчане податке и представља такав начин рада са испитаницима где се од свих тражи да одговоре на идентична питања, табела 7 и 8.

Табела 7. СТРЕС на радном месту

Ред.бр.

Молимо Вас да на основу Вашег досадашњег радног искуства

дате одоворе на следећа питања:Присутност

1.Да ли сте у току дана често уморни, и ако сте се

довољно наспавали?

2.Да ли имате проблема са тим да се увече или за

викенд искључите из свега?

3.Пијете ли више алкохола него пре, како би се

опустили?

4.Да ли тешко заспете и/или се често будите у току

ноћи?

5.Да ли се тешко концетришете и губите ли нит у току

неког разговора?

6.Осећате ли се, више него пре, преоптерећени и да ли

имате осећај да Вам све виси над главом?

7.Реагујете ли раздражљиво и агресивно када нешто не

иде по плану или како сте очекивали?

8.Патите ли чешће него пре од желудачних сметњи,

главобоља или лупања срца?

9.Имате ли чешће осећај да сте жртва, него господар

ситуације?

10.Да ли Вас муха на зиду или звоњава телефона

нервирају више него раније?

11.Удаљавате се од круга пријатеља и избегавате ли

друштвене сусрете?

12.Осећате ли се истрошено и имате ли осећај да вам је

огроман терет на плећима?

13.Ухватите ли себе често при агресивним мислима и

представама, које су усмерене преме другима?

14.Имате ли осећај да ћете изгубити контролу над собом

или властитим понашањем?

32

Табела 8. „МОБИНГ“ на радном месту

Ред.бр.

Молимо Вас да на основу Вашег досадашњег радног искуства

дате одоворе на следећа питања:Присутност

1.

Да ли знате за случај да се у радном окружењу шире непроверене гласине, клетве, препричавају сексуалне интриге или нешто слично са намером

да се особа деградира?

2.

Да ли сте Ви или неко из Вашег радног окружења били оптужени за пропусте који се или нису догодили или су се догодили али без Ваше

кривице?

3.Да ли сте доживели да неког исмејавају због

начина говора, држања, хода, одевања?

4.Да ли сте доживели да неко буде омаловажаван због пола, националности, социјалног порекла,

приватог живота?

5. Да ли сте дежурни кривац?

6. Да ли Вас искључују из друштвених активности?

7.Да ли сте уочили да вам са радног стола нестају

ствари?

8.Да ли се контролишу Ваши телефонски позиви и

пошта?

9. Да ли сте изненада затрпани послом?

10.Да ли су изненада надређени престали да Вам дају

посао?

11. Да ли Вас укључују у програм едукације?

12.Да ли са Вама посредно комуницирају путем

порука на папирићу,е-маилом или факсом?

13. Да ли Вас шеф стално критикује?

14. Да ли Вас колеге критикују?

15. Да ли се Ваши резултати обезвређују?

16.Да ли сте доживели да Вам неко прети или Вас

физички напада?

17. Да ли Вас сексуално угрожавају?

18. Да ли желите да промените радно место?

19. Да ли осећате замор због посла који радите?

33

20. Да ли имате психичке сметње због посла?

21. Да ли имате физичке проблеме због посла?

22.Да ли сте били на боловању због проблема у вези

са послом?

23.Уколико Вам се догађа нешто од наведених примера, да ли се то дешава дуже од шест

месеци?

24. Да ли се осећате кривим због такве ситуације?

У зависности од нивоа ризика, планирају се активности за потребно отклањање или смањење ризика. Уколико је ризик висок, потребно је одмах предузети мере за његово смањење. Уколико је ризик умерен и прихватљив, препоручује се планирање активности за смањење степена тог ризика. Уколико је ризик мали и прихватљив, неопходно је да се обезбеди да се тај степен ризика задржи на истом нивоу. Процена ризика се документује за свако радно место користећи формулар о процени ризика односно упитника који се попуњава приликом уочавања опасности и штетности на радном месту у радној околини.

Могући фактори под чијим утицајем се могу појавити опасности и штетности:- Квар на опреми за производњу, нередовно одржавање и уклањање

заштитних направа на опреми за рад,- Недовољно обезбеђени услови радне околине,- Недовољно стручан радни кадар,- Неправилна примена средстава и опреме за личну заштиту на раду,- Лоша организација рада,- Неправилно складиштење материјала, опасних и штетних супстанци,

запаљивих материја,- Непридржавање запослених и послодаваца правилника о раду за време

радног времена на радном месту и у радној околини.Да би се претходно наведени фактори смањили или отклонили, потребно је

извршити одређене превентивне активности.

7.1. Препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту у радној околини

Опасности на радном месту су оне чињенице и стања која под одређеним околностима могу угрозити живот и здравље радника те могу изазвати углавном директне физичке повреде и регилисане су правилником о начину и поступку процене ризика на радном месту у радној околини5, а делимо их на:

Механичке опасности, Опасности које се појављују у вези се карактеристикама радног места, Опасности које се појављују у вези са коришћењем електричне енергије.

5 Правилник о начину и поступку процене ризика на радом месту и у радој околини ("Сл. гласник РС", бр. 72/2006, 84/2006 - испр. и 30/2010)

34

Штетности на радном месту су фактори радне околине који код радника могу изазвати професионално обољење ( најчешће након дуже изложености ). Штетности на радном месту делимо на:

Штетности које настају или се појављују у процесу рада, Штетности које проистичу из психичких и психофизичких напора, Штетности везане за организацију рада, Остале штетности.

Приказ опасности и штетности су представљени у табели 9.

Табела 9.

Шифре Опасности и штетности

Механичке опасности које се појављују коришћењем опреме за рад

01 Недовољна безбедност због ротирајућих делова

01 Недовољна безбедност због покретних делова

02 Слободно кретање делова који могу нанети повреду запосленом

02 Слободно кретање материјала који могу нанети повреду запосленом

03 Унутрашњи транспорт

03 Кретање радних машина

03 Померање одређене опреме за рад

04Коришћење опасних средстава за рад, која могу произвести експлозије или

пожар

05 Немогућност или ограниченост правовременог уклањања са места рада

05 Изложеност затварању

05 Изложеност поклапању

05 Изложеност механичком удару

06 Други фактори који могу да се појаве као механички извори опасности

Опасности које се појављују у вези са карактеристикама радног места

07Опасне површине (подови и све врсте газишта, површине са којима

запослени долази у додир, а које имају оштре ивице рубове, шиљке, грубе површине, избочене делове, и сл.)

08 Рад на висини, у смислу прописа о безбедности и здрављу на раду

08 Рад у дубини, у смислу прописа о безбедности и здрављу на раду

09Рад у скученом, ограниченом или опасном простору (између два или више фиксираних делова, између покретних делова или возила, рад у затвореном

простору који је недовољно осветљен или проветраван, и сл.)

35

10 Могућност клизања или спотицања (мокре или клизаве површине)

11 Физичка нестабилност радног места

12Могуће последице или сметње услед обавезне употребе средстава или

опреме за личну заштиту на раду

13Утицаји услед обављања процеса рада коришћењем неодговарајућих или

неприлагођених метода рада

14Друге опасности које се могу појавити у вези са карактеристикама радног

места и начином рада (коришћење средстава и опреме за личну заштиту на раду која оптерећујузапосленог, и сл.)

Опасности које се појављују коришћењем електричне енергије

15Опасност од директног додира са деловима ел. инсталације и опреме под

напоном

16 Опасност од индиректног додира

17Опасност од топлотног дејства које развијају електрична опрема и инсталације (прегревање, пожар, експлозија, електрични лук или

варничење и др.)

18 Опасности услед удара грома и последица атмосферског пражњења

19 Опасност од штетног утицаја електростатичког наелектрисања

20Друге опасности које се могу појавити у вези са коришћењем електричне

енергије

Хемијске штетности, прашина и димови

21 Хемијске штетности

21 Прашина

21 Димови

Физичке штетности (бука и вибрације)

22 Бука

22 Вибрације

Биолошке штетности

23 Бактерије

23 Гљивице

23 Паразити

23 Вируси

23 Друге биолошке штетности

Штетни утицај микроклиме

24 Висока или ниска температура

24 Висока или ниска влажност

36

24 Велика брзина струјања ваздуха

Штетни утицај осветљености

25 Недовољна осветљеност

25 Превелика осветљеност

25 Блештање

Физичке штетности (зрачење)

26 Топлотно зрачење

26 Јонизујуће зрачење

26 Нејонизујуће зрачење

26 Ласерско зрачење

26 Ултразвучно зрачење

Штетни климатски утицаји

27 Рад на отвореном

Штетности које настају коришћењем опасних материја

28Штетности које настају коришћењем опасних материја у производњи,

транспорту, паковању, складиштењу или уништавању

29Друге штетности које се појављују у радном процесу, а које могу да буду узрок повредена раду запосленог, професионалног обољења или обољења

у вези са радом

Штетности које проистичу из психофизиолошких напора

30 Напори или телесна напрезања - ручно преношење терета

30 Напори или телесна напрезања - гурање или вучење терета

30Напори или телесна напрезања - дуготрајне повећане телесне активности и

сл.

30 Напори или телесна напрезања - пењање и силажење

31 Нефизиолошки положај тела - дуготрајно стајање

31 Нефизиолошки положај тела – дуготрајно седење

31 Нефизиолошки положај тела - чучање и клечање

31 Нефизиолошки положај тела - сагињање

Штетности које проистичу из психичких напора

32 Психолошка оптерећења - стрес

32 Психолошка оптерећења - монотонија

33 Одговорност у примању и преношењу информација

33 Коришћење одговарајућег знања и способности

33 Одговорност у правилима понашања

37

33 Одговорност за брзе измене радних процедура

33 Интензитет у раду

33 Просторна условљеност радног места

33 Конфликтне ситуације

33 Рад са странкама и новцем

33 Недовољна мотивација за рад

33 Одговорност у руковођењу

Штетности везане за организацију рада

34 Рад дужи од пуног радног времена (прековремени рад)

34 Рад у сменама

34 Скраћено радно време

34 Рад ноћу

34 Приправност за случај интервенција

Остале штетности

35Штетности које проузрокују друга лица

(насиље према лицима која раде на шалтерима)

35Штетности које проузрокују друга лица

(насиље према лицима која раде на обезбеђењу)

36 Рад са животињама

37 Рад у атмосфери са високим притиском

37 Рад у атмосфери са ниским притиском

38 Рад у близини воде

38 Рад испод површине воде

39 Остале опасности, односно штетности

На основу прикупљених информација о стању безбедности и здравља на раду приступамо процени ризика на радом месту и у радној околини. Процена ризика се обавља табеларно што је приказано у табели 10.

Шифра опасности

(штетности)

Опасност и штетност

ВредновањеУкупна оцена Ниво ризика

I II P III IV Z

01

Недовољна безбедност због

ротирајућих делова

3 3 9 2 2 4 13 Допустив

01 Недовољна 4 3 12 1 1 4 14 Допустив

38

безбедност због покретних

делова

07

Опасне површине

(подови и све врсте газишта, површине са

којима запослени

долази у додир, а које имају оштре ивице

рубове, шиљке, грубе

површине, избочене

делове, и сл.)

2 2 4 2 1 3 7 Незнатан

10

Могућност клизања или спотицања (мокре или

клизаве површине)

2 2 4 2 1 3 7 Незнатан

15

Опасност од директног додира са

деловима ел. инсталације и

опреме под напоном

3 3 9 2 1 3 12 Допустив

16Опасност од индиректног

додира3 3 9 2 1 3 12 Допустив

21Хемијске

штетности 4 3 12 1 1 4 14 Допустив

30

Напори или телесна

напрезања - ручно

преношење терета

3 3 9 2 1 3 12 Допустив

32Психолошка оптерећења -

стрес2 2 4 2 1 3 7 Незнатан

33

Одговорност у примању и преношењу

информација

2 2 4 2 1 3 7 Незнатан

39

34

Рад дужи од пуног радног

времена (прековремени

рад)

2 2 4 2 1 3 7 Незнатан

34 Рад у сменама 2 2 4 2 1 3 7 Незнатан

На основу процене ризика која је незнатним и допустивим границама уз примену свих мера безбедности и здравља на раду у графичарској индустрији процењујемо да на радим местима нису присутне опасности и штештости због којих би се радно место прогласило као радно место са повећаним ризиком.

8. УТВРЂИВАЊЕ НАЧИНА И МЕРА ЗА ОТКЛАЊАЊЕ, СМАЊЕЊЕ ИЛИ СПРЕЧАВАЊЕ РИЗИКА

На основу процењених ризика на радном месту и у радној околини, послодавац утврђује начин и мере за њихово спречавање, отклањање или смањење на најмању могућу меру. Ако су процењени ризици такве природе да живот и здравље запослених нису теже угрожени, а за чије отклањање су потребна већа инвестициона улагања, актом о процени ризика могу се утврдити мере и рокови за њихово спровођење којима се у потпуности отклањају ризици или којима се они смањују на најмању могућу меру. О спровођењу мера за отклањање, смањење или спречавање ризика стара се послодавац непосредно или преко лица одређеног за безбедност и здравље на раду или другог лица одређеног актом о процени ризика.Мере за спречавање, отклањање или смањење ризика утврђују се полазећи од процењеног ризика, утврђеног приоритета и поштујући принципе превенције, у складу са прописима о безбедности и здрављу на раду, техничким прописима, стандардима или опште признатим мерама.Мере које се утврђују за спречавање, отклањање или смањење ризика јесу:

1) одржавање у исправном стању и вршење прегледа и испитивања средстава за рад;2) обезбеђивање прописаних услова за безбедан и здрав рад у радној околини;

40

3) оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад;4) обезбеђивање средстава и опреме за личну заштиту на раду, њихово одржавање и испитивање;5) упућивање запослених на претходне и периодичне лекарске прегледе у складу са оценом службе медицине рада, и др.

8.1. Мере безбедности и здравља на раду у припреми за штампу

Пошто се у процесу припреме за штампу користе разне хемијске супстанце од којих више њих има токсично, или нагризајуће дејство, мере за заштиту и безбедност на раду се своде на то да се користе одговарајућа средства личне заштите на раду као и заштита у виду разних упозорења, уређаја за мерење концентрације штетних и запаљивих пара у ваздуху, као и обавезна, пажљиво конструисана и испланирана, вентилација просторија у којима се врши процес припреме за штампу. Сва једињења која се користе су јако испарљива, а паре, магле и гасови који се концентрују у ваздуху у нижим (гасови који су тежи од ваздуха) или вишим слојевима просторија (гасови који су лакши од ваздуха), могу бити слабо, умерено, или веома токсични, те могу изазвати акутна или хронична тровања. Због тога се у просторијама мора обезбедити адекватна и јака вентилација да би се у ваздуху обезбедила стална и минимална концентрација токсичних материја, која није штетна по безбедност и здравље запослених.

Такође се средства личне заштите на раду морају редовно користити и одржавати у исправном стању (рукавице, одговарајући комбинезон, наочаре, маска за лице...) да би се осигурала заштита коже од штетних и токсичних једињења и тако спречила интоксикација преко коже, као и да се спречи директен додир са нагризајућим супстанцама и тако дође до разних степена опекотина и тежих оштећења коже.

У просторијама у којима се врши припрема за штампу је пожељно имати уређаје који врше мерење концентрације одређених материја у ваздуху и на тај начин се уз употребу звучног, или неког другог сигнала уколико концентрација пређе дозвољени ниво, утицајем неког другог фактора (отказ у раду вентилације нпр) запослени обавести и на тај начин спречи интоксикација организма.

На видним местима требало би истаћи знакове упозорења и тако спречити или умањити могућност појаве ризика од штетности по треће лице и запослене и смањити ризик од појаве запаљивања и самозапаљивања супстанци које се користе у припреми за штампу (слика 6).

Најефикаснији начин за смањење ризика од појаве штетности по здравље запослених је прелазак на нове, савременије, уређаје који раде са мање штетним једињењима у затвореном систему и где је фактор људске грешке смањен готово на нулу. Међутим и ти савремени, затворени системи (нпр ЦТП) се морају увек одржавати у исправном стању и пажљиво се отклањати и одлагати остаци и отпади да поново не би дошло до појаве ризика опасности и штетности по заштиту и здравље запослених.

41

Слика 6. - .Ознаке упозорења, обавештења

8.2. Мере безбедности и здравља на раду у процесима умножавања и графичке дораде

Због брзог темпа индустријског развоја и аутоматизације, данашњи произвођачи графичких машина и опреме теже да што више повећају учинковитост и брзину репродукције, све већом експлоатацијом физичких појава и кретања одређеним техичко – технолошким методама. То је проузроковало појаву великог броја нежељених физичких појава или такозваних физичких загађивача од којих су на првом месту бука, вибрације, механички утицај на човека, електична струја,... иако се произвођачи труде да на све начине заштите човека од физичких штетности, ипак се морају спроводити мере за спречавање и отклањање ризика од појаве опасности и штетности. Напори, физичка напрезања и нефизиолошки положај тела доводе до већине повреда у графичкој индустрији, као и клизање и спотицање који су чести узроци повреда на радном месту. Механичке опасности од недовољно обезбеђених ротирајућих или покретних делова на машинама за штампу су такође велики узрочници повреда. Битно је напоменути да су ове повреде лакше природе, као што су повреде удова, које се манифестују као различите фрактуре, нагњечења, хематоми, укљештења, као и различите повреде мишића, зглобова и кичменог стуба, услед нефизиолошког положаја тела.

Поред физичких штетности, због употребе боја, емулзија, средстава за прање и чишћење, у поступку репродукције постоје ризици и од хемијских штетности.

8.2.1. Механички утицаји

Сви уређаји и склопови који се користе у графичкој индустрији у процесу умножавања, боју на штампарску подлогу преносе помоћу штампарске форме (директно или индирекрно), а посредством притиска. Сви ови уређаји имају улагајуће и излагајуће јединице (ручне или аутоматске), могу имати транспортне мостове... све ово су места на којима може доћи до физичких оштећења организма. Деловањем притиска може доћи до повреде, најчешће горњих екстремитета, које могу бити лаке или теже. Лакша физичка оштећења су мање посекотине или опекотине, нагњечења... Тежа физичка оштећења човека могу бити теже посекотине, отворени или затворени преломи, па чак може доћи и до трајног деформиитета дела тела или до губитка истог.

Иако произвођачи графичких машина и уређаја све више пажње обраћају на заштиту човека као вршиоца делатности постављањем разних заштитних елемената

42

и знакова упозорења као што су звучни и светлосни сигнали, фотоосетљиве ћелије, микропрекидачи... Ипак може доћи до отказа на самом уређају или делу машине везаног за заштиту човека и тако може доћи до повреда.

Ризик од физичке штетности не ствара само рад графичке машине, већ до повреде у радној околини може доћи и утицајем других фактора. Ти други фактори се стварају најчешће непоштовањем прописа, људском грешком или утицајем неког трећег лица. То су најчешће неадекватно одлагани отпад и материјал, клизав под, лоше осветљење, рад под утицајем психоактивних супстанци...

8.2.2. Бука и вибрације

У машинским системима одвијају се механички процеси кретања машинских делова, струјни процеси кретања, компресије и експанзија флуида, елекромагнетни процеси промене магнетног флукса и друге промене. Ови процеси могу бити унутрашњи, унутар склопова система, или спољашњи при извршавању радних функција система. Ови системи и процеси означавају се као извори буке и вибрација. Један од показатеља квалитета и исправности уређеја је ниво буке и вибрације. Промене у фреквенцијском спекрту емитоване буке, без обзира да ли је спектар континуалан или дисконтинуалан користе се за дијагностику стања машинаских система, као показатељи промене у систему, пре свега оштећења и других поремећаја.

I бука и вибрације могу имати штетан утицај по човека и његову радну околину, тако да се, уколико је потребно, морају предузети све мере заштите да се њихов утицај смањи на дозвољене вредности или скроз уклони.

8.2.2.1. Бука

Бука представља звучне осцилације машинских склопова система. Бука представља сваки звук који код човека изазива субјективни осећај непријатности. Буку можемо поделити према променљивости нивоа и према нивоима интензитета.

Према променљивости нивоа буку делимо на: бука непромењивог нивоа (континуирана бука) – чији се ниво мења у

опсегу до 5 dB бука променљивог нивоа – ако се ниво мења у опсегу већем од 5 dB испрекидана бука – бука која траје више од 1 sec са више прекида у току

трајања инпулсна бука – један или више одвојених акустичких импулса који трају

краће од 1 secПрема нивоима интензитета буку делимо на:Бука првог степена (30 – 65 dB) – добро се подноси и не изазива оштећење

слуха. Само код јако осетљивих особа може да изазове лакшу узнемиреност, главобољу, раздражљивост и немиран сан.

Бука другог степена (65 – 90 dB) – при којој се већ уочавају сметње са ефектима како на слуху тако и на целом телу. Вишегодишње излагање овој буци изазива трајно оштећење слуха лаког степена на високе тонове.

Бука трећег степена (90 – 110 dB) – код већине људи изазива тешке сметње и прогресивни трајни губитак слуха и релативном кратком времену. Ову буку обично прате и вибрације.

Бука четвртог степена (110 – 130 dB) – ову буку човек не може дуго да издржи јер изазива брзе сметње и нагли губитак слуха из несносно зујање и друге поремећаје. Ако бука пређе 130 dB оштећења су практично моментална.

43

Штетна деловања буке на организам називају се акустичне трауме. Акутне акустичне трауме настају услед дејства буке великог интензитета која може за кратко време да изазове озбиљне патолошке промене. Хроничне акустичне трауме настају код запослених који су изложени штетном дејству буке нижег нивоа (до 90 dB) у току осмочасовног радног времена током дужег периода експозиције.

I поред оштећења слуха постоје бројни ефекти буке на остале унутрашње органе и системе. Најчешћа оштећења која се јављају код хроничних акустичних траума су повећање крвног притиска, раздражљивост, невољност, главобоље, оштећење менталних функција, смањење прецизности и координације покрета, губитак равнотеже, слабије распознавање боја, смањење светлосне осетљивости, промене у крвној слици...

8.2.2.2. Вибрације

Вибрације представљају осцилаторно кретање тела (дела тела), при чему се тело (део тела) наизменично креће у два супротна смера у односу на свој равнотежни положај. Механичке вибрације настају због различитих узрока као што су: нестабилност механичких система, грубо руковање машинама и уређајима, промена правца кретања машина... Вибрације као непожељна кретања у одвијању механичких процеса могу да изазову велика оштећења, и то како човековог здравља тако и машина и уређаја, па и грађевинских конструкција и објеката. Вибрације могу бити:

Периодичне вибрацијеОвде се осцилаторно кретање тела после одређеног временског интервала

понавља на исти начин. Периодичне вибрације могу бити:простопериодичне (осцилаторно ктерање се врши само са једном

учесталошћу)сложено периодичне (осцилаторно кретање је састављено од већег броја

простопериодичних вибрација са различитим фреквенцијама)Непериодичне вибрацијеОвде се промене карактеристичних параметара у току времена дешавају

случајно, нема понављања. Према деловању вибрације на човечије тело, оне могу бити:Опште вибрације – јављају се када се човек налази у вибрирајућем

медијуму, и делују на цело тело.Локалне вибрације – делују на поједине делове човечијег тела.Оштећења која изазивају вибрације најизразитија су на самом месту њиховог

деловања. Дејство вибрација утиче на разне делове нервног система човека, као последица чега могу настати разни поремећаји на нивоу:

крвних судова и срца нервног система костију, зглобова и мишића сензибилитета чула слуха, вида и равнотеже коже желуца метаболизма и др.Пошто се у штампаријама, при исправном раду машина, јављају вибрације

слабијег интензитета, али веће учесталости, такве вибрације имају штетан утицај на нервни систем, чуло вида и слуха, на поремећај равнотеже...

44

8.2.3. Електрична стуја

Услед отказа на уређају или делу неког уређаја, квара у електричним инсталацијама, може доћи до тзв. струјног удара електричне енергије. До струјног удара може доћи услед напона додира или напона корака. Напон додира настаје уколико неким делом тела додирнемо део уређаја који је под напоном, а другим делом тела део уређаја који није под напоном или земљу. Напон корака настаје при квару на воду за уземљење. У његовој близини на површини земље се јавља и нагомилава електрични набој. Уколико при ходу једном ногом станемо на једну тачку напона, а другом ногом на другу, а при том су те две напонске тачке на различитом потенцијалу, долази до струјног удара.

Око проводника електричне струје јављају се електромагнетна поља. Променљиво електромагнетно поље ниске фреквенције доводи до стварања електричног поља на површини човечијег тела и електричног поља у телу које индукује електричне струје у организму. Ове струје које се јављају у организму могу да изазову осећај диконфора, вибрацију косе, пецкање испод одеће, што даље утиче на нервни систем, па се јавља узнемиреност и раздражљивост.

Уколико неки уређај или део тог уређаја ради на једносмерном напону може доћи до струјног удара једносмерне струје. Овакви струјни удари могу изазвати и теже поремећаје у организму угроженог са дуготрајним последицама јер једносмерна струја врши елктролизу течности у организму и ствара диполе.

8.2.4. Хемијке штетности

Поред физичких штетности у поступцима умножавања и графичке дораде постији ризик и од хемијских штетности употребом боја, разређивача, разних растварача и средстава за прање, употреба лепила, лакова (УВ и водених)... Мере заштите и безбедности се своде на правилну употребу и складиштење супстанци које се користе у одговарајуће сврхе и употребом средстава за личну заштиту на раду.

8.2.4.1. Боје

Под појмом графичка боја подразумева се супстанца која поседује одређено обојење и има способност да се у току процеса штампања веже за штампарску подлогу. Графичка боја је фина хомогена смеша 3 сегмената, пигмента, везива и помоћних средстава (сушила, воскови, површински активне супстанце и друго.). Улога пигмента је да да обојење, везиво има улогу да са једне стране повеже све компоненте боје, а са друге стране да омогући везу између боје и подлоге. Остале компоненте боје имају различит хемијски састав и дају боји потребне физичко - хемијске особине и утичу на процес сушења боје.

8.2.4.2. Разређивачи и средства за прање боја

Разређивачи и средства за прање боја су органска једињења која припадају групи растварача. Разређивачи, сама реч каже, су растварачи који додатно разређују боју не мењајући њихову хемијску структуру. Средства за прање боја су растварачи који разграђују боју која је најчешће у чврстом стању.

Разређивачи су хемијска једињења, најчешће органског порекла, која као основу морају имати исто органско једињење као и боја коју разређује. То су најчешће ароматична или хетероциклична једињења, са садржајем бензеновог прстена. Врста разређивача који ће се користити зависи од врсте боје.

45

Средства за прање боја су хемијске супстанце (растварачи) које чине групу хемијских једињења чији збир физичко хемијских особина врши растварање. Најчешће су то једињења ароматичноог карактера, бензен, толуол и ксилол.

Толуол (C6H5CH3) је течност без боје, карактеристичног мириса, раствара се у води и у човечијем ткиву. При оксидацији ствара бензеову киселину. У високим концентрацијама, толуол има, исто као и бензен, акутно наркотичко дејство. Међутим толуол је знатно мање токсичан од бензена и има мање штетно дејство при хроничним тровањима. Први симптоми акутног тровања су главобоља, стање слично опијености и нервно растројство. Ниске концентрације изазивају надражаје ока и грла. У већим концентрацијама, изазива тешку главобољу, вртоглавицу, нервну и мишићну слабост, изазива ставрање метхемоглобина у крви. Први симптоми хроничног тровања су надражаји слузокоже, нервоза, почеци главобоље, вртоглавица, губитак апетита, а ређе, опште бледило. Максимално дозвољена концентрација у ваздуху износи 60 ppm.

Ксилол (C6H4(CH3)2) се обично налази у три изомерна облика, међу којима је највише присутан мета облик. То је безбојна течност, карактеристичног мириса, нерастворна у води. Iспарљивост ксилола на обичној температури је мала. Iз разних експеримената је утврђено да ксилол има наркотичко дејство јаче и од бензена и толуола. Што се тиче хроничних тровања ксилол је, без сумње, мање токсичан од бензена. Први симптоми акутног тровања су вртогалавица, појачан рад срца, опијеност, анемија узнемиреност, главобоља, болови у желуцу, несаница, а може доћи и до врло тешког стања сличног коми.

Симптоми хроничног тровања су следећи: главобоља, општа слабост, шум у ушима, вртоглавица, губитак апетита, осећај притиска у стомаку, сушење слузокоже носа, анемија. Максимално дозвољена концентрација у ваздуху је 100 ppm.

8.2.4.3. Лакови

Данас се репрезентативне едиције и најфинији пропагандни материјал, по завршетку штампе, обавезно лакирају. Са једне стране, циљ лакирања је да се отиску дају сјај и глаткоћа, чиме се доприноси естетском изгледу производа, а са друге стране, да се готов графички производ жаштити од спољних утицаја. Лакирањем се у принципу побољшава квалитет и повећава трајност одштампаног производа. Ефекат лакирања у великој мери зависи од типа и карактера подлоге која се лакира. На упојним папирима, чија је површина нехомогена, лакирање је тешко остварити. Међутим, материјали чија је површина глатка и хомогена, омогућавају добијање идеалног сјаја лакирањем. По хемијском саставу, лакови представљају дисперзије одређених материја у растварачима органског порекла. Могу се поделити у две основне групе:

• лакови за одштампане графичке материјале (лакирање након штампе), у које спадају шпиритусни лак (денатурисани алкохол), нитро - лак и УВ лак

• лакови који улазе у састав графичких боја.У офсет техници се за накнадно лакирање често користи водени лак. Агрегат

за лакирање се налази у саставу штампарске машине (ако је штампа четворобојна на четири агрегата, тада је пети агрегат за лакирање). Водени лак садржи око 40% чврсте материје, а његово сушење на бази испаравања одвија се брзо.

Шпиритусни лак је лак чија је основа етил алкохол. Поступак сушења овог лака је брз јер алкохол брзо испарава. Акутна тровања удисањем пара у индустријским условима су готово немогућа. Једино може доћи до извесних симптома као што су одсутност пажње и помало главобоље и вртоглавице. Хронична

46

тровања се огледају у следећим симптомима: долази прво до стварања расположености, затим се јавља главобоља, вртоглавица и несигуран ход. Обично су сва хронична тровања блажег карактера.

Нитро лак је лак чија је основа нитротолуол (C6H4CH3NO2) у орто и мета облику. Што се тиче токсичности, орто облик је токсичнији од мета облика. До токсичног дејства може доћи преко органа за дисање, удисањем пара, а такође и преко коже и органа за варење. Код хроничних тровања парама нитро лака долази до појаве главобоље, вртоглавице, шума у ушима, треперења пред очима, и до опште слабости, јавља се бледило у лицу, а код тежих тровања и губитак памћења и апетита. До акутних тровања долази удисањем веће количине паре великих концентрација. Затровани врло брзо губи моћ памћења, у првом реду долази до наркотичког дејства. Може доћи и до дугорочних последица као што су поремећај рада срца, анемија, или чак и леукемија, слабост, вртоглавица…

УВ лак је завршни премаз графичког производа који полимеризује при дејству ултра љубичасте светлости. Приликом полимеризације долази до испаравања органских растварача (најчешће ароматичних). Токсична дејства пара УВ лака су иста као и код ароматичних једињења само у много блажем облику.

Исто тако о заштити човека мора се водити рачуна и кроз организацију рада, распоређивање погона и уређаја унутар затвореног простора. Кроз организацију рада мора се утврдити одговарајући степен стручне спреме за сваког запосленог који ће управљати радним функцијама система и уређаја у штампарији, како људском грешком, услед недовољног знања, не би дошло до отказа у неком од система за производњу или до повреде самог радника или неког трећег лица, угрожавањем радне околине. На видном месту, у близини сваке штампарске машине, или неког другог система треба истаћи правилник о понашању запослеих за време радног времена, на радном месту и у радној околини, и упуство за безбедан рад на одговарајућој опреми, као и бројне додатне знакове упозорења као што су: обавезна вентилација, обавезна употреба одговарајуће опреме за личну заштиту на раду, пажња високи напон и др.

Приликом распоређивања машина и уређаја унутар одређено затвореног простора, машине и уређаје треба поделити у више група, нпр: уређаји који користе високи напон, уређаји који користе једносмерно напајање, уређаји који производе буку другог или трећег степена, уређаји који стварају штетне вибрације, уређаји код којих се врши испаравање штетних хемијских супстанци... Све овако подељене групе треба одвојити и сместити засебно, по могућности у издвојене просторије и тако извршити заштиту како самих запослених, тако и трећих лица, јер дејство једног агенса на организам често повећава дејство другог штетног агенса, уколико делују истовремено. Дељењем уређаја у засебне групе врши се и уштеда материјала приликом обезбеђивања средстава за личну заштиту на раду, нпр. код бучних уређаја који су смештени у посебну просторију није неопходно превентивно деловати на сам уређај и тако на сваки посебно, већ је довољно деловати на саму просторију, постављањем одговарајуће изолације и тако спречимо одбијање звучних таласа од зидова и стварање резонантног ефекта. Такође у самом објекту штампарије мора бити технички исправна и по прописима урађена сва електрична инсталација како не би дошло до појаве ризика од штетности електричне енергије.

Најбољи начин за уклањање ризика од физичких штетности у погону сваке штампарије је праћење напретка технике и замена старих уређаја новијим, напреднијим и савременијим, аутоматизованијим, како би се фактор људске грешке што више смањио. Међутим код нас, најчешће због недостатка тржишта, а самим тим и новчаних средстава, није могуће то извести у потпуности, па тако по

47

штампаријама у Србији срећемо графичке машине које су старије од пола века и које су често прерађене, па тако нису поуздане и безбедне за сигурну употребу.

Најбољи вид заштите код хемијских штетности је употреба материјала (уколико је могуће) боја, растварача, лакова на воденој бази, који нису токсични и који се користе за штампање примарне амбалаже прехрамбених производа. Уколико није могућа ова замена материјала онда су мере за спречавање и смањење ризика исте као и у процесима припреме за штампу.

9. УПУТСТВО ЗА БЕЗБЕДАН РАД НА МАШИНИ ЗА ШТАМПАЊЕ

Машина за штампање се поставља у одговарајућу просторију где треба обратити пажњу на:

Положај машине у односу на осталу опрему и инсталације, Пролазе и прилазе око машине (минимум 0,7 m), Осветљење у просторији (довољан број флуросцентних светиљки), Материјал или радни предмети морају се уз место рада одлагати по

редоследу, на исправан начин и у висини до које се обезбеђује стабилност наслага,

Наслагани материјал не сме спречавати слободно кретање радника. Радник на машини за штампање пре пуштања у рад треба да изврши

визуелни преглед и проверу свих елемената на машини. Треба да провери и:

Да ли су заштитне направе исправне и правилно постављене,

48

Да ли је простор око машине за штампање чист и без препрека које би могле утицати на безбедан и здрав рад.

Машина за штампање се поставља на равну и чврсту подлогу. Уколико запослени пре почетка рада примети одређене недостатке не сме

започињати са радом док се исти не отклоне. Све уочене неправилности пре почетка рада на машини запослени мора

да пријави свом претпостављеном. Пре укључивања машине за штампање радник је дужан да провери и

прати рад машине и при свакој уоченој промени стања звука, вибрација и температуре предузме мере да се уочени недостаци отклоне.

Када су сви недостаци отклоњени радник који рукује машином још једном проверава да ли је све спремно за рад и даје знак да почиње рад са машином за штампање.

Сви делови електроинсталација на машини за штампање морају бити заштићени од директног и индиректног додира.

Опасности које се појављују руковањем са машином за штампање: Опасност од покретних и оштрих делова на машини за штампање, Опасност од стајања и клизања по влажном поду, Опасност од дејства електричне енергије, Опасност од спотицања о наслагане предмете по поду око машине за

штампање. Веома важно је обратити пажњу, поштовати и придржавати се следећих

напомена:- рад на машини за штампање је дозвољен само стручно оспособљеним

радницима,- уколико дође до било каквих промена у току рада на машини, исту

треба искључити из рада,- сви покретни делови на машини за штампање морају бити заштићени,- пре почетка рада машине обавезно проверити исправност заштитних

направа на машини,- употреба машине за штампање је дозвољена само уз потпуно

познавање приложеног упутства.

49

10. ЗАКЉУЧАК

Везе између рада у здравља су јасне. Здравље запослених је на већем степену него код незапослених. Па ипак свет рада још увек излаже опасности здравље и благостање запослених. Ризичне радне навике, високи нивои стреса и нефлексибилни радни уговори представљају примере фактора који имају штетан ефекат на здравље и заштиту упослених. Висок ниво одсуства са посла због болести, или повреде, није једини индикатор сиромашног стања здравља и безбедности на раду унутар радног места, он је такође знак ниске продуктивности и успешности – питања која имају директан утицај на благостање организације. Iз ових битних разлога треба у свакој привредној делатности, па и у нашој, графичкој, извршити промоцију здравља на раду и едукацију послодаваца и запослених о мерама заштите и безбедности њихових радних места и радне околине.

Промоција здравља и едукација запослених о мерама заштите на радном месту су сачињени од комбинованих напора послодаваца, запослених и друштва, да непрекидно унапређују здравље и благостање људи на послу. Постоје многе предности за предузеће, у нашем случају, штампарију, које могу проистећи из успешне промоције здравља на раду и едукације о заштити на раду у својој делатности. Ово укључује:

повећану продуктивност смањено одсуство са посла смањење броја грађанских парница због несрећа и нарушеног здравља

изазваних грешком у препознавању или контроли ризика радног места бољи одабир кадра и кадровске промене побољшани међуљудски односи међу запосленима нижи ниво професионалног стреса унапређење радне средине побољшање имиџа штампарије.Постоје и многе предности за запослене које проистичу из овога, а то су: смањење броја повреда и професионалних обољења и за 50 % нижи ниво стреса побољшани услови за рад већа продуктивност са мање замораАко узмемо у обзир то, да сваки запослени половину свог будног времена

проведе на послу обављајући различите функције, морамо закључити то, да по сваку цену морамо сачувати оно најбитније што имамо. Јер на крају крајева, „здравље је наше највеће богатство“.

50

ЛИТЕРАТУРА

1. XIII – YU саветовање, Бука и вибрације у животној и радној средини, зборник радова, Факултет заштите на раду, Ниш, 1991.

2. Борислав Симендић, Графичка дорада 1, скрипта3. Борислав Симендић, Графичка дорада 2, скрипта4. Борислав Симендић, Графички материјали, скрипта5. Делија Балош, Основи заштоте животне средине, Виша техничка

школа, Нови Сад, 2004.6. Драган Ј. Величковић, Физичке штетности 1, Uниверзитет у Нишу,

Ниш, 1986 7. Драган Ј. Величковић, Физичке штетности 2, Uниверзитет у Нишу,

Ниш, 19868. Фрањо Покос, Стоно издаваштво – Принципи обликовања

графичких производа, СПД „Папирус“, Бачка Паланка, 2002.9. Х. Леблонд, М. Бернард, М. Cафаxе, Л. Феррy, Акустичке

карактеристике индустријских просторија, Iнститут за документацију заштите на раду, Ниш, 1979.

10. М. Аранђеловић, Ј. Јовановић, Медицина рада, Медицински факултет, Ниш, 2009

11. Милорад Загорац, Iндустријска токсикологија, Iнститут за документацију заштите на раду, Ниш, 1978.

12. О. Павловић, Органска хемија, Знање, Предузеће за уџбенике народне републике Србије, Београд, 1950.

13. Петар Мамужић, Стампа 1, скрипта14. Петра Стевановић, Iзрада штампарске форме 1, скрипта15. Петра Стевановић, Iзрада штампарске форме 2, скрипта16. С. Григоријев – Мунитлак, Хемија I, Виша техничка школа, Нови Сад,

2001.17. С. Григоријев – Мунитлак, Хемија II, Виша техничка школа, Нови Сад,

200018. Сава Ждерић, Безбедан и здрав рад запослених, Сремска привредна

комора, Сремска Митровица, 201019. Станимир Р. Арсенијевић, Хемија, општа и неорганска, Научна књига,

Београд, 1994.20. Војислав Ристић, Фармакологија за фармацеуте, Медицинска књига,

Београд, 1950.21. http://www.scribd.com/doc/37125544/Ekologija-i-Odrzivi-Razvoj-u

Grafickom-Inzenjerstvu22. Безбедност и здравље на раду, књига 5, Графичка индустрија, модули

5.0 и 6.0

51