menadŽment i organizacija javnog sektora
TRANSCRIPT
MENADŽMENT I ORGANIZACIJA MENADŽMENT I ORGANIZACIJA MENADŽMENT I ORGANIZACIJA MENADŽMENT I ORGANIZACIJA JAVNOG SEKTORAJAVNOG SEKTORAJAVNOG SEKTORAJAVNOG SEKTORAJAVNOG SEKTORAJAVNOG SEKTORAJAVNOG SEKTORAJAVNOG SEKTORA
Ko Ko Ko Ko treba da treba da treba da treba da uredi uredi uredi uredi život na zemlji život na zemlji život na zemlji život na zemlji ? ? ? ?
• CRKVA – Božja institucija – Vladar je bio i najviši crkveni velikodostojnik
• GOSPODARI ... ELITA - o svemu treba da odluči onaj koji zna, a ne većina, jer znanje nikada nije kod većine nego kod pojedinaca.
• DRŽAVA• DRŽAVA
• svako od nas ne može da bude dovoljan sebi, već naprotiv, ima potrebu za velikim brojem ljudi, kada jedan čovek ne može dobro obavljati mnoge poslove.
• SVAKO POJEDINAC – pravo slobodnog delovanja – osnovno ljudsko pravo
2
Maks WeberMaks WeberMaks WeberMaks Weber
• „država predstavlja političku organizaciju sa karakterom javne ustanove, čiji upravni aparat s uspehom polaže pravo na monopol legitimne fizičke prinude za održanje poretka na određenoj teritoriji”
• Državu....poseduje interno i eksterno priznatu suverenu vlast nad određenom teritorijom i stanovništvom. Njeno ključno svojstvo je suverenost, odnosno monopol nad legitimnom upotrebom nasilja i pravo da osigura poštovanje zakona i pravila i kazni njihove prekršioce.
• MAKS WEBER: Priroda i društvo
Struktura državeStruktura državeStruktura državeStruktura države
• Strukturu države čini set institucija koje pripadaju trima granama vlasti (zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj) i njihova horizontalna i vertikalna organizacija, kao i mreža svih organa i tela odgovornih za sprovođenje javnih politika i odluka i finansiranih iz javnih izvora u širokom luku od policije do metereološke službe.širokom luku od policije do metereološke službe.
Funkcije Funkcije Funkcije Funkcije javne upravejavne upravejavne upravejavne uprave
• uprava kao vlast -
• Uspostavljanje i očuvanje pravnog poretka –zakoni, sudovi, policija, vojska..
• uprava kao sistem regulacije društvenih procesa
• Raspodela dohotka i imovine – (budžet) porezi, transferi, socijalna zaštita, penzije, javna svojina ...penzije, javna svojina ...
• Održavanje makroekomske stabilnost – monetarna politika,• Regulisanje eksternalija – porezi, subvencije, neporeska zahvatanja – akcize,
takse
• uprava kao služba
• Proizvodnja javnih dobara – agencije, inspekcije, komisije,...• Privredni rast – infrastruktura, prirodni monopoli,• Rast standarda stanovništva - obrazovanje, zdravstvo,
Hamurabi (2123. do 2081.p.n.e).
• Hamurabijev zakonik • 282 zakona • upravljanje državom i radom njene administracije
• Faktura – račun – priznanica
• Kredit – hipoteka• Kredit – hipoteka
• Cene
• Kvalitet
• “Pivo ne sme sadržati previše vode i ne sme se prodavati po previsokoj ceni“
• “Ako zidar gradi nekome kuću i završi je,onda treba da mu se plati dva šekela u novcu po svakom saru površine“
• „Ako zidar zida kuću za nekog čoveka, a ne napravi je dovoljno čvrstom, i ona se sruši i prouzrokuje smrt vlasnika - zidar će biti pogubljen“.
6
Dušanov ZakonikDušanov ZakonikDušanov ZakonikDušanov Zakonik
2 Izvori Zakonika3 Sadržina Zakonika3.1 Prava staleža po Zakoniku
3.1.1 Crkva3.1.2 Vlastela3.1.3 Zavisni seljaci3.1.4 Robovi
3.2 Sudovi
Zakonik je usvojen 1349. na saboru u Skoplju,dopunjen 1354. godine.
3.2 Sudovi3.2.1 Državni sudovi3.2.2 Vlastelinski sudovi3.2.3 Crkveni sud
3.3 Sudski postupak3.4 Dokazna sredstva
3.4.1 Racionalna dokazna sredstva3.4.2 Iracionalna dokazna sredstva
3.5 Kazne4 Nejednakost pred zakonom
Moderna država
• organizacija koja je jasno odvojena kako od onih kojima se vlada tako i od onih koji vladaju, nastala je u Evropi raspadom i prerastanjem feudalne organizacije društva i stvaranjem prvih država – nacija (Francuska, Engleska,Španija, Holandija, Švedska).
• Do tada je u feudalnoj Evropi vladao princip rimskog prava princeps legibus solitus, to jest načelo da vladara ne obavezuje zakon jer je on zakon.
• Proces uspostavljanja države koja je i iznad vladara, nije se odigrao preko noći, već je potrajao nekoliko vekova.
Magna carta libertatum
• 800 godina od prvog engleskog ustavnog dokumenta.
• velika povelja slobode ili Magna carta libertatum
• engleski ustavni dokument iz 1215. kojim je ograničena moć kralja Jovana bez zemlje (John Lackland) i ostalih vladara Jovana bez zemlje (John Lackland) i ostalih vladara
• temelj vladavine prava, pravne države.
Sicilijanski car Fridrih Drugi iz loze Štaufera,
• uspostavljanja države kao specifičnog teritorijalnog birokratskog aparata,
• u prvoj polovini 13. veka
• uspostavio je gustu mrežu birokratije,
• upravljanje državnim i društvenim životom, i koja je bila direktno potčinjena samo vladaruvladaru
• pravnički obrazovana elita.
• visoki službenici nisu poticali iz provincije u kojoj su službovali,
• zabranjeno da se žene meštankama.
• Država je sve je regulisala; rad lekara, apotekara i advokata podlegao je državnoj proveri
• svaki zanat je bio do detalja normiran.
• Državna administracija određivala je honorare.
• Postojali su čak i propisi o čistoći vazduha i vode
Broj država i njihov razvojBroj država i njihov razvojBroj država i njihov razvojBroj država i njihov razvoj
• oko 1500. godine bilo je oko pet stotina više ili manje nezavisnih političkih zajednica sa odlikama države.
• oko 1900. na evropskom tlu bilo je oko 25
• nezavisnih država. Na kraju dvadesetog veka broj samostalnih država
• u Evropi je skoro dvostruko veći. A kao što pokazuju primeri razdvajanja
• Srbije i Crne Gore, kao i neizvesna budućnost Kosova, taj proces
• povećanja broja nezavisnih političkih zajednica nastavio se i u prvim
• godinama 21. veka. Istovremeno, druga polovina, a naročito kraj 20.
• veka, obeleženi su jakim integracionim procesima sa trendom stalnog
• povećanja članica Evropske unije.
Država blagostanja Država blagostanja Država blagostanja Država blagostanja ((((welfare statewelfare statewelfare statewelfare state)))).
• Nakon drugog svetskog rata u Evropi
• socijaldemokratski koncept države
• uvodi načelo solidarnosti
• redistribucije dohotka u korist zaposlenih i siromašnih, kao i u korist• redistribucije dohotka u korist zaposlenih i siromašnih, kao i u korist
• svih građana
• Veće mogućnosti zdravstvenog osiguranja, obrazovanja, politike pune zaposlenosti, modela socijalnog dijaloga između države, poslodavaca i sindikata, kao i sistema socijalnih davanja za nezaposlene i siromašne.
Prema obliku Prema obliku Prema obliku Prema obliku vertikalnog državnog vertikalnog državnog vertikalnog državnog vertikalnog državnog uređenjauređenjauređenjauređenja
• Unitarna
• ima samo jednu državnu organizaciju koja obavlja sve poslove države,, dok složene imaju više državnih organizacija koje dele vršenje državnih poslova na određen način.državnih poslova na određen način.
• Regionalna
• Konfederalna država
SAVEZNA DRŽAVASAVEZNA DRŽAVASAVEZNA DRŽAVASAVEZNA DRŽAVA---- FEDERACIJAFEDERACIJAFEDERACIJAFEDERACIJA
• Nije zajednica država, već u najvećoj mogućoj meridecentralizovana jedinstvena država.
• Odlike: jedinstvena teritorija, stanovništvo i suverena vlast(moneta, državljanstvo i sl.)
• U njoj sve najvažnije odluke donosi savezna (centralna)vlast, kao najviša, suverene državna vlast. Države-članice/republike nemaju suverenitet, već vlast delegiranu-izvedenu iz centralne vlasti.
• Savezna vlast se prostire na celokupnoj teritoriji i stanovništvom države, dok se vlast država- članica/ republika prostire samo na njenoj teritoriji i lokalnim stanovništvom.
SECESIJA I NULIFIKACIJASECESIJA I NULIFIKACIJASECESIJA I NULIFIKACIJASECESIJA I NULIFIKACIJA
�Države-članice federacije/republike nemaju pravo na:
�SECESIJU: otcepljenje i osamostaljivanje dela teritorije jednostranimaktom
�NULIFIKACIJU: poništavanje i ukidanje pravnih akata i odluka�NULIFIKACIJU: poništavanje i ukidanje pravnih akata i odlukafederacije od strane država-članica/republika. Odluke i akti država-članica/republika moraju biti u skladu sa odlukama i aktima saveznevlasti.
�Primeri saveznih država: USA (čvrsta federacija), Švajcarska i bivša SFRJ.
SAVEZI DRŽAVA
• Uspostavljaju se između dve ili više jedinstvenih, suverenihdržava, radi lakšeg ostvarenja zajedničkog cilja.
• Veze između država članica saveza mogu biti čvršće i labavije, • Veze između država članica saveza mogu biti čvršće i labavije, te u odnosu na to razilkujemo:
� KONFEDERACIJE -
� UGOVORNE SAVEZE: �UNIJA
�KOMONVELT
EVROPSKA UNIJA
• FEDERACIJA u monetarnim odnosima, poljoprivredi, trgovini i oblasti životne sredine
• KONFEDERACIJA u oblasti socijalne, ekonomske i unutrašnje politike i politike zaštite potrošača
• KONFEDERACIJA u oblasti socijalne, ekonomske i unutrašnje politike i politike zaštite potrošača
• MEĐUNARODNA ORGANIZACIJA u spoljnoj politici
KONFEDERACIJA
� Deluje kao labava federacija.
� Samo jedan zajednički organ najčešće konfederativniparlament– čine ga predstavnici država članica koji suisključivo odgovorni vlastima svoje države, a odluke (kojeisključivo odgovorni vlastima svoje države, a odluke (kojese donose konsensusom) nisu obavezujuće i državečlanice samostalno odlučuju o njihovom sprovođenju.
� Državljanstvo i moneta nisu jedinstveni.
� Secesija i nulifikacija u konfederaciji mogući.
UNIJA
• Labaviji savez od konfederacije, koji nastaje između dve iliviše država na osnovu ugovora, tj povelje.
• Može da postoji i bez i jednog zajedničkog organa Unije. – V4• Može da postoji i bez i jednog zajedničkog organa Unije. – V4
• REALNA UNIJA- ugovorna zajednica dve ili više država koje u domen zajedničkih poslova prenose nadležnosti iz oblasti spoljnih poslova, odbrane i finansija (npr. Austro-Ugarska).
• PERSONALNA UNIJA- zajednički monarh ili vladari iz iste dinastije(Holadnija i Luksemburg i XIX v.).
Državni sistemiDržavni sistemiDržavni sistemiDržavni sistemi
PREMA OBLIKU VLADAVINE: Republikanski ili monarhijski oblik vladavine.
• Izborna ili neizborna, nasledna reprezentativna vodeća pozicija u državi
Predsednički ili kancelarski sistem vladavine Predsednički ili kancelarski sistem vladavine
• „jednoglavi“ parlamentarni ili predsednički – SAD - USTAV IZ 1787. GODINE- PREDSEDNIKA BIRA NAROD- VRHOVNI KOMANDANT OS I ŠEF IZVRŠNE VLASTI- SAM BIRA MINISTRE- DONOSI UREDBE- IMA PRAVO ODLOŽENOG ODBACIVANJA ZAKONA KOJE JE IZGLASAO KONGRES- PODNOŠENJE PREDLOGA ZAKONA PUTEM POSLANICE JEDNOM GODIŠNJE
• „dvoglavi“ polupredsednički, sa potencijalnim rivalitetom neposredno biranog predsednika i vlade i premijera (Kancelara) koji crpe moć iz podrške parlamentarne većine.
Proces građenja države Proces građenja države Proces građenja države Proces građenja države ---- Frensis FukojamaFrensis FukojamaFrensis FukojamaFrensis Fukojama
1. Definisanja opsega i dubine zahvata državnih intervencija u socijalno tlo, odnosno različitog obima normativnih, sigurnosnih, vlasničkih, ekonomskih ili socijalnih i kulturnih funkcija i unutrašnjih i spoljnih političkih aranžmana države.
2. Razvoj kapaciteta, sposobnosti – čitaj institucija, da realizuje odabrani opseg svojih funkcija. Radi se pre svega o meri postojanja i racionalnog organizovanja kredibilnog, odgovornog, kompetentnog i nekorumpiranog državnog aparata (javna uprava + javna preduzeća).
Opseg državeOpseg državeOpseg državeOpseg države
1. „Minimalna država”. U 18. veku, a na osnovu ekonomske teorije radne vrednosti, koju su razvili škotski prosvetitelji i moralisti, ekonomisti Smit (Smith), Rikardo (Ricardo) i Ferguson, uspostavljena je ideja opsega državnih funkcija koja minimalno upliće u društveni, a pogotovu ekonomski život, koji teče logikom koju diktiraju kapital i borba za profit.
2. „Razvojna država“ razvija i funkcije podrške strateškom razvoju, osiguranja 2. „Razvojna država“ razvija i funkcije podrške strateškom razvoju, osiguranja i finansijske regulacije, kvalitetnije i obuhvatnije sisteme delovanja obrazovanja i socijalnog osiguranja, kao i zaštite od ekoloških rizika.
3. „Socijalna država”, odnosno, na političkom polju, socijaldemokratska država, razvija mešovitu svojinu, aktivno se meša u industrijsku politiku i vrši (umerenu) redistribuciju bogatstva. Cilj je da se razviju redistrubitivnestrategije za „upravljanje kapitalizmom“ i njegovo socijalizovanje kroz smanjenje siromaštva i društvene nejednakosti.
„Minimalna država”Minimalna država”Minimalna država”Minimalna država”Minimalni opseg funkcija:
• odbrana reda i zakona,
• zaštite vlasničkih prava,
• pružanju osnovnih javnih dobara i usluga: osnovno obrazovanje i minimalni nivo zdravstvene i socijalne zaštite.
• kreditno-monetarna politika i bazični makroekonomski menadžment.
Država kao „noćni čuvar“ (Lok) u sferi ekonomije treba samo da vodi politiku „čvrstog novca“ i da utvrđivanjem pravila igre spreči pojavu monopola i garantuje slobodnu tržišnu utakmicu.
Koncept minimalne države je zakonito čedo klasične liberalne teorije i njenog ljubomornog čuvanja prostora individualnih sloboda, odnosno zaziranja od državnog intervencionizma, ali i svakog kolektivističkog diktata i „tiranije većine“ (Tokvil).
Prirodna prava i minimalna državaPrirodna prava i minimalna državaPrirodna prava i minimalna državaPrirodna prava i minimalna država
• učenje o prirodnim pravima, od XVII veka, u delima - Hobs, Lok, Kant ili Vilhelm fon Humbolt.
• prava koja nisu uspostavljena bilo čijom voljom, pa ni voljom vladaoca, već su prirodno data čoveku i, kao takva, prethode svakom obliku njegovog političkog organizovanja.
• povezuje se sa teorijom društvenog ugovora, prema kojoj je legitimno vršenje političke vlasti moguće jedino ukoliko je zasnovano na pristanku vršenje političke vlasti moguće jedino ukoliko je zasnovano na pristanku onih koji joj se podvrgavaju.
• ljudi iz prirodnog stanja, u kojem raspolažu svojim prirodnim, pred državnim i, otuda, neotuđivim pravima, prelaze u političko stanje tj. državu, zaključujući jedan društveni ugovor, kojim se određuju legitimne granice državne vlasti.
• karika koja povezuje - inidividualističko shvatanje društva – tu se posmatra pojedinac, sa svojim potrebama i interesima, koje zadovoljava kroz uspostavljanje društva, pa i države.
„Pražnjenje države“
• Dva fenomena vezana za karakter i funkcije države na kraju XX veka: • širenje demokratije i gotovo univerzalno prihvatanje liberalno-demokratskog modela kao uzora,• proces „pražnjenja države“ (Džesop, l990).
• Kao rezultat:
1. gubljenja suvereniteta nacionalne države, zbog globalizacije i međunarodnih integracijaintegracija
2. prenošenja upravljanja na poddržavne nivoe (regione i lokalne zajednice) odraz su činjenice da je nacionalna država u isti mah postala i premala i prevelika
3. delimična marketizacija, deregulacija pa i privatizaciju javnih službi, odnosno nastojanje da se javni sektor (i kroz praksu javno-privatnih partnerstava) učini održivim i konkurentnim.
• Suštinu tog procesa čini pomeranje od vladanja ka upravljanju
(Hejvud, 2004: 193- 196).
Pojam i razvoj socijalne državePojam i razvoj socijalne državePojam i razvoj socijalne državePojam i razvoj socijalne države
Socijalna država je najopštiji pojam – terminus generis, koji obuhvata sve države čije su institucije, strukture i konkretne delatnosti usmerene na to da se putem regulišućih i oblikujućih intervencija, ostvare socijalna sigurnost i pristojan, čoveka dostojan kvalitet života, odnosno ostvare i garantuju životne mogućnosti koje su u skladu sa preovlađujućim predstavama i razumevanjem ravnopravnosti ljudi i socijalne pravde.
Normativni pristup - država preuzima ustavnu obavezu da interveniše u Normativni pristup - država preuzima ustavnu obavezu da interveniše u socijalnoj i ekonomskoj sferi.
Socijalna sigurnost je toliko važna, da se ne bi smeli prepustiti aktima dobročinstva i individualne i kolektivne solidarnosti, odnosno društvenoj (samo)regulaciji, već moraju bar delom ući u zonu brige i odgovornosti države i vlade.
SAD i Australija - socijalna politika nema ustavno utemeljenje.
Ključne političke oblasti intervencije socijalne državeKljučne političke oblasti intervencije socijalne državeKljučne političke oblasti intervencije socijalne državeKljučne političke oblasti intervencije socijalne države
1. Rad i zapošljavanje,
2. obrazovanje, zdravstvo,
3. stanovanje,
4. socijalno osiguranje, kao i socijalna zaštita siromašnih i nemoćnih.4. socijalno osiguranje, kao i socijalna zaštita siromašnih i nemoćnih.
Pretpostavke stvaranja sacijalne državePretpostavke stvaranja sacijalne državePretpostavke stvaranja sacijalne državePretpostavke stvaranja sacijalne države
• Određeni nivo dostizanja makroekonemskih determinanti• Privredni rast i određeni nivo BDP
• Siromašna država ne može biti socijalna
• Društveno-ekonomski odnosi u zajednici zasnovani na tradiciji • Društveno-ekonomski odnosi u zajednici zasnovani na tradiciji solidarnosti i saradnje. Pretpostavke soc. države:
• Siromaštvo nije rezultat nebrige i lenjosti
• Svi su u određenoj meri izloženi riziku od socijalne marginalizacije – gubitak posla, bolest, prirodne katastrofe, ...
Četiri Četiri Četiri Četiri oblika državne regulacije i usmeravanjaoblika državne regulacije i usmeravanjaoblika državne regulacije i usmeravanjaoblika državne regulacije i usmeravanja1. Oblici socijalnog osiguranja (od rizika siromaštva, nezaposlenosti, starosti, invalidnosti, bolesti) koji se
uglavnom svode na transfer novčanih benefitaBismarkov model zdravstvenom osiguranju radnika- 1883. godine usvaja se zakon (obavezno; 50:50 zaposleni i poslodavac,
plaćaju i penzioneri, nije državni fond, ali država nadgleda njegovo trošnje, bolnice i lekari sklapaju ugovore sa fondom, ...).Predviđao je o dopunsko osiguranje, kao i neplaćanje za oscijalno ugožene).
Beveridge-ov model – nastao preuzimanje nezavisnih zdravstvenih, privatnih fondova od strane države i finansiranje nastalog fonda iz poreza, svi su uključeni, država organizuje mrežu kapaciteta i usluga koje pokriva osnosvno osiguranje, imenovanje ličnog lekara, ...
Semaškov model – socijalistički vid Beveridgeovog modela, ali privatna lekarska praksa nepostoji, kao ni socijalno staranjePrivatno zdravstveno osiguranje u SAD – bolesni plaćaju više od zdravih, osnovno osiguranje pokriva poslodavac, a ostatak
je na teret zaposlenog, 20% stanovnika nema osiguranje, SAD troše više novca po osobi na zdravstveno osiguranje nego bilo koja druga zemlja na svetu, oko 5300 dolara godišnje. Poređenja radi, Švajcarska troši 3500 dolara po osobi godišnje, Japan oko 2000, dok Turska troši svega 446 dolara-SAD troše više novca po osobi na zdravstveno osiguranje nego bilo koja druga zemlja na svetu, oko 5300 dolara godišnje. Poređenja radi, Švajcarska troši 3500 dolara po osobi godišnje, Japan oko 2000, dok Turska troši svega 446 dolara-20% tog novca je osiguranje za pogrešno lečenje – Medicaid, Medicare – besplatni programi zdravstvenog osiguranja;
2. Socijalni servisi i ustanove, sa besplatnim ili za građane subvencionisanim cenama usluga, u oblastima obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite, prevashodno usmerene ka deci i starim licima.
3. Državna regulacija standarda građana - u oblastima radne sigurnosti i bezbednosti i zaštite na radu, ekoloških standarda i standarda stanovanja, koja uključuje i pomoć u namirnicama i regulaciju cena, primera radi u slučajevima određivanja stanarina i izgradnje socijalnih stanova. 4
4. Industrijski, odnosno radni odnosi i zapošljavanje, koji uključuju i vođenje i kombinovanje pasivnih mera zaštite nezaposlenih, ali i aktivne mere kreiranja uslova za novu zaposlenost.
Dalji razvoj moderne državeDalji razvoj moderne državeDalji razvoj moderne državeDalji razvoj moderne države
1. Proces diferenciranja i autonomizacije državnih aparata, struktura i službi, 2. Različiti oblici interesnog povezivanja i samoorganizovanjaunutar civilnog (građanskog) društva,
• Jasno razlikovanje države i civilnog društva • Jasno razlikovanje države i civilnog društva
• Legalizovanje sindikalnog i političkog organizovanja radništva ili klasni rat i radikalni sukobi.
• Osamdesetih godina 19. veka, nastajanje elemenata i struktura socijalne države:
• Bizmarkovog radnog i socijalnog zakonodavstva i penzionog osiguranja u Nemačkoj • Širenje ili sužavanje obim socijalnih transfera i funkcija države su najbolji indikatori
balansa moći u društvu, odnosno postignutog klasnog ekvilibrija.
Kontroverze oko obima i funkcija Kontroverze oko obima i funkcija Kontroverze oko obima i funkcija Kontroverze oko obima i funkcija –––– granica državegranica državegranica državegranica države
• demontaže države blagostanja, dolazi osamdesetih godina sa energetskom krizom, privrednom recesijom i zaoštravanjem globalne ekonomske i političke konkurencije i utakmice
• Habermas: „krize nastaju kada struktura sistema ima manje mogućnosti rešavanja problema nego što bi se moralo upotrebiti za održanje ustrojstva sistema. U tom smislu, krize su stalne smetnje integraciji sistema“ (Habermas, 1982: 11).(Habermas, 1982: 11).
• Sistemski i strukturalni karakter (i uzroke) krize Habermas tumači premeštanjem/transferom krize iz jednog u druge podsisteme društva:
1) ekonomske (neproizvodnja dovoljno potrošnih vrednosti, kriza fi nansija); 2) krize političko-administrativnog sistema (nedonošenje potrebnog broja
racionalnoih odluka); 3) Legitimacijske krize (deficit legitimnosti i kriza vrednosti); 4) krize sociokulturnog sistema (negenerisanje svesti koja motiviše na pro-
sistemsko delovanje – kriza motivacije).
Klausa Ofe Klausa Ofe Klausa Ofe Klausa Ofe - politička teorija krize -
DEF: kriza državnog sistema nesposobnost političko-administrativnog sistema da spreči i kompenzira ekonomsku krizu.
Tri osnovna resursa države blagostanja:
1. fiskalni resursi
2. administrativna racionalnost
3. masovna lojalnost; 3. masovna lojalnost;
Njihova neefektivna upotreba daje kontradiktorne efekte. Vidovi neefektivnosti:
• prekomerne državne investicije i subvencijae, drogiraju sistem.
• administrativna regulacija nosi izazov ekspanzije i iracionalizacije političko-organizacionih struktura.
• rezultira masovnim nezadovoljstvom i napetošću između socijalnih nosilaca različitih političko-kulturnih obrazaca (Offe, 1999: 53-55).
Državna regulacija očito ima ograničen i samozavaravajući („samoparališući“) karakter
Dizajn i izgradnja kapaciteta javnog sektoraDizajn i izgradnja kapaciteta javnog sektoraDizajn i izgradnja kapaciteta javnog sektoraDizajn i izgradnja kapaciteta javnog sektora
Aspekti dizajna i izgradnje:
1. Kvalitet menadžmenta u oblasti organizacije i upravljanja javnim ustanovama i preduzećima.
2. Oblik vladavine i politički sistem
3. Poverenje u političke aktere i institucije3. Poverenje u političke aktere i institucije
4. (de)stimulativan karakter društvenih normi i vrednosti sadržanih u političkoj kulturi i „memoriji“ građana, odnosno njihovom socijalnom kapitalu.
OOOOrganizacijrganizacijrganizacijrganizacijaaaa• realni objekat, sistem socijalnih elemenata i relacija između
njih; entitet,
• skup aktivnosti koje omogućuju efikasno ostvarivanje svrhepostojanja; delatnost,
• rezultat usklađivanja odnosa unutar nekog objekta kojiodražava njegovu strukturu i dinamičke osobine; atribut,
• skup pravila, zakonitosti i metoda – za ostvarivanje spoznaje stanja u sistemu, njegove promene i kontrole; naučnadisciplina.
DEFINICIJA JAVNOG SEKTORADEFINICIJA JAVNOG SEKTORADEFINICIJA JAVNOG SEKTORADEFINICIJA JAVNOG SEKTORA
Javni sektor obuhvata skup institucija jedne države čijimdelovanjem se obezbeđuje profilisanje, usvajanje, sprovođenjei zaštita javnih politika kojima se ispunjavaju potrebepojedinaca, grupa i čitave društvene zajednice. pojedinaca, grupa i čitave društvene zajednice.
Kriterijumi za svrstavanje delatnosti u javne usluge
1. Proizvodi i usluge koji se smatraju toliko neophodnim da zahtevaju javnoregulisanje, javno vlasnistvo ili javno funkcionisanje.
2.Organizacija na principu monopola, jer njena monopolska organizacija ima većuefikasnost nego organizovanje na konkurentnim tržišnim principima.
� Pojam javnih usluga obuhvata:� Pojam javnih usluga obuhvata:
- obrazovanje
- distribuciju električne energije i gasa
- zaštitu od požara
- zdravstvo
- policiju
- čistoća
- proizvodnju i distribuciju vode,...
Javni sektor kao organizacioni entitet Javni sektor kao organizacioni entitet Javni sektor kao organizacioni entitet Javni sektor kao organizacioni entitet
Javni sektor
Opšta država Javna preduzeća
Centralna država (direktni i indirektni budžetski korisnici)Regionalna vlast
(AP V i KiM)Lokalna vlast
(gradovi, opštine ipreduzeća LS)
FinansijskeJavne institucije-MonetarnaMonetarnaMonetarnaMonetarna:NBS, Fond PiO,.....-Nemonetarna: Nemonetarna: Nemonetarna: Nemonetarna: Agencija za osig. Depozita,.SIEPA
Nefinansijskajavna preduzeća
EPS, EMS; RTS, Koridori S,
Javna uprava Javna uprava Javna uprava Javna uprava ---- ministarstvoministarstvoministarstvoministarstvo
38
Nefinansijske institucije – javna preduzeća
Sportski Sportski Sportski Sportski klubovi klubovi klubovi klubovi –––– nevladin sektor nevladin sektor nevladin sektor nevladin sektor –––– organizacije civilnog društvaorganizacije civilnog društvaorganizacije civilnog društvaorganizacije civilnog društva
Organizacija kluba
INSTITUCIONALNI OKVIR ORGANIZACIJEINSTITUCIONALNI OKVIR ORGANIZACIJEINSTITUCIONALNI OKVIR ORGANIZACIJEINSTITUCIONALNI OKVIR ORGANIZACIJE
• Svrha
• Osnivač
• Vlaništvo• Vlaništvo
• Upravljanje
• Odgovornost za poslovanje
• Raspodela
41
Organizacija kao delatnostOrganizacija kao delatnostOrganizacija kao delatnostOrganizacija kao delatnost
• Imanentna svakom ljudskom delovanju
• Organizaciju kao delatnost treba tumačiti kao uređivanje, usklađivanje i vođenje sveukupnih odnosa u nekom procesu rada, radi efikasnog ostvarivanja postavljenog cilja.
• Organizacija se smatra rešenjem problema, načinom ostvarivanja cilja, moćnim alatom u rukama čoveka.
• PRISTUPI ORGANIZACIJI KAO DELATNOSTI: 1. Improvizacija
2. Normativizam
3. Pozitivizam ili pragmatizam
42
OOOOrganizacija kao improvizacijarganizacija kao improvizacijarganizacija kao improvizacijarganizacija kao improvizacija
43
OrganizacijaOrganizacijaOrganizacijaOrganizacija / n/ n/ n/ normativistički pristup ormativistički pristup ormativistički pristup ormativistički pristup
• Sagledavanje stvari i postupaka kakvi treba da budu / preskripcija.
• Uvođenje ustaljenih načina rada, uspostavljenih odnosa i relacija između elemenata organizacije u dokumenta kojima se regučiše funkcionisanje nekog entiteta.
• Državni organi donose zakone, direktive, uredbe, kojima se nameću određena organizaciona rešenja
• Birkoratizacija, nefleksibilnost, linearnost – versus - stabilnost, predvidivost, jednoobraznost, jednakost za sve
44
Postupak rešavanja viška zaposlenihPostupak rešavanja viška zaposlenihPostupak rešavanja viška zaposlenihPostupak rešavanja viška zaposlenih
Stvaranje pravnog osnovaStvaranje pravnog osnova
• Zakon o ograničavanju broja zaposlenih u JS• Racionalizacija broja zaposlenih
45
Stvaranje pravnog osnovaStvaranje pravnog osnova
Izrada ProgramaIzrada Programa Odluka o broju zaposlenihOdluka o broju zaposlenih Odluka o načinu rešavanja viškaOdluka o načinu rešavanja viška
RealizacijaRealizacija
• Preuzimanje zaposlenog od strane drugog preduzeća
Pozitivistički pristup organizacijiPozitivistički pristup organizacijiPozitivistički pristup organizacijiPozitivistički pristup organizaciji• egzaktnost, praktičnost i konstruktivnost svakog
pozitivističkog stava ogleda se u operacionalizaciji iiskustvenoj verifikaciji
• zahvaljujući prisustvu pozitivne nauke, tehnička pitanja selakše rešavajulakše rešavaju
• svojom naučnom neutralnošću jasno razgraničava naučnood ideološkog
METOD STRATEŠKOG MENADŽEMENTA METOD STRATEŠKOG MENADŽEMENTA METOD STRATEŠKOG MENADŽEMENTA METOD STRATEŠKOG MENADŽEMENTA LEDLEDLEDLED PPPPRRRREEEEPPPPOOOORRRRUUUUČČČČEEEENNNN OOOODDDD SSSSTTTTRRRRAAAANNNNEEEE WBWBWBWB
Nećemo pomoći slabima, ako
oslabimo jake. Ne možemo
izgraditi karakter, ako ljudima
oduzmemo inicijativu. Ne
možemo ljudima trajno
pomagati tako da radimo
STRATEGIJSKA ANALIZA
STRATEG
PRIMENA
pomagati tako da radimo
umesto njih, ono što bi mogli
sami za sebe da učine.
Abraham Linkoln
GIJSKI
IZBOR
STRATEGIJE
Delatnost države kao organizacije - Ekonomske funkcije države
- Stabilizacija: Država je dužna da obezbedi da privreda bude u stanjupune zaposlenosti uz stabilne cene.
- Alokacija: U ovom smislu država utiče na način na koji dolazi do- Alokacija: U ovom smislu država utiče na način na koji dolazi doalokacije resursa u privredi.
- Raspodela: odnosi se na način na koji će dobra proizvedena od stranedržave biti raspodeljena njenim članovima.
FunkcijaFunkcijaFunkcijaFunkcija stabilizacijestabilizacijestabilizacijestabilizacije
1. Funkcija stabilizacije se odnosi na obavezu države da
obezbedi da privreda funkcioniše u okvirima pprirodnerirodnestopestope nenezaposlenostizaposlenosti uzuz stabilnestabilne cenecene..
� S obzirom da tržište nije u stanju da to učini samo, to činidržava putem mehanizma javnih rashoda.država putem mehanizma javnih rashoda.
� Ova funkcija posebno postaje važna u vreme ekonomskihkriza i ratova.
• Stabilizacija se uglavnom javlja kao posledicaposledica nedovoljnenedovoljneregulacijeregulacije u prethodnom periodu.
Fiskalna politika i stabilizacija privrednih tokovaFiskalna politika i stabilizacija privrednih tokovaFiskalna politika i stabilizacija privrednih tokovaFiskalna politika i stabilizacija privrednih tokova
• Ekspanzivna fiskalna politika podrazumeva ili rastuću potrošnju države i/ili smanjenje poreza. Posledica takve fiskalne politike može biti ili rastući budžetski deficit ili smanjujući budžetski suficit. Budžetski deficit država finansira svojim zaduživanjem. Srbija svoj deficit finansira zaduživanjem u inostranstvu ili emisijom vrednosnih papira. Tako nastaje državni ili javni inostranstvu ili emisijom vrednosnih papira. Tako nastaje državni ili javni dug.
• Kontrakciona ili restriktivna fiskalna politika uključuje smanjenje državne potrošnje i/ili povećanje poreza. Primenjuje se kada se želi obuzdati rast AD i nepovoljna kretanja u platnom bilansu. Posledica takve fiskalne politike može biti ili rastući budžetski suficit ili smanjujući budžetski deficit
Održavanje stabilnosti Održavanje stabilnosti Održavanje stabilnosti Održavanje stabilnosti ---- da li je ovo u korelaciji s tom ulogomda li je ovo u korelaciji s tom ulogomda li je ovo u korelaciji s tom ulogomda li je ovo u korelaciji s tom ulogom
31,3328,45
19,6317,23 17,63
14,31
19,5116,60 16,66
34,72
41,21
34,5530,51
20,50
15,53
65,88
58,96
40,13
27,79
33,16
26,80
31,85
23,43 22,55
42,7746,90
20
30
40
50
60
70 Kapitalni izdaci u mlrd. RSD
Izdaci za nefinansijsku imovinu
Nefinansijska imovina koja se finansira iz sredstava NIP
Ukupni kapitalni izdaci
24
9,2
7 6,2
3
27
8,4
0
27
3,4
0
28
1,0
0RASHODI ZA ZAPOSLENE I PIO (U MLRD. RSD)
17,23 17,6314,31
16,60 16,66
10,56
15,5312,49 12,33
6,83 5,888,05
5,70
0
10
20
17
6,8
2
17
7,6
1
18
8,3
6
18
0,7
1
18
2,5
2
18
4,0
3
19
6,6
3
20
4,1
3
21
8,8
3
24
9,2
7
26
6,2
3
12
7,1
6
13
7,9
2
18
9,3
0
21
3,2
0
21
5,0
0
22
0,1
0
23
0,9
0
23
8,1
0 27
8,4
0
27
3,4
0
28
1
RSD)
Rashodi za zaposlene Republički fond za PIO
STABILIZACIJA
TalasiTalasiTalasiTalasi integracijaintegracijaintegracijaintegracijaSTABILIZACIJA
Funkcija alokacijeFunkcija alokacijeFunkcija alokacijeFunkcija alokacije
2. Funkcija alokacije se manifestuje krozodgovor na pitanje šta proizvoditi.
� Država može direktno da utiče naalokaciju resursa kada kupujekupuje dobradobra kaoalokaciju resursa kada kupujekupuje dobradobra kaošto su odbrana, obrazovanje, zdravstveneusluge i sl.
� Država može indirektno da utiče naalokaciju resursa, tako što će putemputem porezaporezaii subvencijasubvencija određene aktivnosti stimulisati,a određene destimulisati.
Poreski podsticajiPoreski podsticajiPoreski podsticajiPoreski podsticaji
Oslobađanje od plaćanja poreza na dobit u periodu od 10 godina za investicije vrednosti preko € 8.8 miliona i 100 novih radnih mesta
Pravo na povraćaj 65-75% dela plaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje
Poreski kredit u iznosu do 20% investicije za Umanjenje do 50% godišnjegporeza na dohodakPoreski kredit u iznosu do 20% investicije za srednja i velika preduzeća, maksimalno do 33% ukupnih poreskih obaveza
Umanjenje do 50% godišnjegporeza na dohodak
Poreski kredit u iznosu do 40% investicije za mala preduzeća, maksimalno do 70% ukupnih poreskih obaveza
Bescarinski uvoz opreme koja čini stranu direktnu investiciju
Prenos gubitaka u periodu do 5 godina Umanjenje oporezivog dela zarade u fiksnom iznosu od oko 11.000 RSD.
Snimanje filmovaSnimanje filmovaSnimanje filmovaSnimanje filmova
• U Mađarskoj se investitorima nudi poreske olakšice u iznosu od 25%.
• Za svaki film koji ima budžet veći od 10 miliona dolara italijanska vlada nudi poreske olakšice u iznosu od 25 odsto.
• Irska je takođe popularna zbog svojih prirodnih ljepota, ali i zbog • Irska je takođe popularna zbog svojih prirodnih ljepota, ali i zbog poreskih olakšica koje u odnostu na ukupan budžet filma (ukoliko je veći od 50 miliona dolara) dosežu čak 80 odsto.
• SAD olakšice 30% i još 5% ako se koriste usluge lokalnih kompanija.
Subvencije u poljoprivrediSubvencije u poljoprivrediSubvencije u poljoprivrediSubvencije u poljoprivredi
17,29
24,99
18,24 18,00 18,20
20,00 19,79 19,95
32,52 32,80
20
25
30
35Subvencije u poljoprivredi (u mlrd. RSD)
17,29
13,69
18,00
0
5
10
15
Budžet 2008 2008 Rebalans
Budžet 2009 2009 Rebalans I
Budžet 2010 2010 Rebalans
Budžet 2011 2011 Rebalans
Budžet 2012 2012 Rebalans
Budžet 2013
Subvencije u privrediSubvencije u privrediSubvencije u privrediSubvencije u privredi23,10
17,34
15
20
25Subvencije u privredi (u mlrd. RSD)
3,093,99
3,053,57 3,50
4,13
3,103,75
2,79
0
5
10
Budžet 2008 2008 Rebalans
Budžet 2009 2009 Rebalans I
Budžet 2010 2010 Rebalans
Budžet 2011 2011 Rebalans
Budžet 2012 2012 Rebalans
Budžet 2013
Subvencije u autoindustriji Subvencije u autoindustriji Subvencije u autoindustriji Subvencije u autoindustriji ---- Slovačka RepublikaSlovačka RepublikaSlovačka RepublikaSlovačka Republika
• Yaguar – 2015- investicija 1,4 mlrd. € - subvencije - oko 126 mil. €
• Kia- 2004 – investicija oko 926 mil. € - subvencije - 233 mil. €
• PSA Peugeot Citroën - investicija oko 1,06 mlrd € - subvencije -166 mil. €
U Mađarskoj je AUDI za 20 godina rada ostvario poreske olakšice oko 3 mlrd. € - po principu odbitka od poreza na dobit
Funkcija raspodeleFunkcija raspodeleFunkcija raspodeleFunkcija raspodele3. Država utvrđuje način raspodele
proizvedenih dobara članovima jednogdruštva.
� Nakon primarne raspodeleraspodele koja se odvijana tržištu putem mehanizma cena,
� Sledi sekundarna raspodela(preraspodela) koja se odvija putemoporezivanja i transfernih plaćanja.
Transferna plaćanjamogu biti sa:
o ekonomskomkonomskom namenom i
oo socijalnomsocijalnom namenom.
RaspodelaRaspodelaRaspodelaRaspodela dohotkadohotkadohotkadohotka iliiliiliili aaaalokacija budžetalokacija budžetalokacija budžetalokacija budžeta
1.1 Rashodi za zaposlene26,08%
1.7 Transferi organizacijama obaveznog
1.8 Ostale dotacije i transferi
0,15%
1.9 Socijalna zaštita iz budžeta
9,88%
1.10 Ostali tekući rashodi1,23%
Struktura tekućih rashoda u budžetu za 2013. (u mlrd. RSD)
RASPODELA
1.2 Rashodi za kupovinu roba i
usluga8,61%1.3 Rashodi po
osnovu otplate kamata8,83%
1.4 Subvencije8,05%
1.5 Dotacije međunarodnim organizacijama
0,11%
1.6 Transferi ostalim nivoima vlasti
7,40%
organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja
29,66%
Uloga države u tržišnim privredama
1) Zaštita svojinskih prava- Tržišta funkcionišu samo ako su zaštićena svojinska prava (sudovi, policija)
2) Tržišna regulacija -- Tržni neuspeh (def.): Situacija u kojoj slobodno tržište ne uspeva da izvrši efikasnu alokaciju resursa izvrši efikasnu alokaciju resursa
- Dva uzroka tržišnog neuspeha: 1. Pozitivne i negativne eksternalije
zagađenje, javna dobra, zajednička dobra, obrazovanje, zdravstvo,siromaštvo, tehnološke inovacije...
2. Tržišna moć (monopolsko ponašanje)
„Pravo jačeg“ i svojinska prava• Trazimah u Platonovoj državi kaže:"Ja tvrdim da pravično nije ništa drugo nego
ono što koristi jačemu."
• Seneka je napisao da je pravo u oružju tj. da je jači uvek u pravu (Ius est in armis)
PROKOMENTARIŠITE OVO NA OSNOVU PRIMERA IZ SVETA I KORUŽENJA KAKO PRAVO JAČEG UTIČE NA STANJE U EKONOMIJI I PRIVREDI
• Krilov - basna o vuku i jagnjetu - «naravoučenie» - moćnome je bespomoćni uvek kriv
• Bizmark - sila prethodi pravu (Die Macht geht vor Recht)
EKONOMIJI I PRIVREDI
1. Eksternalije1. Eksternalije1. Eksternalije1. Eksternalije
- Eksternalije (def.): Nekompenzirani uticaj postupaka Nekompenzirani uticaj postupaka jednog tržišnog učesnika na dobrobit drugog jednog tržišnog učesnika na dobrobit drugog
- Eksternalije u potrošnji: Situacija u kojoj jedan potrošač neposredno utiče na potrošnju drugog ekonomskog činioca ( korišćenje alkohola, pušenje, posmatranje cvetne bašte, slušanje muzike, javno osvetljenje, ...) NAVEDITE NEKE PRIMERE DELOVANJA osvetljenje, ...) NAVEDITE NEKE PRIMERE DELOVANJA DRŽAVA NA OVE EKSTERNALIJE
- Eksternalije u proizvodnji: Situacija u kojoj na proizvodne mogućnosti jednog preduzeća utiču izbori drugog preduzeća ili potrošača (ribnjak pored fabrike, pčelar koji se nalazi pored voćnjaka, seča šume, izgradnja puta u planini...) NAVEDITE NEKE PRIMERE DELOVANJA DRŽAVA NA OVE EKSTERNALIJE
Primer negativne eksternalije u proizvodnji: proizvodnja Primer negativne eksternalije u proizvodnji: proizvodnja Primer negativne eksternalije u proizvodnji: proizvodnja Primer negativne eksternalije u proizvodnji: proizvodnja aluminijumaaluminijumaaluminijumaaluminijuma
MPC- Individualni trošak proizvođačaMSC- Društveni trošak = individ. trošak + eksternalije
MSB- Tražnja
Q1- Količina koju određuje tržišteQ*- Društveno optimalna količina
Primer pozitivne eksternalije u proizvodnji: Obuka radnikaPrimer pozitivne eksternalije u proizvodnji: Obuka radnikaPrimer pozitivne eksternalije u proizvodnji: Obuka radnikaPrimer pozitivne eksternalije u proizvodnji: Obuka radnika
MPB- Tražnja (individualna vrednost)
MSB- Društvena vrednost= individ. vrednost + pozitivneeksternalije
MSC- Ponuda (individualni trošak)
Q – Količina koju određuje tržište
Q*- Društveno optimalna količina
Eksternalije u potrošnji: Eksternalije u potrošnji: Eksternalije u potrošnji: Eksternalije u potrošnji: javna dobra i zajednički resursijavna dobra i zajednički resursijavna dobra i zajednički resursijavna dobra i zajednički resursi
Nerivalna dobra (def.): Kada se jednom obezbedi, dodatni troškovi zbog togašto ga još jedna osoba koristi ravni su nuli – RTS, Telekom,...
Neisključiva dobra (def.): Sprečavanje bilo koga da koristi to dobro je ili veomaNeisključiva dobra (def.): Sprečavanje bilo koga da koristi to dobro je ili veomaskupo, ili nemoguće- niko se ne može isključiti iz potrošnje tog dobra – javnaodbrana, javna bezbednost, bezbednost saobraćaja, čista priroda,...
Klasifikacija dobara
PRIVATNA DOBRA• PIVO• ODEĆA• KUĆA
PRIRODNI MONOPOLI• VODOVOD I KANALIZACIJA• KABLOVSKA TV• NEZAŠTIĆENI PUTEVI SA DRUMARINOM
RIVALITETDA NE
ISKL J
DA• KUĆA• VISOKO OBRAZOVANJE
• NEZAŠTIĆENI PUTEVI SA DRUMARINOM (VINJETA)
• ZAŠTIĆENI PUTEVI SA DRUMARINOM
ZAJEDNIČKA DOBRA• RIBA U RECI• ŽIVOTNA SREDINA• OSNOVNO OBRAZOVANJE
JAVNA DOBRA• SIRENA ZA POPLAVU• NACIONALNA ODBRANA• NEZAŠTIĆENI PUT BEZ DRUMARINE
JUČIVOST
NE
• Zadatak: Kojoj vrsti dobara pripadaju sledeća dobra?
• RUDA BAKRA U BORU
• RTS
• VAKCINACIJA PROTIV GRIPA
• AERODROM
• BICIKLISTIČKA STAZA• BICIKLISTIČKA STAZA
• Identifikujte eksternalije javnih dobara i zajedničkih resursa (kvazijavnih dobara) iz prethodnog zadatka
• Da li ova dobra treba da obezbeđuje javni sektor (država) ili privatni sektor? Zbog čega?
• Važne napomene u vezi javnih dobara:
1) Javna dobra svi da troše u istim količinama, ali nije nužnoda ga svi jednako vrednuju (nacionalna odbrana,ekologija,..)
2) Neke stvari imaju karakteristike javnog dobra iako se onjima obično ne razmišlja kao o robi (poštenje, raspodeladohotka, neke vrste informacija- kategorija hotela,vremenska prognoza, sertifikat o poreklu robe,...)vremenska prognoza, sertifikat o poreklu robe,...)
3) To što neko dobro obezbeđuje javni sektor, ne značiautomatski da je to dobro javno!
Zdravstvene usluge, obrazovanje, stanovanje - PRIVATNADOBRA sa POZITIVNIM EKSTERNIM EFEKTIMA
4) Kada se neko dobro obezbeđuje putem javne usluge neznači da je pruža javni sektor (komunalne usluge- lokalnevlasti angažuju firmu za obavljanje ovih usluga)
Osnovni pojmovi ekonomske regulacijeOsnovni pojmovi ekonomske regulacijeOsnovni pojmovi ekonomske regulacijeOsnovni pojmovi ekonomske regulacije
• Pareto efikasnost
• Pareto efikasnost (Pareto Efficiency) predstavlja stanje u kojem nikakva reorganizacija ne može povećati korisnost jednog pojedinca bez da se smanji korisnost drugog pojedinca. Pod određenim bez da se smanji korisnost drugog pojedinca. Pod određenim okolnostima, savršena konkurencija dovodi do pareto efikasnosti koja se još može nazvati i alokativna efikasnost. Pareto efikasnost ne podrazumijeva jednakost ili pravednost. Ima široke implikacije u ekonomiji.
Ekonomska regulacija Ekonomska regulacija Ekonomska regulacija Ekonomska regulacija –––– def: Viscusi, 1995def: Viscusi, 1995def: Viscusi, 1995def: Viscusi, 1995
• ER je oblik državne intervencije kojim se privrednim subjektima na strani ponude nameće ograničenje u donošenju poslovnih odluka.
• Prodajna cena
• Obim ponude
• Nivo kvaliteta
• Ulazak novih ponuđača na tržište
• Izlazak ponuđača iz delatnosti
• Regulacija prirodnih monopola je osnovna oblast delovanja.
Prirodni monopolPrirodni monopolPrirodni monopolPrirodni monopol
1. OBRAZLOŽITE OVAJ DIJAGRAM NA PRIMERU CENE ELEKTRIČNE ENERGIJE U SRBIJI2. OBRAZLOŽITE OVAJ DIJAGRAM NA PRIMERU CENE NAFTNIH DERIVATA U SRBIJI
• Ukoliko preduzeće koje je prirodni monopol posluje bez regulacije, javlja se isti problem kao kod monopola: cena je viša, a proizvodnja niža u odnosu na konkurenski nivo (neefikasna alokacija resursa i gubitak društvenog blagostanja)
• Razlika u odnosu na ‘običan’ monopol: Kada preduzeće posluje u zoni rastućih prinosa (prirodni monopol) određivanje cene i količine na konkurentskom niovou nije prihvatljivo- preduzeće bi ostvarivalo gubitak! (ATC>p)određivanje cene i količine na konkurentskom niovou nije prihvatljivo- preduzeće bi ostvarivalo gubitak! (ATC>p)
• Moguća rešenja:
- Određivanje cene i količine na nivou nultog profita (p=ATC)
- Određivanje cene i količine na konkurentskom nivou, a zatim davanje subvencije radi pokrića gubitka
- Regulisanje stope prinosa – PUTEM POREZA NA DOBIT JAVNIH PREDUZEĆA
Revenues /costs structure of GSP comaredJoão
6.552.089 7.539.849
6.585.1248000000
10000000
12000000
14000000
16000000
18000000
4.400.040 4.940.082 4.927.878 5.421.066 5.491.064 5.207.023 4.736.804
4.510.581 3.887.929 3.886.779
4.800.000 6.585.124
2.638.369 2.569.927 3.145.2523.886.508
4.393.581 4.198.488 4.461.527
5.739.679 6.111.941 6.689.238
7.021.662
6.942.008 7.070.444
6.587.159
0
2000000
4000000
6000000
8000000
REV EXP REV EXP REV EXP REV EXP REV EXP REV EXP REV EXP
2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014
Basic business activity revenue Revenue from subsidies and donations Other business revenues Fuel and energy
Salaries and other personal incomes Production services Material and spare parts Amortization
Intangible expenditures, taxes FINANCIAL EXPENDITURES OTHER EXPENDITURES
MČ11J17
Slide 76
MČ11 We have prepared this graph, there is more data on that in excel table we have sent to you - if you need help, let us meet on Skype at any convinient time with JoãoMladen Čudanov; 28.12.2015.
J17 AKO SE IZ BILANSA ODSTRANE ELEMENTI KOJI SU GODINAMA GOTOVO KONSTANTSNI, KAO I ONI NA ČIJU VREDNOST NE MOŽEMO DIREKTNO UTICATI, KAO ŠTO JE TO SA I SUBVENCIJAMA I FINANSIJSKIM RASHODIMA, ONDA VIDIMO DA JE ZA STANJE BILANSA PRESUDNO KOLIKI SU PRIHODI OD OSNOVNE DELATNOSTI, KRETANJE ZARADA I POTROŠNJA GORIVA. NA TE VARIJABLE TREBA DA BUDE USMEREN NAJVEĆI NAPOR I PAŽNJA NA PROJEKTU RESTRUKTURIRANJA.Jaško; 12.01.2016.
• Nedostaci pomenutih rešenja:
1) Asimetrične informacije
- Preduzeća imaju podsticaj da regulatornom telu predstave veće troškove nego što zaista jesu
1) Nedostatak podsticaja za smanjenje troškova
- Usled ograničavanja profita, menadžeri imaju podsticaj da maksimiziraju svoju korist: skupa
- Usled ograničavanja profita, menadžeri imaju podsticaj da maksimiziraju svoju korist: skupa putovanja, automobili, povećanje broja zaposlenih...
- REŠENJE – DALJI RAZVOJ MODELA REGULACIJE