1. Podela silažnog kombajna je: a) Prema radnom zahvatu: jednoredni i višeredni;

b) Prema načinu pogona: vučeni, nošeni i polunošeni; c) Prema tipu sečke: sa

rotoudaračima, sa noževima na bubnju i sa noževima na disku.

2. Delovi silažnog kombajna su: pogonski mehanizam, mehanizam sečke,

mehanizam vazdušnog transportera i adaptera za različite silažne kulture.

3. Šta su sadilice krompira? Mašine čiji se proces rada sastoji u otvaranju brazde,

uzimanju krtole, distribuciji, ulaganju u brazdu i zatrpavanju brazde.

4. Osnovni konstruktivni delovi sadilica rasada su: postolje za smeštaj rasada,

raonik za otvaranje brazdice, zaštitni uređaj za držanje otvorene brazdice i pritisni

točkovi za sabijanje zemljišta.

5. Optimalni rok žetve - podrazumeva se period trajanja žetve od momenta početka

do završetka, pri kojem je najveći prosečni prinos zrna, najmanji gubici

samoosipanja žetve. To zavisi od stanja zrelosti žitarica.

6. Zadatak mešalica je da obezbede ujednačenu koncentraciju tečnosti za sve

vreme tretiranja.

7. Podela mešalica: 1) Mehaničke mešalice - najjednostavnije i u radu najsigurnije,

najkvalitetnije mešanje; 2) Pneumatske mešalice - rade tako što se vazduh

potiskuje pod pritiskom kroz perforiranu cev koja je smeštena pri dnu rezervoara;

3) Hidraulične mešalice - najveća primena, naročito kod priključnih mašina za

primenu pesticida.

8. Postupak (načini) zaštite bilja: agrotehnički, mehanički, termički, biološki,

fizički, hemijski.

9. Način setve u zavisnosti od vrste kulture, uslova uzgajanja, tehnologije i drugih

faktora setva može biti: omašna, redna, širokoredna, u trake, unakrsna, kućična,

kvadratna, šestougaona. Setva u redove se danas uglavnom primenjuje. Prema

razmaku između redova može biti: uskoredna (12-15cm) i širokoredna (40-80cm).

10. Osnovni radni organi kultivatora za međurednu obradu su motičice.

11. Oranje na slog predstavlja način oranja koji se obavlja iz sredine parcela, koje su

prethodne godine orane na razor.

12. Oranje na razor predstavlja način oranja koji se obavlja sa krajeva parcela, koje

su prethodne godine orane na slog.

13. Čizel plugovi (razrivači) se koriste na normalnim, suvljim i zbijenim zemljištima,

gde daju bolje rezultate od klasičnih raonih plugova.

14. Rotacioni plugovi su kombinacija raonog pluga i vertikalne freze.

15. Tanjirasti plugovi po konstrukciji su slični diskosnim plugovima. Radni organi

su tanjiri prečnika 50-65cm, postavljeni na zajedničkoj osovini, na razmaku od

20-55cm, sa kojom se zajedno okreću u ležajima.

16. Diskosni plugovi su uvedeni sa namerom da se smanji otpor pri oranju, a time i

utrošak energije. Radni organi diskosnih plugova su konkavni diskovi, sa oštrim

obodom, prečnika 50-95cm.

17. Plugovi obrtači - pri oranju ovim plugovima plastice se ujednačeno prevrću i

slažu na čitavoj parceli, bez stvaranja razora i slogova. Ovi plugovi se koriste za

izvođenje oranja na čunak ili glatkog oranja.

18. Plužno telo odseca plasticu horizontalno i podiže, odmiče i prevrće. Plužno telo

se sastoji od sledećih delova: raonik, plužna daska, plaz, produžetak plužne

daske, kozlac i peta.

19. Generator (alternator) ima zadatak da puni akumulator i snabdeva strujom sve

električne uređaje (potrošače) dok motor radi. Kada motor ne radi električnom

energijom potrošače snabdeva akumulator.

20. Regulator ima zadatak da napon struje generatora održava uvek konstantnim.

21. Kardanska vratila spadaju u zglobne prenosnike snage, odnosno obrtnog

momenta. Koriste se u slučaju: kada je radnim organima priključne mašine

potrebno dovesti pogon od priključnog vratila traktora, kada se položaj priključne

mašine u odnosu na trakor menja, da prenese pogon i na prednje točkove traktora

kada su ovi pogonski.

22. Diferencijal ima zadatak da omogući različite brzine, odnosno različite brojeve

obrtaja pogonskih točkova traktora.

23. Setveni aparat kod širokorednih sejalica može biti: kosi, pneumatski i mehanički.

24. U zavisnosti od vrste pogona, mesta postavljanja i principa rada utovarači mogu

biti: samohodni, prednji traktorski, zadnji traktorski i kranski utovarači.

25. Postoji više konstrukcija (vrsta) slamotresa: rotacioni, cilindrični i sekcijski.

26. Uloga vitla (motovila) je da prihvata i pridržava žitnu masu dok je režući aparat

ne odseče i da masu odloži na hederski sto, gde je zahvata spiralni transporter.

27. Uloga spiralnog (pužnog) transportera je da svojom levom i desnom spiralom

prikuplja masu sa krajeva prema sredini i pomoću prstiju povlači i predaje

elevatoru hedera.

28. Uloga elevatora hedera je da transportuje svojom donjom stranom masu, koju

dobija od prstiju spiralnog transportera, do aparata za vršidbu.

29. Zadatak bubnja je da udarima šina po masi i trenjem istresa zrno iz klasa, koje

propada kroz podbubanj.

30. Zadatak sabirne ravni je da prihvati zrno, plevu i sitne primese, koje su prošle

kroz podbubanj i što se vrati sa sekcija slamotresa niz korito, da ravnomerno

transportuje i preda preko žičanog produžetka masu na sita.

31. Lađu kombajna čine: gornje podesivo (plevno) sito, donje nepodesivo (ili

podesivo) sito, kose ravni za sakupljanje ovršenog zrna, kose ravni za sakupljanje

neovršenih klasova, spiralnog transportera za ovršeno zrno, i spiralni transporter

za neovršene klasove.

32. Tanjirače se sastoje iz: baterija tanjirače, tanjira, ležaja baterija, čistača tanjira,

uređaja za prikopčavanje.

33. Hidraulički sistem traktora omogućava podizanje i spuštanje oruđa

agregatiranih sa traktorom, njihov transport i pokretanje hidrauličkih uređaja

izvan traktora. Ceo hidraulički sistem može se podeliti u tri osnovna mehanizma:

1) Hidraulički mehanizam sa pumpom, razvodnikom i radnim cilindrom; 2)

Komandni mehanizam (poluge); 3) Mehanizam za agregatiranje priključnih

mašina/oruđa u tri tačke. Postoje hidraulički sistemi jednostrukog i dvostrukog

dejstva. Više su u upotrebi hidraulički sistemi jednostrukog dejstva.

34. Podela oranja prema vremenu izvođenja: prolećno, letnje, jesenje.

35. Crtalo (prema konstrukciji) može biti: nožasto (duboko i vrlo duboko oranje) i

diskosno (plitko i srednje oranje).

36. Proces rada raonog pluga – plužno telo raonog pluga pri oranju odseca deo

zemljišta tzv. plasticu pravougaonog oblika, podigne je, odmakne u stranu i

prevrne, pri čemu se ona mrvi, meša i slaže, a na njenom mestu ostaje brazda.

37. Prema obliku radnih organa plugovi mogu biti: raoni, diskosni, tanjirasti,

čizel (razrivači), i plugovi sa pogonom radnih organa.

38. Prema smeru okretanja plastica plugovi mogu biti: ravnjaci, obrtači i zakretni.

39. Prema izvoru vučne sile plugovi mogu biti: traktorski i samohodni.

40. Traktorski plugovi prema načinu agregatiranja: vučeni, nošeni i polunošeni.

41. Prema dubini oranja plugovi mogu biti: za plitko oranje (do 15cm), za srednje

oranje (15-25cm), za duboko oranje (25-50cm), za vrlo duboko oranje (iznad

50cm).

42. Prema nameni plugovi mogu biti: za ljuštenje strništa, za setveno oranje, za

posebne namene.

43. Podrivač može da se koristi za podrivanje i za rahljenje traga točka trakotora. U

kombinaciji sa plugom podrivač se sastoji od: držača i radnog organa koji može

biti u obliku motičice, raoničića i dleta. Postavlja se iza plužnog tela, osim iza

zadnjeg kod vučenih plugova i kod traktora čiji točak ide po dnu brazde. Dubina

rada podrivača iznosi 5-15cm ispod dubine rada pluga.

44. Osnovni načini oranja su: na slog, na razor, kombinovano, figurno oranje i

oranje na čunak. Oranje na slog, razor i figurno oranje se izvode plugovima

ravnjacima, a oranje na čunak (glatko oranje) plugovima obrtačima, danas

najčešće, a nekada zakretnim, balansnim i plugovima sa dva rama.

45. Figurno oranje se primenjuje na velikim parcelama koje nisu pravilnog oblika.

Figurno oranje može biti početo sa krajeva parcele, tako da se prohodi pluga

pomeraju ka sredini, ili se pak započinje iz sredine tako da se prohodi plugom

pomeraju ka krajevima parcele.

46. Drljače su oruđa i mašine, koje imaju vrlo široku primenu u pripremi zemljišta za

setvu. Prema osnovnoj podeli postoje: klinaste, kašikaste, klateće, rotacione,

peraste, mrežaste, lančaste.

47. Klinaste drljače su oruđa i koriste se za: fino usitnjavanje i poravnavanje

zemlje, mešanje đubriva sa zemljom, zatrpavanje semena, razbijanje pokorice,

uništavanje korova i aeraciju ledina. Radni organi su čvrsti klinovi.

48. Klateće drljače su mašine koje agresivno sitne zemljišne agregate u nepovoljnim

uslovima. Radni organi su čvrsti klinovi postavljeni na poprečnim nosačima.

49. Rotacione drljače – postoje dva tipa ovih mašina i to sa klinovima koji rotiraju

(kruže) oko vertikalne ose i sa klinovima koji rotiraju oko horizontalne ose.

50. Podela kultivatora prema nameni: za površinsku i međurednu obradu.

51. Podela kultivatora prema načinu prikopčavanja: nošeni i vučeni.

52. Radni organi kultivatora su motičice.

53. Prema obliku motičica razlikujemo osnovne tipove: kopljaste, šiljaste,

strelaste, trouglaste, i u vidu guščije noge.

54. Od čega se sastoje pneumatske sejalice? Pneumatske sejalice čini: ventilator,

potisna cev, sanduk za seme, setveni aparat, razdelna glava, sprovodna cev, i

ulagač semena.

55. Po načinu agregatiranja rasturači minaralnog đubriva mogu biti: nošeni,

vučeni i samohodni.

56. U zavisnosti od konstrukcije i načina rada mehanizma za rasturanje mineralnih

đubriva, rasturače delimo na: mehaničke, centrifugalne, sa oscilatornom lulom,

i pneumatske.

57. Režući aparat – kosa je vezana za hederski sto i ima zadatak da odseče masu

koju privodi vitlo. Kosu čini: glava kose za koju je zakivcima vezan prut kose, a

za prut kose zakivcima su vezani noževi. Pogon kose je uglavnom mehanički.

58. Kompresori su mašine koje troše mehanički rad u cilju sabijanja i

transportovanja gasovitih tela iz prostora sa nižim u prostor sa višim pritiskom.

59. Šta je prskalica? Prskalica je mašina za prskanje ratarskih useva, povrtarskih,

voćarskih i vinogradarskih. Uloga prskalice je primena pesticida u tečnom

agregatnom stanju pripremljenog u obliku suspenzije, emulzije ili rastvora

različitih koncentracija čija veličina kapi iznosi preko 150µm. Pored zaštite

ratarskih kultura, prskanjem se vrši zimska zaštita voćaka, zatim zaštita mladih

zasada, rasadničke proizvodnje, jagodastog voća, itd.

60. Prečnik kapi kod prskalice? Najčešća veličina kapi je oko 300-400µm, a kao

gornja granica se uzima 1.500µm (1,5mm kao kod pljuska).