predavanje mehanizacija pretovara 5 viljuskari

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U NIŠU predmet: MEHANIZACIJA PRETOVARA

Studijski program: DRUMSKI SAOBRAĆAJ nastavnik: mr Boban Cvetanovic

Predavanje

VILJUŠKARI

Visoka tehnička škola strukovnih studija u Nišu - Mehanizacija pretovara 2

Za izradu ovog predavanja, pored ostalog materijala, iskorišćen je i deo prezentacije Viljuškari profesora dr Milorada Vidovića sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, departman za logistiku.


UVOD Služe za transport većih komadnih tereta, manjih komadnih tereta na

paletama i rasutog tereta u sanducima ili korpama. Osnovno obeležje je uređaj u obliku rama za podizanje (slaganje) tereta po

visini. Duž rama za podizanje i spuštanje tereta kreće se zahvatni uređaj u obliku viljuške po kojoj je viljuškar i dobio ime.

Prvi motorni viljuškar napravljen je u SAD-u 1927. godine (Clark Equipment

Company, Buchanan, Michigan). Kovencionalna konstrukcija viljuškara je primarno prilagođena za rad sa

kompaktnim jedinicama u obliku palete ili kontejnera. Viljuška nije jedini oblik zahvatnog uređaja koji se koristi u viljuškarskoj tehnici, a pored viljuške koristi se čitav niz različitih oblika zahvatnih naprava koje su prilagođene različitim oblicima tereta i zadataka (transport cevi, rolni, buradi itd.).

Smatra se da se danas nalazi u eksploataciji nekoliko miliona viljuškara. Prema

Industrial truck association u SAD je u funkciji 855.900 viljuškara


Različiti viljuškari po gabaritu i zahvatnom sredstvu


U slučaju viljuškara uspelo se da se pomoću jednog sredstva objedine manipulativne i transportne aktivnosti. Primarna funkcija je manipulacija, a transportna je sekundarna. Cilj je da se pri njihovom radu ostvari što više operacija raznih rukovanja teretom, uz što manje angažovanje na funkciji samog transporta.


prve konstrukcije viljuškara iz tridesetih godina prošlog veka


Sastoje se iz šasije osnovnog vozila sa pogonom kretanja, vertikalnog stuba sa jednim ili više ramova, pogonskog sistema za dizanje sa zahvatnim organom sistema za naginjanje rama i upravljačkog uređaja smeštenog u kabini viljuškara. Oslanjaju se na četiri ili tri točka, tako da su prednja dva točka pogonska I neupravljačka, a zadnja dva ili samo jedan služe za upravljanje. Zahvaljujući svojim karakteristikama obezbedili su nezamenjivu ulogu u poslovima podnog unutrašnjeg transporta.


Viljuškari sa tri točka

U slučajevima gde je skučen prostor za kretanje tj. manevar koriste se viljuškari sa tri točka. Oni imaju manji radijus obrtanja, potreban im je uži radni prolaz, ali u odnosu na viljuškare sa četiri točka imaju manju brzinu kretanja, slabiju stabilnost i slabije dinamičke karakteristike.


PREDNOSTI I NEDOSTACI Prednosti: • velika manevarska sposobnost, • ne zahtevaju posebne koloseke i staze za kretanje • laka prilagodljivost promenama tehnološkog procesa • relativno velike brzine kretanja i dizanja • relativno velika visina dizanja u slučaju primene teleskopskog rama • dodatnom nadgradnjom proširuju oblast primene • slobodna i brza primena u svim oblastima preduzeća

Nedostaci: ograničena nosivost i sposobnost utovara zahtevaju kvalifikovan personal rad na granici stabilnosti


VILJUŠKARI SU TIPIČNE PRETOVARNE

MAŠINE. U TOKU JEDNOG RADNOG CIKLUSA

OBAVE ČITAV NIZ RAZLIČITIH OPERACIJA: NAGINJANJE RAMA,

ZAHVATANJE TERETA, PODIZANJE I ODLAGANJE TERETA, NEKOLIKO

PROMENA SMERA I PRAVCA KRETANJA.


KLASIFIKACIJA Za klasifikaciju viljuškara slagača koriste se različiti kriterijumi: nosivost, položaj težišta tereta u odnosu na bazu viljuškara, da li su sa sedištem ili bez sedišta prema vrsti pogonskog agregata i dr.

http://www.gidgit.co.uk/ekmps/shops/gidgit/images/radio-controlled-forklift-truck-fully-operational-301-p.jpg


Za klasifikaciju viljuškara najznačajniji kriterijum je položaj težišta tereta u odnosu na

bazu viljuškara pri čemu se baza viljuškara definiše kao površina oivičena dodirnim tačkama točkova sa tlom.

Prema ovom kriterijumu viljuškari se klasifikuju na: sa težištem tereta izvan baze viljuškara -čeoni (frontalni) sa težištem u bazi (viljuškari bez protivtega) sa pomeranjem tereta pri zahvatanju i odlaganju (hibridni) za rad u visokoregalnim skladištima.


Prema nosivosti viljuškari se dela na: laki do 12 [kN] srednji preko 12 do 32 [kN] srednje teški preko 32 do 80 [kN] teški preko 80 do 500 [kN]


Nosivost viljuškara Gornja granica nosivosti kod viljuškara sada je pomerena na 800 [kN]. Viljuškari sa ekstremno velikom nosivošću se uglavnom grade za rešavanje specijalnih

pretovarnih zadataka. Današnji viljuškar rekorder je razvijen za potrebe izgradnje jednog sistema za

vodosnabdevanje u Libiji (sistem je građen od betonskih cevi velike težine) Ovaj ogromni viljuškar je proizvela švedska firma Kalmar i njegova nosivost je 800 [kN] za udaljenje težišta tereta od leđa viljuške od 2300 [mm], što bi za uobičajeno iskazivanje nosivosti kod teških viljuškara na udaljenju težišta od leđa viljuške 1200 [mm] odgovaralo nosivosti od 1100 [kN].


Najveći viljuškar u V.Britaniji (nosivost 60t) služi za pretovar čeličnih poluga dugih 13m pri

temperaturama od 8000C. Potpuno natovaren teži 106 t.


Prema vrsti pogona dele se na: viljuškare na dizel, gasni ili elektro pogon, pri čemu ne treba zaboraviti ni ručne viljuškare.

Robu mogu da zahvataju sa čeone ili bočne strane pa je klasifikacija i izvršena na

taj način. Vertikalne osovine mogu da menjaju nagib i to napred za 3°do 4° (pri utovaru) i

unazad 10° do 12° (pri prenosu tereta). Brzina kretanja se kreće od 6 do 30 km/h (uglavnom se ograničava na 16km/h, a za

veće mašine se ne preporučuje veća brzina od 6km/h).

Brzina dizanja tereta iznosi od 8 do 14 m/min. Uređaj za dizanje tereta kod viljuškara sastoji se od: rama sa viljuškom kao

zahvatnom napravom (nosačem) i hidrauličkog pogona za podizanje i naginjanje rama.

Oblast primene viljuškara je značajno proširena zamenom standardnog zahvatnog

uređaja (viljuške) specijalnim oblicima zahvatnih uređaja.


Specijalni zahvatni uređaji su: • uređaji koji olakšavaju i ubrzavaju rukovanje paletizovanih tereta (produžeci za

viljuške, rotatori, potiskivači), • uređaji koje omogućavaju rukovanje nepaletizovanih tereta (trn, konzola, kašika,

klješta), • razni oblici zaštitnih rešetki koje kod rukovanja kabastim teretom obezbeđuju

zaštitu vozača viljuškara i • uređaji koje omogućavaju realizaciju operacija koje nisu u domenu pretovarnog

zadatka (radne korpe za montažu ili reparaturu instalacija u halama i dr.).


Primena specijalnih zahvatnih uređaja kod viljuškara postavlja i određena ograničenja.

Ta ograničenja uglavnom se odnose na redukciju nosivosti. Specijalni zahvatni uređaji su teži od standardne viljuške, a po pravilu udaljavaju i

težište tereta od pete viljuške, što ima za posledicu smanjenje nosivosti viljuškara. Svako odstupanje težine zahvatnog uređaja i pomeranje težišta od propisanog mora

se uzeti u obzir pri sparivanju (izboru nosivosti) viljuškara i zahvatnog uređaja, jer je u protivnom ugrožena stabilnost viljuškara.


Stabilnost viljuškara Stabilnost viljuškara predstavlja meru otpornosti viljuškara na prevrtanje koja, u

principu, zavisi od niza uticaja (statičke i dinamičke sile koje deluju na sredstvo, sopstvena težina, geometrijske karakteristike, ubrzanja, usporenja,...).

Za proveru stabilnosti kod viljuškara koriste se računske i eksperimentalne metode, u najvećoj meri definisane kako nacionalnim, tako i medjunarodnim standardima (na primer ISO 1074, ISO 3184, ISO 5766,...).

Pojam stabilnosti viljuškara odnosi se na:

• stabilnost u podužnom pravcu, koja se odnosi na prevrtanje oko ose koju čine dodirne tačke prednjih točkova sa tlom,

• stabilnost tereta pri maksimalnom usporenju u toku kočenja, zbog opasnosti od klizanja tereta

• bočnu stabilnost pri kretanju kroz krivinu

Test na prevrtanje viljuškara, kojim se simulura uticaj dinamičkih sila, izvodi se najčešće preko platforme sa promenljivim uglom naginjanja.


Statička stabilnost

Medjutim, za praktičnu primenu poseban značaj ima provera statičke stabilnosti čeonog viljuškara i dijagram nosivosti u funkciji od udaljenosti težišta tereta od pete viljuške.

Statička stabilnost čeonog viljuškara definiše se kao odnos statičkih momenata tereta Gs i sopstvene težine viljuškara Gn oko prednje osovine.


Sa slike je očigledno da se momenti sila Gs i Gn, u odnosu na tačku oslanjanja prednjih točkova o tlo, koja predstavlja osu prevrtanja, Ms i Mn, mogu izraziti kao:

Ms= Gs(x + c) Mn= Gn .co

Pri tome, da bi viljuškar bio stabilan, odnos ovih momenata, koji predstavlja i koeficijent statičke stabilnosti, treba da je veći od jedan, a obično se viljuškar smatra stabilnim ako je:

σ = Mn/Ms≈1,7

Viljuškari imaju tzv. trougao stabilnosti. Stranice trougla su formirane od tačaka dodira točaka sa tlom (ako ima tri točka) ili prednjih točkova i sredine zadnje osovine. Centar gravitacije ne sme biti izvan trougla stabilnosti (na granici je sa max. teretom i podignutim ramom)


Geometrijske karakteristike viljuškara


Viljuškari sa težištem tereta izvan baze viljuškara- čeoni (frontalni) Čeoni viljuškar je najrasprostranjeniji konstruktivni oblik viljuškara. Njegovi osnovni delovi su: • ram sa osovinama i pogonskom grupom, • uređaj za dizanje i • sistem za upravljanje Pogon je elektrobaterijski i sa SUS-motorom. Elektroviljuškari imaju manju težinu

kontratega. Funkciju protivtega kod elektroviljuškara delimično su preuzele baterije.

Izrađuje se sa tri i četiri točka. Upravljanje se, zbog velikog opterećenja na prednjim točkovima, isključivo izvodi preko zadnjih točkova.


Kruti ram povezuje sve elemente viljuškara u jednu celinu. Kod čeonog viljuškara je sa prednje strane rama zglobno povezan uređaj sa dizanje tereta. Čeoni viljuškar se klasifikuje i kao viljuškar sa slobodno nošenim teretom, što znači da je težište tereta stalno izvan baze viljuškara.

Zbog velike težine kontratega kod čeonog viljuškara je nepovoljan odnos nosivosti

i sopstvene težine - kod lake i srednje klase nosivosti taj odnos je 1 : 2, dvostruko je veća sopstvena težina od nosivosti, a kod većih nosivosti taj odnos je povoljniji, zbog većeg razmaka osovina.


TERENSKI VILJUŠKARI Rad na građevinski neobrađenoj, neravnoj i valovitoj podlozi (terenski uslovi) zahteva

drugačiju koncepciju gradnje viljuškara u odnosu na industrijsku varijantu. Rad u terenskim uslovima postavlja oštrije zahteve u pogledu stabilnosti, čvrstoće konstrukcije i dinamičkih karakteristika viljuškara, a to znači i veće investicione i eksploatacione troškove.

Terenski viljuškari sa konvencionalnom konstrukcijom rama za dizanje grade se sa

nosivošću od 20 do 60 [kN], a sa teleskopom od 22 do 50 [kN]. Podloge na kojoj rade terenski viljuškari klasifikuju se u tri grupe i to: • neravna i čvrsta • mekana do raskvašena i • raskvašena, nestabilna i veoma neravna. Na neravnoj i čvrstoj podlozi može da se koristi i konvencionalan industrijski viljuškar

standardne konstrukcije, opremljen pneumaticima niskog pritiska


Pravi terenski viljuškari za rad na raskvašenom i veoma neravnom terenu se bitno razlikuju od konvencionalnih industrijskih viljuškara. Prve konstrukcije terenskih viljuškara nastale su adaptiranjem građevinskih mašina (utovarivača sa kašikom) i poljoprivrednih traktora. Uvođenje novih tehnologija u poljoprivredi, građevinarstvu i industriji kao i potrebe u vojnoj logistici podstakli su razvoj terenskih viljuškara.

Pored uređaja za podizanje u obliku rama danas se nude i terenski viljuškari sa

teleskopskim mehanizmom za rukovanje teretom. Oni predstavljaju novu generaciju terenskih viljuškara, a prihvaćeni su u nekim armijama i kao vojni terenski viljuškari.

Kako se kod terenskog viljuškara stabilnost obezbeđuje povećanjem razmaka osovina i

točkova, terenski viljuškari imaju veće gabaritne mere u odnosu na konvencionalne industrijske viljuškare.

Kod terenskih i teških industrijskih viljuškara primenjuju se različita rešenja u cilju

poboljšanja stabilnosti. Jedno od tih rešenja je pokretan kontrateg, koji se uvlači i izvlači u zavisnosti od opterećenja viljuški. Pored toga koriste se i stabilizatori koji se oslanjaju na podlogu pri rukovanju teškim i kabastim tretom.


terenski viljuškari


Viljuškari bez kontratega (sa težištem tereta u bazi viljuškara) Viljuškar sa težištem tereta izvan baze viljuškara - zbog svog osnovnog nedostatka koji se

ogleda u velikoj sopstvenoj težini ili u velikim dimenzijama inicirao je razvoj koncepta u kome se težište nalazi unutar baze.

Osnovno obeležje viljuškara bez kontratega je da paletu može da podiže i slaže

samo ako je zahvaćena sa uže (čeone) strane. Bočno zahvaćenu paletu viljuškar može samo da odvoji od tla i transportuje, ali ne i da slaže po visini.


Viljuškari za visokoregalna skladišta


To je elektronski sistem koji automatski prati i kontroliše preko 3000 ključnih funkcija viljuškara. Razvoj sistema je trajao dve godine sa timom od više 30 Toyotinih inženjera.

SAS je baziran na tri tipa komponenti: elektronski kontroler, deset senzora i tri pokretača. Kontroler prikuplja informacije od senzora i izračunava da li se viljuškar nalazi u opasnoj situaciji i shodno tome aktivira pokretače.


Šta se ne sme činiti sa viljuškarom? Vozač viljuškara u svom radu sa viljuškarom ne sme da radi sledeće stvari: da podiže teži teret od nosivosti viljuškara, da podiže teret koji nije stabilno utovaren na paleti, da poveća protivteg viljuškara sa namerom da podigne teži teret, da pokreće viljuškar sa visoko podignutim teretom, da jako koči, da vozi većom brzinom od one koju propisuje pravilnik, da se zadržava ili hoda ispod viljuški koje su podignute, čak iako na njima nema

tereta, da prevozi ljude viljuškarom, da viljuškarom vuče ili gura vagon, ukoliko viljuškar nije prilagođen za takav rad,


Mere obezbeđenja bezbednog rada viljuškara


I još ponešto o viljuškarima Prema zvaničnim podacima datim od strane Industrial truck association u SAD se

pri radu sa viljuškarima svake godine desi blizu 100 smrtnih slučajeva (prošle godine 85), 34.900 ozbiljnih nezgoda (sa težim povredama) i 61.800 manjih nezgoda (lakše povrede) u kojima je povređeno blizu 20.000 radnika. Prema National Traumatic Occupational Fatalities (NTOF), 1530 radnika je poginulo u nezgodama sa viljuškarima u periodu između 1980 i 2001.god.

Najčešće nezgode jesu prevrtanja viljuškara (22%) ili različite vrste sudara, a to su sudar pešaka ili zapošljenih sa viljuškarom prilikom transporta (20%) ili međusobnih sudara viljuškara i drugih vozila (16%) itd.


Viljuškar budućnosti?

predavanje mehanizacija pretovara 5 viljuskari

Documents