maturski iz biologije

8/11/2019 Maturski Iz Biologije

http://slidepdf.com/reader/full/maturski-iz-biologije 1/25

ДЕВЕТА ГИМНАЗИЈА „ МИХАИЛО ПЕТРОВИЋ АЛАС“

М А Т У Р С К И Р А Д

И З Б И О Л О Г И Ј Е

Тема: ШТЕТНОСТ ДУВАНСКОГ ДИМА И

КАНЦЕРОГЕНЕ МАТЕРИЈЕКОЈЕ СЕ НАЛАЗЕ У ДУВАНУ

МЕНТОР:

УЧЕНИК:

П!"# Ба$%а &'()(*

Н(%!+($а Пе,!-(*. /01



Бе!2а3. 4'$ 5671#

2



Садржај

С,а$а

Увод 1

Зашто је пушење лоше? 8

Како пушење утиче на здравље? 9

Зашто људи започињу са пушењем

77

Зашто млади пуше?

75

Зашто људи престају са пушењем

7;

Превенција пушења

71

Електронске циарете

7<

Закључак

7=

!итература

7>

3



4



Увод

У различитим друштвеним срединама људи су створили навику

узимања средстава која утичу на стање свести. Ове навике су

означене као болести зависности, и ту спадају: пушењедувана,узимање алкоола и дро!е, односно опојни средстава.

У овом раду "емо се бавити најраспрострањенијим обликом

зависноти # пушењем.

$ушење је штетна навика у%ивања дувана.&уван се добија

прерадом листова биљке дувана. &уван 'Nicotiana( је род зељасти

биљка из )амилије *+-/0-. 1роји око врста, ве"ином %иве у

спонтаној )лори, мањи број се !аји као украсно ве"е. 5а културу су

од значаја: обичан дуван 'Nicotiana tabacum( и крд%а 'Nicotiana

rustica (.6но!обројне сорте дувана сврстане су у три !рупе:

оријенталне и!аретне типове 'сорте 1алканско! полуострва(

америчке и!аретне типове ' нпр. 789;88<-, =0980( и и!арне

типове '>-?--, <-?- и др.(.@аји се у елој Aмерии, Aзији и на

1алкану.5начајна је !ајена биљка у нашој земљи, првенствно збо!

лиш"а, сировине за израду и!арета, и!ара, дувана за лулу, за

%вакање и ушмркавање 'бурмут(.Bиш"е се бере, суши, поново вла%и

и подвр!ава )ерментаији 'самоза!ревање услед активности

бактерија(, затим се листови сортирају, удаљују лисни нерви,

стварају мешавине и обавља резање посебним машинама. $онекад селистови обраCују ткз. дуванском саламуром ' додају се ше"ер, соли,

зачини и др.(.Dајва%нији састојак дувана је никотин, који слу%и као

сировина за производњу пестиида и лекова. Eз лиш"а дувана се

издвајају лимунска и јабучна киселина за потребе прерамбене

индустрије., из семена теничко уље, из стабљике се добија

елулоза, а ветови слу%е за производњу пар)ема.

Д'-а$ је унет из Fпаније око GHH,затим !а је I8J+ (Nicot ( унео у

Kрануску, а код нас је пренесен из Lурске почетком M7NN века .

$ушење дувана запазио је најпре Oолумбо код средњоамерички

Eндијанаа. Они су користили дуван у одреCеним приликама када се

пушила Pлула мираQ' украшена ду!а лула северноамерички

индијански племена, коју је у свечаним приликама, нарочито при

пре!оворима о миру, палио по!лавиа, а потом је давао

присутнима(.$ерсији су користили нар!иле 'оријентална врста луле

код које дим пролази !уменом еви кроз посуду са водом, те на тај

начин пушач увлачи раслаCени дим( при пушењу. Lури су

користили чибук или камиш 'ев са лулиом на крају која слу%и за

пушење( 'Dики" и сар., GRS(.

H



Зашто је пушење лоше?

$ушење се у народу обично не сматра болеш"у јер не узрокује

непосредне, неу!одне псиичке, телесне или друштвене последие

као алкоолизам и наркоманија. 1олести пушења су честе,

ду!отрајне, оште"ују квалитет %ивота и у!ро%авају сам %ивот.

1ројна истра%ивања су потврдила да су пушачи мање отпорни на

болести, да су прве %ртве епидемија, да све болести код пушача

трају ду%е, измеCу остало! и збо! то!а што пушење умањује дејство

лекова.Опасности од болести пушења се пове"авају са ве"им бројем

попушени и!арета и са ду%ином пушачко! ста%а 'Tири"#Uанкови"

и сар., 2S(..

&увански дим не садр%и ниједан састојак користан за наше

здравље, али је зато нарочито бо!ат оним компонентама које увеликој мери у!ро%авају здравље.Vтручњаи су избројали да свака

и!арета садр%и око 4 емијски материја, меCу којима су чак 43

канеро!ене '6иљуш, Wадиши", 2GG(.5а неке од њи је доказано да

изазивају рак.Oатран, никотин и у!љен моноксид су три најштетније

материје у и!аретама 'Xо!ан, Wопер, 2S(.

Ка,а$ је лепљива материја браон боје.$ри сваком уданутом диму

и!арете катран се депонује у плу"има.Fирење катрана у плу"има

уништава ситне трепље у дисајним путевима које чисте плу"а.5бо!

то!а особе које пуше мно!о чеш"е добијају Pпушачки кашаљQ 'Xо!ан

&.,WоперA., 2S(. Xроничним искашљавањем ор!анизам покушава да



се ослободи ове материје.$ушачи који пуше једну кутију и!арета

дневно, током једне !одине натало%е у плу"има један литар

катрана.Он је заслу%ан за карактеристичан тен пушача, обојене

прсте и %уте зубе 'Tири"#Uанкови" и сар., 2S(.

&увански дим садр%и, поред остало!,и $(%!,($, чија је чистаколичина у две и!арете довољна да проузрокује смрт. 6еCутим,

никотин са!орева при пушењу и незнатно се задр%ава у ор!анима за

дисање и варење, па није смртоносан, али зато ствара зависност и

временом нарушава здравље 'Vтеванови"#$иштељи", $аунови",

23(.Dикотин је добио име по Yану Dикоту, који је биљку дуван

пренео из $орту!алије у Kрануску.5абеле%ено је да је Dикот донео

)рануској краљии Oатарини 6едичи лиш"е и семе од дувана на

поклон и препоручио јој је пушење као средство за исељење рана,

против !лавобоље и за стварање добро! располо%ења 'Tири"# Uанкови" и сар., 2S(. Lо је, иначе, алкалоид који се налази у листу

дувана, безбојна, лако топљива и отровна течност, јак отров, у малим

количинама делује подстиајно, у ве"им паралитично на мозак,

дисање, варење, рад сра 'тровање никотином( 'Dики" и сар., GRS(.

Lада долази до убрзано! рада сра и пораста крвно! притиска. 6о%е

да изазове су%авање крвни судова'артерија и вена( којима крв

протиче кроз ор!анизам, па је доток крви до моз!а и сра сни%ен

'Xо!ан, Wопер, 2S(. $ушењем никотин из плу"а прелази у крвоток и

до моз!а сти!не за S до Z секунди. Eсти е)екат ослобаCањанеуротрансмитера [ допамина се дешава и када неко узме ероин.

5бо! то!а је никотин сана%на дро!а која изазива )изичку зависност

'Tири"#Uанкови" и сар., 2S(.

\и!арете са ниским садр%ајем никотина '+] ^-9( нису мање штетне.

6но!и пушачи који су прешли на и!арете са мањим садр%ајем

никотина уствари увлаче дим мно!о дубље да би задовољили своју

%удњу за никотином 'Xо!ан, Wопер, 2S(

У2?е$ м!$(!%@(3 ABCD је отровни !ас. Dалази се у издувним!асовима аутомобила, а настаје и при са!оревању и!арета, У!љен

мониоксид који доспева у плу"а спречава да се уданути кисеоник

ве%е у крви. 5бо! то!а се осе"а недостатак ваздуа при )изичком

напору или недостатак енер!ије. &олази до спорије! раста и спорије!

опоравка ор!анизма после болести 'Xо!ан, Wопер, 2S(.Lкива

ронични пушача су за око GH_ мање снадбевена кисеоником, не!о

ткива непушача. Xронично смањење притиања кисеоника у ткива

доводи до пореме"аја метаболизма и заједно са неадекватном

масном исраном, у!љен мониоксид ствара промене на крвним

S



судовима,што мо%е довести до ин)аркта или шло!а 'Tири"#

Uанкови"и сар., 2S(.

Остали штетни састојци у!ана су"

АEе,!$ AABF;D5BCD је безбојна, лако запаљива течност, која сна%ноиритира нос и очи и користи се као растварач масти и лакова 'Dики"

и сар., GRS(.

Ам!$(4а% AGF;D је материја која има уло!у да појача дејство

никотина, а иначе се користи за лаCење и добијање леда, вештачки

Cубрива, азотне киселине и уреје 'Dики" и сар., GRS(.

А@е$(% AАHD је бело, чврсто једињење без мириса, врло отровно.Oод

тровани особа јавља се !лавобоља, врзто!лавиа, повра"ање,

испрекидано дисање, болови у трбуу, крвави проливи.Oористио секао мишомор 'Dики" и сар., GRS(.

Бе$Iе$ AB<F<D је доказано канеро!ена материја повезана са

оболевањем од леукемије 'Tири"# и сар., 2S(.Oористи се у

индустрији боја, као растварач, а посебно као !ориво за моторе

'Dики" и сар., GRS(.

Ка3м(4'м ABJD код људи, доводи до плу"но! едема и епителијалне

иперплазије, што "е касније довести до развоја периваскуларне и

перибронијалне )иброзе. $ове"ава се синтеза липида инуклеински киселина, што се и очекује за време проли)еративне

обнове плу"а ' 8̀ и сар., GRRZa bc8=-J+d+e+c, GRRR(. У Uапану је

откривена болест костију # де!енераија костију, пра"ена

пореме"ајима у )ункији јетре и бубре!а и пада )ос)ата у крви.

1олест је названа Pитаи # итаиQ болест, а изазвана је интоксикаијом

f#ом 'g-=-- и сар., GRRG(. f мо%е да изазове остеопорозу и

остеомалаију. Oости постају крте, мо!у да настану преломи ребара

ве" при кашљању, пра"ени интензивним болом. Oод пушача који су

у сталном додиру са f#+м долази до ронични обољења која супра"ен- изра%еним анемијама 'h09c>--, 2G(.(. У развоју ове

болести пол и исрана су ва%ни )актори. Yене које су уносиле ниску

конентраију f- и витамина Д путем ране, пате од озбиљни

обољења бубре!а и костију. $олни ормони су такоCе од!оворни за

смањену ретенију f#-. Yене акумулирају више f#- не!о мушкари

'i0-c-^c и сар., GRR2a jek90-l, 24(. f мо%е да доведе до акутне

упале слузние '!астритиса( иmили до површински љуштења

епителијума. nе"е дозе доводе до еморал!ично! !астритиса,

еморал!ија са љуш"ењем епителијума, а као крајњи не!ативни

е)екат настаје некроза читаво! епителијума и јака еморал!ија

Z



'b09c0 и сар., GRZZa o>-+ и сар., 2(. h+c^+]cJ8 и сар. '2( су

нашли да је у појединим парениматичним "елијама јетре дошло до

пореме"аја !раCе ендоплазматично! ретикулума, ауто)а!оитозе и

де!енеративни промена у митоондријама '!рануларне и вакуоларне

де!енераије(. f на "елије слезине делује итотоксично иимуносупресивно '$опови"#1убујук , 2G(. Оште"ења бубре!а која се

карактеришу де!енераијом и некрозом тубуларни епителијални

"елија, пра"ена су интерстиијалном ин)ламаијом и евентуалном

ре!енераијом проксимални тубуларни "елија 'p-l-=-, GRRH(. Oод

људи, f такоCе доводи до промена у тестисима '`-qe0^0 и сар.,

2G, 23, 24(. 6о%е да изазове настанак каринома простате код

људи '7- 09 je0 и сар., GRRHa o0r и сар., 23(. nероватно су

полни ормони укључени у настанак канера простате. 5бо! то!а су

o0r и сар. '22( мерили у серуму ниво тестостерона 'Т(,

)оликулостимулирају"е! ормона 'KLF( и лутеинизирају"е! ормона

'MF( код радника изло%ени f#у и нашли да се конентраија L

пове"ала са пове"ањем дозе, такоCе се пове"ала конентраија `g

ормона, док се конентраија s*g ормона није значајније мењала.

Eзла!ање "елија ве"им конентраијама f#а довеш"е до прекида

ланаа &DO и различити ромозомски абераија 'h--J0c и сар.,

GRRa t-l09c=-, GRRSa u8c9- и сар., 22(. Oанеро!ени и мута!ени

е)екти су последиа реакије измеCу ризични )актора, састава

ране и метаболички проеса.

f има тенденију акумулаије у бубрезима, јетри, панкреасу,

тироидеи и костима. Xронични биолошки е)екти f#- су патолошки

проеси укључују"и карино!енезу, бубре%ну дис)ункију,

ипертензију, убрзање атеросклерозе, дијареју, анемију, ненормалан

раст и дру!е штетне последие 'h09c>--, 2Ga o>-+ и сар., 2(.

О+!-! ANOD у!ро%ава мозак и крвне "елије 'Tири"#Uанкови" и сар.,

2S(. Aпсорбовано олово се транспортује преко крвиa око RH_ олова

је везано за еритроите, а незнатна количина остаје у плазми. Олово

утиче на пропустљивост мембране еритроита тако што доводи добрзо! !убљења јона Ov и драстично! смањења интра"елијко! AL$.Dа

тај начин се ремети осмотски притисак и пове"ава пропустљивост

мембране. Oада уCе у , еритроит, олово се везује за )ос)олипиде,

олестерол и липопротеине у мембрани. A)инитет везивања олова

имају и плазма#протеини, што представља одреCени вид заштите од

предозирања олова у "елији. У ор!анизам унешено олово акумулира

се у ду!им костима 'q09e9, ^8k8-(, коштаној ср%и и зубима 'биолошки

инактивисано олово(.5начајно !а има и у јетри и бубрезима, у мањем

проенту налази се у моз!у, плу"има, слезини и аорти. У бубрзимаинибира I-, p [ bwi#азу, што доводи до пове"ано! излучивања јона

R



I-v и pv. У јетри ремети нормалне метаболичке проесе и то

индиректно прко инибиије биосинтезе ема или преко утиаја на

општу синтезу протеина. Oод нервни "елија доводи до промене

транспорта кроз "елијску мембрану. Eзазива демијелинизаију и

де!енераију аксона. Wемети метаболизам !лукозе. Eналаијомаеросола, олово доспева у плу"а, а мања количина мо%е да се

тало%и и у траеоброниалном стаблу. Уношење олова у ор!анизам

мо!у"е је и преко плаенте. Оно пролази кроз плаенталну баријеру

и мо%е да оштети )етус који је веома осетљив на стране материје

'*/>9+009, GRa u+998c, GRGa 7e+?8x, GRZ2(.

G



#а$о пушење ути%е на &'а!е?

$рема свим истра%ивањима код нас и у дру!им земљама, ве"ина

људи зна да је пушење штетно.6но!и пушачи знају да су ризии од

пушења присутни, али сматрају да су они мањи не!о што реално јесу,

док дру!а !рупа верује у опасне и тешке последие пушења, али се

неоправдано нада да се болест њима не"е десити 'Tири"#Uанкови" и

сар., 2S(.

$рекомерно у%ивање дувана изазива врто!лавиу, дртавиу,

болове у !рудима, повра"ање. Vтално у%ивање дувана изазива

сметње у ор!анима за дисање, чир на %елуу, рак језика, плу"а и

мокра"ни путева, оште"ења крвни судова и ин)акт сра

'Vтеванови"#$иштељи", $аунови", 23(.Aко ови подаи нису

довољни , ево још неки промена које мо!у настати збо! пушења:

СEе

Dикотин доводи до бр%е! и те%е! рада сра и до пораста крвно!

притиска.5бо! пушења, артерије којима се крв одводи из сра постају

крте и слабе и запушене мастима.Dакон срчано! удара део сра

изумире 'Xо!ан, Wопер, 2S(.Oод пушача настаје пушачка но!а која

води у !ан!рену, дувански бол у !рудима, а мо%е до"и и до

леукемије.Одриање од пушења "е у ве"ој мери довести до смањења

појаве обољења крвни судова сра не!о што би томе допринела

промена било које %ивотне навике 'Tири"#Uанкови" и сар., 2S(.

П+'*а

GG



Озбиљне плу"не ин)екије [ бронитис, ем)изем, упала плу"а

'пнеумонија( и туберколоза. $ушење мо%е да изазове асматичне

нападе. $ушачи чеш"е кашљу и добијају преладе 'Xо!ан, Wопер,

2S(.Oод пушача честа су: проширена плу"а, ронични катар

душниа, рак једњака, прибли%но ZH_ смртни случајева јепоследиа каринома плу"а 'Tири"#Uанкови" и сар., 2S(.

У@,а ( 2+!

6рље на зубима, крвављње из десни, !убитак зуба и на крају [

вештачки зуби.Wак усне, уста !рла и !ркљана 'Xо!ан, Wопер, 2S(.

К!@а ( %!Pа

Oо%а је тања, а боре се јављају раније. $ушење по!оршава екем на

ко%и. Oоса раније седи, а мушкари раније !убе косу и "елаве 'Xо!ан,Wопер, 2S(. $ушење посебно у!ро%ава тен јер састоји дувана

су%авају капиларе и исушују ко%у.Lако се смањује довод кисеоника,

витамина, оли!оелемената које по телу разноси крв. 5ато тен пушача

постаје сиво %ут, ко%а је неластична збо! !убитка кола!ена,

затварају се поре ко%е што доводи до стварања дубоки бора на

лиу, пре све!а око очију и усана. Yене пушачи су H пута више

наборане што им даје старији из!лед 'Tири"#Uанкови"и сар., 2S(.

М!Iа%

nе"и је ризик за настанак мо%дано! удара који изазива оште"ења

моз!а, парализу и на крају настаје смртни исод 'Xо!ан, Wопер,

2S(.

Не-$( @(@,ем

Oод пушача често настају раздра%љивост, !лавобоља, врто!лавиа,

запаљење очни нерава, јутарње !аCење и повра"ање 'Tири"#

Uанкови" V., и сар., 2S(.

Н!2е ( @,!Qа+а

$ушење делује на иркулаију и доводи до з!рушавања крви. 5бо!

з!рушавања крви и тромбозе код неки паијената је потребно

урадити ампутаију но!е 'Xо!ан, Wопер, 2S(.

Rе$@%( Q!S+ем(

&оводи до менструални те!оба. Yене пушачи које узимају

контраептивне пилуле чеш"е добијају срчани или мо%дани удар,

имају декали)иковане и шупљикаве кости, долази до превремене

G2



менопаузе. Yене пушачи те%е затрудне. yест је и рак !рли"а

материе 'Xо!ан, Wопер, 2S, Tири"#Uанкови" и сар., 2S(.

П'TеUе ' ,'3$!*(

Lрудниа која удише вазду у коме је присутан дувански дим, уносиматерије из дуванско! дима и оне пролазе кроз пупчану врпу и

долазе до бебе 'Xо!ан, Wопер, 2S(. У трудно"и у!љен мониоксид

умањује допремање кисеоника до плода 'Tири"#Uанкови" и сар.,

2S(.1еба не добија довољно кисеоника, а никотин доводи до

убрзано! рада њено! сра. 5бо! то!а се беба спорије развија и има

ве"е шансе да се роди раније и са мањом телесном те%ином.Lакве

бебе чеш"е умиру још у материи или убрзо по роCењу 'Xо!ан, Wопер,

2S(. nе" код тек роCени беба јављају се метаболички,

имунолошки и проблеми у развоју, у просеку кра"е спавају инеупоредиво чеш"е болују од дисајни и алер!ијски сметњи у

односу на бебе мајки непушача '6иљуш., Wадиши", 2GG(.

Vтатистички подаи показују да ако оба родитеља пуше HG_ дее се

оперише од крајника, 42_ ако један пуши, а 2Z_ ако родитељи не

пуше 'Kрануска(a на великом узорку [ два пута су чеш"е ин)екије

носа, !рла и средње! ува код дее чије мајке пуше и млади

асматичари '3_( су чеш"е лечени у болниама ако родитељи пуше

'nелика 1ританија( 'Tири"#Uанкови" и сар., 2S(.

Д'2е S!+е@,(

Oод пушача су чести катар %елуа, чир %елуа и дванаестопалачно!

рева, пушачка слабовидост, оште"ење плодности 'Tири"# Uанкови"

и сар., 2S(.

У Vрбији прибли%но G2 особа !одишње умире збо! болести

повезани са пушењем, што чини 3 особа свако! дана или бар G

свако! сата 'Xо!ан, Wопер, 2S(.

Зашто уи &апо%ињу са пушење)?

$ушење је појава епидемијски размера која се све више шири у

земљама тре"е! света. Vрбија је по неким студијама по броју пушача

на тре"ем месту у zвропи, после @рчке и Lурске. Wазлози за

контролисање епидемије пушења су њени е)екти на здравље,

сиромаштво и развој 'Tири"#Uанкови" и сар., 2S(.

$рема свим истра%ивањима код нас и у дру!им земљама, ве"инаљуди зна да је пушење штетно. $ушење је навика које се треба

G3



ослободити. EзмеCу S и R_ пушача %ели да престане са пушењем,

а само реткима то и успева. Dајчеш"и мотив за престанак пушења је

забринутост за здравље и соијални притисак. $риликом пушења

пушачи до%ивљавају промену располо%ења.$осле попушене

и!арете пушачи се мо!у осетити опуштеније, мање напето, узбуCеноили мање бесно.

Dа )изиолошком нивоу PзадовољствоQ од пушења е мо%е објаснити

на следе"и начин: пушење разара ензим моноаминооксидазе 1 '6AО

1(. Овај ензим је заду%ен да елиминише неуротрансмитер звани

&О$A6ED у нашем моз!у, који има )ункију да изазива задовољство.

$ошто је пушењем разорен ензим моноаминооксидаза, у моз!у се

на!омилава допамин, што доводи до појаве задовољства код пушача.

5ато што се ове појаве дешавају на )изиолошком нивоу, ка%е се дапушење отвара врата за дру!е зависности пошто су меанизми

дејства дро!а и алкоола исти или слични 'Tири"#Uанкови" и сар.,

2S(. &уван смета и пушачима и непушачима. &увански дим

у!ро%ава здравље не само они особа које !а активно и својевољно

користе [ активни пушача [ не!о и потпуно неду%ни би"а која са

пушачима деле %ивотни или радни простор.Ова дру!а !рупа [

пасивни пушачи [ без икакве сопствене кривие сноси последие

безобзирности пушача, јер је и њима здравље озбиљно у!ро%ено

'6иљуш, Wадиши", 2GG(. E зато се право пушача завршава тамо

!де почињу права непушача. $ушач има право да пуши али не да

тиме у!ро%ава здравље дру!и људи. 5ато се доносе законске мере

забране пушења на јавном месту.6инистарство здравља и

Dаионална комисија за превенију пушења донела је сет закона о

контроли дувана: 5акон о забрани пушења у затвореним

просторијама, 5акон о дувану, чије спровоCење над!леда nладин

Vавет за контролу дувана.

Lоком историје пушење је драстично ка%њавано: у доба инквизиије

људе су спаљивали на ломачи збо! пушења, а 6урат N7 је пушаченабијао на кола. Wуски ар 6иајло је био бла%и, па је пушаче само

батинао.Kрануски др%авник Wишеље уводи таксу на дуван, ствара

др%авни монопол и тако открива велики извоз приода.

Oод нас се !одишње потроши 24 и!арета по !лави становника,

што износи G тона дувана месечно. $о неким прорачунима, од

нова који се !одишње потроши за и!арете, мо!у"е је из!радити

читав један !рад од 3 станова 'Tири"#Uанкови" и сар., 2S(.

Зашто )лаи пуше?

G4



Wазвој савремено! људско! друштва се ве" ду!о и у све ве"ој мери

одваја од природе.Vавремени начин %ивота донео је бројне

предности, на које се ве"ина људи веома лако привикла. $редности

се односе на удобност, тенолошка пома!ала, средства за

производњу, саобра"ај, комуникаију и још мно!о то!а. Основнинедостаи савремено! начина %ивота су: брз темпо %ивота, стрес и

отуCеност '6иљуш и Wадиши", 2GG(. У %ељи да се што боље

прила!оди таквом начину %ивота, као и да што пре убрзају проес

сазревања, поједини почињу да стичу лоше навике и заборављају на

од!оворност према сопственом здрављу и сопственој личности

'Oризмани" и сар., 2GG(.

О!о су нај%еш*и 'а&ло&и &+о, $оји- )лаи пуше"

#да се осете прива"ено у !рупи вршњака#збо! проблема

#бунт против родитља и дру!и ауторитета

#збо! усамљености [ са и!аретом никад ниси сам

# збо! осе"ања неси!урности, неадекватности, стида, збуњености...

'Tири"#Uанкови" и сар., 2S(.

zво шта о разлозима ка%у неки млади људи:

P Uа сам почео да пушим зато што су и сви моји дру!ари почели да

пушеQ

P1ила сам на %ури, сви су пушили и нудили ми и!арету. Wекла сам

да не"у, али сам се осе"ала запостављено, па сам на крају попушила

једну и!арету.Q

P6ислио сам да "у из!ледати супер али сада сам у проепу.Q

PUа пушим зато што сви око мене пуше, сви моји дру!ари пуше, папушим и ја.Q

P&а...Uа сам у томе као и сви остали.Q

PУ мом друштву сви пуше, неки да се пока%у, а неки зато што више

не мо!у да престану. E ја сам се везао за пљу!у и нисам ни био

свестан када сам постао завистан.Q 'Xо!ан,Wопер, 2S(.

Vа пушењем се почиње најчеш"е измеCу G. E GZ. !одине, а крајња

навика пушења и зависност се стичу до 2. !одине %ивота. Lра%ење

сопствено! идентитета, нестабилност пубертета и адолесеније,

GH



побуне против забрана итд. чине да се у периоду измеCу G. E GS.

!одине ре!рутује најве"и број пушача. Lо вешто користи дуванска

индустрија у маркентишком освајању тр%ишта 'млад човек,

аутомобил и и!арета, стан, на!радне и!ре, )инансирање

конерата(. Dека истра%ивања показују да деа почињу са редовнимпушењем ве" у петом разреду основне школе.Lо се тумачи %ељом

неке дее да имају запа%ено или издвојено место меCу вршњаима.

&еа иначе опонашају одрасле, иденти)икују се са одраслима које

воле и поштују, па ако родитељи дру!е значајне особе из њиово!

%ивота пуше, велика је вероватно"а да "е се и они одлучити да

запале прву и!арету. $ушење је суштини васпитање у које су уткани

навике, обичаји, веровања, ставови и дру!о.Опште је познато да се

мо"на дуванска индустрија протерана развијеним антипушачким

покретима из развијени земаља све више усмерава према новом

тр%ишту, младима у сиромашним и земљама у развоју.$роблем у

превентивном раду са младима је што се заправо последие пушења

мани)естују у старијем %ивотном добу у виду тешки и често

неизлечиви болести које узрокују превремену инвалидност и

превремено умирање, а млади то тешко мо!у да свате 'Tири"#

Uанкови" и сар., 2S(.

Зашто уи п'естају са пушење) ?

{уди који пуше најчеш"е имају проблем да се ослободе те штетненавике.&анас постоје мно!обројна средства за одвикавање од

пушења, али најси!урнији начин да се сачуваш од ризика које

пушење носи јесте да никада не почнеш да пушиш. Eзбор да не

приватиш понуCну и!арету је твој '6иљуш, Wадиши", 2GG(.

zво неки разло!а зашто то млади чине:

PUа сам %елео да престанем јер сам се забринуо за своје здравље [ да

не оболим од неке тешке болести.Q

PAко би моја мама открила да пушим, морала би да еми!рирам у

Oину.Q

PDекако сам чудно мирисао, а девојкама се тај мирис не допада.Q

P6ораш да ла%еш.Q

PDе престајем да мислим на пљу!е.Q

PAко тата открије, сравни"е ме са земљом.Q

PОдвратан ми је мирис прстију после попушене и!арете.Q

G



PVтално смрдиш као пепељара.Q

P&оби"еш боре.Q

PXо"у да престанем збо! пара.Q

PVамо помисли шта све мо%еш да купиш са тим парамаQ

'Xо!ан,Wопер, 2S(.

.'е!енција пушења

Vветска здравсрвена ор!анизаија 'V5О(пушење сматра

најзначајнијим )актором у нарушавању здравља у

свету.6инистарство здравља је )ормирало марта 23. !одине

Dаионалну комисију за превенију пушења која је, заједно са

партнерима, предузела бројне активности:

# Обеле%авање Dаионално! дана без дуванско! дима [ 3G. јануара

'чије је обеле%авање отпочело још GRZH. !одине( и Vветско! дана без

дувана 3G. маја сваке !одине, уличним пер)ормансама, стручним

скуповима и састанима.

# $окретање иниијативе за потписивање и рати)икаију Оквирне

конвеније о контроли дувана V5О.

# &опринос на изради и поштовању закона и правилника који се

односе на контролу дувана у Vрбији, усвојен R. Uуна 2. !одине.

# Eздвајање динара од сваке продате паклие и!арета, ткз.

Pдуванко! динараQ за )инансирање активности на промоији

здравља и превенији и лечењу болести повезани са пушењем.

# Оснивање Oанеларије за контролу дувана у Eнституту за јавно

здравље, која кординира имплементаију сви активности на

превенији пушења и контролом дувана.

# $рипрема Vтрате!ије за контролу дувана Wепублике Vрбије и њеноусвајање на седнии nладе GZ. Uануара 2S. !одине.nоде"и

принипи ове страте!ије су:

$раво свако! !раCанина је да буде ин)ормисан о здравственим

последиама пушења и изла!ања дуванском диму у %ивоној средини.

$раво свако! !раCанина је да %иви и ради у средини без

дуванско! дима.

$раво свако! пушача је да у оквиру система здравственезаштите добије савет и подршку увези са одвикавањем од пушења.

GS



Од!оворност др%аве је да донесе законе који "е о!раничити пушење,

извршити контролу дувана и низ мера и активности који смањују

понуду и тра%њу дувански производа и тиме остварити иљ

унапреCења здравља становништва, тако што "е елеминисати или

смањити кориш"ење дувански производа и изла!ање дуванскомдиму. У ту свру, 6инистарство здравља је )ормирало 'марта 23(

Dаионалну комисију за превенију пушења која је заједно са

партнерима преузела бројне активности и направила страте!ију.

nоде"и принипи страте!ије су !оре наведени. Основни иљ

страте!ије је да обезбеде оквир за примену мера контроле дувана, а

непосредни иљеви страте!ије су:

G( да се смањи употреба дувана у свим популаионим !рупама

применом про!рама за одвикавање од пушењаa

2( спречити пушење, нарочито меCу младимаa3( смањити пасивно пушењеa4( едуковати јавност о штетним е)ектима пушења и изло%ености

дуванском димуaH( применити и ревидирати постоје"е прописе у вези са контролом

дувана, посебно у области казнене политике а у са!ласноти са

оквирном Oонвенијом о контроли дувана 'Tири" [ Uанкови",

2S(

GZ



/ле$т'онс$е ци,а'ете

zлектронска и!арета је уреCај који је веома сличан обичној

и!арети. $оседује уреCај за производњу паре, за!ревањем течностикоја мо%е или не мора имати никотин.

Dа тр%ишту су се појавили разни модели. Wазлике измеCу обичне и

електронске и!арете су:

# поседују ве"и капаитет збо! батеријеa# имају никотинско пуњење, тиме и ду%е трајуa# мање су и практичније за употребу.

Oако би у потпуности из!ледале као обична и!арета, неке и!арете

имају на крају у!раCену `|} диоду која се пали сваким повлачењем

дима, имитирају"и %ар и!арете.

0астојци еле$т'онс$е ци,а'ете

z#и!арета састоји се из три дела:

12батерија која се мо%е пунитиa

32распршивач који ствара топлоту и испарава е#течностa

42резервоар који се пуни течнош"у са %ељеном количином којамо%е бити разни арома 'во"ни, никотин, ментол, чоколада,

ванила и слично(.

Dаучнии тврде да оне не садр%е штетне материје, како за пушача,

тако и за ње!ову околину и да су један од веома добри начина за

одвикавање од пушења.

$ојавом и рекламом е#и!арете смањила се продаја и!арета, а

самим тим и број пушача. &а ли "е то помо"и или не, показа"е

буду"ност.

GR



За$у%а$

5бо! све!а што сам навела , сматрам да свако треба да учини себи

задовољство, части себе неком PздравомQ на!радом ако није у !рупи

пушача. У супротном, треба престати са скривањем од родитеља,

наставника, PувлачењемQ кришом и на брзину, или бе%ањем са

часова збо! Pи!арет#паузеQ, треба потра%ити помо" у одвикавању

од ово! зла. Lреба се окренути себи, правим и здравим вредностима и

навикама у %ивоту. Yивот је кратак и треба !а волети и искористити

маскимално, учинити !а лепим, у%ивати у њему и чувати !а.

2



2G



с ЛИТЕРАТУРА

VWJXYHXW. F#Z#. VWJXYHXW. C# A79>>D# |~0/^ +q /-=8e= />+980 +

>0d-^8/ 8d8 d09+•8-^8+ 8 =8/0. 56armaco78 9o:ico78, 3: GS3#GSS.

VWJXYHXW. C#. G[X\HXW. ]#^#. L_XWJHXW. N# A79>>D# €9- /-=8e=/>+980 8^+•8/-^8+ 8 =8/0: 0~0/^c +q +c0 + ^8cce0 -=-r0, 8^0c^8-

-kc+9d^8+ - 90-^8?0 +9r- 8c^98ke^8+. 9o:ico78; 4Z : 22H#23.

VH[àbcdce\cH. f#A7999D# u0/>-8c=c +q ^>0 clc^0=8/ 8-==-^+9l

90cd+c0, 5<r=8; G4: 2R#2SS.

]XgXYHàWW. h#. FXijkXWOXYl. L# A799=D# f-=8e=, r00 90re-^8+,

-/0e-9 c8r-8r 8 =-==-8- /0c, 9o:ico7o> an@ ABB8 56armaco78;

G44. 24S#2G.

feOYX\ag. m#. nXjka. V. L[Wlj. n#. K\cYa. L#^# A5661D# f+=d-9-^8?0

>0d- 8̂/ - 90- ^+•8/8^l 8 =-0 - q0=-0 9-^c, C8 DnEiron8 Fio7; 2H'G(:

H#S3.

FaàJa. o#. GabaWc. L#. /pa[. L#. oaW[`ckc. V#. VY[gcHj[. q#. qc[JX.

C# A7997D# i-^>++r8/- *êl + t0-r0c -q^09 `+r#^09= €9-

b=88c^9-^8+ +q f-=8e=. 9o:ico78 5at6o7o>8; GR '2(: G3Z#G4S.

qagaà. K#. rcHj[Ja. o#. s\pX\\. Z#n#. MeHkXY. \#n# A7998D# ‚+0 +q

ê=+9 0/9+c8c q-/^+9#// 8 /-=8e= # 8e/0 >0d-^+^+•8/8^l. 9o:ico7o>

an@ ABB7i<@ 56armaco7o>; G3G: 224#234.

MateXWkX. V#. BaWc. N# aWJ sHue[vWc. V#/# A566;D# b90 /-=8e=

0~0/^c + d-c=- r+-+^9+d8c, d9+-/^8, bfwg, jg - w*g 0?0c,

+c0#0d00^ƒ FioG<ta7s8; G: 243#2H.

MateXWkX. V#. fcWwx\XwyBaYYaiXJc. V#. Zc`XYc. V#. BaWc. N# aWJ

sHue[vWc. V#/# A5661D# f-=8e= 0•cd+ce90 8~090^8-l =+8„0c ^>0

/89/-8- d-^^09c +q +90d80d>980 -^ ^>0 =08- 0=80/0 - d-c=-

`g, s*g - ^0c^+c^09+0 0?0c, 9o:ico78 H<tt8; G4: GSH#GZ2.

MateXWkX. V#. nxYueXw. G#. NzYXwyMcYXWwc. n#. Nawc. h# aWJ

sHue[vWc. V#/# A5667D# f-=8e= |~0/^c + gld+^>--=8/#i8ê8^-9l#

w0c^8/e-9 b•8c 8 u-0 ‚-^c, D:B8 Fio78 G<@8; 7+.22'(: H#GG.

M[W. B#^#. raWl. N#B#. FHe. n#o#. rXp. K#F#. M[e. o#r#. LjeW. B#o#. ogaW.

L#{#. MXX. o#B# A799>D# Ne/^8+ +q de=+-9l „k9+c8c 8 +9r-#/eê90

9-^ er kl /-=8e= />+980 - ^9-cq+9=8r r9+]^> q-/^+9#k0^- G,

9o:ico78; G2S: GHS#G.

22



n[HYa. m#q#. fapJ[. f#. VbaOaW[. f#. N[wwc. L#0# A5665D# f-=8e=#

Ne/0 }Ib cl^>0c8c - c8r- ^9-ce/^8+ =0/>-8c=c, I<778 Ji>na778;

G4: 32S#34.

neHjkabc_a. 0#n#. Kc`[Wa. 0#V#. Zclc_[W. 0#0# A5668D# w+•8/ 0~0/^

+q >0-?l =0^-c + >e=- 0e^9+d>8c, KLM AMa@8 NauM8 J<r8 Fio7; '3(:33#33Z.

N\XaHaWkH. s#{#. LaWJcp. n#s#. hXBaWJ[Jc. L#. {aH\[XW. B# aWJ

GaeljkcW. ]#V# A7995D# w>0 0~0/^ +q ?8^-=8 }3 - G, 2H#

8>l9+•l?8^-=8 }3 + ^>0 ^+•8/ cl=d^+=c +q /-=8e= 0•d+c0 9-^c,

Nutr8 <s8; 7+.G2, dd. G3R3#G43.

0aW JXY fe\JXW. qc\b. ^#^#. ]XYOXXb. V#M# A7998D# h+9J 0?89+=0^

- d9+c^-^0 /-/09 98cJ, 5rost8; 2S: 2H#2HS.

{aa\bXH. n#N# aWJ n[HYa. Z#Z# A799<D# N: f>-r, `.h., 08^+9, 9o:ico78

o= m<t8; Foca aton (OH2" II 5r<ss; dd.. 23G#243.

{XYHjaWa . q#|# A5667D# f-=8e= 8e/0 ^+•8/8^l + d90r-^ =8/0

- ^>089 +~cd98r : d9+^0/^8+ kl =-r0c8e= +9 ?8^-=8 |, 96< Jc8; G '4(:

GSR#GZ.

{\cHkcpHb[. o#. qYaHcpHba. V#. MaHwb[Xp[iwyo[HwiwXWbc. ]# A5666D#

}80^-9l /-=8e= 8e/0c >8c^+d-^>++r8/- />-r0c 0cd8^0 - ce…/80^

=0^-+^>8+08 0?0 8 ^>0 8?09 - J80lc +q ^>0 k-J ?+0'f0^>98++=lc r-90+ec(, IomB8 Fioc6<m8 56sio78 I8 9o:ico78 56armaco78;

G2'G(: 2G#2Z.

|XWl. }#. ^[W. o#. |jce. r#. GcYJOXYl. f# A566;D# f>-r0c +q c09e= c0•

>+9=+0 0?0c - uw =‚Ib 0•d90cc8+ 8 9-^c +9- 0•d+c0 ^+

/-=8e=, 9o:ico78; GZ: GR#GGZ.

|jac. |#. FgeW. ^#L#. LakHe. F#. Lj[lXYe. q#. Lj[`[we. n# A566<D#

€9- 0•d+ce90 ^+ /-=8e= />+980 ^98rr09c - -/e^0 8-==-^+9l

90cd+c0 8 ^>0 8^0c^80c +q =8/0, 88^8-^0 kl ^>0 +?09#0•d90c8+ +q ^8cce0=-/9+d>-r0 8-==-^+9l d9+^08#2 =‚Ib, 9o:ico78 H<tt8; G4: G44#GH4.

Vс

23



Да,'м Qе3а4е а3а:

Да,'м !3Sа$е а3а:

К!ме$,а:

24



ОEе$а:

maturski iz biologije

Documents