kriminalistika tehnika - blic pitanja

8/13/2019 Kriminalistika Tehnika - Blic Pitanja

1/8

Kriminalistika tehnika blic pitanja

1. Kriminalistika tehnika je grana kriminalistike, koja se bavi pronalaenjam, usavravanjem i primenomnauno tehnikih meto a i sre stava za registraciju i i entifikaciju lica i stvari i pronalaenjem,fiksiranjem i tumaenjem materijalnih tragova u cilju suzbijanja i spreavanja kriminaliteta, otkrivanjauinilaca i rasvetljavanje kriminalnih ela i ogaaja.

2. Faze u istorijskom razvoju kriminalistike tehnike: etika faza, misti na faza, zakonska faza i faza slobodnog sudskog uverenja.

3. Kriminalistika tehnika se eli na: kriminalistiku fotografiju, kriminalistiku registraciju i in etifikaciju, operativnu tehniku,

istranu tehniku, trasologiju i kriminalistiko tehnika vetaenja.

4. Meto e kriminalistike tehnike: op te, posebne (posmatranje, opisivanje, merenje, uporeivanje i eksperiment), specijalne (kriminalistiki meto , matematiki meto , meto formalizacije, mo eliranje, fizile

i hemiske metode).5. Meto e pri kriminalistikoj registraciji su:

lini opis, registraciona (sinjaletika) fotografija i daktiloskopija.

6. Papilaroskopija se deli na: daktiloskopiju, hejroskopiju i pedoskopiju.

Pomodne meto e:

poroskopija i boroskopija.7. Osnovne karakteristike papilarnih linija su:

nepromenljivost, individualnosti, grupisanje i prenosivost.

8. Daktiloskopska formula je skup slovnih simbola kojima se u sistemu registracione daktiloskopijeoznaavaju poje ine vrste crtea papilarnih linija na crteima obuhvadenim formulom.

9. Kriminalistika i entifikacija je kriminalistiki postupak utvrivanja i entiteta objekta, stvari lica ileeva po neponovljivom skupu in ivi ualnih pravnih, fizikih i faktikih obeleja.


2/8

10. Koja su pravna, faktika i fizika obeleja: pravna ime, prezime, mesto prebivalita, ravljanstvo it . faktika stiu se momentom roenja i ne mogu se menjati nikakvim zakonskim normama a

to su: atum roenja, atum smrti, ime ro itelja it . fizika boja oiju, crtei papilatnih linija it .

11. Kriminalistika i entifikaci ja lica na osnovu fotografije podrazumeva dva tipa identifikacije:

identifikacij u uporeivanjem objekta i lika bez obzira na to ta nosi inicijativu (fotografija iliovek),

i entifikaciju uporeivanjem ve fotografije. 12. Biometrijsko utvrivanje i entiteta osoba pomodu oka moe se obaviti pomodu ve meto e i to:

skeniranjem irisa i skeniranjem mrenjae.

13. Osnovne karakteristike glasa su: jaina , visina i boja.

14. DNK i entifikacija se moe koristiti u kriminalistikoj tehnici: za i entifikovanje potencijalnih osumnjienih ija nk moe a se upore i sa okazima

naenim na mestu zloina, za oslobaanje osoba koje su nevino optuene, za i entifikovanje rtava kriminala, za utvrivanje oinstva i rugih poro inih veza, za i entifikovanje ugroenih i zatidenih vrsta,

za detek tovanje bakterija i rugih organizama koje mogu zaga iti vaz uh, vo u, zemljite ihranu i

za uporeivanje onatora sa primaocem organa u procesu transplatacije. 15. I entifikacija nepoznatih lica i leeva se obavlja ka a se pojavi sumnja u pogle u njegovog identiteta i

to: ka a postoje osnovi sumnje a je lice izvrilo krivino elo za koje se goni po slubenoj

unosti, ako lice uskraduje avanje po ataka o sebi, a postoji sumnja a je okument kojim se okazuje

istovetnost falsifikovan ili ako postoji sumn ja a lice o sebi aje lane po atke,

ako lice zbog svojih fizikih i psihikih ne ostataka nije u stanju a o sebi prii po atke i u svim sluajevima ka a se pronae nopoznati le.

16. Identifikacioni mirisi se dele na: pozicijske, individualne, opte i sporedne.

17. Obeleja pre dmeta u procesu identifikacije pomodu pre meta se svrstavanju na obeleja nastalanamerno u procesu izra e i nastala nenamerno i obeleja nastala tokom upotrebe.

18. Trag je svaka namerno ili nenamerno izazvana materijalna promena, vidljiva ili golim okom nevidljiva,koja je u uzrono -posle inoj vezi sa krivinim elom ili bilo kojim rugim ogaajem ije jerazjanjavanje vezano sa kriminalistiko - tehnikim poslovima.


3/8

19. Mikrotragovi su oni materijalni tragovi koje slobodnim okom ne vidim o, to su sitne estice materijalakoje su nastale usle kriminalnog kontakta, prostim okom se ne vi e ili se slabo zapaaju.

20. Tragovi ljudskog porekla su: tragovi papilarnih linija, tragovi ruku, tragovi stopala,

tragovi zuba, tragovi dlaka i kose, tragovi krvi, tragovi usana, tragovi noktiju, tragovi mirisa, tragovi lju skih izluevina, i tragovi ostalih elova ovejeg tela.

21. ??????????????????22. Tragovi papilarnih linija se dele na:

vidljive i nevidljive (latentne).

23. Faze postupka kriminalistiko tehnike obra e vi ljivih tragova papilarnih linija: pronalaenje, obeleavanje, zapisniko fiksiranje, unoenje u skicu i

fotografsko fiksiranje.24. Prakovi za izazivanje latentnih tragova papilarnih linija:

obini, specijalni, magnetni, fluorescentni i prakovi u spreju.

25. Fiziko-hemijske metode izazivanja tragova papilarnih linija: meto a izazivanja sagorevanjem organskih rastvaraa, meto a izazivanja pomodu jo nih para i meto a izazivanja pomodu cijanoakrilatnih estara.

26. Vrste tragova ruku: tragovi golih ruku i tragovi ruku sa rukavicama.

27. Klasifikacija tragova stopala: tragovi stopala prema stanju vidljivosti, tragovi stopala prema broju i meusobnom poloaju i

prema prirodi tragova stopala.28. Tragovi zuba se dela na: tragove ugriza i tragove odgriza.


4/8

29. Prosean ovek ima 100.000 o 150.000 laka na glavi. 30. Tragovi krvi omogudavaju a se utvr i:

mesto g e se ogaaj esio, rekonstruie poloaj tela u trenutku nastajanja povre e, identifikuje sre stvo kojim je izvreno krivino elo, utvr i veza izmeu uinioca i rtve i njih sa mestom ogaaja,

potvr i ili negira alibi osumnjienog, i obije priznanje osumnjienog nakon prezentovanja tragova krvi.

31. Vrste tragova noktiju: tragovi noktiju na telu rtve ili uinioca i tragovi odlomljenih noktiju (delovi noktiju kao tragovi).

32. Tragovi mirisa se dele po svom izvoru na: tragove ko kojih je izvor mirisa ovek, tragove ko kojih izvori mirisa nisu povezani sa ovekom i tragove-mirise (molekuli mirisnih materijala).

33. Tragovi lju skih izluevina su: sperma, vaginalni sekret, pljuvaka, slina, znoj, mokrada, izmet,

tragovi povraenog elu anog sa raja, uni vosak i suze.

34. Tragovi ivotinjskog porekla su: mehaniki tragovi (nogu, tuba, kan i it ), tragovi krvi, tragovi tkiva, tragovi dlaka i tragovi perja.

35. Tragovi biljnog porekla su: tragovi celih ouvanih biljaka, tragovi delova biljaka, mikrotragovi biljnog porkla i mikrobiljke kao tragovi.

36. S obzirom na mesto i mogudnost nastajanja poara, tragovi se mogu po eliti na: tragove koji se nalaze u okolini mesta poara, tragove koji se nalaze u izgorelom objektu, tragove koji se nalaze u centru poara i

tragove naene ko osumnjiene osobe. 37. Eksplozije se mogu razvrstati na:

eksplozije sudova pod pritiskom, eksplozije lako zapaljivih gasova, para i praine i eksplozije izazvane pomodu vojnih ili privre nih eksploziva.


5/8

38. Po nainu elovanja orua se ele na: seiva, testere, builice , odnosni burgije, bo ei i ila, orua za struganje(turpije),

orua za o valjivanje (poluge i duskije), orua za kopanje (aov, kramp i sl.), orue za u aranje (ekid i malj) i klonirani alati koje sami kriminalci izraiju u kudnoj ra inosti.

39. Tragove u vezi sa staklom delimo na: tragove dejstva sile na staklo i tragove stala.

40. Tragovi u vezi sa upotrebom oruja: vatreno oruje kao trag, projektili kao tragovi i tragovi projektila, aure, barutna gare i polusagorele barutne estice i tragovi lovakog i vatrenog oruja.

41. Tragovi vozila se dele na: tragove koje ostavljaju tokovi, tragove otpalih delova i raznog materijala sa vozila, tragove na vozilu i u vozilu i

tragove vozila na rtvi. 42. Za dobijanje odgovora da li je upitanju samoubistvo ili fingiranje ubistva potrebno je analizirati:

uinu i jainu konopca, vorove i uzlove na konopcu, tragove na lanovima rtve, tragove na preki na kojoj je veanje izvreno i tragove na konopcu kojim je veanje izvreno.

43. Tragovi zagaenja ivotne sre ine su: zagaenje vo e, zagaenje vaz uha i zagaenje zemljita.

44. Meto e za oznaavanje metalnih pre meta su: meto a utiskivanja oznaka pomodu numerologa, meto a obeleavanja koridenjem elektrine pisaljke, meto a oznaavanja graviranjem i meto a oznaavanja metalnih pre mta liv enjem oznake.


6/8

45. Operativna fotografija se deli na: uviajnu fotografiju, razmernu fotogradiju, spektrofotometriju, tajnu fotografiju i projekcionu fotografiju.

46. Osnovne tehnike tajne fotografije su: fotografisanje skrivenom kamerom, fotografisanje minijaturnom kamerom, fotografisanje sa daljine i fotografisanje u nodim uslovima.

47. U kriminalistikoj tehnici se primenjuju sle eci etektori: detektori glasova, etektori ra ioaktivnih zraenja, detektori eksploziva, matal-detektori i detektori zvuka.

48. Kriminalistike klopke se ele na: mehanike klopke, hemijske klopke i specijalne klopke.

49. Tajno pismo je pismeno koje nekim tajnim kanalom stigne o o reenog mesta, kao i ono za ije sepisanje koristi ifrovani tekst. Najede se njim alju poruke kriminal cima koji se nalaze u zatvoru ili

pritvoru.50. Elektrina narukvica je ureaj za na zor lica na o reenoj lokaciji. Instalira se u stambenu prostoriju u

kom se primenjuje opservacija o reenog lica. Njom se povezuje lice koje nosi narukvicu sanadzornom kontrolom.

51. Uviaj pre stavlja kriminalistiko procesnu ra nju na lenog organa u cilju pronalaenja iobezbeenja pre meta i tragova ra i rasvetljavanja krivinog ela i poinioca.

52. Rekonstrukcija ogaaja pre stavlja istranu ra nju koje se pre uzima u cilju pr overavanja izvedenihokaza ili utvrivanja novih injenica koje su o znaaja za razjanjavanje krivine stvari. Moe se

obaviti i u toku glavnog pretresa.

53. 3D rekonstrukcija (simulacija) je mo erna vizuelna tehnologija kojom se pomodu raunarsketehnologi je ostvaruje rekonstrukija ogaaja konkretnog krivinog ela koje je izvreno upotrebomvatrenog oruja. 3D simulacija je opuna verbalnog iznoenja nalaza vetaka, koja omogudava boljerazumevanje tra icionalno tekih situacija u kojima treba objasniti poloaj i stav tela rtve u trenutkuranjavanja ili ubistva.

54. Lupa je najprostiji optiki instrument, koji se obino sastoji o vogubo ispupenog sabirnog soivakao i o vie soiva koja se ponaaju kao sabirno soivo. Lupa pre stavja pomodno sre stvo u ra ukriminalistikih strunjaka bez koga je nezamislivo obavljanje i najpovrnijeg pretraivanja bilo kakvog

materijala.

55. Mikroskop je optiki instrumetn koji se koristi u svim oblastimalaboratorijskih ispitivanja za dobijanjelikova sitnoh pre meta uvedanih vie o eset puta.


7/8

56. Masena spektrometrija pre stavlja fiziko hemijsku meto u koja se u kriminalistikim laboratorijamaprimenjuje za identifikaciju organskih supstanci na osnovu masenog spektra koji je za to jedinjenjekarakteristian i specifian.

57. Elektroforeza pre stavlja hemijsku meto u pomodu koje se vri separacija i i entifikacija sloenihbiohemijskih jedinjenja.

58. Vetaenje pre stavlja strunu elatnost vetaka koja se obavlja prema pravilima o nosne elatnosti i

u skla u s o re bama zakonika o krivinom postupku, na temelju koje vetak izgrauje i aje svojst runi nalaz i miljenje vanim injenicama ije mu je utvrivanje i rasvetljavanje povereno o straneo reenog organa.

59. Vetaenja se mogu po eliti prema nekoliko kriterujuma: prema zakonskom aspektu, prema pre metu vetaenja, prema vrsti strunog znanja , prema specijalnosti, prema re osle u vetaenja,

prema subjektu koji imanuje vetaka, prema obaveznosti utvrivanja o reenih injenica primenom posebnog strunog znanja i prema fazi krivinog postupka u kojoj olazi o sprovoenja vetaenja.

60. Na aurama se mogu nadi pet vrsta mehanikih tragova koje ostavlja vatreno oruje, a to su: trag leita metka, trag udarne igle, trag ela zatvaraa, trag izvlaka i trag izbacivaa.

61. Saobradajna vetaenja su: sudsko-medicinska, saobradajno tehnika i kriminalistiko tehnika.

62. Kako vetaenje zavisi o vrste brava: vetaenje klasinih brava, vetaenje brava sa cilin rinim ulokom, vetaenje klasinih brava sa kase i

vetaenje brava na katancima. 63. Za nastanak poara, o nosno za poetak procesa sagore vanja potrebno je da se ispune tri uslova:

prisustvo materije koja moe a gori, prisustvo gorive materije, toplotna energija potrebna da se postigne temperatura samozapaljivosti gorivne materije i prisustvo materije koja potpomae gorenje, a to je najed e kiseonik iz vazduha.

64. Prema mestu nastanka, poari se ele na: poare na otvorenom prostoru, poare u zatvorenom prostoru i poare u transportnom sre stvu.


8/8

65. Uzroci nastanka poara najede su: nehat i nepanja, elektrina energija, eije igre, graevinski ne ostaci, namerno izazvani poari i

ostali naini izazivanja poara. 66. U eksplozivne materije se svrstavaju:

eksplozivi, sredstva za paljenje eksploziva, pirotehniki proizvo i, privredna municija, barut i sirovine eksplozivnog karaktera za proizvodnju napred nevedenih materijala

67. Vetaenja iz oblasti ivotne sre ine klasifikuju se na: vetaenja u vezi sa zagaenjem vaz uha, vetaenja u vezi sa zaguenjem vo e i vetaenja u vezi sa zagaenjem zemljita.

68. U procesu kriminalistikog vetaenja pismenog izraavanja mogu se istraiti mnogobrojna obeleja,kao:

topografska obeleja, obeleja pismenosti i intelektualna obeleja.

69. Grafologija je vetina ili nauka g e se na osnovu analize rukopisa otkrivaju osobine linosti. Grafologija je prosuivanje karaktera i povremenih uevnih stanja osobama iz njihovog rukopisa.

70. I entifikacija materijalnih okumenata obuhvata praktino ispitivanje i utvrivanje a li su za izra u je nog o reenog okumenta koridena o reena sre stva za pisanje. Ta sre stva su: hartija, mastiloi olovka.

kriminalistika tehnika - blic pitanja

Documents