kriminalistika - pravni fakultet.ppt

8/10/2019 KRIMINALISTIKA - Pravni fakultet.ppt

http://slidepdf.com/reader/full/kriminalistika-pravni-fakultetppt 1/344

KRIMINALISTIKA

Prof . dr Miloš Marković E-mail: [email protected]



Pojam kriminalistike

Društvo u suprotstavljanju kriminalitetu koristi brojnenauke meĎu kojima je kriminalistika jedna odnajznačajnijih.

Savremena borba protiv kriminaliteta zahteva poznavanjekriminalistike.

Kriminalistika je nauka koja proučava, pronalazi,usavršava i primenjuje odreĎene naučne ili na praktičnom iskustvu zasnovane metode i sredstva koja sunajpodesnija da se krivično delo otkrije i razjasni, otkrijeučinilac i obezbede dokazi, kao i da se spreči izvršenje

planiranih krivičnih dela. To je nauka o taktici, metodici i tehnici otkrivanja,

suzbijanja i prevencije kriminaliteta.



Kriminalistiĉka metodika (posebna taktika)

je disciplina kriminalistike. Dok kriminalistička taktika proučava i razraĎuje osnovna

pravila i radne metode tipične za otkrivanje, istraživanje irazjašnjavanje svih vrsta krivičnih dela bez razlike, dakle,opšte i zajedničke, kriminalistička metodika istražuje i

proučava posebnosti (specifičnosti), ono što je važeće samo za otkrivanje, istraživanje i razjašnjavanje odreĎene vrste krivičnog dela (paljevine ili kraĎe, falsifikata novca ili isprave, nezakonitog lova ili diverzije isabotaže, ubistva itd.).

Npr. taktika proučva istraživanje uopšte, planiranje

isleĎenja uopšte, pretres uopšte. MeĎutim, metodika otkrivanja ubistva npr. proučava

uviĎaj samo kod ubistva za razliku od uviĎaja kodpaljevine, svojevrsnosti ispitivanja džeparoša u odnosuna saslušavanje diverzanata itd.



Kriminalistiĉka tehnika

je posebna oblast kriminalistike koja proučava iprimenjuje najpodesnije metode i sredstva iz oblastiprirodnih i tehničkih nauka.

Pomoću ovih metoda i sredstava pronalaze se,obezbeĎuju i tumače tragovi i predmeti krivičnih dela(materijalni dokazi) da bi se razjasnile bitne okolnostivažne za rasvetljavanje krivičnog dela i identifikacijuučinioca ili drugih lica (žrtve).

Bez obzira na svoju specifičnost kriminalistička tehnika upraktičnoj primeni podrazumeva jedinstvo sa

kriminalističkom taktikom i kriminalističkom metodikom. KT se bavi i iznalaženjem i primenom tehničkih sredstava

i metoda u preventivnom cilju, tj. u cilju sprečavanja izvršenja pripremanih krivičnih dela.



Kriminalistika je samostalnanauka

koja ima jasno odreĎen predmet izučavanja, precizno

definisane zadatke i osoben spektar metoda kojima sesluži.

Pripada porodici krivičnih nauka, s obzirom na to daobjekt njenog naučnog i praktičnog bavljenja čini kriminalitet, odnosno razvoj i unapreĎenje metoda

njenog suzbijanja. Kriminalistika nije pravna nauka jer ne istražuje pravnu

stranu krivičnog dogaĎaja, već je činjenična nauka jer sebavi realnom stranom krivičnog postupka.

Kriminalistika se suštinski razlikuje od srodnih disciplina

– sudske medicine i sudske psihijatrije koje su samospecijalizovana medicina. Danas je gotovo u potpunosti odbačeno shvatanje da je

kriminalistika pomoćna nauka u sastvu krivičnih nauka,odnosno kriminologije i prihvaćeno ono koje ističe njen

samostalni karakter.



Predmet i zadatak kriminalistike

Sve krivične nauke povezuje isti opšti objekt naučnog istraživanja – kriminalitet.

Predmet kriminalistike obuhvata:

otkrivanje, istraživanje i proučavnje zakonomernostinastanka, trajnosti, prikupljanja (fiksiranja), ispitivanja ikorišćenja operativnih i dokaznih informacija o krivičnom

delu i učiniocu u krivičnom dogaĎaju; izučavanje, analiza i uopštavanje delinkventske prakse

(taktike i tehnike izvršenja i prikrivanja krivičnih dela), kakobi se uočile zakonomernosti, opšte i tipične (kriminalistička metodika);

proučavanje (istraživanje) operativne, istražne i sudskeprakse.

Kriminalistika ne istražuje pravnu (procesnu) stranu prakse, jer to ulazi u predmet nauke krivičnog procesnog prava.



Ona izučava sadržinsku, spoznajnu stranu te prakse i izučavanje primene u praksi postojećih kriminalističko-

strategijskih, preventivnih, taktičkih mera i tehničkih

sredstava (npr. alarmni sistemi, hemijske klopke).

U postupku otkrivanja, rasvetljavanja i dokazivanjaizvršenja krivičnog dela, kriminalistika ima zadatak dasvojim metodama doprinese utvrĎivanju istine, u svim

fazama ovog veoma složenog procesa, od momentasaznanja do postojanja osnova sumnje da je krivično deloizvršeno, do presuĎenja krivične stvari.

Kad je reč o krivičnom postupku, utvrĎivanje istine je uvek

post-deliktno jer se radi o krivičnom dogaĎaju iz prošlosti. Kriminalistika ovde ima represivnu ulogu, s obzirom na

zadatke preduzimanja mera nakon izvršenog krivičnog dela.



Predmet preventivnog kriminalističkog angažovanja sastojao bi se u prilagoĎavanju i korišćenju kriminalistike injenih pravila u pripremi i realizaciji mera koje će daspreče, odnosno osujete izvršenje krivičnog dela, tj.

nastupanje posledice.

Zadaci kriminalistike su preduzimanje preventivnih irepresivnih mera u cilju sprečavanja i suzbijanjakriminaliteta.

Kada je reč o suzbijanju kriminaliteta, zadatak kriminalistike je da svojim metodama i sredstvima utvrdi i dokaže činjenice, što je identično sa utvrĎivanjem istine ukrivičnom postupku.

Krajnji cilj i zadatak kriminalistike i krivično procesnogprava je isti, odnosno podudaran.

Kriminalistika je tesno povezana sa praksom i njoj služi.



Ona ima zadatak da usavršava postojeće i pronalazi novemetode i tehnička sredstva kako bi se oni primenili u praksikrivičnog postupka; izučava praksu kako bi uočila njenenedostatke i teškoće sa kojima se susreće i pronalazi

rešenja za njihovo otklanjanje.

Može se govoriti o nauci kriminalistici i primeni njenihsaznanja u praksi.

IzmeĎu nauke kriminalistike i njene primene u praksi morada postoji tesna meĎuzavisnost.

Ništa ne bi bilo pogubnije za pravosuĎe i pravnu nauku

nego kada bi praktičari postali nenaučni, a naučnici nepraktični. Mora da postoji dijalektičko jedinstvo izmeĎu nauke i

prakse. Može se govoriti samo o nauci kriminalistici i njenoj primeni

u praksi.



Kriminalistika i druge krivi nenauke

U okviru krivičnih nauka treba praviti razliku izmeĎu

krivičnopravnih nauka (krivično pravo i krivično procesnopravo) i krivičnih nepravnih (vanpravnih) nauka kojimapripadaju: kriminologija, sudska medicina, sudska psihologija,sudska psihijatrija, kriminalistika i druge.

Odnos kriminalistike i krivičnog prava Krivično pravo je pravna nauka koja izučava bića krivičnih

dela, uslove krivične odgovorosti i krivične sankcije. OdreĎivanjem (propisivanjem) krivičnih dela, krivično pravo

usmerava kriminalistu na krivična dela koja treba otkrivati. Ukoliko neko delo nije propisano kao krivično delo, kriminalista

neće razvijati kriminalističke metode za njegovo otkrivanje irazjašnjavanje.



Kriminalista koji u praksi primenjuje kriminalistiku, moraodlično da poznaje zakonsko odreĎenje elemenata bića

krivičnih dela da bi znao šta treba da utvrĎuje primenomkriminalističkih metoda.

Na drugoj strani, poznavanje zakonskih obeležja krivičnih dela nije dovoljno ako se ne zna kako ih treba utvrĎivati.

Krivično pravo odreĎuje šta treba (odnosno koječinjenice treba) utvrĎivati, a kriminalistika podučava nakoji način i primenom kojih metoda to treba činiti.

Od k i i li tik i k i ič



Odnos kriminalistike i krivično procesnogprava

IzmeĎu kriminalistike i krivično procesnog prava postoji

organsko jedinstvo. Krivično procesno pravo je pravna nauka koja izučava

pravno regulisanje odnosa izmeĎu krivičnoprocesnih subjekata, zakonsku formu i uslove sprovoĎenja krivičnoprocesnih radnji, postupak donošenja

krivičnoprocesnih odluka. Dok krivično procesno pravo izučava formalnu stranu

krivičnog postupka, kriminalistika izučava njegovu sadržinu. Npr. krivično procesno pravo propisuje radnje dokazivanja i

zakonske uslove njihovog sprovoĎenja, ali ne navodi kako te

radnje treba sprovoditi da bi se ostvario njihov maksimalniefekat (kako treba saslušavati svedoke, koje taktičke načine treba primeniti da bi se dobilo istinito priznanje, kako trebavršiti uviĎaj, koja tehnička sredstva koristiti prilikomnjegovog obavljanja, kako obezbediti dokaze za DNKanalizu). Ta pitanja izučava samo kriminalistika.



Krivično procesno pravo odreĎuje pravne i etičke okvireprimene kriminalističkih taktičkih načina i tehničkih metoda(zabranjuje da se prema okrivljenom primenjuju pretnja, sila imetode kojima se uskraćuje sloboda njegovog voljnog

odlučivanja i delanja, ugrožava njegovo zdravlje ili psihički integritet ličnosti, npr. hipnoza, mučenje, lobotomija, obmana islično).

Najtešnja veza izmeĎu kriminalistike i krivično procesno prava je u okviru rada sa dokazima. Krivično procesno pravo izučava ipropisuje samo formalnu stranu rada sa dokazima (subjekti koji

ih mogu prikupljati, pod kojim uslovima i u kom postupku), akriminalistika izučava realnu informaciono-gnoseološku (spoznajnu) stranu nastanka, korišćenja i vrednovanja dokaznihinformacija. Kriminalistika se posebno bavi metodama sudskihveštačenja, načinima pribavljanja materijala za veštačenje, odreĎivanjem pitanja koja ulaze u predmet konkretnih

veštačenja, meĎusobnim odnosima sudije i veštaka u tokuodreĎivanja, provere, prezentacije i procene veštačenja. Onaizučava dokazunu vrednost pojedinih metoda veštačenja.

Kriminalistika istražuje i preventivne mere što je izvan domenakrivično procesnog prava.



Odnos kriminalistike i kriminologije IzmeĎu ovih nauka postoji tesna meĎusobna veza, ali i

razlike koje ih čine samostalnim naukama.

Najtešnja veza izmeĎu kriminalistike i kriminologije je uokviru kriminalne fenomenologije zato što se i jedna idruga nauka bave pojavnim vidovima kriminaliteta.

Kriminalna fenomenologija prikuplja i sistematizuje: 1) pojavne oblike krivičnih dela (delinkventsku tehniku i

taktiku), 2) životne forme prestupnika i

3) saznanja o posebnim pojavama kod svake pojedinevrste krivičnog dela.

I jedna i druga nauka izučavaju uzroke kriminaliteta iviktimološki aspekt (ali sa drugim ciljevima).



Kriminalistika se pojavljuje i kao kriminološka pomoćna nauka.

Upravo, kriminalna fenomenologija, kao sastavni deo

kriminalistike, dovodi do njene uloge kao pomoćne discipline za kriminologiju. Ona donosi graĎu drugim kriminološkim disciplinama, a

naročito sociologiji i etiologiji kriminaliteta. Ne može se zamisliti istraživanje uzroka kriminaliteta bez

poznavanja pojavnih oblika kriminaliteta i života prestupnika. Krivična dela i prestupnike najbolje poznaju kriminalisti. Ne može se istraživati i suzbijati kriminalitet bez

poznavanja tehnike i taktike izvršenja krivičnih dela i

životnih situacija prestupnika.



Kriminalistika i kriminologija se bitno razlikuju popostavljenim zadacima, strategijskom pristupu problemukriminaliteta i spektru korišćenih metoda.

Kriminologija predstavlja sociologiju kriminaliteta i ima za cilj

upoznavanje, razumevanje i objašnjavanje kriminaliteta kaoindividualne i masovne pojave.

Neke metode koje su formirane u kriminologiji radiobjašnjavanja kriminaliteta, uočavanja njegovih uslova iuzroka, preuzela je kriminalistika i prilagodila ih praktičnim

potrebama suzbijanja pojedinih formi krivičnih dela iotkrivanja učinilaca. Npr. teoriju o geografskoj rasporeĎenosti kriminaliteta, koja

je formirana u okviru kriminologije, preuzela je kriminalistikai na njoj je zasnovanla metodu otkrivanja učinilaca na

osnovu geografskoj profilisanja. Ova metoda je podržana i savremenim kompjuterskim

programima, tzv. GIS tehnologije (geografski informacionisistemi).



Osnovna kriminalistiĉka naĉela

Načelo zakonitosti Načelo metodičnosti i planiranja Načelo kritičnosti i samokritičnosti Načelo brzine i iznenaĎenja (operativnosti) Načelo temeljitosti i upornosti Načelo objektivnosti Načelo jedinstvenog rukovoĎenja Načelo koordinacije i saradnje Načelo čuvanja službene tajne

Načelo proaktivnog kriminalističkog postupanja idoslednog razvijanja kriminalističke prevencije Načelo meĎunarodne kriminalističke saradnje

ĉ



Naĉelo zakonitosti

Postavlja pred organe sprečavanja, otkrivanja,

rasvetljavanja i dokazivanja kriminaliteta zahteva da usvom radu strogo i dosledno poštuju zakonske propise.

Primenjene kriminalističke metode u krivičnom postupkumoraju biti u saglasnosti za Zakonikom o krivičnom postupku.

Kriminalističku delatnost karakteriše veća sloboda ifleksibilnost s obzirom na to da nije izričito ograničena ZKP, ali se načelo zakonitosti mora tumačiti tako da sekriminalistički rad ne sme odvijati protivno zakonskim

propisima (contra legem). Mere ograničenja sloboda i prava osumnjičenog i mere

prinude prema njemu ne mogu biti veće nego što je toodreĎeno ustavnim i zakonskim propisima.

ĉ l diĉ i i l i j



Naĉelo metodiĉnosti i planiranja

Ovo načelo zahteva, da svako postupanje u konkretnomkrivičnom slučaju mora biti proučeno i planirano pre no

što će biti preduzeto. Celokupna delatnost krivičnog postupka mora se od

početka do kraja sistematski i kontinuirano planirati. Metodičnost u radu podrazumeva poštovanje odreĎenog

redosleda postupanja u svim fazama rada na

konkretnom slučaju. Postupanjem u skladu sa planom omogućava se

racionalno i disciplinovano izvršavanje postavljenihzadataka, a uz to i blagovremeno uočavanje i otklanjanjepropusta u radu.

U svakom poslu pa i u kriminalističkim merama iradnjama, neophodno je dobro planiranje. Od planiranja, umnogome, zavisi uspeh jer bez plana

neuspehu ste bliži. Ne uspeti planirati, znači isto što i planirati da ne uspete.



Naĉelo kritiĉnosti i samokritiĉnosti je u najužoj vezi sa načelom metodičnosti i planiranja (u

osnovi je njegov sastavni deo), meĎutim, zbog značaja koji ima za kriminalističku delatnost treba ga posebnonaznačiti.

Da bi imao uspeha u radu kriminalista mora da budekritičan.

Neretko se iza lakog krivičnog dela i lako dobijenogpriznanja od osumnjičenog, krije teško delo ili teška krivična dela; iza predusretljivog svedoka lukavi krivac ilinedobronamerni svedok.

Privid iza kojeg se krije drugačije stanje stvari je česta,

odnosno zakonomerna pojava u kriminalistici i proizilaziiz konfliktnog odnosa koji karakteriše krivični postupak. Načelo kritičnosti nalaže kriminalisti, ali i javnom tužiocu

da u okviru misaonog postupka kultiviše princip sumnjepri rešavanju kriminalističkih zadataka.



Naĉelo brzine i iznenaĊenja (operativnosti)

Nalaže da se čitava delatnost otkrivanja i razjašnjavanja krivičnih dogaĎaja, pronalaženja i privoĎenja učinioca, kao idokazivanje njegove krivice organizuje brzo i efikasno.

Ukoliko to nije slučaj tragovi će biti uništeni, svedoci će napustiti lice mesta pa ih je kasnije teško pronaći, aprotekom vremena zaboraviće značajne detalje.

Dokazne ili operativno-taktičke radnje ne trpe odlaganje

(uviĎaj, saslušanje svedoka, informativna raspitivanja,pojedina veštačenja) i njih treba hitno preduzeti.

Brzina i iznenaĎenje su veoma blisko vezana načela. Iznenaditi nekoga znači preduzeti takve mere koje on nije

očekivao i u vreme kada se nije nadao. Na prepad se lišava slobode opasan prestupnik, pronalaze

sakrivena corpora delicti, hvataju izvršioci na licu mesta itd. Brzina nije isto što i brzopletost i nepromišljenost koji mogu

da upozore organizovane kriminalce da im je policija natragu.



Naĉelo temeljitosti i upornosti

Ovo načelo je u tesnoj vezi sa načelom metodičnosti iplaniranja, kao i sa načelom brzine i operativnosti.

Načela brzine i temeljitosti dopunjuju se meĎusobno.Načelo temeljitosti predstavlja korekciju načela brzine.

Težnja za brzinom ne sme da dovede do površnosti uradu.

Kriminalistu mora da odlikuje temeljitost i upornost. Potrebno je sa jednakom pažnjom pronalaziti i ispitivati

sve dokaze. U kriminalistici ne postoje sitnice. Često se dešava da činjenice koje su u istrazi procenjene

kao beznačajne sistnice i zbog toga nisu fiksirane na

valjan način, na glavnom pretresu se pokažu odpresudnog, krucijalnog značaja, ali ih je više nemoguće utvrditi.

Mnogo je primera u kriminalističkoj praksi, gde supojedina krivična dela rasvetljena nakon višegodišnjeg upornog i strpljivog rada.

ĉ



Naĉelo objektivnosti Preduzimanje krim. mera i radnji otkrivanja, rasvetljavanja i

dokazivanja krivičnog dela, mora da ima uvek jedan isti cilj – istinito i potpuno utvrĎivanje činjeničnog stanja.

Kriminalista u svom radu mora da isključi simpatije iantipatije.

Mora da se distancira od svojih ličnih stavova, privatnihinteresa, prohteva, potreba, predrasuda.

Službeno lice koje primenjuje metode i sredstvakriminalistike je dužno da sa jednakom pažnjom iuvažavanjem utvrĎuje sve činjenice bitne za rasvetljavanjekrivičnog dogaĎaja, tj. kako one koje idu u prilogpretpostavci o postojanju krivičnog dela i učešću odreĎenog lica u njemu, tako i onih koje negiraju takve pretpostavke.

Važno je i da se nevin čovek zaštiti od slučajnog ilinamernog sumnjičenja, a da krivac ne izbegne krivičnu odgovornost i zasluženu kaznu.

Nije objektivan onaj kriminalista koji nameće krivičnu odgovornost bilo kome, samo zato da bi posao “priveo” do

kraja i zadovoljio lične ambicije.



Naĉelo jedinstvenog rukovoĊenja

Dolazi do izražaja pri rasvetljavanju složenih krivičnih

dela (terorističke akcije, višestruka ubistva, teške saobraćajne nezgode) kada je neophodno angažovanje većeg broja ovlašćenih službenih lica policije uzkorišćenje znatnih tehničkih potencijala.

Ovo načelo se ostvarjuje i u slučaju preduzimanja

kriminalističkih mera i radnji, kao što su: racije, zasede,potere, lišenja slobode, pretresanja, uviĎaj, rekonstrukcija dogaĎaja i dr.

Tada je neophodno formirati operativni štab koji će naosnovu unapred utvrĎenog plana rukovoditi i koordiniratiakcijom.



Naĉelo koordinacije i saradnje

Ovo načelo postaje sve značajnije s obzirom na to dauspešnu borbu protiv kriminaliteta više nije moguće

organizovati samo na lokalnom prostoru, jer se kriminalci sarazličitih teritorija sve više povezuju na državnom ilimeĎunarodnom nivou.

Učinioci krivičnih dela koji su u bekstvu ili se kriju, često menjaju boravište i adresu stanovanja kako bi obezbedili

veći stepen sigurnosti i anonimnosti. Da bi se organi krivičnog postupka uspešno suprotstavili

ovoj tendenciji, neophodno je da mesne i meĎuopštinske granice njihove nadležnosi ne budu prepreka uspešnoj ikoordiniranoj meĎusobnoj saradnji na otkrivanju dokazakoje treba prikupiti na različitim teritorijama ili pakorganizovanju zajedničkih i sinhronizovanih akcija kojeobuhvataju teritoriju nekoliko opština.

Koordinacija i saradnja ostvaruje se: neposrednimkontaktima, učešćem u zajedničkim akcijama, prekozamolnica i meĎusobnom razmenom informacija o razvoju

kriminaliteta.



Naĉelo ĉuvanja sluţbene tajne

nalaže da organi krivičnog postupka čuvaju podatke dokojih su došli vršeći svoju službenu dužnost.

Šta se smatra službenom tajnom, u kojim se slučajevima i pod kojim uslovima, pojedini podaci mogu obelodaniti,

regulisano je pozitivnim zakonskim propisima.

Operativno-taktičke radnje mogu biti diskretne(nejavne ), kao npr.: specijalna opservacija, praćenje, korišćenje informatora, uvid u podatke iz službenih

evidencija, primena kriminalističkih klopki i sl.

Druge operativno-taktičke radnje mogu biti javne , npr.:obezbeĎenje lica mesta, patroliranje, racija, korišćenje psa tragača.



MeĎutim, planiranje svih operativno-taktičkih radnji uvekse odvija u skladu sa načelom konspirativnosti.

Policijski službenici i tužilac moraju da poštuju ličnost učesnika krivičnog postupka i sve podatke za kojesaznaju vršeći službenu dužnost, a koji predstavljajuprivatnu tajnu, treba da zadrže za sebe i da ih nikadnikom ne saopšte ili na drugi način zloupotrebe.

Istraga se uvek sprovodi bez prisustva javnosti, a tužilac mora da vodi računa, na jednoj strani, koje će poznatepodatke i kada saopštiti osumnjičenom i svedocima, i nadrugoj strani, koje će podatke iz istrage i u kom obimu

saopštiti predstavnicima medija.

Prerano i neoprezno razglašavanje podataka može dabude kobno pri utvrĎivanju istine.



Naĉelo proaktivnog kriminalistiĉkog postupanja idoslednog razvijanja kriminalistiĉke prevencije

U svesti svih subjekata krivičnog postupka treba da budeduboko usaĎeno shvatanje da je mnogo bolje i jeftinijedelovati preventivno, u okviru pretpolja kriminaliteta isprečavati izvršenje budućih krivičnih dela, nego kasnije(post festum) organizovati masovne, opsežne i skuperepresivne mere.

U krim. evidencije i baze podataka treba unositiinformacije o kriminalcima povratnicima, profesionalnimdelinkventima, krivcima iz navike, maloletnicima koji suveć registrovani kao povratnici i nad njima vršiti specijalnuopservaciju i pojačan nadzor.

Treba uočavati najnovije kriminalne tendencije ikriminalna povezivanja i pokušavati da se ona preseku uzačetku.

Moraju se usvajati i primenjivati najnovija kriminalističko-tehnička preventivna sredstva.



Organizovati kontakte policije i javnosti u vidu tribina,predavanja ili preko medija, na kojima bi se graĎani edukovali kako da povećaju svoju samozaštitu i poboljšaju saradnju sa policijom i državnim organima u zajedničkom

interesu. Održavanje neposrednih kontakata sa graĎanima treba da

bude svakodnevna aktivnost policije, koja će se odvijati krozrazličite forme i sadržaje. Npr. otvaranje savetovališta zagraĎane u prostorijama policijske stanice; održavanje

redovnih sastanaka sa graĎanima u okviru mesnih zajednicai susedstva; sprovoĎenje redovnog obilaska graĎana uokviru programa zaštite susedstva (akcija “od vrata dovrata”); uspostavljanje i negovanje kontakata sa mladimakako sa registrovanim i potencijalnim učiniocima krivičnih dela tako i sa potencijalnim žrtvama.

Kroz stalne kontakte i saradnju policije i graĎana, uključivati graĎane pri utvrĎivanju bezbednosnih strategija i merakojima će se delovati na probleme sa kojima se suočavaju uokviru svoje lokalne zajednice, ostvaruje se partnerstvo iproaktivni pristup, povećava nivo bezbednosti i kvaliteta

života.



Ek iji Ď d k i i lit t j



Ekspanziji meĎunarodnog kriminaliteta umnogome jedoprinelo:

uvoĎenje savremenih komunikacijskih tehnologija(mobilna telefonija, Internet),

ujedinjenje Evrope i uklanjanje granica, raspad bivših socijalističkih država (SSSR, ČSSR, SFRJ), graĎanski ratovi, velike migracije stanovništva,

stvaranje malih državica na Balkanu i u istočnoj Evropi savladama koje nisu u stanju da se izbore sa korupcijom iorganizovanim kriminalitetom.

Kao odgovor na ekspanziju meĎunarodnog povezanogkriminala intenzivirana je meĎunarodna kriminalistička saradnja.

Pored zadržavanja oblika starih meĎunarodnih policijskihrelacija u vidu meĎunarodnih organizacija kriminalističke policije, uvedeni su i razvijeni novi oblici i sadržaji saciljem da se suzbijanje meĎunarodnog kriminalitetasinhronizuje i podigne na viši nivo.



NAĈINI SAZNANJ A ZA KRIVIĈNA DELA

Blagovremenim pribavljanjem početnih saznanja,

osmišljenom, organizovanom i sistematski provoĎenom informativno – obaveštajnom delatnošću, policija ostvarujebitan preduslov efikasnog delovanja drugih subjekataantikriminalne prakse.

Dobrim delom, i iz tih razloga, ovlašćena službena licapolicije ne smeju čekati da neko prijavi dogaĎaj, već morajui samoinicijativno preduzimati mere pomoću kojih će doći do podataka o krivičnom delu.

Tom prilikom ovlašćena službena lica policije bi trebala dausmere pažnju naročito na ona krivična dela za koja seretko kad saznaje od drugih subjekata (za različite oblike

organizovanog kriminalnog delovanja, špijunažu i sl.). Za uspešno otkrivanje krivičnih dela od strane policije, od

naročitog značaja je rad na pronalaženju, fiksiranju i analizipredmeta i tragova naĎenih na licu mesta, kao i poznavanjemehanizma nastanka i načina prikrivanja krivičnih dela, kao

i negativnih činjenica koje ukazuju na fingiranje.



Postupanje policije bi, takoĎe, moralo da bude usmereno iu pravcu animiranja graĎana, kako bi oni sami preduzimalimere pomoću kojih će moći da prepoznaju ponašanja kojaukazuju na pripremu i izvršenje krivičnog dela.

Sami načini dolaska do saznanja o krivičnim delima ipouzdanost dobijenih informacija mogu biti veoma različiti.

To je, izmeĎu ostalog, uslovljeno i prirodom kriminalnedelatnosti, koja se u osnovi može manifestovati na dvanačina: kroz izvršenje krivičnih dela čije je postojanje

očigledno (pri tome može, ali i ne mora, biti poznat iučinilac), odnosno onih čije je postojanje latentno – prikriveno (zbog same prirode dela, vremena, mesta inačina njegovog izvršenja, kao i posledica koje sunastupile).

Uz to, posledica učinjenog dela se u pojedinim slučajevima predstavlja kao rezultat nekog dogaĎaja uzrokovanogprirodnim faktorima, slučajem, višom silom ili činjenjem lica čija delatnost nije kažnjiva, odnosno, stvara se utisak opostojanju drugog krivičnog dela, a ne onog koje jestvarno učinjeno.

N d j k i ič d l l šć l žb



Neporedna saznanja o krivičnom delu ovlašćena službena lica mogu steći:

zaticanjem na delu i tokom operativnog rada.

a) Zaticanje na delu kao naĉin saznanja okriviĉnom delu

Stručno osposobljen i poslu posvećen policijski službenik ,može, i u naizgled bezazlenim situacijama, uočiti znakesumnjivog ponašanja, koji ukazuju na spremnost lica daučini krivično delo (guranje ili pravljenje gužve na ulaznimvratima autobusa), ili na okolnost da je izvršenje krivičnog dela u toku (prisustvo na odreĎenom mestu u ciljučuvanja straže).

Policijski službenik koji je uz to i dobar poznavalac prilikana odreĎenom terenu ili u odreĎenoj sredini, može dazapazi i pravilno protumači odstupanje od uobičajenog stanja stvari (npr. upaljeno svetlo u magacinu prodavniceili kancelarije poslovoĎe van radnog vremena), a potom

da na odgovarajući način reaguje.



On će, takoĎe, svojim, unapred osmišljenim prisustvomna bezbednosno interesantnim objektima – rizičnim iugroženim mestima, biti u prilici npr. da čuje lomljavinu

stakla, alarm, zapomaganje napadnutog i sl., nakon čega će moći da stupi u akciju.

Blagovremeno pribavljeni podaci o pripremanom

krivičnom delu, odnosno kvalitetno izvršena analiza iprognoza kriminalnog delovanja, omogućuju mu dauhvati učinioca na delu.

Do toga dolazi, naročito, u okviru sistematski

pripremljenih i planski izvedenih radnji kao što su, naprimer: zaseda, specijalno osmatranje, praćenje, racija,pregled i pretresanje prevoznih sredstava, putnika iprtljaga.



b) Neposredno saznanje za kriviĉno delo tokomoperativnog rada

Ovlašćeno službeno lice policije može u toku obavljanjaredovnih aktivnosti, vršenja pojačane kontrole vozila,racije, odnosno tokom rada na otkrivanju,rasvetljavanju i dokazivanju krivičnih dela (npr. prilikompretresanja ili uviĎaja), ustanoviti da je izvesno, u tom

trenutku poznato, odnosno nepoznato lice, izvršilo krivično delo, za čije postojanje službena lica policijenisu znala (pronaĎeni su predmeti odnosno tragovikrivičnog dela i sl.).

Ovlašćena službena lica policije mogu steći saznanja okrivičnom delu i posredno, tj. prijavom graĎana, prijavom pravnih lica, putem sredstava javnoginformisanja i putem javnog pogovaranja.



a) Prijave graĊana kao izvor saznanja o kriviĉnom delu

GraĎani mogu svoja saznanja o krivičnim delimapredočiti ovlašćenim radnicima organa unutrašnjnih poslova bilo neposrednim saopštavanjem, obaveštavanjem putem telefona, bilo predajom i

dostavljanjem u obliku različitih pismena. Tom prilikom graĎani mogu da daju i tačne podatke o

sebi, ali se kao podnosioci prijava mogu pojaviti i graĎani koji ne žele da otkriju svoj identitet, pa zato upućuju anonimne (ne navodeći nikakve podatke o svom

identitetu), odnosno pseudonimne dojave (navodeći nepotpune, odnosno lažne podatke o svom identitetu).

Pasivni odnos policije prema anonimnim i pseudonimnimprijavama, kao i njihovo nekritičko odbacivanje bipredstavljali pogrešan potez.



UtvrĎivanjem identiteta nepoznatog podnosioca prijavekoja se odnosi na stvarno učinjeno krivično delo,stvaraju se uslovi za pribavljanje kriminalistički relevantnih podataka koji nisu izneti u prijavi (prijavilac

ih nije pomenuo zbog toga što ih je smatrao nebitnim,odnosno zbog toga što za njih nije znao u momentupodnošenja prijave).

S druge strane, zlonamerni podnosilac lažne iobmanjujuće prijave može, ukoliko se otkrije njegov

identitet, doći pod udar krivično-pravnih odredbi kojima je inkriminisano krivično delo lažnog prijavljivanja.

Kada su u pitanju obmanjujuće prijave čiji je cilj, dadezinformišu ovlašćena službena lica policije, treba istaći

da ih, po pravilu, podnose nepoznata lica (najčešće stvarni učinioci ili njima bliskih lica), ali se u praksisusreću i lažne, obmanjujuće prijave, podnete od stranelica koja ne kriju svoj identitet.



Takvi postupci mogu da proizaĎu kako iz mržnje osvete i



Takvi postupci mogu da proizaĎu kako iz mržnje, osvete idrugih sličnih pobuda, tako i iz nesavesne želje da sepreterivanjem pogorša položaj stvarnog izvršioca, iznamere da se radi prikrivanja sopstvenog kriminalnog

delovanja, učiniocu izvršenog krivičnog dela pripišu i stvarikoje nije učinio, odnosno da se lažnim prikazivanjembezobzirnosti i opasnosti izvršioca, inicira hitno delovanjepolicije.

Istinit sadržaj, po pravilu, imaju i prijave očevidaca dela,kao i lica koja su nakon što se dogaĎaj odigrao, uočila njegove posledice i tragove.

Kao prijavioci se mogu pojaviti i lica koja prepričavaju biloizjave drugih o konkretnom dogaĎaju, npr. iskaz akterakriminalne delatnosti dat u nameri da se pohvali izvršenim delom, da ostavi utisak na drugo lice ili da ga zaplaši, bilo,

pak, glasine (govorkanja da odreĎena lica za odgovarajuću sumu novca mogu obezbediti izvesne pogodnosti ili izvršiti nešto što predstavlja krivično delo – pribaviti odreĎenu dozvolu, diplomu i sl.).

D Ď d t k č t d k i ič d l i



DogaĎa se, mada ne tako često, da se za krivična dela sazna i naosnovu samoprijavljivanja učinioca.

Samoprijava učinioca može u znatnoj meri da olakša daljioperativni rad, pri čemu se radnici policije ne smeju slepo povoditi

za njom, budući da se uz one istinitog sadržaja, podnose i lažne iobmanjujuće samoprijave. Istinite samoprijave podnose najčešće lica koja su učinila krivično

delo u afektu, iz nehata, u provocirajućoj situaciji, u pijanomstanju, odnosno ona koja su ostvarila delo voĎena nekimneodoljivim psihičkim podstrekom i spremna su da za učinjeno

ispaštaju. Prijavljuju se, takoĎe i lica koja su svesna da izvršenje krivičnog

dela neće moći prikriti, budući da mesto, vreme, način izvršenja, odnosno neke druge okolnosti dela nedvosmislno ukazuju na njihkao učinioce.

Razlozi podnošenja lažnih samoprijava mogu biti različiti. Kod

duševno zdravih osoba je ovakav postupak motivisan nameromda, samoprijavljujući se za izvršenje lakšeg, obezbede sebi alibi zateže krivično delo, željom da se zaštiti neka bliska osoba (roĎak iliprijatelj), svešću da odreĎene činjenice pogrešno ukazuju na njihkao na učinioce, čemu u prilog ide i spremnost stvarnog učinioca da ih dobro nagradi za učinjenu žrtvu (izlaganje krivičnom progonu i osudi).



v) Sredstva javnog informisanja kao izvor podataka



v) Sredstva javnog informisanja kao izvor podatakao kriviĉnom delu

Premda je ovaj izvor saznanja o krivičnom delu u praksiznatno reĎi, treba mu, u svakom slučaju, posvetiti

neophodnu pažnju. Ovo zbog toga što prilikom informisanja javnosti, novinari

mogu, više ili manje, direktno ukazati na odreĎenu kriminalnu aktivnost koja je, npr. rezultirala oštećenjem nečijih prava, interesa, pogoršanjem materijalnog stanja u

nekom preduzeću (usled čestih havarija ili pogrešnih poslovnih poteza), korupcijom u državnom organu i sl. Do podataka o kriminalnoj delatnosti, potkrepljenih jačim ili

slabijim argumentima, može se doći preko pisama čitalaca, dopisa povremenih saradnika i praćenjem ''živih'' kontaktemisija.

S druge strane, zloupotrebom štampe, radija, televizije idrugih sredstava javog informisanja (iznošenjem tvrdnji,objavljivanjem izjava, tekstova, filmskih snimaka ifotografija, crteža i sl.) mogu se izvršiti pojedina krivična dela.

U rubrikama malih oglasa se često nude i usluge čije je pružanje



U rubrikama malih oglasa se, često, nude i usluge čije je pružanje zabranjeno, kao i predmeti koji su pribavljeni krivičnim delom,odnosno čiji promet nije dozvoljen ili je dozvoljen samo uzpostojanje odgovarajuće dozvole.

g) Javno pogovaranje kao izvor podataka o kriviĉnom delu

Početna saznanja o izvršenom krivičnom delu i njegovom učiniocu mogu se doznati putem javnog pogovaranja, odnosno glasina.

Pojedini graĎani ne vrše prijavljivanje kriminalnih delatnostidržavnom organu, već svoja saznanja poveravaju drugim licima.

U praksi se dešava da pogovaranjem, koje u osnovi ima realnupodlogu, prenošenjem bude izmenjeno do neprepoznavanja,gubeći, pri tom, odlike autentičnosti i istinitosti.

Uprkos svemu tome, glasine ne bi smele, izuzev ako su apsurdne,bez prethodne provere da budu okarakterisane kao izmišljene inerealne.

Samo proveravanje treba izvršiti veoma pažljivo, na konspirativannačin.

U traganju za proturačem glasina, a posebno za licem od kogaone potiču, treba naročito biti uporan u slučaju kada se u iznetimneistinama i poluistinama, mogu naći i elementi nekog krivičnog

dela.

Planiranje operativnog rada



Planiranje operativnog rada Svaka kriminalistička akcija, u pretkrivičnom ili krivičnom

postupku, u operativnom ili procesnom obliku, podrazumevaizvoĎenje sa što manjim utroškom vremena, snage isredstava.

Ispunjenje tog imperativa se temelji na prethodnomobavljanju niza skladno povezanih aktivnosti misaono-stvaralačkog karaktera.

Stvaralački proces koji prethodi realizaciji nameravanih

aktivnosti naziva se planiranje , a njegov finalni produkt jeplan.

Bez detaljnog planiranja nije moguće sprovesti svestrano ikompletno istraživanje krivičnog dogaĎaja, njegovorazjašnjavanje, niti otkrivanje i identifikovanje učinioca, jer bi

se u suprotnom sve kriminalističke delatnosti odvijalespontano i stihijski, uz velik uticaj slučajnosti. To bi biloočigledno neracionalno i krajnje neefikasno.

Planiranje operativnog rada započinje u trenutku vršenja uviĎaja, kada se prikupe sve u tom momentu dostupnekriminalistički relevantne informacije.

Detaljno razraĎen plan omogućava da se utvrdi kojim se



Detaljno razraĎen plan omogućava da se utvrdi kojim sečinjenicama u trenutku započinjanja kriminalističkih delatnosti(operativnih ili procesnih) raspolaže, kakav je njihov značaj i nakoji će se način, u kom vremenu i čijom kriminalističkom delatnošću pribaviti nove informacije i tako proširiti činjenična

osnova. Plan omogućava lakše snalaženje službenim akterima krivičnog

postupka, a on je u svojoj osnovi orijentisan na formulisanjeodgovora na osnovna (“zlatna”) pitanja kriminalistike.

Još je osnivač kriminalistike Hans Gros pisao da sastavljanje

plana omogućava svestrani pristup i otklanja opasnosti da sečitava istraga usmeri samo na jednu osobu, na jednu opčinjenu ideju.

Planiranje je izraz koncepcijskog pristupa organa krivičnog postupka i ono je negacija stihijskom, spontanom, haotičnom pristupu u sprečavanju, otkrivanju i dokazivanju krivičnih dela.

Planiranje obezbeĎuje vezu izmeĎu prošlog (izvršenje krivičnog dela), sadašnjeg (stanje u kome se nalazi istraživanje) ibudućeg (neopodne aktivnosti koje treba preduzeti). Planskopostupanje podrazumeva preciznu (detaljnu) analizu postojeće situacije (dijagnoza), predviĎanje budućeg razvoja dogaĎaja, kao i sopstvene kriminalističke aktivnosti (prognozu).



Prvo zlatno pitanje: šta se desilo?



Prvo zlatno pitanje: šta se desilo?

Ukazuje na postavljanje kriminalističko-taktičke diferencijalne dijagnoze.

Dobijanjem odgovora na njega utvrĎuje se da li ukonkretnom slučaju postoji krivično delo, privredni prestup,prekršaj, disciplinski prestup ili zades.

Smrt može da bude nasilna (predstavlja krivično deloubistva), prirodna, samoubilačka ili zadesna kada krivičnog dela nema.

Neki put nije lako utvrditi da li u konkretnom slučaju postojiili ne postoji krivično delo.

Od odgovora na to pitanje zavisi da li će biti pokrenutpretkrivični ili krivični postupak i da li će se policija, i nakon

utvrĎivanja prirode dogaĎaja, angažovati u konkretnomslučaju ili ne.

TakoĎe će zavisiti i pravac daljeg angažovanja policije,konkretni zadaci i osnovna taktička pravila postupanja.



4. zlatno pitanje: kako se desilo?

ukazuje na način izvršenja.

Analizom načina izvršenja krivičnog dela može se prikupitipuno važnih podataka o nepoznatom učiniocu (npr. navike,stručna znanja, psihičke karakteristike ličnosti).

Čovek, uvek kada bilo šta radi, ostavlja snažan pečat svojeličnosti, pa i kada vrši krivična dela.

Na osnovu analize načina izvršenja, kriminalistika jerazradila metode traganja za nepoznatim učiniocima, presvega onima koji ponavljaju vršenje krivičnih dela (učenje omodus operandi sistemu i sastavljanju personalnog profila).

Ovo je od naročitog značaja kada su učinioci povratinici,specijalizovani za vršenje odreĎenih krivičnih dela.

Kod pojedinih K.D. način izvršenja predstavlja elemenatnjihovog bića.

Način izvršenja može da bude kvalifikatorna – otežavajuća okolnost.



6 it j ki j k i iĉ d l



6. pitanje: s kim je kriviĉno deloizvršeno?

Ovo pitanje postavlja se onda kada se sumnja ili jeizvesno da je kriminalni dogaĎaj nastao aktivnošću više lica.

Broj učesnika se može utvrditi zaticanjem na mestu

dogaĎaja, prikupljanjem obaveštenja od graĎana, kao imisaonom rekonstrukcijom toka dogaĎaja, izvršenom naosnovu stečenih saznanja i predmeta i tragovapronaĎenih prilikom kriminalističke obrade.

Zajedničko delovanje više lica u izvršenju odreĎenog krivičnog dela (džepne kraĎe, razbojništva, prevare, itd.) može da predstavlja deo MOS-a učinilaca, a time ivažnu indiciju u rasvetljavanju krivičnih delaspecijalizovanih delikvenata.

Učestvovanje više lica u radnji izvršenja ili drugoj radnji



Učestvovanje više lica u radnji izvršenja ili drugoj radnjikojom se zajednički čini krivično delo, predstavljaobeležje bića krivičnih dela kod kojih postoji nužno saizvršilašto (npr. kod učestvovanja u tuči) ilikvalifikatornu okolnost (npr. kod silovanja ako je deloizvršeno od strane više lica, kod teške kraĎe izvršene odstrane grupe).

Odgovoro na ovo pitanje ukazuje na nužnost planiranjaverzija o saučesnicima.

U slučaju učestvovanja više lica u K.D. moguća jeprimena krivičnopravnih propisa o saizvršilaštvu, podstrekavanju, pomaganju.

Na osnovu analize tragova i načina izvršenja procenjujese da li je krivično delo izvršio jedan ili više saizvršilaca.

7. pitanje: zašto je kriviĉno delo izvršeno ili



7. pitanje: zašto je kriviĉno delo izvršeno ilizašto se desilo?

Odgovor na ovo pitanje ukazuje na mogući motiv izvršioca. Aktivnost policije na rasvetljavanju krivičnog dogaĎaja ima

za cilj utvrĎivanje motiva izvršenja.

Na osnovu verzija o motivu dolazi se do mogućih učinilaca.

Veoma je značajno kod krivičnih dela sa nepoznatimučiniocem, da ovlašćeno službeno lice policije postavi sebipitanja: Ko sve može da ima koristi od izvršenja togkrivičnog dela?

Na koje sve motive ukazuje način izvršenja krivičnog dela? Treba imati u vidu da se motivi neretko fingiraju, a da se

patološki motivi ne mogu razumeti ako se primenjuje “zdravorazumska” logika.



Motivi, namere ili pobude mogu da predstavljajuelemenat bića krivičnog dela (npr. kod kraĎe – namera

je pribavljanje protivpravne imovinske koristi) ilikvalifikatornu okolnost (npr. kod ubistva – izvršenog izkoristoljublja, radi izvršenja ili prikrivanje drugogkrivičnog dela, iz bezobzirne osvete ili drugih niskih

pobuda).

Osim toga, motiv izvršenja može da predstavlja iobeležja privilegovanog oblika pojedinih krivičnih dela

(npr. kod sitne kraĎe, utaje ili prevare – ako je učinilac išao za tim da pribavi malu imovinsku korist, odnosno daprouzrokuje malu štetu).



8. pitanje: nad kim (ĉim) je izvršeno

ukazuje na objekat napada.

Na osnovu utvrĎenog identiteta žrtve ili objekta napadamoguće je planirati verzije o mugućem učiniocu linjegovim motivima.

Veza izmeĎi žrtve i učinioca je neretko veoma tesna.

Lukavi učinioci to znaju i neretko pokušavaju sakrijuidentitet žrtve tako što joj oduzimaju lična dokumenta,sakrivaju leš, deformišu izgled lica.

Oštećeni i žrtve se mogu pojaviti kao značajan izvorpodataka, s obzirom da su naročito zainteresovani zarasvetljavanje krivičnog dela, otkrivanje i kažnjavanje učinioca.



9 zlatno pitanje: ko je izvršilac?



9. zlatno pitanje: k o je izvršilac?

Najveći broj K.D. se vrši na način, u vreme ili na mestu, kojiotežava rad na otkrivanju i rasvetljavanju, tako da veoma

često nije lako utvrditi odgovor na pitanje ko je učinilac. To se ne retko može rešiti tek na kraju . Kod krivičnog dela sa nepoznatim izvršiocem (višestruka

ubistva, silovanja, serijske provalne kraĎe) može se utraganju za učiniocem poći samo od posledice (na osnovu

izvršenja se zaključuje o njegovim psihičkim i fizičkim osobinama, sposobnostima i stručnim znanjima).

Pri utvrĎivanju osnovnih obeležja pojedinih krivičnih dela,njihovih kvalifikovanih ili privilegovanih oblika, kao izvršioci se navode pojedine kategorije lica.

Postoji više krivičnih dela kod kojih izvršioci mogu biti samoodreĎena lica, odnosno lica koja karakterišu odgovarajući lični odnosi, svojstva ili okolnosti.

Npr. kao izvršilac ubistva deteta pri poroĎaju (privilegovanoubistvo), može se pojaviti samo majka deteta.

Kriminalna delatnost se može smatrati razjašnjenom tek



Kriminalna delatnost se može smatrati razjašnjenom tekonda kada se na sva navedena pitanja daju potpuni iodreĎeni odgovori potkrepljeni dokazima.

Smatra se da je svako od napred navedenih pitanja

objašnjeno ako su odgovori potkrepljeni dokazimarelevantnim za krivični postupak.

Odgovor na zlatna pitanja kriminalistike može se dobiti jedino detaljnom, preciznom i potpunom analizomčinjeničnog stanja.

Problem kriminalističkog rada (pre svega u pretkrivičnom postupku) je često postojanje malog broja činjenica sakojima se raspolaže.

Pretkrivični postupak karakteriše po pravilu informacionideficit.

Za prevazilaženje tog problema od najvećeg je značaja učenje o planiranju verzija.

Zlatna pitanja kriminalistike predstavljaju osnov svih verzijakoje se postavljaju od trenutka preduzimanja mera prvogzahvata, pa sve do okončanja postupka.

Kriminalistiĉke verzije



j Kriminalistička verzija (presumpcija, pretpostavka, radna

hipoteza) je jedno od više mogućih tumačenja nekogdogaĎaja ili činjenice, s tim što treba naglasiti da je broj

verzija jedan od bitnih elemenata ovog pojma. O značenju svakog krivičnog dogaĎaja ili činjenice (npr.

otiska prsta), treba uvek planirati više verzija, odnosnopostaviti sve moguće verzije.

“Jedna verzija jednako nijedna verzija” . Kriminalista unapred zna da sve predviĎene verzije ne

odgovaraju istini. DogaĎaj se mora tako dugo u mislima okretati i obrtati

(verto, vertere, versia) dok se ne naĎe ono pravo rešenje. PoreĎenje sa osvajanjem planinskog vrha na koji nije

stupila ljudska noga. Ako ekspedicija poĎe samo jednimputem rizikuje da nikad ne stigne na vrh.

Ali, ako se podeli u više ekipa, koje pokušavaju daistovremeno naĎu razne puteve, neka izmeĎu njih imasvakako izgleda da dopre do vrha.

Kriminalista treba da ispituje održivost svih predviĎenih ij tl k j di či j i



verzija u svetlu svake pojedine činjenice. Zatim da odbaci sve verzije koje činjenice ne potvrĎuju, a

usvoji samo onu koja potvrĎuje čitav činjenični materijal.

Rad na verzijama jeste primena metode eliminisanja . Sve verzije treba proveravati istovremeno i paralelno. Neprihvatljiva je teorija redosleda po kojoj treba proveravati

najverovatnije verzije, zbog toga što će usled takvogpristupa biti uništeni važni dokazi, tako da se one verzije

koje su na prvi pogled izgledale kao manje verovatne,kasnije ne mogu proveriti. Verzije se proveravaju preduzimanjem operativno taktičkih,

istražnih i radnji koje se preduzimaju u toku glavnogpretresa.

Cilj preduzimanja svake radnje u krivičnom postupku jeupravo proveravanje, odnosno potvrda ili eliminisanjeverzije.

Metod elimisanja verzija ima svoj smisao samo ako seobrazloženim odbacivanjem raznih verzija približavamo

utvrĎivanju (objektivne) istine.

Istragu karakteriše nepostojanje ili gubitak kriminalističkih



Istragu karakteriše nepostojanje ili gubitak kriminalističkih relevantnih informacija, tj. praznine u znanju kriminaliste.

Kriminalističke verzije služe da upotpune neznanje, odnosnonesigurno znanje o relevantnim činjenicama i okolnostima.

Verzije se planiraju u pogledu zlatnih pitanja kriminalistike.U odnosu na svako “zlatno pitanje kriminalistike” trebapostaviti i proveriti sve objektivno moguće verzije.

Planiranje verzija ima dve funkcije u krivičnom procesnom

pravu i kriminalistici. Kao prvo, služe kao metod putem kogase pronalaze nove činjenice, i kao drugo, daju objašnjenja za već pronaĎene.

Subjekti koji postavljaju verzije u krivičnom postupku moguse podeliti na primarne i sekundarne.

Primarni subjekti su: ovlašćena službena lica policije, tužilac i sudija na glavnom pretresu.

Sekundarni subjekti su: osumnjičeni, branilac osumnjičenog, svedok, veštak .

Kl ifik ij k i i li tiĉkih ij



Klasifikacija kriminalistiĉkih verzija

Po opsegu (krugu objašnjivih činjenica) najprihvatljivija jetrodeobna podela verzija na opšte, posebne i pojedinačne.

Opšte verzije obuhvataju krivični dogaĎaj u celini(pretpostavke o predmetu dokazivanja, themi probandi ucelini).

Posebne verzije su pretpostavke o subjektu, subjektivnojstrani, objektu i objektivnoj strani krivičnog dela.

Pojedinačne verzije su pretpostavke o pojedinimčinjenicama iz theme probandi i dokaznim činjenicama (npr. verzije o nastanku pojedinog traga ili pak njegovomznačenju).

Tipične verzije – podvrsta opštih verzija – na osnovuminimalnog broja informacija (npr. telefonska dojava da jenaĎen leš čoveka). Sva moguća objašnjenja (npr. ubistvo,samoubistvo, prirodna smrt, nesrećni slučaj).

Prema vremenu: retrospektivne – objašnjavaju krivični dogaĎaj iz prošlosti i



retrospektivne objašnjavaju krivični dogaĎaj iz prošlosti i prognozne – odnose se na činjenice i okolnosti koje treba

utvrditi ili proveriti u budućoj kriminalističkoj delatnosti U pogledu meĎusobne saglasnosti : podudarne – meĎusobno su saglasne i dopunjujuće u okviru

jedne opšte verzije, konkurirajuće – meĎusobno se isključuju i pripadaju

različitim opštim verzijama (kontra verzije).

U odnosu na subjekte: operativne (planiraju ih policijski službenici), istražne (postavlja ih tužilac u istrazi), verzije sa glavnog pretresa (donosi ih predsednik sa

članovima veća za vreme priprema i održavanja glavnog

pretresa) i ekspertizne (postavljaju se u toku veštačenja). Prema predmetu dokazivanja : verzije optužbe i verzije odbrane.

Pojam i podela indicija



Pojam i podela indicija

Indicije, osnovi sumnje, osnovi podozrenja , činjenice kojeukazuju na postojanje krivičnog dela, na bližu ili dalju vezu

izmeĎu tog dela i nekog lica, na osnovu kojih se može samanjom ili većom verovatnoćom zaključiti da li je krivično delo izvršeno ili nije, kakva je veza izmeĎu odreĎenog (odreĎenih) lica i krivičnog dela, kao i na druge okolnostiznačajne za razjašnjavanje krivične stvari.

Kriminalistička delatnost u istrazi, ali i kasnije u krivičnom postupku, nezamisliva je bez rada sa indicijama. Najteža krivična dela po pravilu vrše se potajno i bez

svedoka, s obzirom na to da učinioci nastoje da nakonnjegovog izvršenja ostvare “skok u tamu” koji se ogleda upotajnom pripremanju, izvršenju i uživanju plodova krivičnog dela, tako da su organi krivičnog postupka (policija,tužilaštvo i sud) neretko upućeni da otkrivaju, razjašnjavaju, a ponekad i presuĎuju krivična dela jedino na osnovuindicija.

Indicije se prikupljaju svim operativno taktičkim radnjama(razgovorom sa graĎanima specijalnom opservacijom



(razgovorom sa graĎanima, specijalnom opservacijom,korišćenjem psa tragača, racijom itd.) i radnjamadokazivanja (saslušanjem osumnjičenog, uviĎajem, veštačenjem, pretresanjem itd.).

Indicije predstavljaju najraznovrsnije činjenice koje mogu dase podele u nekoliko grupa.

1) Prema okolnostima na koje usmeravaju kriminalističku delatnost mogu se podeliti na:

one koje ukazuju na postojanje krivičnog dela i na one koje ukazuju na odreĎeno lice kao mogućeg

učinioca.

Indicije mogu da ukazuju na postojanje krivičnog dela (vrstudela, način izvršenja, uzroke koji su pogodovali ili doprinelinjegovom izvršenju, moguće (tipične) motive iz kojih je delomoglo da bude izvršeno, na vreme izvršenja, upotrebljenosredstvo izvršenja itd.).

Indicije mogu da ukazuju na mogućeg izvršioca i dal kš j j k i j l ž j j i



olakšaju njegovo otkrivanje, pronalaženje, upoznavanje iidentifikaciju (npr. na osnovu načina izvršenja mogu sedoneti zaključci o psihičkim osobinama i stručnim

znanjima učinioca, na osnovu tragova može se izvršiti njegova identifikacija).

2) Po svojoj prirodi indicije se dele na materijalne,psihičke i moralne.

Materijalne indicije čine kriminalističke informacije kojesu odražene na materijalnim nosiocima (predmetima itragovima krivičnog dela, situaciji krivičnog dela). Da bise “dešifrovala” kriminalistička informacija, u pojedinimslučajevima je neophodno veštačenje, dok je u jednostavnim dovoljno logičko zaključivanje i opšte

stručno iskustvo (npr. na licu mesta je pronaĎena tabakera koja pripada osumnjičenom).

Psihičke indicije predstavljaju promene u ponašanju izvršioca, kao i lica koja imaju bilo kakvu vezu sakrivičnim delom ili im je poznato ko ga je izvršio.

Moralne indicije su vrsta psiholoških i temelje se nai k kt jič ili k i lj Z i j



proceni karaktera osumnjičenog ili okrivljenog. Zasnivajuse na analizi njegovog ranijeg ponašanja u sličnim prilikama kao što je i bila situacija k.d. (ranije vršio ili

osumnjičen za ista ili slična k.d.) i na osnovu toga sepokušava odrediti verovatnoća izvršenja konkretnog k.d.Koje se dovodi u vezu sa njim.

Smatra se da je indicijalni dokaz potpun samo kada

obuhvata istovremeno materijalne, psihološke i moralneindicije. Sve one zajedno prikazuju dogaĎaj u celini:njegovu spoljašnju i unutrašnju stranu. Bez prve slučaj jepogrešno odreĎen, a bez druge ostaje neobjašnjen.

Po vremenu nastanka, dele s na: a) indicije koje su nastale pre izvršenja k.d., b) indicije koje se ispoljavaju za vreme izvršenja izvršenja

k.d., i c) indicije koje se ispoljavaju posle izvršenja k.d.

Indicije koje nastaju pre izvršenja



j j j p jkriviĉnog dela

1. moralna sposobnost za izvršenje k.d. (indicija pokarakteru);

2. motiv krivičnog dela kao indicija; 3. ispoljavanje volje za izvršenje k.d. kao indicija; 4. sumnjivo ponašanje kao indicija, zlo vladanje,

druženje sa licima na rĎavom glasu; neizvestan način života; neprestano skitanje i tumaranje; stalno selenje;trajno menjanje profesije itd.;

5. ranije kazne; 6. telesna i duševna svojstva podobna za izvršenje tog

dela, znanja, sposobnosti, zanatsko i stručno iskustvo,veština i navike; 7. poznavanje izvesnih okolnosti koje nisu svima poznate

ili nepoznavanje izvesnih okolnosti, koje bi morale dabudu nekome poznate.

Indicije koje se ispoljavaju prilikom



j j p j j pizvršenja kriviĉnog dela

1. Prisusutnost na mestu izvršenja krivičnog dela; 2. Posed sredstava i oruĎa izvršenja dela;

3. Telesne i duševne osobine i karakteristike, navike,veštine, sposobnosti i znanja;

4. Karakter koji je učininilac ispoljio prilikom izvršenja krivičnog dela kao indicija (indicije po ličnosti); 5. Poznavanje izvesnih okolnosti koje nisu svima poznate

ili nepoznavanje izvesnih okolnosti koje bi morale bitinekome poznate i koje su se ispoljile prilikom izvršenja

krivičnog dela; 6. Motiv krivičnog dela koji se ispoljio prilikom izvršenja;

7. Učetvovanje u izvršenju krivičnog dela.

Indicije koje se ispoljavaju posle



Indicije koje se ispoljavaju posleizvršenog kriviĉnog dela

1. Tragovi k.d. na izvršiocu;

2. Učestvovanje u delu;

3. Koristi od krivičnog dela (materijalne posledice

krivičnog dela; 4. Psihičko dejstvo krivičnog dela na učinioca;

5. Indicije po sumnjivom ponašanju;

6. Indicije po lošem pravdanju (kontradikcije u iskazu,

lažan alibi i sl.). Ove se indicije mogu desiti -samostalno, ali i kao pojavni oblik psihičkog dejstvakrivičnog dela na učinioca.

Po vrednosti koju imaju u kriminalističkoj delatnosti dele sena:



na:

a) indicije kao orijentaciono-eliminacione činjenice i

b) indicije sa pravnim važenjem, tj. dokaznom snagom

(posredni dokazi).

Indicije kao orijentaciono-eliminacione činjenice sunezamenljive u postupku u fazi kriminalističke kontrole i

kriminalističke obrade. Prikupljaju ih ovlašćenja službena lica policije u vanprocesnoj

delatnosti preduzimajući operativno-taktičke radnje.

Nemaju karakter dokaza, ali imaju neprocenjiv značaj jerusmeravaju kriminalističku delatnost u odreĎenim pravcima.

Većina pronaĎenih indicija u istrazi će pomoći da se doĎe donovih dokaznih informacija koje će u krivičnom postupkuimati snagu dokaza (npr. korišćenjem psa tragača došlo sedo materijalnih predmeta nosilaca dokaznih informacija koje

će biti obezbeĎene dokaznim radnjama – uviĎajem).

Indicije sa dokaznom snagom (posredni dokazi) seprikupljaju primenom procesnih (sudskih) radnji i



prikupljaju primenom procesnih (sudskih) radnji ipredstavljaju dokaze u pravnom smislu reči. Procesdokazivanja pomoću indicija je drugačiji i duži negopomoću neposrednih dokaza.

Za razliku od neposrednog dokaza koji je jednoznačan (npr. izjava svedoka očevica), indicijalni dokaz jevišeznačan, tako da je neophodno planirati i proveravativerzije o svakom od mogućih značenja.

Na drugoj strani svaka indicijalna činjenica posmatranaizolovano, sama za sebe, nema veliku dokaznu vrednost,upravo sbog svoje višeznačnosti.

Zbog toga se indicijalni dokaz gradi povezivanjem svihindicija u celinu, njihovim uzajamnim analiziranjem,procenom i vrednovanjem.

Indicijalni dokaz je sastavljen dokaz, koga sačinjava ukupnost svih indicija koje sve zajedno treba da čine mozaik, sliku, celovito objašnjenje čitavog krivičnog dogaĎaja.

Ovde se sreće prelazak kvantiteta u novi kvalitet.

Indicijalni dokaz je potpun samo onda kada se različita č č



j j p ptumačenja svake indicije meĎusobno isključuju i kadaostaje samo jedno , koje logički ne dozvoljava planiranjedrugih verzija.

Dokazivanje pomoću indicija ne odreĎuje samo brojindicija u procesu njihovog meĎusobnog uporeĎivanja nego i kvalitet (težina) svake pojedine indicije.

Veću dokaznu snagu ima manji broj značajnih indicija

(tzv. glavne indicije) koje ukazuju na bližu ili jaču vezuizmeĎu k.d. i nekog lica, nego veći broj manje značajnih indicija (tzv. sporedne indicije) kod kojih je ta veza dalja,slabija i manje specifična.

U radu sa indicijama , pri formiranju indicijalnog dokaza,zapaža se nekoliko faza. Prva faza je otkrivanje (uočavanje) indicijalne činjenice,

fiksiranje istržnim radnjama i provera njeneverodostojnosti.

U drugu fazu ulazi analiza i procena značenja indicijalnečinjenice Planiraju se i proveravaju verzije u pogledu njenih



činjenice. Planiraju se i proveravaju verzije u pogledu njenihmogućih značenja. Indicijalna činjenica se posmatra iproučava u sklopu sa drugim indicijalnim činjenicama ineposrednim dokazima.

Treću fazu sačinjava analiza svih raspoloživih dokaza iprocena, da lic svi oni zajedno grade sistem, celovitu i jednoznačnu dokaznu zgradu koja isključuje bilo koje drugotumačenja krivičnog dogaĎaja.

Pogrešno je mišljenje da se direktni dokazi smatraju mnogovrednijim nego indicijalni. Kada se povežu sa drugimindirektnim dokazima, indicije u krivičnom postupkuposeduju veliku snagu.

Dokazna graĎa je najkvalitetnija, kada je sačinjeni sistem,celina meĎusobno povezanih neposrednih i posrednih

(indicijalnih) dokaza, i kada se postojanje odlučnih činjenica ustanovljava kombinovanim dokazom. O kombinovanomdokazu treba govoriti kada su za istu činjenicu, koju trebadokazati, povezane različite vrste dokaza. U pogledu jedneodreĎene činjenice saslušani su svedoci i veštaci, primenjena

objektivna dokazna sredstva, kao isprave i tragovi.

Najvaţnije indicije koje se sreću ukriminalistiĉkoj delatnosti



kriminalistiĉkoj delatnosti

Karakter kao indicija,

Motivi krivičnog dela kao indicija, Volja kao indicija, Profesionalne navike, znanja, veštine, telesna svojstva kao indicija, Indicija poznavanja izvesnih okolnosti koje nisu svima poznate ili

nepoznavanje okolnosti koje bi morale da budu poznateodreĎenim licima,

Indicija psihičkog delovanja k.d. na učinioca, Prisutnost na mestu izvršenja k.d. kao indicija, Predmeti ostavljeni na licu mesta i predmeti pribavljeni izvršenjem

krivičnog dela kao indicija, Učestvovanje u izvršenju krivičnog dela kao indicija, odnosno

fizičko dejstvo k.d. na učinioca kao indicija, Tragovi izvršenja k.d. kao indicija, Posedovanje sredstava izvršenja k.d. kao indicija, Ostale indicije koje se sreću u kriminalističkoj praksi.



stepena, prinudna situacija, nehatni saobraćajni delikt).O i či i i t ti d Ď k i i l šk



Ovi se učinioci ne mogu svrstati u odreĎenu kriminološku kategoriju tipičnih delinkvenata, ali mogu u odreĎene psihološke tipove prosečne nekriminalne populacije (npr. lica

sa niskim pragom tolerancije na frustraciju, žustri temperamenti, povodljivi tipovi). Prigodni, slučajni, odnosno krivci iz prilike nemaju jasnu

kriminalnu orijentaciju (što ne znači da neki od njih neće kasnije da se transformiše u krivce iz navike).

Krivična dela vrše jedino ako im se za to ukaže povoljnaprilika (zaboravljena tašna u čekaonici, otključan auto,pronaĎen novac na ulici).

Kriminalitet im nije stil života i osnovno životno usmerenje.Imaju profesiju od koje se izdržavaju. Nemaju jasno

usmerenu kriminalnu orijentaciju. Nemoralne su i asocijalneličnosti, koje strah od kazne i izvesna socijalna sigurnost,uzdržava od definitivnog okretanja ka kriminalitetu.

Krivci iz navike su lica sa definisanom kriminalnomusmerenošću. To su antisocijalne ličnosti kojima kriminalitetpredstavlja sastavni deo života.



Profesionalni delinkventi se dele na lokalne, interlokalne i



meĎunarodne kriminalce.

MeĎu profesionalnim delinkventima se zapaža i tzv. čisti tip (vrše samo jednu vrstu k.d. i često su specijalisti sadefinisanim “modus operandi” npr. provalnici u stanoveili specijalisti za sefove u bankama, kradljivci automobila,kradljivci i trgovci ukradenim umetničkim i istorijskimdragocenostima) i tzv. mešoviti tip (vrše različita

imovinska k.d., svaštari bez jasno definisanog modusaoperandi).

Na osnovu analize izvršenog k.d. (objekta napada,načina izvršenja, upotrebljenog sredstva i ostalihokolnosti) moguće je planirati verzije o kakvom se tipu

učinioca u konkretnom slučaju radi. Da li je konkretno k.d. izvršio amater, prigodni krivac ili

profesionalac, i koja kriminalna orijentacija postoji kodnjega.



Podela motiva na dugotrajne i kratkotrajne uzima zakriterijum vremensku dužinu njihovog formiranja



kriterijum vremensku dužinu njihovog formiranja.

Motivi se dele na pospešujuće i sprečavajuće, glavne isporedne.

Sa aspekta odnosa motiva prema osnovnim društvenim vrednostima, motivi se dele na:

Altruističke i egoističke, Socijalne i antisocijalne,

Časne i nečasne. Kriminalistički može da bude od značaja i podela motiva

na

racionalne (koristoljubivi motiv) i

Iracionalne (npr. sujeverje je podstaklo učinioca naizvršenje dela).

Sa aspekta introspektivnog sagledavanja i razumevanjamotiva k.d., dele se na svesne i nesvesne.

Nesvesni se mogu podeliti na nesvesne motive k.d. uužem smislu (kada učinilac uopšte nije svestan motiva



užem smislu (kada učinilac uopšte nije svestan motivaizvršenja dela), pogrešno tumačene motive ineadekvatne motive (npr. izvrši se teško k.d. zbogbeznačajnog povoda).

Motivi k.d. mogu se podeliti na motive duševno zdravihlica (najčešće su racionalni) i motive duševnih bolesnika.

Drugi se formiraju pod uticajem duševne bolesti (npr.paranoičar koji pati od manije proganjanja ubija susedaza koga misli da je njegov progonitelj; depresivnibolesnik ubija svoje dete da ne bi patilo u ovomnepravednom svetu; seksualni psihopata vrši sadistička silovanja sa mučenjem ili ubijanjem žrtve).

Kao pokretači kriminalne delatnosti, u praksi se najčešće sreću: koristoljubivi motivi (manifestuju se na različite

načine i prilikom izvršenja različitih k.d. “kraĎe, razbojništva, pronevere, prevare, privredni i finansijskikriminalitet, falsifikati, trgovina narkoticima, pa čak išpijunaža” tako da je u svakom konkretnom slučaju neophodno individualizovati i precizirati ovaj motiv);

Zatim motivi ljubomore; seksualni motivi;



seksualni motivi; mržnja, osveta i pakost, kao motivi; politički motivi, motivi odbrane (stvarni ili umišljeni) kod prekoračenja

nužne odbrane, krivičnih dela izvršenih u afektu; čak ialtruistički motivi (izvrši se k.d. iz ljubavi prema nekojosobi, drugarstva, sažaljenja).

U kriminalističkoj delatnosti je veoma važno utvrditi

motiv k.d. Planianjem verzija o mogućim motivima nepoznatog

učinioca konkretnog k.d., sužava se krug potencijalnihizvršilaca.

Na samom početku operativne delatnosti je neophodno

postaviti pitanje: “zbog čega (zašto)” je k.d. izvršeno? Ko sve može da ima koristi od izvršenja konkretnog k.d.? Analiza posledice k.d., objekta napada (zbog čega je

M.M. ubijen, ko bi imao razloga da to učini, sa kim je bioon u sukobu?), analiza načina izvršenja (veliki broj

ubodnih rana ukazuje na mržnju, odnosno osvetu, ili pak nasadističko ustvojstvo ličnosti nepoznatog učinioca).



j p g ) Vreme, mesto i sredstvo izvršenja takoĎe mogu da ukažu na

moguće motive izvršioca (npr. aktiviran dinamit u kući oštećenog u vreme kada nije bio u njoj, može da predstavlja

upozorenje nestrpljivog zajmodavca, ili osvetu). Posebno složeno pitanje u kriminalističkom radu predstavlja

postavljanje verzija o fingiranim motivima k.d. i organizovanjekriminalističke delatnosti na njihovom razotkrivanju.

Motivi fingiranja k.d. mogu da budu najrazličitiji: fingira se

provalna kraĎa da bi se prikrila pronevera; fingira sesamoubistvo žrtve npr. vešanjem da bi se prikrilo ubistvo(izvršilac ubija ljubavnicu koja nije htela a prekine vanbračnu trudnoću, a zatim fingira njeno samoubistvo); fingira sepaljevina da bi se dobilo osiguranje ili prikrilo ubistvo,fingiraju se lažni tragovi na licu mesta kako bi se istragauputila u pogrešnom pravcu itd.

UtvrĎivanje motiva u krivičnom postupku je od značaja i zatošto kod nekih k.d. predstavlja kvalifikatornu okolnost koja jeelemenat bića k.d., odnosno ulazi u odlučne činjenice (npr.kod k.d. ubistva iz koristoljublja).

Volja kao indicija



Postojanje volje za izvršenje k.d. ispoljava se na više načina: usmeno, u pisanom obliku, mimikom,

pantomimom, gestikulacijom, radnjama koje ukazuju napostojanje odluke za izvršenje. Usmeno ispljavanje volje za izvršenje k.d. je raznoliko. Neiskusni i temperamenti krivci, koji nisu lukavi i

podmukli, često su skloni pretnjama koje upućuju

oštećenom i licima iz svoje bliske okoline. U temperamentu našeg naroda je da voli da preti i da se

razmeće time. Pretnja je vrlo interesantan psihološki i kriminalistički

problem.

Čovek koji je čvrsto rešio da izvrši delo najčešće se nerazmeće ovim samoizdajničkim namerama, za razliku odonog koji se još koleba.

U praksi – sudska zabluda. Jedan je vatreno pretio, a k.d.izvršio drugi koji je ćutao.

Treba uzeti u razmatranje vremenski razmak izmeĎu ispoljenepretnje i izvršenog dela. Ukoliko je vreme kraće i vrednost ovei di ij j ć P t k ž lj d l l bi K d



indicije je veća. Protekom vremena želja za delom slabi. Kodpsihopata je suprotno. Oni godinama čekaju izvršenje k.d. da bi sepretnja zaboravila.

Kriminalci ispoljavaju volju za izvršenjem kr.d. i tako što traže pomagače, jatake, pregovaraju sa njima usmeno ili telefonom,hvale se ili poveravaju sebi bliskim licima. Psihološki je veomateško čuvati tajnu samo za sebe. Informativnom delatnošću semože doći do ove indicije.

Pismeno ispoljavanje ove indicije ogleda se u tome što kriminalci

mogu da vode dnevnik. Dok pripremaju k.d. prave zabeleške iplanove.

Volja za izvršenjem k.d. može se ispoljiti i radnjama učinioca. Tosu radnje pripremanja, nabavljanje i držanje u svom posedu oružja i sredstava za izvršenje (nabavka otrova), raspitivanje o nekimdetaljima koji su značajni za izvršenje dela (npr. o navikamapotencijalne žrtve).

Ovo je orijentaciono-eliminaciona indicija. MeĎutim, ukoliko jedobro potkrepljena drugim dokazima, ona ima veliki značaj ukrivičnom postupku jer ukazuje na snagu umišljaja, upornost ikriminalni potencijal učinioca. Ona se može vrednovati i kao

otežavajuća okolnost kod odmeravanja kazne.

Profesionalne navike, znanja, veštine,telesna svojstva kao indicija



telesna svojstva kao indicija

Način izvršenja k.d., tragovi i druge okolnosti pod kojima je deloizvršeno, mogu ukazivati na profesiju, navike i veštine kojima učinilac vlada.

Npr. način na koji je raskomadan leš može ukazivati na profesijuučinioca: hirurg, patolog, mesar. Kvalitetan falsifikat umetničkog delana to da je učinilac školovan ili talentovan umetnik odreĎenog profila. Provalna kraĎa ušunjavanjem u stanove na višim spratovimaukazuje na izuzetnu spretnost učinioca. Način vezivanja čvora naprofesiju ili veštinu (mornar, alpinista). Pri izvršenju k.d. učinilac može pokazati i umešnost u rukovanju oružjem, poznavanjeborilačkih veština i sl.

Činjenice koje ukazuju na telesna svojstva učinioca (pol, lični opis,specifična gestikulacija i hod, boja i druge odlike glasa) mogu bitiutvrĎene na osnovu načina izvršenja k.d. (ubistvo zadavljenjem),predmeta (naročito odeće i obuće) i tragova pronaĎenih na licumesta, iskaza dobijenih od očevidaca, žrtve, oštećenog ili drugoglica, kao i na osnovu drugih relevatnih okolnosti (velika težina odnetog predmeta, mali otvor na provaljenom zidu i sl.). Ukazuje nadete ili čoveka sitne graĎe ili malog rasta. Primećena invalidnost lica(nedostatak ruke, noge, hramanje, korišćenje štapa, štake i sl.)

Indicija poznavanja izvesnih okolnosti kojenisu svima poznate ili nepoznavanje



nisu svima poznate ili nepoznavanjeokolnosti koje bi morale da budu poznate

odreĊenim licima, Ova indicija ima veliku orijentaciono-eliminacionu vrednost

jer ukazuje na to da ju učinilac k.d. poznavao (odnosnonije poznavao) izvesne okolnosti koje su poznateodreĎenom (malom) krugu ljudi. Npr. razbojnički napad je

izvršen nad oštećenim u momentu kada je kod sebe imaodosta novca (npr. tog dana je prodao automobil). UtvĎeno je da je prilikom kraĎe iz objekta sa više prostorija obijenasamo jedna od njih, s tim da u njoj nije vršena premetačina ili je ona fingirana, a otvoren je samo onaj

sto u čijoj su se fijoci nalazii vredni predmeti(dokumentacija, novac, zlato), a realno se može pretpostaviti da je učinilac (podstrekač, pomagač, izvršilac ili saizvršilac) neko kome su detalji o rasporedu prostorija ipredmeta poznati od ranije.

Indicija psihiĉkog delovanja k.d. nauĉinioca



uĉinioca Učinilac izvršenjem k.d. ostvaruje promene u spoljnem

svetu koje se manifestuju u posledici. I on sam, odnosno

njegova psiha i ličnost, trpe značajne promene koje supredmet interesovanja mnogih nauka. Za kriminalistikusu od posebnog značaja promene koje se manifestuju upsihi, pa samim tim i u ponašanju učinioca k.d., koje sepojavljuju kao posledica složenih psiholoških procesa i

preživljavanja učinioca i koje ukazuje na postojanjeeventualne veze izmeĎu krivičnog dela i nekog lica kaomogućeg izvršioca.

Indiciju psihičkog delovanja k.d. na učinioca čine trisastavna elementa: a) svest o tome da je baš on izvršio k.d.; b) osećanje krivice i v) strah od kazne.

Kod primarnih krivaca, krivaca iz strasti, nehatnihučinilaca, lica koja nisu okoreli kriminalci, indicijapsihičkog delovanja k.d. na učinioca sadrži sve navedeneelemente koji se ispoljavaju različitim načinima iintenzitetom.

Okoreli, profesionalni kriminalci, povratnici nemajuosećaj krivice i grižu savesti i kod njih se manifestuje



osećaj krivice i grižu savesti i kod njih se manifestujesamo prvi i treći elemenat ove indicije.

Kod njih se ova indicija manifestuje drugačije nego kod

pomenutih kategorija krivaca, a ispoljava se poredpostojanja straha od kazne (na osnovu čega preduzimaju radnje kojima sprečavaju otkrivanje) ihvalisanjem u svojoj kriminalnoj sredini.

Oni se svojim delima ponose i prepričavaju uspešne

akcije i poduhvate. Zbog toga je značajno da se vrši stalno kriminalističko-

informativno pokrivanje lica iz kriminalnih sredina prekoinformatora ili lica sa kojima se ovi kriminalci druže (ljubavnice, prostitutke, kafanski radnici).

Kod krivaca koji još nisu postali okoreli kriminalci, nakonizvršenja dela, nastupa unutar njihove ličnosti konflikt. To je borba koja se ogleda na jednoj strani u griži

savesti zbog učinjenog dela koje se kosi sa sistemomnjihovih moralnih vrednosti i dotadašnjeg načina života, i

na drugoj u nagonu za samoodržanjem koji goni ličnost napreduzimanje radnji prikrivanja dela i sprečavanja otkrivanja



preduzimanje radnji prikrivanja dela i sprečavanja otkrivanjai osuĎivanja.

Usled ovog psihološkog konflikta, u ponašanja izvršioca k.d.,

može se zapaziti čitav niz promena koje predstavljajuispoljavanje indicije psihološkog delovanja k.d.na učinioca. Kod krivca se pojavljuje duševni nemir koji se ogleda u

sledećem: ne može da se smiri, stalno je napet, razdražljiv, neretko menja mesto boravka, stalno putuje, izbegava ljude,

odmeće se u šumu, ne može da se skrasi na jednom mestu. Krivično delo ga potpuno zaokuplja. Raspituje se kod svedoka ili drugih ljudi šta je otkriveno, da li

se sumnja na nekoga, nameće svoje verzije i tumačenja saciljem da sugeriše pogrešna rešenja, utiče na svedoke (čak i

preti i šalje anonimne poruke), pokušava da sazna dokle susa istraživanjem došli organi gonjenja. Menjaju se njegove dotadašnje navike i uobičajeni način

ponašanja: postaje nemaran prema obavezama, neuredan,odaje se alkoholu, lakom životu.

Ta se indicija ispoljava i u povratku učinioca na mestozločina i sreće se povremeno kod najtežih k.d.: ubistva,



p j ,teških silovanja, paljevina, po neki put i kod teških oblikarazbojništva.

Učinilac se vraća na lice mesta u želji da sazna da li jek.d.otkriveno, da li je možda ostao neki odajući trag. Krivac se vraća na lice mesta u vreme vršenja uviĎaja, stoji

meĎu okupljenim graĎanima i pažljivo motri vršenje uviĎaja, a po neki put i pomaže prilikom uklanjanja posledice k.d.

Po pravilu, njegovo ponašanje odstupa od ponašanja ostalihlica (nervozan je, u grču je, pogled mu nije miran, donekleravnodušan kao kod ostalih posmatrača, moguće je nanjemu primetiti sveže tragove dela).

Lice mesta kod kapitalnih delikata “magnetnom privlačnošću” vuče prema sebi učinioca k.d.

Zbog toga, prilikom vršenja uviĎaja, treba jedan član uviĎajne ekipe pažljivo da motri ponašanje prisutnihgraĎana.

Nakon obavljenog uviĎaja tebalo bi lice mesta izvesnovreme nadzirati.

Ispoljavanje te indicije se može uočiti i prilikom voĎenja razgovora sa osumnjičenim (u okviru policijskog



g j ( p j gsaslušanja).

Usled straha od otkrivanja i svesti o krivici, krivci (oni

koji nius profesionalci) crvene, zbunjuju se, zamuckuju,drhte, znoje se, ili su pak preterano servilni, dajuprotivurečne i besmislene odgovore.

Ovde treba biti oprezana prilikom donošenja zaključka okrivici koja se ispoljava navedenim reakcijama, zato što po neki put i nevino okrivljeni, usled straha i forenzičke zbunjenosti, može da se ponaša kao i stvarni krivac.

Ova indicija ima veliku orijentaciono-eliminacionuvrednost u istražnom postupku.

U krivičnom postupku ima dokaznu vrednost, tretira sekao ponašanje učinioca posle k.d., ukazujući na njegovodnos prema delu i može se, u zavisnosti odispoljavanja, vrednovati prilikom izricanja sankcije kaoolakšavajuća ili otežavajuća okolnost.

Prisutnost na mestu izvršenja k.d. kaoindicija



j

Ta indicija ima značajnu orijentaciono-eliminacionu

vrednost, s obzirom da lica koja su bila prisutnaneposredno pre, za vreme i neposredno izvršenja k.d.,na samom licu mesta ili u njegovoj blizini ulaze realno ukrug mogućih izvršilaca.

Da bi se ova indicija mogla iskoristiti neophodno jeprethodno znati tačne odgovore na zlatna pitanjakriminalistike – gde i kada.

Ukoliko se sa većom tačnošću može utvrditi vremeizvršenja k.d. (pod uslovom da je mesto poznato) indicijaima veću snagu (vrednost).

Sva lica kod kojih postoji ta indicija, ulaze u krugsumnjivih, i treba detaljno proveriti razlog njihoveprisutnosti na licu mesta.

Dokazna snaga ove indicije zavisi od logičke i psihološke ubedljivosti objašnjenja osumnjičenog.

Što je manji broj prisutnih, indicija ima veću snagu.

U ti d t b biti



U operativnom radu treba biti oprezan.

Ne mora da znači da ukoliko je nekoliko lice primećeno

na mestu izvršenja k.d. da ono mora da bude izvršilac, sobzirom da je ono moglo biti prisutno u blizini lica mestaslučajno i nezavisno od dela.

Pravi učinilac možda nije primećen ili je bio prerušen.

Značajno je utvrditi krug lica koja su bila prisutna na licu

mesta i zato što se meĎu njima mogu pronaći i značajni svedoci.

Prisustvo na mestu izvršenja k.d.dokazuje se:

izjavama svedoka i oštećenih, stvarima odnetim sa lica mesta ili donetim na njega,

tragovima (npr. otiskom prsta),

korišćenjem psa tragača.

Predmeti ostavljeni na licu mesta i predmetipribavljeni izvršenjem kriviĉnog dela kao indicija



p j j g j

Neretko se na mestu izvršenja k.d. ili u njegovoj blizini

mogu pronaći razni predmeti (dokumenti, npr. lična karta, propusnice; odevni predmeti, npr., kapa, rukavice;sredstva izvršenja; predmeti za ličnu upotrebu, npr.upaljač, tabakera, lek, naočare).

Pronalaženjem tih predmeta postavljaju se ključna

pitanja: a) da li oni pripadaju možda izvršiocu k.d. i b) kako doći do vlasnika tih predmeta (koji je možda

izvršilac k.d.). Analizom dotičnog predmeta mogu se doneti okvirni

zaključci: o licu koje je konkretni predmet koristilo (pol,godine života, eventualno lokalno ili nacionalno poreklo,zanimanje, navike, bolesti ili mane (npr. fizičke), oproizvoĎaču (poreklu) predmeta; njegovoj starosti iliistošenosti.

Konkretni predmet treba pokazivati licima za koja sepretpostavlja da mogu da kažu nešto o vlasniku (npr. na licumesta je ostao upaljač koji je pokazivan konobarima u gradu i



mesta je ostao upaljač, koji je pokazivan konobarima u gradu, ina taj način se došlo do lica koje ga je izgubilo prilikomizvršenja k.d.). Ponekad se slika predmeta objavljuje i u štampi.

Lukavi krivci namerno ostavljaju tuĎe predmete na licu mesta,kako bi operativnu delatnost usmerili u pogrešnom pravcu (nanevina lica).

Indicija ima značajno operativno-eliminaciono značenje upostupku. Njena vrednost u krivičnom postupku može da bude

značajna ukoliko je potkrepljena drugim indicijama ineposrednim dokazima. Ukoliko se dokaže da predmet pripadaokrivljenom, i da nema drugog objašnjenja njegovog pristustvana licu mesta, osim prilikom izvršenja k.d., indicija je značajna karika u dokaznom postupku.

Pronalaženje predmeta pribavljenih k.d. vodi do izvršioca. Da bi se došlo do ovih predmeta, neophodno je nadzirati buvlje

pijace, zalagaonice, starinarnice, pa čak i butike i privatneprodavnice). Treba nadzirati sve objekte i trgovačke lokacije nakojima se prodaje roba koja nema jasno dokumentovanoporeklo.

Uĉestvovanje u izvršenju kriviĉnog dela kao indicija , odnosno fiziĉko dejstvo k.d. na uĉinioca kao



indicija

Posle izvršenja k.d. na učiniocu mogu da ostanu tragovikoji ukazuju na neposrednu vezu izmeĎu učešća uizvršenju k.d. i njega.

Npr. kod nasilničkih k.d. žrtva se često grčevito brani,zadaje povrede učiniocu, grebe ga, udara, grize, otkidamu vlasi kose, delove odeće koji ostaju čvrsto stegnuti unjenim rukama i za vreme uviĎaja se mogu pronaći dajući sigurne orijentire za dalje traganje (npr. u rukama

silovane i ubijene žene ponekad se može pronaći komadtkanine koji je istrgnut sa učiniočeve odeće ili dugme sanjegove košulje).



Oni se čiste drvenim štapićima, seku običnim makazama(pod lupom) i sadržaj odlaže u epruvete (za svaki prst

b t )



posebna epruveta).

Uzeti materijal, sa zapisnikom o načinu uzimanja i potpisomsvedoka koji su prisustvovali radnji uzimanja materijala,šalje se na analizu.

Ti se tragovi i posle dužeg vremena mogu pronaći ispodnoktiju.

U kriminalističkoj praksi registrovani su slučajevi da se npr.krv ubijenog, ispod noktiju ubice, pronašla i posle desetdana od izvršenja k.d.

Dokazna vrednost indicije je različita i zavisi od specifičnosti

konkretnog slučaja. Na jednoj strani zavisi od logičnosti objašnjenja koje je dao

osumnjičeni (njegova objašnjenja treba detaljno proveriti), ina drugoj, od veze i neponovljivoti konkretnog traga i k.d.(njegovih specifičnosti).



Ukoliko on to ne bude u stanju da učini, odnosno ukoliko sedokaže da je konkretni trag mogao da nastane jedino u



j g g jvreme i prilikom izvršenja dela, onda će dokazna vrednostkonkretnog traga da bude velika.

Npr. otisak prsta pronaĎen na licu mesta koji pripadaosumnjičenom ili okrivljenom je mogao da ostane prilikomizvršenja dela, ali i nezavisno od njega.

Sam položaj traga, može da ukazuje na način njegovognastanka (npr. da je nastao jedino prilikom izvršenja dela).

Tragovi prisutnosti na licu mesta mogu da budu podobni dase na osnovu njih identifikuje njihov vlasnik (npr. tragovi

otisaka papilarnih linija), ili se na osnovu njih može utvrditisamo grupna pripadnost (visina, pol, navike, profesija,biološke i eventualno psihičke osobine ostavioca), a onda sena osnovu njih traga za vlasnikom.

Kod tragova prisutnosti treba dokazivati dve grupeokolnosti:



okolnosti:

a) identitet ostavioca i

b) postojanje veze izmeĎu ostavioca traga i izvršenog k.d.

Ukoliko se dokaže postojanje te dve grupe okolnosti,dokazna vrednost te indicije je velika.

Veću dokaznu vrednost (odnosno jednostavniji je i kraći put dokazivanja) imaju tragovi koji ukazuju na izvršenje krivičnog dela, odnosno na učešće u njemu (tragoviborbe, tragovi koji ukazuju na način izvršenja).

Kod tih tragova potrebno je precizno utvrditi ostavioca inačin nastanka (treba isključiti nastanak koji nije u vezisa izvršenjem krivičnog dela).

Posedovanje sredstava izvršenja k.d. kaoindicija



Posedovanje sredstava, oruĎa i oružja izvršenja k.d.

predstavlja veoma značajnu indiciju koja nalaže planiranje verzija da je vlasnik (držalac) istovremeno iizvršilac k.d.

Veza izmeĎu sredstva izvršenja i k.d. je direktna.

Prvo treba dokazati da je k.d. izvršeno upravokonkretnim sredstvom.

To se postiže veštačenjem (mehanoskopskimveštačenjem kod hladnog oružja i oruĎa, provalničkog), balističkim veštačenjem kod vatrenog oružja;

veštačenjem makro i mikro tragova, zatim tragovaseparacije i prenosa sa objekta napada na sredstvoizvršenja (krvne mrlje, tkivo kože, vlakanca od odeće).

TakoĎe treba utvrditi i dokazati vezu izmeĎu osumnjičenog i sredstva izvršenja (npr krvavi otisci



osumnjičenog i sredstva izvršenja (npr. krvavi otiscinjegovih prstiju su pronaĎeni na dršci od sekire sa kojom

je izvršeno ubistvo). Treba biti veoma oprezan pri donošenju zaključka, zato

što je moguće da se lukavi krivac posluži oružjem ioruĎem koje pripada drugom licu, kao sredstvomizvršenja krivičnog dela, a nakon toga ga neopaženo

vrati. Ukoliko se isključi mogućnost podmetanja sredstva

izvršenja, ta indicija ima, u sklopu sa drugim dokazima,veliko dokazno značenje, jer dokazuje okrivljenikovoizvršenje krivičnog dela.

Ako se sredstvo izvršenja naĎe na mestu izvršenja dela,organizuje se traganje za vlasnikom, na isti način, kaokada se traga za vlasnikom predmeta koji je ostavljen nalicu mesta.

Ostale indicije koje se sreću ukriminalistiĉkoj praksi



j p

Pored prikazanih, u kriminalističkoj praksi mogu biti odznačaja i druge indicije. Na primer:

način izvršenja kao indicija,

ranije kazne kao indicija,

druženje sa licima na zlu glasu, loše vladanje, koje ulazi u podvrstu indicija po karakteru;

neizvestan način života, odnosno neprestano tumaranje(i putovanja) kao indicije da se lice izdržava odkriminala;

pozivanje na umrle i one koji se ne mogu saslušati kaosvedoci i nemogućnost dokazivanja alibija kao indicija

Kriminalistiĉka kontrola



Bezbednosni i kriminalistički interes za razvijanjem

proaktivne delatnosti na uspostavljanju celovite kontrolenad mogućim izvorima kriminalnog delovanja predstavljaveoma kompleksan deo sveukupne politike i prakse usuzbijanju kriminaliteta.

Kriminalistička kontrola se sastoji u nadziranju odreĎenih

kriminalnih sredina i kriminogenih objekata, kao idogaĎaja u njima, aktivnosti pojedinih kriminalaca,prvenstveno povratnika, uočavanja pojedinihkriminogenih faktora i, uopšte, asocijalnih i antisocijalnihponašanja.

Kriminalistička kontrola kao sistem operativno-taktičkih mera i radnji, preduzima se ne samo prema kriminalnim,već i socijalno patološkim sredinama, kao i u situacijamakoje nose samo mogućnost kriminalnog ispoljavanja.

To mogu biti i prirodne pojave kao, npr. velike poplave idruge elementarne nepogode, požari velikih razmera,velike saobraćajne nezgode ratna situacija i ratno



velike saobraćajne nezgode, ratna situacija i ratnookruženje i drugi dogaĎaji u kojima nastaje povećana kriminogenost, odnosno mogućnost kriminalnog

ispoljavanja. U odnosu na kriminalističku kontrolu, “osnovi sumnje” su

opšteg značaja i odnose se na kriminalitet kao masovnupojavu.

Kriminalistička kontrola je nesporno sistem

kriminalističko-taktičkih, operativnih i drugih mera iradnje koje imaju isključivi preventivni karakter . Ovemere se neposrednije vežu za sistem kriminalističko-obaveštajne delatnosti, kao svojevrsne preventivne, tj.proaktivne istrage predkriminalne delatnosti.

Efikasna delatnost svih subjekata u suzbijanjukriminaliteta podrazumeva partnerski odnos i interes zauklanjanjem uzroka na nastanak konkretnih kriminalnihradnji i dela.



Kriminalistička kontrola se razlikuje od kriminalističke obrade, ne samo u cilju koji se teži postići jednom ilidrugom delatnošću već i sadržini osnova sumnje



drugom delatnošću, već i sadržini osnova sumnjepovodom kojih se jedna ili druga delatnost preduzimaju.

Zbog toga se može zaključiti da je odnos kriminalističke kontrole i kriminalističke obrade adekvatan odnosuopšteg i pojedinačnog.

S obzirom na to da je kriminalistička obrada uvekusmerena prema pojedinačnoj pojavi ili licu, ona popravilu, proističe iz kriminalističke kontrole kada sesteknu osnovi sumnje da je odreĎeno lice izvršilo k.d.,odnosno da je delo izvršio nepoznati izvršilac koga treba,uz pomoć prikupljenih indicija i postavljenih verzija,otkriti.

Ponekad je sličnost kriminalističke kontrole ikriminalističke obrade veoma izražena, pa ih je teško razlikovati.

Pojedine mere i radnje preduzimaju se u oba slučaja, kao npr. prikupljanje obaveštenja, racija, utvrĎivanje



kao npr. prikupljanje obaveštenja, racija, utvrĎivanje identiteta, legitimisanje, prismotra, zaseda i sl.

Siguran kriterijum za njihovo razlikovanje je u tome što

je npr. istražna delatnost faktički u okviru kriminalističke obrade dio sveukupne represivne delatnosti.

Kriminalističko-tehničke metode sprečavanja kriminaliteta sadržane u kriminalističkoj kontroli imajumnogo šire područje postupanja i predstavljaju

neophodan i koristan način rada savremenih policija. Ciljoperativnog pokrivanja odreĎenih kriminogenih sredina iobjekata jeste da predupredi, odnosno da spreči kriminalno ispoljavanje.

Kriminalistička kontrola se odvija prema sektorskom i

linijskom (specijalističkom) “pokrivanju” odreĎenog područja, pri čemu ovaj poslednji oblik ima nešto konkretniju sadržinu, jer je obično usmeren premaodreĎenoj vrsti kriminalnog ispoljavanja.



Kriminalistiĉka obrada



Kriminalistička obrada je organizovana delatnost policijesa naglašenim kriminalističko-represivnim karakterom, ukojoj se preduzimaju operativno-taktičke mere i radnje,kako bi se početne informacije (osnovi sumnje, indicije)o postojanju konkretnog k.d. ili o izvršiocu, eventualnopotvrdile i povećale na stepen verovatnog saznanja da je

odreĎeno lice izvršilo odreĎeno krivično delo za koje segoni po službenoj dužnosti, i na taj način se stvorilizakonski uslovi za privoĎenje učinioca krivičnom progonu.

Kriminalistička obrada se otvara, odnosno počinje, kadapostoje početne informacije, odnosno pojedinačne indicije koje ukazuju sa najmanjim stepenomverovatnoće, osnovima sumnje da je možda:

1) izvršeno neko k.d. za čijeg se učinioca još ne zna(delo sa nepoznatim izvršiocem; ili



2) neko lice je sumnjivo da je iz(vršilo) k.d. (dela) koje(a) još nisu ustanovljena i

3) izvršeno je k.d. čiji se učinilac zna, ali je potrebnoprikupiti (dokazne) informacije i osigurati ih od gubitka(uništenja) kako bi se mogle sačuvati za potrebekrivičnog postupka.

Zakon o krivičnom postupku propisuje da je ciljkriminalističke obrade

da se pronaĎe (nepoznati) učinilac k.d., da se preduzmu mere kako se učinilac ili saučesnik ne bi

sakrili ili pobegli, da se otkriju i obezbede tragovi k.d.i predmeti koji će u

krivičnom postupku poslužiti kao dokazi, kao i da se prikupe sve obaveštenja koja bi mogla da

budu od koristi za uspešno voĎenje krivičnog postupka.

U okviru kriminalističke obrade preduzimaju seoperativno-taktičke mere i radnje kojima se traže, prikupljaju i proveravaju orijentaciono-eliminacione



p p j j p j jindicije, izmeĎu njih se utvrĎuje veza, planiraju iproveravaju operativne verzije kako bi se početni

(meĎusobno nepovezani) osnovi sumnje (kao početni vidverovatnoće) o postojanju dela i učinioca, potvrdili (ipovećali na viši nivo) ili negirali (odbacili).

Ukoliko se sprovoĎenjeme kriminalističke obrade utvrdida nikakvo k.d. nije bilo izvršeno, odnosno da odreĎeno

lice (osumnjičeni) nije izvršilo nikakvo k.d.,kriminalistička obrada u vezi sa konkretnim delom i licemse obustavlja.

Kada se u kriminalističkoj obradi ustanovi, da su početni osnovi sumnje u pogledu postojanja k.d. i odreĎenog licakao mogućeg učinioca tačni, pronalaženjem ipovezivanjem i drugih orijentaciono-eliminacionihindicija, stepen početne spoznaje (osnov sumnje) podiže se na viši nivo, na nivo osnovane sumnje , u vezi sapostojanjem odreĎenog dela i odgovornostiosumnjičenog.

Prema tome, osnovana sumnja je sistem meĎusobno povezanih, neprotivrečnih kriminalističkih informacija(orijentaciono-eliminacionih indicija i iskaza lica koja su



(orijentaciono eliminacionih indicija i iskaza lica koja subila očevici izvršenja k.d.) koje ukazuju na to da jeodeĎeno lice (osumnjičeni) verovatni izvršilac k.d. u

pogledu kojeg se sprovodila kriminalistička obrada.

IzmeĎu osnova sumnje i osnovane sumnje postoji razlikau kvantitetu (broj indicija kojima se raspolaže) i ukvalitetu (sadržini veze izmeĎu činjenica koje ih grade i

k.d.)

Cilj kriminalističke obrade je da se verovatnoća u pogleduizvršenja k.d. i odgovornosti odreĎenog lica, sa osnovasumnje, povisi na nivo verovatnoće koja odgovara

osnovanoj sumnji. Istraga se može pokrenuti samo protivodreĎenog lica ako postoje osnovi sumnje da je učinilo odreĎeno k.d. U slučaju postizanja osnovane sumnje,organi unutrašnjih poslova sastavljaju i upućuju izveštaj nadležnom državnom tužiocu kako bi podigao optužnicu.

Kriminalistiĉko operativneevidencije



j

Prilikom obavljanja poslova iz svoje nadležnosti organ

unutrašnjih poslova i policijske agencije utvrĎuje brojnečinjenice, značajne kako za konkretnu situaciju povodomkoje se postupa, tako i za niz drugih slučajeva u kojimaće tek doći do angažovanja o.s.l. OUP-a i drugihslužbenih lica nadležnih državnih organa.

O.s.l. OUP-a, pored dokumentovanja svog neposednogangažovanja arhiviraju ne samo izvorna pismena i drugidokumentacioni materijal, već i odreĎene – odabranepodatke koji se odnose na lica (njihova svojstva iaktivnosti), leševe, predmete, objekte i dogaĎaje.

Nakon sistematskog prikupljanja, planskog sreĎivanja iobrade, takvi podaci se unose u odgovarajuće evidencije.



Evidencija kriviĉnih dela sa nepoznatimuĉiniocima (MOS evidencija)



Ova evidencija se svrstava u grupu MOS evidencija.

Iako su u MOS evidenciji, na osnovu ispoljene specifičnosti unačinu, mestu, vremenu i sredstvima izvršenja, ranije bilaregistrovana i k.d. sa poznatim učiniocem, sada je praksa dase evidentiraju samo k.d. sa nepoznatim učiniocem izvršena na specifičan način.

Kartoteke k.d. sa nepoznatim učiniocem sastoje se od više kartona rasporeĎenih prema vrsti k.d. i specifičnostima unačinu njihovog izvršenja.

Na taj način se, na osnovu ispoljenih sličnosti, u kartotecipovezuju pojedina k.d. čiji su učinioci nepoznati.

Posle rasvetljavanja jednog k.d. ove vrste, otkriveni učinilac se može dovesti u vezu i sa drugim evidentiranim k.d.izvršenim na isti način.

Kartoteka je ureĎena tako da omogućava lako pronalaženje broj KU, a potom izveštaja podnetog protiv nepoznatogučinioca odreĎenog k.d.

Album fotografija kriminalaca

U j id iji l i j l ičk ( )



U toj evidenciji se nalaze sinjaletičke (tropozne)fotografije lica uvedenih u evidenciju odreĎenih

kategorija učinilaca. U pitanju su povratnici.

U albumu se mogu naći i fotografije onih primarnihučinilaca za koje se pretpostavlja da će ponovo vršiti k.d.

Evidencija je sreĎena po vrstama k.d., a unutar osnovnihgrupa i po objektu napada, mestu i načinu izvršenja, polu, godinama života kriminalaca.

U većim PS, CJB, KMUP, specijalizovane (linijske) službe za suzbijanje odreĎene grupe k.d. vode i zasebnealbume fotografija učinilaca odreĎenih k.d. (npr. zaučinioce krvnih, odnosno seksualnih delikata, zarazbojnike, za džeparoše itd.).



Daktiloskopska zbirka

Ova evidencija sadrži opštu daktiloskopsku zbirku



Ova evidencija sadrži opštu daktiloskopsku zbirku,monodaktiloskopsku zbirku i hejroskopsku zbirku.

Zbirka je sastavljena od fiševa sa otiscima prstiju.Obuhvata zbirku otisaka uzetih od daktiloskopiranih lica izbirku tragova papilarnih linija fiksiranih na mestudogaĎaja za koje se pretpostavlja da potiču od učinioca

čiji identitet nije utvrĎen.

Savremena kompjuterizovana daktiloskopska zbirka(AFIS) je danas u svetu afirmisana i funkcionalnaoperativna baza otisaka papilarnih linija prstiju svih

kriminalistički interesantnih lica, koja omogućava veomabrzu pretragu i identifikaciju spornog i nespornog otiska. U BiH je uspostavljena ova baza podataka, kojaće

značajno unaprediti identifikaciju pomoću otisakapapilarnih linija.



Evidencija nestalih lica ineidentifikovanih leševa,



e de t o a eše a,

Ove dve evidencije vode se paralelno, i njihov zadatak jeda omoguće što uspešniju identifikaciju lica i leševa, a uzto, i pronalaženje lica koja su nestala pod sumnjivimokolnostima.

Delom, koji se odnosi na neidentifikovana lica,obuhvaćena su lica koja kriju svoj identitet, odnosno onakoja, usled fizičkih ili psihičkih nedostataka, nisu u stanjuda daju podatke o sebi.

U drugi deo evidencije se unose podaci o leševima, čiji identitet nije bilo moguće utvrditi.



Dosije akcija



U dosije akcija se ulažu materijali (planovi, izveštaji i dr.)koji se odnose na obimnije i značajnije akcije kojepreduzimaju policijske agencije po pitanjima sprečavanja i suzbijanja odreĎenih oblika delinkventnog, a posebno

kriminalnog ponašanja.

Takve akcije mogu biti npr. oganičenje kretanja lica naodreĎenom prostoru, racije, zasede, lišenje slobode i sl.

Modus operandi sistem (MOS)

U ovu evidenciju unose se k d sa poznatim i nepoznatim



U ovu evidenciju unose se k.d. sa poznatim i nepoznatimučiniocima izvršena na specifičan način, po kome se

mogu individualno odrediti i dovesti u odreĎenu vezu sapojedinim kategorijama delinkvenata koji vrše k.d. nasličan način.

Modus operandi se temelji na činjenici da profesionalni

kriminalci (specijalisti – povratnici, serijski učinioci) vrše istovrsna i slična k.d., odnosno napadaju istovrsneobjekte, služe se sličnim tehničkim sredstvima ili, pak,trikovima.

Na osnovu ove evidencije može se suziti krugosumnjičenih, odnosno identifikovati nepoznati izvršilac, ukoliko način izvršenja k.d. pokazuje odreĎenu sličnost sa već evidentiranim.



Jedan od osnovnih zahteva savremenog shvatanja mestai funkcije kriminalističkih evidencija jeste centralizacija



j j j jpodataka o kriminalitetu.

Tu se misli na funkcionalnu centralizaciju ne samo naunutašnjem, nego i na meĎunarodnom planu, što se čini posredstvom Interpola.

Razlog centralizovanja podataka proističe iz operativnihpotreba za čvršćim uspostavljanjem veza prilikom obradepojedinih krivičnih dela: trgovina drogom, kraĎa, krijumčarenja oružja, organizovanih razbojničkih napada,

terorizma na meĎunarodnom planu itd.

Korišćenje specijalno dresiranihpasa



U kriminalističkoj operativnoj delatnosti od velike pomoći

su službeni (dresirani) psi. Mogu se podeliti na: 1) pse čuvare; 2) zaštitne ili odbrambeno-patrolne pse i 3) pse tragače.

Posebno je značajna upotreba psa tragaĉa zapronalaženje odbeglih i sakrivenih učinilaca k.d.,sakrivenih i odbačenih predmeta, sredstava, oružja ioruĎa k.d. koji će poslužiti kao materijalni dokazi, kao i

za pronalaženje leševa. Zahvaljujući izvanredno razvijenom čulu njuha, pas

tragač može i više časova posle izvršenog k.d., uspešno da sledi “mirisni trag” učinioca, od lica mesta do mestagde se sakrio.



Nakon toga se uvodi u prostoriju u kojoj se nalazeporeĎana lica meĎu kojima je i osumnjičeni. Pas imazadatak da ih sve onjiši, i zatim, ukoliko identifikujesumnjivo lice po mirisu reaguje na naučeni način



sumnjivo lice po mirisu, reaguje na naučeni način.

Ovaj eksperiment se ponavlja sa više pasa, pri čemu predočavana lica menjaju mesta. U preko 90% slučajeva svi psi ukazuju na isto lice.

MaĎarska policija upotrebljava nešto drugačiju metoduobezbeĎivanja i predočavanja mirisa. Oni koristespecijalne tkanine koje su osloboĎene svih mirisa.Tkaninu polože preko traga koji je ostavio učinilac ilipreko predmeta sa kojim je bio u kontaktu i ostave je dastoji 20-35 minuta kako bi upila miris. Nakon toga tkaninase uklanja pincetom, savija se tako da se deo koji je biona tragu okreće prema unutrašnjoj strani. Savijenetkanine se odlažu i skladište u posebne staklene posude ipečate.

MaĎarska policija načinila je čitavu banku mirisa kojusačinjavaju mirisi velikog broja učinilaca k.d.

Kada se doĎe do lica koje je osumnjičeno za izvršenje k d čij j li t k i “ i i i t ” d



k.d. sa čijeg je lica mesta konzervisan “mirisni trag”, odnjega se uzima komparativni uzorak mirisa.

“Mirisni trag” se uzima tako što mu se naloži da sednena opranu drvenu stolicu preko koje je prebačena krpaza upijanje mirisa (dovoljno je da sedi 20-25 minuta).

Komparativni uzorak mirisa uzima se i tako što seosumnjičenom naloži da tkaninu za uzimanje mirisa drži u ruci 50-10 minuta.

Predočavanje mirisa vrši se tako što se na pod prazne

prostorije postavi veći broj posuda sa konzervisanimmirisima od kojih je samo u jednoj, miris uzet sa licamesta k.d. koje se istražuje.

U zasebnoj prostoriji pas se navede da onjuši komparativni uzorak mirisa uzet od osumnjičenog.

P l t di t ij k j j j Ď



Posle toga pas se uvodi u prostoriju u kojoj je poreĎano više posuda. Nakon što sve posude onjuši, pas jedresiran da legne pored one u kojoj je isti miris kao imiris koji je registrovao na početku procesapredočavanja.

Čitav postupak ponavlja se najmanje pet puta sa

različitim psima i pritom se menja meĎusobni rasporedpredočavanja posuda. Dobijeni rezultati su impresivni.Procenat tačnih rezultata je blizu 100%.

Ovom metodom, konzervisani mirisi pogodni su za

čuvanje i uporeĎivanje mesecima, čak i godinama.

Dresura pasa je veoma intenzivna i traje 18 meseci.



Ograniĉenje kretanja na odreĊenomprostoru

je opšta operativno taktička mera i radnja predviĎena čl



je opšta operativno taktička mera i radnja predviĎena čl.219. st. 1. ZKP.

To je složena kriminalističko-taktička mera i radnja i usebi sadrži niz konkretnih kriminalističko-taktičkih, operativnih, tehničkih mera i radnji.

Ova radnja se razlikuje od blokade i racije, iako se ovipojmovi često uzimaju u istom značenju.

Posebne krim. mere su i stalne, planirane blokade,racije, koje se sastoje u zatvranju objekata koji suposebno ugroženi od kriminaliteta (kriminogeni objekti)kao što su: aerodromi, pristaništa, železničke stanice,pojedini privredni objekti od posebnog značaja i sl. Uslučaju napada na takve objekte postupa se po unapredpripremljenim planovima.



kao i tadi pronalaženja i obezbeĎenja tragova i predmetak.d., kontrole i otkrivanja novih punktova i objekata gdese sastaju kriminalci i druga devijantna lica.



Priprema i taktika preduzimanja Da bi realizacija bila kvalitetno izvedena, s obzirom na to

da je ograničenje kretanja radnja uglavnog većeg obima,ona mora biti temeljito, metodološki pravilnopripremljena. Priprema podrazumeva niz tehničkih, operativnih i drugih radnji, kao što su:

cilj ograničenja kretanja, objekte, punktove i prostor gde će se vršiti, vreme, odnosno početak vršenja, ljudstvo koje će učestvovati, tehnička sredstva koja će se koristiti, postupak sa pronaĎenim licima i druge elemente u zavisnosti od potrebe i cilja koji se želi

postići.



Posebni dogaĎaji koji nose povećanu opasnost vršenja k.d. ili ispoljavanja socijalno patoloških pojava su:

masovni skupovi (kongresi, savetovanja);



p ( g , j );

razne manifestacije sportskog, umetničkog, komercijalnog i sl. karaktera (svetska prvenstva,olimpijade, meĎunarodni sajmovi, veliki vašari, izložbe;

graĎanski neredi većeg obima, demonstracije i sl.

kriminogena žarišta i punktovi gde se učestalije vrše k.d.

i ispoljavaju socijalno patološke pojave.

Mera ograničenja kretanja je nepopularna, ma koliko bilaopravdana i nužna, jer pogaĎa i jedan broj sasvimprimerenih graĎana, pa je zbog toga treba izbegavati i

vršiti samo kada je to neophodno, odnosno ako sepretpostavlja da će dobijeni rezultati opravdati njenovršenje.



Da bi racija dala planirani efekat i rezultat, mora se detaljnoplanirati i pripremiti celokupan tok.

U planu se posebna pažnja mora obratiti na sledeće: tajnost planiranja,



tajnost planiranja, prethodno izviĎanje, operativna opservacija objekta,

prostora, priprema najsposobnijeg ljudstva za realizaciju racije, efikasno rukovoĎenje akcijom, pripremanje adekvatne, potrebne opreme, vozila, tehničkih

sredstava i sl.

Samo sprovoĎenje, tj. realizacija se mora izvoditi veomasinhronizovano kao sistem pojedinačnih radnji (blokada,legitimisanje, pregled, pretres, privremeno oduzimanje

predmeta, hapšenje, privoĎenje i sl.), tako da u primeniradnji ne doĎe ni do kakvih propusta, i neplaniranihdogaĎaja koji mogu ugroziti kvalitet i tok rada. Posebanoperativni karakter racije se ogleda u prethodnomoperativnom osmatranju stanja, kretanja lica, predmeta i sl.



Neke od ovih mera mogu da se preduzimaju i preograničenja kretanja.

Ograničenje kretanja je kombinovana mera i zbog togašto u njenom vršenju učestvuju ne samo uniformisani



što u njenom vršenju učestvuju ne samo uniformisaninego neog i neuniformisani policijski službenici, vojni

organi i druga službena lica iz drugih organa, sudije zaprekršaje.

Preventivni efekti ograničenja kretanja dolaze naročito do izražaja tokom sprovoĎenja ove mere, kako kod

delinkvenata, tako i kod onih lica koja se nalaze upreddeliktnoj situaciji.

I kod jednih i kod drugih izaziva osećanje uznemirenosti,ponekad i panike, nesigurnosti, što se, ne retko,manifestuje u ponašanju tih lica kada se ograničenje

kretanja preduzme. Radi se o značajnoj indiciji na koju o.s.l. treba da obrate

pažnju i da blagovremeno i efikasno deluju u odnosu natakva lica.



Potraţna delatnost predstavlja sistem operativno-taktičkih i tehničkih mera i

radnji koje neposredno preduzimaju policijski organi po



radnji koje neposredno preduzimaju policijski organi, po

naredbi drugih oragana ili samoinicijativno, u ciljupronalaženja odreĎenih lica i predmta koji jesu ili mogubiti u vezi sa k.d., odnosno radi potpunog utvrĎivanja identiteta lica i leševa, ukoliko ga nije bilo moguće utvrditi na drugi način.

Svojim najvećim delom potražna delatnosti je segmentonog oblika operativne delatnosti policijskih organa kojise naziva kriminalistička obrada.

Ona se “post delictum” preduzima radi:

pronalaženja onih učinilaca k.d. koji su u bekstvu ili imse ne zna prebivalište ili boraviše; utvrĎivanja svih relevantnih indentifikacionih obeležja

učinilaca k.d.;

pronalažanja nestalih lica, ako postoje osnovi sumnje da je do njihovog nestanka došlo usled k.d.

pronalaženja predmeta koji su u vezi sa k.d., odnosnoprikupljanja obaveštenja o njima;



p p j j j j ; utvrĎivanje identitet neidentifikovanih leševa ukoliko

postoje osnovi sumnje da je do smrti došlo usled k.d.

Potražna delatnost se, pored toga, preduzima i vanokvira kriminalističke obrade u sledećim slučajevima:

kada treba pronaĎi odbeglo duševno bolesno lice,opasno po okolinu; radi pronalaska deteta ili maloletnika odbeglog od kuće; ako postoji opravdan interes za utvrĎivanje adrese

prebivališta ili boravišta onih lica koja nisu u vezi sa k.d.;

kada treba utvrditi identitet nepoznatom licu; ukoliko treba utvrditi identitet pronaĎenog leša nakon

zadesne ili prirodne smrti.

Važećim podzakonskim aktima iz oblasti potražne delatnosti nije odreĎeno značenje termina potraga, ali semože uočiti da se ovaj termin koristi prilikomoznačavanja:



označavanja:

a) pojedinih oblika potražne delatnosti (npr. govori se opotragama za licima, stvrima i leševima, o lokalnim,centralnim i meĎunarodnim potragama;

b) pojedinih potražnih akata (poternice, objave i raspisi otraganju);

c) konkretnih zahteva kojima policijski organi nalažu preduzimanje potrebnih (potražnih) radnji u cilju

pronalaženja odreĎenih lica ili predmeta, prikupljanjapodataka o njima, odnosno u cilju utvrĎivanja istovetnosti neidentifikovanih leševa.

Pošto se ciljevi kriminalističko-operativne delatnostimogu uspešno ostvariti samo sistematskimpreduzimanjem odgovarajućih, kao



preduzimanjem odgovarajućih, kao

neformalnih, opštih operativno- taktičkih , tako i formalno procesno istražnih radnji , jasno je da se radi

ostvarivanja ciljeva onog njenog dela koji nazivamopotražna delatnost moraju preduzimati različite radnje izsvake od navedenih grupa.

Sve te radnje, bez obzira na značajne meĎusobne razlike, zbog jedinstva ciljeva koji se njima žele i mogupostići, označavamo kao potražna delatnost.

Vrste potraga Mnoštvo subjekata ovlašćenih da iniciraju traganje,

raznovrsnost objekata, ciljeva i načina raspisivanja, kao i



raznovrsnost objekata, ciljeva i načina raspisivanja, kao irazličita vremenska i prostorna obaveznost potražnih akata,

pruža mogućnost višestruke klasifikacije oblika potražne delatnosti.

S obzirom na šta se odnose, potrage se mogu klasifikovatina potrage za

licima, predmetima i leševima.

Polazeći od ciljeva traganja, moguće je grupisanja na potrage u cilju prikupljanja podataka o licima i predmetima, potrage u cilju njihovog pronalaženja i potrage u cilju utvrĎivanja identiteta lica i leševa.

Po području traganja razlikuju se: lokalne,

cetralne i

Ď d t



meĎunarodne potrage.

Potražni akti kojim je inicirano traganje mogu biti:

poternice,

objave i

raspisi o traganju.

Potražne akte mogu raspisivati: sud,

policijski organi i potrage koje iniciraju drugi subjekti.



MeĎunarodna potraga raspisuje se u slučajevima kadacentralna potraga nije dala rezultate, a osnovano sepretpostavlja da se predmet potrage nalazi van granicadržave, u inostranstvu. Radi realizacije pokrenutepotrage nužno je i angažovanje policijskih organa drugih



potrage nužno je i angažovanje policijskih organa drugih

država.

Ona se može raspisivati istovremeno sa centralnom,ukoliko izuzetna važnost predmeta ili hitnost slučaja tozahteva.

Raspisuje je Ministarstvo BiH nadležno za unutrašnje poslove, po zahtevu nadležnog domaćeg ili inostranogorgana.

MeĎunarodne potrage raspisane od strane inostranihorgana bezbednosti koje se dostavljaju našoj državi, posle izvršene procene, u poterničkim glasilimaobjavljuje MUP naše države.

Vrste potraga po predmetu traganja

Zakon o krivičnom postupku (ZKP) preciznije reguliše



p p ( ) p j guslove i postupke za izdavanje poternice i objave , dok udrugim slučajevima samo ukazuje na potrebu traganjaza licima i predmetima, ne odreĎujući pri tom nazivpotražnog akta. To je učinjeno podzakonskim aktima ukojima je, pored poternice i objave, kao oblik potragepredviĎen i raspis o traganju.

Poternica je potražni akt kojim se zahteva traganje ucilju pronalaženja, lišenja slobode i sprovoĎenja nadležnom organu odreĎenih lica (osumnjičenih,

optuženih, osuĎenih ili lica odbeglih sa izdržavanja kazne, odnosno zavodske mere vezane za lišenje slobode), a može se raspisivati po zahtevu nadležnih subjekata:



drugog prevoznog sredstva, ukoliko se njime kreće, da li je sklon pružanju otpora, da li je naoružan hladnim ilivatrenim oružjem, da li poznaje borilačke veštine idrugo.P t i t b d d ži i t d Ď j k i i i



Poternica treba da sadrži i mesto dovoĎenja, kao i naziv i

sedište organa kome treba predati lice.

Kada se raspisuje meĎunarodna poternica, osimnavedenih podataka, potrebno je pribaviti i potvrduizdatu od strane Ministarstva pravde kojom se potvrĎuje

da će biti zatraženo predavanje lica ukoliko ono bude pomeĎunarodnoj poternici pronaĎeno u stranoj državi. Osim toga, dokumentacija za meĎunarodnu poternicu

treba da sadrži i naziv organa koji je doneo rešenje opritvoru i broj rešenja, daktiloskopski fiš ili u njegovom

nedostatku otisak desnog kažiprsta, kao i dokaze naosnovu kojih se zaključuje da se lice nalazi uinostranstvu.

Sličan zahtev mora da ispuni i meĎunarodna poternicakoja se raspisuje za stranim državljaninom po zahtevu

Stranog organa, a koji sprovode naši policijski organi iako se pretpostavlja da se lice nalazi u BiH.

MeĎunarodna poternica se objavljuje u “Glasniku t i ” hit i l č j i ž i ti i



poternica”, a u hitnim slučajevima može se raspisati i

depešom sa rokom važenja od 30 dana.

Objava je potražni akt kojim se, samoinicijativno ili pozahtevu nadležnih subjekata, policijski organ angažuje

radi traganja, s ciljem: pronalaženja nestalog lica;

prikupljanja podataka o odreĎenim licima, odnosnonjihovog identifikovanja;

prikupljanja podataka o pojedinim predmetima koji su uvezi sa k.d. i preduzimanje aktivnosti radi njihovogpronalaženja;

identifikovanja pronaĎenog NN leša.



Praćenje je opšta operativno-taktička mera i radnja koja se sastoji

u tajnom sleĎenju i motrenju lica, s ciljem da se zapaze,upamte i fiksiraju činjenice od značaja za odreĎenu



upamte i fiksiraju činjenice od značaja za odreĎenu

kriminalnu delatnost jednog ili više lica. Prema ZKPpraćenje predstavlja i posebnu istražnu radnju, čija primena je propisana i strogo kontrolisana.

Praćenjem se dolazi do novih indicija koje predstavljaju

značajnu osnovu za sačinjavanje operativnihpretpostavki. Praćenje nije stalan metod u radupolicijskih organa, već izuzetan. Primenjuje se poodobrenju starešine organa kada treba otkriti učinioce teških k.d. i kada su kriminalci povezani.

Ono mora biti konspirativno ne samo u odnosu napraćeno lice, već i u odnosu na sva druga lica koja poosnovu svojih poslova i zadataka nisu u vezi sakonkretnom radnjom.



a sve sa ciljem obezbeĎenja materijalnih i ličnih dokaza; uočavanje sklonosti i navika praćenog lica, koje mogu biti

od značaja za otkrivanje dela i dokazivanje krivice praćenog lica;prikupljanje raznih drugih podataka i činjenica do kojih se



prikupljanje raznih drugih podataka i činjenica do kojih se

nije moglo doći drugim operativnim merama i radnjama,osim praćenjem.

Vrste praćenja Po osnovu toga ko neposredno vrši praćenje, ono može biti: praćenje koje preduzimaju o.s.l. i praćenje od strane graĎana, angažovanih veza.

Po načinu vršenja praćenje može biti:

pešice, prevoznm sredstvom, u javnim lokalima.



stepenicama, ulaze u bioskopsku ili pozorišnu salu napočetku predstave, a zatim je napuštaju.

Praćena lica se često služe i drugim trikovima. Npr.započinju razgovor sa graĎanima bez posebnog povoda



p j g g p g p

(pitaju koliko je časova, traže da zapale cigaretu i sl.).

Takvom ponašanju praćenog kriminalca treba sesuprotstaviti služeći se, takoĎe, odreĎenim trikovima(zastajkivanjem i ogledanjem u izlogu, ulaženjem u

prodavnicu “radi kupovine”), ali u svakom slučaju treba bitiveoma oprezan prema trikovima kriminalaca.

Kriminalci, pogotovo ako su profesionalci, specijalisti i sl. su

veoma iskusni i za njih praćenje ne predstavlja tajnu.

Ukoliko lice uĎe u kafanu, lokal, restoran i sl, treba sesti tekkada sedne i praćeno lice.

O.s.l. treba, po mogućnosti, da sedne na mesto sa kojegima najbolji pregled na prostoriju i lica u njoj, a pomogućnosti da i samo ne bude posebno uočljivo. Podobijanju naručenog pića treba ga odmah platiti.



Po pravilu, iz lokala treba izaći tek kada je izašlo ipraćeno lice i ne treba se odmah za njim uputiti, već dalje praćenje nastaviti sačekivanjem lica u nekojsporednoj ulici ili, što je još bolje, praćenje može danastavi drugo o.s.l.

Praćenje železnicom je otežno zbog velikih gužvi i trikovakojima se kriminalci služe. Dešava se da praćeno liceuopšte ne kupuje voznu kartu ili kupi samo peronskukartu, a u voz uskoči u poslednjem trenutku; uzme kartu

za dalju relaciju, a izaĎe na bližoj, odnosno iskoči naotvorenoj pruzi pri zatvorenom signalu, ili pri usporenju.Sa licem treba biti stalno u kupeu i pažljivo pratitinjegovo ponašanje, razgovor sa drugim licima, osmotritinjegov prtljag, ali u svakom slučaju, neupadljivo.

Pri silasku sa voza u odredišnu stanicu, praćenje trebada nastavi, po pravilu teritorijalno nadležni policijskiorgan, na taj način što ovo lice treba da bude diskretnopredato, odnosno pokazano o.s.l. koji nastavljajupraćenje.



p j

Praćenje koje se obavlja putničkim vozilom zahtevakoordinaciju ljudstva i vozila koja učestvuju u praćenju, što nije lako postići u uslovima veće opterećenosti saobraćaja. Kriminalci se najčešće kreću ovim prevoznimsredstvom.

Putničko vozilo može da posluži kao mesto zaprerušavanje, za smeštaj raznih tehničkih srestava,fotoaparata, kamera, magnetofona. Vozilo kojim se vrši praćenje po izgledu ničim ne treba da podseća napolicijsko vozilo. Takva vozila treba da budu brza iizdržljiva, ispravna i sa velikom manevarskomsposobnošću, sa radio ureĎajima, raznim delovima zamenjanje izgleda i raznim reg. tablicama.



Radi provere da li ih neko prati, kriminalci moguzaustaviti i inscenirati kvar na kolima. Neophodno je dao.s.l. na praćenju bude fizički i mentalno sposoban daizdrži i najteže uslove rada. Važno je da lice na praćenju ostane tokom rada u krajnje diskretnom, prikrivenom



ostane tokom rada u krajnje diskretnom, prikrivenom

stanju, da nije sklono eksponiranju, samoisticanju, danije naočito, niti da se upadljivo ponaša.

Uz pronicljivost i lukavstvo, neophodna je i spretnostpratioca da adekvatnim ponašanjem “odglumi” mogući

direktan kontakt sa praćenim licem. Inteligencijapojedinca treba da doĎe do izražaja naročito prizapažanju i reprodukciji svih značajnih činjenica koje jelice tokom praćenja bilo u prilici da uoči.

Lica koja vrše praćenje treba da su dobro obučena zaovu vrstu operativnog rada. Od njihve kvalifikovanosti ivičnosti zavisi uspeh čitave mere. O.s.l. moraju dapoznaju metode rada i ponašanja delinkvenata.

Potrebno je da su samoinicijativni i da reaguju prematrenutno nastaloj situaciji. Prilikom praćenja o.s.l. trebadobro da zapaža, pamti i kasnije reprodukuje. Zapažanje ipamćenje treba da budu naročito izraženi kada su u pitanjufizionomije, izgled, hod, odelo i druge karakteristike lica.



o o j , g d, od, od o d ug a a a

O.s.l. koje radi na praćenju treba da ima solidnu fizičku kulturu, da bude spremno da uvek potrči, da može dugo dapešači ili stoji u mestu. Pri tom ne sme da bude upadljivogizgleda, suviše markantno i lako uočljivo, kao ni upadljivo

odeveno. Treba da ima i pribor za prerušavanje, npr.: mantilsa dva lica, lažne brkove, bradu, periku, naočare i sl.

Radi dokumentovanja praćenja treba koristiti razne skrivenei u drugim predmetima kamuflirane fotoaparate (dugmad,

nalivpero, ručne tašne, naočare, kutije cigareta itd.). Sredstva veze su neophodna radi meĎusobnog

obaveštavanja pratilaca, kao i radi veze sa rukovodiocempraćenja.

Zaseda Pojam i cilj zasede



Zaseda je opšta operativno taktička mera i radnja koja, osimu sprečavanju i suzbijanju kriminaliteta, ima veoma široku primenu u vojnoj taktici.

Predstavlja složenu radnju, koja zahteva veoma detaljne i

opsežne pripreme sa ciljem što efikasijeg realizovanja.

Da bi se uspešno sprovela, zaseda treba da bude dobroorganizovana.

MeĎutim, kod zaseda u ad hoc situacijama nije moguće

preduzimati vće pripreme i organizovanje. Takve zasedepreduzimaju se brzo i neposredno po saznanju o izvršenom ili predstojećem k.d., kao i u odnosu na kriminalca kometreba preprečiti put i lišiti ga slobode, a ne postoje izgledi dase to može uspešno obaviti kasnije.

Blagovremena obaveštenost umanjuje rizik i eventualnineuspeh kod ove radnje. Ako ima dovoljno vremena,zasedu treba dobro organizovati i pripremiti, jer se zanjeno postavljanje, po pravilu, angažuje veći broj o.s.l.,uz primenu opreme, tehničkih sredstava i dr. Izuzetno, i



p p , ,

jedno o.s.l. može samoinicijativno da postavi zasedu akoto hitnost i neodložnost zadatka nalaže ili ako je reč oopasnom kriminalcu čije bi lišenje slobode kasnije bilootežano.

Zaseda ima konspirativni karakter koji se sastoji uprikrivenom rasporedu ovlašćenih sl. lica na mestunjenog postavljanja, kao i konspirativno sprovedenimpripremama čime se postiže efekat iznenaĎenja.

Kao operativno taktička mera, zaseda se razlikuje odtajnog osmatranja jer joj je, skoro uvek, krajnji ciljiznenadna i energična akcija lišavanja slobode izvršilaca k.d. MeĎutim, tajno osmatranje se koristi kao metoda usamoj zasedi, odnosno ono je sastavni deo ove mere.

Zaseda se, najčešće, preduzima kao represivna mera sciljem:

Hvatanja učinilaca k.d. za kojima se traga;

Pronalaženja i hvatanja osuĎenih lica koja su pobegla sa



Pronalaženja i hvatanja osuĎenih lica koja su pobegla sa

izdržavanja kazne; Da se otkrije, presretne, uhvati ili savlada DTG, ili

pojedinac, njen pripadnik;

Hvatanja i lišenja slobode učinilaca koji se vraćaju sa

mesta izvršenja k.d., ili su, pak, pošli za izvršenje k.d.; Da se pronaĎu i oduzmu predmeti i tragovi k.d. kod

izvršioca na licu mesta, ili posle, na mestu gde je ostavioili sakrio predmete k.d., obično ukradene stvari.

Zaseda se uvek postavlja na onim mestima gde seočekuje nailazak jednog ili više lica koje treba lišiti slobode.

Taktika profesionalnih kriminalaca, povratnika je da seizbegnu mesta gde bi mogli da budu sačekani i lišeni slobode.



Kriminalci (profesionalci, specijalisti) koji se kriju posleizvršenog k.d. nastoje da izbegnu sva ona mesta gde bimogli da budu sačekani i lišeni slobode.

Oni zaobilaze ona mesta koja mogu da budu za njihopasna, pa će kao pravce svog prolaska izabratinajprometnije prolaze, a ne one koje bi iz razlogapredostrožnosti, kriminalac očekivano mogao da izabere.

Taktika delinkvenata može, često, da zavara i o.s.l. kojase pripremaju da postave zasedu na mestu gde seočekuje nailazak kriminalaca.

Plan zasede sadrži: Mesto (jedno ili više) gde će biti postavljena,

Vreme postavljanja i dužina trajanja,

Oblik i način postavljanja,



Oblik i način postavljanja,

Broj o.s.l. koji će biti angažovani (njihovo poimenično odreĎenje i definisanje konkretnih zadataka,

Oprema i tehnička sredstva koja će se koristiti (prevoznasredstva, naoružanje, zaštitna sredstva, sredstva veze

itd.).

Zasede se mogu postavljati na otvorenom prostoru izatvorenim prostorijama, i to u blizini ili na samimobjektima i prostorima za koje se zna ili pretpostavlja da

ih posećuju, ili će ih posetiti lica za kojima se traga,odnosno na mestima koja se nalaze na pretpostavljenompravcu kretanja učinilaca k.d.

Nakon donošenja odluke o postavljanju zasede naodreĎenom mestu, potrebno je, prilikom izbora njene uže lokacije, odabrati mesto koje će omogućiti prikrivenorasporeĎivanje lica u zasedi, dobru preglednost, siguranzaklon, i efikasno, a za ostale graĎane neškodljivo, dejstvo.



g j j

Pored toga, izabrano mesto, uz pravilan raspored učesnika zasede, treba da doprinese zatvaranju svih mogućih pravaca izvlačenja učinilaca k.d., onemogućavajući, ujedno,efikasno pružanje otpora ovih lica.

Ukoliko se zaseda postavlja na prometnim mestima gdeprikrivenost ljudstva nije moguće ostvariti zaklanjanjem,odnosno sakrivanjem, raspored službenih lica se čini neupadljivim na taj način, što njihov spoljašnji izgled iponašanje biva saobraženo preuzetim ulogama lica čije jeprisustvo na odreĎenoj lokaciji uobičajeno (npr. čistači ulicaili obuće, šetači, sportisti – rekreativci, posetioci, kupci,gosti ili osoblje restorana, posada aviona ili drugogprevoznog sredstva i sl.).

Izbor ljudstva, naoružanja i opreme, kao i njihovorasporeĎivanje na izabranu lokaciju treba izvršiti uskladu sa podacima odnosno procenom o brojnostiučinilaca k.d. koja treba lišiti slobode, o njihovoj



učinilaca k.d. koja treba lišiti slobode, o njihovoj

opremljenosti, obučenosti i spremnosti na pružanje otpora.

U slučaju da se zaseda organizuje u cilju lišenja slobode

lica za koje se zna da će pružiti oružani otpor, a koja uzto poznaju taktiku postupanja prilikom sprovoĎenja merai radnji traganjam, i načine na koje im se mogusuprotstaviti, taktičku prednost postupanja u zaseditreba obezbediti angažovanjem posebnih, odnosno

specijalnih jedinica MUP-a, kao i upotrebom adekvatnihborbenih i drugih sredstava (gasnih i eksplozivnihsredstava, posebno obučenih službenih pasa itd.).

U cilju očuvanja konspirativnosti i obezbeĎenja efikasnosti zasede, njen rukovodilac, nakon izvršenih priprema i donetog plana, a pre upućivanja irasporeĎivanja ljudstva, detaljno i precizno upoznajeučesnike sa ciljem i suštinom akcije, a zatim sa njihovim



konkretnim zadacima (dajući uputstva za njihovoizvršavanje). Rukovodilac zasede istovremeno daje i uputstva o načinu

postupanja, vrši upoznvanje sa rasporedom u zasedi, iprecizira gde je linija zaustavljanja, ko će i kako izvršiti zaustavljanje, razoružavanje, pretresanje, vezivanje, kojepredmete treba tražiti kod uhapšenih, pod kojimuslovima je dozvoljena upotreba vatrenog oružja, koji supravci i ciljevi gaĎanja svakog učesnika u zasedi.

On objašnjava kako treba postupiti sa licima koja naiĎu na zasedu, a nemaju veze sa kriminalnom delatnošću povodom koje se postupa, koji su ugovoreni znacisporazumevanja i meĎusobnog obaveštavanja

(preporučljivo je da učesnici zasede komunicirajuneupadljivim znacima, a ne govorom), ko će i na kojinačin održavati vezu sa drugim punktovima na kojima supostavljene zasede, odnosno ekipama koje vršenjem praćenja ili specijalnog osmatranja učestvuju u akciji,



p j p j g j j j ,

kao i mestom gde će se nalaziti rukovodilac zasede.

Odlazak na mesto zasede i zaposedanje položaja najbolje je izvršiti pojedinačno, iz raznih pravaca, narazličite načine, i u različitim, kraćim ili dužim,

vremenskim intervalima.

S obzirom na način na koji se vrši rasporeĎivanje lica uzasedi, one se mogu podeliti na obične i dubinske.

Obiĉne su one kod kojih se o.s.l. rasporeĎuju u jednoj

liniji, dok dubinske podrazumevaju rasporeĎivanje kojeomogućava okruženje lica koja treba lišiti sloobode(najčešće se postavljaju u obliku potkovice, makaza,polukruga i sl.).

Svaki učesnik zasede treba da bude krajnje oprezan,kako ne bi odao svoje prisustvo time kako je odeven,unezverenim i upadljivim ponašanjem, ishitrenimreakcijama, govorom, kašljem, dimom ili vatromcigarete svetlošću baterije raznim šumovima i sl



cigarete, svetlošću baterije, raznim šumovima i sl.

Protok vremena često dovodi do popuštanja pažnje inastupanja zamora, usled čega slabi opreznost ipojačava se opasnost da zaseda bude otkrivena, bez

obzira da li je postavljena na otvorenom ili u zatvorenomprostoru.

Pored osmatranja, koje u cilju blagovremenog uočavanja očekivanog lica, vrše lica rasporeĎena na mestupostavljanja zasede, celishodno je i vršenje specijalnogosmatranja na prilazima mestu na kome je postavljenazaseda, odnosno praćenje lica koja treba lišiti slobode.

Budući da su noću mogućnosti osmatranja smanjene, utakvim prilikama je preporučljivo, naročito ako se zasedepostavljaju na otvorenom prostoru, koristiti ureĎaje zanoćno osmatranje (IC ureĎaje), odnosno za otkrivanješumova i vibracija, takoĎe, i službene pse.



Ekipa koja vrši osmatranje u blizini objekta na kome jepostavljena zaseda, odnosno koja prati lice koje trebališiti slobode, obaveštava učesnike u zasedi o kretanjuočekivanog lica, ali i o drugim licima koja bi svojim

nailaskom mogla da otkriju zasedu.

U slučaju da takva lica naiĎu na mesto gde jepostavljena zaseda, a očigledno je da nemaju veze sakriminalnom delatnošću povodom koje se postupa, ili sa

izviĎanjem terena, treba ih propustiti, ukoliko nisu otkrilizasedu. U suprotnom ne neophodno utvrditi im identitet,a po potrebi, treba ih pretresti i zaržati. Istovremeno će biti doneta i odluka da li će se zaseda povući.



KRIMINALISTIĈKA PROVERA

Kriminalistička provera je opšta operativno taktička merai radnja koja ima za cilj da utvrĎivanjem novih činjenica



i radnja koja ima za cilj da, utvrĎivanjem novih činjenica, razjasni (potvrdi, dopuni ili i opovrgne) postojeća saznanja, značajna za odlučivanje i postupanje uposlovima sprečavanja i suzbijanja kriminaliteta. Kaotakva ona se nalazi u osnovi gotovo svih, kako opštih,

tako i istražnih kriminalističko taktičkih mera i radnji.

Kriminalistički relevantne činjenice koje treba utvrditi ilirazjasniti su, po pravilu brojne i raznovrsne, a takvi su inačini pomoću kojih se one rasvetljavaju. Tako se, na

primer, neposrednim uvidom, obavljanjem informativnograzgovora, uvidom u odgovarajuće evidencije idokumentaciju, a, uz to, i zamolnim putem mogu utvrditisve značajne okolnosti o nekom dogaĎaju.

Raznovrsnost podataka koji se proverom utvrĎuju ilirazjašnjavaju, i mnoštvo metoda koje se tom prilikomkoriste, omogućuje podelu kriminalističkih provera na:

samoinicijativne provere i provere preduzete na zahtevdrugih organa;



provere koje se odnose na lica, predmete, objekte idogaĎaje; provere koje se vrše javno i provere koje se vrše tajno.

Samoinicijativno provere su najčešće, i vrše se u skladu sa

procenom ovlašćenog službenog lica o potrebi da se, nakondolaska do odreĎenih saznanja, radi donošenja ispravneodluke po konkretnom pitanju, odreĎene činjenice utvrde ilirazjasne.

Uz samoinicijativne, policija, veoma često vrši i provere

koje zahtevaju drugi organi. Zahteve za proveru policiji upućuju i javna tužilaštva,

sudovi, organi vojne bezbednosti i vojnog pravoduĎa, predstavnički organi društveno-političkih zajednica.



PRIKUPLJANJE OBAVEŠTENJA

Ovlašćena službena lica policije mogu prikupljatiobaveštenja od različitih kategorija graĎana.



Kao davaoci obaveštenja mogu se pojaviti lica oštećena krivičnim delom, žrtve, očevici, lica kojima su podaci odogaĎaju poznati po čuvanju, osumnjičeni, stručna lica i sl.

Pod odreĎenim uslovima obaveštenja se mogu tražiti i odlica koja su zbog kriminalne delatnosti već okrivljena,

pritvorena ili osuĎena. Kada je reč o okrivljenim licima(licima protiv kji se vodi krivični postupak) obaveštenja semogu prikupljati samo zbog:

a) otkrivanja i rasvetljavanja krivičnih dela za koja je to liceosumnjičeno, ali ne i okrivljeno;

b) otkrivanja saučesnika okrivljenog u izvršenju krivičnih dela za koja se protiv njega vodi krivični postupak; v) otkrivanja izvršilaca krivičnih dela u čijem izvršenju

okrivljeni nije učestvovao.

Prikupljanje obaveštenja može imati različite ciljeve: prikupljanje podataka značajnih za sprečavanje,

otkrivanje i rasvetljavanje kriminalne delatnosti,pronalaženje i lišenje slobode učinilaca krivičnih dela,kao i za obezbeĎenje materijalnih i ličnih dokaza;



prikupljanje podataka o načinima kriminalnogorganizovanja i metodima delovanja različitih kategorijadelinkvenata;

prikupljanje podataka o opštim trendovima kriminalnogispoljavanja i, takoĎe, o drugim pojavama i problemima

koji su od značaja za ostvarenje dugoročnih kriminalno-političkih ciljeva a odnose se na kriminalnu prevenciju ikriminalnu represiju.

Ovlašćena službena lica policije su dužna da sopstvenimangažovanjem pronaĎu graĎane od kojih mogu dobiti

obaveštenja bilo od operativnog značaja, bilo od koristiza uspešno pokretanje i voĎenje krivičnog postupka.Premda se ponekad i graĎani samoinicijativno javljaju dadaju obaveštenja, najčešće se to radi na neki od sledećih načina:

zaticanjem lica na mestu krivičnog dogaĎaja ili unjegovoj blizini;

na osnovu iskaza drugih graĎana (koji su zatečeni na licumesta, ili znaju za veze i kontakte odreĎenih lica, i sl.);

na osnovu predmeta i tragova pronaĎenih na mestu



na osnovu predmeta i tragova pronaĎenih na mestu

krivičnog dogaĎaja;

na osnovu predmeta i tragova koji potiču sa mestakrivičnog dogaĎaja, a pronaĎeni su kod odreĎenog lica;

obraćanjem graĎanima putem sredstava javnog

informisanja; analizom konkretnog dogaĎaja i izvoĎenjem zaključaka o

mogućnosti da odreĎena lica usled svog odnosa saoštećenim, žrtvom, osumnjičenim, odnosno zbogprisustva na licu mesta tj. u njegovoj blizini, bavljenja

odreĎenom profesijom, odnosno iz nekih drugih razloga,mogu dati korisna obaveštenja:

korišćenjem podataka iz kriminalističkih evidencija.

Lica treba što hitnije pronaći i od njih uzeti izjave, budući da protokom vremena sećanje bledi, a povećava se imogućnost pojave različitih činilaca koji mogu uticati naspremnost lica da pruži obaveštenja, kao i na sadržinu njegove izjave.



Službeno lice može prikupljati obaveštenja obavljanjeminformativnog razgovora bilo samoinicijativno, bilo na inicijativu nadležnih subjekata (drugih službenih

lica, javnog tužioca).

Zakonom je izričito navedeno da ovlašćena službena licaOUP-a ne mogu saslušati graĎane u svojstvu okrivljenog,svedoka i veštaka, te se prilikom obavljanjainformativnog razgovora u neformalnom postupku,službena lica policije ne moraju ni pridržavati svih pravila

i ograničenja koja se moraju poštovati prilikomispitivanja okrivljenog, saslušanja svedoka i veštaka. Postupanje sa graĎanima podrazumeva puno poštovanje

njihove ličnosti.

U pogledu mesta i vremena prikupljanja obaveštenja nema

zakonskih ograničenja, tako da se informativni razgovor sagraĎanima može obaviti na bilo kom mestu i u bilo kojevreme.

Iako graĎani nemaju obavezu da daju obaveštenja i dagovore istinu prilikom obavljanja informativnog razgovora,



OSL OUP-a mogu prema nekim od njih da primene jedno odsledećih ovlašćenja: pozivanje, prinudno dovoĎenje, zadržavanje (odnosno upućivanje) lišenje slobode i odreĎivanje pritvora. ZKP propisuje da graĎani mogu biti pozivani u službene

prostorije policije radi davanja obaveštenja (pismeno,usmeno, telefonom ili na drugi način).

U pismenom pozivu se, uz ostalo (ime i prezime i adresu licakoje se poziva, mesto gde i vreme kada treba da se javi),

mora navesti i razlog pozivanja. Pozivani graĎanin je dužan da se odazove na poziv. Lice koje

se ne odazove na uredno dostavljeni pismeni poziv u kome je bilo naznačeno da će se u slučaju neopravdanog izostankaprinudno dovesti, može biti dovedeno.

Treba imati na umu da iako imaju obavezu da se odazovuna poziv za obavljanje informativnog razgovora, graĎani nisu dužni da daju iskaz, odnosno da prilikom davanja iskazagovore istinu.

Ukoliko lice neće da pruži obaveštenje, a indicije ukazuju da



su mu odreĎene činjenice poznate, obavezno treba utvrditirazloge zbog kojih odbija da da iskaz, odnosno zašto dajeiskaz neistinite sadržine.

Ukoliko je to u skladu sa drugim kriminalistički relevantnimokolnostima, graĎanima se može predočiti da će, uprkosčinjenici da su odbili da daju iskaz, biti pozvani na sud usvojstvu svedoka, da se moraju odazvati na taj poziv, da nasudu moraju da daju iskaz i da će tom prilikom biti dužni dagovore istinu.

Zadržavanje na mestu dogaĎaja (do dolaska javnog tužioca,a najduže šest sati), odnosno upućivanje javnom tužiocu je

ovlašćenje predviĎeno ZKP i ono se može primeniti premalicu koje je u informativnom razgovoru iznelo značajne podatke o dogaĎaju, a postoji bojazan da se njegovo kasnijesaslušanje u svojstvu svedoka neće moći obaviti, odnosnoda će biti skopčano sa teškoćama.

Obaveštenja dobijena od graĎana treba što vernijedokumentovati. To se može izvršiti na različite načine: službenom zabeleškom, izveštajem (u njih se unosi bitan sadržaj datih izjava),



j ( j j j ), svojeručno napisanom ili izdiktiranom i potpisanom izjavom,

odnosno tonskim i ton-filmskim snimkom. Opredeljenje za konkretan način dokumentovanja zavisi od

potpunosti dobijenih obaveštenja, od pretpostavke onjihovom operativnom i procesnom značaju, a ponekad, čak i od želje davaoca obaveštenja.

Kada je reč o iskazima čija je sadržina pismeno uobličena, razumljivo je da se sadržina datih obaveštenja vernijeprenosi putem svojeručno napisane ili, od strane davaoca

obaveštenja, izdiktirane izjave. To se objašnjava okolnošću da prilikom sačinjavanja službenih zabeleški i izveštaja nakon obavljenog informativnog razgovora, može doći dopogrešnog razumevanja i samo delimičnog fiksiranja datogiskaza.

PRIPREMA I TAKTIKA OBAVLJANJAINFORMATIVNOG RAZGOVORA

Uspešno obavljanje informativnog razgovorapretpostavlja poznavanje osnova psihologije iskaza,



pretpostavlja poznavanje osnova psihologije iskaza,

metoda opšte i kriminalne psihologije, opštih pravilavoĎenja razgovora, odreĎeno kriminalističko iskustvo ikvalitetnu pojedinačnu pripremu koja obuhvata:

prikupljanje podataka o licu sa kojim treba obavitirazgovor,

proučavanje svih postojećih podataka o dogaĎaju povodom koga se obaveštenja prikupljaju,

definisanje okolnosti koje treba razjasniti voĎenjem razgovora,

pripremanje osnovnih pitanja i taktike njihovogpostavljanja,

izbor mesta, vremena i načina na koji će se voditi,odnosno dokumentovati razgovor.

Opsežna priprema za uspešno obavljanje informativnograzgovora podrazumeva prikupljanje i proveru mnoštva podataka o licu.

Obavezno se prikupljaju podaci o identifikacionim obeležjima lica (njegovom imenu i prezimenu, adresi stanovanja,



starosnom dobu, ličnom opisu i dr.), kao i oni koji se odnosena njegov raniji život, a posebno kriminalnu delatnost zakoju je sumnjičen i osuĎivan, zatim podaci o njegovomzanimanju, socijalnom statusu, fizičkim i psihičkim svojstvima, odnosima i vezama sa drugim licima, a posebnosa onim koja su sklona kriminalnom ponašanju.

Prikupljanje navedenih podataka podrazumeva preduzimanjeniza radnji:

uvid u evidencije i prethodni razgovori sa poznanicima licasa kojim treba obaviti informativni razgovor (po osnovu radana istim poslovima, po mestu zaposlenja, po mestu

stanovanja i sl.). Tokom priprema, naročito značajne podatke mogu dati oni

operativni radnici koji su već bili operativno angažovani prema istom licu.

Sam tok razgovora bi se, uslovno, mogao podeliti na trifaze: uvodni razgovor, fazu slobodnog izlaganja graĎanina i fazu u kojoj službeno lice postavlja dodatna pitanja (faza



a u u ojoj s u be o ce posta ja dodat a p ta ja ( a areplike).

Upoznavanje ili uvodna faza O.s.l. OUP-a bi na početku razgovora, uz jedan

nenaglašeno službeni, ili pak autoritativan način, trebaloda kroz, naizgled neobavezan dijalog uspostaviatmosferu koja će omogućiti kvalitetno izlaganje lica.

U ovoj fazi o.s.l. nastoji da proveri ili dopuni postojeća saznanja o licu, njegovim karakternim i intelektualnimsvojstvima, ispravnost čula bitnih za zapažanje dogaĎaja povodom koga se razgovor vodi, odnos prema dogaĎaju, njegovim učesnicima, spremnosti da govori istinu i sl.

Faza slobodnog ilaganja Po okončanju uvodne faze, graĎanin se, opštim i neutralnim

pitanjima, navodi da u slobodnom, neometanom izlaganju iznesesve što mu je poznato o kriminalnom dogaĎaju. Ukolko je sadržaj izlaganja logički održiv i, uz to, ne protivureči, već, naprotiv,potkrepljuje i objašnjava postojeća saznanja, o.s.l. treba da pravi



p p j j j j p j j , p

što manje upadica i nepotrebnih prekida. Dajući celovit prikazonog što mu je poznato o dogaĎaju, graĎanin će izložiti i ono što bi inače zaboravio da iznese, odnosno prećutao. Lice koje dajeiskaz može biti i preopširno pri izlaganju, odnosno izbegavatiizlaganje o odreĎenim činjenicama. Zavisno od konkretneprocene, o.s.l. će intervenisati radi njegovog sažimanja i

usmeravanja u željenom pravcu, ili će, pak, pustiti da sagovornik idalje nemetano izlaže. O.s.l. će, na drugi način postupiti ukolikoželi da što bolje sagleda iznete kontradiktornosti, kao i to o kojimokolnostima je iskaz opširan i detaljan, koje okolnosti lice nikakone pominje, odnosno o kojima govori samo kratko i površno.

U ovoj fazi razgovora o.s.l., koje pažljivo prati izlaganjegraĎanina, može doneti sud o tome da li je on dobronameran iline. Ponekad će za dalji tok operativnog rada biti celishodnije dalice koje nije govorilo istinu, ostane u uverenju da je uspelo danadmudri o.s.l.

Faza replike

Nakon završetka slobodnog izlaganja, licu sa kojim seobavlja informativni razgovor će biti, ukoliko je topotrebno, postavljena odreĎena pitanja (dopunjujuća,



precizirajuća, podsećajuća i kontrolna). Njihov cilj je da se dopuni i proveri u slobodnom izlaganju

dat iskaz, detaljnije objasne okolnosti i činjenice koje sunepotpuno objašnjene ili uopšte nisu bile pomenute, da selice podseti na nešto što najverovatnije zna, a zaboravilo

je da iznese, da se utvrde i otklone eventualne zabludelica koje daje obaveštenje, odnosno nedoumiceoperativnog radnika.

Postavljena pitanja moraju biti jasna, odreĎena i pravilnorasporeĎena, a upotrebljeni izrazi razumljivi.

Pri voĎenju razgovora nije dopušteno ponašati se ilikoristiti ton i izraze koji deluju sugestivno, omalovažavaju ili vreĎaju lice sa kojim se razgovara, a takoĎe niupotrebljavati sugestivna, kapciozna i alternativna pitanja.

Tokom razgovora treba pažljivo promatrati lice sa kojim serazgovara radi uočavanja odreĎenih spoljašnjih, vidljivihmanifestacija i unutrašnjih – psihičkih zbivanja.

Unutrašnji, psihički nemir lica sa koji se obavlja razgovor semože manifestovati: povećanom motorikom tela, izraženom



gestikulacijom, podrhtavanjem muskulature lica,unezverenim pogledom, pojačanim znojenjem, sušenjem usana, gutanjem pljuvačke, neravnomernim i čujnim disanjem, promenama u načinu izlaganja, glasu, i sl. Nakonuočavanja nekih od navedenih manifestacija i tumačenja njihovih uzroka, taktiku voĎenja razgovora, po potrebi, treba

prilagoĎavati novonastalim okolnostima. Izvesno je da, pored opštih pravila, postoje i značajne

specifičnosti kada je u pitanju obavljanje informativnograzgovora sa pojedinim kategorijama lica.

Naročito su značajne specifičnosti koje se manifestuju pri

razgovoru sa licima koja su oštećena krivičnim delom (ižrtvama krivičnog dela), ženama, decom i maloletnicima,starim licima, i, pogotovo one koje se odnose na razgovor salicem koje je osumnjičeno da je učinilo krivično delo.

TAKTIKA OBAVLJANJA RAZGOVORASA OŠTEĆENIM I ŢRTVOM

GraĎani koji su oštećeni krivičnim delom su veomaznačajan i relativno pouzdan izvor podataka o



j p p

kriminalistički relevantnim informacijama. Ova lica lažnim prijavljivanjem i davanjem lažnih,

odnosno netačnih iskaza mogu, ukoliko im se nekritički veruje u sve što iskazuju, pogrešno usmeriti, pa čak, i

paralisati rad organa otkrivanja. Nepotpuni i konfuzni su naročito iskazi žrtve koja je

napadnuta iznenada, odnosno u uslovima smanjenevidljivosti, i koja se u vreme obavljanja razgovora nalaziu teškom psihičkom stanju.

Prilikom razgovora sa žrtvom posebno treba voditiračuna da se ne isprovociraju, odnosno da se naodgovarajući način umanje, psihičke neugodnosti kojeproizilaze iz razgovora o detaljima izvršenja.

Posebno psihičko stanje u koje može zapasti oštećeni – žrtva (preplavljenost osećanjima povreĎenosti za ono što se desilo i sl.) zahteva odgovarajući nastup službenog lica, kojim će, uz maksimalnu strpljivost, sagovorniknajpre biti smiren, i tek potom će se pristupiti razgovoru



o dogaĎaju. Ne sme biti zanemarena ni činjenica da, oštećeni u

nameri da ubedi službeno lice u istinistost svojih navoda,a posebno tobožnja žrtva krivičnog dela neretko nastojida odglumi pojedina afektivna stanja, najčešće

preterujući pri tome. Pre obavljanja informativnog razgovora, ukoliko, to nije

blagovremeno uraĎeno, u njegovoj uvodnoj fazi, trebautvrditi u kakvom ličnom odnosu je oštećeni odnosno

žrtva sa izvršiocem, kao i to koliki je njihov doprinosizvršenju krivičnog dela, kakve su njegove lične iporodične prilike, karakterne, psihološke i mentalneosobine.

Podaci koji pokazuju u lošem svetlu osobine ličnosti, kao i onikoji govore o postojanju doprinosa oštećenog (žrtve) izvršenju krivičnog dela, mogu biti osnov za sumnju da oštećeni (žrtva) ne govori, odnosno da neće govoriti istinu, ali nikako nepredstavljaju dokaz da su njihovi iskazi lažni, niti smeju bitiosnov neopravdanog sumnjičenja.



Takvo sumnjičenje bi još više povredilo lice sa kojim se obavljarazgovor, a time bi onemogućilo zadobijanje njegovogpoverenja, toliko potrebnog za uspešno obavljanje razgovora.

Ukoliko utvrĎene činjenice čine osnov za realnu pretpostavku otome da oštećeni (žrtva) daje lažan iskaz, službeno lice će ga, u

taktički najpogodnijem trenutku, upozoriti da se takvimiskazivanjem izlaže riziku krivičnog gonjenja za delo lažnog prijavljivanja iz člana 364. KZ RS.

Isti oni razlozi koji utiču da lice oštećeno krivičnim delom(žrtva) ne prijave delo, mogu uticati i na postojanje uzdržanosti i odsustvo saradnje u toku obavljanja razgovora.

Službeno lice zbog toga treba da nastoji da povrati psihološku sigurnost lica i da ga uveri u svoju dobronamernost, spremnosti sposobnost da mu pomogne, kao i potrebu saradnje sapolicijom u cilju zaštite sopstvenih interesa.

TAKTIKA OBAVLJANJA RAZGOVORASA ŢENAMA

OdreĎene specifičnosti pri obavljanju informativnograzgovora sa ženama su uslovljene posebnim psihofizičkim stanjima u kojima se one mogu naći (stanja pojačane



sta j a u oj a se o e ogu ać (sta ja pojača emenstruacije, trudnoće, poroĎaja, dojenja i klimakterijuma),a koja mogu biti od uticaja na kvalitet formiranja iskaza ipsihičko stanje u vreme njegovog davanja.

Ističu se još i sledeće psihofizičke osobine žena, koje mogubiti značajne za formiranje i davanje iskaza – naglašena emotivnost (nasuprot racionalnosti muškaraca zbog čega veoma brzo i oštroumno zapažaju afektivnu stranudogaĎaja) i sugestibilnost (što ne znači da su manjepodložne kritičkom promišljenju).

Tvrdnje o većoj emocionalnoj osetljivosti žena, ipak nisubez osnova i to treba uzeti u obzir prilikom obavljanjarazgovora.

Zbog toga prilikom obavljanja razgovora sa ženama trebapostupati pažljivo, uz ispoljeno razumevanje i poštovanje njihove ličnosti.

Radi uspostavljanja poverenja prilikom obavljanja



p j j p j p j jrazgovora ženama treba pružiti emotivno – psihološku podršku, uz insistiranje na materinstvu, porodici, moralnimprincipima.

Jednom broju žena posebno godi kada im se pripisujuneke od osobina koje odlikuju samo uspešne ljude (usvetu ekonomije, politike, sporta, umetnosti i sl.).

Ne sme, naravno, biti zanemareno da u kontaktu saovlašćenim službenim licima policije, žene kriminalci moguispoljiti veliku drskost i bezobzirnost.

Zato je potrebno da svaka situacija, koja može nastupititokom voĎenja razgovora (plač, napad histerije, padanje unesvest, izlive nežnosti i sl.), bude dobro procenjena, kakose ne bi podleglo nastojanjima takve žene da gane,pridobije, ili obmane službeno lice, i osujeti dalje voĎenje



informativnog razgovora.

Ukoliko se navedeno ponašanje žene kriminalca može unapred predvideti, radi osujećenja takvih i sličnih nastupa(npr.: optužbe za tobožnji pokušaj udvaranja, silovanja i

sl.) razgovor sa ženama kriminalcima se može snimati upotpunosti, odnosno voditi u prisustvu trećeg lica.

Radi lakšeg uspostavljanja poverenja i otklanjanjanelagodnosti koje se javlja kod žene koja daje iskaz,

preporučuje se da informativni razgovor sa ženama – žrtvama krivičnih dela sa elementima nasilja (prvenstvenoonih koja su uperena protiv dostojanstva ličnosti i morala),obavljaju službena lica policije ženskog pola.

TAKTIKA OBAVLJANJA INFORMATIVNOGRAZGOVORA SA DECOM I MALOLETNICIMA

Specifična pravila obavljanja informativnog razgovora sadecom i maloletnicima temelje se na uvažavanju



psihofizičkih karakteristika ove populacije. Kao opšte karakteristike dece predškolskog uzrasta se

mogu istaći: postepeni razvoj njihove sposobnosti opažanja,

sposobnost razumevanja opaženog je veoma mala zbognedostatka životnog iskustva (nešto je izraženija kodopažanja optičkih nadražaja),

podložnost sugestiji je izrazita,

fond reči koje dete koristi je oskudan,

apstraktne pojmove dete uopšte ne upotrebljava ili ihkoristi u pogrešnom značenju, pa ih, ukoliko su oni susadržani u pitanju ispitivača, dete neće razumeti.

U periodu ranog školskog uzrasta (do dvanaeste godine),sposobnost opažanja se razvija u potpunosti, mogućnost razumevanja pojava, kao i fond korišćenih reči se znatnopovećava, te je i iskaz dece u ovom uzrastu, podpretpostavkom kvalitetne pripreme i stručnog voĎenja razgovora, sadržinski znatno bogatiji i objektivniji.



U periodu puberteta (period od 12 do 14 za devojčice i 13do 15 godina za dečake) deca postaju emotivno veomaosetljiva, pokazujući izrazitu želju za osamostaljenjem idokazivanjem.

Podložnost emocijama i maštanju je posebno

karakteristična za devojčice, te i njihovi iskazi mogu bitinaglašeno emotivno obojeni, a objektivna stranaopaženog obogaćena izmišljenim sadržajima.

U ovom uzrastu javlja se ejdeza – posebna sposobnostveoma preciznog zapažanja i pamćenja dogaĎaja u vidu

optičkih slika. Deca kod kojih je ova sposobnost razvijenamogu tako detaljno i slikovito opisati zapamćene sadržaje, da se stiče utisak da u trenutku davanja iskaza ispredsebe imaju živu sliku onoga što se već desilo.

Isključivost, nekritičnost, potreba za samoisticanjem idrskost, prisutni u ponašanju pojedinih maloletnika(izuzetno i kod dece), češće se sreću kod lica ovog uzrastakoja su izvršila krivična dela.

Posebnu pažnju treba obratiti na iskaze starijih maloletnika(od 16 do 18 godina) – izvršilaca krivičnih dela, s obzirom



( g ) ,da njihovi iskazi često imaju sve karakteristike iskazapunoletnih kriminalaca.

Preduslov uspešnog voĎenja razgovora i kritičke oceneonoga što dete (maloletnik) izloži, predstavlja provoĎenje kvalitetne pripreme. Njena specifičnost se ogleda, pre

svega, u načinu prikupljanja podataka o detetu(maloletniku) sa kojim će se razgovor voditi, kao i u sadržini podataka koje o njemu treba pribaviti.

U cilju prikupljanja i provere pomenutih podataka potrebno je obaviti razgovor sa licima koja su u odreĎenom odnosu

sa detetom (maloletnikom): roditeljima, učiteljima, nastavnicima, pedagozima, psiholozima, socijalnimradnicima, pojedinim pripadnicima policije, licima iz sredineu kojoj žive (komšijama, aktivistima sportskih klubova,drugovima iz škole, komšiluka i sl.).

Zbog mnogobrojnih specifičnosti i izrazite složenosti priobavljanju ove vrste informativnog razgovora,preporučljivo je da ga vode službena lica policije, kojaimaju odreĎena znanja iz psihologije dece i maloletnika,smisao za ovu vrstu posla i u stanju su da pažljivim ophoĎenjem razbiju strah kod dece (maloletnika),



p j j ( ),zadobiju njihovo poverenje i motivišu ih da govore istinu.

Uz to, operativni radnik mora da poznaje vrednosnesistema i interesovanja lica ovog uzrasta, kao i njihovžargon, kako bi što uspešnije uspostavio povoljnu klimuza voĎenje razgovora, ostvario što neposredniji verbalnikontakt i pratio iskaz koji se daje.

Mora izbegavati nevešt nastup i takav način razgovorakoji je, u nameri da bude prilagoĎen uzrastu deteta(maloletnika), očigledno izveštačen (npr.: detinjastoponašanje, govor i intonacija glasa službenog lica i sl.).

Da bi se dete (maloletnik) podstaklo da izlaže bezustručavanja, teba mu omogućiti da u vidu slobodnog,neobaveznog razgovora sa službenim licem, priča orazličitim, za njega što interesantnijim pitanjima.



S ozbirom na izraženu sugestibilnost dece (maloletnika),službeno lice mora prilikom njihovog kazivanja voditi računa da svojim gestovima, formulacijom uvodnih i naknadnihpitanja, intonacijom glasa i ukupnim ponašanjem prilikompostavljanja pitanja ne deluje sugestivno, odnosno da nadrugi način negativno ne utiče na autentičnost iskaza.

Treba biti veoma taktičan kada se proceni da dete(maloletnik) ne govori istinu.

Odmah mu treba staviti do znanja da mu se inače veruje, i

da je, baš zbog toga, potrebno da i o stvarima o kojima sevodi razgovor, takoĎe, govori istinu. To, naravno, ne smebiti uraĎeno na način koji će narušiti već uspostavljeniodnos poverenja.

Zbog nemogućnosti kocentracije u dužem vremenskomperiodu, odnosno zbog brže pojave zamora, potrebno je,tokom obavljanja razgovora, praviti i posebne pauze – npr. u vidu skretanja na one teme koje su detetu



(maloletniku) interesantne, pokazivati interesovanje zaneki detalj na odeći deteta (maloletnika), u prostoriji i sl.

Preporučuje, se ton-filmsko, odnosno tonsko snimanje

razgovora ureĎajima koji ne privlače posebnu pažnju i neremete koncentraciju deteta (maloletnika) sa kojim serazgovor vodi.

PROVERA ALIBIJA

Neretko se dešava da osumnjičeno lice, negirajući da jeizvršilac ili saučesnik u krivičnom delu za koje se



sumnjiči, tvrdi da ima alibi za kritično vreme ( ’’alibi’’ latinski – negde drugde, na drugom mestu ), to jest,poziva se na objektivnu nemogućnost da bude umešano u delo zbog činjenice da se neposredno pre, za vreme ilineposredno nakon izvršenja krivičnog dela nalazilo naudaljenom mestu, tako da u kritično vreme nije moglo

biti na mestu na kom je krivično delo učinjeno. Svoju tvrdnju osumnjičeni najčešće potkrepljuje time što

navodi druga lica koja mogu potvrditi istinitost njegovogiskaza, nudi i prilaže različite isprave kojima dokazujesvoje prisustvo na nekom drugom mestu, odnosno

ukazuje na predmete i tragove koji svojim postojanjem,mestom i vremenom nastanka, starošću i sl., moguukazati da se u kritično vreme, osumnjičeni nalazio nanekom drugom mestu.

U svakom slučaju, proveru ''alibija'' treba izvršiti veomatemeljno, detaljno i savesno. Neophodno je, pre svega insistirati da osumnjičeni koji

tvrdi da ima alibi, što preciznije iznese mnoštvo detalja ookolnostima na koje se poziva.



Tako, na primer, treba insistirati na iscrpnom i preciznomopisivanju izgleda lica sa kojima je navodno bilo, načina na koji su bili obučeni, toka dogaĎaja čiji su bili akteri iliposmatrači, aktivnosti pojedinih lica, i drugih značajnih iproverljivih pojedinosti.

Pažnju treba posvetiti dogaĎajima i aktivnostima koji suu vezi sa okolnostima na koje se poziva osumnjičeni, aprethodile su ili su usledile onome na šta se osumnjičeni poziva dokazujući svoj alibi.

Na isti način treba postupiti i u slučaju kada osumnjičeni svoj alibi potkrepljuje nekom od brojnih isprava(hotelskim računom, potvrdom o uplati ili isplati,pozorišnom – bioskopskom ulaznicom, voznom kartom,putnim nalogom, pasošom, otpusnom listom iz bolnice isl.).

POLIGRAFSKO ISPITIVANJE Poligraf je aparat koji u uslovima posebne psihološke

situacije stimulisane pitanjima ispitivača, istovremenoregistruje nekoliko autonomnih fizioloških reakcija



organizma ispitanika, kao što su: sistolni volumen i brzina otkucaja srca (puls), promene u krvnom pritisku, dubina i broj udisaja i izdisaja, galvanske reakcije (vlažnost) kože i cirkulacija i oksidacija

krvi u perifernim krvnim sudovima. Primena poligrafa u kriminalistici se zasniva na praćenju

fizioloških promena ispitanika, izazvanih davanjem lažnih odgovora na pojedina pitanja iz testa i strahom krivca ododgovornosti za počinjeno delo.

Takva upotreba poligrafa omogućava brzu i veomapouzdanu eliminaciju nevino osumnjičenih lica, iutvrĎivanje osnovanosti postojeće sumnje o učešću odreĎenog lica u kriminalnoj delatnosti.

Poligrafsko ispitivanje se može sprovoditi sa licima obapola. Gornju i donju starosnu granicu lica podesnih za

poligrafsko ispitivanje je nemoguće precizirati. Mora se, meĎutim, imati na umu da ovakav način



ispitivanja može dovesti do psihičkih komplikacija kodmaloletnih lica, a da je, na drugoj strani, usled starenjaveći broj fizioloških i psihičkih funkcija čoveka u opadanju,što čini smetnju pri poligrafskom ispitivanju.

Može se reći da su za poligrafsko ispitivanje nepodesnalica sa:

oslabljenim sluhom, vidom, srčanim bolestima, jako sniženim ili povišenim krvnim pritiskom, raznim bolestima respiratornih organa, preterano gojazna, u psihičkom razvoju ometena i duševno bolesna lica, lica

koja su u stanju psihičkog šoka.

U ovu grupu lica treba ubrojati i lica sa raznim postoperativnim stanjima, ona koja trpe jake

bolove, lica koja su neispavana, fizički iscrpljena, gladna, lica koja su pod uticajem alkohola, narkotika i pojedinih

l k



lekova, lica kod kojih je duže vremensko lišenje slobode uticalo na

pojavu psihoneurotičnih i depresivnih stanja, koja su već ispitivana na brojne okolnosti krivičnog dela,

žene u poodmakloj trudnoći i sl. Pre nego što pristupi poligrafskom ispitivanju, ispitivač

nastoji da pribavi i prouči niz relevantnih podataka okrivičnom delu i o ličnosti ispitanika.

Poligrafsko ispitivanje započinje uvodnim razgovorom ukome se ispitivač upoznaje sa ispitanikom, saznajući,

odnosno proveravajući podatke koji su neophodni zasastavljanje testova. Istipitvač, pritom, nastoji da uspostavi što neposredniji

kontakt sa ispitanikom.

Ispitaniku se ukratko objašnjava princip rada aparata inačin ispitivanja, i predočava mu se da je poligrafskoispitivanje dozvoljeno samo uz njegov dobrovoljnipristanak.

I i iksaopštava

d j li f k i i i j



Ispitaniku se da je poligrafsko ispitivanjenajbrži i najlakši način da se doĎe do istine.

Samo neznatan broj ljudi odbija da se podvrgnepoligrafskom ispitivanju. U pitanju su najčešće izvršioci krivičnih dela koji se, u stvari, ne boje primene aparata,

već rasvetljavanja i dokazivanja njihove kriminalnedelatnosti.

Nakon prihvatanja poligrafskog ispitivanja ispitanik morada potpiše izjavu o dobrovoljnom prihvatanju ispitivanjaputem poligrafa.

Uvodni razgovor sa ispitanikom ima za cilj, da umirinevinu osobu, a da uzbudi krivca i poveća njegovureaktivnost.

Stoga se i dešava da u fazi pripremnog razgovoraosumnjičeno lice prizna ispitivaču da je učinilo krivično delo, čime, ujedno, otpada i potreba provoĎenja poligrafskog ispitivanja.

Nisu retke ni situacije u kojima ispitanik tokomli f k i i i j d i d



poligrafskog ispitivanja zatraži da se aparat isključi, i da seprekine ispitivanje, jer on ima nameru da prizna svojukrivicu.

Ispitivač sastavlja nizove pitanja koja čine test. On se,

pritom, opredeljuje za jedan od dva osnovna metodapoligrafskog ispitivanja (ili za njihovu kombinaciju).

Direktni metod (test sa kontrolnim pitanjem i pitanjemkompleksa krivice), koristi kada su ispitaniku poznate sverelevantne okolnosti krivičnog dogaĎaja.

Indirektni metod (test vrhunca napetosti) primenjuje uslučaju kada ispitanik, u toku uvodnog razgovora, tvrdi damu nisu poznati detalji krivičnog dogaĎaja povodom kogase testiranje preduzima.

Pitanja koja čine test nisu istog značaja, tako da semogu razlikovati kritična (relevantna) pitanja, kontrolna pitanja, pitanja kompleksa krivice i

l t it j



relevantna (nevažna) pitanja. ''Kritično'' pitanje je ono koje se odnosi na krivično delo,

odnosno na neki njegov detalj poznat samo učiniocu (ono na koje će učinilac pokazati reakciju). Ovo pitanjemože biti postavljeno u grupi nevažnih pitanja, ili

prikriveno u grupi sličnih pitanja povodom izmišljenih detalja.

''Kontrolno'' pitanje je usmereno na nešto što je ispitanikzaista počinio, ali odbija da prizna. Ono se bira tako, dase sa sigurnošću može očekivati da će ispitanik na njega

dati lažan odgovor i uzbuditi se pri tome. Pitanje ''kompleksa krivice'' je formulisano tako da

isprovocira strah ispitanika njegovim dovoĎenja u vezi saizmišljenim krivičnim delom odreĎene vrste i težine.

Ovo pitanje može biti formulisano i tako što će seodnositi na odreĎeni dogaĎaj iz života ispitanika, zbogkoga on još ima osećanje krivice.

Pre nego što pristupi poligrafskom testiranju, ispitivač i it ik i lj ih t t



predočava ispitaniku sadržinu pripremljenih testova, a,po potrebi, vrši i pojašnjenja, odnosno izmenu pojedinihpitanja.

Ispitivač može, nakon poligrafskog ispitivanja, ukoliko to

proceni kao celishodno, da saopšti ispitaniku koji surezultati testiranja, kao i to kako je protumačio poligrami odnos ispitanika prema krivičnom delu povodom koga je testiran.

Podaci registrovani u toku poligrafskog istitivanja injihovo tumačenje od strane poligrafiste, iako moguimati veoma veliki operativni značaj, ne mogu da posluže kao dokaz na sudu.

OSMATRANJE Osmatranje je opšta operativno-taktička radnja koja se

preduzima u odnosu na lica, objekte i prostor, u ciljuuočavanja stanja pojava, okolnosti i ponašanja značajnih

i bij j k i i lit t



za sprečavanje i suzbijanje kriminaliteta. Po načinu vršenja, osmatranje može biti

stalno (opšta opservacija) i

privremeno (specijalno).

Stalno osmatranje, ili opšta opservacija, predstavljastalni metod u radu svih ovlašćenih radnika organaunutrašnjih poslova.

Premda ne zahteva posebnu pripremu i planiranje,uspešno vršenje stalnog osmatranja pretpostavnjapostojanje odreĎenih ličnih kvaliteta ovlašćenih službenih lica, razvijenu sposobnost zapažanja i logičkog zaključivanja, kao i njihovu zainteresovanost za posao.

Specijalno (privremeno) osmatranja se vrši konspirativno (tajno), od strane odabranih i

obučenih lica koja su snabdevena adekvatnim tehničkim sredstvima.

Ovaj oblik osmatranja nalazi svoje mesto u pripremi i

li iji b j d ji



realizaciji većeg broja kriminalističkih radnji. Radnje koje se preduzimaju u sklopu kriminalističke

obrade pojedinih lica, odnosno krivičnih dogaĎaja (prikupljanje obaveštenja, provera, blokada, ograničenje kretanja na odreĎenom prostoru, zaseda, potera,

praćenje, lišenje slobode, pregled i pretresanje). Kvalitetno planiranje i uspešna realizacija specijalnog

osmatranja podrazumevaju i posedovanje odreĎenih saznanja o činjenicama i okolnostima značajnim zakonkretan slučaj (o licima i objektima koje trebaosmatrati, o vrsti, mestu, vremenu i načinu ispoljavanjakriminalne delatnosti povodom koje se postupa i sl.).

Pripremne radnje: uvid u evidencije, prikupljanjeobaveštenja itd.), moraju biti vršene uz striktnopoštovanje načela čuvanja službene tajne.

LI ENJE SLOBODE - HAP ENjE

Lišenje slobode je mera koja ima za cilj stvaranje uslova zauspešno preduzimanje niza radnji u fazi rasvetljavanja idokazivanja krivičnog dela, donošenja i izvršenja odluke uvezi toga, i sprečavanja daljeg kriminalnog delovanja



učinioca. Ono je sastavni deo postupka izvršenja pojedinih krivičnih

sankcija (u našim uslovima su to kazna zatvora i merebezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana, iobaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja).

Postupak ovlašćenih subjekata za primenu mere lišenja slobode podrazumeva istovremeno postojanje materijalnih iformalnih elemenata.

Materijalni preduslov predstavlja odreĎeni stepen izvesnostičinjeničnog stanja, i odreĎuje se kao postojanje osnovane

sumnje da je lice učinilo krivčno delo za koje se goni poslužbenoj dužnosti. Formalni osnov može predstavljati na osnovu zakona doneta

naredba suda ili drugog nadležnog organa odnosno,zakonom propisano ovlašćenje.



Opšta taktiĉka pravila lišenja slobode obezbeĎuju preduslove za uspešno i bezbedno lišenje

slobode. Nalažu temeljnu pripremu i kvalitetno planiranje,

p a o emeno i nenadno op e no i post panjeć b j ž li li ij lj ih d k t i



pravovremeno, iznenadno, oprezno, i razraĎeno postupanjevećeg broja službenih lica policije, opremljenih adekvatnimsredstvima.

Lišenje slobode je najdelikatnija službena radnja kojupreduzimaju pripadnici policije, maksimalna pažnja mora bitiposvećena pripremi za njeno uspešno i bezbedno

sprovoĎenje. Pripreme za uspešno postupanje pripadnika policije prilikom

lišenje slobode se sastoje u nizu prethodnih, kontinuiranopreduzimanih, i od konkretnih slučajeva nezavisnihaktivnosti, koje imaju za cilj profesionalno osposobljavanje i

usavršavanje. Preduzimanje radnje lišenja slobode pretpostavlja potpuno

poznavanje pravila kriminalističke taktike i zavidnu fizičku obučenosti i spremnost, i osposobljenost za primenuneophodnih sredstava prinude.

Lišenje slobode na otvorenom prostoru Lišenja slobode preduzima na otvorenom prostoru u

naseljenom i van naseljenog mesta. U takvim uslovima učinilac krivičnog dela koga treba lišiti

slobode ž iskoristiti prisutne kao zaklon



slobode može iskoristiti prisutne graĎane kao zaklon,odnosno upotrebom oružja dovesti u opasnost njihovživot.

GraĎani svojom radoznalošću i okupljanjem moguotežati, pa čak i paralisati delovanje policije i time

omogućiti bekstvo učiniocu. Ukoliko je to moguće potrebno izvršiti blagovremeno udaljavanje prisutnihgraĎana na bezbedno rastojanje.

Takvo postupanje je nužno naročito u slučajevima kada je od strane lica koje treba lišiti slobode, već pružan

oružani otpor, odnosno kada se on očekuje, pa se nemože isključiti ni mogućnost da pripadnici policije buduprimorani da upotrebe odgovarajuća sredstva prinude – hemijska sredstva, odnosno vatreno oružje.

Radi izbegavanja mogućih štetnih posledica je potrebno,

lišenje slobode izvršiti iznenadnim nastupom na, u datimuslovima, najpovoljnijim lokacijama (sporednim ulicama,na manje prometnom mestu, odnosno ograĎenom ilizaklonjenom prostoru i sl.).

Pod pretpostavkom da je prethodno uspešno sprovedeno

ć odnosno postavljena zaseda l š slobode je



praćenje, odnosno postavljena zaseda, lišenje slobode jemoguće izvesti iznenadnom akcijom na bliskomrastojanju, uz primenu odgovarajućih tehnika borilačkih veština.

Ukoliko se, pak, lice presreće i zaustavlja, najbolje je to

uraditi na manje prometnom mestu, i to na rastojanju od5 do 10 koraka. Uz pretnju upotrebom vatrenog oružja, licu se nareĎuje da podigne ruke u vis i da raskorači.Približavanje zaustavljenom licu treba, krajnje oprezno,da izvrši najbliži i fizički najspremniji policajac, prilazeći mu sa strane. On pritom mora da pazi da ne zakloni vidikostalim službenim licima, odnosno da se ne naĎe namogućem pravcu otvaranja vatre službenih lica kojaobezbeĎuju pretresanje i vezivanje lišenog slobode.

Taktičku prednost pri lišenju slobode na otvorenomprostoru van naseljenih mesta, moguće je ostvaritiplanskim i sinhronizovanim angažovanjem obimnijegljudskog i tehničkog potencijala u sklopu potere, odnosnopostavljanjem zasede.

Ovakav pristup je či pogodan kada treba liši i



Ovakav pristup je naročito pogodan kada treba lišiti slobode jedno ili više lica, za koja se zna ili pretpostavljada će pružiti oružani otpor . Pri opredeljenju zanajcelishodniji način postupanja službenih lica, pored već pomenutih moraju biti uvažene i okolnosti vezane za

konfiguraciju terena, vegetaciju, svetlosne i atmosferskeprilike, eventualno prisustvo drugih lica i sl.

Naoružanim učiniocima krivičnih dela, kao i drugim licimakoja naiĎu na mesto postavljanja zasede, a nose oružje, odnosno oruĎe pogodno za napad, odsečni glasom senareĎuje da stanu, da odlože oružje i da se potom udaljekako bi ono moglo biti bezbedno oduzeto.

Lišenje slobode u zatvorenim prostorijama Delikatnost i rizičnost postupka lišenja slobode dolazi do

izražaja i prilikom njegovog preduzimanja u zatvorenimprostorijama (stanu, javnom lokalu, posebno izgraĎenom

kl išt i sl ) s ozbirom na či j i da lice koje treba lišitil b d tk d b j t š ji d



skloništu i sl.), s ozbirom na činjenicu da lice koje treba lišiti slobode, neretko, dobro poznaje unutrašnji rasporedobjekta na kome se radnja preduzima, pa i tajne izlaze imoguće ulaze u njega.

Moguće je da lišenje slobode bude otežano usled prisustvadrugih lica koja, jednako kao i lica koja treba lišiti slobode,mogu otežati ili osujetiti započeto, odnosno planiranopostupanje pripadnika policije (npr. pružanjem neposrednepomoći, obaveštavanjem drugih lica, roĎaka, prijatelja isaučesnika o nastupelim okolnostima i sl.).

Tokom pripreme za preduzimanje radnje lišenja slobode ustanu potrebno je pribaviti što potpunije podatke ograĎevinskim i drugim karakteristikama stana, broju irasporedu prostorija, mogućim ulazima i izlazima.



U pojedinim situacijama se, kao najcelishodniji, i po službena lica policije i lica unutar objekta, najbezbedniji način, može odabrati ulazak ušunjavanjem, uz korišćenje podešenih ključeva ili nekog drugog sredstva.

Prilikom ulaska u stan i tokom pregleda njegoveunutrašnjosti, službena lica treba da nastupaju usklaĎeno, dakoriste sredstva pravce kretanja i da se d ž j na



koriste sredstva, pravce kretanja i da se zadržavaju namestima koja im obezbeĎuju dobru preglednost, siguranzaklon i ostavljaju mogućnost daljeg manevrisanja, a popotrebi i sigurnu upotrebu vatrenog oružja.

Takav nastup obuhvata i iznenadno otvaranje vrata unutar

objekta, njihovo ostavljanje u tom položaju i izbegavanjezadržavanja na mogućim pravcima dejstva iz vatrenog oružja (vratima, prozorima, osvetljenim mestima u mračnoj, odnosno zatamljenoj prostoriji i sl.).

U stanu gde je, radi pronalaženja i lišenja slobode učinioca krivičnog dela, prethodno osujećen, odnosno savladan otporprisutnih lica, službena lica će, po potrebi, u cilju otkrivanjatraženog lica, izvršiti i detaljno pretresanje.

Lišenje slobode u prevoznom sredstvu Takve situacije se mogu javiti zbog okolnosti da se do

učinioca koga treba lišiti slobode, došlo tokom obavljanjasvakodnevnih poslova vezanih za kontrolu učesnika u

b ć j



saobraćaju.

Prilikom pripremanja radnje lišenja slobode sve učesnike u akciji treba upoznati sa podacima koji se odnose na

vrstu, marku i oznaku prevoznog sredstva, lični opis licakoja treba lišiti slobode, eventualno prisustvo drugih licau vozilu, njihov odnos sa učiniocem i sl.

Prilikom zaustavljanje vozila posebnu pažnju trebaobratiti na sopstvenu bezbednost i na bezbednost ostalihučesnika u saobraćaju.

S obzirom na predviĎenu ili već iskazanu rešenost lica da nestane na znak službenog lica, odnosno na znak svetlosne ilidruge signalizacije, na odgovarajćem delu puta trebapostviti ili aktivirati već pripremljene prepreke (metalne ježeve, odnosno druga formacijska sredstva ili druge teško premostive pokretne prepreke – kamione, graĎevinske

ši i sl )



mašine i sl.).

Potrebno je preduzeti i mere kojima će biti osujećeni pokušaji bekstva vraćanjem vozila unazad, odnosnonjegovim napuštanjem, ugrožavanjem života drugih

prisutnih lica i sl.

Intervencija u cilju lišenja slobode u sredstvima javnogsaobraćaja pretpostavlja prethodno prisustvo službenih licau vozilu. Ona obuhvata njihovo iznenadno i u bliskom

kontaktu ostvareno delovanje uz primenu zahvata borilačkih veština, odnosno njihovo prisustvo u vozilu u ciljunadziranja ponašanja lica koje treba lišiti slobode, što može potrajati sve do momenta napuštanja vozila i intervencijevan njega.

Lišenje slobode na radnom mestu Razlozi zbog koji se izbegava lišenje slobode lica na

njihovom radnom mestu su: prisustvo većeg broja licakoja su spremna da, usled neobaveštenosti ili iz

solidarisanja sa kolegom sa posla ometu i čeali acij h š j



solidarisanja sa kolegom sa posla, ometu i spreče realizaciju hapšenja, postojanje i dostupnost različitih predmeta pogodnih za

napad, mogućnost sakrivanja i bekstva u objektu koji se dobro

poznaje, specifičnost radnog procesa u kome lice učestvuje.

Kada god je to moguće, službena lica policije trebanaročito da izbegavaju pojavljivanje i intervenciju u cilju

hapšenja na radnom mestu lekara koji se nalazi sapacijentima, hirurga u fazi pripreme za operaciju,skretničara, odnosno kontrolora leta, radnika nanaplatnoj rampi na autoputu, parkingu i sl.



KRIMINALISTIĈKA OBRADA MESTA KRIMINALNOG DOGAĐAJA

Kriminalistička obrada mesta krivičnog dogaĎaja predstavljasistem mera i radnji koje se, primenom adekvatnihkriminalističko taktičkih, kriminalističko tehničkih, ali i drugih

na čnih metoda i sredstava preduzimaju na mestu k i ičnogd Ď ilj š k li ij č i fik i j



naučnih metoda i sredstava, preduzimaju na mestu krivičnog dogaĎaja u cilju što kvalitetnijeg očuvanja i fiksiranjazatečenog stanja, odnosno utvrĎivanja što je moguće većeg broja pouzdanih odgovora na ''zlatna'' pitanja kriminalistike.

S obzirom da mesto krivičnog dogaĎaja u kriminalističkom smislu obuhvata kako mesto izvršenja radnje i mesto nastupanja posledice koja nagoveštava da se radi o

krivičnom delu, tako i svako drugo mesto na kom se nalaze predmeti i tragovi

podesni za dokazivanje krivičnopravno relevantnih činjenica, prilikom postupanja povodom konkretnog dogaĎaja, kriminalistička obrada se može sprovoditi na više različitih lokcija.

K riminalistička obrada mesta krivičnog dogaĎaja podrazumeva kontinuirano delovanje i obuhvata:

obezbeĎenje lica mesta,

prikupljanje obaveštenja i

vršenje uviĎaja



vršenje uviĎaja.

Uz to, lice mesta neretko predstavlja i prostorni okvirvršenja drugih mera i radnji kriminalističke obrade:

pokazivanja odnosno prepoznavanja lica mesta, rekonstrukcije dogaĎaja, saslušanja svedoka,

situacionog i drugih veštačenja,

kriminalističkog eksperimenta i pretresanja.

ObezbeĊenje mesta kriviĉnog dogaĊaja Osnovni cilj obezbeĎenja mesta krivičnog dogaĎaja

predstavlja očuvanje zatečenog stanja do dolaska ekipekoja će vršiti uviĎaj .



Realizacija tog cilja podrazumeva: sprečavanje delimičnog ili potpunog uništenja postojećih

predmeta i tragova, promene njihovog položaja imeĎusobnog odnosa, odnosno sprečavanje

prouzrokovanja i ostavljanja novih.

Postupak obezbeĎenja lica mesta obuhvata nizmeĎusobno povezanih aktivnosti:

odreĎivanje širine kruga lica mesta, njegovo

obeležavanje, postupanje sa prisutnim licima i onemogućavanje dejstva različitih remetilačkih faktora.

Ciljevi čije se ostvarenje mora uskladiti sa osnovnim ciljemobezbeĎenja lica mesta su: pružanje pomoći povreĎenim licima, omogućavanje rada različitim spasilačkim službama, posebna zaštita pojedinih predmeta i tragova, traganje za odbeglim učiniocem uz upotrebu službenih



traganje za odbeglim učiniocem uz upotrebu službenih pasa, odnosno preduzimanje mera neposrednog gonjenjaučinioca zatečenog na delu, odnosno u blizini mestaizvršenja.

MeĎu graĎanima zatečenim na mestu dogaĎaja jeneophodno pronaći one koji mogu dati obaveštenja o tokudogaĎaja i okolnostima, licima, predmetima i tragovima kojisu sa njim u vezi.

UtvrĎuje se njihov identitet, a zatim se preduzimaju merekojima će im biti onemogućeno da meĎusobno komentarišu okolnosti slučaja, i da se dogovaraju o sadržini iskaza kojeće dati policiji.

Posebnu pažnju treba posvetiti učesnicima u dogaĎaju, kako svojim izjavama i postupcima ne bi delovalisugestivno na ostala prisutna lica, odnosno treba ihsprečiti u aktivnostima kojima bi izmenili ili opravdali

psihofizičko stanje koje je kod njih postojalo u trenutkudogaĎaja (tobožnjem odnosno stvarnim konzumiranjem



psihofizičko stanje koje je kod njih postojalo u trenutkudogaĎaja (tobožnjem, odnosno stvarnim konzumiranjemalkohola, narkotika, uzimanjem lekova radi smirenja isl.).

Lice za koje je utvrĎeno da raspolaže značajnim saznanjima o dogaĎaju, a postoji bojazan da se njegovokasnije saslušanje u svojstvu svedoka neće moći obaviti,odnosno da će biti skopčano sa teškoćama, radi davanjaiskaza može biti upućeno javnom tužiocu ili zadržano do

njegovog dolaska, a najduže do šest sati.

Kada je potrebno da se, i pre dolaska uviĎajne ekipe,uĎe u krug lica mesta (npr. radi pružanja pomoći povreĎenom licu koje je zatečeno u krugu lica mesta,njegovog transportovanja do zdravstvene ustanove,prekrivanja tela nastradalog lica, odnosno radi

preduzimanja drugih mera koje za neposredni cilj imajuzaštitu ljudskih života i imovine) službeno lice koje vrši



preduzimanja drugih mera koje za neposredni cilj imajuzaštitu ljudskih života i imovine), službeno lice koje vrši obezbeĎenje mora voditi računa da svojim kretanjem ipostupanjem, odnosno usmeravanjem rada drugih lica, unajmanjoj meri izmeni zatečeno stanje, odnosno ošteti iuništi predmete i tragove koji mogu poslužiti kao dokaz,

kao i da zapamti, i na odgovarajući način istakne i fiksiraizazvane promene.

Radi sprečavanja nehotičnog uništenja posebnoznačajnih, a ne baš lako uočljivih predmeta i tragova,

neke od njih već u ovoj fazi postupanja treba vidnoobeležiti, odnosno zaštititi na odgovarajući način.

Ukoliko postoji opasnost od uništenja, odnosnonastupanja drugih promena koje mogu umanjiti dokazniznačaj pojedinih predmeta i tragova usled dejstva kiše, snega, vetra, jakog sunca, nekontrolisanog širenja vode,vatre, gasa i sl., službeno lice koje vrši obezbeĎenje licamesta će nastojati da njihovu posebnu zaštitu izvrši na

mestu gde su zatečeni



mestu gde su zatečeni. Ovo se ostvaruje prekrivanjem, tj. adekvantim

postavljanjem priručnih sredstava na najznačajnije predmete i tragove (raznih posuda, dasaka, najlona,nepromočivog platna i sl.), a samo kada to nije moguće,

i njihovim izuzimanjem i sklanjanjem na pogodnijemesto.

Mnogo je jednostavnije izvršiti obezbeĎenje lica mesta uzatvorenim prostorijama. Tada je dovoljno iz prostorije

odstraniti zatečena lica i postavljanjem obezbeĎenja ispred objekta, odnosno prostorije, a ako okolnostislučaja to zahtevaju i omogućavaju i zatvaranjem vrata iprozora, onemogućiti nepozvanim licima ulazak uzaštićeni prostor.

Prikupljanje obaveštenja na licu mesta Dolaskom uviĎajne ekipe na mesto krivičnog dogaĎaja, ne

prestaju obaveze i aktivnosti o.s.l. koji vrše njegovoobezbeĎenje. Oni samoinicijativno ili na zahtev i pouputstvima rukovodioca uviĎajne ekipe, obavljaju taj

zadatak tj zabranjuju pristup nepozvanim licima ić



zadatak, tj. zabranjuju pristup nepozvanim licima ionemogućavaju udaljenje graĎana koji mogu dati korisnaobaveštenja.

Zabrana pristupa obezbeĎenom prostoru ima za cilj iotklanjanje mogućnosti da pojedini graĎani izmene, svesno

ili nesvesno, svoj iskaz usled naknadnih saznanja do kojihsu došli opažanjem pojedinih detalja u toku vršenja uviĎaja, kao i usled komentara službenih lica koja ga vrše.

Diskretnim osmatranjem svih prisutnih graĎana, a ne samoonih za koje je utvrĎeno da mogu dati obaveštenja o

konkretnom krivičnom dogaĎaju, mogu se otkriti i lica koja,u cilju ometanja sopstvenog otkrivanja, nametljivimkomentarisanjem ili nekim drugim načinom nastoje daaktivnost policije usmere u pogrešnom pravcu, odnosno dabace sumnju na nevinu osobu.



U cilju odreĎivanja kruga sumnjivih lica, oštećenog trebapitati da li odreĎene okolnosti dogaĎaja (izbor napadnutogobjekta, vremena, način i sredstvo izvršenja) ukazuju namotiv izvršenja, zatim, da li je neko na bilo koji način ispoljio volju za izvršenje odreĎenog krivičnog dela i sl.

U slučaju da je oštećeno lice bilo očevidac dogaĎaja, trebautvrditi da li je uspelo da zapazi učinioca a ako jeste, u



utvrditi da li je uspelo da zapazi učinioca, a ako jeste, ukojim uslovima, sa kog mesta, na kolikom rastojanju, da li je uočilo pravac iz kojeg je naišao, koje je radnje, na kojinačin i koliko vremena vršio, u kom prvcu i na koji način jeotišao, koje stvari je, pritom, ostavio i slično.

Značajno je utvrditi i da li je oštećeni uočio i neka drugalica na mestu dogaĎaja, a ako jeste, da li su mu onapoznata, da li su se umešala u dogaĎaj, itd.

Veoma važan izvor relevantnih informacija mogu biti i licakoja su uočila tok dogaĎaja, njegovo trajanje i učesnike.

Očevice, meĎutim, treba pitati i da li raspolažu relevantnim saznanjima do kojih su došli na neki druginačin.



Predmet uviĊaja

Predmet uviĎaja predstavljaju stvari, lica, kao i relacije

meĎu ljima.



meĎu ljima.

Mesto krivičnog dogaĎaja predstavlja najsloženiji predmet uviĎaja, jer ga čine sve stvari (svi predmeti isva mesta), kao i sva lica, na kojima se mogu naći tragovi i predmeti krivičnog dogaĎaja, kao i sveukupnostodnosa koji izmeĎu njih postoje i funkcionišu, ili supostojali i uticali na nastanak dogaĎaja.

UviĎaj se, meĎutim može vršiti i na drugom mestu.

Subjekti sprovoĊenja uviĊaja U skladu sa odredbama ZKP uviĎaj preduzima javni tužilac, s

tim da su o.s.l. MUP ovlašćeni izvršiti uviĎaj u slučaju kadase javni tužilac iz bilo kojih razloga ne odazove na

obaveštenje o krivičnom djelu.



obaveštenje o krivičnom djelu.

U praksi se dogaĎa da pripadnici policije i najčešće vrše uviĎaj, iz raznih razloga, s tim da i tada ne prestaje obavezatužioca da prati rad policije, i da se eventualno uključi u

uviĎajne i druge radnje.

Odredba ZKP omogućava javnom tužiocu da u slučaju kada je učinilac krivičnog dela nepoznat, od organa unutrašnjih poslova zatraži preduzimanje pojedinih istražnih radnji, pa i

uviĎaja. U toku istrage, istražni sudija nadležnog suda može poveriti

vršenje uviĎaja organu unutrašnjih poslova, pod uslovima ina način predviĎen u ZKP.

Prilikom vršenja uviĎaja uviĎajni organ može angažovati odgovarajuća stručna lica i veštake potrebnihspecijalnosti.

Mogućnost sprovoĎenja uviĎaja uz ekspertsku pomoćstručnih lica kriminalističko tehničke saobraćajne ili



Mogućnost sprovoĎenja uviĎaja uz ekspertsku pomoć stručnih lica kriminalističko tehničke, saobraćajne ilidruge struke, koja po potrebi mogu da preduzmu ipronalaženje, obezbeĎivanje ili opisivanje tragova, tevršenje potrebnih merenja i snimanja, pravljenje skica ili

prikupljanje drugih podataka, predviĎena je ZKP.

Potpisivanjem zapisnika, rukovodilac uviĎajne ekipegarantuje da su svi podaci koje su stručnjaci naveli,uneti u zapisnik tačno onako, kvanitativno i kvalitativno,

kako su mu ih eksperti i prezentirali.

Postoji i mogućnost da stručno lice svoje navode (pa iizvedene zaključke) obrazloži i potkrepi odreĎenim pisanimdokumentima (izveštajima i zabeleškama), ili na druginačin fiksiranim informacijama (video tehnikom, zbirkomuzoraka i sl.), koje su prikupljene u toku uviĎaja, a kojenisu unete u zapisnik, niti su mu pridodate u vidu priloga.



ZKP predviĎa mogućnost pozivanja veštaka na uviĎaj ilirekonstrukciju, ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi zadavanje nalaza i mišljenja.

Time je data mogućnost za šire korišćenje novihkriminalističkih tendencija, ispoljenih, naročito, upreduzimanju situacionih veštačenja na mestu dogaĎaja.

Pravo prisustvovanja uviĎaju je regulisano ZKP. Sledeći subjekti mogu da prisustvuju: ovlašćeni tužilac,

oštećeni, osumnjičeni i branilac.

Ciljevi uviĊaja Činjenice i okolnosti koje mogu biti utvrĎene, odnosno

razjašnjene tokom uviĎaja mogu biti različite.

UviĎaj omogućava da se utvrdi stvarna priroda i



UviĎaj omogućava da se utvrdi stvarna priroda imehanizam nastanka i odvijanja dogaĎaja povodomkoga se postupa, to jest, da se utvrdi nepostojanje,odnosno postojanje krivičnog dela odreĎene vrste,

mesto, vreme, način, sredstva i motiv njegovogizvršenja, kao i druge činjenice koje mogu da posluže kao osnov za pretpostavku, ili kao dokaz o izvršilaštvu jednog ili više lica.

UviĎajem se obezbeĎuju kvalitetni polazni podaci,odnosno materijali za naknadna krimialističko-tehnička, saobraćajno-tehnička, medicinska i druga veštačenja.

Taktika vršenja uviĊaja Po izlasku na lice mesta rukovodilac uviĎajne ekipe se

informiše o svim radnjama koje su do tada preduzete, isvim promenama koje su nastale na licu mesta do tog

trenutka. Ako je lice mesta bilo obezbeĎeno od strane policijskih



Ako je lice mesta bilo obezbeĎeno od strane policijskihslužbenika, te informacije će imati daleko veći kvalitet odonih koje se o istim pojedinostima prikupljaju odprisutnih graĎana i učesnika u dogaĎaju.

Posle prijema pomenutih informacija i ličnog uvida uzatečeno stanje, rukovodilac uviĎajne ekipe donosiodluku da li će uopšte da pristupi vršenju uviĎaja, a akohoće, da li će to uraditi odmah ili će sačekati pogodnijitrenutak (bolju vidljivost, adekvatnija sredstva, dolazakstručnjaka odreĎene specijalnosti i sl.).

Na samom početku vršenja uviĎaja njegov rukovodilacvrši prostornu i vremensku orjentaciju lica mesta iutvrĎuje prirodu dogaĎaja.

Na osnovu toga on planira način i redosled preduzimanjaradnji na uviĎaju, mesto na kome će se vršiti pojedineuviĎajne radnje, i odreĎuje konkretne zadatke članovima uviĎajne ekipa, a, posebno stručnim licima(specijalistima).

Uz to, rukovodilac uviĎaja odreĎuje i zadatke ekipi kojaje obezbeĎivala lice mesta (prikupljanje detaljnijih



, uviĎaja odreĎuje p j je obezbeĎivala lice mesta (prikupljanje detaljnijihobaveštenja o značajnim pojedinostima, daljeobezbeĎenje lica mesta i sl.).

Nakon dobijanja informacija o dogaĎaju i njegovim

akterima, i neposrednog opažanja sprovedenog u skladusa opštim kriminalističkim znanjima i pravilimapostupanja povodom dogaĎaja odreĎene vrste,rukovodilac uviĎajne ekipe upućuje kriminalističkog tehničara, odnosno zajedno sa njim ulazi u krug licamesta, vodeći računa da ne uništi postojeće predmete itragove, i da ne naruši zatečeno stanje lica mesta.

Tokom statičke faze uviĎaja utvrĎuje se zatečeno stanje licamesta i položaj i veličina pojedinih predmeta i tragova. U tom se cilju vrši pregled lica mesta i utvrĎuje se da li je

obezbeĎeno upravo ono mesto na kome se nalaze tragovi ipredmeti dogaĎaja.

Uspešnost postupanja u ovoj fazi uviĎaja pretpostavljakvalitetnu misaonu rekonstrukciju toka i mehanizma



Uspešnost p p j j uviĎaja p p jkvalitetnu misaonu rekonstrukciju toka i mehanizmadogaĎaja.

Ona treba da omogući da se utvrde bitne okolnosti i

redosled dešavanja u vreme krivičnog dogaĎaja, nakon čega bi trebalo da usledi pronalazak relevantnih tragova ipredmeta na odreĎenim segmentima i objektima na licumesta, kao i njihovo dovoĎenje u logičnu meĎusobnu vezu.

U statičkoj fazi uviĎaja , kriminalistički tehničar, pronalazi iobeležava relevantne tragove i predmete dogaĎaja, priprema ih za fotografisanje, uzima potrebne mere zaizradu skice lica mesta, i na kraju fotografiše lice mesta i svetragove i predmete prema pravilima kriminalističke tehnike.

Za to vreme rukovodilac uviĎajne ekipe (istražni sudija ilikriminalističko operativni radnik), nadgleda i usmeravarad kriminalističkog tehničara i prikuplja i u zapisnik ouviĎaju, odnosno u beleškama na osnovu kojih će naknadno sačiniti zapisnik, fiksira podatke o svimkrivično pravnim i kriminalistički relevantnim okolnostima

dogaĎaja.V či j j iĎ j k i i i j



dogaĎaja Vreme otpočinjanja uviĎaja, kao i preciziranje vremena

odigravanja dogaĎaja, utvrĎuje se i fiksira u zapisniku ouviĎaju navoĎenjem tačnog datuma, meseca i godine, tedana u sedmici i sata i minuta, a, ako to nije moguće u

potpunosti ostvariti, navoĎenjem približnog vremenaupotrebom izraza ''oko''. S obzirom da su atmosferske prilike i vidljivost u vreme

nastanka dogaĎaja, kao i vreme vršenja uviĎaja vrlobitni za utvrĎivanje niza okolnosti, treba ih što preciznije

definisati, i posebno istaći njihov uticaj na gubitak,oštećenje, odnosno teže pronalaženje niza predmeta itragova dogaĎaja.

Tokom dinamičke faze kriminalistički tehničar, ne samošto utvrĎuje postojanje odreĎenih tragova, već i tumači njihov značaj, odnosno mehanizam nastanka i njihovuvezu sa samim dogaĎajem, te ih fiksira i priprema kaomaterijal za dalju analizu.

Predmete koji mogu da posluže kao dokaz , on sa



j g p ,rukavicama, uzima pažljivo u ruke, razgleda ih, izaziva i fiksira nevidljive tragove , a potom ih, po potrebi pakuje ipriprema za dalju analizu .

PronaĎeni predmeti i tragovi, kao objektivni dokazi,omogućavaju misaonu i stvarnu rekonstrukciju dogaĎaja, i objašnjavaju posebnosti njegovog dešavanja.

U slučaju potrebe predstavljaju materijal za veštačenje, odnosno omogućavaju i olakšavaju ga, povećavajući dokaznu snagu nalaza i mišljenja veštaka.

Osim toga, oni služe i za pouzdanu proveru iskazasvedoka i učesnika dogaĎaja. Jedino što može, uodreĎenim situacijama, umanjiti dokaznu vrednosttragova i predmeta dogaĎaja i njihovu objektivnost, jesteloša procena njihovog značaja zasnovana na pogrešnoj

misaonoj rekonstrukciji dogaĎaja, odnosno nauvažavanju samo nekih verzija o uzrocima i toku



j j dogaĎaja,uvažavanju jdogaĎaja.

Odredbom ZKP ustanovljena je obaveza sastavljanja

zapisnika prilikom preduzimanja svake procesne radnje. Zapisnik piše zapisničar.

Ako su tokom vršenja uviĎaja napravljene skice, crteži, planovi, fotografije i filmski snimci oni će se priključiti

zapisniku.

PRETRESANJE Pojam, cilj i vrste Pretresanje je istražna radnja koja se preduzima

prvenstveno u cilju pronalaženja tragova krivičnog dela ipredmeta važnih za krivični postupak ili radi hvatanja

osumnjičenog odnosno optuženog.



osumnjičenog optuženog

Pretresanjem se mogu pronaći i druga lica (npr. žrtve krivičnog dela i nestala lica) predmeti (predmeti pogodniza napad, samopovreĎivanje i tajno dogovaranje), kao i

leševi, odnosno delovi leševa.

Kriminalistička praksa je pokazala da se pretresanjemnajčešće traže predmeti:

pripremljeni za izvršenje ili korišćeni prilikom izvršenja krivičnog dela (to mogu biti specijalno izraĎeni alati,predmeti za svakodnevnu upotrebu, razna oruĎa, materijali uzeti iz prirode i sl.);

pribavljeni krivičnim delom (ukradene stvari, novac ivrednosti koje je lice proneverilo ili primilo kao mito isl.);

nastali krivičnim delom (razni oblici falsifikata, narkotici isl.);

na kojima se nalaze tragovi krivičnog dela (npr. odeća učinioca i sl );



j g krivičnog ( p odećaučinioca i sl.);

koji ukazuju na vezu lica sa učinjenim krivičnim delom,odnosno na njegove navike, sklonosti, aktivnosti i sl.(npr. pisma, fotografije, zabeleške, dnevnici i sl.).

Prema zakonskom osnovu preduzimanja od straneslužbenih lica policije razlikuju se pretresanja koja sevrše

po naredbi i samoinicijativno.

S obzirom na objekt pretresanja, izdvajaju se pretresanje stana i drugih prostorija (pomoćne prostorije,

vikendice, kancelarije, radionice, restorani, hotelske sobe itd.),

pretresanje lica,

pretresanje motornih vozila it j t t



pretresanje otvorenog prostora. Prema obimu preduzimanja radnje se mogu razlikovati

potpuno i delimično pretresanje (pri opredeljenju za prvi, odnosno

drugi oblik pretresanja, presudan uticaj ima veličina predmeta koji se traži i priroda mesta gde se radnjapreduzima, npr. dovoljno je izvršiti delimično pretresanjeputničkog vozila radi pronalaženja video rekordera, odnosnolica u cilju pronalaženja oružja itd.).

Pretresanja na drugim objektima ili usklaĎeno sa njima,razlikuju se pojedinačno i

grupno ili istovremeno pretresanje (preduzima se u istovreme na više različitih objekata)

Zakonska pravila pretresanja Zakonodavac je veoma precizno regulisao uslove za

vršenje ove istražne radnje, obuhvativši pritom i izvesnataktička pravila njenog vršenja.

Postupanje službenih lica koje je u suprotnosti sa ovimili d št t l di l či i jih



službenihpravilima, uz druge štetne posledice, povlači i njihovukrivičnu odgovornost, i to za delo narušavanja nepovredivosti stana, odnosno za nezakonitopretresanje.

U tekstu ZKP je, izmeĎu ostalog, odreĎeno dapretresanje nareĎuje sud pismenom i obrazloženom naredbom.

Javni tužilac koji je doneo naredbu o pretresanju stana ili

lica ili o privremenom oduzimanju predmeta može poveriti njeno izvršenje organu unutrašnjih poslova nanačin predviĎen ovim zakonom.



U navedenim situacijama držaocu stana će biti izdatapotvrda u kojoj će se naznačiti razlog ulaženja u stan, aako je izvršeno i pretresanje, sastaviće se i zapisnik opretresanju.

Pretresanju stana i drugih prostorija i pretresanju licaprisustvuju dva punoletna graĎanina kao svedoci



prisustvuju dva punoletna graĎanina kao svedoci .

Svedoci će pre početka pretresanja biti upozoreni da pazekako se pretresanje vrši, kao i da imaju pravo da prepotpisivanja zapisnika o pretresanju stave svoje prigovoreako smatraju da sadržina zapisnika nije tačna.

MeĎutim, pretresanje se može izvršiti i bez prisustvasvedoka ako nije moguće da se odmah obezbedi njihovoprisustvo, a postoji opasnost od odlaganja.

Razlozi za pretresanje bez prisustva svedoka moraju senaznačiti u zapisniku .

Ovlašćena službena lica OUP-a mogu i bez naredbe opretresanju i bez prisustva svedoka izvršiti pretresnje licaprilikom izvršenja rešenja o privoĎenju ili prilikom lišenja slobode:

ako postoji sumnja da to lice poseduje oružje ili oruĎe zanapad, ili

ako postoji sumnja da će odbaciti, sakriti ili uništiti d t k j t b d j d ti k d k



predmete koje treba od njega oduzeti kao dokaz ukrivičnom postupku.

Kad ovlašćena službena lica OUP-a izvrše pretresanjebez naredbe o pretresanju, dužna su da o tome odmahpodnesu izveštaj istražnom sudiji, a ako se postupak još ne vodi – nadležnom javnom tužiocu. Ukoliko je učinilac krivičnog dela nepoznat, javni tužilac može zatražiti daOUP-a preduzme pojedine istražne radnje (meĎu njima i

pretresanje) ako bi, s obzirom na okolnosti slučaja, bilocelishodno da se i pre pokretanja istrage preduzmutakve radnje. Zapisnici o preduzetim istražnim radnjamadostavljaju se javnom tužiocu.

Držalac stana i drugih prostorija pozvaće se da prisustvujepretresanju, a ako je odsutan, pozvaće se njegovzastupnik ili neko od odraslih ukućana ili suseda.

Kada se pretresaju prostorije državnih organa, preduzeća ili drugih pravnih lica, pozvaće se njihov starešina daprisustvuje pretresanju.

Pretresanje i pregledi u vojnoj zgradi sprovešće se poodobrenju nadležnog vojnog starešine



podobrenju nadležnog vojnog starešine.

Pretresanje ženskog lica vrši samo žensko lice, a zasvedoke se uzimaju samo ženska lica.

Naredba o pretresanju se predaje pre početka pretresanjalicu kod koga će se ili na kome će se pretresanje izvršiti.

Pre pretresanja, pozivaće se lice na koje se odnosinaredba o pretresanju da dobrovoljno izda lice, odnosnopredmete koji se traže.

Pretresanju se može pristupiti i bez prethodne predajenaredbe, kao i bez pretodnog poziva za predaju lica ilistvari, ako se pretpostavlja oružani otpor , ili ako jepotrebno da se pretresanje izvrši odmah i iznenada , ili akose pretresanje ima izvršiti u javnim prostorijama.

Pretresanje se po pravilu vrši danju. Pretresanje se može izvršiti i noću ako je danju započeto pa

nije dovršeno ili ako postoje razlozi kada ovlašćena službena lica policije mogu i bez odluke suda ući u stan ili prostorije isprovesti pretresanje (pretresanje bez naredbe).

Pretresanje treba vršiti obazrivo, ne remeteći kućni red.

Zaključane prostorije, nameštaj ili druge stvari otvoriće sesilom samo ako njihov držalac nije prisutan ili neće



j jsilom samo ako njihov držalac nije prisutan ili neće dobrovoljno da ih otvori. Prilikom otvaranja izbegavaće senepotrebna oštećenja.

O svakom pretresanju stana ili lica sastavlja se zapisnik koji

potpisuje lice kod koga se ili nad kojim se vrši pretresanje ilica čije je prisustvo obavezno. Prilikom vršenja pretresanja privremeno se oduzimaju samo

oni predmeti i isprave koji su u vezi sa svrhom pretresanja udatom slučaju.

Ako se prilikom pretresanja stana ili lica naĎu predmeti kojinemaju veze sa k.d. zbog kog je pretresanje nareĎeno, alikoji ukazuju na drugo k.d. za koje se goni po službenoj dužnosti, oni će se opisati u zapisniku i privremeno oduzeti, ao oduzimanju će odmah biti izdata potvrda.

Osnovna taktiĉka pravila vršenja pretresanja

Taktička pravila vršenja ove radnje gotovo istovetna onimkoja se moraju poštovati prilikom lišenja slobode.

Konkretizacija pripremnih radnji usmerenih na konkretan



Konkretizacija pripremnih radnji usmerenih na konkretanslučaj podrazumeva poštovanje načela čuvanja službene tajne i preduzimanje niza aktivnosti koje se u osnovi svodena:

prikupljanje i proveru obaveštenja o licu u vezi koga sepostupa, sveobuhvatnu analizu kriminalne delatnosti povodom koje

se postupa, planiranje po svim bitnim elementima,

instruktažu angažovanih pripadnika policije.

Kao i u slučaju lišenja slobode, pravovremeno nastupanje(ni prerano ni prekasno). U slučaju potrebe da se pretresanje povodom iste

kriminalne delatnosti preduzme na više različitih mesta,vreme nastupanja svih ekipa mora biti usklaĎeno.

Planom se vrši preciziranje i broja službenih lica koja će biti



Planom se vrši preciziranje i broja službenih lica koja će bitiangažovana, njihovih konkretnih zadataka, i srestava kojaće biti korišćena (baterijske lampe, razni detektori, metalnešipke, službeni psi i sl.).

Instruktaža angažovanog ljudstva, provera razumevanjadobijenih zadataka i ispravnosti opreme, provodi se na istinačin kao i u slučaju pripreme za lišenje slobode.

Nastup službenih lica na mestu preduzimanja pretresanjatreba da bude iznenadan, a postupanje znalačko, autoritativno, oprezno, metodično, temeljno i uporno.

Opreznost mora biti zastupljena i stoga što prilikompretresanja, koje se najčešće preduzima u prisustvuučinioca k rivičnog dela,

uz maksimalnu usredsreĎenost na pronalaženje onogašto se pretresanjem traži,

istovremeno mora obratiti pažnja i na njegovo ponašanje (kako bi se osujetilo bekstvo i napad odbacivanje i



p j p j(kako bi se osujetilo bekstvo i napad, odbacivanje iuništenja dokaza, odnosno kako bi se uočio neki odznakova samoodavanja),

kao i na ponašanje ostalih prisutnih lica (da se ne udalje,da ne unište predmete i tragove koji se traže, da drugalica ne obaveste o nastupu policije, da ne preduzmuradnje kojima će izazvati paniku i omogućiti bekstvoučiniocu – npr. napad na službeno ili neko drugoprisutno lice, gašenje svetla u noćnim časovima,

izazivanje požara i sl.).

Pretresanje stana i drugih prostorija

Pretresanje slobodnog prostora



Pretresanje prevoznih sredstava

Pretresanje lica

Zapisnik o pretresanju

POJAM I ZADACI KRIMINALISTIĈKETEHNIKE

Kriminalistička tehnika je grana kriminalistike koja imazadatak da registruje i identifikuje izvršioce krivičnih dela, leševa i stvari, da stalno usavršava metode za

pronalaženje, izazivanje i fiksiranje materijalnih tragovakrivičnih dela, kao i da primenjuje najnovije naučne



, p j j j jmetode za analizu i tumačenje materijalnih tragova.

K riminalistička tehnika relativno nova oblastkriminalistike.

Poznat je slučaj iz 145. godine pre nove ere, kada je u Aleksandriji raspisana poternica za jednim odbeglimrobom u kojoj je dat veoma dobar lični opis.

Pravi početak kriminalističke tehnike može se smatratiperiod krajem XIX veka kada u kriminalističku tehniku

ulazi i fotografija u obliku u kojoj je i sada koristimo. U XX veku se u kriminalističku tehniku uvode prirodne

nauke, a poseban procvat kriminalističke tehnike je posledrugog svetskog rata.

PODELA KRIMINALISTIĈKE TEHNIKE Registracija i identifikacija lica i leševa, operativna tehnika i istražna tehnika.

U samom imenu registracije i identifikacije lica i leševa



U samom imenu registracije i identifikacije lica i leševa sadržan je i osnovni zadatak ovog dela kriminalističke tehnike. Naime, bez registrovanja izvršioca krivičnih delanema ni identifikovanja, što se takoĎe odnosi na leševe jer

veoma često kod leša nemamo mogućnost da izvršimo identifikaciju osim metodama kriminalističke tehnike.

Operativna tehnika ima prvenstveno zadatak da pomognekod vršenja uviĎaja. U okviru nje se koriste razne vrste

nesesera, posebno tehnike za osvetljavanje lica mesta unoćnim uslovima, optički ureĎaji za pronalaženje materijalnih tragova kao i tehnička pomagala zaprikupljanje i fiksiranje tragova.

U okviru operativne tehnike poseban zadatak ima i kriminalistička fotografija kao i kriminalističko skiciranje. Fotografija može da se koristi i u istražnoj tehnici i to

onda kada se ovo veštačenje vrši raznim fotografskim

tehnikama. Skiciranje ima poseban značaj kao metoda bez koje ne



Skiciranje ima poseban značaj kao metoda bez koje nemože da se korektno prikaže lice mesta.

K riminalistička fotografija dopunjuje skicu, pa jedna bezdruge ne mogu, a zajednički daju potpuni uvid u stanje

zatečeno na licu mesta.

Istražna tehnika obuhvata veštačenje materijalnihtragova naĎenih na licu mesta izvršenja krivičnog dela,na izvršiocu i na žrtvi.

U istražnu tehniku spada i deo koji se odnosi naveštačenje pisanih dokumenata , odnosno otkrivanjefalsifikata .

Ona obuhvata: trasologiju, balistiku, instrumentalnu tehniku, kao i ispitivanje dokumenata.

T l ij b h t b d ih t t b b i



Trasologija obuhvata obradu svih vrsta tragova bez obzirana nastanak i poreklo.

Balistika je deo trasologije koji obuhvata specifične tragovekod vatrenog oružja i njihovo tumačenje.

Instrumentalna tehnika ima za cilj da raznim fizičkim, hemijskim i fizičko hemijskim metodama izvrši identifikacijumaterijalnih tragova radi utvrĎivanja vrste, sastava istrukture materije.

Ispitivanje dokumenata odnosi se na sve vrste veštačenja koje imaju za cilj utvrĎivanje falsifikata i to kako u pogledurukopisa i potpisa, tako i u pogledu utvrĎivanja starostipisanja i identifikacije pisaćih mašina.

POJAM I PREDMET KRIMINALISTIĈKEMETODIKE

Kriminalistička metodika je grana kriminalistike kojaproučava, usavršava, prilagoĎava i primenjuje principe,metode i sredstva taktike i tehnike, na odreĎenu vrstu

krivičnih dela. Metodika vrši konkretizaciju i razradu opštih kriminalističkih znanja, radi njihove što adekvatnije primene



j , j j pu uslovima različitog ispoljavanja brojnih oblika kriminalnogdelovanja. PrilagoĎavajući opšta kriminalističko – taktička pravila specifičnostima konkretnih slučajeva, kriminalistička metodika ih ujedno obogaćuje novim sadržajima.

Kriminalistička metodika proučava specifičnosti pojedinihgrupa i pojedinačnih krivičnih dela u pogledu njihovihuzroka i uslova, načina i sredstava izvršenja, pojavnihoblika, taktike i tehnike izvršilaca, te na osnovu togapronalazi i primenjuje specifične metode i sredstva zanjihovo pojedinačno otkrivanje, razjašnjavanje idokazivanje, te otkrivanje izvršilaca.

UBISTVO Pod ubistvom se, u smislu KZ, podrazumeva

protivpravno lišenje života nekog lica. Kao krivično delo,ono može biti izvršeno na različite načine, uz upotrebunajraznovrsnijih sredstava. MeĎutim, način i sredstvo

izvršenja kod ubistva nisu bitni za njegov pojam. Tako,ono može biti učinjeno radnjom činjenja ali i radnjom



ono može biti učinjeno radnjom činjenja, ali i radnjompropuštanja, sa umišljajem ili iz nehata.

KZ Rs sadrži obično ubistvo, laka tj. privilegovana, iteška tj. kvalifikovana ubistva.

Najčešći načini izvršenja ubistava su: ustreljenjevatrenim oružjem, nanošenje smrtonosnih povredahladnim oružjem i tupim predmetima, zadavljenje, apojavljuju se i ubistva trovanjem, gušenjem, bacanjem uvodu, električnom strujom, motornim vozilom i sl.

Način saznanja za ubistvo može biti odmah po izvršenju, kada najčešće saznajemo od

očevidaca, porodice ubijenog, samoprijavljivanjem izvršioca, ili

posle dužeg ili kraćeg vremena, gde se za ubistvo može saznati pronalaskom leša, kao i anonimnim ipse donimnim p ija ama



pseudonimnim prijavama.

Momenat saznanja za ubistvo je veoma bitan, jer od

toga zavisi pravovremenost preduzimanja operativno-taktičkih i istražnih mera i radnji, ali i pronalaženje ifiksiranje tragova i predmeta bez kojih nema uspešnog operativnog rada na rasvetljavanju ovog krivičnog dela.

Neophodno je uvek utvrditi vreme, mesto, sredstvo inačin izvršenja.

Motiv ubistva Motiv ubistva je skup razloga ili povoda koji su podstakli izvršioca da drugog liši života.

Motivi mogu biti veoma različiti, a najčešći su: osveta,

mržnja, koristoljublje,



j j , ljubomora, uvreda časti, prikrivanje drugog krivičnog dela. Pored ovih, pojavljuju se i: politički, verski i nacionalni motivi,

homoseksualizam, svaĎa, čuvanje tajne, strah od kazne i drugi. Od motiva treba razlikovati ''razloge '' kod osoba obolelih od

duševnih bolesti, kao i različite oblike duševnih poremećaja kaošto su: manija gonjenja, različiti oblici psihoza, patološka

agresivnost i slično. Značaj motiva za rasvetljavanje ubistva je ogroman; u najvećem

broju slučajeva iz prakse, motiv ubistva proizilazi iz nekog odnosaizvršioca i ubijenog, tako da pomoću motiva možemo odreditikrug osumnjičenih lica.

ObezbeĊenje lica mesta Mesto izvršenja ubistva je značajno jer se na njemu

mogu pronaći materijalni dokazi koji su značajni zarazjašnjavanje dela.

Osim toga, na osnovu stanja lica mesta moguće je u



Os oga, a os o u s a ja a es a ogu je ucelini ili delimično rekonstruisati tok dogaĎaja, postavitiverzije i preduzimati mere i radnje na pronalaskuizvršioca.

Prilikom izlaska na lice mesta, ukoliko je ono poznato,primenjuju se načela brzine i operativnosti .

Na lice mesta neophodno je izaći odmah po saznanju zaizvršeno ubistvo, kako bi se na odgovarajući način

zaštitili tragovi i predmeti krivičnog dela, ali i zadržala lica koja mogu biti svedoci u krivičnom postupku.

Najčešće na lice mesta prvi izlaze radnici milicije koji, dodolaska uviĎajne ekipe, treba da preduzmu sledeće radnje:

utvrĎivanje da li oštećeni daje znake života i, po potrebi,pružanje medicinske pomoći i obaveštavanje službe hitne

pomoći ili njegovo prebacivanje u najbližu zdravstvenuustanovu,



usta o u, obeležavanje i odreĎivanje lica mesta, uz udaljavanje

svih lica koja se tu nalaze van obeleženog kruga, s timda se sva zatečena lica zadrže do dolaska uviĎajne

ekipe, sprečavnje meĎusobnog kontakta izmeĎu lica koja su

zatečena na mestu dogaĎaja, koje se može sprovestinjihovim izdvajanjem od ostalih lica,

obavljanje kraćih informativnih razgovora sa

prezumptivnim svedocima, u cilju dobijanja podataka oeventualnom izvršiocu i toku samog dogaĎaja.

Greške koje, prilikom obezbeĎenja lica mesta čine policijski službenici najčešće se odnosena njihovokretanje po licu mesta, što dovodi do uništenja postojećih i ostavljanja novih tragova, kao i diranje ipomeranje odreĎenih predmeta i tragova, što kasnijeznačajno otežava rad na rasvetljavanju ovog krivičnog dela



dela.

Nakon dolaska uviĎajne ekipe, voĎu ekipe treba detaljnoinformisati o merama i radnjama preduzetim na licumesta. S obzirom na specifičnosti i težinu ovog krivičnog dela, bilo bi neophodno da obezbeĎenju lica mestaprisustvuje i operativni radnik koji radi na suzbijanjukrvnih delikata.

Tragovi na licu mesta ubistva

Broj, raspored i vrsta tragova koje je moguće naći na mestuizvršenja ubistva zavise od sredstva izvršenja, načina izvršenja, samog lokaliteta, položaja učesnika, ali i odprotoka vremena i atmosferskih uslova, jer relativni tragovi

mogu biti uništeni, a u meĎuvremenu nastati novi.



Najčešće se kod ovog krivičnog dela pojavljuju sledeći tragovi i predmeti:

a) tragovi (tragovi stopala, papilarnih linija, dlake, mirisa,zuba, noktiju, vlakana sa odeće, barutne čestice na telu iodeći izvršioca, i drugi), i predmeti izvršioca (kapa, rukavice,delovi tkanine, lančić, cigarete i sl.)

b) tragovi sredstva izvršenja (čaure, projektili, tupi predmeti,otrov, tragovi vozila i sl.)

v) tragovi i predmeti oštećenog (krv, pljuvačka, lične stvari,dokumenta i sl.).

UviĊaj kod ubistva Kao prethodno pitanje kod uviĎaja pojavljuje se pitanje

da li se uopšte radi o ubistvu, ili o samoubistvu ilizadesnoj smrti.

Od odgovora na ovo pitanje zavisi da li će biti preduzeteodreĎene operativno-taktičke mere i radnje.N iĎ j t b d diti d li j t l k



Na uviĎaju, prvo treba odrediti da li je mesto pronalaskaleša istovremeno i mesto izvršenja ubistva. Ukoliko jeodgovor negativan, treba preduzeti odreĎene operativno-taktičke mere i radnje (pre svega – prikupljanje obaveštenja) da bi se pronašlo mesto nakojem je ubistvo izvršeno, kako bi se i na tom mestuizvršio uviĎaj.

Specifičnost uviĎaja kod ubistva sastoji se i u prisustvusudsko-medicinskog veštaka, kao i veštaka drugih struka

(npr. balističara), što zavisi od sredstva i načina izvršenja. Sudsko-medicinski veštak treba da pruži odgovor na pitanje kada je smrt nastupila, jer od togazavisi izbor mera i radnji na pronalaženju izvršioca.

U toku fiksiranja, obeležavanja i prikupljanja tragova ipredmeta na licu mesta se mogu kretati samo kriminalistički tehničar i veštaci.

Naročito je značajno stvaranje obimne i kvalitetne

fotodokumentacije lica mesta i precizne skice zatečenog stanja, kako bi operativni radnici koji nisu prisustvovaliuviĎaju a učestvuju u radu na rasvetljavanju ubistva imali



uviĎaju, a učestvuju u radu na rasvetljavanju ubistva, imali jasnu predstavu o tome.

U dinamičkoj fazi uviĎaja, pored pomeranja i detaljnogpregleda leša, traga se za svim tragovima i predmetima kojimogu biti od značaja u odnosu na okolnosti pod kojima seubistvo odigralo.

U zapisniku o uviĎaju, ukoliko ovaj zapisnik u odsustvuistražnog sudije sačinjava policija, treba naznačiti ne samomesta gde su tragovi pronaĎeni, već i položaj svakog odnjih, stanje u kojem se nalazio i meĎusobni odnos.

Otkrivanje i razjašnjavanje ubistva U najvećem broju slučajeva, obim, broj i intenzitet

preduzetih operativno-taktičkih mera i istražnih radnjizavisi od proteka vremena od izvršenja ubistva do

saznanja organa unutrašnjih poslova za izvršeno delo.

č š



U slučaju da se za izvršeno ubistvo saznalo odmah policijapreduzimaju mere traganja za licem, sredstvom prevoza,svedocima i drugim licima koja su učestvovala u dogaĎaju.

U tom cilju vrši se blokada, pojačava sektorski i patrolnirad, obaveštavaju se drugi organi unutrašnjih poslova,granični prelazi.

Po potrebi, organizuju se zasede, vrši pretresanje stanova idrugih prostorija, legitimisanje i lični pretresi lica, pojačava kontrola saobraćaja.

Veoma je važno odmah po saznanju uspostavitimeĎusobnu saradnju i koordinaciju aktivnosti sateritorijalno najbližim organima unutrašnjih poslova,zbog postojanja mogućnosti da se izvršilac ubistva naĎe na njihovoj teritoriji.

Ako se sa lica mesta raspolaže opisom osumnjičenog,

neophodno je obavestiti o toj činjenici sve teritorijalne i



neophodno je obavestiti o toj činjenici sve teritorijalne ilinijske organizacione jedinice unutrašnjih poslova, aeventualno sačinjeni foto-robot sa svim relevantnimpodacima dostaviti u najkraćem mogućem roku.

Ukoliko je od izvršenja ubistva proteklo izvesno vreme,taktički je pravilnije preduzimati operativno-taktičke mere i istražne radnje po odreĎenom redosledu.

Nakon obavljenog uviĎaja, treba koristiti kako rezultatekriminalističko-tehničkih veštačenja, tako i nalazesudsko-medicinske obdukcije.

Ovi poslednji su veoma značajni jer se,, pored ostalog,veštaci-lekari sudske medicine izjašnjavaju i o takvimpitanjima kao što su:

broj, raspored i intenzitet nanetih povreda; sredstvo kojim su povrede nanete;

vreme smrti i uzrok smrti; daljina pucanja (ukoliko se radi o ubistvu vatrenim

ž )



j p j (oružjem),

posebne karakteristike sredstva izvršenja, postojanje odbrambenih povreda, stanje zdravlja oštećenog u vremenu koje je prethodilo

ubistvu.

Sve ove činjenice su bitne ne samo da bi serekonstruisao tok dogaĎaja, već i radi potvrĎivanja iliodbacivanja verzije o eventualnom samoubistvu,zadesnoj ili prirodnoj smrti.

Za rasvetljavanje konkretnog ubistva formira se ekipa, čiji je zadatak da operativnim putem doĎe do osumnjičenog lica i dokaže izvršenje ubistva.

Radom ekipe rukovodi operativni radnik – specijalista zakrvne delikte, a rad ekipe prilagoĎava se specifičnostima isloženosti konkretnog slučaja.

To znači da će u pojedinim slučajevima biti potrebno dase, radi rasvetljavanja krivičnog dela, preduzimaju obimne



se, radi rasvetljavanja krivičnog dela, preduzimaju obimneprovere, u koje će biti uključen veliki broj operativnihradnika, ali i policijskih službenika.

Osim toga, obavlja se stalna koordinacija sa veštacima

odgovarajućih struka, kako bi rezultati veštačenja bili jednovremeno dostupni radnicima koji rade na predmetu.

Da bi ubistvo bilo rasvetljeno, neophodno je primeniti tzv.''biografski metod'', odnosno detaljno i svestrano izučiti prošlost ubijenog, njegove navike, sklonosti, način života,

kretanje i druženje sa drugim licima, eventualnupripadnost kriminalnoj sredini i patološke sklonosti,materijalno stanje, bračne i porodične prilike i drugo.

Treba obezbediti i prikupiti i sve za života pisane i

audiovizuelne tragove koje je oštećeni ostavio za sobom(beležnice, adresari, dnevnici, fotografije, audio i videokasete), ali i preduzeti mere prikupljanja obaveštenja obavljanjem informativnih razgovora sa srodnicima,prijateljima, poznanicima, kolegama sa posla i drugim licima

kojima su poznate odreĎene činjenice iz života ubijenog. Prilikom ovakvog prikupljanja obaveštenja treba biti

maksimalno oprezan kako se ne bi dogodilo da izvršilac



maksimalno oprezan kako se ne bi dogodilo da izvršilac ubistva, svojim odsustvom, neodazivanjem ili na sličan način, izbegne proveru.

U slučaju da se doĎe do osumnjičenog, pored detaljnihprovera njegove ličnosti, istog treba poligrafski testirati naokolnosti izvršenja krivičnog dela, ali i izvršiti proveru alibija.

U pogledu prikupljanja dokaza, prilikom sprovoĎenja pretresanja, ali i drugih istražnih radnji, radnici organaunutrašnjih poslova moraju imati na umu činjenicu da seradi o teškom krivičnom delu, što znači da je izvršilac verovatno preduzeo odreĎene radnje da uništi ili prikrijedokaze.

UBISTVO DETETA PRI POROĐAJU

je tzv. ''privilegovano ubistvo'': sastoji se u lišenju života deteta od strane majke za vreme poroĎaja, ili neposrednoposle poroĎaja, dok traje poremećaj izazvan poroĎajem. Zaovo krivično delo uobičajeni naziv je i čedomorstvo, i za

njega je karakteristično da izvršilac može biti samo majka,dok svako drugo lice čini krivično delo ubistva. Do ubistva deteta pri poroĎaju može doći posledično nakon



Do ubistva deteta pri poroĎaju može doći posledično, nakondužeg pripremanja krivičnog dela, i tada žena najčešće sakriva trudnoću tokom njenog trajanja, a izbor sredstva inačin izvršenja opredeljen je ovom tajnošću. U ovakvim

slučajevima, dolazi do ugušenja deteta, trovanja, nanošenja smrtonosnih povreda tupim predmetom, zakopavanja,bacanja u vodu i sl.

Do ubistva deteta može doći i situaciono, kada okolina znaza trudnoću žene, a ona se za ubistvo deteta odlučuje pod

uticajem naročitog psihofizičkog stanja u vreme poroĎaja.Najčešće se ova ubistva izvršavaju zadavljenjem detetapupčanom vrpcom, rukama, ili korišćenjem nekog priručnog predmeta, i za njih se po pravilu, lakše saznaje.



Posebno je važno mesto pronalaska leša, gde seobavezno vrši uviĎaj i prikupljaju svi tragovi i predmeti

koji mogu pomoći pronalasku majke deteta.



U slučaju identifikacije osumnjičene, pored ostalog, uobavljanju informativnog razgovora treba insisitirati namotivu č edomorstva , kao i na tome da li su u izvršenju

krivičnog dela u č estvovala i druga lica .

Po potrebi, dolazi u obzir i vršenje pretresanja radipronalaženja sredstva izvršenja, kao i obezbeĎenje

odgovarajuće medicinske dokumentacije koja dokazujeda je postojala trudnoća i poroĎaj.

SILOVANJE

Krivično delo se sastoji u prinuĎivanju na obljubu ili nekudrugu polnu radnju drugog lica upotrebom sile ili pretnjomda će se neposredno napasti na život ili telo tog ili njemubliskog lica.

Radnja ovog krivičnog dela sastoji se u izvršenju obljube ilineke druge polne radnje.P d blj b d i d i l i š j



Pod obljubom se podrazumeva prirodni polni snošaj salicem suprotnog pola. Obljuba je dovršena momentomspajanja polnih organa, tj. početkom prodiranja muškog

polnog organa u ženski polni organ. Za postojanje obljubenije dovoljan sam dodir polnih organa. Kada su u pitanju neke druge polne radnje, kao elemenat

ovog krivičnog dela, zaključujemo da je krivično delosilovanja dovršeno početkom prodiranja drugih delova telaili predmeta u telesne otvore žrtve, pod uslovom da se to

vrši u cilju zadovoljenja polnog nagona. Npr. dve radnje koje su obljubi, odnosno vaginalnom

koitusu, najsličnije su analni i oralni koitus.

Delo treba da je učinjeno primenom sile ili pretnje da će se neposredno napasti na život ili telo tako da se primenasile ili pretnje pojavljuje kao sastavni deo radnje izvršenja.

Pod pojmom sile podrazumeva se i primena hipnoze iliomamljujućih sredstava, sa ciljem da se neko, protiv svojevolje, dovede u nesveno stanje ili onesposobi za otpor

Po pravilu, silovanja se najčešće vrše na usamljenimmestima, u kasnim večernjim ili noćnim satima, jer



mestima, u kasnim večernjim ili noćnim satima, jerizvršilac teži da izbegne svedoke krivičnog dela. Često sesilovanja vrše prisilnim dovoĎenjem u stan ili kuću, odvoĎenjem ženske osobe automobilom na neko

zabačeno mesto, sačekivanjem i presretanjem u mračnim ulicama i slično.

Osnovni način saznanja za krivično delo je prijavaoštećene ženske osobe, a pored toga za silovanje se može saznati prijavom roditelja ili drugih bliskih srodnika,

anonimnim i pseudonimnim prijavama i dr. Karakteristično je da su u praksi zabeleženi slučajevi da se za silovanjesazna od samog izvršioca koji je lišen slobode zbogdrugog krivičnog dela.

U jednom broju slučajeva, postoji lažno prijavljivanje

silovanja. Motivi mogu biti raznovrsni, a često se pojavljuju

prinuĎivanje muškarca na brak, želja za osvetom zbograskida veze, trudnoća sa muškarcem koji ne želi brak,materijalna korist, ljubomora, pokušaj opravdavanja kod

roditelja zbog odsustva od kuće, oboljenje od polnih bolesti,patološka želja za isticanjem i sl.Najvažnije indicije koje mogu ukazati da se radi o lažnom



Najvažnije indicije koje mogu ukazati da se radi o lažnom prijavljivanju su:

nepostojanje odbrambenih povreda kod žene koja izjavljuje

da je silom prinuĎena na obljubu, prijavljivanje poznatog lica (gde treba biti naročito oprezan), protek dužeg vremena od momenta ''izvršenja'' do

prijavljivanja, postojanje lažnih detalja o vremenu, mestu inačinu izvršenja u prijavi i drugo.

U svakom slučaju, prijava za silovanje uzima se na zapisnik,a ženska osoba se upozorava da je lažno prijavljivanjekrivično delo.

Za silovanje je karakteristična i visoka tamna brojka,odnosno veći broj silovanja koja budu izvršena, ali ihsilovane žene ne prijavljuju. Najčešće se to čini zbogsramote i straha od osude sredine, naročito u manjimmestima, ali i zbog straha od osvete izvršioca.

Oštećena koja prijavljuje silovanje nalazi se u posebnom

stanju psihofizičke traume, što znači da prilikom prijemakrivične prijave treba postupati obazrivo i taktično.b ž k d k č



Posebnu pažnju kod uzimanja krivične prijave nazapisnik treba obratiti na sledeća pitanja:

da li je oštećena poznavala izvršioca i u kakvim su

meĎusobnim odnosima, koji oblik sile ili pretnje i kakvim sredstvom je izvršilac

upotrebio, da li je nanela povredu izvršiocu i gde; veoma je važno insistirati na detaljnom opisu izvršioca,

njegove garderobe, osobenih znakova, glasa i drugihdetalja.

Ovo zato što kod silovanja uvek dolazi do ličnog kontakta,što pruža veliku mogućnost za davanje detaljnog opisa. Ukoliko je silovanje izvršeno u zatvorenom prostoru,

ovome treba dodati i informacije o tome kome prostor

pripada, sa kojim predmetima je izvršilac došao u kontakti na koji način se udaljio.



Posebno, oštećenu treba pitati da li se, nakon silovanja, javljala lekaru, i koliko je vremena prošlo od silovanja do

lekarskog pregleda. Taktički je pravilnije da sa silovanom ženskom osobom

informativni razgovor obavlja žena-operativac organaunutrašnjih poslova, jer se na taj načnin omogućava

odnos poverenja i sticanje većeg broja informacija o delu iučiniocu.



k orišćenje MOS evidencije, jer kod siledžija postoji velikibroj recidiva, odnosno veliki broj izvršilaca ponavljaizvršenje krivičnog dela.

U slučaju da oštećena, kojoj su pokazani albumi

fotografija lica, prepozna izvršioca po fotografiji,neophodno je organizovati i lično prepoznavanje, po svimtaktičkim pravilima.



p Ukoliko je izvršeno više krivičnih dela silovanja od NN

izvršioca, a postojeće indicije pokazuju da se verovatnoradi o istom licu, treba organizovati zasedu, kako bi

izvršilac bio lišen slobode prilikom izvršenja krivičnog dela. Osumnjičenog je takoĎe potrebno odvesti na sudsko-

medicinski pregled, radi utvrĎivanja tragova snošaja ieventualnih povreda koje mu je oštećena nanela.

TakoĎe, treba izvršiti pretresanje stana i prevoznogsredstva osumnjičenog, obaviti informativne razgovore sasvedocima ukoliko postoje i pokazati im albume fotografijai osumnjičeno lice radi prepoznavanja.

KRAĐE

Pojam i vrste kraĎa

KraĎa je krivično delo protiv imovine i u strukturiimovinskog kriminaliteta zauzima vodeće mesto po brojuizvršenih i otkrivenih krivičnih dela.

Prema odredbama KZRS osnovni oblik kraĎe se sastoji uoduzimanju tuĎe pokretne stvari u nameri da se njenim



oduzimanju tuĎe pokretne stvari u nameri da se njenimprisvajanjem pribavi za sebe ili drugog protivpravnaimovinska korist. Osim osnovnog oblika koji se naziva još

i obična ili prosta kraĎa, Krivični zakon predviĎa postojanje i sitnog dela kraĎe, teške kraĎe i razbojničke kraĎe.

Obične kraĎe

Pod običnim kraĎama podrazumevamo one kraĎe koje

sadrže samo zakonska obeležja osnovnog oblikakrivičnog dela kraĎe, bez bilo kojih okolnosti koje bi tomdelu davali kvalifikovani ili privilegovani oblik.

U kriminalističkoj nauci su vršeni razni pokušaji klasifikacije običnih kraĎa , pri čemu je za pojedine oblikekorišćena i posebna kriminalistička terminologija.

Kao najprihvatljivija klasifikacija običnih kraĎa se čini onakoju je dao dr Vladimir Vodinelić, a koja je sačinjena na

osnovu načina izvršenja i objekta napada, naravno poduslovom da vrednost ukradenih predmeta ne prolazizakonom predviĎeni iznos



zakonom predviĎeni iznos.

Prema ovoj klasifikaciji obične kraĎe su:

kraĎe iz stanova i kuća (provlačenjem i ušunjavanjem), kraĎe iz trgovinskih radnji (tzv. dućanske kraĎe), kraĎe po preduzećima i ustanovama,

kraĎe po radničkim stanovima, domovima i internatima,

hotelske kraĎe, kraĎe po kampovima, plažama i kupalištima, kraĎe po gradilištima,

kraĎe odevnih predmeta iz javnih lokala, kraĎe u sredstvima javnog saobraćaja, autobuskim,

železničkim stanicama i aerodromskim i brodskimpristaništima,

domaće kraĎe,

kraĎe bicikla, seoske kraĎe,

k Ď i l št j



kraĎe pri polnom opštenju, džepne kraĎe i sl. KraĎe po trgovinskim radnjama Osnovna karakteristika ovih kraĎa je da se one vrše u

vreme kada je trgovinska radnja otvorena, dakle u radnovreme.

Krade se iz svih trgovinskih radnji, bez obzira na njihovuveličinu i specijalnost. Najveće štete od ovakvih kraĎa su

zabeležene u većim trogovinskim radnjama tipa robnihkuća i samoposluga, obzirom na okolnost veće koncentracije ljudi u ovim objektima i direktnog kontaktapotrošača sa robom.

Kao izvršioci ovih kraĎa se javljaju zaposleno osoblje i

potrošači, koje opet možemo klasifikovati na profesionalnekriminalce, amatere i mentalne bolesnike.

Osoblje zaposleno u trgovinskim radnjama obično imasaučesnike, jer su u većini prodavnica preduzete takve mereobezbeĎenja, da se to bez saučesnika ne može uraditi. To

su obično rodbina ili prijatelji, dostavljači i druga lica koja sepojavljuju u prodavnici po potrebi posla, a modus operandizavisi od položaja i funkcije zaposlenih u trgovinskoj radnji



zavisi od položaja i funkcije zaposlenih u trgovinskoj radnji. Potrošači (kupci) mnogo češće kradu iz trgovinskih radnji i

njihov modus operandi zavisi od niza okolnosti objektivne

prirode i njihove spsobonosti i umešnosti. Profesionalni kriminalci izbegavaju ovu vrstu kraĎa, jer su

vrednosti ukradenih stvari male u odnosu na rizik kome seizlažu. Posebno su slučajevi kraĎa nakita i vrednih odevnihpredmeta (npr. bunde, skupocene kožne jakne i druga

vredna garderoba), gde srećemo organizovane grupe, popravilu, maloletnih učinilaca, koje po načinu izvršenja idrugim okolnostima možemo svrstati u profesionalneučinioce.

Dţepne kraĊe

Džepna kraĎa predstavlja oduzimanje tuĎe pokretne stvari izodevnih predmeta oštećenog ili njegovog prtljaga. Zavisnood načina izvršenja, okolnosti i visine oštećenja, džepna kraĎa može, u krivično – pravnom smislu, biti kvalifikovana

kao obična ili teška kraĎa. Kao učinioci, džeparoši spadaju u grupu specijalizovanih i

profesionalnih kriminalaca koji su dosta pokretljivi vešti i



profesionalnih kriminalaca, koji su dosta pokretljivi, vešti isnalažljivi i, pre svega, oprezni. Kao džeparoši se, uposlednje vreme, javljaju i narkomani koji vrše džepne kraĎe

da bi došli do novca za kupovinu narkotika. Većinu džeparoša čine muškarci, dok se žene, najčešće, pojavljujukao saučesnici kod džeparenja.

Džepne kraĎe se najčešće vrše na mestima i u vreme

najveće koncentracije ljudi. To su na primer autobuske iželezničke stanice, sredstva javnog prevoza, vašari, sajmovi,pijace, robne kuće sportski objekti i druga mesta gde seodržavaju veći skupovi.

Najčešće se krade iz spoljašnjih džepova, tašni, torbi,zembilja oštećenog, a nešto reĎe iz unutrašnjih džepova ili čak odsecanjem džepova.

Džeparoši vrše dela pojedinačno ili u grupi. Grupnoizvršenje podrazumeva striktnu podelu uloga meĎu

članovima grupe. Pojedinačno vršenje džepnih kraĎa zahteva veći stepen veštine i snalažljivosti. Pri tomedžeparoš u jednoj ruci drži mantil jaknu novine ili sličan



džeparoš u jednoj ruci drži mantil, jaknu, novine ili sličan predmet koji mu služi kao paravan, dok izvlači novčanik ili drugu vrednost. Po izvršenju džepne kraĎe, džeparoš

teži da se što pre udalji sa lica mesta i pri tome odbacinovčanik koji predstavlja dokazno sredstvo, a zadrži ukradeni novac.

Kao poseban oblik džeparenja se javlja ono koje se vrši

noću na autobuskim i železničkim stanicama,ugostiteljskim objektima i drugim mestima, a nove žrtve su im zaspali ili pijani graĎani.

Džeparoši izgraĎuju svoj modus operandi koji je

prvenstvno uslovljen stepenom njihove inteligencije isposobnošću za savlaĎivanjem tehnike vršenja dela koja je potrebna za primenu odreĎenog modusa operandi(tehnika rada ruku, prstiju, primena odreĎenih trikova,kamuflaža), zapažanje i reagovanje prema situaciji koja se

traži da delo izvrši i ne bude primećen pri izvršenju dela. U kriminalističkoj obradi džepnih kraĎa potrebno je

preduzimanje odreĎenih operativno taktičkih i istražnih



p edu a je ope at oradnji. Najbolje rezultate u praksi su dale sledeće radnje:

stalno osmatranje mesta ugroženih džepnim kraĎama,

kontrola džeparoša, iznenadno privoĎenje i pretresanje džeparoša, praćenje džeparoša i opservacija pokreta ruku, prilaženje žrtvi i trenutka vršenja kraĎe, organizovanje racije na mestima i u objektima gde se

okupljaju džeparoši, pokazivanje oštećenom albuma fotografija u cilju

prepoznavanja džeparoša, korišćenje informatora i sl.

Osnovni izvor saznanja za džepne kraĎe su prijaveoštećenih i hvatanje džeparoša na delu.

Što se tiče hvatanja na delu to je najefikasniji način otkrivanja i istovremenog dokazivanja džepne kraĎe.

Pri tome operativni radnik mora tačno uočiti momenat

izvršenja kraĎe i munjevito, u vrlo kratkom vremenskomperiodu, uhvatiti džeparoša (i saučesnike ako ih ima),

čiti ž j t ći i d ti k d i



sprečiti pružanje otpora, pronaći i oduzeti ukradenipredmet, obavestiti oštećenog i obezbediti eventualnesvedoke (očevice).

Naročit problem pri ovome predstavlja pronalaženje iobezbeĎenje izjave oštećenog, koji često nije ni svestanda je pokraden. Bez izjave oštećenog (formalnopodnošenje krivične prijave) i prepoznavanju ukradenog

predmeta (najčešće novčanik) kao svog od straneoštećenog, nije moguće obezbediti materijalni dokazizvršene kraĎe.

TEŠKE KRAĐE

Inkriminisane su kao posebno krivično delo, mada se faktički radi o kvalifikovanim oblicima osnovnog dela kraĎe.

Mogu se ispoljiti u više različitih oblika i to: obijanje ili provaljivanje zatvorenih zgrada, soba, kasa,

ormana ili drugih zatvoreni prostora, ili drugim savlaĎivanjem većih prepreka da se doĎe do stvari, na naročito opasan ili naročito drzak način



na naročito opasan ili naročito drzak način, od strane lica koje je pri sebi imalo kakvo oružje ili opasno

sredstvo radi napada ili odbrane,

od strane više lica koja su se udružila za vršenje kraĎa, iskorišćavanjem stanja prouzrokovanog požarom, poplavom,

zemljotresom ili sličnom nesrećom, iskorišćavanjem nemoći ili drugog teškog stanja nekog lica, ako vrednost ukradene stvari ili pribavljene protivpravne

imovinske koristi prelazi iznos od 10.000 KM, ako je ukradena stvar od posebnog istorijskog, naučnog ili

kulturnog značaja, ili vrednost ukadene stvari prelazi iznos od50.000 KM.



Provalne kraĎe vrše različite kategorije kriminalaca, od

početnika, maloletnika, do profesionalnih izvršilaca, višestrukih povratnika.

U poslednje vreme se beleži tendencija sve veće specijalizacije učinilaca za pojedine vrste provalnih kraĎa i viši stepen udruživanja ovih lica, sa čvršćom strukturom

i strogo uspostavljenim odnosima meĎu članovima grupe.U š j l ih k Ď či i i k i t



U vršenju provalnih kraĎa učinioci koriste raznovrsnasredstva za obijanje i provaljivanje i to kako ona koja suu svakodnevnoj upotrebi (noževi, sekire, poluge, testere,

turpije, burgije, čekići, izvijači, klešta, probojci,krampovi, brusilice i sl.) tako i specijalni alati koji se izraĎuju samo da bi se

upotrebili za provaljivanje ili obijanje (lomilice, češljevi, kalauzi i drugi specijalni alati).

Kao neposredni objekti napada kod provalnih kraĎa javljaju se odreĎeni predmeti koji u stvari predstavljajuprepreke za ulazak u odreĎene prostorije ili prostore.

Njih možemo klasifikovati na različite načine, ali seprihvatljivom čini klasifikacija prof. Vladimira Vodinelića pokojoj način izvršenja provalnih kraĎa možemo podeliti na:

napade na brave reze i katance,

napade na prozore i rešetke, napade na drvene predmete (vrata i sl.),

napade na zidove plafona i krovove,



p p ,

napade na kase, čelične ormane i trezore.

Provale kasa i čeličnih ormana

su vrlo specifične provalne kraĎe, kako po sredstvima inačinu izvršenja, tak i po karakteristikama učinilaca.

Ove kraĎe se vrše pošto se prethodno izvrši provala u

objekat u kome se kasa nalazi, što podrazumeva daučinioci imaju informacije o tome gde se kasa tačno nalazii šta se u njoj nalazi.

Provale kasa se retko vrše ''na slepo'', bez prethodnog

saznanja o količini novca ili drugih vrednosti smeštenih u njoj. Za provalu kase potrebno je poznavanje vrste kasa i

mehanizma njihovog otvaranja, sposobnost i veština rukovanja sredstvima i alatima za obijanje kase i posebnadrskost i bezobzirnost učinilaca.

Po pravilu se radi o profesionalnim učiniocima, koji su

višestruki povratnici, provale kasa vrše u seriji, a pribavljenukorist brzo i lako troše na luksuzan život i provod.R d t i či i š j bij j k i



Raznovrsna su sredstva i način izvršenja obijanja kasa ičeličnih ormana.

Jedan od najprostijih i najprimitivnijih načina izvršenja je

odnošenje kasa iz objekta na neko skrovito mesto, gde sebuka ne čuje, i njeno razbijanje pijukom, sekirom, ćuskijom ilinekim sličnim predmetom. Ovakav način izvršenja primenjujupočetnici, koji ne poseduju znanje i veštinu da kasu otvore nalicu mesta.

Za provaljivanje kase se koriste i aparati za autogenozavarivanje, električni aparati za zavarivanje, eksplozivnematerije pleteće igle, podešeni ključevi i originalni ključevi kada učinioci mogu da do njih doĎu.

RAZBOJNIŠTVO

je krivično delo protiv imovine i inkriminisano je Krivičnim zakonom Republike Srpske, a sastoji se u oduzimanju tuĎe pokretne stvari, upotrebom sile ili pretnjom da će se napastina život ili telo nekog lica, u nameri da se prisvajanjem te

stvari pribavi za sebe ili drugoga protivpravna imovinskakorist. Slično razbojništvu je krivično delo razbojničke kraĎe, koje



S č o a boj š u je č o de o a boj č e aĎe, ojesadrži sve elemente bića krivičnog dela razbojništva, samo je redosled preduzimanja odreĎenih radnji izvršenja drugačiji.

Kod razbojničke kraĎe učinilac zatečen na delu kraĎe primenjuje silu prema licu ili pretnju da će neposrednonapasti na život ili telo, u nameri da ukradenu stvar zadrži.

Kvalifikovani oblici razbojništva i razbojničke kraĎe supredviĎeni kada je upotrebom sile prema nekom licu sa

umišljajem nanesena teška telesna povreda, ili je neko licesa umišljajem lišeno života ili kada su ova dela izvršena usastavu bande ili grupe.

Osnovna karakteristika razbojništva je upotreba prinude,

dakle sile ili pretnje.

Sila koja se upotrebljava kod razbojništva može bitifizička ili mehanička, uz upotrebu raznih pogodnih oruĎa ili vatrenog oružja.

Savremena razbojništva u našoj zemlji se karakterišui ki i i blj il b



visokim intenzitetom upotrebljene sile, upotrebomvatrenog oružja za pretnju, i sve češće, za nanošenje teških telesnih povreda i smrtnih posledica žrtvama, sve

niža starosna granica učinilaca, te visoki iznosipribavljene protivpravne imovinske koristi upojedinačnim slučajevima.

Učinioci ovih razbojništava se karakterišu visokim

stepenom drskosti, bezobzirnosti i perfidnosti,razbojništva vrše u okviru organizovanih grupa ili bandi,u serijama, a sam način izvršenja im je sve veštiji.

Učinioci su sve češće maskirani, a kao maske koriste

vunene kape sa prorezima za oči i nos, najlon ženske čarape, koje navlače preko glave, specijalno napravljenemaske, koje se koriste kao dečije igračke, upotrebljavajuperike, lažne brkove i bradu.

Zabeležni su slučajevi u kojima su razbojnici, radimaskiranja, te prevare žrtve, naročito kod napada upadomu stanove i kuće, bili obučeni u policijske uniforme, vojne



, p j , juniforme, uniforme poštara i slično.

kriminalistika - pravni fakultet.ppt

Documents