ИМЕНИЧКЕ ГРУПЕ

Именичка група може бити и врло сложена и у дубинској и у површинској стурктури оба језика и састојати се од више категорија окупљених око именице:

All these last few nice days in London that I enjoyed enormously…Неке од ових категорија представљају граматичке елементе, а друге се сматрају граматичким целинама. У граматичке елементе убрајају се врсте речи и функциионалне класе, а граматичке целине обухватају групе речи, односно фразе, или синтагме, и клаузе. Према томе, овај пример се састоји од следећих граматичких елемената и граматичких целина:PredeterminerDeterminerNumeralQuantifierAdjectiveNounPrepositional phraseRelative ClauseМеђу граматичким елементима у овој анализи препознајемо три врсте речи, две функционалне класе, а у оквиру детерминатора појављује се и једна дистрибутивна класа (предетерминатори). Међутим, у оквиру именичке групе могу се наћи и други граматички елементи и граматичке целине. Наиме, испред именице, или препозиционо, а исто тако и иза заменице, или постпозиционо, као саставни делови именичке групе у којој је именица главни елемент, могу се наћи следећи граматички елементи и граматичке целине које имају функцију одређивања, модификовања именицеПРЕПОЗИЦИОНО:

Предетерминатор Детерминатор Придев Друга именица Генитив, односно присвојни придев Партиципи, односно глаголски прилог садашњи, глаголски трпни придев и глаголски

радни придев Герундијум, односно глаголски прилог садашњи Број Квантификатор и Прилог

ПОСТПОЗИЦИОНО: Именице у апозицији Придеви у постпозицији Вербали (инфинитиви) Предлошке фразе Релативне клаузеУ СХ језику се иза именице, као управне речи, јављају именичке фразе као постпозициони

модификатори, такозвани обавезни детерминатори који су у неком зависном падежуУ оквиру реченице се могу наћи и елементи који нису везани ни за именичку, ни за глаголску

групу, као што је случај са везницима који везују клаузе у оквиру сложене реченице, док се узвици сматрају независним елементима.

Врсте речи, као што су: именице, заменице, члан (у Е језику), придеви, бројеви, квантификатори, чине групе речи које имају заједничка морфолошка, синтаксичка и семантичка обележја. Придеве, на пример, морфолошки карактерише обележена компарација, синтаксичка им је особина да стоје уз именицу и модификују је, а семантичка карактеристика придева говори о врсти речи чије значење упућује на неку особину, на неки квалитет. Међутим, један исти облик често у језицима може да има више различитих функција у реченици, па се зато говори о функционалним класама. Један придев може, наиме, да преузме функцију именице, или како се то каже, функцију номинала, и обратно, једна именица може у реченици да има функцију придева, или адјективалну функцију. Један заменички облик може да има функцију члана, или функцију детерминатора, а исто тако он може да има функцију квантификовања, односно функцију нумерала. Према томе, у оквиру именичке групе се може говорити о фунцкионалним класама: номинала, детерминатора, адјективала и нумерала.

Врсте, класе речи ФункцијеИменице, заменице НоминалиЧлан, придеви/адјективи Детерминатори, адјективалиБројеви, квантификатори Нумерали

А. НОМИНАЛИ

Именице

Именице представљају ону врсту речи, или формалну класу која има функцију једног од два основна елемента реченице.

Именице спадају, поред глагола, придева и прилога у садржајне речи, које имају своје сопствено значење и ван контекста реченице, пошто именовање, називање делова стварности представља основну семантичку функцију именица. За њих се исто тако каже да именују оне делове реалности који, по правилу, имају стални, перманентни карактер, за разлику од глагола који по свом значењу обично изражавају привремене појаве и ефемерне принципе постојања.

Ако се узме у обзир формални критеријум, о именицама се може говорити као о класи речи која, по правилу, има обележје броја, рода и падежа, а у оквиру ових и обележје аниматности и „људскости“. Аниматне, односно неаниматне именице су релевантне за категорију рода. Међу аниматним именицама посебну групу чине именице које означавају људска бића, односно лица, или личне именице које су представљене обележјем „људскости“.

Именице имају више синтаксичких функција у реченици. Оне могу бити субјект, објект, именски део предиката, додатак, комплемент глаголу, а могу стајати и уз предлог (бити комплемент/објект предлога).

Именице могу да врше и функцију придева и прилога,односно да буду употребљене у функцији других врста речи и то: Придева када имају функцију адјективала Прилога кад врше функцију адвербијала

Исто тако, други граматички елементи и граматичке целине могу вршити функцију именице, функцију номинала, и то: глаголски облици, придеви и именичке клаузе:

Глаголски облици могу вршити функцију номинала и бити субјект или објект реченице или објект предлога

Придеви који се употребљавају као номинали, такозвани деадјективални номинали или поименичени придеви, обично значе апстрактне појмове (best, beautiful, blue, dark, fabulous, forgotten, French (језик), imagined, impossible, past, present, unseen, untold of, weekly). Они представљају називе особинаали никад не означавају специфичне особине, као што је случај са овим облицима када врше своју праву придевску функцију. Само неколико придева (DEAD, POOR, WOUNDED, YOUNG) могу у Е језику да означе индивидуална жива бића.Исто тако, компаративи и суперлативи могу да означе један посебан предмет или особу.

Придеви у номиналној фунцкији у Е језику обично имају облик једнине и врло мали број овако употребљених придева има облик множине (betters, blacks, coloureds, commons, elders, whites). Неки се, пак, јављају само у облику множине (eatables, fundamentals, gilts, goods, greens, movables, necessaries, sundries, theatricals, tights, valuables, wilds, woollens). Међутим, већина деадјективални номинала који имају облик једнине, не значе једнину, већ множину, односно представљају целу групу ентитета и само врло мали број ових облика може да има значење једнине (accused, almighty, beloved, bethrothed, condemned, dear, deceased, departed, intended), односно да означава жива бића. Зато се они, по правилу, јављају уз глагол у једнини. Има, међутим, и случајева у којима се ови облици јављају уз глагол у множини (blind, criminal, living).

За деадјективалне номинале у Е језику карактеристично је колоцирање са одређеним чланом (код набрајања члан се може и изоставити: Rich and poor hastened to give what they could, а некада се употребљава са чланом, пошто је именица избрисана: We prefer the old furniture to the new), присуство обележја [+human], а неки од њих се осећају и као придеви и као именице (conservative, dear, defective, equal, grown-up, imbecile, liberal, male, native, neutral, oral, private, proletarian, relative, savage, silly, superior). Неки могу да добију и обележје броја (код многих назива се, ипак, прави формална разлика између придева и именице: Dane – Danish, Finn – Finnish, Iceland – Icelandic, Pole – Polish, Spaniard – Spanish, Swede – Swedish, Turk – Turkish. Исто се односи и на облике: Chinaman/Chinee (погрдно) – Chinese, Scotch/Scottish. Неки придеви у Е језику су постали именице које означавају конкретне предмете: dailies, the good, the left, weeklies, whites (беланце), wireless. Са адјективалним номиналима постоје и многи изрази: through thick and thin, to keep to the right, to go to the bad, from bad to worse, the long and the short of it, a diamond in the rough, in wet and dry). У ову групу спадају и неки етници, као што су облици: GERMAN, SWISS у Е језику, док етници у СХ језику нису никад придевске речи. Веза са чланом и значење множине издвајају ову групу у такозвани категоријални плурал (исто тако Dutch, English, French, Irish, Scotch, Welsh

Клаузе могу имати функцију номинала, и то субјекта, директног објекта и објекта предлога, у Е језику најчешћен предлога IN, EXCEPT THAT

Код именица се, као садржајних речи, лакше издвајају универзалне категорије. Њима се обележавају, а онда и контрастирају, класе именица, њихов број, род и падеж. Ова њихова карактеристика у највећој мери омогућава независну контрастивну анализу, односно поређење помоћу неког универзалног обележја, помоћу tertium comparationis, или трећег елемента поређења.

КЛАСЕ ИМЕНИЦА Е И СХ ЈЕЗИКА

А. Опште карактеристике

Традиционалне класификације именица заснивају се на семантичким критеријумима, што значи да се класе именица дефинишу према реалности коју означавају. Тако се властите именице (Proper Nouns) узимају као имена. Заједничким именицама (Common Nouns) се сматрају оне именице које представљају називе за ентитете са заједничким особинама. Градивним именицама (Mass Nouns) се називају оне именице које означавају сваку, како највећу, тако и најмању количину неке материје. Збирне именице (Collective Nouns) представљају именице које означавају више појединачних ентитета узетих заједно у неком неодређеном збиру, у колективу који се сматра једном целином. Најзад, асптрактним, или нематеријалним именицама (Abstract Nouns) називају се именице које означавају нешто нестварно, неопипљиво.Традиционални семантички критеријуми за поделу именица на класе прожимају се са категоријом броја именица, која представља формални критеријум за њихову поделу. Све именице Е и СХ језика би се у односу на категорију броја могле поделити у две основне групе: властите и заједничке именице. Властите именице су, по правилу, небројиве. Заједничке именице могу бити бројиве (Countable или Count Nouns), односно могу имати и облик једнине и облик множине, или небројиве (Uncountable или Noncountable Nouns), односно могу имати само облик једнине. Бројиве и небројиве именице могу се даље поделити на оне које означавају конкретне ентитете (Concrete Nouns) и оне које означавају апстрактне ентитете (Abstract Nouns). Праве заједничке именице су конкретне и бројиве. Градивне и збирне именице су конкретне, и по правилу, небројиве (неке збирне именице у два језика могу имати обележје множине, могу бити бројиве. На пример: committee, crowd, family, government, herd, jury, nation, swarm). Апстрактне, или мислене именице нису по дефиницији конкретне и могу бити бројиве и небројиве (Неке мислене именице које у Е језику могу имати облик множине: beliefs, births, colds, deaths, doubts, fears, griefs, handwritings, heats, hopes, imaginings, misgivings, solicitudes, talks, waits, weathers. Бројиве именице које имају два облика (једнину и множину) карактерише чињеница да облик једнине у Е језику могу да модификују детерминатори (одређени и неодређени члан), бројеви one и second, а облик множине модификују одређени члан, бројеви од броја two и квантификатори few и many. У именице са истом одификацијом спадају и облици који у Е језику имају синкретизам, једначење једнине и множине (sheep), као и збирне именице (crew). Небројиве именице, које имају само форму једнине, могу да квантификују нумерали much у одричним и упитним, а a great/good deal и a lot of у потврдним реченицама, али не и облици a few, many, нити бројеви. Властите именице не могу уопште да буду квантификоване. Најзад, именице које имају само форму множине могу бити небројиве (eaves, dregs, proceeds, remains) и бројиве (breeches, pyjamas, scissors). Код бројивих именица ове врсте број се изражава помоћу речи pair).Следећи примери у табели 1 могу да илуструју дату класификацију именица према броју:

ТАБЕЛА 1Класе

именицаSingular Plural Једнина Множина Збир

Властите именице

John -

-The Alps

Јован-

-Алпи

--

Заједничке Table Tables Сто Столови -

именицеГрадивне именице

ButterSnow

-Snows

БутерСнег

-Снегови

--

збирне именице

Cattle, jury, leaf

-, juries, leaves

Стока, порота, лист

-, пороте, листови

-, -, лишће

Апстрактне именице

Luckwish

-wishes

Срећажеља

-жеље

--

Збирне именице два језика имају следеће карактеристике: У граматикама Е језика говори се о збирним именицама као именицама које имају

трећи облик броја, облик који се разликује и од једнине и од множине. Оне, наиме, у Е језику могу имати облик једнине, а значење мноштва. Оваквих збирних именица има и у СХ језику:AristocracyCattleClergyLinenPoultryPublicVermin

За разлику од збирних именица Е језика које, по правилу, нису формално обележене, збирне именице СХ језика могу бити и формално обележене суфиксима –а, -ад, -ина, -је и –ство којима се оне деривирају од заједничких именица или придева, с једне стране, и суфиксом –еж којим се збирне именице изводе из придева, с друге стране. Тако један број именица СХ језика може имати три облика: један облик за једнину, други за множину (када је реч о заједничким именицама) и трећи за збирни облик, као облик који представља једну целину састављену од безброј или већи број јединки, или као форма којом се множина означава као јединствена укупност у којој се појединачно не разабира

Придев заједничке именице збирне Common Nouns Collec-Једнина множина именице Singular Plural tive Ns

Господин Теле

СитанПрстенПотомак

Стар

Неке од ових збирних именица СХ језика (ГОСПОДИН)немају облик множине, већ само збирни облик (као и именице дете, чељаде, властелин, ждребе), а код неких образовања (ПРСТЕН) множина и збирни облик се значењски разликују. Од збирних именица најбројније су оне које се деривирају суфиксима –ад и –је.

Међу збирним именицама два језика има и оних које имају и облик множине:CommitteeGovernmentGroupHerdJury

MinorityNationOrchestraSwarmИзгледа да оне именице које чине неку организовану целину могу имати облик множине, а оне које не представљају организовану целину имају само облик једнине, као што су:ChangeJunkRotYouth

Збирне именице које у Е језику значе неку неорганизовану целину (aristocracy, cattle, clergy, linen, poultry, public, vermin, class, commission, offspring) слажу се, као именице које немају значење сингулара, са глаголским обликом у множини. Према томе, збирне именице Е језика могу бити, ако не парадигматски, а оно синтагматски обележене. Исти случај је и са збирним именицама СХ језика које се деривирају суфиксом –ад. Оне се, по правилу слажу с глаголом у множини. Мењају се по падежима као једнина именица женског рода на нулти вокалски наставак, и глаголски радни придев је у облику женског рода. Остале збирне именице СХ језика имају глагол у једнини:The cattle are sold.The members of the household were gathering together.The leaves are yellow.

Неке збирне именице Е језика слажу се са вербалима, прономиналима и детерминаторима, или у једнини или у множини, зависно од тога да ли се збир тумачи као један скуп – тада се уз њих употребљавају облици вербала у једнини, лична заменица IT, релативна заменица WHICH и детерминатор ITS – или као скуп који је састављен од појединаца и који захтева облике вербала у множини, личну заменицу THEY, релативну заменицу WHO и детерминатор THEIR, што није случај са СХ језиком:The committee consists of five members.The committee have given their consent.

Неке збирне именице Е језика прихватају и нумерале који значе множину. Збирне именице СХ језика, као именице које значе један неодређен збир, не прихватају нумерале, сем збирних именица које се изводе суфиксом –ад испред којих може стајати квантификатор НЕКОЛИКО:Six cattleSeveral buttons

Поред тога што су облици класа именица лексикализовани (за различите класе постоје различите лексичке јединице), класе именица се стварају и деривационим процесима, односно додавањем одређених суфикса, или на именице или на друге класе речи: Заједничке именице се у Е језику деривирају суфиксима:

-eer-er-ery-ful-ing-ster

Међу заједничким именицама, поред оних којима се образују именице типично везане за мушки и женски род, могу се наћи и суфикси којима се образују аниматне, односно личне именице, и то:

-an-ant-ee-ese-ian-ist-ite2) Апстрактне именице се образују суфиксима:-age-al-ance-ation-dom-ence-ery-hood-ing-ism-ity-ment-ness-ocracy-ship3) градивне именице се деривирају суфиксима:-ery-ing4) Збирне именице се изводе суфиксом:-ationКласе именица се образују и у СХ језику деривационим процесима, пре свега суфиксима, и

то: Властите именице се изводе суфиксима:

-ац-анин-чанин-чић-евић-ица-ија-иња-јанин-ка-киња-ко-лија-овић

2) Заједничке именице се деривирају следећим суфиксима:

-а-ац-ација-ач-ача-ај-(а)к-ак-аљка-ан-ана-анце-ант-ар-ара-аш-атор-ба-це-че-чић-чина-џија-енце-ешце-етина-ица-ић-ӣк-ик-ика-иљка-ина-иња-иста-иште-иво-ја-јача-јај-јак-јар-јара-јење-јевина-ка-киња-ко

-лац-лица-лиште-ло-ница-ник-оница-оња-ор-отина-ов-овина-шче-тељ-тор-уља-урина-уша-Нулти

Хипокористицима у западној варијанти СХ језика на –о одговарају хипокористици у источној варијанти на –а (ЗЕКО : ЗЕКА), док је суфикс –ко варијантски уједначенији. Ови облици се, иначе, образују суфиксима: -ак (ЛИСТАК), -ан (МАЦАН), -ар (ДРУГАР), -е (АНТЕ), -ица (ЈЕЛИЦА), -ја/-јо (ПАЈА : ПАЈО), -ка/-ко (ЂУКА, БУЦКО), -ле (БРАЛЕ).

3) Апстрактне, или мислене именице се деривирају следећим суфиксима:-а-ација-ада-ај-(а)к-(а)њ-арија-арина-атор-ба-ће-ење-еж-ица-ић-ија-ијада-ик-ика-ило-ина-иња-ирање-иште

-из(а)м-ја-јај-је-јење-јевина-ка-ло-лук-ња-њава-ње-оћа-ост-ота-овина-ство-штина-штво-Нулти4) Градивне именице се изводе следећим суфиксима:-ада-аш-ће-етина-ица-ина-јевина-овина5) Збирне именице се деривирају следећим суфиксима-а-ација-ад-арија-еж-ија-ина-ја-је-ство-штво-Нулти

1.1.4. Класификовање именица не имплицира њихову стриктну поделу на поменуте класе. Тако је, на пример, именица LOVE (ЉУБАВ) за неке људе конкретна именица, а именица AMITY (ПРИЈАТЕЉСТВО) апстрактна именица. Због одређених карактеристика реалности збирне и градивне именице у СХ језику нису увек оштро омеђене, пошто се градивне именице перципирају као некаква маса, не као уобличен предмет, а вид масе може да поприми и неко дато збирно мноштво. Има и именица које су прелазног, збирно-градивног карактера, као што су именице:

сено, слама, трава,боранија, купус, лук, пасуљ, першун, спанаћ, зелен.

Исто тако, међу бројивим именицама са два основна облика, једнином и множином, неке заједничке и апстрактне именице Е језика имају у облику једнине збирно значење:

Adventure, anecdote, ball, cartridge, ceremony, chronicle, cliff, coin, connection, crime, enemy, fable, fact, incident, invective, metaphor, proof, provision, remark, shell, shot, stone, subject, verse, vote. Исто тако се неке именице у једнини, уз употребу одређеног члана или без њега (THE TRENCH), називају именицама са збирним плуралом. Неке именице у једнини имају збирно значење, а у множини неко друго значење (ABUSE, ADVANCE, BUSINESS, EVIDENCE, EXPENDITURE, INFORMATION, INTELLIGENCE, KNOWLEDGE, MEDICINE, PRODUCE, PROGRESS).Збирно значење имају и именице које представљају називе за животиње, птице и рибе које се лове, или, пак, градивно значење када је реч о називима за месо тих животиња. Из тих разлога се ове именице јављају, по правилу, у облику једнине:

Antelope, bear, beaver, boar, buck, buffalo, carp, clam, cod, dace, duck, elk, fish, gaur, giraffe, guanaco, haddock, halibut, jack, moose, perch, pig, quarry, roach, salmon, trout, turbot, turtle, woodcock, zebra.Међутим, како ове именице имају значење множине, премодификатори и вербали са којима се јављају су у облику множине.

Поред могућих померања и неразграничених територија, класе именица Е и СХ језика карактерише појава конверзије, или субконверзије. Наиме, померање значења и употребе једне речи према другој врсти речи представља конверзију (на пример, облик WALK може бити и глагол и именица у Е језику). Исто тако, једна именица (а и друге врсте речи), зависно од контекста реченице, односно од њене употребе у реченици, може припадати различитим класама именица. Ова појава представља субконверзију, или секундарну конверзију именица Е и СХ језика коју налазимо у следећим примерима:

Властите именице могу бити употребљене као заједничке именице:Shakespeares are not common in every generation.I think there is a Robinson living in the brick house.He is a Churchill in his determination.Lend me your Hornby.

Заједничке именице могу бити употребљене као властите именице:We live in the Eagle.

Апстрактне именице могу бити и заједничке именице:She is the beauty of the town.

Заједничке именице могу бити употребљене као апстрактне именице:The pen is mightier than the sword.

Градивне именице могу бити употребљене као заједниче именице:He drank a lemonade.

Заједничке именице могу бити и градивне именице:He spilled egg on his necktie.

Заједничке именице могу бити употребљене и као збирне именице:What a fine body of men!

Сви ови примери субконверзије могу се узети као контекстуална обележја оног процеса који ван контекста представља лексички синкретизам, односно процес који се на плану значења остварује као полисемија, или двосмисленост.

Најзад, у Е језику се и помоћу морфеме множине, односно флексије од једне врсте именица једног облика могу стварати друге врсте, класе именица, јер се морфемом множине помера значење, што имамо у следећем примеру:

I like fried brain for dinner.All the brains gathered together.

Другим речима, неке градивне именице, које су небројиве (а могу бити и бројиве, ако означавају врсту или квалитет), као и неке небројиве апстрактне именице, могу бити обележене морфемом множине, флективним знаком, не као знаком бројивости, већ као емфатичним знаком којим се појачава, интензивира њихово значење, што је случај са следећим именицама Е језика и неким њиховим еквивалентима у СХ језику:

Dews, doubts, fears, frosts, gardens, grounds, heavens, orders, pities, sands, snows, sufferings, waters, wishes, woods.Према томе, морфема множине или њено одсуство може бити не само показатељ присуства једног или више ентитета, већ може бити и средство којим се значење именица помера.1.1.5. формална универзална обележја, или tertium comparationis, према којима се, посебно узетим или у њиховим комбинацијама, врши поређење класа именица Е и СХ језика, могу се свести на следећих шест језичких средстава, и то:

1) Лексикализација, односно постојање посебних, различитих лексичких јединица којима се обележавају различите класе значењски сродних именица. Када би се класе именица сматрале више граматичком, а мање лексичком категоријом, лексикализација би представљала значењски, лексички суплетивизам:

Cow – beef Деривација, односно коришћење деривационих суфикса којима се једна класа

именица деривира од неке друге класеBoy – boyhood

Композиција или процес у коме се стварањем сложеница добија класа именица која се разликује од класе прве именице у сложеници:Tooth – toothache

Субконверзија или секундарна конверзија, односно појава у којој се у различитим контекстима за две различите класе именица користи иста форма:Fish – fish

Партитивност, односно употреба именица у функцији партитивних квантификатора испред класа небројивих именица чиме се добијају класе бројивих именица:Chocolate – a piece of chocolate

Бројна флексија – присуство/одсуство бројне флексије може бити и обележје класе. У овоме се остварују четири могућности:А) присуство бројне флексије је знак класе заједничких именица:Table – tablesБ) одсуство бројне флексије је обележје класе неких градивних, збирних и апстрактних именица:GoldFurnitureCourageВ) присуство бројне флексије код неких градивних, збирних и апстрактних именица је језичка конвенција:Wish – wishesГ) присуство бројне флексије код неких градивних, збирних и апстрактних именица је знак помереног значења, па и померене класе у односу на облик једнине:Brain – brains

Комбиновањем ових шест средстава у односима класа именица теоријски се може добити тридесет шест односа који представљају или случајеве поклапања, или случајеве непоклапања у обележавању класа именица, и то:

Лексикализација према лексикализацији Лексикализација према деривацији Лексикализација према композицији Лексикализација према субконверзији Лексикализација према партитивности Лексикализација према бројној флексији Деривација према лексикализацији Деривација према деривацији Деривација према композицији Деривација према субконверзији Деривација према партитивности Деривација према бројној флексији Композиција према лексикализацији Композиција према деривацији Композиција према композицији Композиција према субконверзији Композиција према партитивности Композиција према бројној флексији Субконверзија према лексикализацији Субконверзија према деривацији Субконверзија према композицији Субконверзија према субконверзији Субконверзија према партитивности Субконверзија према бројној флексији Партитивност према лексикализацији Партитивност према деривацији Партитивност према композицији Партитивност према субконверзији Партитивност према партитивности Партитивност према бројној флексији Бројна флексија према лексикализацији Бројна флексија према деривацији Бројна флексија према композицији Бројна флексија према субконверзији Бројна флексија према партитивности Бројна флексија према бројној флексији

Односи поменути под бројевима 1, 8, 15, 22, 29 и 36 представљају случајеве поклапања, а остале врсте односа су теоријски могући случајеви контраста, укрштања, између класа именица два језика. Нека од ових средстава могу, поред укрштања, у једном језику имати позитивну, а у другом језику негативну вредност. На пример, код збирних именица деривација у СХ језику може имати позитивну, а у Е језику негативну вредност, пошто су збирне именице у СХ језику и деривационо обележене, а у Е језику, по правилу, нису. Језици остварују и алтернативна решења, изгледа у случајевима класа које су прелазног карактера. Тако се, на пример, у СХ језику може рећи или ПЕТ САЛАТА, или ПЕТ ГЛАВИЦА САЛАТЕ, односно може се при конверзији градивне именице у заједничку користити или бројна флексија, или партитивност, као обележје тог прелаза.

Б. ОДНОСИ КЛАСА ИМЕНИЦА Е И СХ ЈЕЗИКА

1.1.6. Поклапања и сличности

Поклапања и сличности међу класама именица Е и СХ језика налазимо у следећих пет случајева када наилазимо на иста формална средства образовања класа именица у којима једна класа именица припада бројивим, а друга небројивим именицама.

Лексикализација према лексикализацијиЕ и СХ језик поклапају се у оним случајевима у којима се класе именица образују различитим лексичким јединицама које имају сродно значење:

He had six cows and a large flock of woolly sheep.He contended himself with a bit off boiled beef.Common mass/abstract заједничке градивне/апстрактнеCountable бројивеCandleCigaretteCow/oxEarEyeFlowerHeartHouseLoafLockNoseSteak

Многе небројиве именице могу да постану бројиве када се употребе у значењу A KIND OF – ВРСТА, РАЗЛИЧИТ КВАЛИТЕТ: two breads, two grasses, these wools.

Деривација према деривацијиУ великом броју случајева класе именица се у два језика стварају деривационим суфиксима. Некада се деривирају бројиве од небројивих именица, некад обратно, а некада су оба облика различитих класа именица резултат деривационих процеса:

As with the sinners among men, the sin of his son was in the willful disobedience of the command.

Common mass/abstract заједничке градивне/апстрактнеCountable бројивеBankBrotherConsultantFriendPatriotProfessorSinnerSlaveTeacher

Композиција према композицији

У оба језика се различите класе именица стварају и у процесу композиције:Blood is a red fluid which circulates through the bodies of men and animals.A bloodsucker is an animal that sucks blood.Common mass/abstract заједничке градивне/апстрактнеCountable бројивеBloodsuckerFiremanHandHeadMiracle worker

Субконверзија према субконверзијиПоклапање два језика налазимо такође у случајевима у којима се користе исти облици за различите класе именица, што је резултат секундарне конверзије, или субконверзије. Другим речима, исти облик именице може бити и бројива (заједничка) и небројива (градивна или апстрактна) именица.

He rose and began pushing back the bolts, turning the big key.This is the key to the listening comprehension test.Common mass/abstract заједничке градивне/апстрактнеCountable бројивеCourtDuckEarthGrammarFishHeadHerringKeyMailNatureRubberSignTongueWood

Партитивност према партитивностиОба језика користе партитивне квантификаторе испред небројивих именица помоћу којих се може изразити број, односно помоћу којих се од градивних и збирних именица могу образовати заједничке именице:

We’ve come a long way to buy furniture.It was a piece of period furniture.Mass/ common градивне/ заједничкеCollective countable збирне бројивеBaconBreadChalkChocolateCoalFlourFurniture

HairIcecreamJamLandPaperRiceRubbishSandSugarToastWater

Могући однос обележја је и флексија према флексији и партитивност према флексији: Флексија је обележје заједничких именица, које се уз ово обележје, у великом броју

случајева у два језика поклапају. Флексија је обележје класе заједничких именица, али у овом случају није средство за стварање друге класе именица

Поред односа флексије према флексији, као примеру поклапања, постоји и однос обележја партитивности према флексији, као пример контраста, којим се такође не стварају нове класе именица. Наиме, апстрактне именице у Е језику могу постати бројиве употребом партитивних квантификатора, што у СХ језику није могуће, али одговарајуће именице у СХ језику могу бити флективно обележене. Међутим, оне представљају оне апстрактне именице које уз флективни знак нису постале заједничке именице:Abstract countable апстрактнеUncountable бројивеAbuseAdviceBusinessEvidenceGossipInformationInterestLighteningNewsNonsenseResearchThunderWorkОве апстрактне именице имају у Е језику збирно значење у једнини. Неке од њих се могу употребити и са морфемом плурала, флексијом, али онда имају неко друго значење: ABUSES (misuses), BUSINESSES (shops), INTERESTS (hobbies), WORKS (products/factory).

1.1.7. Контрасти и разлике

Контрасте између два језика налазимо у следећим случајевима: Лексикализација према деривацији

Контраст између Е и СХ језика имамо у оним примерима у којима се класе именица у Е језику формирају различитим лексичким јединицама, док се одговарајуће именице у СХ језику образују деривационим процесима:

The very smoke coming out of their chimneys was poverty stricken.Common mass/abstract заједничке градивне/апстрактнеCountable бројивеCalfChimneyFugitiveLetterMerchantMortalPigSheepTravelerWriter

Лексикализација према композицијиРазликовању класа значењски повезаних именица употребом различитих лексичких јединица у Е језику могу одговарати облици именица од којих је једна добијена композицијом у СХ језику:

I was waiting for you to come out, while you did nothing except write me massive letters about drains and drinking water.

Common mass/abstract заједничке градивне/апстрактнеCountable бројивеDrainsCriminalEarthFountainMessengerPlumberUmbrella

Лексикализација према субконверзијиСтварање класа именица стоји у контрасту и онда када се у Е језику класе обележавају различитим лексичким јединицама, а у СХ језику су истим обликом представљене две врсте, класе именица:

The lunch queue moved slowly forward.It was my turn to say that.Common mass/abstract заједничке градивне/апстрактнеCountable бројивеQueue RoadSkinSkyTongueTreeWatch/clock

Деривација према лексикализацијиКласе именица у два језика се изводе и тако што их у Е језику формирају деривациони процеси, а у одговарајућим случајевима СХ језика се користе посебне лексичке јединице:

She was in doubt as to whether he was a customer or not.It was their custom to tell everything to other people.

Common mass/abstract заједничке градивне/апстрактнеCountable бројиве

CustomerLawyerLighterPatientPersonSilencerSmokerSleeperWorker

Деривација према композицијиУ Е језику се класе именица могу образовати деривационо, а у тим истим случајевима у Сх језику композиционо:He pointed to a little steamer all hung with bright beads.These were flushed and sleepy behind the wavy steam.Common mass/abstract заједничке градивне/апстрактнеCountable бројивеFishSteamer

Деривација према субконверзијиПроцесу деривације за образовање класа именица у Е језику може одговарати процес субкконверзије у СХ језику.She flung the tea back, spoon and all, and resumed her chair in a pet.Were you asked to tea, she demanded, trying an apron over her neat black frock, standing with a spoonful of the leaf poised over the pot.Common mass/abstract заједничке градивне/апстрактнеCountable бројивеCupPlateSpoon

Композиција према деривацијиКласе именица које се у Е језику стварају композицијом могу стајати према именицама у СХ језику код којих се формирање једних класа од других остварује деривацијом:The postman hasn’t come yet.It came to me by post.Common mass/abstract заједничке градивне/апстрактнеCountable бројивеBattlefieldCoffee roomLighthouseMoonOak treePocket PostmanSeamanTea pot

Композиција према лексикализацијиКомпозиционим процесима за стварање класа именица у Е језику може да одговара и лексикализација у СХ језику:

He tapped with his foot slightly, bit his lip, and looked away over the heads.His footsteps in the vast silence were loud to his own ears, as if echoed by the watchful stars.Common mass/abstract заједничке градивне/апстрактнеCountable бројивеAircraftBaby baby beefBack backgroundFoot footstepButter fingerMilk toothSalt-cellarSnow ballWisdom tooth

Субконверзија према лексикализацијиКонтраст представљају и класе именица које се у Е језику јављају у истом облику иако не припадају истој класи, док се за одговарајуће облике у СХ језику користе две различите лексичке јединице:There was a guard in front of the ministry.Vaccination is the best guard against smallpox.Common mass/abstract заједничке градивне/апстрактнеCountable бројивеGlassGuardHairLawlineMedicineRoomWill

Субконверзија према деривацијиДок се у Е језику исти облик може користити за две класе именица, као резултат субконверзије, или секундарне конверзије, дотле се у СХ језику класе именица формирају деривационим процесима:He caught the glance of a dark young beauty sitting alone in a closed taxi-cab.It was strange to think that fifteen years ago he would not have noticed her beauty.Common mass/abstract заједничке градивне/апстрактнеCountable бројивеAcquaintanceBeautyChickenLambLightRabbitTurkeyYouth

Флексија према лексикализацијиФлексијом се у Е језику, уз померање значења, може од једне класе именица добити друга класа именица. Овим случајевима у СХ језику одговарају две различите лексичке јединице:

He was able to refurnish his surgery and consulting room with a new couch, paddled swing chair and scientific cabinets in white enamel and glass.The teacher said that he need not study till the new glasses came.Common mass/abstract заједничке градивне/апстрактнеColoursIronsLetter(s)ScalesSpectaclesMass abstract градивне апстрактнеGoodsSpirits

Необележеност збирних именица према обележености збирних именицаРазлику између Е и СХ језика представља однос у коме наилазимо на деривационо изведене збирне именице у СХ језику, док на страни Е језика ових образовања готово и нема. Наиме, док се у Сх језику, поред облика једнине и множине заједничких именица, појављује и формално обележена збирна именица истог корена, дотле у Е језику имамо само облике једнине и множине заједничких именица:You lost yourself that way, just became branches and trees and stones.Drop on to the branches below!

Common nouns : заједничке именице: збирнеSingular plural једнина множина именицеBastardBlanketBoy/ladBranchBushCalfChickenCitizenDescendantDogEarFeatherFlintFlowerGooseGrandchildLambLeafOrphanPlantPuppyRingRockSheafSlaveStick

StoneКонтраст између збирних именица Е и СХ језика налазимо и у њиховој конгруенцији с глаголом. (Контрасти неких поменутих односа два језика остварују се и код збирних именица, а исто тако и једно поклапање, и то:

Лексикализација према лексикализацијиLinenPoultryVermin

Лексикализација према деривацијиGrave - Leaf –Nobleman –

Лексикализација према лексикализацијиPot)

Збирне именице Е језика могу, по правилу, стајати и са глаголом у једнини и са глаголом у множини, док слагање обележених збирних именица у СХ језику зависи од њиховог облика: именице са суфиксом –је имају глагол у једнини, а именице са суфиксом –ад имају глагол у множини, док је облик глаголског радног придева код њих везан за облике једнине женског рода (именице на –ад се мењају као именице женског рода).

В. КОНТРАСТИВНА ПРАВИЛА

1.1.8.1. Ако упоредимо теоријски могуће односе класа иманица два језика са односима који су нађени у анализи, може се констатовати укрштање следећих обележја у образовању класа именица Е и СХ језика:

лексикализацијаЛексикализација деривација

КомпозицијаСубконверзијалексикализацијадеривација

деривација композицијасубконверзија

лексикализацијакомпозиција деривација

композицијалексикализација

субконверзија деривацијасубконверзија

партитивност партитивностфлексија лексикализација-деривација збирних именица +деривација збирних именицаКонгруенција збирних именица са глаголом: конгруенција збирних именица са глаголом:

+plural - на –је: -плурал-На –ад: +плурал

Истакнута обележја представљају случајеве поклапања, а остала контрасте и разлике.

1.1.8.2. У традиционалном семантичком критеријуму за класификовање именица садрже се и формални и лексички процеси. Међу процесима формалне природе истичу се деривација и комозиција које обележавају именице појединих класа. На лексичком плану јављају се лексикализација као начин стварања именица различитих класа и субконверзија која се и на лекичком и на формалном, деривационом плану представља као нулто обележје.

У контрастивној анализи класа именица Е и СХ језика на основу процеса који чине шест универзалних обележја нађено је шест случајева поклапања. Нађено је дванаест контраста и једна разлика између два анализирана језика. Укрштањем универзалних обележја од тридесет шест теоријски могућих, нађено је деветнаест односаизмеђу два језика од којих седамнаест показују начине стварања класа именица, а два представљају специфичности појединих класа.

БРОЈ ИМЕНИЦА Е И СХ ЈЕЗИКА

А. ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

1.2.0. Категорија броја именица постоји и у Е и у СХ језику и у оба језика се остварује као граматичко-семантичка целина.1.2.1. граматичко виђење броја именица своди се на две основне групе именица: (бројно) променљиве и (бројно) непроменљиве именице. Променљивим именицама се називају оне именице два језика које имају један формално необележен облик – једнину или сингулар – и један формално обележен облик – множину, или плурал. На пример:BagWishБројно непроменљиве именице имају само једну форму: или само форму једнине, када се називају singularia tatntum обликом, као што је случај са именицама:JohnNorthили само форму множине, када се говори о pluralia tantum облику. На пример:measlestrousersили се и за једнину и за обележавање и необележавање множине користи једна форма када се због једначења, синкретизма облика може говорити о нултом аломорфу броја именица, као што су именице:sheeptime.У вези са категоријом броја, као и у вези са многим другим језичким знацима, може се констатовати произвољност, арбитрарност језика и језичких средстава и недоследност језика у обележавању одређених појмова. Тако се, на пример, именица TROUSERS у Е језику и именица ПАНТАЛОНЕ у СХ језику појављују као облици множине, иако представљају један предмет, пошто је „логика“ језика овде првенствено била усмерена ка два важна дела тог предмета (две ногавице). Исто тако би се могло рећи да језици нису доследни када, на пример, у Е језику именица WHEAT представља једнину, а именица OATS има најчешће облик множине, или када је у СХ језику именица ПИНЦЕТА једнина, а именица МАКАЗЕ множина.1.2.0.2. Семантичка сингуларност се односи на ентитете који представљају једно, а семантичка несингуларност на именице које представљају више од једног, или два или више од два, без обзира на њихову форму и њихову променљивост. Тако се, на пример, поред плурала, у категорију семантичке несингуларности могу убројати збирне и градивне именице које, по правилу, немају граматичко обележје броја (множину), као и координативне, напоредне структуре. (Координација представља два номинала који су најчешће везани везником AND, односно везником И. Оваква координација се назива синдетском. Када везника нема, два облика чине асиндетску координацију.) Дакле, несингуларност као семантичка категорија није исто што и плурал као граматичка категорија.1.2.0.3. Код бројно непроменљивих именица такође долази до пуног изражаја граматичко-семантички карактер категорије броја:- С једне стране, сематничка сингуларност је везана за граматички термин singularia tantum који покрива већину личних, градивних и апстрактних именица и апстрактне поименичене придеве, који имају само облик једнине, као што су:Johnbutternorththe evil

Отуда се у вези са класама именица и појавило универзално обележје партитивности, као обележје помоћу кога се могу разликовати класе именица.

С друге стране, семантички сингулар представља и бојно непроменљиве именице, које имају облик плурала, али значе једнину. Таквих именица има и у Е и у СХ језику:

AthensBrusselsNetherlandsPhoneticsPoliticsКолаЛеђаНосилаПлућаВрата

Исто тако, појам pluralia tantum, као граматички термин за једну форму бројно непроменљивих именица, представља онај облик у коме се јављају именице које имају само облик плурала, као што су именице:

The AlpsMumpsTights

Семантичка несингуларност у Е језику укључује и неке збирне именице које могу бити бројно необележене (али које су семантички блиске плуралу, могу стајати уз глагол у множини). Збирне именице које њима одговарају у СХ језику не стоје увек уз глагол у множини:

CattleFruitThe intelligenceJewelryPoultryVerminСемантичка несингуларност обухвата и личне деадјективне номинале (THE RICH – БОГАТИ), што илуструје и њихово јављање са глаголом у множини.Сви ови случајеви везани за категорију броја говоре о чињеници да се обележавањем, односно необележавањем броја не преноси увек и основно граматичко значење броја – ВИШЕ ОД ЈЕДАН, ИЛИ ДВА И ВИШЕ ОД ДВА. Има, наиме, именица које у себи никад немају морфему множине, а имају значење множине, и које представљају примере семантичке несингуларности. Исто тако, постоје и именице које имају знак идентичан морфеми множине, а, по правилу, немају значење множине (на пример именица PHYSICS у Е језику).1.2.0.4. Веза између граматичког и семантичког аспекта језика и њихово преплитање долази до изражаја у још неким, управо поменутим елементима категорије броја. (Неки облици једнине су резултат метафоре: IN A WORD, KEEP AN EYE ON JOHN). Наиме, граматички појам множине посматран семантички води нас ка првом контрасту између Е и СХ језика:One and a half daysOne and a half pagesOne and a half villages.Наиме, све именице Е језика које су бројно променљиве имају облик множине када је реч о количини која је већа од броја ЈЕДАН, а та количина може да буде и мања од ДВА, док именице СХ језика уз нумеру ЈЕДАН И ПО не добијају морфему множине, па би се могло закључити да

множине у Е језику значи ВИШЕ ОД ЈЕДАН (али не тек ДВА), док множина у СХ језику има значење ДВА И ВИШЕ ОД ДВА (али не и ЈЕДАН И ПО, не мање од ДВА).У СХ језику, именице које нису прецизно количински, бројчано одређене имају облик номинатива плурала, али именице које одређују бројеви не понашају се једнообразно. Именице мушког и средњег рода које су одређене бројевима ДВА, ТРИ и ЧЕТИРИ (или већим бројевима који се завршавају бројевима ДВА, ТРИ и ЧЕТИРИ) имају после ових бројева у номинативу, акузативу и вокативу облик синкретичан са генитивом једнине, а именице женског рода имају облик синкретичан са номинативом и акузативом плурала. Ови облици представљају паукал или малу множину. Уз остале падеже бројева ове именице се слажу у падежу са бројем: БИЛА САМ СА ДВЕМА ДРУГАРИЦАМА. После ПЕТ и бројева већих од ПЕТ именице имају облик генитива плурала:The roads have just been built.The villages have just been built.Two/three/four roads have just been built.Two/three/four villages have just been built.Five/Twenty roads have just been built.Five/Twenty villages have just been built.Two/Three/Four women came.Five/Twenty women came.

Б. БРОЈ ИМЕНИЦА У ДВА ЈЕЗИКА

БРОЈ ИМЕНИЦА У Е ЈЕЗИКУ

Именице у Е језику користе два основна формална средства за обележавање броја: флексију и мутацију.

Флективно обележена категорија броја именица остварује се у Е језику аломорфима /s/, /z/ и /iz/. Основна именица у Е језику једнака је облику једнине, а једначење по звучности се остварује у самом аломорфу за множину. Другим речима:

/s/ - када се једнина завршава на безвучни глас, сем /s/, /ʃ/, /ʧ/Морфема плурала {S1} /z/ - када се једнина завршава на звучни глас, сем /z/, /ʒ/, /ʤ/

/iz/ - када се једнина завршава на /s/, /ʃ/, /ʧ/, /z/, /ʒ/, /ʤ/

Сложенице у Е језику најчешће добијају обележје множине у свом последњем елементу:Forget-me-notGrown-upTake-offМеђутим, обележје множине може добити и први елемент сложенице:Grant-in-aidMother-in-lawPasser-byИсто тако, и први и последњи елемент сложенице могу добити наставак за множину:Lord JusticeManservantWoman doctorТитула испред имена је обично непроменљива, па зато чешће имамо MISS BROWNS, него MISSES BROWN. Ако је код сложеница последњи елемент придев, има колебања: COURT MARTIALS или COURTS MARTIAL.

1.2.1.2. Поред „правилне“ флективне множине у Е језику код мањег броја именица примењују се још два начина образовања множине: додавањем наставка –en и страних наставака за множину:- Први случај имамо у следећим примерима:Brother childox- Други случај чини група неких именица страног порекла које су у Е језику задржале стране наставке за множину. Обележје једнине се код ових именица мења у наставак за множину страног порекла:

1) –is /is/ → -es /iz/AnalysisAxisBasisDiagnosisEllipsisHypothesisNeurosisOasisParenthesisPsychosisSynopsisThesis

–us /әs/ → -I, -ora, -era /ai, әra, әra:/AlumnusBacillusCorpusGenusLocusOpusStimulus

–a /ә/ → -ae /i:/AlgaAlumnaLarva

–ex /eks/ → -ices /әsiz/Codex

–um, -on /әm, әn/ → -a /ә/AddendumBacteriumCorrigendumCriterionDesideratumErratumOvumPhenomenonstratum