1

Ellen G. White

KOMENTARI BIBLIJSKIH TEKSTOVA

Naslov originala: COMMENTS ON THE BIBLE AT SET

FORTH IN THE WRITINGS OF ELLEN G. WHITE

Prevod: Branko Bosanac

Digitalizacija: Dragoslav Kresac

2

Predgovor

U preko 4.000 lanaka - odabranih za ovu priliku iz poznatih adventistikih asopisa kao to su: Rewiev and Herald (Pregled i Glasnik) i drugi, iz raznih pamfleta, kao i iz dosijea koji sadre sauvane govore, neobjavljene rukopise i originalna pisma E. G. White; esto nailazimo na blistave dragulje koja na zadivljujui nain osvetljavaju neki biblijski stih, opirnije prikazuju pojedine vane dogaaje zabeleene u analima Svetih spisa, i tako proiruju nau spoznaju o osnovnoj biblijskoj istini. Ova knjiga moe stoga da poslui kao novi pristup ili pak prihvatljivija primena da pomenuti dragulji zablistaju i pred okom onih italaca koji ih na drugi nain nikada ne bi ugledali.

OBJANJENJE SKRAENICA ZA NASLOVE CITIRANIH DELA UR Protokol Australijske unije - h Biblije (asopis) S - Biblijska vaspitna kola (asopis) h - Hriansko vaspitanje (asopis) - Hrianska umerenost i biblijska higijena G Bilten generalne konferencije G Dobro zdravlje (asopis) R Zdravstveni reformator (asopis) S - Kratki zapisi iz istorije ASD (Poglavlja E.G.White) Ibid. Ukazuje na isto delo citirano u prethodnom lanku Letter Pisma E.G.White L Kratki zapisi iz ivota apostola Pavla S Neobjavljeni rukopisi E.G.White NL Listii dnevnika E.G.White (serija brour) UR Protokol pacifike unije R Adventni Pregled i Subotni Glasnik (asopis poznat po skraenom nazivu Pregled i Glasnik Rewiev and Herald) SpT serija A Posebna svedoanstva iz serije A (vie svezaka) S serija B - Posebna svedoanstva iz serije B (vie svezaka) S Znaci vremena (asopis) IS Duh prorotva (sveske 1-4) ISG Duhovni darovi (sveske 1-4) SW Uputstva za rad subotne kole (asopis) YI Uputstva i saveti mladima

3

Traite u knjizi Gospodnjoj i itajte, nita od ovoga nee izostati i nijedno nee biti bez drugoga; jer to kaem, on je zapovjedio, i duh e

ih njegov sabrati. (Isaija 34:16)

Jer zapovijest po zapovijest, zapovijest po zapovijest, pravilo po pravilo, pravilo po pravilo, ovdje malo, ondje malo davae se (Isaija

28:10)

Da bi se znao na zemlji put tvoj, po svima narodima spasenje tvoje. (Psalam 67:2)

PREMALO JE PANJE POKLONJENO BIBLIJI, I GOSPOD LJUDIMA I ENAMA DAJE MANJU

SVETLOST DA BI IH VODILA U SVE BLISTAVIJU SPOZNAJU (RH 20.januar 1903)

4

KOMENTARI BIBLIJSKIH TEKSTOVA

TOM 1

PRVA KNJIGA MOJSIJEVA DRUGA KNJIGA MOJSIJEVA TREA KNJIGA MOJSIJEVA

ETVRTA KNJIGA MOJSIJEVA PETA KNJIGA MOJSIJEVA

5

PRVA KNJIGA MOJSIJEVA (POSTANJE)

Poglavlje 1

1-3. (Ps. 33:6,9). Riznica sredstava. Bog je samo govorio, i Njegovom reju stvarana su Njegova dela u prirodnom svetu. Boje stvaranje predstavlja samo riznicu stvorenih sredstava spremnih da ih On trenutno moe upotrebiti na svoju radost i zadovoljstvo (Letter 131, 1897) {1BC 1081.1}

26. (Efes. 3:15). Velika porodica. - Beskrajna ljubav o kako je zaista velika! Bog je stvorio svet da bi proirio svemirsko blaenstvo neba. eleo je da proiri porodicu razumom obdarenih bia (MS 78, 1901). {1BC 1081.2}

27. Novi i poseban poredak. - Celo nebo se u dubokom interesovanju radovalo stvaranju naeg sveta i oveka. Ljudska bia predstavljala su jedan novi poseban poredak (u svemiru). Oni su bili stvoreni po obliju Boijemu, i Tvoreva je namera bila da oni nasele zemlju (RH 11. feb. 1902). {1BC 1081.3}

29. (Ps. 104,14). Plod u naim rukama. - Sam Gospod je prilikom stvaranja dao ivot drvetu i vinovoj lozi. Njegova Re moe da uvea ili pak umanji plodove zemlje. Kad bi ljudi otvorili svoje srce i um da shvate povezanost koja postoji izmeu prirode i Boga prirode, ulo bi se verno priznavanje Tvoreve sile.

Kad bi Bog povukao svoju ivotvornu silu sve u prirodi bi izumrlo. Sva Njegova stvorena dela zavise od Njega. Svim ivotnim namirnicama i produktima prirode On daje ivotvorno svojstvo. Vona stabla krcata obiljem plodova treba da smatramo Bojim darom upravo tako kao da je sam On te plodove stavio u nae ruke (MS 114, 1899). {1BC 1081.4}

Poglavlje 2 2. (2.Mojs. 2:8-11). Sedam bukvalno shvaenih dana. - Sedmini ciklus od sedam bukvalno shvaenih dana, est radnih i jedan za odmor, koji se kroz biblijsku istoriju odrao sve do naih dana, ima svoje pereklo u veliko] injenici o prvoj sedmici (3 SG 99). {1BC 1081.5} 7. (1.Kor. 3:9; Dela 17:28). ovek pod Bojim nadzorom. - ovekov fiziki organizam je pod Bojim nadzorom, ali ne kao neki asovnik koji se navije i onda mora da radi sam. Neprekidni rad srca, puls, disanje, koje takoe nikad ne prestaje, i ceo organizam nalaze se pod stalnim Bojim nadzorom. Vi ste Boja njiva (gazdinstvo), Boja graevina (I Kor. 3:9). Zahvaljujui Bogu mi ivimo miemo se i postojimo. Svaki otkucaj srca, svaki dah, svaki i najmanji pokret predstavlja inspiraciju Onoga koji je udahnuo jo u Adamove nozdrve dah ivota - inspiraciju uvek prisutnog Boga, Velikog JA SAM (RH 8. Nov. 1898). {1BC 1081.6} (2.Petr. 1-4). Uesnici u Bojoj prirodi. - Gospod je oveka stvorio od zemljinog praha. On je Adama uinio uesnikom svog ivota, svoje boanske prirode.

Zadahnuo ga je dahom Svemoguega i ovek je postao ivo bie. Adam je bio savrenog oblika - snaan, lepo graen, nevin nosio je oblije svoga Tvorca (MS 102, 1903). {1BC 1081.7}

Fizika snaga dugo ouvana. - ovek je iz ruku svoga Tvorca izaao savrenog telesnog sastava i divnog oblika. injenica da ve gotovo est hiljada godina odoleva sve teim udarcima bolesti i prestupa, predstavlja najubedljiviji dokaz o snazi i izdrljivosti kojom je u poetku bio obdaren. (CTBH 7) {1BC 1082.1}

8. Adam krunisani vladar Edema. - Adam je bio krunisani vladar Edema. Njemu je bila data vlast nad svim ivim stvorenjima koja je Bog stvorio. Adama i Evu ]e Gospod blagoslovio darom razuma, darom koji nije dat ni jednom drugom stvorenju. On je Adama uinio zakonitim

6

vladarom nad svim delima svojih ruku. ovek, stvoren po Bojem obliju, mogao je da posmatra velianstvena dela Boja u svetu prirode, i bio je u stanju da o njima duboko razmilja i da ih ceni (RH 24. feb. 1874). {1BC 1082.2}

15. Edem, nebo u minijaturi. Adam je predmete za duboko razmiljanje i matanje o delima Bojim imao u Edemu, koji je predstavljao nebo u minijaturi. Bog je oveka sazdao ne samo da posmatra Njegova velianstvena dela; zato mu je dao ne samo srce i um za matanje, nego isto tako i ruke za rad. Kad bi se ovekova srea sastojala u tome da nita ne radi, onda Tvorac Adamu ne bi namenio i rad. ovek je i u radu nalazio sreu, isto tako kao i u dubokom pobonom razmiljanju (RH 24. febr. 1874). {1BC 1082.3}

16,17. (1.Mojs. 1:26; Is. 43:6-7). - Bog je oveka stvorio na slavu sebi, da bi ljudski rod, poto bude okuan i proveren, mogao da se pridrui nebesnoj porodici. Boja namera je bila da ljudskim biima, ako se pokau posluna svakoj Njegovoj rei, proiri naseljavanje neba. Adam je bio stavljen na probu da bi se videlo: da li e biti posluan kao aneli koji su ostali odani Bogu, ili pak neposluan. Da se odrao na ispitu, njegove pouke potomstvu bile bi samo vernost i odanost Bogu. Njegov um i misli bili bi kao i misli Boje. On bi bio, kao Bo|a njiva, Boja graevina (1.Kor. 3:9), bio bi od Njega nauen. Njegov karakter bio bi oblikovan prema karakteru Bojem. (Letter 91, 1900). {1BC 1082.4}

17. (Jovan 8:44; 1.Mojs. 3:4). Klica smrti: delo sotonino. Klicu smrti u ljudski organizam Hristos nikada nije uneo. Tu klicu usadio je sotona kad je naveo Adama da jede plod sa drveta od znanja dobra i zla, to je predstavljalo neposlunost prema Bogu. (MS, 1899). {1BC 1082.5}

(Otk. 13:8). Smrtna kazna nije primenjena odmah. Adam je, na nesreu, posluao rei kuaa i, popustivi njegovim doaptavanjima, pao u greh. Zato smrtna kazna u njegovom sluaju nije bila primenjena odmah? Zato to se naao otkup. Boji jedinorodni Sin je dobrovoljno pristao da uzme na sebe ovekov greh i da svojim ispatanjem iskupi ljudski rod. Da je uinjeni greh na neki nain mogao biti oproten onda to ispatanje ne bi bilo potrebno. Da je Bog oprostio Adamov greh bez ikakvog ispatanja, greh bi postao besmrtan i beskonano bi se nastavljao s drskou koju nita vie ne bi moglo zadrati (RH 23. april 1901). {1BC 1082.6}

Poglavlje 3 1-6. Sve dublje padanje u greh. - Da je ljudski rod prestao da pada sve dublje posle Adamovog izgnanstva iz Edema, stanje sveta bi danas u fizikom, mentalnom i moralnom pogledu bilo daleko povoljnije. Ali, dok ljudi osuuju Adamov pad koji nam je doneo neizrecive patnje i nesreu, oni se ne pokoravaju izriitim Bojim zabranama isto kao i Adam, iako u njegovom primeru imaju opomenu da ne prestupaju Boji zakon, kao to je to on uinio. Kamo sree da se ovekovo poniranje u greh zaustavilo sa Adamovim prestupom, ali pad je stalno postajao sve dublji i dublji. Ljudi nee da izvuku pouku iz Adamovog iskustva. Poputajui apetitu i strastima, oni direktno prestupaju Boji zakon, a u isto vreme nastavljaju da oplakuju Adamov prestup kojim je greh doao na svet. {1BC 1082.7} Od dana Adamovih ljudski pad je u svakom pogledu stalno bivao sve dublji, svaki novi pad je bio vei od prethodnog. Bog nije stvorio svet tako lien zdravlja, lepote i moralne snage kakav on danas izgleda. Strane i svakovrsne bolesti koje pogaaju ljudski rod sve su vie u porastu. To nije u skladu sa Bojim naroitim provienjem, ve u direktnoj suprotnosti sa Njegovom voljom. To dolazi zato to ovek zanemaru|e upravo ona sredstva koja su Bogom odreena da ga tite od strahote postojeih zala. (RH 4. Mart 1875). {1BC 1082.8} 1. Sotona koristi razna orua. - U Edemu sotona je kao svoje orue iskoristio zmiju. Danas on koristi lanove ljudske porodice trudei se svim moguim lukavstvima i obmanama da podigne prepreke na putu pravednikom kojim treba da idu iskupljenici Gospodnji. (Letter 91, 1900). {1BC 1083.1} 5. Sotonina propaganda se ne menja. Bog ne trai nae miljenje niti pita emu bismo dali pravo prvenstva. On zna da ljudska bia ne znaju ta budunost donosi svakog trenutka, i zato nae oi treba da budu upravljene na Njega, a ne na ovozemaljska preimustva i dobiti

7

koje istie sotona. Sotona nam doaptava da emo se, ako posluamo njega, uzdii do velikih visina saznanja. Vi ete postati kao bogovi, govorio je on Evi, ako budete jeli plod sa drveta koje je Bog zabranio. Proba na koju su bili stavljeni Adam i Eva bila je laka, ali se oni nisu odrali. Nisu ostali posluni Bogu, i njihov prestup je otvorio brane poplavi zla koja je preplavila na svet. (MS 50, 1895). {1BC 1083.2} 6. Najblaa proba. - Sa kako dubokim interesovanjem je ceo svemir budno pratio sukob koji je imao da odlui budui poloaj Adama i Eve! Kako su paljivo aneli sluali rei sotone, kao zaetnika greha, kad je svoje ideje stavio iznad zapovesti Bojih i svojim varljivim zakljucima obezvreivao zakon Boji! Kako su zabrinuto oekivali da vide hoe li sveti par biti prevaren od prepredenog kuaa i savladan negovim lukavstvom! Oni su se pitali: Zar e sveti par svoju ljubav i veru u Oca i Sina preneti na sotonu? Zar e oni njegove lai zaista prihvatiti kao istinu? Znali su da se oni mogu uzdrati da ne uzmu zabranjeni plod i da ostanu posluni Bojoj pozitivnoj zabrani, ali i da mogu prekriti izriitu zapovest svoga Tvorca. {1BC 1083.3} Njima je bila data najblaa proba koja se uopte mogla zahtevati, jer nisu imali nikakve potrebe da jedu zabranjeno voe. Bili su snabdeveni svim to je srce moglo da zaeli (BE 24. jul 1899). {1BC 1083.4} Steeno samo saznanje o grehu i njegovim posledicama. - Da Adam i Eva nisu okusili rod sa zabranjenog drveta, Gospod bi im pruio saznanje na kojem se ne nalazi prokletstvo greha - saznanje koje bi im donelo venu radost. Jedino saznanje koje su stekli neposlunou bilo je saznanje o grehu i njegovim posledicama (AUCR 1. mart 1904). {1BC 1083.5}

Adamov pad neobjanjiv. - U emu se sastojala snaga iskuenja i napastovanja izvrenog na Adama, usled ega je dolo do njegovog pada? To nije bilo prebivanje u grehu, jer je Bog Adama stvorio prema svom karakteru, istog i ispravnog. U Adamovom srcu u poetku nije bilo nikakve osnove za izopaenost niti bilo kakvih tenji ili sklonosti ka zlu. Adam je bio bezgrean isto tako kao i aneli koji se nalaze pred Bojim prestolom. To je za sad neobjanjivo, ali mnogo toga to sad ne moemo shvatiti postae nam jasno onda kad budemo gledali licem k licu, i kad budemo poznali kao to smo poznati. (I. Kor. 13:12). (Letter 191, 1899). {1BC 1083.6} (Propovednik 1:13-18) - Vekovima ljude njihova radoznalost navodi da tee za drvetom saznanja; i esto kad misle da su uzabrali plod i otkrili ono to je sutinski najbitnije, oni kao i Solomun u svom istraivanju - uviaju da je sve to skupa tatina i nitavilo u poreenju sa istinskom naukom o svetosti, nauka koja bi im otvorila vrata grada Bojeg. Ambicija navodi ljude da tee za saznanjem takve vrste koje e im doneti slavu, samouzvienje i nadmonost. Tako su i Adam i Eva bili obraivani od sotone sve dok ogranienje koje im je Bog postavio nije bilo raskinuto, i njihovo vaspitanje poelo da se formira pod uticajem uitelja lai da bi stekli saznanje koje im je Bog u svojoj milosti uskratio - saznanje o posledicama prestupa (MS 67, 1898). {1BC 1083.7} Padom prekinut zlatni lanac poslunosti. - Adam je podlegao iskuenju; i poto je pitanje greha i njegovih posledica danas tako jasno, mi moemo da itamo sve od uzroka do posledica i uviamo da veliina uinjenog dela nije ono to sainjava greh, nego neposlunost prema Bojoj jasno izraenoj volji to predstavlja stvarno poricanje Boga, nepotovanje zakona Njegove vladavine... {1BC 1083.8}

Padom naih praroditelja prekinut je zlatni lanac bezuslovne poslunosti i potinjavanja ljudske volje volji Bojoj. Poslunost nije vie smatrana apsolutnom neophodnou. Ljudi su se povodili za svojom ubraziljom i mislima srca svojega za ode Gospod - govorei o stanovnicima prepotopnog sveta - kae da su svagda samo zle. (1. Mojs. 6:5). (MS 1, 1892). {1BC 1083.9}

Adam je bio poteen iskuenja koliko god je to bilo moguno. - Plan spasenja je bio tako podeen da Adam kad je bio stavljen na probu nije morao da podlegne, bio je poteen iskuenja koliko god je to bilo moguno. U trenutku kad je (jelom) bio iskuan, Adam uopte nije bio gladan. (ST 4. april 1900). {1BC 1084.1}

ovek slobodno bie. - Bog je u svojoj svemoi mogao da zadri Adamovu ruku da ne dotakne zabranjeni plod; ali da je On to uinio, sotona bi u tome nalazio izgovor za svoje

8

optube podizane protiv Boje navodne samovolje. ovek ne bi bio slobodno moralno bie, ve samo posluna maina. (RH 4. Jun 1901). {1BC 1084.2}

Sve ga je podsticalo da ostane odan Bogu. - Sasvim je izvesno da Boja namera nije bila da ovek postane grenik. On je Adama stvorio nevinog i plemenitog, bez ikakve naklonosti prema zlu. Smestio ga je u prskrasni Edem, gde je bio okruen svim to ga je podsticalo da ostane posluan i odan Bogu. Zakon mu je bio dat kao zatatna ograda. (Ibid). {1BC 1084.3}

7. Smokvino lie nije moglo da prikrije greh. - Adam i Eva su oboje okusili zabranjeni plod, i tako stekli saznanje do kojeg, da su ostali posluni Bogu, nikada ne bi doli - tragian doivljaj neposlunosti i neodanosti prema Bogu, - Saznanje da su goli. Odea njihove nevinosti, ogrta od samog Boga, kojim su do tada bili zaogrnuti - nestao je; i oni su pokuali da tu nebesku odeu zamene zatitnim pregaama koje su spleli od smokvinog lia. {1BC 1084.4}

To je ogrta kojim se prestupnici zakona Bojeg koriste od dana Adamove i Evine neposlunosti. Oni pletu smokvino lie da bi pokrili svoju golotinju, prouzrokovanu prestupom. Smokvino lie predstavlja argumente upotrebljene da se pokrije neposlunost. im Gospod panju ljudi i ena skrene na istinu, oni odmah poinju da pletu pregae od smokvinog lia da bi sakrili golotinju due. Ali se golotinja greha ne moe sakriti. Svi argumenti koje bi zainteresovani za ovaj uzaludan poduhvat mogli da prikupe pokazae se potpuno nitavnim (RH 15. novembar 1898). {1BC 1084.5}

10.11. Navukli na sebe haljine neznanja. Da Adam i Eva nisu ispoljili neposlunost prema Tvorcu oni bi ostali na putu savrene ispravnosti i poznali bi i razumeli Boga. Ali kad su posluali glas kuaa i zgreili protiv Boga, sjajne haljine nebeske nevinosti iezle su, i lieni haljina nevinosti oni su navukli na sebe tamne haljine neznanja o Bogu. Blistavo savrena svetlost kojom su dotada bili okrueni osvetljavala je sve emu bi se oni pribliili; ali lieno te nebeske svetlosti, Adamovo potomstvo nije vie bilo u stanju da vidi tragove Bojeg karaktera u Njegovim stvorenim delima (RH 17. Mart 1904). {1BC 1084.6}

15. Adamu je bio poznat prvobitni zakon. - Adam i Eva su od samog stvaranja znali za prvobitni Boji zakon. On je bio napisan u njihovom srcu i oni su bili upoznati sa zahtevima koji su potom zakonu traeni od njih. Kad su prestupom zakona Bojeg izgubili sreu svoje nevinosti i postali grenici, budunost palog roda nije vie osvetljvao ni jedan zrak nade. Ali se Bog u svojoj milosti saalio na njih, i Hristos je, - preuzimajui na sebe njihovu krivicu, - stvorio plan za njihovo spasenje. U kletvi izreenoj nad zemljom i ovekom izraeno je i obeanje da zahvaljujui Hristu, i za one koji su prestupili Boji zakon postoji nada i oprotaj. Iako je budunost bila zastrta mrakom i tminom, slinom mrtvakom pokrovu, ipak je obeanje o Iskupitelju predstavljalo zvezdu nade koja je osvetljavala tamu budunosti. Jevanelje o Hristu prvo je bilo negoveteno Adamu. Adam i Eva su u najiskrenijem kajanju oplakivali svoju krivicu. Oni su uzverovali u ovo dragoceno Boje obeanje i bili su spaseni od najavljene propasti. (RH 29. april 1875). {1BC 1084.7}

Hristos neposredni jemac. - im se pojavio greh, pojavio se i Spasitelj. Hristos je znao da e morati da strada i pati, ali je ipak postao ovekova zamena. im je Adam zgreio, Sin Boji se predstavio kao jemac za pali ljudski rod, sa isto takvom silom da sprei presudu izreenu nad krivcima kao i kad je poloio svoj ivot na krstu Golgote. (RH 12. mart 1901). {1BC 1084.8}

Kontinent neba - Savrenim pokoravanem svakoj rei koja izlazi iz usta Bojih, Hristos je postao Iskupitelj sveta. On je otkupio sramni Adamov pad, a zemlju koja je grehom bila rastavljena od Boga, ponovo kao sastavni kontinent neba pripojio porodici nebeskih tela u svemiru (RH 6. avgust 1894). {1BC 1084.9}

Povezana sa sferom slave Iako je zemlja kao kontinent *) bila otrgnuta od neba i otuena od nebeske zajednice, ona je zahvaljujui Hristovoj rtvi ponovo povezena sa sferom slave (RH 24. novembar 1887). {1BC 1085.1}

*)Re kontinent je ovde oigledno upotrebljena u smislu irem nego to se danas obino upotrebljava. U engleskom, sada zastarelom obiaju, re kontinent se mogla primeniti na globus ili neko loptasto nebesko telo, sunce ili mesec (Vidi Oksfordski engleski renik).

9

Zamena u istom trenutku - im je ovek popustio sotoninom kuanju, uinivi ono to je Bog rekao da ne ini, Hristos Sin Boji se postavio izmeu ivih i mrtvih, rekavi: Neka kazna padne na Mene. Ja se stavljam na ovekovo mesto, da bi se njemu pruila jo jedna ansa. (Letter 22. Feb. 13, 1900). {1BC 1085.2}

Hristos svojom nogom zakorauje na Adamov put Kakve li ljubavi! Kakvog li ponienja! Car slave se sam ponudio da se spusti do palog ljudskog roda. On je bio spreman da svojom nogom zakorai na Adamov put; da uzme prirodu palog oveka i da stupi u borbu sa jakim neprijateljem koji je nad Adamom pobedonosno likovao; da pobedi sotonu i da na taj nain svima koji uzveruju u Njega otvori put za iskupljenje od sramnog Adamovog neuspeha i pada. (RH24. februar 1874). (Iskuenje, ili Hristovo kuanje 15) {1BC 1085.3}

16.17. Izvrenje izreene presude zadrano - Bog se, za izvesno vreme, uzdrao od definitivnog izvrenja smrtne kazne izreene oveku. Sotona je polaskao sebi da e vezu izmeu neba i zemlje zauvek prekinuti . Ali je u tome bio u velikoj zabludi i veoma se razoarao. Otac je sebe radi predao svet u ruke svog Sina da ga otkupi od kletve prouzrokovane Adamovim sramnim neuspehom i padom u greh. (Iskuenje, ili Hristovo kuanje 17) {1BC 1085.4}

17.18. Prokletstvo je na svemu stvorenom - U celokupnoj prirodi je nastao poremeaj, jer je Bog ovoj zemlji uskratio ostvarenje svoje namere koju je prvobitno za nju imao. Nema mira bezbonicima, kae Gospod. Prokletstvo poiva na svemu stvorenom. To se svake godine sve vie i sve oiglednije osea. (MS 76a, 1901). {1BC 1085.5}

Prvo prokletstvo nad Adamovim potomstvom i nad ovom zemljom izreeno je zbog Adamove neposlunosti. Drugo prokletstvo usledilo je zbog Kajinovog zloina kad je ubio svog brata Avelja. Tree i najstranije prokletstvo, kao znak Bojeg negodovanja, pogodilo je zemlju prilikom potopa. (4SG 121). {1BC 1085.6}

Prokletstvo se na zemlji osealo sve tee i tee. Pre potopa, prvi list koji je pao s drveta i bio pronaen na zemlji prouzrokovao je onima koji su se bojali Boga duboku alost. Oni su nad tim dugo tugovali kao to mi danas tugujemo nad svojim dragim pokojnicima. U truljenju i raspadanju lista oni su videli oevidan znak prokletstva i raspadanja prirode. (Ibid 155). {1BC 1085.7}

(Rimlj. 8:22) - ovekov greh je doneo neizbene posledice - raspadenje, deformaciju i smrt. Danas je ceo svet proet klicama zaraze i raspadanja i pogoen smrtnom boleu. Sve na zemlji uzdie i tui pod teretom stalnih prestupa njenih stanovnika. (Letter 22,13. februar 1900). {1BC 1085.8}

Prokletstvo pritiskuje ne samo zemlju i oveka, nego i ivotinje i ribe u moru, i poto je prestup postao gotovo sveopti bie doputeno da i prokletstvo postane tako rasprostranjeno i tako duboko kao i sam prestup. (Letter 59, 1898). {1BC 1085.9}

Znaci Boje neprekidne ljubavi. Bog je posle Adamovog prestupa mogao da onemogui dalji razvoj svakog pupoljka, svake klice i svakog cveta, mogao je da cvetu oduzme miris tako prijatan za ljudska ula. U zemlji igosanoj i uprljanoj prokletstvom, u kalju, iku, trnju i korovu moemo proitati zakon osude, ali u ljupkim bojama i miomirisu cvea moemo videti da nas Bog jo uvek ljubi, da Njegova milost jo nije potpuno uskraena ovoj zemlji (RH 8. novembar 1898). {1BC 1085.10}

17-19 - Adamu i celokupnom njegovom potomstvu Bog je rekao: Sa znojem lica svojega jee hljeb, jer se otada zemlja mora obraivati pod smetnjama i neugodnostima nastalim usled prestupa. Trnje i korov e ti raati. (MS 84, 1897). {1BC 1085.11}

Na zemlji nema mesta gde se ne vidi trag zmije i ne osea njen smrtonosno otrovni ujed. Cela zemlja se oskvrnila pod stanovnicima svojim. Prokletstvo se iri isto tako intenzivno kao i prestup. (Letter 22, 13. februar 1900). {1BC 1086.1}

18. Spajanje metala sa ivom ubitano deluje na biljke. - U velikom Gospodnjem vrtu nije bilo nijedne tetne biljke; ali posle prestupa Adama i Eve poele su da niu i otrovne trave. U paraboli o sejau, Gospodaru se postavlja pitanje: Nisi li ti dobro sjeme sijao na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj? Gospodar odgovara: Neprijatelj to uini. Svako seme kukolja i zla posejao je neastivi. Svaka tetna biljka njegovo je seme. Svojim dovitljivim metodama

10

amalgamisanja (spajanje metala sa ivom) on je iskvario zemlju i zarazio je kukoljem. (MS 65, 1899; objavljeno u F.D.Nichol, E. G. White i njeni kritiari) {1BC 1086.2}

22-24 (Otkr. 22:2,14). Pravo na drvo ivota uslovljeno je poslunou. - Prestup Bojih zapovesti iskljuio je Adama iz Edemskog vrta. I aneli s plamenim maem postavleni su da uvaju prilaze drvetu ivota, da ne bi ovek posegao za negovim plodom i okusivi ga postao besmrtni grenik, ovekoveivi na taj nain i sam greh. Uzimanje ploda sa tog drveta bilo je uslovljeno dranjem svih Bojih zapovesti. Svojim padom u greh, zbog neposlunosti, Adam je izgubio svako pravo ne samo na ivotvorni plod sa drveta ivota, nego i na njegovo lie koje slui za iscelenje narodima. {1BC 1086.3}

Poslunost kroz Hrista Isusa daje oveku savreni karakter i pravo na drvo ivota. Uslovi ponovnog sticanja prava na drvo ivota jasno su izloeni u svedoanstvu Hristovom upuenom Jovanu: Blago onima koji tvore zapovijesti Boje, da im bude vlast na drvo ivota i da uu na vrata u grad. (Otkr.22:14). (MS 72, 1901). {1BC 1086.4}

24. (Mat. 4:4; Jovan 6:63). Pred Drvetom ivota koje je nama na dohvatu nema nikakvog plamenog maa. Sveti spisi, - ono osvetano: Pisano je predstavljaju jevanelje koje mi treba da propovedamo. Pred tim drvetom ivota nije postavljen nikakav plameni ma. Nema sile koja bi ma kojoj dui mogla da zabrani uzimanje ploda sa tog ivotnog drveta. U tome moe da uestvuje svako. Svi mogu da jedu i da veno ive. (Letter 20, 1900). {1BC 1086.5}

Poglavlje 4

4. Prinos mora biti pokropljen krvlju. - U svemu to prinosimo Bogu mi treba da izrazimo priznanje jednog velikog Dara; to jedino nau slubu moe uiniti prihvatljivom, i Bogu ugodnom. Kad je Avelj prineo prvine od stada, on je time priznao Boga, i to ne samo kao Darodavca ovozemaljskih blagoslova, nego i kao Onog koji nam je dao Spasitelja. Aveljev prinos predstavljao je najodabranije to je mogao dati, jer je bio upravo ono to je Gospod izriito zahtevao. Kajin je prineo samo plodove zemlje, i njegov prinos Gospod nije mogao da prihvati. Time nije bila izraena vera u Hrista. Svaki na prinos mora biti pokropljen krvlju iskuplenja. Kao otkupljena svojina Sina Bojeg, mi treba da predamo Gospodu sebe i svoj ivot. (RH 24. novembar 1896). {1BC 1086.6}

(1.Mojs. 2:17). rtva prinoenih ivotinja prihvatana kao privremena zamena. - Pali ovek, zbog svoje krivice, nije vie mogao direktno da izlazi pred Boga sa svojim molitvama; jer je njegovim prestupom boanskog zakona podignuta neprohodna barijera izmeu svetog Boga i prestupnika. Ali je stvoren plan po kojem je smrtna presuda trebalo da padne na Hrista kao ovekovu zamenu. Planom spasenja moralo se predvideti prolivanje krvi, jer je smrt neizbena posledica ovekovog greha. ivotinje prinoene na rtvu bile su predslika Hristove rtve. U zaklanoj rtvi ovek je imao da gleda privremeno ispunjenje rei: Umrijee (I Mojs. 2:17). (RH 24, novembar 1896). {1BC 1086.7}

6. Bog zapaa svaki postupak. Gospod je video da se Kajin gnevi, video je promenu na njegovom licu. To pokazuje kako Gospod zapaa svaki postupak, svaku nameru i cilj; pa, ak i izraz lica. Tako ovek, iako nita nije rekao, izraava svoje neslaganje sa voljom Bojom i svoju nespremnost da joj se potini... I tebi Gospod isto tako, kad ne uzmogne da postupi prema pobudama svog buntovnikog srca i svoje neposveene volje, moe da postavi pitanje: to se srdi? to li ti se lice promjeni? To oevidno pokazuje da su takvi, poto ne mogu da sprovedu planove i namere sotonine, izazvani da ispolje duh slian Kajinovom. (MS 77, 1897). {1BC 1086.8}

8. Do prepirke je moralo doi . - Meu dvojicom brae nije bilo sloge i do prepirke i otvorenog sukoba je moralo doi. Avelj nije mogao da odobri Kajinu a da time ne bude kriv za prestup izriite Boje zapovesti. (Letter 16, 1897). {1BC 1086.9}

Kajin je bio ispunjen crnim slutnjama i ludakim besom. Zaetnik neverovanja, gunanja i pobune je sam sotona. On je Kajinovo srce ispunio slutnjama i ludakim besom protiv njegovog nedunog brata i protiv Boga, zato to je Aveljevu rtvu Bog primio a njegovu nije. I u nastupu ludakog besa i mrnje ubio je svoga brata. (RH 3. mart 1874). {1BC 1087.1}

11

15. Znak na Kajinu. - Bog je svakom oveku dao njegov zadatak; i ako se neko od zadatka koji mu je Bog namenio odvrati, da vri delo sotonino, da skrnavi svoje telo ili navodi druge na greh, delo takvog oveka predstavlja prokletstvo, i na njemu je ljaga - ig ili znak Kajinov. Slom nesrene rtve koju je upropastio vapie Bogu, kao i nekada Aveljeva krv. (RH 6. mart 1894). {1BC 1087.2}

Svaki ovek, bio on propovednik ili obian lan crkve, koji tei da vri nasilje ili da vlada razumom drugih, postaje sotonin agent, vri njegovo delo, i u oima nebeske vasione nosi Kajnov znak ili ig. (MS 29, 1911). {1BC 1087.3}

25. Sit po uzrastu bio vii i otmeniji od Kajina i Avelja. - Sit je po uzrastu bio vii i otmeniji od Kajina i Avelja, i liio je na Adama vie nego njegovi ostali sinovi. Sitovi potomci su se odvojili od bezbonih Kajinovih potomaka. Oni su uvali i na svoje mlae prenosili znanje o Bogu i Njegovoj volji, dok bezboni kajinovci nisu imali nikakvog potovanja prema Bogu i Njegovim svetim zapovestima. (3SG 60). {1BC 1087.4}

Poglavlje 5 22-24 Enoh je Boga gledao samo verom. - Da li je Enoh stvarno video Boga na svojoj strani? Samo verom. On je bio svestan da je Gospod tu, i dosledno se i nepokolebljivo drao naela istine. Mi, isto tako, treba da ivimo jednako po volji Bojoj. Kad tako budemo inili, nae lice e biti ozareno svetlou Njegove prisutnosti, i kad se sastanemo jedni sa drugima govoriemo o Njegovoj sili, naglaavajui uvek: Slava Gospodu. (MS 17, 1903). {1BC 1087.5} Hristos stalni saputnik. - I mi moemo imati ono to je Enoh imao. Moemo imati Hrista kao svog stalnog saputnika. Enoh je stalno hodio sa Bogom, ivei jednako po volji Njegovoj. Kad je bio saletan iskuenjima, on je o tome mogao da razgovara s Bogom. On nije imao ono osvetano Pisano je kao to mi danas imamo, ali je imao pravilnu predstavu o svom nebeskom Saputniku. On je Boga uinio svojim Savetnikom i bio je prisno povezan sa Isusom; i zato je bio posebno poastvovan. Uzet je na nebo ne okusivi smrt. I na kraju e na nebo biti uzeti samo oni koji su na ovoj zemlji odravali stalnu vezu sa Bogom. {1BC 1087.6} Oni koji pokazuju da im je ivot skriven sa Hristom u Bogu prikazivae Njega uvek u svakom svom ivotnom postupku. Sebinost i sopstveno ja bie potpuno iskorenjeni. (MS 38, 1879). {1BC 1087.6} Teio da postane slian boanskom Uzoru. - Potrudimo se da shvatimo slabosti toliko svojstvene ljudima, u viajui da ovek pada upravo onda kad o sebi uobraeno ima visoko miljene. Onda emo biti ispunjeni eljom da budemo upravo onakvi kakvi, prema Bojoj nameri i elji, treba da budemo - isti, plemeniti i posveeni. Biemo gladni i edni pravde Hristove. l jedina elja nae due bie da postanemo slini njemu. {1BC 1087.7} To je bila elja koja je ispunjavala Enohovo srce. I mi itamo za nega da je hodio s Bogom, ivei jednako po Njegovoj volji. On je prouavao karakter Boji sa odreenim ciljem. On nije sam odreivao svoj put, niti je pak isticao svoju volju, smatrajui se dovoljno sposobnim da upravlja svojim ivotom. Teio je samo da postane slian boanskom Uzoru. (Letter 169, 1903). {1BC 1087.8} Kako je Enoh hodio sa Bogom. - Dok god se s poverenjem obraate svom nebeskom Ocu za pomo u svojoj nevolji i potrebi, On vas nee ostaviti. Nebo je puno blagoslova koje On jedva eka da izlije na one to usrdno mole za pomo koju samo Gospod moe dati. Enoh je verom stalno gledao u Isusa, u molitvi se pozivao na Njega, verujui da e se svaka Boja re zaista ispuniti, tako je ovaj sveti ovek stalno hodio sa Bogom. On se vrsto drao Boga i bio na Njegovoj strani pokoravajui se svakoj Njegovoj rei. (MS 111, 1898). {1BC 1087.9} Boravite u istoj atmosferi. - Enoh za sebe nije izabrao boravite meu bezbonicima. Nije se nastanio u Sodomu, mislei da spase Sodom. Smestio se sa svojom porodicom tamo gde je atmosfera bila to je mogue istija. Zatim bi odatle povremeno odlazio meu stanovnike sveta, prenosei im Bogom danu poruku. Svaka poseta koju je uinio svetu bila je za njega veoma bolna. Svaki put bi zapazio i shvatio poneto od gube greha. Objavivi svetu svoju poruku, svaki put je sa sobom u svoje usamljeno i povueno boravite poveo i ponekog od onih koji su primili opomenu. Neki od tih postali su pobednici i kao takvi umrli pre

12

nego to je potop doao na svet. Ali neki, ivei tako dugo pod izopaenim uticajem greha, nisu mogli da podnose atmosferu pravednosti i ispravnosti. (MS 42, 1900). {1BC 1087.10} 24. Moralna tama nikad nije bila tako gusta. - Enoh je iveo jednako po volji Bojoj, dok o svetu koji ga je okruivao zapisi svete istorike kau: I Gospod videvi da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli i matanja srca njihova svagda samo zlo. Enohovo ispravno ivljenje bilo je u upadljivoj suprotnosti sa ivotom bezbonih koji su ga okruivali. Njegova pobonost, njegova neporonost i njegovo nepokolebljivo potenje bili su rezultat njegovog hoenja sa Bogom, dok je bezbonost ostalih stanovnika sveta bila rezultat njihovog hoenja sa obmanjivaem roda ljudskog. Nikad do tada nije bilo niti e ikad biti vremena kad e moralna tama biti tako gusta kao to je bila kad je Enoh iveo ivotom besprekorne pravednosti. (MS 43, 1900). {1BC 1088.1} Enoh - prvi prorok. - Enoh je bio prvi prorok na ovom svetu. On je proroanski najavio drugi dolazak Hristov na ovaj svet, i dela koja e On tada uiniti. Svojim ivotom bio je uzor hrianske doslednosti. Re Boju u igosanju i osudi greha trebalo bi da izgovaraju samo sveta usta. Njegova proroanstva ne nalazimo u spisima Starog zaveta. Moda nikada neemo nai knjigu koja opisuje Enohova dela, ali apostol Juda, kao Boji prorok, u Novom zavetu pominje Enohovo delo. (MS 43, 1900). {1BC 1088.2}

Poglavlje 6 2. Saradnjom s Bogom izbeglo bi se bogosluenje zasnovano na Kajinovom uzoru. - Da su ljudi saraivali s Bogom ne bi bilo lanog bogosluenja koje se u sutini zasniva na Kajinovom uzoru. Aveljev primer poslunosti bio bi zaslueno cenjen i smatran dostojnim podravanja. Ljudi su mogli d a izvravaju Boju volju. Mogli su da se pokoravaju Njegovom zakonu, i u poslunosti Njemu nali bi spasenje. Bog i nebeski svemir bi im pomogli da sauvaju u sebi boansko oblije i slinost sa Njegovim karakterom. Bila bi ouvana njihova dugovenost, i Bog bi sa zadovoljstvom uivao u delima svojih ruku. (RH 27. Decembar 1898). {1BC 1088.3}

3. (1.Petr. 3:18-21). Bog je govorio preko Matusala, Noja i ostalih patrijaraha. - Bog je stanovnicima pretpotopnog sveta dao sto i dvadeset godina milosti, i za to vreme propovedao im jevanelje preko Matusala, Noja i ostalih svojih slugu. Da su posluali svedoenje tih vernih svedoka, da su se pokajali i vratili Bogu, On ih ne bi unitio. (RH 23, april 1901). {1BC 1088.4} Enoh neustraivo daje odluno svedoanstvo. - Enoh je stanovnicima prepotopnog sveta, pre njihovog unitenja potopom, neustraivo objavio odluno svedoanstvo. (RH 1. novembar 1906). {1BC 1088.5} Glas Noja, Matusala i ostalih uo se. - Bog je odluio da potopom oisti zemlju, ali je stanovnicima prepotopnog sveta u svojoj dobroti i ljubavi ostavio vreme milosti od sto dvadeset godina. U toku perioda, dok je graen koveg spasena, glasovi Noja, Matusala i mnogih drugih vernika uli su se u opomenama i preklinjanju, i svaki udarac koji se uo pri graenju kovega predstavljao je po jednu poruku opomene (RH, 19. septembar 1907). {1BC 1088.6} Neki su uzverovali, a neki se ponovo otpadili. - Sto i dvadeset godina je Noje stanovnicima prepotopnog sveta objavljivao poruku opomene, ali je malo bilo onih koji su se pokajali. Neki od drvodelja koje je on zaposlio u izgradnji kovega poverovali su i prihvatili poruku, ali su pomrli pre potopa; dok su se neki od Nojevih obraenika ponovo otpadili. (MS 65, 1906). {1BC 1088.7} Mnogi od onih koji su uzverovali ostali su verni do kraja i umrli kao pobednici. (MS 35, 1906). {1BC 1088.8} Enohovo iskustvo najubedljivija beseda. Ali i za ovake prorokova Enoh, sedmi od Adama, govorei: gle, ide Gospod s hiljadama svetijeh anela svojijeh, da uini sud svima, i da pokara sve bezbonike za sva njihova bezbona dela kojima bezbonost inie, i za sve rune rijei njihove koje bezboni grijenici govorae na nj. (Juda 14-15). Besede koje je Enoh odrao svojim poukama i ivotom i njegovo vaznesenje u nebo bili su ubedljivi argumenti za sve koji su iveli u to vreme. To su bili snani argumenti koje su Matusal i Noje ubedljivo mogli

13

da upotrebe dokazujui da pravednici mogu da budu preobraeni i uzeti u nebo (MS 46, 1895). {1BC 1088.9}

Druenje sa nevernicima potkopava veru. - Oni koji su uzverovali kad je Noje poeo da gradi koveg, izgubili su svoju veru zahvaljujui druenju sa nevernicima koji su u njima razbudili sve njihove stare strasti za zabavom i raskoi (RH 15. septembar 1904). {1BC 1088.10}

(1.Jovanova 3:8) Hristos u borbi u danima Nojevim. Zato se javi Sin Boji da raskopa djela avolja. Sam Hristos je bio angaovan u borbi u danima Nojevim. U porukama opomene, ukora i usrdnih poziva stanovnici prepotopnog sveta uli su Njegov glas. On im je dao vreme milosti i pouke od sto i dvadeset godina u kojima su mogli da se pokaju. Ali su oni radije izabrali sotonine obmane, i zato su morali da izginu u nabujalim talasima potopa (RH, 12 mart 1901). {1BC 1088.11}

4. Velika umetnost, nauka i pronalasci uniteni u potopu. - U potopu su uniteni vei pronalasci umetnosti i ljudske vetine nego to dananji svet moe i da zamisli. Unitena su umetnika dela daleko vea od ovih kojima se dananji umetnici hvalisavo razmeu. (Letter 65, 1898). {1BC 1089.1}

Od koga je ovek dobio znanje kojim raspolae, i kako on stvara svoje izume? - Od Gospoda, izuavanjem sastava i navika raznih vrsta ivotinjskog sveta. Svaka ivotinjska vrsta predstavlja poseban udbenik, i od naina kako one upotrebljavaju svoja oruja, kao to su: kande, kljun, rog, aoka i sl. ljudi ue da prave aparate za svakovrsnu delatnost. Kad bi ljudi samo znali kakve je sve umetnosti i izume svet izgubio, oni ne bi bili tako brbljivi govorei o takozvanim vekovima mraka u dalekoj prolosti. Kad bi mogli videti kako je Gospod nekad radio preko ljudskih orua, oni bi sa manje samopouzdanja govorili o prepotopnom svetu. U potopu je, na mnogim podrujima ljudskih dostignua, uniteno daleko vie nego to ljudi danas znaju. Posmatrajui tadanji svet, Gospod je video da je intelekt koji je On dao oveku bio izopaen, da su sva njihova matanja i sve misli njihovog srca svagda samo zle. Bog je tim ljudima dao znanje. On im je dao dragocene i korisne ideje, da bi ostvarili Njegov plan. Ali Gospod je video da su oni koji su prema Njegovoj nameri mogli da imaju mudrost, taktinost i rasuivanje, sve te sposobnosti uma iskoristili da slave i uzdiu sebe. Nezadrivim talasima potopa On je zbrisao sa lica zemlje taj dugoveni rod, i zajedno sa njima i znanje koje su oni koristili samo na zlo. Kad je zemlja posle potopa ponovo naseljena, Gospod je svoju mudrost ljudima poveravao tedljivije, dajui im samo onoliko koliko je bilo neophodno za ostvarivanje Njegovog velikog plana. (Letter 24, 1899). {1BC 1089.2}

Obmane o takozvanom napretku. - Pravo znanje je sa svakom novom generacijom bilo u stalnom opadanju. Bog je beskonaan (bez poetka i kraja), i prvi ljudi na Zemlji su svoja saznanja primili od tog beskonanog Boga koji je stvorio svet. Znanje onih koji su pouke primali neposredno od beskrajne mudrosti nije moglo biti nepotpuno ili pogreno. {1BC 1089.3}

Bog je Noju dao podrobna uputstva kako da sagradi ogromnu lau za svoje sopstveno spasenje i spasenje svoje porodice. On je isto tako dao uputstva Mosiju kako da naini ator od sastanka, i kako da se izvedu svi umetniki radovi kojima je svetinja trebalo da bude ukraena. ene su sa izuzetnom otroumnou izraivale vezove i ukrase od srebra i zlata. Da bi se delo na podizanju atora i izradi kovega i sudova dovrilo, nisu nedostajali ni veti ljudi koji su znali da rade od istog zlata. {1BC 1089.4}

Bog je Davidu dao uzor ili maketu hrama koji je sagraen u vreme Solomunovo. Nikome sem najvetijih ljudi i umetnika nije bilo doputeno da uine bilo ta u planiranju ovih radova. Svaki kamen je, pre no to je donesen na gradilite, bio obraen i pripremljen tako da tano odgovara svom mestu. I hram je podizan tako da se na gradilitu nije uo nijedan udarac sekire ili ekia. Graevina je bila takva da joj po lepoti, bogatstvu, velianstvenosti i sjaju na svetu nije bilo ravne. {1BC 1089.5}

Sada postoje mnogi izumi i sve savrenije maine koje zamenjuju ljudski rad, to ljudi u drevno doba nisu imali. Njima to nije bilo potrebno... {1BC 1089.6}

to je zemlja due pod teretom prokletstva, oveku je sve tee da je obrauje i da je uini plodnom. Poto zemljite tokom vremena postaje sve neplodnije i njegova obrada zahteva dvostruko vie truda i napora. Bog je podigao ljude pronalazakih sposobnosti da konstruiu razna orua i mehanizaciju koja olakavaju obraivanje zemlje pritisnute sve teim

14

prokletstvom. Ali svi ljudski izumi i pronalasci nisu od Boga. Ljudskim umom je u velikoj meri ovladao sotona, i to je ubrzalo nove izume koji su ljude naveli da zaborave na Boga. {1BC 1089.7}

Po snazi intelekta, ljudi koji sada ive ne mogu se uporeivati sa onima iz davne prolosti. Davno nestalih umetnosti i zanatskih vetina bilo je u davnoj prolosti vie nego to dananje generacije imaju. Vetine i umetnika dostignua onih koji danas ive ne mogu se uporeivati sa znanjem onih snanih ljudi koji su mogli da doive skoro hiljadu godina. {1BC 1089.8}

Pre potopa ljudi su iveli stotinama godina, a kad bi navrili sto godina jo uvek su smatrani mladiima. Ti dugoveni ljudi imali su u zdravom telu i zdrav um. Njihova umna i fizika snaga bila je tako velika da se sadanje oslabljene generacije ne mogu uopte uporeivati s njima. U toku celog ivota koji je trajao skoro hiljadu godina oni su mogli da stiu i usavravaju svoje znake. Na pozornicu aktivnosti oni su stupali od svoje ezdesete do stote godine ivota, upravo u godinama u kojima danas i najdugoveniji moraju da zavre svoje kratkotrajno ivotno delo, i da odlaze sa pozornice. Oni koji se obmanjuju i hvaliu zabludom da svet sada ivi u vreme pravog napretka i da je ljudski rod vekovima napredovao u pravom znanju nalaze se pod uticajem oca lai, ije je delo od uvek bilo da istinu Boju pretvara u la (4SG 154-156). {1BC 1089.9}

Dinovski uzrast prepotopnih ljudi. - U prvom vaskrsenju svi ustaju u sveini i zdravlju besmrtnosti, ali u drugom se na svima vidno zapaaju tragovi prokletstva. Nepokajani ustaju upravo onakvi kakvi su poloeni u grob. Oni to su iveli pre potopa, ustaju u svom gorostasnom uzrastu, vie nego dvostruko vei od ljudi koji sada ive na zemlji, i srazmerno svojoj visini i razvijeni. Generacije posle potopa bile su sve manje po uzrastu (3SG 84). {1BC 1090.1}

5. Degenerisanje od lakomislenosti do uniavajuih greha. - Pred nama je istorija prepotopnog sveta i stanovnika Sodoma i Gomora, koji su svojim degenerisanjem od povrnosti i lakomislenosti do uniavajuih greha izazvali gnjev Boji u najstranijem unitenju, da bi oistio zemlju od zaraznog uticaja njihovog naina ivljenja. Neiste sklonosti i strasti zagospodarile su razumom. Sebinost je postala njihov bog, a znanje o Svemoguem bilo je sebinim poputanjem izopaenim strastima gotovo sasvim izbrisano. (Letter 74, 1896). {1BC 1090.2}

Zloupotreba onoga to je samo po sebi ispravno. - Greh prepotopnih ljudi je u tome to su zloupotrebljavali ono to je samo po sebi bilo ispravno i dozvoljeno. Darove Boje oni su izopaili, koristei ih sebino u zadovoljavanju svojih telesnih elja. Poputanje apetitu i odavanje niskim strastima potpuno je izopailo njihove misli. Dozvolivi da ih sotona na taj nain zavede i potpuno zavlada nad njima, postali su njegovo roblje (MS 24, 1891). {1BC 1090.3}

Iskvareni zbog poputanja izopaenom apetitu. - Stanovnici sveta u Nojevo doba bili su uniteni zato to su se iskvarili poputanjem izopaenom apetitu (ST 2. septembar 1875). {1BC 1090.4}

11. Oboavanje popustljivosti prema sebi; gajenje zloina. - Oni su prosto oboavali sebino poputanje svojim prohtevima - jelu, piu i zabavama, - a ukoliko bi ih neko spreavao u zadovoljavanju njihovih elja i strasti pribegavali su i delima nasilja i zloina. {1BC 1090.5}

U danima Nojevim zaprepaujua veina se protivila istini, i ljudi su vie voleli la i lukavo ispredene izmiljotine koje su im se u duu utkale. Zemlja je bila puna nasilja. Rat, zloin, ubistva bili su svakodnevna pojava. Upravo tako e biti i pred drugi Hristov dolazak. (MS 24, 1891). {1BC 1090.6}

12.13 Noje izloen podsmehu. - Pre unitenja sveta potopom na zemlji je bilo talentovanih ljudi, ljudi koji su posedovali umenost i znanje. Ali su se oni izopaili i u srcu i mislima, jer su u svojim planovima i savetima potpuno ostavili Boga. Bili su mudri da ine ono to On nikada nije rekao da ine, mudri da ine zlo. Gospod je video da bi njihov primer bio tetan i opasan za budue generacije i stvar je preuzeo u svoje ruke. Sto dvadeset godina ih je milostivo opominjao preko svog vernog sluge Noja. Ali dragoceno vreme milosti i proveravanja koje im je tako milostivo bilo dano oni su proveli u ismejavanju Noja i njegovih opomenama. U zlonamernoj osudi i kritikovanju, prikazivali su ga u najpodrugljivijim karikaturama. Ismejavali su njegovu izuzetnu ozbiljnost i duboku oseajnost u najavljivanju Boje kazne koja je sigurno

15

morala doi. Pozivali su se na nauku i zakone koji vladaju prirodom. A onda su na raun Nojevih rei pravili karnevale, nazivajui ga zaluenim fanatikom. Boje strpljenje je konano bilo iscrpljeno, i On je rekao Noju: Kraj svakome tijelu doe preda me, jer napunie zemlju bezakonja; i evo hou da ih zatrem sa zemlje. (I Mojs. 6,13) (MS 29,1890). {1BC 1090.7}

17. (2.Petr. 3:10; Otkr. 14:10). Ugalj i nafta sredstva konanog unitenja. - Ogromna stabla drvea koja je Bog dao da izraste iz zemlje za dobro prepotopnih ljudi, a koja su oni koristili da prave idole i da se izopauju, Bog sada uva u zemljinoj utrobi u obliku uglja i nafte da bi ih kao zapaljiva sredstva upotrebio u konanom unitenju ljudske civilizacije. Kao to je vodu, kao oruje iz svog arsenala u vreme potopa, izveo iz zemlje da bi unitio prepotopni svet, tako e na kraju (sedme) hiljade godine i vatru izvesti iz zemlje kao oruje koje tu uva za konano unitenje, i to ne samo generacija nastalih posle potopa, nego i prepotopnog sveta koji je bio uniten vodom. (3SG 87). {1BC 1090.8}

Poglavlje 7 21-23. Odrao se verom u Hrista. Hristos je bio taj koji je odrao Nojev koveg usred

tutnjave i huke nabujalih talasa, zato to su oni koji su bili u kovegu verovali da ih samo Njegova sila moe spasti. (RH 12. mart 1901). {1BC 1091.1}

Poglavlje 8

13. Sauvano seme a i neke biljke. - Divno drvee i ukrasno iblje pokriveno

cvetovima najraskonijih boja uniteni su u potopu, ali je Noje ipak sauvao seme uzevi ga sa sobom u koveg, a neke vrste drveta i ukrasnog iblja Bog je svojom udesnom silom odrao u ivotu za budua pokolenja. Uskoro posle potopa izgledalo je kao da drvee i biljke niu iz samih stena. Bog je u svom provienju rasejao njihovo seme po pukotinama i tu je bilo sigurno zaklonjeno i sauvano za buduu ovekovu upotrebu (3SG 76). {1BC 1091.2}

Poglavlje 9

6. Bog uzima u zatitu ljudska prava. - Kako briljivo Bog uzima u zatitu ljudska

prava? On je za namerno ubistvo predvideo odgovarajuu kaznu. Ko prolije krv ovjeiju, njegovu e krv proliti ovjek (I Mojs. 9:6). Da je ijednom ubici bilo doputeno da proe nekanjeno on bi svojim zlim uticajem i svirepim nasiljem nastavio da obara i druge. To bi dovelo do stanja slinog onom koje je postojalo pre potopa. Boja kazna mora da stigne ubice. On je oveku dao ivot, i samo On ga moe i oduzeti, ako taj ivot postane napast i zapreti opasnou da ugroava druge. (MS 126, 1901). {1BC 1091.3}

12. Duga pokazuje Hristovu ljubav koja istoo tako okruuje ovu zemlju. - Kad ugledamo dugu, taj oevidni znak Bojeg obeanja datog oveku: da bura Njegovog gnjeva nikad vie nee opustoiti zemlju vodom, setimo se uvek da tu velianstvenu pojavu posmatraju i oi Beskonanoga, i duboko razmiljajmo o tome. Aneli se raduju gledajui netremice u taj dragoceni znak ljubavi Boje prema oveku. Na dugu gleda i Spasitelj sveta, jer je zahvaljujui Njemu ona i postavljana na nebu kao znak Bojeg obeanja datog oveku. I sam Gospod posmatrajui dugu u oblacima sea se svog venog zaveta sa ljudskim rodom. {1BC 1091.4}

Posle stranog ispoljavanja Bojeg gnjeva u unitenju sveta potopom, On je znao da bi svako nagomilavanje oblaka, sevanje munja i grmljavina budilo strah u srcu onih koji su bili spaseni od sveopteg unitenja, i da bi od svakog nailaska bure i pljuska oni strahovali da na zemlju ponovo dolazi potop. Zato ih je u svojoj ljubavi ohrabrio obeanjem: Evo znak zavjeta koji postavljam izmeu sebe i vas i svake ive tvari, koja je s vama do vijeka: Metnuo sam dugu svoju u oblake, da bude znak zavjeta izmeu mene i zemlje. Pa kad oblake navuem na zemlju, vidjee se duga u oblacima. I opomenuu se zavjeta svojega koji je izmeu mene i vas i svake due ive u svakom tijelu, i nee vie biti od vode potopa da zatre svako tijelo. (1.Mojs. 9:12-15). {1BC 1091.5}

16

Sa divljenjem punim strahopotovanja i radosti, posmatrala je Nojeva porodica ovaj znak Boje milosti kako se protee preko celog neba. Duga predstavlja Hristovu ljubav koja obuhvata celu zemlju i dopire do samog nebeskog sveta, povezujui oveka sa Bogom i zemlju sa nebom. {1BC 1091.6}

Gledajui s panjom ovu divnu pojavu, mi se moemo radovati u Gospodu i biti sigurni da se on zaista, posmatrajui ovaj znak svog zaveta, opominje svoje dece na zemlji zbog kojih je i postavljena. Nae nevolje, opasnosti i iskuenja nisu sakriveni od Njega. Moemo se radovati u nadi, jer je duga Bojeg zaveta uvek iznad nas. Decu svoje ljubavi i brige On nikada nee zaboraviti. Kako je za um ogranienog oveka teko da shvati udnovatu ljubav i nenost naeg nebeskog Oca, i koliko se On spustio do ovekovog rezonovanja kad je rekao: pa u je pogledati i opomenuu se vjenog zavjeta. (RH 26. februar 1880). {1BC 1091.7}

Poglavlje 11

2-9. Ljudi se ponovo vraaju starom neprijateljstvu. - Meutim, kad su ponovo

nasledili zemlju ljudi su se opet vratili svom starom neprijateljstvu prema Bogu i nebu. To neprijateljstvo je, posredstvom vetine i lukavstva obmanutih ljudi koje ih je i navodilo da nastave taj neprirodni rat, neprekidno prenoeno na potomstvo kao neko sveto zavetanje. (Letter 4, 1896). {1BC 1091.8}

3-7. Savez roen iz pobune. - Ovaj savez je bio roen iz pobune protiv Boga. Stanovnici doline Senar svoje carstvo osnovali su da bi uzdigli sebe, a ne da bi proslavili Boga. Da su uspeli u svom poduhvatu, oni bi kao mona sila zagospodarili svetom, prognali pravdu i uveli novu religiju. Svet bi bio potpuno demoralisan. Meavinom religioznih ideja sa zabludama varljivih teorija, u svetu bi se potpuno zatvorila vrata miru, srei i bezbednosti. Sprovoenjem u delo tih varljivih teorija zasnovanih samo na nagaanju i pretpostavkama, ljudi bi se potpuno odvratili od vernosti boanskim uredbama, a Boji zakon bi bio ignorisan i zaboravljen. Nadahnuti i podsticani od prvog velikog buntovnika, ljudi bi se odluno suprotstavili svakom ometanju njihovih planova i njihovih zlih namera. Umesto boanskih propisa, ljudi bi stvorili zakone koji bi odgovarali eljama njihovog sebinog srca, kako bi nesmetano mogli da nastave svojim putem. (RH 10. decembar 1903). {1BC 1092.1}

Poglavlje 12 1. Avram izabran izmeu pripadnika idolopoklonike generacije. - Posle potopa

ljudi su se ponovo namnoili na zemlji, ali se isto tako namnoilo i bezakonje. Idolopoklonstvo je postalo gotovo sveopte i Gospod je okorele prestupnike konano pustio da nastave svojim zlim putem, dok je izmeu potomaka Simove loze izabrao Avrama i uinio ga uvarem svog zakona za budue narataje. (MS 65, 1906). {1BC 1092.2}

I porodica Avramovog oca bila je okaljana lanim bogosluenjem. - Idolopoklonstvo koje se u to vreme vrsto ukorenilo bilo je u otvorenom sukobu sa sluenjem pravom Bogu. Ali Avram nije postao idolopoklonik. Iako mu se otac kolebao izmeu pravog i lanog bogosluenja, i sa svojim znanjem o istini meao i lane teorije i idolopokloniku praksu, Avram se nije dao time zaluditi. On se nije stideo svoje vere, niti se trudio da prikrije injenicu da je svoj oslonac naao u Bogu. On podie oltar Gospodu, i prizva ime gospodnje. (YI 4.mart 1897). {1BC 1092.3}

2.3 (Jovan 8:56; Galatima 3:8). Avram video dolazak Iskupitelja. - Hristos je rekao farisejima, Avram, otac va bio je rad da vidi dan moj; i vidje, i obradova se (Jovan 8:56). Kako je Avram saznao za dolazak Iskupitelja? Bog mu je dao svetlost u pogledu budunosti. On je unapred video vreme kad je Spasitelj imao da doe na ovu zemlju, da svoje boanstvo zaodene ljudskom prirodom. Verom je video kako Iskupitelj sveta dolazi na zemlju kao Bog u telu. Video je kako On kao boanski Zamenik za oveka preuzima na sebe teret celog roda ljudskog. (MS 33, 1911). {1BC 1092.4}

(Efes. 2:8). Dranje zapovesti pod zavetom uinjenim sa Avramom. - Da pod zavetom uinjenim sa Avramom nije bilo mogue drati zapovesti, svaka dua bi bila

17

izgubljena. Zavet uinjen sa Avramom je zavet milosti. A koji ga primie dade im vlast da budu sinovi Boiji, koji vjeruju u ime Njegovo. Koji se ne rodie od krvi, ni od volje tjelesne, ni od volje muevlje, nego od Boga. (Jov. 1:12-13). Da li se Milou spasavaju neposluna deca? Ne, nego oni koji se pokoravaju svim Njegovim zapovestima. Ako bi za nas bilo nemogue da drimo Njegove zapovesti, zato bi On onda dranje tih zapovesti smatrao dokazom nae ljubavi prema Njemu? (Letter 16, 1892). {1BC 1092.5}

Poglavlje 13

10.11. Lot je otiao u bogatstva, a izaao iz njega bez igde iega. Lot je izabrao zemlju koja je po svom poloaju i mogunostima bogaenja bila zaista privlana, koja je mnogo obeavala. Otiao je u bogatstva svojom voljom, a iz njega izaao bez igde iega kao jedinim rezultatom svoga izbora. Od izbora uvek zavisi kakav e biti ishod: bilo da se ljudi stave u poloaj gde e imati najbolju pomo ispravnog uticaja, ili da izaberu prolazna ovozemaljska preimustva. Putevi mnogih vode u Sodom. Svakome od nas je neophodno pomazanje mau oinjom da bismo raspoznali put koji vodi k Bogu. (Letter 109, 1899). {1BC 1092.6}

Lot je bio svestan svoje greke. - Lot je izabrao Sodom za svoj dom zato to je video da tu postoje dobri izgledi za sticanje ovozemaljskih preimustava. Ali kad se ve nastanio tu i obogatio, osvedoio se da je uinio greku to nije obratio panju na moralno stanje drutva u mestu koje je izabrao za svoj dom. (RH 14. novembar 1882). {1BC 1092.7}

Poglavlje 14

18-20. Melhisedek - Hristov predstavnik. Bog nikada nije ostao bez svojih svedoka na zemlji. Jedno vreme je Melhisedek u otkrivanju nebeske istine i nastojanju da se zakon Boji ovekovei predstavljao lino Gospoda Isusa Hrista. (Letter 190, 1905). {1BC 1092.8}

Preko Melhisedeka, koji je bio svetenik Boga Svevinjega, govorio je sam Hristos. Melhisedek nije bio Hristos, ali je predstavljao glas Boji u svetu i bio Oev Predstavnik. Hristos je preko svojih izabranih orua govorio kroz sva pokolenja prolosti. On je vodio svoj narod i bio svetlost svetu. Kad je Avram bio izabran za predstavnika istine, On ga je izveo iz njegove zemlje i rodbine, uputivi ga da bude potpuno izdvojen. eleo je da njegov ivot i karakter oblikuje prema svom uzoru i da ga pouava u skladu sa svojim planom (RH 18. februar 1890). {1BC 1093.1}

20. (1.Mojs. 28:22; 3.Mojs. 27:30). Desetak nas vraa u dane Adamove. - Sistem davanja desetka dosee u istorijskoj prolosti dalje od dana Mojsijevih. Bog je od ljudi zahtevao odreene priloge za verske svrhe, i pre nego to je preko Mojsija uveden definitivni sistem desetka i prinosa; to isto tako (kao i druge boanske institucije) potie ak iz dana Adamovih. Povinujui se boanskim zahtevima u pogledu rtava i prinosa oni su pokazivali da cene darove Njegove milosti i blagoslove koje su od Njega primili. To je nastavljano tokom uzastopnih pokoljenja, a to je produio i Avram kad je svoj desetak dao Melhisedeku, sveteniku Boga Vinjega. Isto ovo naelo postojaloje i u danima Jovljevim. (ST 29. april 1875). {1BC 1093.2}

Poglavlje 15 9-11. Neka nita ne skrnavi vau slubu Bogu. - Budno pazite, kao to je to inio

verni Avram, da crni gavranovi ili bilo koja grabljiva ptica ne bi sletala na vae rtve i prinose koje dajete Bogu. Od svake pomisli o sumnji treba se tako uvati da ova nikada ne bude izgovorena i ne ugleda svetlost dana. Svetlost uvek iezava pred reima kojima se uzdiu sile mraka (Letter 7, 1892). {1BC 1093.3}

16. Bog je Amoreje dugo trpeo zbog nekolicine dobrih meu njima. - U danima Avramovim Gospod je rekao gresima Amorejskim jo nije doao kraj. U to vreme On jo nije dozvolio da oni budu uniteni. U tom se otkrilo Boje dugo strpljenje. Amoreji su bili u

18

neprijateljstvu protiv Njegovog zakona; oni nisu verovali u Njega kao u pravog i ivog Boga; ali je meu njima bilo nekoliko dobrih pojedinaca, i zbog te nekolicine, On je dugo imao strpljenja sa svima. Tek posle nekoliko vekova, kad su se Izrailjci iz dugog robovanja u Misiru vratili u zemlju obeanja, Amorejci su pred sinovima Izrailjevim bili istrebljeni. Konano su morali da ispropadaju zato to su svojevoljno i uporno nastavljali da odbacuju i gaze Boji zakon. (RH 12. jul 1906). {1BC 1093.4}

(Propovjednik 8:11-12). Unitenje Amoreja prouzrokovano odbacivanjem svetlosti. - Amoreji su bili davni stanovnici Hanana, a zemlju Hanansku je Gospod obeao Izrailjcima; ali je morao proi dug vremenski interval pre nego to je Njegov narod mogao da zaposedne tu zemlju. Razlog to je taj interval morao da proe Gospod je istakao kad je rekao da gresima Amorejskim jo nije doao kraj, i njihovo isterivanje i zatiranje ne bi bilo opravdano sve dok ne napune au svoga bezakonja. Idolopoklonstvo i greh bila su obeleja njihovog ivotnog puta, ali teina njihove krivice nije bila tolika da bi mogli biti predani potpunom unitenju. U svojoj ljubavi i samilosti Bog je uinio da ih zraci Njegove svetlosti jo jasnije obasjaju; pruio im je priliku da vide delovanje Njegove udesne sile, tako da za svoje zle puteve nemaju nikakvog izgovora. To je nain na koji Gospod postupa sa narodima. U toku perioda odreenog za probu i proveravanje On je bio veoma strpljiv prema narodima, stanovnicima izvesnih gradova i pojedincima. Ali kad je postalo potpuno oevidno da oni nee da se vrate k Njemu i da imaju ivot, morali su biti pohoeni Njegovim kaznama. Dolo je vreme kad je Amoreje neizbeno stigla zasluena kazna, i doi e vreme kad e svi prestupnici Bojeg zakona spoznati da On niim i nikako ne moe opravdati krivoga. (RH 2. maj 1893). {1BC 1093.5}

Poglavlje 18

19. Ispunjenje postavljenih uslova donosi blagoslov. kad bi roditelji ispunili

uslove pod kojima im Gospod obeava snagu roditeljskog autoriteta, oni nikad ne bi ostali bez Njegovih blagoslova u svojoj porodici i domainstvu (RH 21. maj 1895). {1BC 1093.6}

Poglavlje 19

12-14. Sodomljani preli granicu Boje milosti. -Sodomljani su bili potpuno preli granicu Boje milosti i zato im pred njihovo unitenje nije vie bila data nikakva svetlost. I da su stanovnicima tih gradova u dolini svakom ponaosob upuivane opomene i da im je najupornije naglaavano ono to ih je oekivalo, ko bi od njih u to uzverovao? Oni u prihvatanju poruke i priznavanju Boga ne bi bili nita bolji od Lotovih zetova koji su Boju poruku uli i s podsmehom je odbacili (MS 19a, 1886). {1BC 1093.7}

16. Lot kao paralizovan. - Lot je bio kao paralizovan veliinom nesree koja samo to se nije sruila, bio je preneraen i prosto oamuen od bola pri pomisli da mora ostaviti sve to je na zemlji smatrao dragim. (RH 19. novembar 1889). {1BC 1094.1}

Poglavlje 22

1. (Jak. 1:13). Gospod doputa da naiu probe. - ta su u stvari iskuenja? - To su sredstva pomou kojih se oni koji tvrde pa su deca Boja proveravaju i kuaju. Mi itamo da je Bog kuao Avrama, da je kuao sinove Izrailjeve. To znai da je On doputao da naiu okolnosti koje e prokuati njihovu veru i navesti ih da od Njega oekuju pomo. I danas Bog doputa da na pripadnike Njegovog naroda naiu iskuenja, da bi shvatili da im je On jedini pomonik. Ako se oni u svom kuanju priblie Njemu u veri i molitvi, On im daje snagu da savladaju iskuenja. Ali ako oni, zanemarujui da se priblie Svemonom Pomoniku i popuste neprijatelju bie savladani. Oni se na taj nain odvajaju od Boga, i ne pruaju nikakav dokaz da idu Njegovim putem. (ST 12. Mart 1912). {1BC 1094.2}

2. Nita nije toliko dragoceno da to ne bismo mogli dati Bogu. - Ovaj in Avramove vere zabeleen je u Rei Bojoj za nae dobro. To za nas predstavlja veliku pouku o potpunom

19

poverenju u Boje zahteve , ma kako duboko i bolno oni zasecali u nae srce; a za decu to je pouka o savrenom potinjavaju volji svojih roditelja i Bogu. Avramova poslunost prua nam pouku da za nas nita ne treba da bude toliko dragoceno da to ne bismo mogli dati Bogu (ST 27. januar 1887). {1BC 1094.3}

12. Svaki dar je od Gospoda. - Avramovo kuanje je bilo najtee koje je ikada dolo na jedno ljudsko bie. Da se tada nije odrao, on nikada ne bi mogao biti registrovan kao otac vernih. Da je imalo odstupio od Boje izriite zapovesti, svet danas ne bi imao ovakav primer neosporne vere i poslunosti. Pouka pruena na ovaj nain blista kroz vekove, tako da se i mi moemo pouiti da nita nije toliko dragoceno da to ne bismo mogli dati Bogu. Kad svaki primljeni dar smatramo Bojom svojinom koju treba posvetiti u slubu Njemu onda sigurno zasluujemo odobravanje neba. Vratite Gospodu ono to vam je poverio, i bie vam povereno jo vie. Ako pak svoju imovinu zadrite samo za sebe, neete primiti nikakve nagrade u ovom ivotu i izgubiete nagradu venog ivota. (YI 6. jun 1901). {1BC 1094.4}

Isak predslika Hristova. - Bog je nameravao da prinoenje Isaka bude predslika rtvovanja Njegovog Sina. Isak je bio predslika Sina Bojeg koji je zaista bio rtvovan za grehe sveta. Bog je eleo da se Avramu jevanelje kao Boja poruka o spasenju ljudi duboko utisne u duu; i da bi tu istinu pretvorio u stvarnost i da bi prokuao njegovu veru, On je zatraio od njega da svog milog jedinca zakolje i prinese na rtvu. Svrha svih duevnih patnji koje je Avram morao da izdri u toku tog mranog i stranog kuanja bila je da mu se u duu dublje utisne predstava o planu iskupljenja roda ljudskog, i da to lake shvati. (YI 1. mart 1900). {1BC 1094.5}

Poglavlje 25

29-34 (Jevrejima 12:16-17). Pravo prvorodstva izgubilo vrednost i svetost. - Isav je

imao naroito jak i teko zadovoljiv prohtev za jelom, i tako dugo se odavao sebinom zadovoljavanju svojih sklonosti da uopte nije osetio potrebu da se ukloni od iskuenja koje je predstavljala jedna inija jela. On je mislio samo o jelu, i nije uinio nikakav naroiti napor da svoj apetit ogranii, sve dok mo apetita nije savladala sve druge obzire i potpuno ovladala njime, tako da je uobrazio da bi imao velike neugodnosti, pa ak da bi i umro ako ne dobije to naroito jelo. to je vie mislio o tome, njegova elja je postajala sve snanija, sve dok sveto pravo prvoroenoga u njegovim oima nije izgubilo svoju svetost i svaku vrednost. Pa, ta - zakljuio je on - ako ga sada prodam, lako u posle ponovo moi da ga kupim... Meutim, kad je kasnije uz velike rtve sa svoje strane pokuao da ga ponovo stekne, nije bio u stanju da to uini... On je pokajanje traio briljivo i sa suzama, ali je sve to bilo uzalud. On je ovaj blagoslov prezreo i zato mu je bio zauvek uskraen. (RH 27. april 1886). {1BC 1094.6}

Isav predstavnik neumerenih. - Isav je prolazio kroz krizu svog ivotnog puta, a nije bio ni svestan toga. Postupak koji je otkrio preovlaujue crte njegovog karaktera, on je smatrao tako beznaajnim kao da o tome uopte nije vredno razmiljati. Time je pokazao svoj izbor, pokazao je koliko u stvari ceni ono to je bilo sveto i to je trebalo uvati kao svetinju. Prodao je svoje prvenatvo za jedno malo poputanje trenutnoj elji, i to je bilo presudno za ceo njegov dalji ivot. Za Isava je zalogaj hrane bio vaniji od slube Gospodu (Letter 5, 1877). {1BC 1094.7}

Isav predstavlja one koji ne cene preimustva koja su im ponuena uz neizmernu cenu, i svoje prvenako pravo prodaju da bi zadovoljili apetit, ili za ljubav nekog materijalnog dobitka (Letter 4, 1898). {1BC 1095.1}

Poglavlje 28

12. Oni koji se penju moraju vrsto stajati. Lestve za put u nebo predstavljaju samog Isusa, i Bog nas poziva da se tim lestvama uspinjemo. Ali mi to ne moemo uiniti dok smo optereeni bremenom ovozemaljskog blaga. Mi sami sebi nanosimo tetu kad svoje ugodnosti i line interese stavljamo ispred dela Bojeg. U ovozemaljskim posedima i onome to nas svakodnevno okruuje nema spasenja. Ovozemaljsko bogatstvo oveka ne uzdie u oima

20

Bojim, niti e ga On zbog toga smatrati boljim. Ako smo u penjanju pomenutim lestvama stekli pravo iskustvo, nauiemo da to se vie uspinjemo moramo stalno ostavljati sve vie od onoga to nas u tome ometa. Oni koji se penju ovim lestvama moraju na svaku njihovu preagu vrsto stati svojom nogom. (ST 1. februar 1899). {1BC 1095.2}

12.13. Hristos je premostio ponor. Jakov je nameravao da prvenako pravo stekne prevarom, ali se razoarao. Tada je doao do zakljuka da je izgubio sve: svoju povezanost sa Bogom, svoj dom i sve to mu je u ivotu bilo drago, i postao razoarani izgnanik. Ali ta je Bog uinio? Posmatrao ga je u njegovom stanju, video je njegovo razoaranje i u njemu zapazio materijal koji bi se ponovo mogao upotrebiti na slavu Boju. Videvi ga u takvom stanju, prikazao mu je u viziji tajanstvene lestve koje predstavljaju Hrista. Tu je prikazan ovek koji je izgubio svaku vezu sa Bogom, i Bog koji s neba gleda na njega i daje pristanak da Hristos premosti ponor nastao pojavom greha. Gledajui u nebo, mogli bismo rei: Ja eznem za nebom, ali kako da do njega stignem? Ne vidim nikakav put. Tako je i Jakov mislio, i zato mu je Bog u viziji pokazao ove lestve. Te lestve predstavljaju Hrista koji je zemlju ponovo povezao s nebom. Tim lestvama ovek moe da se uspinje, jer im je osnova (donji deo) na zemlji a svojom najviom preagom dopiru upravo do neba... {1BC 1095.3}

Stanovnici zemlje, slavite i hvalite Boga. Zato? zato to je posredstvom Hrista Isusa - koji je svojom ljudskom rukom prigrlio ljudski rod dok se svojom boanskom rukom dri Bojeg prestola - premoen ponor samim Njegovim telom, i tako je ovaj atomski siuan svet koji se zbog greha odvojio od nebeske celine i postao kao neko usamljeno ostrvo ponovo vraen u prvobitni poloaj, jer je Hristos premostio ponor. (MS 5, 1891). {1BC 1095.4}

Poglavlje 31

50. Lavan je znao da je mnogoenstvo pogreno. - Iako je samo svojim lukavstvom naveo Jakova da uzme dve ene, Lavan je znao da je mnogoenstvo pogreno. On je dobro znao da je upravo to izazvalo ljubomoru izmeu Lije i Rahilje i navelo ih da jo i svoje sluavke daju Jakovu, to je unelo pometnju u porodine odnose i jo vie uvealo nesreu njegovih keri. A sada (prilikom konanog rastanka s njima) kad su one otputovale daleko od njega i kad su njihovi interesi bili potpuno odvojeni od njegovih, on je hteo da se pokae kako bdije nad njihovom sreom. Dajui Jakovu dve ene, Lavan je unesreio ne samo njega nego i sebe i svoje obe keri (3SG 126). {1BC 1095.5}

Poglavlje 32

24. Pobeda sigurna kad se sopstveno ja potpuno preda. - Za Jakova stoji

napisano Bori se s anelom, i nadjaa (Osija 12:5). Poniznou, pokajanjem i potpunim predanjem sopstvenog ja, ovaj greni i zabludeli smrtnik odoleo je Velianstvu neba. Uzdrhtalim rukama svoje vere on se grevito drao Bojih obeanja, i srce beskrajne ljubavi nije moglo da se oglui o molbu grenika... {1BC 1095.6}

Neka niko ne oajava mislei da nije mogue zadobiti pobedu. Pobeda je sigurna kad se sopstveno ja potini i kad se ovek potpuno preda Bogu. (MS 2, 1903). {1BC 1095.7}

26. (Mat. 11:12). Znaaj odlunih napora i vere. - Dok se sopstvenom snagom borio za pobedu, Jakov je bio u strahu i potitenosti. On je nebeskog posetioca pogreno drao za neprijatelja i borio se s Njim sve dok mu nije ponestalo snage. Ali kad se milou Bojom sabrao, shvatio je da se umesto u rukama neprijatelja, nalazi u zagrljaju beskrajne ljubavi. Video je Boga licem k licu, i gresi su mu bili oproteni. Carstvo nebesko na silu se uzima (upornou), i uporni dobijaju ga silom. Ta sila obuzima celo srce. Biti dvolian znai biti nepostojan. Delo pripreme zahteva odlunost, samoodricanje i posveene napore. Shvatanje i savest mogu biti ujedinjeni, ali ako i volja nije na delu, doiveemo neuspeh. Svaka sposobnost i svako oseanje moraju se staviti u dejstvo. Ravnodunost i nezainteresovanost moraju ustupiti mesto vatrenoj revnosti i usrdnoj molitvi. Samo usrdnou, odlunim naporima i verom u Hristove zasluge moemo postati pobednici i zadobiti carstvo nebesko. Vreme koje

21

nam preostaje za rad veoma je kratko. Hristos e uskoro doi po drugi put. (YI 24. maj 1900). {1BC 1095.8}

Poglavlje 35

2.3. Jakovljevi napori da otkloni usvojeno zlo. - Jakov se ponizio i od svih lanova

svoje porodice zatraio je da se ponize i da odloe svoje ukrase i tue bogove, jer je trebalo da prinese rtvu Gospodu, da zatrai oprotaj za njihove grehe i da se u molitvi zaloi za njih da ih ne unite okolni narodi. Gospod je prihvatio Jakovljeve napore da ukloni zlo iz svoje porodice i javio mu se. Zatim ga je blagoslovio i obnovio mu dato obeanje, a na narode koji su ga okruavali pustio svoj strah. (3SG 137). {1BC 1096.1}

Poglavlje 37

4. Josif kao verna ilustracija Hrista. - Josif je bio verna ilustracija Hrista. Hristos je

svojima doao i svoji Ga ne primie. On je bio odbaen i prezren, zato to je svojim ispravnim postupcima i svojim doslednim ivotom punim samoodricanja bio stalni ukor za one koji su se pravili pobonim, ali iji je ivot bio izopaen. Josifovo potenje i moralna estitost bili su estoko napadani; i kad ena koja je pokuala da ga navede na greh nije uspela, njena mrnja protiv vrline, moralne estitosti i potenja koje nije mogla da iskvari jo vie se raspalila, i ona je lano svedoila protiv njega. Nevin budui, stradao je zbog svoje ispravnosti. Zbog svoje moralne estitosti i vrline bio je najsvirepije baen u tamnicu. Njegova braa su ga kao roba prodala neprijateljima, i to za neznatnu sumu novca. Tako je Sina Bojeg Njegovim najogorenijim neprijateljima prodao jedan od njegovih uenika. Isus je ostao blag, smeran i svet. iveo je ivotom neuporedivog samoodricanja, dobrote i svetosti. Nije mu se mogla pripisati krivica ni za kakvo zlo. Pa ipak su lani svedoci bili potkupljeni da svedoe protiv Njega. Bio je omrznut zato to je verno ukoravao i osuivao greh i izopaenost. Josifu su njegova braa pre no to su ga bacili u jamu svukli s njega njegov areni ogrta, tako su za Hristovu beavnu dolamu oni koji su Ga raspinjali na krst bacili kocku. (3SG 174). {1BC 1096.2}

17-20. Josif se instiktivno povukao iz prisustva svoje brae. - Josif je bio rogobatno odgurnut od strane svoje brae. Ispriao im je ta mu je otac naloio, ali mu na to oni nita nisu odgovorili. Josifa su uznemirili i zabrinuli njihovi ljutiti pogledi. Umesto radosti nastupio je strah, i on se uasnut instiktivno povukao iz njihovog prisustva. Onda su ga oni uhvatili i nasilno zadrali. Zajedljivo su ga podseali na opomene i ukore koje im je upuivao u prolosti, optuujui ga da se iznoenjem svojih snova uzdigao iznad njih u oevim oima, tako da ga je otac zavoleo vie nego njih. (3SG 140). {1BC 1096.3}

28-36 Josif donosi blagoslov celom Egiptu. - Svoju prodaju u Egipat Josif je smatrao najteom nesreom koja je mogla da ga snae; ali je upravo u tome uvideo potrebu da se pouzda u Gospoda kao nikad do tada dok je bio pod sigurnom zatitom oeve ljubavi. Josif je i u Egiptu imao Boga stalno u svom srcu, i ta injenica ga je oevidno inila vedrim i raspoloenim i pored sve njegove tuge i alosti. Kao to je koveg sa Bojim zakonom donosio mir i prosperitet Izrailju tako je ovaj Bogo-bojaljivi mladi doneo blagoslov celom Egiptu. To se ispoljilo na tako vidljiv nain da je Petefrije, u ijoj kui je on sluio, sve svoje blagoslove pripisivao svom kupljenom robu, i gledao ga vie kao sina nego kao slugu. To je bila Boja namera da oni koji ljube Njega i potuju Njegovo ime takoe budu potovani, i da se slava koja se preko njih odaje Bogu odrazi i na njima samima. (YI 11. mart 1897). {1BC 1096.4}

Poglavlje 39

9. Utisci iz ranog detinjstva utvruju duu. - Utisci koje je Josif primio u ranom detinjstvu predstavljali su za njega snanu odbranu u asu estokog kuanja, i to ga je navelo da asno usklikne: Kako bih uinio tako grdno zlo i Bogu zgrijeio? Detinjstvo je doba kad se stiu najtrajniji i neizbrisivi utisci... {1BC 1096.5}

22

Seme koje Bogo-bojaljiva majka briljivo seje u srce maliana od najranijeg detinjstva postae vremenom stabla pravde koja e u svoje vreme procvetati i doneti plod, a pouke koje Bogo-bojaljivi otac prua reju i primerom urodie, kao i u Josifovom sluaju, bogatom etvom malo po malo. (GH januara 1880). {1BC 1097.1}

itava budunost zavisi od trenutka odluke. - Malo je iskuenja koja su opasnija i sudbonosnija za mladog oveka nego to je odavanje ulnim uivanjima, i nijedno poputanje se nee pokazati tako pogubno za telo i duu i za ovaj i za budui ivot kao to je upravo ovo. Njegovo dobro i srea za itavu budunost zavise od trenutka odluke. Josif je svoj pogled u molitvi za pomo mirno upravio k nebu, brzim pokretom se izvukao iz svog plata kojim je bio samo ogrnut, ostavivi ga u rukama svog kuaa, i dok su mu oi - umesto prljavom strau - bile ozarene vrstom odlukom, uzviknuo je: Kako bih uinio tako grdno zlo, i Bogu zgreio? Pobeda je zadobijena; on je pobegao od primamljive arobnice; on je spasen. (Letter 3, 1879). {1BC 1097.2}

9-19. Provienje e sve lukavo smiljene planove neprijatelja okrenuti na dobro. - Usred zamki iskuenja kojima smo svi izloeni, neophodna nam je snana i pouzdana odbrana na koju se moe osloniti. Mnogi u ovom veku izopaenosti imaju tako malo pouzdanja u Boju milost da u mnogim sluajevima njihova odbrana otkazuje pri prvom naletu iskuenja, i oni podleu njegovoj estini. tit Boje milosti moe svakog pojedinca, iako je okruen najizopaenijim uticajima, uiniti neosvojivim za sotonina iskuenja. vrstinom u naelu, nepokolebljivim pouzdanjem u Boga, moralnom estitou i plemenitou karaktera, iako okrueni zlom, takvi mogu da blistaju i da njihovo potenje i vrline niim ne budu zaprljani. Iako, kao i Josif u svoje vreme, i stradaju zbog klevete i lanih optubi, Provienje e sve te lukavo smiljenje planove neprijatelja okrenuti na dobro, i Bog e ih u svoje vreme uzdii mnogo vie, ma koliko da su bili unieni bezbonom i nepravednom osvetom. (3SG 145.146). {1BC 1097.3}

20. (Pla Jeremijin 3:27; Mat. 23:12). Prividna srea i napredak zlih: teka proba. - Josif je zbog svoje vernosti i moralne estitosti izgubio javni ugled i slobodu. To je najtea proba kojoj estiti, nevini i Bogo-bojaljivi ljudi mogu da budu izloeni, kad izgleda da porok napreduje dok je vrlina zgaena i baena u prah. Zavodnica je ostala da ivi u miru i blagostanju kao uzor ispravnosti i estitosti, dok je Josif koji se drao naela i ispravnosti bio potpuno degradiran i okrivljen za najodvratniji zloin. Josifova narav je, zahvaljujui njegovoj veri, ostala prijatna a njegova simpatija prema ljudima topla i snana, uprkos svih nevolja i iskuenja kroz koje je prolazio. Ima takvih koji kad osete da im je uinjena neka nepravda postaju mrzovoljni, neplemeniti, rogobatni i neuitivi u svojim reima i ponaanju. Ali Josif je bio i ostao hrianin. Svu vedrinu svojih hrianskih naela on je ubrzo uneo i u tamniki ivot, nastojei da uvek i svugde bude koristan drugima. Interesovao se za nevolje i probleme svojih drugova u tamnici, i ulazio u njihov ivot. Hrianski blag i plemenit, uvek se trudio da bude raspoloen. Pod takvom disciplinom Bog ga je pripremao za poloaj velike odgovornosti, asti i opte korisnosti, i on je bio spreman da ui i ljubazno je prihvatao poruke koje mu je Gospod pruao. Nauio je da nosi jaram za mladosti svoje. Nauio je da je poslunost prva pouka koju treba savladati. Ponizio se, i Gospod ga je uzdigao do naroite asti. (Letter 3, 1879). {1BC 1097.4}

Tekoe su Josifa pripremile za visoki poloaj u ivotu. - Uloga koju je Josif odigrao u vezi sa prizorima doivljenim u mranoj i sumornoj tamnici, bila je ono to ga je na kraju uzdiglo do prosperiteta i asti. Bog je odredio da on prolazei kroz teka iskuenja, patnje i nevolje stekne iskustvo koje je trebalo da ga pripremi za njegov budui visoki poloaj u ivotu. (3SG 146). {1BC 1097.5}

Poglavlje 41

38-40. Tajna odanosti. - Josif je svoju veru uvek nosio sa sobom jer mu je bila u srcu, i u tome je bila tajna njegove nepokolebljive vernosti i odanosti Bogu. (MS 59, 1897). {1BC 1097.6}

23

38. Ljudi na kojima se vidi da odravaju neprekidnu vezu sa Bogom. - Svaki onaj ko Hrista primi ivom verom odrava neprekidnu zajednicu s Bogom i predstavlja sud za ast. On nosi sa sobom atmosferu neba koja je dar Boje milosti, blago koje se na svetu ne moe kupiti. Onaj ko je ivotno povezan sa Bogom moe biti veoma skromnog porekla i ivotnog poziva, ali je njegova moralna vrednost dragocena u Bojim oima isto tako kao to je bila vrednost Josifova i Danilova, koje su i neznaboaki carevi priznali kao ljude u kojima je bio Boji Duh. (MS 54, 1894). {1BC 1097.7}

Poglavlje 42

21. Josifova braa strahuju od ropstva. Oni (desetorica Jakovljevih starijih sinova) prodali su Josifa Ismailcima kao roba, i sada su strahovali da je Bog odredio da ih stigne zasluena kazna, da postanu robovi. (3SG 156). {1BC 1098.1}

Poglavlje 45

5. Nestao je teret koji im je godinama titao duu. - Jakovljevi sinovi su se duboko ponizili, priznali svoj greh i nepravdu koji su uinili Josifu i preklinjali ga, da im oprosti. Iskreno su se radovali to je on jo iv i to su ga nali; jer su u meuvremenu mnogo propatili od grie savesti i duboke potitenosti u dui zbog svoje strane svireposti prema njemu. I sada poto su saznali da ne snose krivicu za njegovu krv, nestao je teret koji im je toliko godina titao duu. (3SG 167). {1BC 1098.2}

Poglavlje 49

3.4. (1.Mojs. 39:9). Nestabilan kao voda. - Svugde se mogu sresti oni koji su nepostojani u naelu. Takvi ne mogu da se odupru iskuenju. Prema takvima uvek treba preduzimati mere predostronosti i okruavati ih uticajima koji e jaati njihovu moralnu snagu, bilo sa koje strane da iskuenje naie i u bilo kom obliku. Ako se odvoje od drutva i uticaja onih koji im mogu pomoi i nau u drutvu nereligioznih, ubrzo e se pokazati da oni nemaju stvarnu podrku odozgo i da se oslanjaju na sopstvenu snagu. Oni su hvaljeni i uzdizani dok im noge stoje na nestalnom pesku. Oni su kao i nekada Ruvim, nestalni kao voda; njima nedostaje unutarnja estitost, i zato se kao i Ruvim nikada nee istai u vrlini. Ono to je tebi neophodno to je svest o stalnoj zavisnosti od Boga i odlunost srca. Budi ovek i pokai snagu karaktera svugde i na svakom mestu; budi u stanju da - pomou Hristovom - kae: Ne; kako bih uinio tako grdno zlo i Bogu greio! Ta lako popustljiva priroda, zbog koje ovek nikad nema snage da se odluno usprotivi nekom predlogu koji bi nakodio njegovom moralnom i verskom iskustvu i u Bojim i u ljudskim oima, uvek je vie pod kontrolom sotone nego pod kontrolom Duha Bojeg. Oni koji su popustljive naravi veoma lako bivaju navedeni na zlo, i upravo zbog toga nisu u stanju da ispravno kau: Ne; kako bih uinio tako grdno zlo i Bogu zgreio! Ako ih pijanice pozovu na aicu, oni bivaju odvedeni kao vo na klanje, i pristaju sa nevernicima koji im se kasnije smeju to su jedva doekali da pristanu. U njima nema unutranje snage koja bi ih zadrala. Oni nisu Boga uinili svojom uzdanicom, i zato nemaju nekih viih naela ni predstave o dunosti. (Letter 48, 1887). {1BC 1098.3}

24

DRUGA KNJIGA MOJSIJEVA (IZLAZAK)

Poglavlje 1

1. Vidi komentar E.G.White na tekst: 5.Mojs. 1:1. {1BC 1098.4} 8. Greh Egipana bio je u odbacivanju primljene svetlosti. - Greh Egipana bio je u

tome to su odbacili svetlost koju im je Bog tako milostivo uputio preko Josifa (YI 15, 1897). {1BC 1098.5}

Poglavlje 2

10. (Jevrejima 11:26-27). Mojsije je izuavao Boje zakone jo u Egiptu. Mojsijeva snaga bila je u njegovoj povezanosti sa izvorom svake sile, Gospodom nad vojskama. On se visoko uzdigao iznad svake ovozemaljske pobude, i potpuno se oslonio na Boga. On se oseao detetom Gospodnjim. Iako je slubeno bio povezan sa interesima Egipatskog dvora, on je stalno izuavao zakone Boje vladavine, i tako se razvijao u veri. Ta vera je bila za njega od najvee vrednosti. To je bilo duboko ukorenjeno poukama koje je primio u svom najranijem detinjstvu. I svrha kulture koju je sticao u svom ivotu bila je da ga pripremi za veliko delo osloboenja Izrailja iz ropstva. Razmiljao je o tome i stalno je sluao naloge koje mu je Bog davao. Ubivi Egipanina, uvideo je da je to uinio samo zato to nije dobro shvatio Boji plan, stoga je pobegao iz Egipta i postao pastir. Vie nije planirao da uini neto veliko, nego je postao veoma smeran; nestalo je maglovitosti koja je zamagljivala njegov um i on je nauio da svoje utoite trai samo u Bogu. (Letter 21a 1893). {1BC 1098.6}

11. (Dela apostolska 7:22). Obrazovan i obuen za dvostruko vostvo. - Mojsije je bio ovek velikog uma. Po Bojem provienju pruena mu je prilika da stekne obrazovanje koje ga je osposobilo za veliki zadatak u ivotu. On je u svakom pogledu bio besprekorno vaspitan kao jedan vojskovoa. Kad je na bojnom polju izlazio pred neprijatelje, bio je uspean; a kad se vraao iz bitke cela armija ga je u pesmi uzdizala i slavila. Ali uprkos svemu tome, on je stalno imao na umu da preko njega Bog namerava da oslobodi sinove Izrailjeve. (YI 29. januar 1903). {1BC 1099.1}

Poglavlje 3

1. Jotor je bio izabran. - Jotor je bio izabran i izdvojen iz tame neznaboakog sveta da otkrije naela neba. Bog je uvek imao odreena ljudska orua, i uvek je pruao dovoljno oevidnih dokaza da su ta orua bila nebom-odreena i nebom-poslana (Letter 190, 1905). {1BC 1099.2}

Mojsije radi linog kolovanja premeten u samou. - Bog je Mojsija iz dvorova raskoi i uivanja, gde je svaka elja mogla biti zadovoljena, premestio tamo gde je mogao da stekne vie lino obrazovanje. Tu je Gospod mogao da opti sa Mojsijem i vaspitavao ga je na taj nain to mu je omoguio da stekne lino saznanje o tekoama, iskuenjima i opasnostima pustinje. (YI 13.decembar 1900). {1BC 1099.3}

2-5. bun u plamenu iva stvarnost. I najpronicljiviji um ostaje zbunjen u pokuaju da objasni boansku manifestaciju u goruem bunu. To nije bio san, niti pak vizija; to je bila iva stvarnost, - neto to je Mojsije zaista video svojim oima. On je uo kako ga iz tog gorueg buna sam Bog poziva svojim glasom, i pokrio je svoje lice, znajui da stoji u neposrednoj prisutnosti Boga. Bog je progovorio ljudskom biu. Utisak koji je sve ono to je tada video ostavilo na njegov um i odjek glasa koji mu se obratio, Mojsije nikad nije mogao da opie, ali je taj utisak ostao neizbrisiv. Nebo se spustilo donjega, i on je u najdubljem strahopotovanju sluao rei: Ja sam Bog oca tvojega, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog

25

Jakovljev. Kakvog li udesnog i neshvatljivog ponienja za Boga da napusti svoje nebeske dvorove, i da se lino javi Mojsiju, razgovarajui s njim licem k licu kao to ovek razgovara sa prijateljem svojim. (YI 20. decembar 1900). {1BC 1099.4}

14. Bog vidi budunost isto tako kao to mi vidimo sadanjost. - JA SAM znai Onaj koji je veno prisutan, bez poetka i kraja; prolost, sadanjost i budunost pred Bogom su jednako otkrivene. Dogaaje iz najudaljenije prolosti ili pak najdalje budunosti On vidi upravo tako kao to mi vidimo ono to se oko nas svakodnevno dogaa. Mi ne znamo ta nas u budunosti oekuje, a i kad bismo znali to ne bi doprinelo naem venom dobru. Bog nam je pruio priliku da se vebamo u veri i da imamo poverenje u velikog JA SAM. (MS 5a, 1895). {1BC 1099.5}

20. Zla koja su pogodila Egipane znak Boje svemone sile. - Dok su sinovi Izrailjevi bili u egipatskom ropstvu, Gospod se otkrio kao Bog koji je iznad svakog ljudskog autoriteta i svake ljudske veliine. Znaci i udesa koja je uinio radi svog naroda, pokazuju Njegovu mo nad prirodom i nad najveima od onih koji su, oboavajui prirodu, ignorisali silu Onoga koji je stvorio i samu prirodu. {1BC 1099.6}

Bog je pohodio ohole stanovnike Egipta upravo onako kao to e pohoditi stanovnike celog sveta u poslednji dan. (RH 10. jul 1900). {1BC 1099.7}

Poglavlje 4

10. Strahovao da u delo ne unese svoje ja. - Kad je Mojsije, posle odreenog vremena pripreme i proveravanja, ponovo bio pozvan da ide i da Izrailjce izvede iz ropstva, on vie nije bio samopouzdan nego bojaljiv i spor na jeziku. Ko sam ja, naglasioje on, da idem k faraonu i da izvedem sinove Izrailjeve iz Misira? U svojoj molbi on se izgovarao da nije spreman da govori. On je, meutim, u svoje vreme bio vojskovoa egipatske vojske, i sigurno je znao kako treba da govori. Ali on je strahovao da u delo ne unese svoje ja (MS 11, 1903). {1BC 1099.8}

21. Odbacivanje svetlosti ini srce jo tvrim. -Faraon je bio oevidac snanog delovanja Duha Bojeg; on je video udesa koja je Bog uinio preko svog sluge; ali on je odbio da poslua Boju izriitu zapovest. Ko je Gospod da posluam glas njegov i pustim Izrailja? Ne znam Gospoda, niti u pustiti Izrailja (2.Mojs. 5:2). I kad su ga kazne Boje sve tee pogaale, on je uporno istrajavao u svom tvrdoglavom protivljenju. Odbacivi svetlost poslatu sa neba, on je postao tvrdoglav i nepodloan utisku. Bog mu je u svom provienju otkrio svoju silu, ali to ispoljavanje, budui nepriznato, samo je jo vie otvrdnulo faraonovo srce za prijem vee svetlosti. Oni koji svoje line ideje uzdiu iznad jasno izraene Boje volje, govore kao i faraon: Ko je Gospod da posluam glas Njegov? Svako odbacivanje svetlosti ini srce - jo tvrim a razumevanje mranijim, i tako ljudi sve tee uoavaju razliku izmeu dobra i zla i sve drskije se suprotstavljaju volji Bojoj. (MS 3, 1885). {1BC 1099.9}

(Mat. 12:31-32) Bog je faraona predao u ruke najgorem tiraninu, njegovom sopstvenom ja. - Svaki novi dokaz o sili Bojoj koje je egipatski monarh odbacio, vodio ga je u sve veu upornost u prkosnom protivljenju Bogu. Tako je ogranieni smrtnik nastavio da ratuje protiv jasno izraene volje beskonanog Boga. Ovaj sluaj predstavlja jasnu ilustraciju hule na Svetog Duha. to ovjek posije, on e i ponjeti (Gal. 6:7). Gospod postepeno povlai svog Duha od oveka. Uklonivi svoju silu koja ograniava zlo, On je ovog cara prepustio u ruke najgorem od svih tirana - njegovom sopstvenom ja. (RH 27. juli, 1897). {1BC 1100.1}

(Galatima 6:7). Faraon je sejao upornost, i to je i ponjeo. to ovijek posije, ono e i ponjeti. Faraon je sejao upornost, pa je to morao i da poanje. On sam je to seme posejao, i nije vie bilo potrebno da se Bog sa nekom novom silom mea u rastenje i razvoj istog, kao i kod rastenja ita. Seme je trebalo samo ostaviti da proklija i nikne, i da donese plod prema svojoj vrsti. etva pokazuje vrstu semena koje je bilo posejano. (MS 126, 1901). {1BC 1100.2}

Pobuna raa pobunom. - Car je odbio sa pusti Izrailjce ak i onda kad je izlivanje zala bilo zaustavljeno. Pobuna raa pobunom. Stalnim protivljenjem volji Bojoj car je postao toliko

26

okoreo da se svim svojim biem pobunio protiv tog stranog ispoljavanja Njegove boanske sile. (3SG 215). {1BC 1100.3}

Izrailj bi bio poteen, ak ako bi i sam faraon zbog toga morao biti umoren. - Faraon je svim srcem ustao protiv Gospoda i, pored svih znaka i silnih udesa kojima je bio svedok, usudio se da Mojsiju i Aronu zapreti smru ukoliko se jo jednom pojave pred njim. Da car nije postao toliko okoreo u svojoj pobuni protiv Gospoda, on bi se ponizio pod oseanjem sile ivog Boga koji je mogao i spasti i unititi. On bi shvatio da Onaj koji moe da ini takva udesa i znake, moe sauvati ivot svojih izabranih slugu, ak ako zbog toga treba da umori i samog egipatskog cara. (3SG 220). {1BC 1100.4}

Poglavlje 7

10-12. Delo vraara, obmanjivanje ula. - Izgledalo je da su i vraari svojim maijama nekoliko puta izveli neto slino onome to je Bog uinio rukom Mojsijevom i Aronovom. Oni svoje tapove nisu stvarno pretvorili u zmije, ali su maijom, uz pomo velikog varalice, uinili da oni izgledaju kao zmije, da bi podraavali delo Boje. Sotona je potpomagao ove svoje sluge da se suprtostave delu Svemoguega, da bi na taj nain obmanuo Egipane i ohrabrio ih u njihovoj drskosti i pobuni protiv Gospoda. Faraon se hvatao i za najmanji dokaz koji je mogao izneti da bi opravdao svoje protivljenje delu Bojem, izvrenom preko Mojsija i Arona. On je govorio tim slugama Bojim da i njegovi vraari mogu da uine sva ta uda. Meutim razlika izmeu dela Bojeg i onoga to su uinili vraari bila je u sledeem: Prvo je bilo od Boga, a drugo od Sotone. Prvo je bilo istinito, a drugo lano. (3SG 205, 206). {1BC 1100.5}

Poglavlje 8

7. Faraon je i u toku izlivanja zala nastavio da se klanja svojim lanim bogovima. - ak i u toku izlivanja zala na Egipat faraon je bio taan u svom praznovernom oboavanju Nila. Izlazio je na reku svako jutro, i dok je stajao na njenim nasipima odavao je zahvalnost i slavu samoj vodi, nabrajajui velike blagodati koje im je ona donosila i govorei o njenoj velikoj moi bez koje oni kao nacija, navodno, ne bi mogli ni da postoje; jer je ta reka navodnjavala njihove zemlje i snabdevala ih hranom. (2SG 54.55). {1BC 1100.6}

Poglavlje 9

3. Efekat zala kao provera egipatske oholosti. Oni koji su uvaili Gospodnju re datu kao upozorenje sakupili su svoju stoku u staje i zaklone, dok su oni ija su srca bila okorela kao i faraonovo ostavili svoju stoku napolju. To je bila prilika da se proveri oholost i uzvienost Egipana i da se pokae broj onih ija su srca bila zaista ganuta udesnim Bojim zalaganjem za pripadnike Njegovog naroda, koji su od njih bili prezreni i svirepo zlostavljani. (3SG 214). {1BC 1101.1}

Poglavlje 11

1.8. Mojsije bez ikakvog straha ponovo izlazi pred faraona. - Uprkos zabr