7/23/2019 Kartografija - Drugo Poglavlje - Drugi Deo

http://slidepdf.com/reader/full/kartografija-drugo-poglavlje-drugi-deo 1/25

l'lr/trth,4. Lleiev4

Dmgca

l{ .Vy/coyrV.'

KARTOGRAFIJA

1"5..1.3.

Centraln

c azi

mu

tne pcrspektivne

pro.i

ekcije

l'od

centrainih

projelccija

centar

projek-tovanja

se nalazi

u

centr-,

zemrjine

•R

Ž®

•L

,i.1.4.

Jl

CLyrtt o/tnt

atrrutno

1tercpc/-

l,'iutit

/so/nntn,pr

oJe*cya

.

1Š± –‹ – ’š

~lI‹ì

•

ŸG

IL‘P

=E

‚æ

J‘

daju pr

otz-

vo/1tt

it

t

Ttropkctlotna.

O

cl

I i

ku

j

u

se

specijalnim

s,,

rrjs-Nom

da

se

svi

veltki

krugovi

u njima

pr.ika-zuju

pravim

lirrijama.

Deo

luka velikog

kr.u-ga,

koji

je

najkraie

rastojanje

izmedu

dve

tadke

na

Zemljinoj

povr5ini

naziva

se ot.lodt.otzta.

Ortodroma

se u

ovim

projekcijama

pri-

kazuje

kao

prava

linija.

prikazivanje

oito_

clrome

pravom

linijr:rn

ocl

narodite

jc

koristi

za

navigaciju

u

pomorswu

i

•^

•@

•R

•R

Œ

L

^

•

‚u

•

•E

vazduhoplovstvu,

jet

ortodroma

ucrtana

na centralnoj

p\ekciji

moie

lako preneri

na

pomorske

i

vazdu-hoplovne

karte

uraclene

u

Merka-tqrovoj

ili

nekoj

drugoj

projekciji

istog

svojstva.

Za

ove

svrhe

nije

potrebna

karta

u

centralnoj

pro-jekciji

vei

sanro

kartografska

mreia

u kojr-r.se

pcl

krajnjim

ko-orclinatan:a

LrnL)se

krajhje

tadke

orrodrome.

.

Ortodroma

kao

prava

linija

presecaie

meridijane

i

paralele

Lr

raznim

tadkama,

pa

te

taike

pre-

seka treba

preneti

na

rlclgttva-

rajuie

linije

pomorske

ili

vazclu_

hoplovne

karte.

Cenlralna

polarna

kon.stLriSe

se

tako

Sto

se prvo

utvrdi

poluprednik

Zenrlje

(Sk.

90

I

J:LIL

,ronrouuanlc

91

7.ƒC

ƒX

:‹¿

•

• •Œ

O

ŒŒ

™

•

`¨

•E

///ag/7%ƒB

N

l 1.

n:,.t

r.."lt1y.tr/rtian

i

pmtty't

u

cetr/tr/nr.t1

44.)

C_p

i

ocrra

polovin:r

kruZnice

koja

predstavljer

clcg

meri-dijana

sa

obe

strane

pola.

Paralele.-

se

preclstart.ialu

koncen

tridnim

]ir.u-Znicama,

.

.Rastojanje

iznreclu

njih

utvr-

tluje

se

konstrtrisanjent,

tako

Sto

se_povude

tangenta

na

polarnu

tadku,

a

iz

centra

se

kroz

oclsed-

I..

no

kruZnici

povlade

prave

koje

se

seku

sa

tangentom.

Ivles_

to

preseka

cenrralne

pra.re

i

tan-

gente

odreClLrju

clu2i

raclijusa

svake

paralele

u

projekcrji.

Gustina

paralela

zavisi

ocl

potrebe

pri

izrac.li

projekcija.

U

ovom

primeru

to

je

na

svakih

150.

Meridijani

se

jzvlade

tako

Sto

se

kruZnica

pocJeli

na

svakih

150

ili

drugadije,

'saglasno

sa

gustinom

paralefa

ukoliko

je

gustina

paralela

clnrgaiije

oclab_

rana.

Cenlralna

e,tvatoryb/na

projekcya

dobija

se

projek_

tovanjem

na

ravan

lroja

je

paraldlna

ia polar.nom

osonr

i

ravni

odabranog

mer.iclijana.

Na

Sk.

46.

prikazan

je

izglecl

mre2e

mericlijana

i

paralela

u

cent-

ralnoj

ekvatorijalnoj

projekciji

gustine

na

15o. iVlericlijani

u

ovoj

projekciji

su

preclstavljeni

tr vidu

paralelnih

pravih.

a

pur.t_

lele

u

viclu

krivih

linijl

hiper-

btlle,

osirn

ekvator;r

koji

jr.

prava

linija

nornrnlna

rrrr

liniju

Podet-nog

rrrcriclijana.

7/23/2019 Kartografija - Drugo Poglavlje - Drugi Deo

http://slidepdf.com/reader/full/kartografija-drugo-poglavlje-drugi-deo 2/25

Rastojalje

iz-medu mericlijana

od

centra

pro-jekcije

odreduje se na isti nadin

kao

kod rastojanja

paralela u

centralnoj polarnoj projekciji.

Polovi

su beskonadni

pa se

'1;ol

i

pripolarna

podruija

ne

mogu

predstaviti.

Takorle se ne mogu

predsta iti ni svi meridijani

zbog

centralnog tipa

ove

projekcije.

Cen/ralna horizonlnaprolekcyb

dobija

se uslovnim

projektovanjem

na ravan

koja

tangira

glob

u

nekoj

tadki izvan

ekvatora i polova.

Ova

ravan

se poklapa

sa

ravhi

hr:rizonta

odabrane

tadke, pa

joj

otuda

i

ime. Meridijani

se

predstavljaju

pravim

linijama

koje se

zrakasto

razilaze

iz

projekcije

pola pod

nejednakim

uglovima.

Ekvator se

pr8dstavlja

prav-om

linijom,

q

ostale.

paralele

su

krive

linije

-

hiperbole, paratrole i

elipse.

Lairoru

projekcyb)

'r

.$

.

5.

4.

4.

Sp

o /1

z

c a

z

'm

u /z

e

Vc

rrp e* i

vt e p rojekc

y'c

(Sp

o

11

n a

Kod

ortografskih, stereografskih

i

centralnih projekcija

znatne

su

pronrene

raznlera

str

udaljenjem od centra

projekcije.

Tako npr.

u

oltografskoj

projekciji

razmer

r;e

smanjuje

od 1

do

0,

u

stereografskim

se

uvedava

ocl

1 do 2, a

u

centralnim se

uveiava

od I

do

beskonadno. Smanjivanje razmera kod

ortografskih

i

uve6avanje

kod

stereografsih

i

centlalplh projekcija

zahtevalo je

pronalaT:nje projekcije koja

bi

predstavljala

reSenje i2medu

te dve

projekcije.

.Sk

<19

)hnrtniwrye

t-niore.tytlirc

gthme

pn4Lkcye

92 1)3

‚â

•D

u

R

E

ê

‚’

•@

•e

::i:::::::::::::::::::::::::::::::::|:::::: :::::::`:::::`: :::::`::::`:::::::|:::.11::::1::::lil::::::i:: :i`:::lil:::`::“ñ

:::::I:•v

i:::li[

Tako

su konitruisane

spoljnje

perspektivne

projekcije,

kod

kojih

se

r.r:l(ir

posmatranja

nalazi

van

lopte

na nekom

odredenom

udaljenju

od

nje.

l'l

poljne projekcije,

kao

i

osrale

perspektivne

projekcije,

mogu

biti

po-

larne,

ekvatorijalne

i horizontne.

Meri-dijani i paralele prikazr.r.;u

sc r_r

spolj-nirn projekcijama

kao

krive

liiiijc

dru-gog

stepena,

sa

izuzetkom

l<ocl

polar-nih

projekcija

gde

su

mericlijlni

prave

linije.

Od

spoljnih

projekcija

najpnli-

tiinija

je

projekcija,

koju

je

prctiloZir-.

francuski astronom

Lair

(Fili1,

cic l.i,

Hire,

1640

-

1718.

god.).

Kod ovi:

liro'

jekcije

centar

projektovanja

(?

\

z,r,it,.-

Slja

se na

udaljenju

od

lopte liojc

i:;:

,:,-

dobilo

kad

bi

iz tadke

A, koja

sr

nal:r:.i

na polovini

kvadranta

Zemljine

lopte

(45o),

povukla

prava

kroz srednjt, riu,:kri

potupreEnika

z'

Zemljine polulopte,

do preseka

ta

prave

sa

produ2enjcr)r

l)i.i.

nika.

To

udaljenje centra

projektovanja

od lopte

iznosi

0,7071

duZirie prciinrr<rr

lopte

(0,7071

R)i

Ova

projekcija

pripada grupi

proizvoljnih

projekcija, kori

t:r;

jih

su Unijske deformacije

manje

nego

u

ostalim perspektivnim projekcijarr,,

I.r:r

:,ir

zato ponekad

koriste

za izradu

karata

severne

i

juZne

polulopte.

\

2.5.5.

Azimutne

nepersflktivne projekcije

\N

Kod azimutnih

neper:pektivnih projekcija

rnreie rneridijtina .i

p.rL.rlellr

uslovno

se

konstrui5u

na ravnu

povr5inu

koja tangira

sferoidno

telo

(7g1nij

r 11,

glob),

ali ne projektovanjem

vei

po utvrdenim

pravilima.

Ove

projekcije

l<.orisre

se za

predstavljanje

velikih

delova

Zemljine

povrSine

npr. polulopti. Pri

rorLre

sc

Zemlja

prihvata

za

loptu

radijusa:

;'r-\

n=n{t-}"'l

\o)

lartgcntna

ravan moZe

dodirivati

sferoid u bilo kojoj

tacki,

l

prcnrri

Lonrc

rno_gu

biti

ekvatorijalne

(tangira

u

jednoj

taiki

ekvarora), polarnc

(u

jecinonr

od

dva

pola)

ili

horizontne (u

bilo kojoj

taaki

izvan

ekvatora

i polova).

U

svalioj

ocl

njih

azimuti

se

zadrZavaju sanlo

u tangentnoj

tadki.

II

Iil

------t

---..

.t1'./9.

7/23/2019 Kartografija - Drugo Poglavlje - Drugi Deo

http://slidepdf.com/reader/full/kartografija-drugo-poglavlje-drugi-deo 3/25

2..t

-r.

i.

Pa.rlelora.prcyckctl'a

z-.a

konstnrisanje

mreze

mericlijana

i paralela

u

azimutnim

projekcijama

na

tanltentnlr

ravan

treba prenositi

almukantarate

u vidu koncentridnih

krr-rgova

'sa

.enlr'orn u

tangentnoj

tacki.

U

Po.stelovoj

projekciji,

kao

i u svakoj

polalnoj

irzimuinoj

plojekciji,

paralele

se

poldapaju

.sa

almukantaratima

i

predstavljajLr se

3àå

-"

90

-:t2

lfieio

nendy'ana

i

paro/e/a

horz2onDze i

ehnlonj'a/ne oiinune

ekv'irlrtonne

i:,|-t

iie

.L,rrct:ntridnirrr

krugovinra,

sa

centl'om

Ll

projekciji

pola,

a

meridijanr

radijusima

ih kr,.rqova.

Radi.iusi

p

tih paralela

jednal<i

su ispravljenim

lttcima meridijaira od

r,.'i:,

i

ii)

projeklLrjLrie

oaralele,

lzra6una.r,a se

po fornuli:

p

:

(90_

d4

iiiir:

it:

,?- radijus Zemljine sfere

umanjen u

glavhom

raznieru,

a

g

Sirina

paralele

liLrLr

lrrcjektujemo,

pri

demu

je

ugao

90

-izraien

u.radijanima. U

tabeli

.date

str

i,:iirri:sti

raclijusa

pttralela na projekciji

za

svakih

1-5b

pri

,?= 1

i'ostelova

proiekcija ne

zaclrLava

tacnost

rti

uglova

ni

povr.iina.

Razmer

je

()clr,..irn

po

pravcima

meridijana

i

jednak

je

jedinici,

tj.

glavnom

razmen-r,

Sto

..:n;rr:i

cla

je

ova

projekcijzt

a/a'irlrstantno.

Razmeri

po

pravcu

paralela

konstantno

1

|

• _

J

Mi•¡

Li•¡•¡• Œ

4ƒ‹ ƒ VI

`ƒN

• ¡

Caƒm

C‘E • V

L

ARToGRAFIJA

rastu

od

centra projekcije prema

krajevima,

a

u centru

projekcije

(tangentnoj

tadki) razmer

je

jednak jedinici.

Razmer

na ekvatoru

je

za

vi5e

od

1,5 put

veii

ocl

glavnog razmera.

Prema

kajevima

projekcije

konture

se we vise

defomri.iu,

izduZujuii

se

po paralelama

odnosno

almukantaratima.

St'. i|. lrteia

nrcnr/rjana

i

Ttam/e/a

po/ame

ekvrtlu

lo

n

ln

e i:n u

/

tn

e

p

ro/ekcrtt

Polarna

Postelova

pro-

jekcija

konstrui5e

se

na

slede6i nadin:

na

pravoj

liniji

nanose

se

veUdine

lukova

detvrtine kruZnice,

fj.1,5'l

R,

gde

je

R: radijus

Zemlje

u

glavnom

razmeru.

Izabrani

odsedak

biie radijus

elcvir-

tora

na

projel.:ciji.

Kako

je

projekcija

ekviclistantna to

se

tako

dobijena

duZ

deli

na

broj odsedaka,

saglasno

sa

brojem

odabr'ane gustine

mreZe

paralela

i

:nericlijanh.

Konstruisanje

karto-

grafske

mreZe

Postelove

ek-

vatorijalne

i horizbntne plo-

jekcije

slidno

je

kao

kod

polarne,

odrede

se

preseci

meridijana po

ukr5tenoj

duZi a zatirn

se iscrtajLr

meridijani i

paralele

krivim linijama.

Dobra

osobina Postelove

projekcije

je

da

se

razn'rer

ne

menja

pravcima

vertikala (ili

meridijana

u polarnoj

projekcrji).

Pogodna

je

kada

se

Zeli

iz rieke tadke,

centra

projekcije,

imati

taine

azimute

i

rastojanja-do-svih

drugih-tadaka:'Zato-se-koristiza

izradu vazduhoplovnih

karata

sa aerodromom

u centru

projekcije

ili

seizmidkih

karata

sa

epicentrom

zemljiotresa u

centru projekcije.

2.

5. 5- 2. La m berlo

va

proykcyb

Kocl

Lanbertove projekcije

radijusi

p

odredeni

su uslovom

cla

je

povrsina

beskonaino

nralog

kruga na projekciji

predstavljena

beskonadno

malom eiipsom

iste

povrr';ne.

Na taj

naiin

se po povrsini

izjednaduje

segment

lopte

sa njenrLr

odgovalaju'om

povrSinom

predstavljenom

na

karti.

Pocl takvim

uslovom

na projekciji

oduvane

su

vrednosti

povrsina

i

ona ie biti

cltirt/en/no.

Po

Lambertovom

uslovu,

povrsina

fuuga

Ats'

na

pr.ojekciji

™ H

9‰³

95

0

7/23/2019 Kartografija - Drugo Poglavlje - Drugi Deo

http://slidepdf.com/reader/full/kartografija-drugo-poglavlje-drugi-deo 4/25

prikazana

kao

paralela

AE

sa

Sirinom g,

mora

biti

jednaka

povrsini

segmenta

lopte

P,l-6.

Povrsina

segmenta

je jednaka

proizvodu

povrsine

velikog

kmga

i

visine

segmenta:

• Œ

ñ Œ

ƒW

ƒ Î

Œ

"

dc je•Œ

_rad‚è

us velikOg kruga

(Zemuc),•V

• ]

ˆ

gna sesmcnm.

Lambertov uŒ€

ov za konsh u•R

arJe

je:

1792

odaMcjƒ¿

,

a

=2Rsin9O

-9

.,2

Na

osnoru toga

dobijaju

se

vrednosti

radijusa paralela

na

projekciji

pri

R=/

J7rR2 sin2Žç

,

Sk

i2.

l;inutno po/ona

chirn/enhn

propkcya

;

U Lambertovoj

projekciji

raclijus

p

predstavlja

duzinu poluprednika

kruga

-

ekvatora

u

projekciji,

dija

je

povriina

jednaka

povrlini

polulopti.

llII11:•]

~ε

‚ Ç

£

=Ά

_•]

ƒ

‹

É

u

è

º

ZÄ

Œ

=‚±

kAttTo‚±

“ _

'•¡

1“ñ

• c

•Œ

S

ø

–é

“ñ

Ó

•g

Ά

•¡

`Œ

u

•g

˜I

CPršn

æ

•R

±

•]

|||

S‚½

5•¡

ƒJƒJ•Œ

/rr==‚±

•¡

•g

œ

=o,‚

•Œ

\

,7•¡

¡•œ

o•

&•

Azjrnutne

konformne

pr.ojek-

cije

imaju

veliku

primenu.

polarne

se koriste

za

potrebe

navigacije

na

Arktjku

i Antarktiku

i

svucla

gcle

jc

potrebno

oduvati uglove,

ocino.sno

gde

nema

deforrnacija

ugiova.

Primer

kori56enja

ovih

kar.;rta

je

za

polarne

oblasti

iznacl

.iS0

i

800.

Kose

azimrrtne

projeitr:r j,.

primenjuju

se

za

karte

teiitcrrij:.r

dijije

izglecl

blizak

krugu

ili ako

s"

nalaze

u

srednjirn

geograi.stiir:i

Sirinama

(karte

IGnade

i

Al;asi,.c

Rusije).

‚

•@

•@

‚

• ¡

a cilhd•v

‚ ±c prttCkctte

• A

à

‚¡

na?ll•a

‹l

•è

R

Œ

R

Ž¢”ä

lultD

•x

rllTŸù

’n

1

—ftin‚Õ |

Zenlline slre(elipSOida)_Prava,mO‚ð

e biti pod izabranim uglonl(kOsa)ili

‚

‚

ƒ

ARTO‚¶

~ƒY

ΆIJA

|

{

|

7/23/2019 Kartografija - Drugo Poglavlje - Drugi Deo

http://slidepdf.com/reader/full/kartografija-drugo-poglavlje-drugi-deo 5/25

n

rcjek

tovanja

koj

a uslovlj

avaj

u tip

pilindridne

proj ekcij

e'

:trrrnlillna

.a o\rll

osu

(popreina),

tj.

cia leZi

u

ravni

ekvatora'

NajieSie

se

koristi

.,;r.qlasr.ir

pozicijzr

,.-.r.

.iiin,l.u

i

ose

Z.emlje.

U

tom

sluEaju

meridijani

i

paralele

sr't

inedr,,sobncl

upravne

linije

na

karti

gradeii

mreZu

ili

kvadrata

ili

pravougaonika'

I-,r

zavisnosti

od

nadina

konstrLrisanja,

ove

pro-jekcije'mogu

imati

pa-ralele

koje

:rr-r nir

isrinr

(ekvidistantne)

ili

na

razliditim

(konformne)

rastojanjima'

Ekvidis

t;rncijir

n.}ericiila,.ra

je

uvek

zadrZana,

clok

je

kocl

paralela

razlidita.

U

primeni

je

,l,ttlirrri

sekrrci

ili

cilinr.lar,

Sto

se

oclrazilva

na

raspo-red

paraiela

na

karti.

Po

|:.rvii r

rloclirna

ili

sekuia

paralela

su

bez deformacija,

dok su

deforrlracije

sa

lr

ruli

r.i'anicttr

ocl

par-1lel;r

sve

veic

r--,lintlricna

pinj.jt

.iia

ciobija se

trsiovnim

pro.lektovanjem

paralela

iz neke

ilil<c

o

koia

le-ii

nzi

na osi

cilinclra

a samim

tim

ina

polarnoj

osi,

pri

6emtr

Jri.rir-rzaj

taihe

o

ne

ostaic

postojan.

ona

se

pomera

po

osi

cilindra

upor"eclo

sa

1,,-.jektovi.njem

paralele.

i-/rvrcluju se

razlidita

pravila

pomeranja

tadke

|

|

Ocl

mesta

gcle

se

nalazi

taika

pro-

jektovanja

na

osi

Pl

1

meridilzrni

Ze-

mljine

lopte

ili

elipsoida

prikazuju

se

kao

palalelne

vertikalne

linije,

a

paraleie

kao

kru-

Znice

koje

le2e u

ravnima

r:ormalnim

na osu

cilindra.

Ra-

sJcanjdiir

bmomea--

cilindra

i,r ravan

clo-

bi6e

se

mericlijani

u

obliku

paralelnih

ela,idistantnih

linija.

Paralele

se'tt..rti.

Pri

tt'rp

tt:t't1att1n

t'ih)

u/nlnc 2tajekcye

prika-zujr"r

kao

l;lrr:alclrrih

linija kojc su

tlpl'avne

na mericlijane.

U

zavis-nosti od

nadina i

i:rlebranog

tipa

projel<cije,

paralele mogrr

biti

postavljene

ekviclistantno

1i6,ircllatrre

i

pravougnone),

proSilujuce

(Nlerkatorova) ili

suZavajude

(

:'livival en

tnir)

proiekcij

a.

r./i/tli/iA.

Lieieli|'Dinj,tiatV.

ZikoniC

KAnf

o-Cn

iii i i

2.

5.

6. I.

Kra

dra ln a p rojekc yb

Kvadratnu projekciju predlozio

je

Henrih

Moreplovac

1438. god.

projekcija

.fl'.52

Pt)tcrp

kourruimty'a

crh

rrlztTe

pr

oyA'cye

se

uslovno

projektuje

na

omota6u

cilindra

koji

dodiruje Zemlju

po ekvatoru.

Meridijani

se

konstrui5u

kao paralelne

duZi na

rastojanjima

(u

razmeru projekcije)

ispravljenih

lu

kova

ekva

tora

izmedu projektovanih meridijana.

Ta

rastojanja

se ulvrduju

po

formuli:

Z=ƒY

ƒ É

gde

je:

,{

-

radijus

Zemljine

lopte umanjen

u

glavnom

razmeru;

a

tr

-

razlika

u geografskim

duZinama

projektovanih

meridijana, pri

demu

/.

mora

biti izraZena

u delovima

radijusa.2

Paralele

se

predstavljaju

dLriima

normalnim

na duZi

meridijana.

Rastojanje

sv.rke paralele

ocl

ekvafora

jednako

je

ispravljenom

luktr

meri-

dijana

od

ekvatora

do

paralele

.Jate

Sirind

rp

i

odreduje

se

po

formuli.r

:

fiq, gde.

rp

takocle

mora

biti

izraLena

u radijanima.

Pri konstruisanju

mreZe

mericl^j/ana

i

paralela

kroz isti

broj

stepeni

na projekciji

dobj6e

se

mreza

kvadrata.

Iz

samog nadina

konstrtr

isanj

a

projekcije

za

razmer

po

mericlijan

ima bi6e:

 :J

Raznrer

na

paralelama

izradunava

se po

formuli

y

=

.rec.

p,

i

raste

sa

rrd.aljavanjem_o_q

:ly.{9l3ka

polovima.

Na ekvaroru

je

v

=

l, a

polovima

y

=

-.

Tako razmel'u

jednom

od

glavnih

pravaca,

u datom

.slutaju po

rnericli-janima,

zadriava

jeclnu

istu

velidinu,

pa

je

projekcla

e/iudt-r/anon

ona ne oclr-zava

ni

uglove

ni

povrsine.

Deformacije

uglova

su

neznatne

ir

blizini

oko

el<va-tora,

a

sa

r,rdaljavanjem

se uveiavaju,

tako

da

na

paraleli

45o

dostiZe

19o

4:1,. Na polovima

najveia

detbrnracija

uglova 2o

je

1800.

zato

je

ova

projekcija

pol;o-dna

sanro

za

pleclstavljanje

tropskih podrudja i

za izradu zodijadkih karata

nebe.

2 Za ug10•A

• Œ

 gradtisnl lzraz P, izraz

R=˜U

Ú

ƒM

• E

u

clelovinra

raclijusa

I{ ie triti:

98

99

7/23/2019 Kartografija - Drugo Poglavlje - Drugi Deo

http://slidepdf.com/reader/full/kartografija-drugo-poglavlje-drugi-deo 6/25

iWt

rrin

A

'

L1?iettq

Drngia'tt

I"

iiriloini:,,KA-R-T

O G R A F

I

J

A

Rasto;enje (/)

medu

rireridijanima

na projekciji pri /.

=

15o

biie /

=

0,262.

Pri

konstruisanju projekcije

u datom

razmeru

i

pri

gustini

mreZe

na

l5o

neophoclrto

je

vel.idine

-r

i

/

uveiati sa

.,?, umanjenq datom

razmeru. Na

Sk.

58.

data

je

l:,rrta sveta

u

kvadratnoj projekciji

sa

priklzom.

elipsa

deformacija

na

razliditinr

Sirinama. Sa

udaljenjem

od

elcvatora

elipse

se sve

vi5e

izduZuju

po

pravcu

paralela.

Na

polovima

deformacije

nije

mogu6e prikaz4ti,

jer

su

deforma,:ija

po

jednom

od

glavnih

pravaca

beskonadna.

Kvadratna projekcija

.1e

jednostavna

za

konstrukciju i iz toga

razloga ima primenu

u

Skolskoj

kartografrli

i

porecl

izLrzetno velikih

deformacija.

2

5-

6.

2

-

Pra vo

uga

only7f1 ekcy'a

A

Pr'irvougaonu

projekciju prvi

je

konStnrisao helenski

matematidar

Anaksim; nclar

u VI

veku

pre

nove

ere.

Projekcij"a

se

konstrui5e

na cilinclru

koji

tuslovno

preseca

Zemljinu loptu

po

dvema

paralelama

jednako

udaljenim

od

ekvatola.

Ivleridijani

se

predstavljaju paralelnim

duZima.

Rastojenje izmeclu

njih

je

oclrecle

ro

velidinom

ispravljenog

luka

paralele

preseka

medu projektujuiinr

nrericlijaninra,

Lr

odabranoj

razmeri.

Velidina

luka

oclreduje

se

po

formuli:

'

gcle

je

,/7

-

raclijus

Zemljine

lopte

palalele

preseka,

a

,tr

-

l'azlika

Z=•Œ

6•

9ĥ

umanidn u vel‚É

ini 31avnog razmera;9-Sinna

‚

‚

‚

geografskim

duZinama

meridijana

koji

se

•

•

•

•

‚

ƒ

ƒŒ

•

•

•

• \

,fk

)8.

tltiaio

ttenrlqano

i,

1•¡

“ ±

.•E

=

•¡

ð

`—ã

/ƒN

ƒ‹

‚É

/9/•¡

gicaƒO

,Z•Œ

ù

ƒÍ

•Œ

K:A:R.TO.GRAĠ

I•v

A

Paralele

se.

predstavljaju

pravim

linij.rna

koje

sr"r nornrarne

na

meric.rijane

rako

ito se

izraduna

du2ina

paralele

preseka,

a

potom

podeli

na

broj odsedaka ir

zavisnosti

od

odabrane

gustine.

Tako,

na

primer,

akoje

gustina

ocrabrana

na

1.5,,

biie

ul.:upno

24

odsedka

i

duii

meridijana.

Pri

konstruisanju

mreze

nrericJijirna

i pararela

kroz

jed.ake

oclsedie

nri

projekciji

dobiie

se

mr'e2a

jednakih

pravoujaonika.

DuZe

,tron. p.n'u,rgaoni)<i

su

jednake

ispravlje*iim

lukovima

meridijina,

a

manji

ispravljenirn

rukovimri

paralele

preseka.

Nalsk

59. predstavrjena

je

pravougaona

projekcija

Zernrjiri,:

povl'slne,

kada

su paralele

preseka

145,'.

pravougaorra

projekcija

kao

i

la,acl.1trr:r

spada u grupu

proizvoljnih, jer

ne

obezbecluje

taanosr

ni

ultora-ni

povrlina.

Delimidni

razmer

je

jednak

jedinici,

tj glarnoi

razn.reru

po

\viirr

meridijanima

i pararelanra

preseka.

pravougaoni

prijekcija

je

rakocre

ek'irrr

stantritr

i

primenjuje

se

za

predstavtjanje

driava

t,1a

j.

t".itorija

izduzerrir

;r,

,

pavcu

zapad -

isrok

(npr.

Rusija).

| |

‡ @

‡ @

‡ @

‡ @

t:11

‡ @

sk

i9

Ptrnougrtottrt

pryz'lcr1a

konilnrtaru

tr

,rckrc,i

crirku.

.tr;

2r*r.-or,

ir/ihthiln

le/onnafu

(/xtm/ek?ereka

* iJ)

100

it'1

‡ @

‡ @

‡ @

‡ @

ƒ ³

• \

||

| |

7/23/2019 Kartografija - Drugo Poglavlje - Drugi Deo

http://slidepdf.com/reader/full/kartografija-drugo-poglavlje-drugi-deo 7/25

\

)'.

i

.

r.'.

3.

,l'fttj:alorova

V.-2Je,{ct1'a

r.

r

\

'.,

\)-r

i),'avrr

cilindridnu

projekciju

predloiio

je

holands( kartograf

Gerhartl

L,lclkator i569.

goci.

Zbog osnovnog svojstva konformnosti

ima

znadaj.

Kao i

u

sr,:rkr.rj

pravoj cilindridnoj projekciji, tako i

u

N{erl<atorovoi

mericlijani

i

paralelc

s-'scku

pocl

plavim

uglo.rirna.

Projekcija

se moZe konstruisati

po cloclirnom

i

s,:riir.rce

m

cilindru. Pri

kr'rnslrLrisanjr,r

na dodirni

omotad

cilindra

rastojanja

izmeclu

r,,'r'iiiijalir

oclreduj,-r

se kao

l<ocl

kvadratne projkcrje.

a kod

sekudeg

kao

korl

J,,',,',,,.,:1,i,,,,.,

projekcije- Ii.astojanja na projekciji

od

ehratora

clo

ilate

p;iralelc

1

':rr.

i.tjr

l,'

rt"

[ot'nltli:

'i

t','..t kot'lrr.r:trtr

tr

i/uy'iiil,ltot'rypr;1ctk'yisa

tnditruuanto

r{tfbnnactJn

.

=

*fu

r"se[+s'+9

j

Ll clatoj

fornruli

(.;

=

R

kocl

cloclirnog cilinclra,

c

:

R

cos

qo.

gcleje

,rl

-

Ractijus

Z.cnrljine

lopte umanjen

u

glavnom

razmeru,

a rpr-

iirina paralele preseka.

rp-

.iiLina

q::'4e

'_]<oja

se projcktuje

(konstrui5e).

RastgBnir

izrnglulSrateta

uve-

r .t .

.

-5,1.:tr-::

-.:

:-'..r--".*,g.},-

Mi•¡

L////•Œƒm

ƒ“

ƒ‹

‚É

D‘g

‚¬

caM•]

Z•Œ

—Í

•V

•L

:KARTO GRAFIJA

'

:'

"''':

i'''"1r

'l''

':

"'

j:rt'I':;rYt:i

6avaju

se

po

pravcu udaljavanja

od

ekvatora

prelha polovirna. Pri

g

-

90o, .t

=

@.

tj.

na toj

projekciji

polove

nije

moguie

predstaviti,

jer

oni

predstavljaju

beskonadnost.

Po svojstvu

konformnosti

razmeri

u

ovim

projekcijar.na

su

jednaki

tu svim

pravcima

iz odabrane

taike.

Sa

uvedavanjem

geografske

Sirire

razmeri

su

sve

krupniji.

Zbog

to-ga

oblasti

blizu

polo-va,

predstavljene nzr

(,vim

kartama,

‚O

•@

•@

•‡

•@

‚T‚O

•B

•@

•@

‚R

O

•@

•@

‚U

O

S/t.

6/.

l'/t't'io lten'rlfutru

tr

kosq

cilitdtiittol

/iort/onnno.1

ptoykcVt

imaju

'

velike

clefornracije

povriina

i

linija.

Na

Sk.

60.

je

predsta,rljena

karta

Zemljine

povr5ine

na

Merka-t,-rrovoj

projekciji

dodirnom

cilinclru.

Uporedo sa

rastorn

razmera po pravcu

mericlijana

javljaju

se

na

visokinr

iirinqrnra

deformacije. Takb

je

Grenland

na

ovim

kartama

jednak

po

povr5ini,{frici

koja

je

15 puta

ze6a.

Pri

konstrr-risanju

projekcije

u

sekuiem

cilindru

velidinc .r

i

/

neoplroclno

je

uve6ati

na

R.gos

rp,,

gcleje

rp, -

Sirina

paralele preseka.

Uporeduju6i

veliciinerazmera-kod

dodirnog

i

sekuieg

cilindra

za

Merkato-

lovu

projekciju,

primeiuje

se

da razmer

ocl

dodirne

paralele

(ekvatora)

prema

po-lovinra raste. Pri konstruisanju po

sel<u6em

cilindru razmer

povr5ine se

ne

poka-zuje na ch,ema

paralelama'preseka.

Ivledu

paralelanra

preseka razmeri

povrtine

su

manji

od

jedinice,

a na sever i

jug

od

ovih

paralqla sn

razmeli

krupniji

od

jedinidnog

razmera

sekuiih

paralela.

Loksodroma u Merkatorovoj projekciji

je spiralna

kriva koja na povriini

elipsoida

sve nreridijatne

sede

pod istinr r.rglom.

Ako

se na

Zerrljinoj

povrSini

plovude

lol<sodroma

pod

azimurom

od 0

-

90o

ili

od

1ti0

-

270u

ona

ie

se

presecirju6i stalrro

iste

uglove

sa

meridijanima pribliZavati

severnom polLr,

7/23/2019 Kartografija - Drugo Poglavlje - Drugi Deo

http://slidepdf.com/reader/full/kartografija-drugo-poglavlje-drugi-deo 8/25

S/t'.

62.

Korfitrnnn

ct'/irt/r'rdn

?opleiln

'Loksoclroma

koja

mericlijane

preseca

pod azimutom

ocl 90

-

180u

ili

270.-

3600

pribliZavade

se

juZnom

polu.

Ortodroma,

najkraie

rastojanje

izmedu

dve

ta6ke

na

Zemlji,

pri-

kazuje

se

u

Merkatorovoj projek-ciji

kao kriva linija

koja

preseca

meri-

dijane

pod

razliditim uglovima. Lok-

sodrorna

i

ortodroma

poklapa-ju

se

'S?rnio

po

liniji

ekvatora

i linijanra

svih

podnevaka

i

samo

je

tada

ortodroma

prava

linija.

U

svim drugim

sluda-

jevima

ima

izgled

izvijene

linije ispu-

pdene

preina bliZem

polu.

Ukoliko

,:su

kajnje

tadke

na

razliditim

,

polulop-tama,

ortodroma

ima

oblik

slova

,,S",

sa

prelomnorn

tadkom

na

preseku

sa

ekvatorom.

2,‚± ƒCZbƒj ƒbenindƒÊ ƒ¿ ‚¤•Œ0••V ci=“ñdri‚±‚½•Œ

'ƒV

•X •

Kod

Larnbertove projekcije

zami5ljeni

omotad

cilindra

dodiruje

Zemlju

po

liniji

ekvatora.

Osnovni uslov

koji

je

u

projektovanju

Lambert postivio

je

cla

povrSina

loptastog pojasa,,IBQE

ograniiena

izabranom

paralelom

g

iekvatolorn

.

bi6e

jednaka

povr5inski

projekciji

te

poyriine

na.karri

/'B'e'E'u

zaclaronr

-

glavnsm

-t.a-zmeru.

Tim usloll.l]_pgslii_e

gg

ekvivalentnost,

odnosno

istovernosr

povr5ina na

karti i na

Zemljinoj

povrSini

u

saglasnosti

sa

datim

razmerom.

Deforma'crie

uglova

rastu

sa udaljenjem

od..'ekvatora

prema

polovima

i

sve

kontule kontinenata,

ostrva

i

clrZava

isteZu

se

po pravcu

istok

-

zapacl.

.f/c. 6i. Ktrro

srvtu

u ek'in/enttoj

cilnr/nino1

104

;3dC"ă

•]

laJ–Ê

‚Ù

dtlƒ

na prlenttudh m‚µ

Ά

janaƒZ

ra‚ðno u lrlclll–Ê

ma

105

, ,,I

K,ARTƒÏ

.GRAFIJA

PIl=Œ^ :[:1lFPŒ‚

Ž R

:•u,•u

a.P„K

dSIVtattC tte•v

– Ê

 pottha•‰

e"‡Z

‚ ê

Rastojanje

meridijana

pri

bidc /=o,2627?

2-5.6.5.

Stereografska

cilindriina

(Golova)

projekcija

Golova

projekcija

konstruise

se

sridno

Lanrbertovoj,

sa

tonr

razriko,

si.,

.,r

5ƒÔ

‰³

A

¹

`=‚à

•Œ/•v

•Œ

O

`3o•¡

01 • •Œ

`•

ƒB

ƒ¿

½

projektovanje

vrsr

nil

omotad cilindra

lrojr

seie

loptu p(r

cli,e

paralele

koje sir

.j.:ri-

nako

uclaljene

ocj eli-

vatora.

NajdeSce

sir

to

paralele

od

a4:5,,.

Rastojanje

nrc:Clu

[rir-

ralelama

jednakr:

je

ispravljenim

lLiirovi-

rna

paralele pre.sci<e

Sto

se

odreciujc

for-

mulonr /

=

/J

col

t:p,,

,t

š

|

b

‚o

—Z

—[

—

‚ª

‚¢

1,000 1 lsoO o'

1,000

|

tzto

st'

1,000

I

73o 45'

1,00013S057'

1,000

|

to,

zo'

1,00013058'

1,0001 o00'

`%•

3==j,•¡

,ƒ^

ƒ ‹

Ÿ

]

¿

=c,tr•Œ

¡

¿

V R

"

•E

  .

•E

  ,1'•œ

:•L

ˆê

•@

•@

•Z

•@

•@

•@

•Z

•@

•@

•@

•Z

11

11

l :

l :

| |

| |

ƒ Õ •L

ƒ \

• Œ

2ƒÖ

•C

‚O‚O‚O

‚O

•C

‚X ‚U

‚U

‚O

•C

‚W

U

‚U

‚O

•C

‚V ‚O

‚V

‚O

•C

‚T ‚O‚O

‚O

•C

‚Q‚T

‚X

‚O

•C

‚O

‚O‚O

—

‚O

•C

‚T

‚O

‚O

‚O

•C

‚V

‚O

‚V

‚O•C‚ ‚U‚U

‚O

•C

‚X‚U

‚U

•

•E

O

‚O

‚O

3,864

2,000

1,414

1,155

1,036

1.000

.11::=.

7/23/2019 Kartografija - Drugo Poglavlje - Drugi Deo

http://slidepdf.com/reader/full/kartografija-drugo-poglavlje-drugi-deo 9/25

Drojekciie

za

mreZu

meridijana

i phlalela

rra

IJ

tabeli

dtrte

su

velidine Golove

uri

./i

=

i.

3,705

1,609

1,000

0,747

0,635

0,604

1800

0'

390

20'

120 25'

00

0'

60

33'

gr)

43'

10,'

48'

90

”¼”N•¡ ƒj ƒj

• E

‘ @

£ IT—Â

Œ ‚

1—Â

‡ [

‘ N

Œ ë

tttirttVo

i

k–t

_

.f/r. 67.

Ptolektor.urye

to

dodini

i.rektdi

kontu

strukcija

jecinostavnijzr

ocl

konstrukciye

popreenih

i

kosih.

U pravirn

konu-

snim

projekcijama

meri-

dijani

su

prikazarri

ka<t

prive

linij.:,

koje

se\ zra-

kasto

razil^ze

iz

jedne

tadke,

a

pod

jeclnakrm

ug-

lovima ,.koji

su

proporcionalni

razlikama

geografskih

clLrZina

oclgovaraju6ih

meridijana.

Paralele

su

luci

koncentri6nih

kplgova,

6iji

je

zajeclniiki

centar

taika

iz

koje

se raziiaze

meridijani,

a to

je

proje[,:iio

pota.

Ako

se ugao

izmedu

meridijana

ipodetnog

mericlijana

oznaci-sa

l,x

(na

karti)

a

odgovaraju6i

ugao

na globu

sa L

dobija

se:

Lr

:

o),

gde

je

a

-

koeficije,r

proporciontrlnosti,

tj. inclikator

konusnih

projer<cija.

U

konusnim

projekcijama

nreridijani

se izrazavaju

radijalnim

pravin.r

kar.r

i u

azinrutninr

polrrnim

projekcijama,

sa tom

razlikom

sto

su

r.rglovi

nrettu

raclijalnim

pravim

rneridijanima

medusobno

jeclnaki,

ali nisu

jednakiia

Lrglovima

u

prirocli. Ugao

iznredu

meridijana

na

konusnoj

projekciji

nije

istovetan

sa

uglonr

meclr-r meridijanima

na

globu.

obidno

je

koeficijent

a

manji

od

jec inice.

Tonre ili

clrugonr

koeficijentu

a

odgoyara

bilo

docrirni

konus,

bito

sekuii

ili

konus

koji

je

rra

izvesuonr

oclstojanjrr

ocl

povrline

lopte.

paralele

se mogu

konstruisati

na

r.ilzne

nadine,

od degit

zavisi

vrsta

konusne

projekcije.

106

107

•

2ƒÖ

‚O

•

‚O

•

‚

‚

ƒ

1707

1,310

•k

,9S6

0,707

0457

0,225

0{•l00

1,707

1•A56

1,13S

l,000

0915

0,S6S

O S54

2•A

32

1,414

1.000

0.S16

0,732

0,707

RastoJaljc iznlcdu

nlcridijana pri

ƒ É

15•B

bidc/=0,185•Œ

7/23/2019 Kartografija - Drugo Poglavlje - Drugi Deo

http://slidepdf.com/reader/full/kartografija-drugo-poglavlje-drugi-deo 10/25

Za

tacxe

preseka paralela

sa meridijanima

mogu

posluZiti

ispravljeni

luci

meridiji,rra,

mogu se paralele projektovati

zracirna

koji

polaze iz centra

sferoida

(perspektiva

lopte

na povrSinu

omotaea konusa). Takode,

prenoSenje

paralela

moZe

s(i

izvrSiti

i

prema

nekom

konstruktivnom

uslovu.

U

tom

sludaju

para-lele

se

preostavljaju

kao koncentridni

kugovi

radijusa

p

Sto

zavisi

od Sirine rp

ili

po-

larnog

rastojanja

0:

P=J'ft)

I

I(onrrsne

projekcijt su one

kod kojih

sr'

paralele

normalne

mre2e

preclstavljene

koncentridnim

krugovima, a

meridijani radijusima, izmedu kojilr

su

uglovi

proporcionalni.

razlikama

odgovarajudih duZina

u prirodi.

Uporeclujuii

konusn;

projekcije

sa

azimutnim

moZe

se zakljuditi da

su

azimutne

specifidan

vid

konusnih projekcija, kada

je

ugao

u temenu

konusa

jednak

180o

-

omotac

konrrsa

je

ravan,

a

koeficijent

o

=

i.

MoZe se

konstatovati da

su

i

cilinclridne

projekcije

specifidan

vid

konusnih,

kada

je

teme

konusa, udaljeno

Lr

beskoni:dnost, a ugao

temena

jednak

nuli. To

znadi,

da

konusne

projekcije

dine

prelaz

orj cilindridnih ka

hzimutnim,

pri Eemu

su

ove

dve ekstremni

sludajevi.

Kod

pravih konusnih

projekcija

glavni

pravci cleformacija

poklapajtr se

sa

meridijanima i pa-

ralelama

(o

=

n4

b

=

n),

jer

se

meridijani

i

para-

lele

seku

pod

pra-

vim

uglom.

Raz-

mer se menja pra-

vcem

meridijana,

dok

je

po

jedn<.rj

paraleli rlepl'ome-

nljiv.

Nepromen-

ljivost

razmera

duZ

paralele

dini

ove projekcije.po-

godnim

za

pred-

stavljanje

.

clrZava

ili regiona izcluZe-

oblast

uzima se za

doclirnrr

paralelu

konusa,

ili

se

primenjuje

sekuii

konus

po

paralelanta

koje

su

jeclnako

udaljene kako od srednje, tako

i od

krajnjih

paralela

koje prolirze

kroz

Sl. 68 Korununotye

kottrur rlot/ine,

nih

po

oravcu

geografske

duZine.

Srednja

paralela

za tu

:

tu

oblast.

Popredne

i

kose

.konusnd'

pro;etcr;J

retko

se

korisre.

Kocr

..1iii

meridijani

i

pararere

se

ne

pokrapaju

sa

grivnim

prnu..n.,

,t.iJr*..iir,

njirrov:r

konstrukcija je

komprikovana.

Ako

je

potrebno

predstaviti

drzavu

iri regiju

koja

je

izduzena pravcem

meriiJijana

onda

se

korisii

popreer.liir."r.

.i,in.J.i,,,,,

projekcija.

Meridijani

ipararele

razrikuju

se u

njimakao

krive

rini;..--

-

.

-

Konusne

projekcije

pogodne

su za

izradu

karata

pojedinih

kontinenata

iii

drtava u

sluEajevima

kada

se

ne

sme zanemariti

sferoiani

orrri[

zl*i;..

.\ko

:;,]

prikazuju

kontinenti

zemrja

se

moie prihvatiri

i

kao

ropta.

zo

pr.irtout1,,,.,,.

polulopti

i

veiih

delova

zemrje

konusne

projekcije

nisu

pogodne jer

.se

ji,rtj,r1,,

velike

deformacije.

u

konusnoj

projekciji

ne

mo2e

se izrad-iti

karto

*.tr.

2-5.7.1.

Pro$a

kororr,\

/

q

e|A<lbta

z

lz

a

prol

ekc

y-a

Prosta

ekvidisranrna

projekcija

koj,

je

prvi precllozio

ptolomei

(ti./

.

1:ru.

god.)

koristi

se

za izradu

karata

clelova

zemljinepovriine

u

sitn,im

razmerarrrii.

L.i

ovoj projekciji

mreia

meridijana

iparalela

proiltruie

se na doclirni

konus.

1.rrr

iemu

se uzima

da

jezemlja

oblika

lopte.

poito

je

ova projekcija

ekvidistarrr.rr,

titko

da

je

razmer

po

meridijanima

konstanta,

to

ie

i

raitolinlaizmedu

pariirr:iir

biti

jednaka

ispravljenim

lucima

izmeclu

paralela

na

Zemlji,

smanjeno

u

s.ravnorir

razmeru.

Ako

se

cluZina

luka

izmedu

dve

susedne

paralele

obeleii

sa

p

to ie

biti

lt=fi).

gde

je

,4

-

poluprednik

Zemrje

smanjen

u

glavnom

razmeru,

l

.1"

-

L.,ziiri,,

geografskih

sirina

susednih

paralela,

izraze,a

u

radijanima.

U

ovoj pioriii(criri

razmer

je jednak

jedinici

pQ

svim

meridijanima

i

po

parareli

crocrira, otk

.1. 1,.,,,

cem

svjh-pstalih.paralela-v-eci-o-d-jed.inice,i-ro-sve-ve6i-sa-udaljenjenr-od

paralc.r.,

|•a

0,3254

0,3953

0,4651

0,5349

0,6047

0.6745

0,7443

0,Slll

O,SS39

0,953S

l,0236

1,000

1,000

1,000

1,000

1,000

1,000

1,000

1,000

1,000

1,000

1,000

1,029

1,115

1,060

1,029

1,012

1,003

1,000

•g

‚o

—Z

Ó

‚UOB

‰«

‹¿

˜g

‚O

‚Å

108

109

ƒ Õ

ƒ Ï

ƒ Ë

• Œ

• Œ

Ö

7/23/2019 Kartografija - Drugo Poglavlje - Drugi Deo

http://slidepdf.com/reader/full/kartografija-drugo-poglavlje-drugi-deo 11/25

I(ao

Sto

,r,rlova.

nistt

|•A

%•

ii:

tabele

vicli,

po

paralelama,

razrner

po

Paralelama

t

koje

su

jednako

udaljene

najveie

cleformacije

r

ocl

cloclirne

Paralele,

,re6

te

deformacije

bie

ras-tll

Prema

severtl

nego

prema

jugu.

Defor-macije

roile

bi

manje

ako

bi

se

za

paralelu

cioclira

uzela

neka

severnija

paralela

od

sreclnje

paralele

koia

Preseca

kartiranr"r

te-ritol'ijtr'

Ta

se

Para-lela

oclrecttrje

Pri

Pos-

tavljenom

uslovu

da

cJeformaciie

kt'ajnjih

„K

•@

‚

‚

‚…

• u

“ o

11,nih i severnih dc10Va teritortte budu iSte i tliedna„v

ne

j

•Œƒ‹

—ã

•

‚ñ

ƒV ƒÓ

•

•

ƒÁ

•Œ

?

I{onformntr

konusnu

projekciju

pretlloZio

jt,l:"]:,'o]-::,:.:ll",t::::lj

I\OIltOIltlllLl

Nvrru'"rl'

Y'v)-"-'r

-:r:1-^^+

(\n;

-

fl1L

gocl-)

I-o*t"ioun-

p'11"t'i1o

p::9:'^:tiX,^'Tt:'.Tt:"::::fl:

[:i:lil‚¨

• v

r£

’ ¹

b®

11ܦ

• E

p‰¶

Žq

• u

:111‹¿ “ ñTIfí ‘ N D ܹ

— í

[

• w

— Â

F

:“ù

æ

»

Ñ

• R

— E

”

‚ Ý

L•g

– |

O PraVe'On‚¡

e•u

• œ

›

e

[:iƒr

ignttrmncnaiV•œ

 i Gauso’ˆ

 pr,ekCiaTl

uve6ava

.kako

Je

luveiatr

na

Paralelama

-u

Pros-toj

konusnoj

projekciji.

Tinre

je

postignuta

jed-nakost

razmela

po

svlm

pravcima

iz

jeclne

tadke.

lvleridijani

se

preclstavljaju

Pravint

linijama

koje

se

zraka-

sto

razilazc

iz

jedne

Kil/lo

J'et'c/t(

tt:r1c

tr

e/air/btonrttol'

l'o/tt/J/Io/

Pro/a'

•Œ

"

1/ƒ\

k

_110

111

-

tl,li/trtitA.

L/eievd

Drag'caM

ZvkoviZ.

K

AP.T

O

G

R

AF

I

I

A

.-

*

tadke

(projekcija pola),

a paralele

koncentrid-njm

krugovima.

Za izracunavanje

projekcije koristi

se sledeia

formula:

p

=

cl,.

Gde

je

r

konstanta,

dija

vreclnost

zavisi

od

polozaja

konusa prema

lopti.

Konstanta

c

:

.n)t q,

gde

je

q

-

ugar.r

iz-

medu izvod-nice i ose

konusa

(polovina

te-menog

ugla

kr-rpe).

Glavni

razmer

je

oduvan

po

jednoj

clodirnoj

paraleli

ili

po clve

paralele

ako

je

primenjen

sekrii.i

konus.

U

prvom sludaju razmer

(koji

je

jednak

n

svim

pravcima

iz

jeclne

taeke)

naglo se

pove6ava

sa

udaljenjem

od glavne

taike,

a kocl

sekuieg

konrrsa

delimjdni

razmer

se

umanjuje

izmedu

sekuiih

paralela,

a

va4

njih

se

poveiava.

2.5.

ZJ.

Ef'viwlefionasnaproy*cy'a

I

1\

.9k 71.

Pn/caz tyretne

4zt1e u eh,ivaknooj

konusnolpoykcy)

pat'a/e/onrupteteka

+i?o

i

+70t,

Kod ekvivalentne

konusne

projekcije

udu-

Ijenja

izmeclu

paralela

su

svc

manje'

sa

r"rdaljav-

anjem

od

paralele

do-

clira gde

je

sadtlvan

glavni

razrner.

El<viva-

lentne

prcjekcije

karak-

teri5u

se

tim

Sto

im

je

povrsinski

r/zmer

u

svim

delovima

jeclnak

jecjini-

ci'.

pt

:

p77

-

1

Ocl kcnusnih ekvi-

valentnih

projekcija

poznate

sr-r:

Albertova,

koja

se karakteriie postojanjem

glavnog

lazmera po

dve (seku6e)

paralele.

Razmer

krajnjih paralela

jednak

je

sa

razmerom

srednje

paralele.

Ekvivalenta

projekcija

Vitkovskog

ispr_rnlnun

uslove:

razmer

na

krajnjim

paralelama

je

istovetan

i

onoliko

viSi

ocl

jediniinog

za

koliko

je

manji

po

srednjoj

paraleli.

Porecl

ovih

postoji

i

projekcija

koju

je

predloiicr

Tiso.

2.5.8.

Uslovnc

projckcijc

á í

/7ƒŠ ƒ m

Konst.ruisanje

cilindridnih

i

konusuih

projekcija

vrii

se ponroiu

rrsltrvrog

ornotaaa cilinch'a

ili

konusa.

Uslovrre

projekcije

ne

konstrtri5tr

se

ni po

l:ukvpnr

geonretlijskonr

pravilu

ili

metodu, vei

po posebnint

uslctvinra.

7/23/2019 Kartografija - Drugo Poglavlje - Drugi Deo

http://slidepdf.com/reader/full/kartografija-drugo-poglavlje-drugi-deo 12/25

2

5.

8. I.

Pseudocilindriine

prolblcyc

PscJdodlhdHlne pnCkCJe do„\

e su nazŽsab‚à

b se para‚É

Éons‚ɃÄ

na`ti naan ka0 1 u dlind–Ê

±

im,dok se mc•v

‚è

ani predstav‚è

Â

 klŽs

Œiniama,

senn sregtteg ineridtana koiije prava linltt.OVe proickcie nai„v

‚Ôe sc koriste za

iZradtl Zidnill preglednill kal•E

ta sveta i uglavnOm u sitnirn razmerama. Pri

l}i•a “Ò

³ •ç

‹Á

Œœ

:1—J

—³å

1Ž÷

˜X

ƒ€

—Ø

ã

i

hartuc RadttuS takve lQpt,Odredule se pO fOrmuli:

ˆ

‚

‚

‚

‚‚

•

‚‚‚

‚

,,1.

.fat uvtrotn

pryekcya

R=ƒ¿

• k

l•\

:Į

2)

• R

Ovu

projekciju

precllpZio

je

francuski

kartograf

Sanson

(1600

-

1667.

gocl.).

i(onstruiSu

sc

dve uzajamno

normalne duZi,

gde

vertikalnu.predstavlja

srednji

meridijan,

a

horizonthlnu ekvator.

DuZ

meridijana

je

dva

puta

kraia

od ctuZi

koja

preclsta..,lja

ckvator. Na

srednjem

meridijanu

izraqrnavaju

se

i

iscrtavaju tadke

preseka

paralela

sa

srednjim meridijlnom,

izi'tl6unavanjem cluZine

luka

meridijana

na

preseku

date

paralele

po

formuli:

S/:

72.

-K

ot la

.n.?ta

u

So

r.rr.t

t

o

yol

prq

ekcA

i

r=R9

113

RTO

GRA}-IJA

ƒÀ

ô

=ƒ\

Â

`0•V

r•œ

kctta_

• R

'11

gde

je

R'radijus

Zemrjine

lopte

u

gravnom

razmerir,

a

g

-

sirina

pararere

xoja .se

projektuje

izraleno

u

radijanima.

Iftoz

dobijenu

tadku

provrade

se

prave

linije

paralerne

ekvertoru

koic

predstavljaju

paralere.

Na

tim

linijama

se

na

obe

si.on"

oo

,;";+;

;;;,j;;

unose

odsedci

ispavljenih

lukova

pararere

u glavnom

razmeru

po

formuri:

L:Rlcosq

gde

je

L

-

duiina

projektovanbg

meridijana

od

srednjeg

meridijana

izra2e

rru

rr

radijanima. trkoz

odgovarajuce tadke

tako oznadene

na

pararelama

i

kroz

polov.,::

provlade

se

kive

linije

koje predstavrjaju

mericlijane.

Duzine

lukova

meri.rija'r,

se preuzimaju

iz

vei

pripremrjenih

tabera

obradunatih

za veridine

elipsoida,

iinrc

se

postiZe

veia

tadnosr

projekcije.

Iz

sanrog

nadina

konstruisanja

proizrazi

da

su u

ovoj

projekciji

oir,rvri;r,,

velidine

povrsina

u

datom

razmeru,

pa

je

ona

ekviva/enhn.ii*.

r.

postize

cre

1.

pbvrSina

svakog

trapeza

koju

grade

susedni

meridijanii

i

pararere

,d.kunt,,u

..,

glavnom

razmeru

sa istim

na

Zemljinoj

povrsini.

Niein

tonstruisanja

usrovijavii

da

su

glavni

razmeri

zadriani

u liniji

centralnog

meridijana

i

svih

parele'r

uk.ljudujudi

i

ekvaror.

Razmer

po

pravcu

ostalih

meriiilana

i

po

d^rginr

proizvoljnim

pravcirna

uvedava

se

sa

udaljenjem

od

naveienih

linija

q.lo

sir

oduvani

glavni

razmeri.

Po

svojsrvu

ekvivalentnosti

velike

su cretbrmacie

uqrs'.i,

a

time i kontura

sa

udaljenjem

od preseka ekvatora i srednjeg

meridijana.

,

o,1

nl j1tci13

koristi

se za

predstavljanje

drzavi

u urirhi

eiivriori.

(npr.

Brazil,

Indonezija).

ona

se

takode

zove

i

.rnrcotdna,

jer

sir merid4arri

predstavljeni

krivim

linijama

sinusoide.

ovri

pidjekcijrr

je

prvikonsruisao-nemadkikartografMolvajde-(l,ll4

,

tgit,

god.).

Osnovu

projekcije

predstavlja

krug

radijusa

R^t5

,

gae

je

R

-

raclrlu:,

zemlje

umanjen

u velicini

glavnog

razmera

karte.

povrsino

togo

kruga tricc

srazmerno jednaka

polovini

povrsine

zemlle.

Na

kr.ug navedenog

raciijusa

provlade

se

dva

uzajamno

upravna

prednika.

Vertikalni

prednik

biie

srednji meridijan, a

horizontalni

polovina ek',rori-r.

Na

srednjem

meridijanu,

ka severu

i

jugu

icrtavaju

se

taak;

preseka

srecr,jeg

nreridijanasa

paralelama

po

formuli.r-,,?y'2sin

y.rJgao

yizrat*nava

se

za

sirine

p

paralcle

koja

se

konstrui5e

pod

uslovonr

da prave

povudene

paralerno

sa

ekvatorom

kroz tako

dobijene

tadke

na

srednjem

meridijanu

ogranidaualLr

polas

koji

je

razmerno

jednak

polovini

povrsine

odgovarajuieg

sfernog pojasa

| |

112

1•c

 1:•A

 

• ]

7/23/2019 Kartografija - Drugo Poglavlje - Drugi Deo

http://slidepdf.com/reader/full/kartografija-drugo-poglavlje-drugi-deo 13/25

1

|

i't

///7t,4

L/ei4vi,

Dmglkz

l'fZtLicowi"

K

A R T

O

G

k

A$

Jlj:-.-=:-.

• ¡Ž O

Ú] ó

Œ

• m

¨

í

:0//7/•

ƒ c

_____

i-k,,r

ii;

trslovom

crrdu .se liniiefaralela,

a

projekcija

eebiti

eh.'ivn/anl/ut,

pi\

,, :llLy,l.*:l,ollyyllll:p,ln/c/o u

kosoi

filohnltleovol

?tot4kcit

--=----l

'

iiacli

pojcclnostirvljcniu

l<onstrukcii,:,

rrzinra

sc

krug raclijtrsl

tr

Silrtvnonr

rllztnenr.

ir

r,:rrrrrn

srcclnji

urericlijtn

ilcli

uLr

jccinrke

clclovc,

kroz.

koje sc

prtlvllrirc

paralclc.

l)ototn se

,,r,r

clclc

drr

krtrZnicc

nir.iccinrtkc

rlclovc.

/•

,ƒ“

N

•ƒ “ŒŒ

³

V

`ƒN

E

œ a

Z

• Z=ƒ\

‚ ½

Í

VÇ

KARTOGRAFIJA

ƒ Ð

‚ N

ƒ Õ

 tt

• ]

Kod Sansonove i MolvttdeOVe prackcle su vdike deformac•A

c ug10Va u

Oblastin]a polova i kraniih

„ \

Œ Üa,ƒÄo dovodi do deformacJa ttgura,pa sc onc

tcĀ

o pl•E

epoznalu Nema‚± ki kartograf ie Ekert 1906.god.konstruisao je

ckvŽs

alentnl:proiekciuju kOia le umaniila navedenc nedostatke.

Kod ove proickCle meHdlaniSe ne sti„v

u u dve ta„v

ke ve6 na dv‚¶

prave linlc,

k•œ

C predstavI

‰Â

 pO OVe i iednake su po16vlli du‚ð

inc ckvato•y

a u glavnom

razntcru Pri konsrtu⬠alliu oVe prOickclC nacrtttu sC dVa kriga koJa sc dodirtju

uiedna ta‚±

‚É.Dva hoH20ntalna dlametra kruga predstavuttu du‚Ó

nu ckvatora u

datom razmcru.To ie obrtnO telo/P/•g

koie nasttte obrtanienl kruga oko

tangente_Sa povrttlle polutorusa merid•v

ani i paralele se prenosc ha l•]

avan,p•v

‚±enlu sc kao l pri proicktOVaniu na tOrus zadttavttu vrCdnOsl pov:•R

ina sa lopte.

Rast•œ

aila svake paralcle sc odredttu pO formuli:

2R

ƒ Ô

VƒÎ

+2

Ugao

ƒ ¿izra‚±

unava se po

ƒ Ärini 9 proiektuju6e paralelel ,

ƒ Î2

sin ƒ ¿

ƒ¿

=•\

ˆ ê ê

in ƒ ¿

2

|

|

Iiastoja

nic

i;:nt,::cltt meridijanima

ista. Rastoianjc

svilke

iacke

paralele

fornruli:

na

pojedinim paralelamu su

meclusol)no

od slednjeg meridijana

izniunava

se

po

114

115

1 1

7/23/2019 Kartografija - Drugo Poglavlje - Drugi Deo

http://slidepdf.com/reader/full/kartografija-drugo-poglavlje-drugi-deo 14/25

-

ZR

1d

Y

=

Lmcos--

gdejel-duZinatadkepresekaodsrednjegmeridijana,augaoaseizradunava

]a datu

iirinu

g.

Ova

projekciia

dobila

je

Siroku

primenu

u

atlasima

sveta'

2.5,8.Z.Pseudokonusne

projefcije

Bonoua.volbkcila

,,,

\J

Bonova

projekcija

dobila

je

naziv

po

francuskom

geodeti

Bontt

(1121

- 1795.

god.) kcju

je

pri*enio

za izradu

karte

Francuske.

U

XIX

veku

ova

projekcija

[ori{e"n.

ji

zaizra&t

krupnorazmernih

topografskih.karata.

S.lidna

je

\onusnim

projekcrjama

jer

se

paralile

iscrtavaju

koncentridnim

krugovima

sa. radijusima

loo

toa

prorte

konuine

projekcije.

Meridijani

se

konstruisu

drugadije

nego

kod

konrrsnitr

pa

j

e

zalo

i

ro*^ru

pseudokonusnom.

Ako

se zamisli

da

konuS

tangira

loptu

pc.

p.rol.ti

AoCo

Sirine

rpu, radijus

pu te

paralele

na

projekciji

odreduje

se

po

torn,

oii,

po= N{/g

eo'

gde

je

No

-

normala

na

elipsoid

u

tatY,t

A

^

pri

iem.u

A

o

mora

biti

u

glavnom

razmeru.

Iz

trougla

AJT

P,

jednak je

duZini

konusa

od

vrha

do

paralele

do-

dira

sa

elipsoidom.

Radijus

wake

druge

paralele

izradunava

-se-po-formuli-p+

=

---

po*(Bo-Be

),.

gde

je

Bo

-

duZina

luka

meridijana

od

ekva-

tora

do

paralele

Sirine

go

a Br-

d:uli'

na

iuka

meridijana

od

ekvatora

9o

Oo-

‚Ú

Β

1ŒS

‘Q

æo

“d

1–ì

:Ž¿ ƒc

£

D

“ï

mC–Ê

ç p

la odrcd—¼

u,,‚Ê

‚ ±

c na paIJeJama po‚¨

m±

116

117

M•u

Z‚í b•V

• L

\

K•¡

• \

R• ¡ O G RAFIJA

ct

=2osin

2

gde

je

p

-

radijus

pa-ralele

na

projekciji,

a ugao 6

se

odreduje

po

tbfinuh:

.

I

NcosE.tr.

u=v=

u

-

I(-oz

dobijene

radke

provlade

se krive koje

predstavljaju

meridi-janc.

2.

5-

8. 3.

Pro

iz

a o

1n e

P

rolekcge

Projeliiije

-koje

se-

koristrui5u

po nekim

uslovima,

bez

prethotitr;{

projektovanji

geografske koordinatne

mreZe

na

neku

zamisljenu

ponlcrl'ilil

gc om

e

trijsku

povrsi

n u n azivaju

se

pmtzt,o/1rum

ili kon

ven c

rbn a

/n im

pt oJekc

i

c,

r

, :

. .t \

A.

GnntcnovaPtqrXrT;z

\\ \

\NJ

ovuprojekcijupredloZiojeameriikikartografGrinten]904..c,.,.

posti.gnuti

iu stedeii

uslovi:

prvo,

ona

po

svojim

svojstvima

treba_da

bude.izinetlii

l<onformne

i

ekvivalentnc;

drugo,

projekcija

mora

biti

kruZnog

cb[ iil';

i1

meridijani

iparalele

moraju

biti

predstavljeni

lukovima

kruZnica

Pryi 115ir'1;

'ir'r

ove

projekcije

pogoclnim

za

predstavljanje

ekvatorijalnih

i

suptropskili

pii:ii.:,:-

Deformacije

se

uveiavaju

sa

udaljenjem

od

ekvatora,

ali

pojas

s[6

1[1i)"

iri,:i

neznatne

deformacije.

Oclparalelat60opremapolovimadeformacijenaglorasru,rri':i'r-'J'

tni'rksimum

na

olovima.

Osnovu

projekcije

predstavlja

kruZnicir

iiji

je

rir;ii.1r'L'

jednirk

ispravljenim

luku,polukruZnice

velikog

krtrga

Zemljine

lopre

t1,

,

,.,

_ a"_1"-rt___raai.ius

zemlje

umanjen

u velidini

giirvnog

razmera.

HoLiz-_rr.ir,,

prednik

preastavlja

ekvator,

a

vertikalni

srednji

me-ridijan.

Zrt

konstlurslfilc

mericlijana

ekvator

se

deli na

jeclnake

odsedke,

diji

broj

zavisi

ocl

ot'lrtl;rittic

gustine mreze

iprovlade

se

kroz

te tadke

ikroz tadke oba

poia.

Nalazen.le

c':ntr:i

rih kruZnica

vrsi

se

geometrijski

na

liniji

ekvatora

i njenom

produzetl':1.

Ze

konstruison.l"

parai"lu,

koje

su

takode

kruznice,

neopirodno

.1c

rririiri

preseke sa

sreclnjim

meridijanom

i

kruinicom velikog

kruga

i\a

srctinjenr

mer'.

lijanu

cluZ se

pocleli

na

jednake

clelove, severno

ijgZno oci

lirrije

trro-attrrii'

l'.la

slican

naiin

vrii s.

podela

luka

velikog

krug:i.

Za

dobijanj,:

radijtisii

ovih

paralela

koristi

se

tbrmula.

Grintenova

projekcija

pogodna

je

zrlzr

eciLr

I

sitnoraznrerrrih

ilaratii

koje obuhvataju

prostrane

teritorije

i i:elLr

llr:rrrl.iiilir

i

poutiinu

i tr:oristi

se

za

izraclu

zicinih

i

atiasnih

karata

sveta'

7/23/2019 Kartografija - Drugo Poglavlje - Drugi Deo

http://slidepdf.com/reader/full/kartografija-drugo-poglavlje-drugi-deo 15/25

\/

 

.'

.

14

t

/t.ril

(

gl

ot

t or uAzt

)

..Yr/iobrt.,,br

tr pr

t4tkcrla

l--ol:trsta

ili

slotrular

na projekcija

koListi

se

za

plec'lstavljarrje karata

istoane

i

rroa(lrrc

poluloptc.

Nju

jc

[<orrsttuislo u

XVII

veku italijanski kartograf

Nikolt'rzr

rarl0

167().

-tocl.).

a

l<asnije

ju

.ie

prirnenio engleski

kartogrirf

.\rorrsnrit.

r-r'trrekcijl

sr:

konstruilc

tako Sto

se

iscrta krtrZnica

radijtrsa

r

=

rRi,

gde

je,rl-

,

,tlj

:s

Zenrlline

slere

rrnranjen

u

qlavrronr

razlneru.

Zato

je

raclijus

,'

jeclrrak

isplnvljenont

ltrltu

ietvrtinc kruga

ekvatot'it.

Nrr

llln7nici

prrrvladt:

se

clva

uza.janrno upravl)el

preinika.

I{orizorttalni

preinik

[e

r.Wrtirt;1.

L,t'eie

yil

Dr {ico

M. ZJvkolL$

LP.?

O

G

R Lp

I

J

A

-_

preclstavljari

ekvator a

vertikalni

sreclnji

meridijan.

Za preclstavljanje

osralih

meridiiana ekvator

se

deli na

jednake

clelove,'u

zavisnosti

ocl

odabrane

gustine

mreZe

meridijana

i

paralela-

Geometrijskim

putem odreduju

se centri

tih

kruz-

nica na ekvatoru ili

njegovom

produZetku.

.fl: Z5'. Lopirutn pryelrrlo

-

ntyia

nrctrcQhttn

i,

Na slidan

nadin

clobijaju

se

i lukovi

paralela.

Sre dnji

meri-

dijan

i

luk kruinice

clele

se na

jedn:rke

delove,

a

potom

pomoiu

tri

taake

nalazi

se

centar

krtrZnice

svake paralele na

pro-

duZetku

linije

sreclnjeg

meridijana.

Ova

projek-

cija

pripada

proizvoljnim

i nisu saduvani

ni

rrglovi

ni

povr5in:.

Po

izgleclu

slid-na

je

ekvatorijllnoj

Poste-lovo.1

.projekciji.

Kod

obe

'projekcijeodsedci

su na

ekvatoru

i

srednjem

meri-clijanu

jednaki.

Mleclutim,

Lr

loptastoj projekci.li

lu-kor,i paralela

su kruznice

a u

Postelovoj

clruge krive linrje.

ova

projekciju

koristi

se

za

.izraclu

karata polulopti

na

preglecinim

(ziclninr

i

atlasnim)

lcartrrma.

Po

ka'rakterr"r

detbrmacija

loptasta projekcija

pripacla grupi

proizvitjnili

projekcija.

Dtiz

srednjih meridijana

i

ekvatora.raznier-je

jeclnak-

,-

--

edinici.

a sa urlaljenjenr

ocl

njih

sve

viie

odstupa ocl

jeclinice,

tako

da

je

na

krajnjenr

nleridijanu

raznler prel<o

1,5 a

na,krajnjim

paralelama

ispod

1

,3.

2.5.8-,/.,Poli/tonu,weproir'ekcye

W

Polikontrsrte pLojekcije razlikLrju

se

od konusnih po tonre

ito

se

mer.idijuni

i

paralcle

nc

projektuju

siln'lo

nil

jedan

vei

na

vile

omotaEa

konusa. Pri

tonrc

svaka pnralela

projektu.je

sc

na

svoj

cloclirni

kcliius,

a

zatinl

se

vrsi

nrilteirrirtiiko

sastavljanje

ck:biienih po.irseva.

Svaki

pojas

irna sv<tj

l<onLrs

koji

mo2:

biti ck;clirni

ili

sektrii.

Uporedtrjtril

kontrsntt

sa

polil<onusnim

projelrcijzrura

l<r'rnstatrrjc

sc:

tr

kt:ttttsttittt

ortrjckci.jirnra raznrer

jc

zavisan

nc

orl cluZine

vei

ocl

iilirrc: nel<r,'

tudl<c

i

118

119

S ;( 1ƒ ŠN ƒ X

ƒŒ•

•ç

,—[ •

7/23/2019 Kartografija - Drugo Poglavlje - Drugi Deo

http://slidepdf.com/reader/full/kartografija-drugo-poglavlje-drugi-deo 16/25

menja

;e

sa

promenom

Sirine.

To

znadi

da

su

konusne projekcije

pogodne

za

predstavljanj

e driava

dija

je

teritorila

izauzena

po pravcu

paralele.

Midurim, ako

je

povr

iina

neke

drZave

viSe

izduiena geografskoj

duzihi,

konusne

projekcije

su

neprimenljive,

dok

je

za

predstavljanje

driava

vile

"razvudenih"

po

geografskoj

Sirini p,rgodnije

je

projektovanje

ne

na

jedan

konus

vei

na vise

njih, tj.

primeniti

polikorusnu

projekciju.

U

tom

sludaju

glavni

razmer

biie

oduvan

po

svim

paraleiama

dodira

(kod

dodirnog

konusa)

ili preseka

(kod

sekuiih konusa).

Deformacije

biie manje nego

kod

konusnih

projekcija.

Kod

polikonusnih

projgkcrja

paralele

se

pledstavljaju kruznicama,

ari

nemaju

zajednidki

centar,

rj.

ekscentlidne

su.

centralni meridijan

predstavlja

se

pravorn

linijom,

na

kojoj

se

nalaze

centri

svih

paralela.

Svi ostali

meridijani predstavtjaju

se krivim

linijama.

Njihov

izgled

je

razlidit u

raznim polikonusnim

projekcijama

i

zavisi od

dopunskih

uslova

koji

su

prihva6eni

pri

projektovanju.

5t

Pr o.rta

1zu/tkorucno

amenVka

prolekctla

Ovu projekciju

predloZio

je

profesor

Hasler

i820. god.

U

sitnom razmeru

projekcija

se konstrui5e

na sledeii

nadin:

na pravu

o)

(sk.79.)

koja predstavija

srednji

meridijan,

nanose se

odsedci

od

tadke<]

-

koja predsravlja

seciste

srednjeg

meridijana

i

ek-

vatora,

-

O.,

05/

...,

po

formuli:

OS=B+p

.gde

jq

.B

duli*a

.luka--meridijana

do paralele

koju

projektujemo,

a

p -

radijus

te

para-lele

u

glavnom

razmeru.

Iz

taia-ka

-tJ7

opisuju

se

kriZnice

rddijusa

p,

koje

ie

predsta-vljati

paralele.

Ekvator,

gde

je

tp

=

0 i

p

=

*,

predstavlja

se

pravom

linijom

koja

je

nornialna

na

srednji meridijzin.

S/t.

79.

-Ko

rto

t

t,eto

u

ltrcts

o1'

1zo/rkon

usn

oj,

ε

 ƒÇ

=[=‚¦

ƒK

‚ë

‚Ý

ãÙ

u

bI

ƒ‹

•V

Zivb‚½

IK•]

1‰º

TO‚±

‰º

I11•]

UA

Ië

—Ù

æ

£

‘Ë

1èc

ž½

â i

Z=ƒm

ƒ Ë

•

ƒ Õ

É

Œ

gdc jcƒm

•]

normJa nastrdd naƒˆ

Hn caă

_Centrahi ugaO trttenOg luka–m

1•u

¡

dObJene ta„vke po’ˆ a„ve se krive kOie preds ta’ˆ jttu OStale nleS dJanC Ciarni

razmer je o‚±

uvan du‚ð

svih paralela i dutt glavnog mcridiana(SrcdnJCg)E)111

6Stalih•]

Œ Œ

v

dll–Ê

rr•¡

‘O

„ v

~suW„v

 0d j„v

dh‚½

ei l.ved Od JaVnOg Po karakt•œ

HJ

deformacJa pttPada proizvoJnim ekvid‚¨

tantnim proiekCJama,nisu O‚±

11•U

œli l) i

Llg10Yi ni POvrĀ

ne

2'•Œ

ƒ j

“

ƒ ^

medunarOdtte•

š M

Na medunarodnom kongresu geografa,u Bernu lS91 30d,proFesor l‚±

‚ ±

É

Ä

•]

unŽs

erziteta Pcnk prcdlo‚ð

10 je izradul.karte sveta u razmen l:lo()0000

0samnaest godina kasnle prihvadeni su i razradeni uslovi koJc trCba da zadd•Œ

olll

ta karta Prema Odlukama O’ˆ

h dvlu kOnfCrcnctta plihVa‚±

cna ,C tr•A

medunarOdna kartal zasnOvana na prOstOJ pOlikOnusntt proJekc•v

i,pri „vernll sH

PrihVaCeni us10viO da:

l jedan list Ov„v

 karte Obuhvata 40 PO sirilli 1 60 po du‚ð

ini Za svaki Pol•¡

|

— ìI•ç

:ˆ×

‰ ·:|•a

i:1Œœ

lI:lƒÌ

::lli•x

• ‹

aS pO krttniim p“B

Jelama U p„K

dclll

usobnojednak•v

;

:Sy,parttdebudub‡V

‡ V

radJusaƒÏ

=ƒX

Š ©

Õ

____3-

u

rnenql1ti

p:eye

u.;.

.

4.

razmer

u krajnjim

meiidijanima

i

}u'ajnjim

paralelama jednak

je

f

ecrinicr

5.

meridijani

i

paralele

budu provudeni

kroz

svaki

stepen.

Za podetni

ygridrjan

prihva6en.je

grinidki,

a unurrasnji

okvir

svarog,

risi.r

cine

kajnje paralele

i

kajnji

meridijani.

Na

strucnim

konfeiencrjan.,.

pro1ik.i1,,

rnedunarodrre

karte

nija

potpuno

razradena,

pa

su

u

raznim

zemljami

u,,ade,r.

karte

tt

razliditim

varijantama.

Karte

se

nredusobno

matematiiki

razlikuju ali

sri

razlike

zanemarljive

i

nisu

ve6e

od grafidke

tainosti

karta u

datoj

rirzmer.i. Ako :;t:

rra

povrSini sferoida

trzme

sferoidni

trapez

ttBCD,

koji

odgovara

jednon-i

listu

nreciunarodne

karte,

na projekciji

raj

trapez

ie

biti

ravan rI

,B'c'D,.

I_ukovi

nreridijana

A6

i

cD bi6e

predstavljeni

njihovim

tetivanra.,l

,8,,

koje

se

sast.iiu

u

tacki

-f

Partrlele

AD

i

ac predstavljene

su lucinia

koncentrid,ih

krLrgo'a.+' 'i

B'C'.

Moie

se zakljuiiti

da

je

u

projekciji

A'B'=

C'D', i neiro

nranji

oci

:r,r.rjc

‚

•

|

1 /

|

1 1

120

121

‚Ä

•¡ kT,01‚¶

I AIIJA

1•œ

li :

7/23/2019 Kartografija - Drugo Poglavlje - Drugi Deo

http://slidepdf.com/reader/full/kartografija-drugo-poglavlje-drugi-deo 17/25

tr'iltntr,4.

Ljeiera

Drogica

tl4

Zit'kovri

K

A R T

O G

R A F

I

J

A

..:-'.::

I.r.ir

trctn:

,;riiiine ,tB>

<CD. Crtanje

kartografske

ml'e 7e

Iista nte(lunarodne

karte

r. i

se r.rrr

kcorclinaJama

tacaka

oresel<a

krajnjih

par:alela

lista sa

nleridijanima.

\,

i.

-:

-,5'.

t.

lz r

e,lelap

ro/ e*c

t

n

\

Izveclerl.rfir

pro,ekcijama

nazivajr-r

se

one

koje

se razvijajLr

na bazi

neke ved

pr)znare

frojekciie

ali

se

prinrenjuje

takva

kombinacija

kojn

snranjuje

cle[or-

rrrllcije

rr

r-rcirqsuTa

prr,liekcijtr

iz

koje

su

izvedene.

..

ihrt i,,(.

't

//r'L)_/ '\:<t/."

,.

Pi'rjekt:iiir

rttsl<oq

kartografa

Ajtova

(1800

t864.

god.) preclsta'rlja

:rrlenleni

..,icl

azimlrtnc

e,[c,ittcrijalne Lambertovc

plOjekcijc.

Ajtov

je

ostlovni

i..r.,.rg

l.errr[rcr.tove

projekcije

zanrenio

elipsom

cija

je

jeclna

osa

(lva

ptrta

clrr2a ocl

,ii.irqe.

Klat'lr

osir

Dreclstavlja

sreclnjirfneridijan,

a drrZa e

kvator.

Time

je

dobijena

ici'ornrrcijc. Du)z

srednieq iltelidijana

i

ekvatOra

cleforrnacije

postepeno rasttl

Sa

rcialjenjcrn

r)cl

ccrttra projekcije.

Na karti

uraclenoj

u

ovoj projekciji

najvede

icibrnracijc:;likr

su

tr

precleltr

koji je

najviSe ucleljen kakcr ocl

srednjeg

:rr.:r'idijlnl

lakcr

iod

ekvatora.

Ovl projekcijit

irrtir

rttanje

deformacija

nego

i'vloivairleova,

kt>iir

jc

takocle elivivalentna,

i zbog

toga

ie

pogoclnija ocl

\,1oivajdcovc

za izracltr liittte

svetir.

•R

•A

•A

I

rl

5);.,5A k',t

r i

t

.r1,e/

il

/,

4

l

o

t.'//

t

t

aj

proy/ccy

t

,rfi/t// 1.,L/:i ii|

D'ogco

M Zi.,koL,tc:K

^RT

O G

R

A

F I

J

A

B.

Roseiero

lt,olbkcya

po

rrr*

Ovaj

tip

predstavljanja

je.zasnovan

na

osnow Molvajdeove

projekcije.

U

cilju

utlaljavanjenr

ocl

nranjivanja deformacija

koje

se

u

ovoj

projekciji

javljaju

sa

.fl'.

81. Koto.fverrt/to

muo4r

Guda

(Raseieno

tl{olwyr/eova

centralnog

mericlijarra

Gud

je

primenio

rasedenu

Molvajdeovu

projekciju.

Iftrta

se

sastoji od

Sest

odvojenih

delova medusobno sastavljenih

po ekvi

tor.

.5'/.

[2 /thnr

tvrrr

t

[,|'orotol prrslekctyi

t.u,re[un po nreloilr

Gtr/a

centlalni

nreridijani

plolaze

kroz

srediSta

kontinenata

koji

str

prikazlni bez

svih

(est

delova kon.stmisani

su

po principimu

tvtrrt*1l.or"

p.o1'.r.o1.

p,-'

i'ernu svahi

cleo ima

svoj contralni

,..id;.iin.

Na karti

,,.r pr.irtnrq"iri

[ontinenti.

11')

t23

,:

kvivalen tna

7/23/2019 Kartografija - Drugo Poglavlje - Drugi Deo

http://slidepdf.com/reader/full/kartografija-drugo-poglavlje-drugi-deo 18/25

S/.

8J.

Korctttrobnle

karata

u

• •

•X

•Œ

— §

• g

POk‚Ê

StSka•V

ƒ ”

‚½

ƒ ”

jƒ

• Œð

Œ

‚ ±

ê

• g

ƒ m

=Ò

pO•¡

m•

ƒ ‹

ncma

• Œ

Topografske

karte

nase

driave,

kao

imnogih

evropskih driava,

ura-d()rrc :.rr

u poliedarskoj

projekciji,

lpju

j"

predloZio

nemadki

kartograf

Mifling. Ivteriiiijani

i

paralele

su

prave

linije,

koje

su

jednake

isprav-ljenim

lucima

meridiianir

i

paralela

sferoidnog

trapeza.

okvir

karte

je

ravnokraki

trapez. I(onsrrukcije

okvira

trapeza za

topografske

karte vrsi

se po

pravouglim

koordinatama

t;rdakr

preseka

krajnjih

meridijana

i paralela

okvira

i to

pomo6u

koordinarograia.

Ukoliko

se ne raspolaZe

koordinatografom,

kons-trukcija

se

rrroze

izvrsiti

pomoiu

lcruznog

Sestara (Stangen -

cirkla), ako

su prerhodno poznate

duzine

stl'ana trapeza

i

njegova

dijagonala. Podaci

za

duzine strana mogu

se

dobiti

iz

specijalnih

tablica

ili

se izradunavaju

po

metodu

Miflinga.

Okvir

se

konsrruije

na

taj

nadin, Sto

se najpre

Ll

razmeru

nanese duZina

dijagonale

na

jednu

pravu,

pa

se

iz

krajnjih

tadaka

dijagonale,

duiina

strana

u razmeru,

opiSu

krajnji

lucr.

Spajanjem

kajnjih taeata

dijagonale

sa

tadkama

preseka

lukova,

pravirn

Iinijama,

dobija se

zeljeni trapez,

odnosno

okvir

buduie

topograiske

karte.

L-r

tako konstruisani

okvir nanosi

se potreban

broj

trigonometrijskih

raiaka,

na

11

‚

•@

•@

‚

124

125

| :

7/23/2019 Kartografija - Drugo Poglavlje - Drugi Deo

http://slidepdf.com/reader/full/kartografija-drugo-poglavlje-drugi-deo 19/25

.i,,)/rr/,tt.;1.]-tuit,r*rug2, ' oY,-K$-ISSILFT-I3=-:=

-.--e###*

,Jsnovlr

koiih

se

vrii

topografsko

snimanje

zemljista,

sa

ciljern

da

se

dobije

ropografski

original

karte,

ili

se

u tako

konstruisan

okvir

unose

delovi

rcnc.iali.sane

topogratske

karte,

rja bi

se

dobio

kartografski

original

za

Irroogrrrfsku

kartu

sitnijeg

razmera.

Creika

uslecl

zanrene lukova

meridijana

i

paralela sferoidnog

trapeza

,:r

rvinr

linijama,

kocl

topografskih

karata

praktidno

ne

dolazi

do izraiaia

:\,leclurim,

kocl karata

srednjih

razmera

(ocl

1 :

200

000 do

1

: 1

000

000)

ta

bi

gr.:ika

daleko

pre:lazila

veli.inu

grafidke tadnosti razmera

i

to

samo

kod

:rarirlela. Zato

su

kclLkala-ta

tt ovim

razmerama

meridijani

prikazani

kao

prave

iiniie

a par;rlele

kao

tr.rci.

Dobra strana

pblieclarske

projekcije

je

tr tome

$to

se svaki

list

karte

pnlcti6no moZe

koristiri

l<ao

plan,

a

nedostatak

je

5to se

ne moZe

spojiti

vi5e

listo-

'.ir Lr

celintr, a

cla se

rre pojave

,.rascepi"

dttZ

sastarra

po

meridijanirna iparalelir-

,ri:r.

Li

praksi

se

ne spaja

u

jeclnr-r

cplinu viSe

od devet

listova

karte,

jer

bi

rascepi

,irr..i

sastava

listovir

bili

z-nattri.

,l.

r-.9.2.

Gaas

-

ffrigrrora

projekciVt

ilJ

rr-

vlun.tHPuY*o

)vrr

projekcilu

je

prvi

konstruisao

nemadki

matematjdar Gaus

182[).

gocl

-irus

je

ieSio ovom

proiekcijom

prestikavanje

elb'rnenata

(tadaka

i linija) sa

jedne

Ë

krivi

p'ovrSine

na

clrttgtt,

a

cla pri

tome

bude

saduvana

slidnost

besko-nadno

malih'delova

To

je

jedna

od

popreenih

cilindridnih

pro-jekcija.

postdamskog

Profesor

geocletskig

tl'.

85.

Kotnttrrtiurl|

Gtir.r

-

firyua

a

StruJekcyZ

instituta

Kriger,

protria--i;aiii6i

radove

Gausu,

izveo

ie

jeclnactine

za

t.:epc'rsre-dnt-l

,:

projek-tiovanje

sa.

elipsoiclne

na

ravnll

povrS (be

;:. ttosre(lsr"a

lopte).

Fornlule

po

kojinra

sc

obavlja

presliliavanjc

krive

povrSine

elipsoitla Ili't

ravalt

,; o

n

rt

ir/r1'a

t

rkt)

t t o/

t {t

t

7

o

asniva

se

na slcclcL<int

predpostavkama:

zamiSlja

se Lla

ji:

rri:

Z.emljin

elipsoid navuden omotai'

cilindra, tako

cla osit

tog

cilinclra

leTi

u

ravni

ekvatora,

a omotad

cilintlra

tangila

elipsoicl

po

jeclnonr

mcricliitlntr:

M•Œ

`‚²

=•Œ

¡

/ƒ ¼•L

`Drag•g

ƒ\ƒr

z=,‚½

0ƒ“

•L

KARTOCttlilttA

-

tacke sa elipsoida

moraju se preslikavati

na omotaa

cilin-di:r

tako

ito

se

po

razvijanju

omotada

u

ravan dobija

konformna

projekcija.

Dobijena

mreza

nreridijana i

paralela,

konstruisana po

frrr-mLrli

koja

je

izveclena

po nave-denim

uslovma i u

odredenom

razmem.

konstruisana je

kako

;e

to

naznaieno

na

sk.

86.

U

ovoj

projekciji

dodirni

meridijan

i

ekvator

su

5k86.

t,/endt1'artke

zote u

Gatu

-

I1tiercuol

medusobno

lipravne

prave

linije.

Drugi

meridijani

su

krive

simetriine

linije

u

odnosu na dociimi

meridijan,

a

paralele su takoc'le

simetridne

krive

linije

u

odnosu

t1a

pravu

liniju ekvatore.

Znadi,

paralele

su konvel<sne

u

oclnosu

na

ekvator

sa poveianjem

rasto-

janja

na

jstodnim

i

zapadnim

periferijamet.

Bududi

da

je

projekcija

konformna linije

meridijana

i

paralela

se obavBzno

seku

pocl

pravim uglom,

kao

i

na

Zemljinom

elipsoidu.

Gaus

-

Krigerova projekcija

najde5ie

se

primenjuje

kao

i

poli-edarska,

a

u novije

vreme

inra

sve

Sirr.r

prirnenu

za

izradu

karata

krupnog i

srednjeg

raz-mera.

I(od ove

projekcije

pretpostvlja

se da

je

Zemljina

povr5ina

podeljena

meridija-nima na

meridijanske

zone.

Da bi se

svaka

phodan

je

popre6ni cilindar,

koji

dodiruje

loptu

pt'r

srednjerlr

meridijanu te

zone.

To

znadi, da

je

neophodno

primeniti

onoliko

cilindara

koliko ima

i zona,

pa se

preslikavanje

vrSi

na

svaki omotai

cilinclra

posetrno,

Time

se

postize

smanjenje

deflormacija

koje rastu

sa uclaljenjen:

ocl

srednjeg

meridijana.

Konsirukcija mreZe

nreridijana

i

paralela

i nanoserrjc

taial<a

vr'Si

se po

pravouglim koorcliinatama, gde

kao

koordinatne

ose slLric

srcclnji

nrericiijan zone

•R

ƒ~

•R

•R

•R

•R

‚à

•S

•S

•R

•R

ƒ~

•R

•Rƒ~

‚T

•A

S/,'.

,5'Z Pt)tt't1t rrttordty'l:eryt

ki/o-

rpron/te

ntruie

t

6our

-

r\ir-wo-

tajpcyc*u7

126

127

i•Œ

• Œ

|ĥ

1•R

• A

• A

ƒ ~

ƒ •

l l

• M

‚ ¢ II

'

:', ;':'

-'.:

1l;1,{a-::

• œ

7/23/2019 Kartografija - Drugo Poglavlje - Drugi Deo

http://slidepdf.com/reader/full/kartografija-drugo-poglavlje-drugi-deo 20/25

i ekvaLor.

'y'rednosti

apscisa

se radunaju

od

ekvatora

a

ordinate

od srednjeg

meridijana.

,Da

bi

,:e

kod

ordinata

izbegle

pozitivne

i negativne

vrednosti,

usvojeno

je

da

na

ordinati

(x

-

osa) imaju

dodatne

wednosii

od

500km.

To

znadi

da

6e

sve

tadke

u

zoni koje

se nalaze

istodno

od srednjeg

meridijana,

imatj

yrednosti

500

000m

plus

rastojanje

od

srednjeg

meridijana.

Taike

koje

se nalaze

zapadno

od

srednjeg

mcridijana

zone

imade vrednosti

ordinate

manje

od 500km

za

rastojanje

tadke

od

srednjeg

meridijana.

Sve

tadke

na

y

osi

imaie

vrednosti

za

rastojanje

od

ose manje

od

500

km.

t

za

izradu topografskih

planovd

ne'oph-crtna-

je-tadii6St

koordinata

od

1cm.

Za

topogratske

karte dovoljna je

tadnost

kordinata

od

lm.

Da

bi se znalo

kojoj

zoni

pripacja

neka

tadka

iipred vrednosti

wake

ordinate

(y)

unosi

se i

broj

zone,

na primer:

sto

znadi

da

je

data tadka

u

5-oj

zoni,548km,

36zmi

34cm.

odnosno, radka

se

nalazi48km,

362mi34cm

istOdno

od srednjeg

meiidilana

pete

zone.

Za vredncsti

apscisa

se ne postoje

zone,ve6

se rastojanja

odreduju

kao

uda-

ljenost

od

elvatora

na sever (+)

ili

jug

O.

Na

primp-r,

za

apscisu

4

853

312,52

treba

ditati 4

B53km,3l2

m

i

52

cm'od

ekvatora nu

s"rh.

..

.

Meridijanske

zone

zahvataju

najvile

60,

a

kod

topografsititr

karata

krupnijih

razmera

i planova

Sirina zone

je

30.

U

pwom

sludaju

zorla

zahvata

po

30,

istodno

i zapadno

otl srednjeg

meridijana,

a u

drugom

sludaju

po

1,5o.

Zaviino

ocl

toga

i

numerisanje

zona

je

razliiito.

Ako

meridijanske

zone

zahvataju

po

60

onda

se

zone

po6ev

oC

Grini6a

na

istok

oznadavaju

kao

1 od

O

-

60,.Zod

6

-

12o itd.

-A.ko

suu,irojene-mcudUauklz-one-sdps3-o--o-nda

se

srednlim

meridijanima

zona

smatraju

meridijani 0o,

30,

60,

9o,12o

itd.,

radunaju6i

od

Grniia

na

istok.

zona

dijije srednji

meridijan

Grini6ki ndziva

se

nulta

ztj'na:

Nasa

zemlja

se nalazi

u

6

(i80)

i7 (2lo)

zoni.

Koja

6e

se

velidine

meridijanskih

zona

usvditi

zavisi

od

geografske

tadnosti

razr:rera

karte

jer

se

mora

voditi raEuna

da

veli6ina

deformacija

ne precle

veli6inu

graf,cke ta6nosti

razmera

karte.

Radi lakseg

resavanja nekih

praktidnih

zadataka na

kartama

se nanosi

pravougla

koordinatna

mreia.

Na nasim

kartama

kao

osnova

za

nanosenje

Gaus

-

Krigerove (pravougaone)

mreze

koriste

se meridijanske

zone

od

30 za

karte

razmere 1;25000,

1:50000i1:100000.

Na

kartama

razmera

1:200000,

l: 000 000 i

I

: 500 000

koriste se

Sestostepene

meridijanske

zone.

—

=‘Â

ƒ m

ƒ J

•

‚ µ

‚ í

•

Z‚

à é

Gaus•]

ãd igerova k00rdinatna mre‚ð

a obraztte linle pravouglog l(00r_

dinatnog sist,ma(apSCisa i ordinata)ktte na kartama imaiu Vrednosd Okru•v

ih

:I—¯

æo

“d

rli•a

‚æ

„[

ttl’E

1Žù

1•¡

˜U Œ›

Z•è

’ß

:•

•T

‹r IEë

:

1:100 000 na svakih 5 kĨ

l;na karti l:50 000 nasvakih 2 b,a na karti raznlerc

l:25 000 na svakih lh

ΠQ

˜ I

• a

ž ½

û ‘

Š ‚

— x

— †

é Õ

” Õ

• è

‚ Ùs•]

ã d

crove mre‚ð

e ilinJe meS dJana

ima6e l‚¨

tO’ˆ

koii se nalaze na kraievima zona.Na onim l•R

tO’ˆ

ma kartc urlutar

koJe se nalazittrani„v

ni meridlan dOlazi dO ukrĀ

tania mretta tih zona,jcr tcntor•v

‚ ±

kae su predstavttCnc na datom listu pripadttu dVema zonama.Gaus_Kriger()va

ntre‚ð

a nttiva se jO‚à

РP0memska il hadratna mre2a.Radi lakĀ

‚ ¶

 i br‚ð

c3

odredŽs

atta k00rdinata ta„v

aka na svaktt kal•]

ti je izvan ttenOg obira nacrtan

koordinatOmetar.

2.6.Primena kartOgra‚¨

Hh prttekCiia

Pri prol‚±

avattulp•œ

edinih proickcija napOmenuto jc za k•œ

c tCntOrlJc i‚µ

kom du„v

‚Ã

u koia prlCkCla je preporu„v

‚è

Žs

a_POtrebno jc ip‚æ

nagiaŒ€

 da`a

postavteni prOb‚É

m uvek pOstOii’ˆ

ƒ Ä reƒÄ

nja i vHO je teSk0 0dlu„v

iti,u svakOn)

konkl•E

etnom slu„v

ttu,kOiu prOi„v

kClu izabrati od nekolikO,sl‚É

nih pr•œ

ekCJa Pli

liŸõ

liI:•v

:l::ifl¯

1:113:•w

::S:[l]•w

11:1::l:11111:ti?lalll‚«

If:1;:

u vezi sa premerom iste lli V•M

e dttava)i nJenO kartOgransatte i drugO, kad s•œ

radi samo o izradi karte jednog dela ili cele dr‚ð

ave iz pOstae6eg kartogra‚à

kog

mater‚Þ

ala, 1.L uradene karte,u nekoi proiCkCJi Za dl•]

uge potl•]

ebei mo‚ð

da, u

drugonl razmeru.

Ako se radi O premeru jednc tcritor•v

e,kOJa zahteva veliki br•œ

stainiL

ta„vaka „v¡ je—Redusobni P010‚ð ai potreb110‚à tO ta„vn•vc pOZnavati,a kaC mortttl

biti izra„v

unate u jedn•œ

Od prOiekcila, tada se vodi ra„v

una ne salno o svoJS‡W

inla

izabrane proickcte ved i O brOiu ra„v

unskih operac•v

a kOie je pOtrebno izvrSiti

zbog odredŽs

anja medusObnog polo2‰Â

a iZVesnog broia ta„v

aka u ravni Te ta‚±

k‚¶

,

su ta„v

ke tnangulac•v

e Medutim,ako sc radi kalta Od POstOJC6h kalata dlugc

vrste lli mcrila, gde ncCe biti masovnih ra„v

unsklh operac•v

a,tada sc uzima

ˆ

‚

‚

‚

‚‚

‚

‚•‚‚‚

11

11

11

|||

128

129

“ ± |

7/23/2019 Kartografija - Drugo Poglavlje - Drugi Deo

http://slidepdf.com/reader/full/kartografija-drugo-poglavlje-drugi-deo 21/25

l/,/rirh,4-

Lyie'wr:

Π^

prc.jckciie

koja

ie

pc.svojinr

osobinanla

najbolje

odgovarati,

ne

vocle.ii raduttit

tr

I

rr-r.iy

;iritr

rrsklh

Lrpe

laci.ia.

izr.rose6i

napomene o

pitanjLr izbora

projekcije

u oba slucaja,

ne

misli

se da

jr:

iipre

rlato

leienje

za

svaki konkletni sludaj.

Meclutim,

napomene

omoguiuju

kartografu

cla svoj

izbol

ogranidi

na

ntanji

broj

projekcija. I{ada

je

izbor

sveden

nir

nckoliko

pocljecirrako

pov:oljnih

projekcija,

onda

se

detaljnom

analizonl

ociiucLrje

::a

jeclnu

od

njiit.

l'itanje

izl":ora

prrojekcije, nalocito

u

ovome

vekl,

bilo

je

aesto

na

dnevrlolll

r,'rlrr

precl

stnrinjacirna

pcr.leclinih clrZava

koje

str

podelc tada

sa

premeravanjern

i

izurciorn

karatir za svoje

i{,'Zavc, ali

i

ptccl

medttnaroclnitn

geodetskim skupovinra.

i.ia c,snovu svih

tih

razmittranja,

rrlogu

se

dati

sledede

pl-eporuke.

Ako se

radi

o

prenreru

i izLrolr-r pr-ojekcije

u kcrjoj

ie

se

vrSiti premer i karto-grafisanje

neke

reli-rolije.

taclir

se

moZc

preporuditi

Gaus

-

Krigerova

projekcija

mericlijanskih

;rirna.

Ov;r

projekcija

inra svc

(irtt

prinrenu

liod

karata svih

razmera clo

1 : I

000

0i)t).

.,\l<o

se

vlsi iziror

projekcije zbclg

izrade

karata

na

osnovu

vei

postojeiih

l.;rtrL;,r. p,:trebno

ir:

znati opiti

karakter

inametrrt karte.

razmer, specijalne

r-.r, .re

ire

tr

poe-ledLr

oblika,(iz-gleda)

rleridijana

i

paralela,

ili nekih

drugih

linija,

,,eiiiintr

rilrnova

sekcija,

tj

velicinu

pojedinih

listova,

geografske

osobine

ona

:,1ƒh ‚Ä

'‚±

2• ‚½ ƒÉ•u /carit• //2/7'7•

'•Œ

Š •Œs1=‚² i=•¡•Œ••Œ‚» •

•E

/7•Er/7/7/71Cƒ` •¡

`•¡

/•V •Œ • • • •Œ‚Þ 6J‚è

rr-irolije

za

ltoiu

se

rir(li kirrtl

(r,elicina ipoloZaj

teritorije) i

projekcije susechtih

irritoi'i.ja, rrrcli

Sto

jeclnostavni.ie

veze

pri

upoircbi

karte

na

granidnim

dclcx'inra

t,:r

ilorijer.

Pri

rcsavanju

o.,ro ,,

prr:blcma kao ptlznatt.l

jitvija

se

satrto

Ililmerta

[<artc.

lrrirrrrir

n:lnrclri katie sr'otlrctlujr-.

r'ilzliler

iprLojekcija

s

t)bzirom

na

svojstva

presli-

y, :,_r::L ierii,D,rS,"tuI

Zir/.i.

KART

O

G

RArr

I

J

A

kavanja. Prema

nameni

karte

oclrerluje

se r.azmei, vocle6i

racuna

cl"r

se

ono

sto

nas inreresuje

prikaZe

na

karti

i

vicli

clovoljno

jasno

i

uodljivo

i

sa

ito

nranjorn

delbrrnacijom.'fakode,

namena

karte

odluduje

cla

li 6e

na

karti.biti

sacuvana

.slicnost beskonadno

malih

figura

i

jednakost

povrsina.

Tako,

za

vcjne

potrebe

koristi

se

karta

sa

sto

manjom

deformacijonr

uglova

i

duzina.

Za vojne

karte

prildaclna

je

neka

od

konformnih

ili

poriecrarska

projekcija.

Za eko,romske

karte

'aZno

je

da povrsine

na

karti

odgovarajLr

povriinama

n

prirocli.

Kacl

se

na

ovuj

nadirr prema

narneni

karte

izabere

lazmer

i

vrsta

projekcije,

s

obzirom

n,,4njeni

svojstva

preslikavanja, prema

razmeru

i

geografskom

polozaju

teritorije

i,fuir.r.

se najpriklaclnija

prr:jekcija.

Tako, pri

sastavljanju

kr-upnorazmernih

rarara

obieno se prednost

daje

konformnim

projekcijilma,

a kod

sitnorazmer-nih

lcafata

primenjuju

se ekvivalentne

ili

uslovne

projekcije.

Karte

srednjih

raz:,nera,

obidno

se konstruistr

u

nekoj ekviclistantnoj

ili

nekoj

konformnoj

projekciji,

vocleii

ritdttna

o

osobinanla preslikavanja.

S

obzirclm

na

nadin preslikavernja

kocl

ovih

projekcija

primenjuju

se

kt

nusne,

cilinclri6ne,

azimutne,

pseuclokonLrsne

i

pseuclocilindriine

projekcije.

Pri sastavljanju

sitnorazmernih

kartrta velikih

clelova

Zemljinc povriine

ili

cele

Zemljine

povriine,

kodsti

se

Lambertov;r,

lvlolvajdeova

lu

jvierkatoroua

projekcrja.

Iako

postoji

veliki

broj

karrografskih

projekcija,

koje bi

se

mogte

plimeniti

za

jzradu

karata

sitnih

razmera,

ipak

se

r,r

praksi

lcoristi

relativno

ma5

llroj

projekcija.

Tako, tr

atlasinta

razliditih autora

iizclavada

za

istezkontinenre

izat'rrane

su iste projekcije,

iako

za to

nema

uvek

objektivnih

razloga.

U novije

vrerre

za karte

sreclnjih

razmera

(1

:200

000

clo

1

:

i

000 000)

preponreuje

se

Nledu.aroclna

ili

Gaus

-

Krigerova

projekcrja,

a.

za

pomorske

i

vazclLrhoplovne

l<arte

lvlerkatorova

projekcija.

Potrebno

je

napomenuti

da

su do neclav,o

karte

krupnijih

razmera,

radene

u

poliedarskoj

projekciji.

Tu projekciju

precllagao

je

A.

penk

za karrlr

s,era

u

razmeri

1

: I

000 000.

Medutim,

zbog

vetikih

rnaterijalnih

izclatal<a

nije clo

clanas

izreclenir

karta

sveta u

tako,

relativno,

krupnoj

razmeri.

svaka proj:kcija

irna

preclnosti

i

neclostatke

pa

je

zato

potrebno

da

kartograf

clobio

poznaje

karto{riLfske

projekcije,

i da

za

svaki konkretan

sh-rdtrj

nac}e najpovoljnije

ieielje.

Nlibolje

je

da

taj

prol:lem

reiava

vise

srrudnjal<a

zajeclno.

Izbor

projekcije

zavisi

rrd

razrrih cinilaca.

Pre

svega.

ocl namene

karte, polozda

karirane

teritor:ije,

razlneril

karte,

r,elidine

teritotije,

njenog

oblika

clr.

Iiaznter

karte

utide

na taj

nacin

Sto

ie

uri

kartiranju

u

sitniiem

raznreru

Zunrlja

biti

prihvacen..za

loptr-r,

dime

ie

biti

pojecl.ostavlje,a

ko'sh.ukcija

plojel<ci.je.

Nanrenn

l<arte

rrslovljava

izbor

tak(r

Sto,

npr.

zzrpecloloSkc,

ger:loike

i

clrtrse

ki'rrtc gde

je

potrebno

vriiti

p'cnrei-evanje

pouisin,

iri;:rircctivanja

130

tr31

{l

Fƒ}

Œ Q¡

u

•u

]

]

~•]

 .11

• ]

  |

7/23/2019 Kartografija - Drugo Poglavlje - Drugi Deo

http://slidepdf.com/reader/full/kartografija-drugo-poglavlje-drugi-deo 22/25

povriinsloh

odnosa,

bi6e

primenjena ekyivalentna

projekcija.

Ako

se

kartira

Zemljina

povrSina'ohda

se

od

ekvivalentnih

bira

neka

od ciUndridnih

ili

pseudocilir,dridnih

projekcija.

Ako

je

karta potrebna

za

riavigacione

wrhe,

onda

ie

biti

prirnenjena

neka

od

konformnih projekcija.

Poloiaj

kaitirane

terirorije

uslovljava

,zbor

na taj

nadin

Sto ce

npr.

za

kartiranje

elwatorijalnih

predela

biri

upotreblje.ra

ekvatorijalna

projekcija,

za

polarne

-

polarna

projekcija. Velidina

teritorije

uiide

na izbor projekcije

tako Sto

ie

npr. za

Zemljinu

povriinu

biti

primenjene neke

od

citinAiieniir,

pseudocilindridnih,

proizvbSnit,

iti{pseucto-

konusnih p:ojekcija.

Na

Qimutnim

ili

konusnim

projekcijama

ne *bZe Uiti

predstavljena

Zemljina

povE5ina

kontinuirano.

Ako se

predstavljaju

manji

detovi

Zem\ine'p'rvr5ine

onda se primenjuje poliedarska

ili

Gaus

-

Krigerova

projek-

cija.

Oblik teritorije

uslovljava

izbor projekcija (kod

driava 6ije

su terirorije

izduZene

po

meridijanu,

primenjuje

se

popredna

cilindridna

ili

konusna

projek-

C•v,a Za pr(store u obHku kruga a‚Õ

muttt ni pOIkonusna)

2.7.Podt.la

karata na

listove

i

njihovo

oznadayanje

Karte

svih

rzmera

izraduju

se

po

listovim4.

Podela na

listove nije

proizvoljna,

ve6

je

u

odabranorn

i

usvojenom

sistemii..U.vojnoj

karto-grafiji

usvojeno

je

da

se ova podela vr5i povezano

za

mreZu meridijana

i

paralela,

dime

je

ta6no

oci:'eden

geografski

poloZaj

svakog

lista

karte

i

stvorena moguinosr

orijentisanja

tih

listova prehra

stranama sveta.

Radi lakieg i brieg snalaienja

u

velikom

broju listova karata

laznih

razmera,

svaki

list karte

ima

svoju oznaku

-

nomerrklatrrru.

Osnoyu

za

podelu

i

sastavljanje

listova

naSih

karata

vojnog

izdanja dini

,rsvojena

podela na

listove

Medunarodne

karte

sveta

razmera

i : 1

000 000

koja

se

sastoji

u

slede6em:

.

cela

Zernljina

povrSina

podeljena

je

na

60 meiiaijanikih zona

(kolona)

Sirine

60

po

geografskoj

duZini i

pojaseve

Sirine

40

po geografskoj-Sirini;

.

meridijanske

zone

(kolone)

oznadene

su

arapskim

brojevima od i

clo

60,

podev od

meridijana

geografske

duZine

1800

(radunjaju6i

od

podetnog

-

Grinickog

meridijana)

pa na

istok,

a

Sirinski

pojasevi

-

velikim

slovina

abecede,

podev

od

ekvatora

prema

polovima;

.

.sferoidni trapez dimenzija

60

po

geografskoj

du2ini

i 40

po geografskoj

Sirini,

ogranidr'n delovima

odgovaraju6ih

meridijana i paralela, prikazuje

se

na

jednorn

'istu

karte

razmera

1

:

1

000 000;

.

oznaka (nomenklatura)

svakog lista

ove karte sastoji

iz

oznake

(stova)

odgovari'.;uieg

pojasa

i

oznaka (broja)

odgovarajuie

kolone, a

uz to

i

naziva

II =

Ô‚æ

"•g

™ è ï

K

 izabrammŠq

,‚ß

utt„_

ntdå¥

‰ J

Ï

à ™

isi•è

klll•è

• èFT:’µ

• w

:•è

¾

®

” Ú

¨Fil:‰d

l I l i‹Á

1@

— Ê

h

•

ƒ

ƒ

•

||

| |]

132

.fA-.

89. Ptrg/erl kantrt

/

..

/ 000

000

:a

tentoryir

.[rrope

1

1

7/23/2019 Kartografija - Drugo Poglavlje - Drugi Deo

http://slidepdf.com/reader/full/kartografija-drugo-poglavlje-drugi-deo 23/25

t

y';

/ t,/

n

./.

/..t

eie

ric,

Dngrco

t1'/. Zi

'

y'co

ii;

KARTOGRAFIJA

2-..q.

Okr:ir

(ram)

karte

s

lhvir

iii ram

karte

Spoli;rirrii

o]<vir nacrtarr

je

ciebljorn

linijom

koja se

pQstavlja iz

estetskil'l

rnzloga,

:iiri,

..,

\) ll'irniaio

prostor

ol<o

ntatentittienog

Okvira.

Osnovni

untrtraSnji

okvir

,rgr;rlicrri,ir

sldr2aj

karte.

LJcrtiri,a

Se

kOCI krupnOraznrerni)r

i

SrednjeraZnrernih

r.:u.liii.

itorl

sr,:clnjeraz.met'nilt

karatit osnovni

unr.rtraSnii

okvir

poklapa

se

si\

|,;

1

r,r

rc

ii,

n :r

i

nrcrrcl

ijanint\

koji

ogranicav

ajtr plojekcijLr.

',i:\,1-'rjr.r.

npt.

ziclrtc iiar'lc

irolulopti,

klrrte

sveta

nekih

pseLrdocilinclriillih

:r;i'1

'

1i

i11q

islrlst-rrror,:r,

\1()lviri(['(r\/il,

Ekertovir).

svc crlindriinc

itcl

I(ocl

.:jl::r',lr,r;rrcr'lrih

[:aratr

l:ojc.

i porecl toqil

Sto inraju

jcclinstventr

klrtografsktr

rnr-rr..rii.

,.)silo\inr

Lr(r,li

si nL^.

Lroklapa

sa

meridijaninra

iparalelanrlt.

(iraclttsne

ili

(stepena)

linija

je

matentatidki

deo

okvira

karte.

Ta

iinija

je

rr

krrrpnorirznreruinr

kartama

podeljena

na

minute

isekunde

zbog dega

se

ponekad

noriu,.,

i

nrinutnir

lirrija

ili

minutni

okvir.

crta

se. paralelno

si

unutrasnjom

linijom,

na

1e.t,.,orn

tlclredenom rastojanju

od nje.

cesto

se

unutrasnja

linija

ne crta,

jer

matematidki cleo

okvira

,:grarriiava

saclrzaj

karte.

Uporeclo

sa

gradusnorn

linijom

crta

se

jeclna

ili

vise

Iinija

spolja.(njeg

okvira karte.

Izmedu

spoljasnjeg

i matematidkog

okvira

osravljen

je

r,cduprostor

za

upisivanje

brojeva

koji

oznadavaju

geografske

t<oorclinaiql

(stepene

i

minute).

Pored toga,

na

topografskim

kartama

na

spoljarinjoj

stranr[

cstetskog

okvirir nanesene

su

brojne

vrecinc-rsti

tinija

u Gaus-Krigerovoj'

kilometarskoj

mreZi.

Na

topografskinr

kartama

minutni

ram

je

na

severnom

.i

juinom

clelu

podeljen

na

dva

clela.

Spoljasni deo

se oclnosi

na

poclelr-r

pr.r

Grinidkom

n:eridijanr"r,

a

uur-rtrainji

po

Pariskom.

Prosror

izrneclu

ovil

okvira

islioriiie

n

je

cla

se

na njentu

nilnesu

oznake

vrednosti

geograt'ske

cluZirre

ocl

oba

poce

tna nrelidijana.Crninr

brojevima

i

slovima

su

oznatene

vreclnosti

Pzrriskog,

a

plavim

su ozuadena

udirljenja

u

stepenima

i minutima

ocl

po6etnog

Grinidnog

"rl

I

Sp<>ljni

okvir

kartc

I

Jnutra.(nji

okvir

karte

Ozrake

kilomctarsks

mrcZc

Ozrake geografskih

ko

r<t

inata

rska

mre?a

53

542•

a(1//

krft'nt.-uvtrt

/

..

2-i

000

[

--2.r)

.____*_t

I

I

J

11lcrid‚è

na Gradusni(millutni)deo OkVira Omogu`LJC ta„v

0 0Jrcdivanic

geografske

koorclinate

pojeclinih

tadaka

unutar

tog

okr,ira.

pr.e:iznost

jc

u.sl(\'ljeryl3lirlickorrr

tainoiiu

raznrera

karie.

okvir karte

je

neka

gccrmetri.lsltir

134

135

[“ñ

1•¡1¶O

í

ƒJ

ƒm

7~//•

}

•Œ

‚Ç

/ƒC

Æ

m

/ƒÎ

Ä

ā

ƒm

HZ

½

sc sastrOJi iz dva dcla•\

nutra‚à

ieg i SpOlja‚à

icg

•

•@

•@

•@

•Œ

Œ

•Œ

•

•

^

•

•Œ

•@

•Œ

^

•Œ

•ƒm^

•

•Œ

7/23/2019 Kartografija - Drugo Poglavlje - Drugi Deo

http://slidepdf.com/reader/full/kartografija-drugo-poglavlje-drugi-deo 24/25

9Y.I.,

obl,ko_Irrgo. 11pljlglob. Loritt. rg

dI-l.t,,g1lqlt.

io,li,]]JU,

Zo

136

12

Istodno od Grinida

.l/r. 92.

Qhtt'

ptegler/ne

geogafi(e kate

rviknt_n-A:

Qeigll

Or .tiir,o

g

Zr@hi

KA

R T

O

C n

a

n

I

J

e

karte kontinenata

ili

njihovih

delova

okvir

je

pravougaonik,

rede

i\v.r(i:.ii

Pravougaonik

moze

biti polozen

ili

uspravan,

ito

zavisi

ocl

oblika

kartjr:r,rr

teritorije'

Tako,

npr.

za

JuznuAmeriku

obl.ik karta

bi6e

uspravan,

a

za

E'i.p,

iii

Aziju

poloZen

pravougaonik.

oblik

okvira

karata

uslovljen

je

izgtedom

kartografske

mreze.

Najdesji

ooiri:

okvira

je

pravougaonik

(zlatni

presek

sa

dimenzijama

a

; a./z

;.

oueteiirviinj.,

nreridijana

i

paralela

kod.pravougaonih

okvira

je

sa leve

i

desne, gornle

i

clo;rji

strane

okvira,

a

kod

krivol.inijskih,

meridijani

su

oznadeni cluz ekvaror;r.

..

paralele

duZ

okvira

karte

ili

srednjeg

meridijana.

Unutar okvira karte

rng2e,

liii.j

umetnura

karta

i

tada

je

okvir

karte

nepravilan.

Taj

okvir

je

iesto,,poreurecr;ir,'

i

legendom,

pri

6emu

linija

koja

uokviruje

osnovni

sadrzaj

nije uvek

pravousa(,,rii

ili

kvadratna.

1 1

1 11

1 1

1 1

137

l i

7/23/2019 Kartografija - Drugo Poglavlje - Drugi Deo

http://slidepdf.com/reader/full/kartografija-drugo-poglavlje-drugi-deo 25/25

SKO#

SAI}R.ZESA

NA.

X(AR.T'AMA

"1

\

\t

l

.iaclriina geogral-skclkartc

jc

sloZena. Ucrtana

kartograt.skaYlJz,,,

,,tr;,

kurte,

konstrtrisani

razn.rernik

i

oslone

tadke

sr.r

nratematidlci

elemcrtti

it ttc i

trclrccleni

ekvivalent karte.

Oni

su

pomoini elementi

koji

omogtritrju

cla

sr::

ge

ogralski

elernenti Sto

tilanije n?tnesu u

njihovom

prostornom odnoslr.

Ceografski

elernenti su

elementi

;adrZaja

karte,

ne samo opStegeogralske

rie

r:

i

topografske

i tematslce.

Cesto

sLi'

i

osnovni

orijentir

(hiclrografskit

rnreTa,

qr;rnicc)

za

oclreclivanje

prostornih oclnosa

ostalog

saclrZaja.

fiaznrcr

inirmena

krrtc ntiie

na izbor

geografskih

elemenitta. Nit

terrrat-

shirrr

l<zrltirrna

predstavfiziju

geografsku

osnovu,

a

njihov

izbor

zavisi

ocl

tematjkc

l<irrt.c

Ucl

geogralskih

elenienara najceSie se

predstavljajtr

hidrografija,

naselja

i

rillr,riccr,

a nazivi su

integralni

cleo

izavisno

od

rrantbnQ,.tentatike irazmera

ispi-

:r:ju sr'nlr

svinr

l<artanra,

ali

u

razlicitom

obimr-r.

Na

tematskim

kartanta

rtazivi

stt

nran

ji:

;lstr.rpljeni nego

na

op5tegeografskim.

i.iir

opiteceogla['skinr

kartanta

pored osnortro;' sorltiayt

moZe

[liti

clat

i

tt't,i'ir;nA'isrultia1koji

se

pril<azuje

l...r'oz

umetnute elemente,

tj. tazrcuture /ror/e.

Sadri.rj

urretnute

karte

moZe

biti irro ei/otiio,

koja

je

preclstavljena

na

r.)snovnoi

karti,

ali u

sitnijoj

lazrneri,

i

sa posebnim

sndrZajem

(aclministrativn,-r

-

tcriir'lri.illni,

saobracajrri

i

clr.) L.lmetrruta

karta

moTe predstavljari i

natt/tr

'/:.

):t.t'/

otl k;rltilane

teritorijc

na

t'rsuovnoj

karti,

ali u

krLrpuijoj

raz-nreri

(pl;rn

t'.,

'r,-)q

.tlircli'r

ili nekoq

irrtelt'silntnog

clela,

npL.

rnote

ttza).

Tal<ar' prirricr'

rr,'rr.:t;r:rja

ic

Bol<a Kr-rtorsl<;t

rra

karti SR.ILrgclsla',,ije,UnretnLrta

karta

nrtlle

pleil-

;1r,,,'ij'r'

i

t

ct'tt

t,tiktrrirz

ocl

k;rrtirane

u

okliru osnovnih

saclrZaja,

tr ciljrr

preclsta-

','ii;rrria

lrt.r[tZuja

osnovnc:

tcritorije

r"r

okviru

5ileg

rcgiona, i

tac]a.ie tttttetntrIlt

l:r:r-ia

sitni.ic'g

lilzmera

ocl trsnrlvrte.

'rl,rrctnut;r

k;.rrtn

rnozr'

preclstavliati

r/co

ten'ton)c th ri)iar'r. koii

iz r'stclsl<ih

rii

tt.hrriikih razloqa

nije moa.:ro L-.iti ukljuden

u osnovnu

kartu

(npr.

ullctnrrtit

.:;,

i

r ,,rliitsl<t:

,

I-luvaiir

nii

liiuti :i.\D-a)

l/ihtirA.

Lleiet.i(

DrugbaM

Zit/cotic

KART O

G

RAF I.I A

3.1.

Predstavljanje

clemenata

hidrografi.ie

I-ticlro-erafija

podrazumevii

sve

vocre

i

objekte

diji

je

cilj

koris6enje i

snabclevanje

vodonr.

olrrrhvata

voclene povrsine

(r:rora.

jezera,

bar,p, modvare,

rihnjlke

i

dr.),

voclene

rokove

(leke.

potoke,

kanale), prirodne

hiclrografske

otlekte (izvore,

ponore,

voclopacle),

veitadke

objekte

za

snabclevanje

voclorn

(trunirrp,

vodovocle,

purnpc,

rezervoare,

desnre

i crr.)

i razne

objekte

ra rekanra.

jezerir"jia i

rroru

izglaclene

za

ekononrske,

plovidbene

i clruge

svrhe.

Fliclroerafija plcclst:rvlja

jeclitrt

ocl osnovnih geclgrafskih

elerncnlt;r

rra

kartama

razliiitih nanrena.

ona

je

vazan

dinilac

preclstavljanju

reograflkog

saclrZaja i drugih

elemenata

reljefa,

naselja,

komunikacija

clr.

Voda

ima viiestruki

zna6aj:

privredni,

energetski,

kao izvr.lr

ishrane

stanovnilrva,

povezuje

teritorije

ali

ih

i razclvaja,

i

clr.

U

kartografiji

liiclrogratija

inia

specifidnu

ulogu,

jer

predstavlja

osnovlr

za unoSenje

ostalog

sadrzaja.

Ztrog

toga

ima primarnost

medu

geografskim

elemerrtima

i nanosi

se

prva.

Koristi .se

za

qeogralike

i kartograflke

regionalizacije,

Sto

joj

daje

poseban

znadaj.,

Prilikom kartiranja

h

idrografije

potrebno

je

preclstaviti:

L karakteristike

obala rnora

i

jezera;

2.

redni

sistem

i

odgovarajuii

raspored

tokova

u njemu;

3.

kvalitativne

i

kvantitarivne odlike

objekata

za

vodn

i na vocli;

l.

tadan

odnos

hidr'ogratije

i drugih

elemenata.

U

nacinu

predstavljauja

na

kartama

hidrografija

je

u oclnosu

nar

chuge

elemente "pretrpela"

nairranje promene.

obalske

linije

prikazivane

su

sli6no

clana5njen

nadinu prikazivanja.

Promene

su

vrsene

u

prikazivanju

voclenih

povriina,

znakova

na ujinra. preclstardjanju

objel<ata

za

vodrr

clr.

3.1.1.

Prcdstavljanjc

vodenih

povriina

Pocl

voclenim povr5inanra

podrazumevaju

se

mora,

jezera.

l:nl-e,

solane,

rr.rt)ivare,

r'ibnjaci. SuStiurt

njihovog

predstavljanja

je

u tadnonr

ivernonr prihazu

obalskih linija,

ito

nije

Lnek

jednosravan

postupak.

oirala nije

jeclinsr,,ena

linija,

vec'

iilok

pojas

iznrcclu lnaksimalnog

i

nrininralnog nivoa.

pa

se

nir

kartanra

prikaztrje

igornja

iclonja

obala.

Grafii'ka

re.ienja

su razlii'ita:

tanja

idetrlja tinijir.

kontinuirarra

i

isprckidana

linija,

tekstualna

olrja5njenja,

srafirana

-

povr.enreno

plrvljena

zona

i

dr.

138

1_39