″″″////′ガ 凌々=`_… ,レズηノ=ご

_ 二KARTOGRAFIJA」を後笙

“

藍塁

3.PREDSTAttJANJE GEOGRA爵 1漱

SKO# SAI}R.ZESA NA. X(AR.T'AMA"1 \\t l

.iaclriina geogral-skclkartc jc sloZena. Ucrtana kartograt.skaYlJz,,, ,,tr;,kurte, konstrtrisani razn.rernik i oslone tadke sr.r nratematidlci elemcrtti it ttc i

trclrccleni ekvivalent karte. Oni su pomoini elementi koji omogtritrju cla sr::

ge ogralski elernenti Sto tilanije n?tnesu u njihovom prostornom odnoslr.

Ceografski elernenti su elementi ;adrZaja karte, ne samo opStegeogralskerie r: i topografske i tematslce. Cesto sLi' i osnovni orijentir (hiclrografskit rnreTa,

qr;rnicc) za oclreclivanje prostornih oclnosa ostalog saclrZaja.

fiaznrcr inirmena krrtc ntiie na izbor geografskih elemenitta. Nit terrrat-

shirrr l<zrltirrna predstavfiziju geografsku osnovu, a njihov izbor zavisi ocl tematjkcl<irrt.c Ucl geogralskih elenienara najceSie se predstavljajtr hidrografija, naselja i

rillr,riccr, a nazivi su integralni cleo izavisno od rrantbnQ,.tentatike irazmera ispi-

:r:ju sr'nlr svinr l<artanra, ali u razlicitom obimr-r. Na tematskim kartanta rtazivi stt

nran ji: ;lstr.rpljeni nego na op5tegeografskim.i.iir opiteceogla['skinr kartanta pored osnortro;' sorltiayt moZe [liti clat i

tt't,i'ir;nA'isrultia1koji se pril<azuje l...r'oz umetnute elemente, tj. tazrcuture /ror/e.

Sadri.rj urretnute karte moZe biti irro ei/otiio, koja je preclstavljena na

r.)snovnoi karti, ali u sitnijoj lazrneri, i sa posebnim sndrZajem (aclministrativn,-r -

tcriir'lri.illni, saobracajrri i clr.) L.lmetrruta karta moTe predstavljari i natt/tr'/:. !):t.t'/ otl k;rltilane teritorijc na t'rsuovnoj karti, ali u krLrpuijoj raz-nreri (pl;rn

t'., 'r,-)q .tlircli'r ili nekoq irrtelt'silntnog clela, npL. rnote ttza). Tal<ar' prirricr'

rr,'rr.:t;r:rja ic Bol<a Kr-rtorsl<;t rra karti SR.ILrgclsla',,ije,UnretnLrta karta nrtlle pleil-;1r,,,'ij'r' i t ct'tt t,tiktrrirz ocl k;rrtirane u okliru osnovnih saclrZaja, tr ciljrr preclsta-

','ii;rrria lrt.r[tZuja osnovnc: tcritorije r"r okviru 5ileg rcgiona, i tac]a.ie tttttetntrIltl:r:r-ia sitni.ic'g lilzmera ocl trsnrlvrte.

'rl,rrctnut;r k;.rrtn rnozr' preclstavliati r/co ten'ton)c th ri)iar'r. koii iz r'stclsl<ih

rii tt.hrriikih razloqa nije moa.:ro L-.iti ukljuden u osnovnu kartu (npr. ullctnrrtit.:;, i r ,,rliitsl<t: , I-luvaiir nii liiuti :i.\D-a)

l/ihtirA. Lleiet.i( DrugbaM Zit/cotic KART O G RAF I.I A

3.1. Predstavljanje clemenata hidrografi.ie

I-ticlro-erafija podrazumevii sve vocre i objekte diji je cilj koris6enje i

snabclevanje vodonr. olrrrhvata voclene povrsine (r:rora. jezera, bar,p, modvare,rihnjlke i dr.), voclene rokove (leke. potoke, kanale), prirodne hiclrografskeotlekte (izvore, ponore, voclopacle), veitadke objekte za snabclevanje voclorn(trunirrp, vodovocle, purnpc, rezervoare, desnre i crr.) i razne objekte ra rekanra.jezerir"jia i rroru izglaclene za ekononrske, plovidbene i clruge svrhe.

Fliclroerafija plcclst:rvlja jeclitrt ocl osnovnih geclgrafskih elerncnlt;r rrakartama razliiitih nanrena. ona je vazan dinilac preclstavljanju reograflkogsaclrZaja i drugih elemenata reljefa, naselja, komunikacija clr.

Voda ima viiestruki zna6aj: privredni, energetski, kao izvr.lr ishranestanovnilrva, povezuje teritorije ali ih i razclvaja, i clr. U kartografiji liiclrogratijainia specifidnu ulogu, jer predstavlja osnovlr za unoSenje ostalog sadrzaja. Ztrogtoga ima primarnost medu geografskim elemerrtima i nanosi se prva. Koristi .se

za qeogralike i kartograflke regionalizacije, Sto joj daje poseban znadaj.,Prilikom kartiranja h idrografije potrebno je preclstaviti:

L karakteristike obala rnora i jezera;2. redni sistem i odgovarajuii raspored tokova u njemu;3. kvalitativne i kvantitarivne odlike objekata za vodn i na vocli;l. tadan odnos hidr'ogratije i drugih elemenata.

U nacinu predstavljauja na kartama hidrografija je u oclnosu nar chugeelemente "pretrpela" nairranje promene. obalske linije prikazivane su sli6noclana5njen nadinu prikazivanja. Promene su vrsene u prikazivanju voclenihpovriina, znakova na ujinra. preclstardjanju objel<ata za vodrr clr.

3.1.1. Prcdstavljanjc vodenih povriina

Pocl voclenim povr5inanra podrazumevaju se mora, jezera. l:nl-e, solane,rr.rt)ivare, r'ibnjaci. SuStiurt njihovog predstavljanja je u tadnonr ivernonr prihazuobalskih linija, ito nije Lnek jednosravan postupak. oirala nije jeclinsr,,ena linija,vec' iilok pojas iznrcclu lnaksimalnog i nrininralnog nivoa. pa se nir kartanraprikaztrje igornja iclonja obala. Grafii'ka re.ienja su razlii'ita: tanja idetrlja tinijir.kontinuirarra i isprckidana linija, tekstualna olrja5njenja, srafirana - povr.enrenoplrvljena zona i dr.

138 1_39

著‐力 ″|イ 乞ふ醗 _「 KIRTO GRAFIJA

Sk 9J. Ptcr/srav/1:ary:e r'orlaih pouirna (plauotn bolom): l. "laerka powin4 2. Slalno

nroint4' :' Sezontka moirnt4'4. Povtemena moivat4'5. h,rokepotXetnne vode,'6. Reka

d4a .ra it)iru tnoieptedttorttt u nztnen; 7. Mali vodotok irla.re ihtna ne ntoiepryr/ttrtrirt u

loznEl1

f Z F β 0

畿Ｚ一嘉一

,l'.la topografskim kartama i planovima predstavlja se samo obalska linija, a ne

i obala. Obalska linija je grani6na linija izmedu .vode-i kopna-Pri"srednjem

vodostaju (hidrografska nula). Predstavlja se plnom,linijom debljine od 0,5 do

0,15mm. Obalsku liniju treba prikazati.sa.Sto viSe. detalja, posebno da se istakne

tip obale u pogledtr razudenosti, jasno izdvajajuii rtove, zalive, objekte koji mo-

gr,r posluZiti kao orijentir, ali je ograni6eno razmerom karte i stepenom gene-

ralizacije.Na karti se moZe prikazati i sastav tla obale (peskovita,Sljunkovita, kamenita)

uslovnim znacima. Peskovita obala prikazuje se taikama, klifovi lrslovnimznakom za odsek itd. Navigacione karakteristike obale (kej, lukobran) takode se

preclstavljerju uslovnim znacima za objekte na obali. Na topografskim kartamaprik.rzLrju .se sva ostrya, Sto na op5tegeografskim kartama, zbog veie genera-

lizacije, rrije moguie. Ako su u grupama, a zbog razmera se ne mogu sva precl-

switi, manja se generaliiu, ali tako da izgledistryskog skupa ostaneisti. PLi-

140

::塁Lil∬壼Ъmii∬胤ム』:舅:!鳳評蹴熙『‖ユ:T:讐視員λげ出

| |

ヽ_」 ヽ

巡Ｌ

つ

ヽ

SV.‖ IKOLA

;りi;11.:´ 1'た′

“

:F「v_i…熔臀|Sk-Pl.-Ptedsrar:/1bn1Z.monke.iba/e (/ayom bo/an)../.Oba/.tka /nya , ,rrir;;;,;ir;1:il'tzolt1ta od 10 tn,' d. .Izobata o!20 m, 5 pe*o*'a - i/liukouta obi/a,. 6. ,{/tfo,tko otrrt,

':ltVorl.,orlttihtd,.8 Oroyq.9. Tonbo/4.,/0. podyoclnihnd """ "

I

141

==■■f■341-1 ■―=―

_―

s κ ス ο フ・・・

′ s κ

ｒ■

一ＪＩ一ＡＲ

＝Ⅲ響脚蘇

嚇

ヽ一ヽ一ヽ「ぃ、

´-4´ ´州軋γヽちし′ノ＝

クィ ″〃 ´ わ 〃こ‐KAR■ 0_Gス AFIJA

[優E>'0 サ

ひ作＝いり／ノ

『イＪ．

司

i: %。 θ

もズメ

:;ミ

E>｀

Q

I盤協髪栃 儡屏llibnjak se pored plave iinije predstavlja i clodatnim oznakaul0 za rrasipe.

,rr:Llr-ilclc iclr. Nl viic-lrojnim kartirmlr itopografskiln kartama obalska linija

,ltt,r.ilr 1,sr-l1r pre,:lstavlja sc tanrno plitvOnr linijOm, a vodene povr(irtr: si'etltl

-.! ;r1,1v111 il i (rit titront.

ζ″「『一一一・”トｒ¨■・ｔ■．

一、　　　一一丼（一』一一一

　　＼ヽ

ヽ，^

ヽ‐‐一　

　

「

tSヽ

ヽ

3.1.2. Predstavljanje vodenih tokova ,

Vodeni tokovi (reke, potoci, kanari), prikazuju se rinijama plave ili crne boje,dija debljina zavisi ocr .1T"r1 karre. Na topografskim kaitame, *og,,e.l"predstaviti Sirinu toka nekih reka u razmeru i tacra se ucrtavaju tacni porozijiyjihovih obala. Tokovi diju je sirinu mogu6e prikazati ,r ,nr*.., m,rraju na karriimati iirinu najrnanje 0,5mm.

Hidrografija je povezana sa reljefom, jer utide na srvaranje njegovih obrika irasilanje{osti,.pa p.avilno generarisana hicrrografija croprinosi ptasfienrJem rzgte-clu reljef:l. Prilikonr prikazivanja voclenih tokova, vodi se raduna da se u zavis_nosti ocl

'azme.a i narnene karte istaknu neke karakteristike od izvora do trsia.

od stepena krivinc i razmera karte zavisi koja 6e krivina biri prikazana na'karti. Na krupnorazmernim topografskim kartama prec.rstavrjene su uglavromsve lcrivine, dok na sitnorazmernirn one su geniralisan". p.i preltr.sku saltrupnijeg razmera na sitniji, usred neophodne generalizacije nile mogt,ieoredstaviti srvarnu chrzinu toka. Tako je, na kartam, ,or*".0 t : is ooo"tot<predstavljen set700vo tadnosti duzine,1:100 c00sa16vo,a u 1 : 1 000 000 sa637o stvarne dr"rzine. To znadi, da prilikom korisdenja karata u navedenirnrazmerAma treba primeniti kocficijent tadnosti. Reka moZe biti preclsiavljerra .sajednom ili dve parnlelne linije, sto zavisi ocr sirine tokzr i razmera karte.Predstavlja se sa dve linije

.ukoriko je to rnoguie u razme* karte. Tako npr. u

tWt!1A.4'*t5 DragrbatW Zty/aovii KART O G RAF I J A

raznle五 1150000s,dva H■ le mow6eie predsta宙 d reku koiajettrOki n11∴ i島 :

)Vも 話

卓F

142 143

20m, ali zbog vaZnosti tokova, ponekad se Sirine reka predstavljaju i van razmera.

Tako se, u razmeru 1 : 25 000 predstavljaju dvolinijski reke, dija Sirina prelazi

5m, u razmeru 1 ; 50 000 i 1 ; 100 000 6ija je Sirina ve6a od 10 m, a u razmeru 1 :

200 000 prcko 20 m itd.

Na kart,rma neprekidnim linijama predstavljvaju se reke koje ne presuiuju, a

i.sprel<iclani,rr koje presuiuju, kod ponornica se koristi uslovni znak za ponor.

Mar3ji tokovi, koji se predstavljaju jednom linijom i obalske linije ve6ih ieka

pret{stavljaju se tamno plavom bojom, a vodena povrSina vedih reka svetlo

pla6m bojom. Kanali, bqz obzira na njihovu funkciju, predstavljaju se po istim

principima kao ireke. Na,kanalima irekama prikazuju se i svi objekti vezaniza

nj ihow saobraiajnu i ekohomsku fu nkciju.

3. l-.3. I'>reds tavljanj e obj eka ta za vodQsuabdevanj e

trObjekti za vodu su svi objekti koji sluZe za dobijanje vode (izvori, 6esme,

bunari), objekti u kojima se skuplja voda (cisterne, rezervoari) i kojima se

prenosi voda (vodovod, akvadukt). Ovi objekti prikazuju se uslovnim znacima.

Ako je zernljiste bezvodno prikazate se svi objekti, a ako je bogato vodom bi6e

generttlisani i oni najkrupniji. .\ .. .

3.2. Pretlstavljanje reljefa:

Kar:togtrafske projekcije omogudavaju predstavljanje matematidke povr5ine

Zemlje. Pomodu kartografske mreiemoie se odrediti geografski poloZaj'svake

taake na Zemljinoj povr5ini. Kaitografska mreZa daje dve-.dimegijg:.g-eggl$g.--_Sirinu - latit'udu i geografsku duZinu - longitudu. To nije dovoljno za odredivanje

poloZaja taike. Zemljina povr5ina je raSdlanjeria oblicima reljefa, koji imaju tri

dimenzije: duZinu, Sirinu, visinu (dubinu). Reljci predstavlja tredu dimenziju

Zemljine povrline. Reljef je nepraviln, ntlr3;"povrSina i razlikuje se od

nratenratiike (pravilne) krive povr5ine, koja je usvojena pri konstruisanju

karrografst:e projekcije. Naziva se jos fiziEka ili topografska povrsina. PoSto je

nepravilna kiva povrlina, nije moguie predstaviti je na karti po istim matema-

tidkim zakonima koji su vaZili pri izradi projekcija, vei se primenjuju specifidni

metodi. Ovi metodi omogu6uju da se posredno odredi i treia dimenzija svake

tadke ili objekta tj. njena nadmorska visina ili alrrnda. Projekcije daju dve

dimenzije poloZaja tadke na Zemtjinoj povrlini (geografsku duZinu i Sirinu), a

/%ZttO夕′ど.‐KARTO GRAFIJA

metocli za preclstavljanje reljefa rredu:'dimenzi;r: poflZr;u - tuorotr,nu

u,r;n,,(altitudu).

Kombinacijom kartografske projekcije i meroda za predstavrjanje rellci.omoguieno je potpuno odredivanje poloZaja tadke, kao i sagledavanje odnosiiizmedu pojedinih taiaka, merenje visina, prostornog rasporeda i pravrrcirpruZanja pojedinih elemenata reljefa u ceUni. Od svih geografskih elemenarirpredstavljanje reljefa na karti oduvek je bio najstoieniji problem. U srarom veki:predstavljan je Sematskim profilima, a u srednjem veku u vidu simbola - humkj.Od )CV do KVIII veka reljef je predstavljan preteZno perspektivnim nacinom, ri.

onako kako bi izgledao posmatran iz ne ke zami5ljene ta6ke u vazduhu. lvledurinr,

Sk 92 Stedyevekowoptedtlau/1arye te/Jefa na katla'ma

praktiこ ne potrebe S, sve Viζ e zahtcvale da rettef na kartama pru】 iつodatkC C

prostornim odnosima, tj. o nagibu zemljiSta, visinskim odnosima tadaka i dr., 5tosavremeni metodi predstavljanja reljefa omoguiuju. Reljef se moZe predstavljacina karti raznim metodima, po demu se razlikuje od ostalih elemeni.rtiigeografskog sadrZaja. Metodi predstavljanja reljefa podeljeni su r,r 4 grr-rpe:

-- --geonte [ijsldiperspektivni,-pldstidni i kombinovani.

3.2.1. Geomctrijski metodi

Geometrijski rnetodi omogu6uju jednostavrro odredivanje nadmorske .,,isinr

tadaka na Zemljinoj povr5ini. Obuhvaieni su metodom kota i izohipsi dol:metod slojeva ima viie karakteristike plastidnih metoda, iako ga neki ubrarlajii Lr

geometrijske metode.

6Varlo 5A

144 生45

ti.fi/trrh A. t1e;eii,-oii/rcai ttZiikovtii K A R T o G R A F II A

--__-.

||

| |

//″″″″ ろ′″ ル7イ ク ■8iCO//多'″

秒産 KARTOGRAFIJA

、■'Iヱ

″ル″ノた0ォ菫沼ガα

Mctod kolratta saStOJi SC u obelettavaniu Vrednosti aps61utnih vお ina

lDCjedinill taёaka.Kote su vお inske oznake poJedinih taこ aka relefrn・ One

prcdsta可 可u宙ShSku osnovllza osde metode.Izabrane,karakteHstiё ne koに

l・ 1,,1

!

1 ・ 98 _

.i,: : 9,1 Pt erbrn r'/1'orye rclclit koti onlbtt

.. APsolutne

r;ine rra kar.tama raaluraju se ocl srednjeg nivo?l hlra (hidrografske nule). Ona

'r::: oclrer,luie na. osnovu vi5egodiinjeg osmatranja kolebanja morskog nivoa.

i-:,:finiSe se na kopnu visinom jedne fiksne tadke - nonnolni rcper U naSoj zamlji,',.ine se ladunajr-r od repera na molu Sartorio tl Trstu. On ima visinu 3,352m

:; narl srednjeg nivoa Jadranskog mora. Dubine se tte radunaju od sreclnjeg nivoa'':'- lcl niskog nivoa. -l't: razlike u Jadranskom moru sll rnale. dok'tt nekim

;e,rs16i111 nrorima izrrose i po nekoliko metara. Na topografskim kartama kote se

.:i:-u u metrima. a na klupnorazmernim kartama i plarrovima claju se vreclnosti':, nil i u centimetrinra

:i, : " ./..?. i{ctod izolti1t,ri (h orizonla ta)

N,letocl izohipsi prvi je primenio holandski in7enjer Krukius. 173.i. gocl. na

:.liti reke NIervede, cile je dno predstavio izotratirmtr, ali cletaljnLt rilzl'ilclu ovoq

rrre tocla ii:vr3ili str Francuzi Filip Biai, Dikarl i Dipen Triel. r\ko se zarnisli cla ientka tizidka povr5ina preseiena horizontalnim ravninta krlje sLr postavljene n;r

ic,.lnakinr rastojarrjima (Sk. 93.).

ucrtane su na opS-

tegeografskim i to-pografskim karta-

ma, bez obzira na

primenjen metocl

preclstavljanja relje-

fa. Kote se mogu

samostalno predsta-vljati na nekim pc-morskim kartaota

(kote dubina - cla bise istakle la'akteri-stidne clubine iliplicaci).

||

146 147

ノ″ンク″ ′/ ィイ Z″れ″ど・KARToGRAFIJA

Te ravniy', fl c presecaju povrsinu po nepravilnim zaNorenim lirryama ao,bbi cc. Sve tadke l<tive aa leze na ravni A na istoj visini. Krive bb i cc takocleleze svim svojim tadkama u.odgovarajudim ravnima. Te krive nazivaju se izohipseili horizontale. Na karti (ravhn z() dobiie se projekcije horizontala u vidu kriviho'o,, b,b', i c.c..

Osno.rne karakte-ristike izohipsi (hori-zontala) su da sve

tadk.r na jecinoj hori-zontali irnlju itluvlslnil I uzalamno se

ne mogu se6i.

Izohipse imajuveliki naudni, tehni-dki i vojni znataj i

njihove prednostinad drugim meto-dama su Sto: \

d aj u geometrijski i geomorfoloSki izraZenu s[ iku relj efa;omoguiuju odreclivanje visine svih taaaka;pokazuju pravce nagiba i onroguiuju merenje ugla nagiba;graficki ne opterecuju kartu i

Jedna izohipsane daje. predstavu oreljefu ve6 ceo sis-

- tem, Prikaz ie biticelovitiji, ako je sis-

tem izohipsi gui6i.tj. Sto si-r nivoskepovrSine, koje odre-cluju izohipse, nilmanjirn medi-rsob-

nim odstojanjima -

E (ekvidistancije).Povriine zemlji5nihoblika sastoje se izuzv iS:nja i uduit-

Sl'. /00. Pn)tct1t uciatnt/o hon)-onralt

u kombinaciji sa kotama predstavljaju

μ窃ノ笏協η

|:

|

|

|

|

|

|

|

|

|

|

|

|

|

|

|

. yhlltn A z)iiei;4 D)isrbiiM zvkir-rin y Ly,!,o G RIF I rA- -Ijenja, te. su preseci tih povrSina sa horizontarnim ravnjma krive linije. Hori-zontale u projekciji zadrzaie isti oblik koji su imale pri preseku zemljiita uprirodi. Po5to waka ravan ima drugu visinu, to i ha karti svaka horizontalapredstavlja drugu visinu.

Sk ./02. 2b/n rc/1'e/a petb/aul1'ati hon2onta/ama..Un'deryb (kore 13/ i 1.76) fievq (kora 94),Udub/1ennftnak)

Ako je, trpr., spoljnahorizontala na visini od320m, a vertikalno rastojanjeizmedu ravni preseka 10m,sledeie unutraSnje hori-

-'zontale -predstavlja6e visinu330m, 340m, 350 m. Na na-Sim topografskim kartamavertikalno rastojanje'izmeduekvidistancija ispisano jeispod razmera.. Velitinaekvidistancije je razlidira izavisi od razmera karte i

ra5dlanjenosti reljefa. Hori-zontale se nazivaju prema\piti koju predstavljaju

(pet'a,'. deseta, stota i dr.).Horizontale kqj. su

iscrtane na karti premauwojenoj ekvidistancijinazlvaJu 9S,■θ-2/7`

/tonzorila/e. Na primer, ako

Je-ll''riaisi'dnaija 1om ondaSi"r osnovne horizon-iale i0--ta,

20-ta itd. i crtaju se,i'-tanjim' neprekidnim lini-

jama. Svaka peta osnovnahorizontala crta se debljomlinijom. Ako je ekvidis-tancija 10m, onda 6e 50-ra i

100-ta biti zadebljane. Kadase pomo6u osnovnih hori-zontala usvojene ekvidis-tance ne mogu potpuno

Jk I 03, tutdsta u/1bn1e p1b diuh ohhka n /1efa

r) rrdlob) Iljun&ni ili pclCenii osip

mrclrstc ikrapc

r) rebreslr Ikrupcrlojrvi:,b) horiantrlnic) lorid) vertiblni 148

Sk 101'. Zan-ntott glrstiru hon:onra/a or/ ntglbn

23+s stolo

1/$9

izraziti khrakteristidne crte rerjefa, primenjuju se pored osnovnih horizo,.rl.ponnbte hon2otua/e. one se crtaju tankim Isprekidunim linijama i oznaairv:iip10宙nu ebidヽぬ

,cё蘭l宙du nCpre,dnc ilёkasに Hnic iadi:1冨:‖i‖

lj tr

I

llI1

Ilr

ll,

2. svaka horizontala je zarvorena kliva;linija, a ako nije zatvorena u ok,,,ir.iijednog lisra karte, onda se mora zaNariti na slecle6em iirtu kur,.;

3' horizontala koja je zaworena na marom prostoru predstavrja uzviscnlr: iiiudubljenje manjeg prostranstva (glavica, vrtaca i clr.);

4. horizontale na karti ne mogu se medusobno se6i;5. ukoliko su horizontale medusobno blize, utoliko je pad reljefa ve6i.

Sk 10/. Zont/toil ittiltn/a (r/) or/

apsolutnu visinu;

ietvrtinu ekvidistancije ili isprekidano,rrta6kastom linijom kada predstavijaiL.osminu.

lzohrpsa rh hottzon/ala 1e /iu1tt itc,rpouezry'e ni'Alr-rlilr vuin. Kaci je na ki,, r

oznaieno da' je ekvidistancija 20 r,;znadi da izmedu horizontalnih rar.iii L,

kojima leZe dve susedne horizorrt.rlt,(osnovne) visinska razlika je hOr:r.

Osnovne karak-teristike nieclusol.;no1,

odnosa horizon-tala su:1. sve tadke iste horizontale inrnjr.i ist,.i

prolil padiDc ncujcdnaa€Dog nagibo37,5

35

30

25

20

l5ckvidistancx l,5,ii

l,

xtA]RTOGRAplJ.r

１

１

，

―

―

―

―イ

ー

″′Z々//////4/ンルに27″〃盈笙2笙 KARTOGRAFIJA

I{orizontale raznih visina koje se negde skoro clodirulu oznadavaju velilci

pad. Llorizontale diji je razmak ve6i preclstavljaju blag pad reljefa. A-tr<o su viie

,.rci:rljene jedna od ch.rrge oncla je zemljiite malo nagnuto ili potptlno

lrolizorr talno;6. liniia najmanjeg pada na zcmljiStu naziva se vododelnica; a najveieg pacl-

nica ili linija glavnog pacla. To je linija kretanja vocle po zemljiStu;

l. horizontale se ne iscttavaju preko reka i kanala koji su preclstavljeni sa clve

iinije. ni preko useka, rovova, naslpa, cluZ ulica, ptlteva ipreko stenovitih

rrdseka, ktro ni svztki put kacla je nagil| strane ve6i ocl 45o.

I,rcclstavljanj"rn r$l1efa horizontaiarna clobijaju se tadne visine tadaka koje sc

irala;:c na horizontali, ziinterpotacijorn clo pribliinih visina itaiaka koje se nalaze

i,-rrleclr.r suseclnih horizontala. Oblik i gustina ukirzuju na izgied i pad zemljiita.

i.ll Sl<. I02. clat je vertikalni presek topograt.ske povrsine. Uz ekvidistanciju r'z

irr-'strrvljene su tri horizontalne ravni koje prolaze l<roz tadke ,4'[ N L. Te ravni..r _.seciiiu Zcrnljinu pcrvrsin, po tli" horizontalne linije, koje su 6e[irrisarte r-r

tiirlkama fuI N L. Ove linije predstavljene su ortogonalnom projekcijom na ravni

iltrr.ti) Lr viclu tri krive kOje prolaze kroz tadke /il,//, t. Te krive su horizontale.

Rastojanie u prirodi izmeclu tacaka

hd i) nmanjivanjern i ortogonalninrprojel$oYanjem pri prelazu u hori-

zontalnu pLojekciju predstavljene slr

sa rl Na Sk. 104. predstavljena je

horizontalna umanjena' Projekcijasrvarne topografske povriine. Ras-

tojanje na kartama izmedu clve

horizontale naziva se r)teno/. Intervelje uvek ' manji od odgovarajr,r6eg

1贅

“

み濾 ■(0'あル″′1欝m織鼠]糧駕鼎淵dolazi.clo sntanjenja (kateta nrora biti

nania Od hipotenuzc)Ako su elN― vidお tancua iintCWal katetc PraVOu」 og trOu」 a

1r,i/z), hipoteuuzir takvog trougla biie tinija slavnog pada. Linija koja zttl<lapa

irqao rllavnog pacla sa intervalom naziva sc ugoo ntgrbt. Izmedju ekviclistancije .4.

iirirrvnla zd i ugla niigiba a Postoji uzajalllllil vezil:

R /t:r/. t-cu

{!le je ,/i'- razlrer karte i on je konstilntr zil cellr l<artu. Ekviclistancijaie ftrrri<cija .

i,,,,,,r.,n l<iirte, intervala iznre cir-r strscclrtih izohipsi i trgla nagibr zenrl.jiSta.

Mi■■(`=,′/ク ウル4,等 ″ 〃 多レを た ・KARTOGRAIIIJA

velidinu nagiba karakteriSe i ptoseinipoa, koji se najdelie izr.zrla'a razlonr-kont, u dijem je brojiocu ekvidistancija a u imenitelju inrerva[. proseini pacl izrl-Zava se razlomkom h/n.lz praktidnih razloga interval se izraZavit u procentinra ilipromilima.

Nagib zemlji5ta Lrtide na projektovanje saobradajnica. Na prinrer, poreclZeleznidkih pruga desto se moze vicleti stLrb sa tablicom, gcle strelica gkazuje napad ili uspon, brojevi na velidinu pada, npr. 18, I 200. To znaci da se na.svakihl00m kolosek spuSta ili poclize za 18m na cluzini od I 200rn. Na strmijimclelovima horizontale su bliZe jedna clrugoj pa je / - tn ntanja nego //t - zz, pr.i denruje ekviclistancija u oba slu6:rja ista.

Da bi se dobila vrednost tninrnttheekwr/onnc; na kartama razliiitih razmera narastojanju ocl 1mm moZe biti povudeno najvi5e5 horizontala i tacla ie rastojanje biri 0,2 mm.

Reljef sa Lrglovima na_qiba ye6im ocl 45o nemoZe se predstaviti pomoiu izohipsi. Tako se

za minimalnu ekvidistanciju dobija /z : A2.{ t).minimirlna ekvidistancija jednaka je .intewalu umanjenom u razrneru. Minimitneekvidistancije za razlidite razmere date su u tabeli.

Ove vreclnosti sluZe kao osnova zaizbor ekviclis-tancije. Ovcle je uiet u obzirsanro razine{ lr,leciLrtim,na-mena karte i karakterrelje-fa znacajrii su faktolikoji utid,r na izborekviclistan-crje. U mnogimdrZavama se zbog toga

i討い戸~TaZllё ▼rё dnbsti

ekviclistancrje. PoSio jentiniuralna e.kvicli-stirncijaprihva6etra uz nrak-sinralneuslove nagiba ocl 45(', kodpreclstavljanja reljeta sir

rnanjim nagiboni (ispocl

10") izgubili bi se rnnotidetatji koji bi rrebalo cla se

nn kttrti rralaze. pa sc r.rvttilc

pornoine ., izo-hipse. Ujeclnont intr:rvalu sc unrc:ccr

Razmer 1 / R Min h

1

1

:25000

:50000

100000

200000

ｍ

ｍ

ｍ

ｍ

う

０^

Ｕ^

Ｕ^

ｌ

＾

つ

一

４

，

Й /′π 乃泌″′

"′

ユ′′″=榊″,0/2///i7ノ ιクノ′r/ιう力2ク //r/・ ′ι″″

`わ

"′

″′.・ ヽ'あ

わ′4ィ スb鱈・j乃″′0■

150 151

|

i

|

卜fili=FiJ■/`″れた.D=‐gicaノイ:ZivkO″ KARTO GRAFIJA

I - 3 izohipse, Neop-lrodno je u odredenim sluiajevima primeniti vi5e

ekvidistancija. Tako, npr. prinrenjuje se pravilo da je ekvidistancija od 20m za

planinsko zemljiSte, od 10m za breZuljkasto, a od 5m za ravnidarsko.Ravan preseka provedena na jednakom odstojanju od oSnovnih ravni ttl N, i

L daju osnovie horizontale { m i n Rastojanje izmedu ovih horizontala jejednako, pa ako bi se reljef prikazao samo sa osnovnim horizontalama, clobio bise utisak da se radi o ujednadenim nagibima, 5ro nije slidaj. Izmedu lr,eaka L, /t4 i

.fk 10<\'. Prer/tnil7uye, ta:/iiirrh oblka kotr to ltrtkazotttpttoy'kt

A h postoje dva

_ . prggib_q, jqdq4 .k_onvg-_

ksan a drugikonkavan. Me-duovim pregibaimanagib je veii nego u

ostalim delovirna.Zbog toga je neop-hodno uvodenje po-

mo6ne horizontale.Kroz tadke P, 0proveSie se pomo-.ine horizontale i'time ie prikaz nagibareljefa biti realniji.Rastojanje od tadkeTna projekciji do tadke

m manje je'nego clo--tadke- zz, pa je nagibna delu ilt - .p ve6i

nego na clelu p - tt.Pregib strane iznredutadaka L, tl,l ozna-

dava pomo6nu horj-zontalu, koja proliizikroz 114 osnovnevrednosti ekvidistan-crje u delu bliZenr

osnovnoj horizontali./-. Racli lak5eg merenja unosi se i poluhorizoutala. Kacla se ni sa i/2 ni ll4horizontale ne mogu predstavitiwidetalji, r'eljef se preseca po visini na kojo.ijc

L52

Mil■■■=A/4ね′ル″ク

卜 Aズ:「oGRAFIJA

Svaka 5-ta horizintala prikazuje stl

zadebljano. Gde se nrnroZe oclrediti pravacpada reljefa ucrtalic sr.L

na pojedinim horizon"talama pot/nbe itcr.1r,

pokazuju smer p;acli,

zemljiSta. Pad zeml;iSta je od horizonrnlt:prema vrhu padnicc.

Ptedstav/lonrc 0.j.novnrh ob/rka /(!it,;lnelodont hoizontokiKacl'i je reljef rra kiirriprikazan izohipsami,.pojedini elementi r-c-

ljefa se razli6ito p:-iiiazuju. Zasebna uzvii.:-

nja (bregovi, duke) kao i zatvore;u,udubljenja (vrtade, t tvirli,)predstavljaju se ztrfvo-rerriilhorizontalanra. Pri tome, trnuriiSnjtihorizontala predstavlja vrh uzvi5enyaili dno udubljenja. Kod udu-bljenj;L stna sredini stavlja znak (-). Kose i

grebeni predstavljaju ..i.

horizontalama izdr.rZenim po prirvcunjihovog pruZanja. Horizontzrle, sLl

izduiene dui vociodelnice u snrl,nrpacla zemljiSta (Sk. 106. tackasrii iini.iirna potezu A---B). Udolje reine dolrncpredstavlja se horizontalama, kojc srr

savijene po linji talvega ili toka reke , a

kocl jezera u pravcu obaic jczcrrr.

幽 わ″

紀i織a精出驚∬辮驚零 l』Ll辮需 1漱I聖,Pm lrac宙 pokaztte ntti teren)jc PravacPada terena

貪゛

a

Sを ノιηヵα2`懸rtδbfic=ごο′′′ta

||

153

11

1 1

||

||

レンタ″ククノ.イ ろをル′

“

クZ′″ /″f多″秒〃 KARTOGRAFIJA

itck:l ili Pot()k tcku po najlliZen1 2emll憑 tu,け .pO dnu do‖ ne,も to ukazuie na dnO

Iloli1lc tl iZnlCdti Su kOSC

IJzivぶ cnia SC PredStavuttu sliё nO udubjettima,S tim,ζto udubtetta inl■ u

li,lak:〕 linus Snlel‐ Pada zemり愚ta mOtte se utvrditi1/―″′,=θ /(ota,3de pad ima

、lncr od Vedc kote ka mani● kOti,2‐′α″θ湊`″

ル (rckC,10tOd,iCZera),padlolenajc u pravcu toka icke,a kod icZera u pravcu obalejezera

Stcnoviti dclo宙 ze mり iゞ ta predstavり aiu se uJovnim znakom, sliё nil¬

Plirodnonl izgledu odscka Ako le na ttegOVOm dnu sipar,a po odscku toこ ila,

IIII『品よ:::#諸艤

i嵐

ュ鰍 Tこ 膚 肌 11∬灘 』:laこ

aVttu Se sve ttrme

Za predstavttaniC ieり cFa na srednje i sitl19raznternim kartama primenien je

||| 2/r//72//′ ″ ′ r//ズη′′ ′ Z″ 77′″′`′

/′′′ルク,と″ ,″

M/till)i A. L/ziew1Dliiic; /vL Zil;iii K A R t O C U A F I J A

naz市 a le odredCh pravcem 910graRkOg elementa lspヽnaziva rOnd siё 宙maomogu`可 u brtte uOこ avaniepoiediniheli鼎

::]『 111]誌IZitttil:I11):p:魔 llluzvζ cnia utVrduje se prema rasPOredu

χ電ギ瀬11主書|[榊熙 肥 蠍置棚 器 懲

職淵曇 鱗 :li鮮欄類1憾l

OTOguduju najtaさ nむ之li nlcretta, dobru

側にお宙輛e Mh mぬh m hiifT鼎ijla l PTК憾鳳『

11

154155

}

|

|

|

|

|

|

|

|

|

|

|

|

|

'r.to(l horizontala ikota Lr kombinaciji sa metodonr senki (t;2()0 00t) i

i . 300 000)- Kombinacija izohipsi i senki karti claje plastidan izraz. Tanrniji cleloyir)r'r:rcl5l;1r.'ljni11 ',,ci'e nagit:c, a :;vetliji manje. lvletocl izohipsi kombinLrje se i sarlr:to(lorn Lrcrja (hipsonrctrijski metocl). Nazivi planina, kosa, usanrljeniht'′ ′ヽiSC1lja i dr ispisani su hh kartama slovima razliё itog tipa i velに 11lc Pravac

izohipsi.Ravne strana predstⅣ jen,suセohipsama sa jednattn intewalima.Na

ガ″ 滋″1/「乙之ルクイiZン修 Qノ/欲 ″ KAR:TOGRAFIJA

krupnorazmernim, topografskim kartama,.a na sitnorazmernim sa metodomsenderrja. I{a preglednim kartama koristi se kombinacija horizontala, kora,sendenja i siojeva.

3 -2 -2. Plis'tiini metodi

Plastidni metocli omogu6uju dobru vizuelnosi reljefa, koja zavisi od primenesvetla, odnosno boja kaoni tehnike kartografskog predstavljanja. Izclvajaju se:metod sendenja,. hipsomBtrijski metod, metod srafa, metod tadaka, metodImhofa (Svajcarski metod)li dr.

3.2.2.I. Me,'odirofa

pravcu naJVeceg

pada zemljiSta, tj.upravo na izohi-pse. One svojonrduZinom i cleb-

Ijinom izraiavajunagib zemljiita, a

poloZajerir i ras-

poredom njegovoblik.

Ovaj metocl :

prvi je naudnoobradio saksonskikaftograf Leman1799. god. pa se

naziva i Lemanovmetod. ivletodhorizontala je zzr,'

snovan na rlacl-

morskoj visini, a

metocl lrafa je na uglu nagiba. Lenran je odredio odnos izmedu clebljine Srafa i

iirine prosl.ora izntedu njih. Na osnovu toga predloZio je skalu (Lemanova skala)za nagibe ocl 0 - 45o. Nagibi $o 45o podeljeni su na devet grupe ocl. po 50. Na

..r1{flli iI:ILo,r0.s" " "rll1s6

や・・

０「

、=滋rrル7/ノン彙

“りD響oα//Zわた0ル′ KARToQRAFIJA

devet deiova kvadrata bele boje. z^ n^$a"oa s - tbo odnos je I : s, sro z.:iii ci:,:je jedan deo kvadrata cme boje a osam delova bele itci. iznad 45o nagibi .si.i

predstavljeni crnom bojom..'Leman nije matematidki odredio duzine irafa, ve6 se dui:ina odrcciLrji:

intervalom izmedu susednih izohipsa. Kada je interval sa blagim nagibom velikimoguie je smanjenje interpolacijom pomoinih izohipsi.

5l'. I /t Ro:l(tri nac'i ti, /ru ttka I 4 koso i honzon rr r oOsnova za predstavtatte elemenata revehもrafama pⅣ o stl bili nagibi,a

kasnije visine pojedinih'tadaka ihorizontala. Kod predstavljanja reljefa ponio.'LrSrafa pri vertikalnonr osvetljenju, horizontalne povr5ine ostajr.r beie, ktio i

povrSine pojedinih vrhova i dna kotlina i gornja povr5ina seclla. Strane uzviirnja

il

li15',7

Metod .irafa danas se retko ili crtice su linije koje se crtaju tr

|｀

′″/////1カン'″

ルを″.∠塑を堕整五重些重里蟹L塾

sn jeclnakim praclom imaju Srafe jeclnake debljine i jednake Sirine. Ispupeene

,trin" ,r.r prema podnoTju tamnije tj. Srafe su kra6e i deblje. Na uzviSenju se Srafe

od vrha prema poclnoZju razilaze, a na udubljenju se, prema dnu, skupljajtr'

ivterod Srafa, zasno,,,an na principu vertikalnog osvetljenja. ima dobre i lcSe

karakteristike. Srafe verno izraZavaju oblike reljefa i njihove medlrsobne veze,

dajLrii rnLr plastican izgted, a clebljinama i razmacima prLrZaju podatak o

pribliZnoj velidini ugla na-giba zemljiSta, svojim pravcem r-rkazr.rju na prav.\c

najvedeg pacla zemljiSta..Neclostaci ovog metoda su 5to je prikazivanje reljefa

Slafama spor posao, Sto (qg1fe ne pruZaju mogu.nost odreclivanja apsolutnih

vrsinr rcliefa i 5to kartu iinehepreglednom.()vaj metocl se prvensrveno koristi na topografskirn l<artama. Na kartama

sreclniih i sitnih razmera reljef se predstavlja Sralama na osnow kosog

csvetljcn.ja. Ovakav naain prttZa vedu plastidnost reljefa, aii ne prtr2a podatke o

,,,eliiini ugia nagiba zemlji5ta. Da bi se preyaziSli nedostadi, Srafe se kombinujr-r sa

i:;ohinsln,a ikolama, ali se ovaj metocl retko primenjuje iima istorijski znadaj.

-t..i).21 ,' tzl'e.tod senienlr'a

i.,4etod sendenja koristi se uglavnom kao dopunski metod kako bi se poveeao

ritisak plasticnosti reljefa. Radi se desto kao ttmetnidki'iqaz videnja reljefa, ali to

nb znaii cia je primena metoda liSena pravila. Sendenje je'zasnovano na principu

iiispc,clcle sve tlosti Sto zavisi od upadnog ugla zraka, Sto je'Lr clirektnoj vezi sa

i.rqioru nagibzr zemljiSta. Primenjuje se princip vertikalnog i ko.sog osvetljavanja.

i:,iimj5iieni izvor svetlosti nroZe se naii u zenitu ili je pod odredenim ttglom u

,.:r.lr.ro.-irr i.ra horizontnu povrSinu. Kod vertikalnog osvetljenja vrhovi ttzvi5enja su

1,5r,s1iie1i, 1;a ce na kartama biti precJstavljeni belom bojom, a strane 6e biti

'rs,:ni.ne. Belom bojom biie predstavljene-sve'ravne-povr5ine-(-ravuice-r-clna'-'---'...'- -

ritlinrr. povrSi, zaravni, redne iabrazione terase i.podqyi). Kod principa koqog

1-svetllavilnja, strane okrenute ka izvorr-r svetloiti bi6e 6svetljene i na karti

t.)!'erlstirvljene belom bojom, a Stlplotne Strane osende,ne: Na-suprotnoj poziciji

n:rdine ie; biti tamne. Kosi princip senienja ieiie se koristi, jer daje bolji izgled

rriastiin,,'rsti reljefa, bolje izraZava planinske vence, dolinske strane i drtLge

,:!cnrcnte reljafa. U praksi je zami5ljeno da zraci paclaju llpravno na pravilc

irItrzan.ja planinskih venilcil i dolina.

i-i nrr5oj zemlji clominantan je tzv. clinarski pravac pruZanja planina'ivelikilr'!,rirrr:r, pl je izvor svetlosti na poziciji se\jeroistok ili jugozapad. Najde56e je izvor

ri:r scvcroistoku, jer se zemljiite postepeno uzclize od Panonske nizije plema,;116'i,irni1 Dinaricla. Izr-rzetak je kada se predstavlja primorski pojasl tada je

15S

轟,:

rlzlllutfuA,:'Lieievii, Drugca tlzt Ztvkoii K A-RT O G R A,x* | J-i _zamisljeni jzvor na jugozapadu od pravca mora. Ukoliko je nagib ve6i utoliko jesenka sa suprotne strane izraZenija i suprotno.

Metod senienja ne olno-guduje izradunavanjb naclmor-skih visina, niti uglcve nagiba,pa se ne primenjuje sam, osimna turistidkim kartaina gcle se

identifikuju zanimljivi reljefnituristi6ki motivi. Na topogra-fskim kartama sitnijeg razmerakombinuje se sa metodima ho-rizontala, a na preglednim geo-grafskim kartama sa meroclamahorizontala i hipsome.trijskimmetodom.

U odnosu na poloZtrj kojizauzimaju pojeclini delovi povr-Sine nekog reljefnog elementa uodnosu na pravac osvetljavanja,oni ie biti i razli6ito osvi:tljeni.Delovi na koje zraci pa(laju pocl

kosim uglom bi6e manje osve-tljeni i tamniji Sto upadni ugaovi5e odstupa od noruralnog.Delovi koji su izloZeni clirek-tnom osvetljenju sl' svetli, a

delovi koji su sa supronne stranesu u senci (sopswena senka), paslr tanrni. Povr5ina kojLr ocl

svetla zakianja drugi oblilc bi6etakode tamna (badena senka).Sopstvena senka je osnovnielement koji daje l.:arakrer i

clinrenzije reljefnih elemenata. Badena senka skriva jedne a istiEe clrr.rge oblikereljeia. Reflektovano svetlo poveiava osvetljenost nekih clelova i na taj nacinistide plastidnost oblika u sopstvenoj .senci. Zato severozapaclni pravac ne mora[riti uvek pilmenjivan. U visinskom pogledu poloZaj izvorir svetlosti, tako(le moZebiti promenljiv. Senicnje se prirlenjuje na osrlovu horizontala i hiclrograt'ije koja

159

|

|

|

|

|

je predhodno fotomehanidki prenesena na podlogu za sendenje u svetloj boji.

Sendenje se izvodi tako, da se plastidni efekat postigne pri gledanju sa daljine sa

koje se kartd korjsti. Za atlasne karte to je na daljini 25 -30cm, a za Skolske za

daljinr.r 5 - 7m. Sendenje se izvodi na delovima gde su ve6e visinske razlike, takoda se velike hbrizontalne povrline obidno ne sende. Odsuswo senke na ovimpovrSinarna moZe umanjiti utisak plastidnosti. Sendenje se mo2e izvestifotomehanidkim postupkom sa reljefnih modela ili avionskih snimaka.

Predstavljanje reljefa sendenjem moZe biti: ohromaliino (u crno - beloj

fehn-ici), lTlqv.ohromatiCrrh (u jednoj boji) ili polihnmaliCno (u vi5e boja).Ahromatidno sendenje daJe dobru plastiku reljefa, ali zatamnjuje sliku, te se gube

ostali elbmentisadriaja karte. Jednobojno (monohromatidno) sendenje koristi se

naj6e56e u svetlo braon ili sivoj prekrivajuioj boji. Pri tome je podloga senke

bleda, vidljivost ostalih elemenata sadrZaja bolja, ali se pri tome gubi reljefnostizgleda povr5ine. Polihromatsko senddilje daje bolji efekat plastidnosti ijasnoiaostalih eiemenata reljefa je bolja. U ovoj tehnici radene su brojne karteSvajcarske, gde je reljef prikazan sendenjem u vi5e boja pa se zbog toga ovaj

nadin naziva ivaJ'carski tnanb'.renietya. Prednosti metoda sendenja su:

1. daje utisak plastidnosti reljefa;2. manj: optereiuje kartu nego Srafe; .\3. lako r brzo se tehniEki ostvaruje. : -".

.

Nedcstaci ovog metoda su:

l. ne deLie moguinost kvantitativnogizraza tre6e dimenzije (reljefa) karte, pa se

ne mrrZe vr5iti merenje visina na kartama;2. oblikt: ieljefa daje u uop5tenom prikazu bez potrebnih detalja.

3-2-2.3. ifrysomctrls*z meloa t. ..

Hipsometrijski metod, metod boja ili'metod sfojeva. koristi .se od podetka

XIX veka. Sastoji se u primeni boja i nijansi za prikazivanje reljefa na kartama,

da bi se istakli visinski odnosi izmedu oblika retjefa i njegova opSta preglednost.

Zbog stojevitog rasporeda boja i .tonova ovaj metod se naziva metod slojeva.

Op5tegeografske, pregledne karte radene su ovim metodom. Kod ovog metodabitnrrn je izbor dubinsko - visinske skale i izbor boja i nijansi za preclstavljanje

reljefa, u cilju estetske harmonije boja i prirodnijeg izgleda reljefa.

Au:trijski kartograf IGrl Pojker je 1898. god. dao teorijsku osnovu primene

boja u prikazivanju reljefa. Zasnovao je na iinjenici da u prirodi svaki predmet

koji je bli2i izgleda svetliji ijasniji od onih daljih, koji su sve tamniji i hejasniji Sto

tVihi?niA, fjifriii, DrnsicaM Zikalb KAR.r O GRA:Fr J a**su vi5e udaljeni. Na toj osnovi Pojker je p..otozio da uole u skali buclu por.e(t.:rcpo principu,,Sto viSe, to svetlije izasi6enije". skala podinje sivim rono.r,i,najniie delove, pa preko tri sivizelena tona i zutozelenog tona prelazi n. po LL i

tona zute i narandaste boje, a zavrSava sa dva tona cryene boje. Skila ;cprimenjena na Pojkerovoj karti Dolomita (severna Italija) ali nije imala sii.riprimenu zbog sloZenosri. Zaro se primenjuju jednostavnjije skale.

,Izbor dl>atrko - r.rsiuke tka/e zasnovan je na principu ekvicristantnosti, irlriesto nije moguia zastupljenost ukupne ekvidistantnosti, ocrnosno jeclnakc:srvisinskih rastojanja izmedu granidnih linija pojedinih srojeva. Zbog tog. 1.potrebno mnogo boja i nijansi za predstavljanje, pa bi karta bila liiren,r,nepregledna i neditljiva, Prema tome, visinski interval za pojecline slojeve j,,

razlidit.

Hipsometrijska skala na karti daje se kao dopunski elernent saclrZirla k:arr.rredu redakcijskim clodacima, da bi se znalo koja boja ikoja nijansa oclgovar:idatoj visinskoj ili dubinskoj zopi, Hipsometrijskom skalorn clefiniie se pravi[) i)r]kome su poredane boje i nijanse. S obzirom na njihov sasrav razlikujtr se t;r vr:.r,.visinskih skala:

l. crno - bela ili ahromatidna skala, koja saclrzi tonove sive boje (ocJ r:r r.' ir;,bele);

2. jednobojna ili monohromatidna skala, koct koje se menjaju nijirnsc jeilnc oo;e:od bledog do i4tenzivno zasicenog;

3. vi5ebojna ili polihrr--rmati6na skala, Lr kojoj se po izvesnonr reciu r,rurrrjrrli.,razne boje.Naj6e56e se primenjuje polihronratska skala, a u novije ,.r-..:r1,i,

monohromatska skala, posgbno u nekim ameridkirn atlasinra. l'akorle y. ,.

Lrpotrebi i bihromatska skala gde se dqQirie- pgik3lig_ll31t.ulrB R_l-.1_y9 trt19, r,

kopneni reljef u nijansama sive ili braon boje. Kocl picclslivljiiifi i:eifei.rhipsometrijskim nretodorn visinsko - dLrtrinska skala treba cla:l. omogLtii postizanje troljeg efekta plastidnosti reljeia,i isticanje visirrsl<ilr

odrrosa;

2. cla boje i nijanse boja koje se medusobno Jasno razlikLrju;3. postigne lrarmoniju boja, kako Lri se postigao izgled kompaktnosri r.el.1ele:

4 saclrZi boje koje ne potiskuju ostale elemente saclrZaja karte.Osnovni cilj pLedstavljanja reljefa metodom slojeva je: isticanje visin.skih i

clLrbinskilt oclnosa, povr5inski rasporecl i prostorni prikaz oblika reljefa. i'onroiLrvisinsko - clubinske skale moZe se oclrediti apsolutntr i relativna visinir ne ,sirrrro

slojeva neso i taiaka tr pojedinadnorn slojr"r i na cetoj kiirti. Tinte <rvaj rirerorl

160 161

||

||

||

/

/ザ″″″″んイ KARTOGRAFIJA

polihromatske. Najpogodnija je dvobojna skala za

[---_pooo t I kopn"ni reljel (za nizije zelena, a za vile terette n

postarc pogoclait za merenje visina na karti' Izbor i rasporecl boja moZe biti

i-irzlic.it. il:a-ia boje inijanse boja zasniva se na jednom ocl sledeiih principa:

I . ,. iiii i tlublji reljef predstavlja se svetlijom nijansom izabrane boje:

2. niianse .1"ctne boje intenzivnije su sa pove6anjenl visina' Ol'im principoul

I)ostiZe se bolja preglednost ostalog sadrZaja;

I jcilrraka osveilienosti slojeva, 5to se teiko postize, pa se koristi u kombinaciji

::.1 metodom Srafa ili sen6enja.

Na savreme nim kartama hipsornetrijske skale su razlidite i najieSce

匿J郷0重 :1盟

T∬墓称写1」殿T19i鵠縞事

l

i---- --] 1?! * | .uptutno. Trobojn.'r skala za kopneni reljef ima i

|―

――一―~~1

“

る , treiu boju koja se nalazi izrnedLr zelene i smecle , a

―十~~Tl 166 覆 l dCla:skala za dubine i Skala za宙sine,odnosno

I I jutr E I treiLr Lroiu koia se nalazi izrnedrt zelene t smecle , a

I - - --j ?!9 i I to i. z,-,"ia (u iazninl nijanszrma - ocl svetlo zr'rte clo

i -

.- -] lOn I ot.t i naranclzast e). Zir meclunarodnu katttr

, - ---i ']^ | I.urr.rn [ : I 000 000 preporudtrje se

「Iヨ撃 垣

;|1漁

11五漁IttI漱鷺:薫F壺

II¬ 10 こ |ギiuiギJ尋準11,11蓮

ιiintiII

lrJ_h_且J熱響鷺鼻il鸞l(膳編IF‖.:c|gr afl-sl<irn kartama kocl ovog ntetocla prikazuje se potPtlno ili parcijalno.

;)in/la el4trlr.r/oncqe koriste se kad je mala visinska i dLlbinska razlika reljefa'

,'. ,;.,t1:i/rr/ttt, e/;tr/r.r/otrc'ie kada jc velika clisekcija reljefa i visinska ra5dlanjenost'

I lilrsonret-rilska skala ntoZc inrati i lttotnetillir.tr ekrtt/i'rtoncrliz, pri ienru je

ilstLrrrijen princip poveiaja ekviclistancije sa povefanjem 'zisine. Rasporecl

i:r,, ciiainilr ekviclistaircija u hipsornetlijskoj skali zavisi ocl:

, , ;riclirljerrosti reljefa - Lrkoliktr je reljel raScla.njeriiji, visina ekvidistancijil se

. " )\/ccaYi];

. ,u;:rrrera karte - r.rkoiiktr je l<rrta sitnijeg razmera. ekviciistllncije (interlali) sti

, :ic;i rril11lcr'IC karte - rt;r ziClnint iikOlskinr kartama ekviclistancija je l'eia nego kocl

i.:abirre tsl<ih.

i:l<viclistarrcija na svint karl.arna naic zemlje ttveial'a se sa visinom, da se nc lli

slir.irlc bo.jc inijanse izme([r suseclnih pojaseva itime gtrbila pregleclnost l(arte, a

1rl istoj ekviclistanciii intervalislojeva tri bilisve rnanji.

/2/////′ル/クイ νc'717″ /″ Z=ん″ど.KARTOGRA「 IJA

Dtbt)uko ska/a primenuje se u plavoj boji:i. tamnije nijanse plave boje koriste se za prikazivanje ve6ih clubina, a svetlije

za pli6e delove mora ijezera;2. tamnijim nijansama prikazuju se priobalni delovi, svetlijim clubine. Ovaj

naiin je primenjen u japanskoj kartografiji.Poclvodne stenlr, grebeni i sprudovi predstavljaju se uslovnim znacimir.

Slojevi tonova plavl boje ogranideni su izobatama. Takode, primenjuje se kao i

kod visina parcijaln.t ekvidistancija, narodito kod dubokih mora ijezera, tako Sto

se sa dubinom poveiava ekvidistantnost. Kod (plitkih) mora i jezera miinjihdubina (Aralsko, Skadarsko i dr.) primenuje se totalna ekvidistancija.

Ovaj metod ne primenjuje se samostalno vei u kombinaciji. sa uretoclonrhorizontala i sendenja. Horizontale se koriste kao grani6ni ol.:vir pojeclinihslojeva ili nijansi visinsko - dubinske skale. Kombinuje se sa sendenjem, da bi se

uveiala plastidnost reljefnog prikaza na karti. Hipsometrijski metocl primenjujese pri izradi Skolskih geografskih karata i za te svrhe je nezamenji:2. Pogoclan jejer: se na kartama radenim ovim metodom uodavaju elementi reljefa i njihovprostorni raspored.

′′′イ Sッ辱cαrSと二″″ ′

Svajcarski metocl zasniva se na konrbinaciji hladnih i toplih boja,hipsometrijskog metoda i metoda senienja. Hipsometrijski metod prinrenjuje se

Lr viclu clve boje: nijanse zelene boje zaniie delove (nijanse hlaclne boje) i nijansesmecle boje za vi5e delove (nijanse tople boje), mada se moZe printeniti i crvenirboja. Sendenje se vrSi u sivoj ili golubije sivoj. Prednosti ovog metocla metocla su:.--l. hipsometrijski metod omoguiuje preclstavljanje i izraZavanje visinskih

oclnosa u ieljefu. oclnosno izdvajanje pojedinih makro oblika - r;.rvrrica.

pobrcla, un,i5enja, kotlina i clr.;

2. metocl sendenja omoeu6uje plastiino izraZavanje povrSine reljela.Svajcarski ili nretod INIHOF-a, najde56e se plimenjuje na rc)pogralskinr

turistiikim kartama r,isokoplaninskih predela.

3.2.2.3- i{elod /a;a*a

lvletocl tacaka zasnovan jc na primeni taiaka ili krugova razlicitih clinrc-rrzijit.

Pleclloiio ea je Ekert l89lt. -eod. u pregleclnorrr atlasLr, a 1921. eocl. ol>lrrvio jc

162 163

|

|

|

J////′′ィン′」凛`た

わ考'■

8■Caノ″Z=崚θルク乙_KAR_■QGRAFIJA

nratenratial(e osnove ovog metoda. Ekert je poiao od istih osnova kao i Leman

kocl meroda Srafa, ali je koristio kvadratnu funkciju, dok je Leman primeniolinearnu tunkciju odnosa tanrnih i svetlih delova. Sastoji se kao i metod Srafa i

sendenja, rr odnosu svetlili (belih) i tamnih (crnih) povr5ina. Sto su tadke gu56e

osvetljenje povrSine je manje, a nagib povrSine ve6i. Metod tadaka izra2ava

vrednosti nagiba, dok oditavanje apsolutnih visine nije moguie. Ekertov metodnije nai5ao ni; dobar prijem u kartografskoj produkciji, jer je nanoSenje tadaka

dugotrajan p,f,sao. Ovaj metod, i pored postignute automatizacija, manje se

primenju.ie kao i metod 5Pafa, tako da ima istorijski znadaj. Danas je u primeni za

predstavljanje pe3danog, p\rstinjskog reljefa, zatim sipara i dr.

3.2.3. Prcdstavljanje rcljcfa kombinovanjcm metoda

Preclstavljanje reljefa, u oclredeh'im sludajevima, zahteva primenu viiemetoda. Nedostaci prikazanih metoda prevazilaze se njihovim kombinovanjem.Plasticni i geometrijski metodi pri kombinovanju se dopunjuju. Njihovokombinovanje je kompleksan posao, jer jedni omogu6uju odredivanje visina,drugi nagib linija, tre6i niakoskopski raspored.

¥堅lil19,Jや理0119Yl"]寧 ra」に1,,i zaⅥ喪 od raZmera,namenc i

l,h」こ●い彗9g,こnOsd r,pr9dukc19 karte.Kod topografskih karata potreb■ o je

ista6i bantitat市 nu vrednost retefa,pa sc PHme可 可e metbd kOta、 horレ ontala i

scnё enia Kod gcograも kih karata prednost se dtte nlakrOskopskom izgledu

rclcFnih celina,Pa sc ia O宙 m kartama koristc hiPsometriski metOd i mctod

senё enial IZbOr metoda za kombinovatte zaV｀ i Od namenc i razmera karte Na

sitnorazmel‐ 1linl kartama dominantne sLl plaStiё ne metode,a na klupnol・azmera

geometri,iske metode.

919い Ю ● r,1_je konlbinaC」 aa宙 9S,ittaka l■119里1堕L哩,pJa:Pred_sttivUtlnje rebeh i OStalih elemenata geograFskog sad虚可aO宙 l¬ naё inom novteg

ie datunl.Na osnovLl a宙 OSninka nanose sc ho面 zontalc,nazivi,uslovni znaci l

drugi kartogi`〔 、Fski elementi(mretta me面 diana i paralela,osiollc taё ke i dr)i

Kod、 snintaka dobleninl centralnim proiektOVanjem iaVJttu Se radtalne

deforlnacte・ Na kartanla dobjenim ortogonalnim pr● ektOVanienl na ravan

jaVりaju se debrmac」 e zb03 kr市 ine Zenlle.Predapanje karte na sllinlak u

razmeru karte izazvalo bi ods!upanie po10芝可a pOiedinih geografskih OIDiekata,pそ l

bi takva karta bila ncprinlcnj市 a.Zbog toga ie nCOphOd■ o snimak dovc、 !iu

164

| ■i

mi吼 嘲 li耐面 鋤

Ⅲ島maciie lli話轟 uⅢ 騨 誡

Orlofoto kartc pOgodne su za p百 kaz teritorijo kada lc deformac」 a Sninll

(radrjalna) i deformacija karte (zbog zanemarivanja krivine Zemlje) manjr,, ,, ;

gLafiike tainosti isposobnosti za razdvajanje tacaka ilinija. Takocie, pogo(in,- ...

za aZuriranje sadrZaja na topografskim kartama jer je snimkom koji pr€rkLi!,ri

topografsku karlu moguie identifikovati nove objekte i nove serchZaje.

3.2.5. Rcljefue karte

Reljel na ovjm kartama prikazuje se trodimenzronalno. PreclsravijajL. i,,,r,,,ntrstilvno sredsrvo, pa se rade kao pregledne karte, macla u novije vlent,-: i r:r,.-

ropografske sitnorazmerne karte.Da bi se reljef bolje predstavio vrii se poveiavanje visinsl<og raznreril, tai:,.r ilri

se za niZe predele vrSi veie uveianje, a za vi5e manje. Tako je npr. koci preglecinereljefne karte SR Jugoslirvije razmera 1 : 750 000 u izclanju VGI-a pi:vcian,;t:vertikalnosti za povr5ine clo 500rn n.v. J, l preko 500nr n.v J puta. Koiitopograt.skih modela razmera clo I : 300 000 ne vrSi se uvedanje i,isinskograznlera. Visiusko uveinje razmera zavisi ocl narnene, razme ri.l karte, modelrr koli

.1e prinrenjen pri izradi i .ivojstava sarnog reljela. lleljethe karte se rade tako itose prvo uradi original reljefa. Izrada orrginalnog ntoclelu moZe biti izvrSena tal<t;

ito se se karata na kojinra je reljef prikazan izohipsarna prenosi jeclna po jeclnir

||

ゴー■ｌ

　

　

Ｌｕｌ

Ｉ颯

16‐ 5

l

||

,4/t/rr;uz r1. .L1eit:i( Dt'o.gcn i:{. Zi,,t ouiA X I'R T O G R A f I J A

=-:--.:-==>:'#

mttT電器ξⅧ糧

SI:鏃駐moda“。ph`dn。

"umdj“…熱

l鋼鷲鮒鮮i照鮮鮮島鳴鞘警獣琺50o(|、 ■jl i postaVla na Za tO priprenluё ni OWir.Izl市anie pOZit市 a mo2e bitii u

il_1' Prcdstavttatte vCgetaciie i POUOpriVredllib kllltura

ilボ罰手熟鮮1蔓澪鷲讐蝋I」幣葉11硬認滅職場N欄1轟i婁買∫静織罵11、 ak z[法 tinl J(pOVrζ ina oboje:la ili ζranralla zelenonl bojom)ntinOSi uslovni 21lak

/1iこ じtinalskc i listopadnc SLlluC.POred ζtinlsk‖ l follml,na topograRkiln kaltannt、

出‖lll《∫‖ぶ補樹‖島a継1鱗報

||

|

tufi/urtn A Lleievil DoSrca rUI Zn,/c?nZi K,AF*T A G R Lg! J jl"-.*-hmeljarnici, dqk drvorecli, grupe drve6a i usamljena clrve6a sluze i kao or-rjcntir.Pri predstavljanju vegetacije i tla neophodno je prikazati:1. pravilan regionalni raspored pojava;2. ekvivalentnost povr5ina i isti odnos povrlina kao i u prirodi;3. tadan odnos prema ostalinr elementima geografskog sirdrZaja.

Ispunjenje ovih uslova zavisi od namene i razmera karte. Ukoliko jerilzmer krupniji vi5e elemenata vegetacije i tla biie predstavljeno, a ako jenantenjena strudnorq korii6enju elementi ve-eetacije i tla bi6e vi5e israknuti r,r

oclnosu rra druge el[rnente saclrZaja karte. Manje povr5ine mogu [:iti i bezkontura ali sa r.rslovnim znakom, postavljenim tako cla ukazuje na velidinu iraspored vegetacijskog pokrivada.

Sume se na topografskim kartama predstavljaju detaljno, oblik, poloZaj i

dimenzije povrline, desto i iz vojnih razloga (potreba aeronavigacije, orijentacijepri kretanjr.r po terenu, moguinosti zaklonjenog boravka i dr.).

Na kartama ne postoje posebni znaci za tlo. Oznadava se posr-gclno prekoznakova za vegetaciju, vode i reljef. Znacima za reljef oznadavaju se peskoviti i

Sljunkoviti tereni uz reke, a .sitni oblici ne mogu se predstaviti izolLipsanra ve6uslovnirn znacima zutom bojom. stenoviti tereni obelezavaju se znacimd zaikrape i stenovite oblike. Lednjci se preclstavljaju izohipsama plave boje, atreseti5ta i solane posebnim znacima. Modvare se predstavljaju liori2ontalninrcrtama plave boje, a kako ni u prirodi nemaju jasno odredenr;.granicu nakartama nisn o-qranidene konturnom linijom, ve6 se untrtar priblizno oclleireneprivrenrene korrture ucrtavaju odgovarajuii znaci, koji ukazujLr cla li je i tr komdelu pocl barskom vegetacijom (trska, Sevar i clr.). Predstavljanje elemenata tlir ivegeiacije mora biti u.skladeno sa ostalin: elementima geograt.skog saclrZaja,nirro[itosareIjefomsakojimjeuneposreclnojvezi.:

3.4. Predstavljanje naselja

Na.sclja su jeclan ocl osnovnih elemenirta clruSrvenogeogri.rt.sl:og saclrZajr i

prcclstavljaju se na svim l<artanra - opStegeografskirrr, topoglafskin i ternlrtskirl1.Naselja su se preclstavljala vei na pwirn kartama, planovima vavilorra i JerLrsa-linra. Na topoerafskirr kartarna predstavljaju se Lr razmeru i prerla kontrrranrir, ir

na opitegeografskirn kartanra uslovninr znacima.Na topoglat\kinr kiri'tanra pri predstavljanjr.r na.selja unose se detalji kr-4i r:rogLr

clit posluZe kao orijentiri, jer je njihovpoloZaj dat ta6no, inir osnovu njih nrogLr sc

166 班67

:: : `i ´:::

″笏″″/.4溜レイ ク・ ざQQノ/tZ=崚0″仁 KAR■ OGRAFIJA

vrSiti razna merenja i odredivanja. Tako, npr. ako je neka gradevina u naseljuuzelaza trigonometrijsku tadku, poloiaj gradevine mora bitidat tadno.

Ztrtim se nanose glavne ulice i saobradajnice koje prolaze kroz naselja, i

osnovne konture naselja. Potom .se nanose ostale ulice, formiraju se blokovizgradir i ucrtavaju pojedinadne zgracle, ukoliko to razmer dozvoljava. TeZi se cla

polo2aj vaZnjih zgrada bucle tadno odreden (ieleznidka stanica, polta i dr.).Zastupljenost det4jja u naselju na topografskim kartama u zavisnosti je ocl

razmera topografskp karte .

Na g:ografskim kartama naselja se ne mogu predstaviti u razmeru. Osnovnekarakteristike naseljenih mesta daju se pomo6u uslovnih znakova ili poruodu

raznih clinrenzija i oblika njihovih naziva, a kacla se Zeli istaii njihova fLrnkcija

prinrenjuje se podvladenje naziva (glavni graclovi clrZava na karti sveta ili EvropepoclvLrdeni su bez obzira na velidinu). Prilikom predstavljanja nase-ljenili niesta

na topograt.skinr kartama, potrebno je izvriiti njihovu klasifikaciju prema brojustirnovnika, teritorijalnoj velidini, administrativno - potitidkom znacaju i dr.

168

ルク′ さt ン 21 ´

`鋼νlleリ

、%〃 /″`物

″′ψ″″′Fr/J/4//7

Mi漱in/々″ ィ ク 管 ″ 〃 多″ 燿 KART'bbIXifII..:

Zatim se konstruiSe skala (ri:rr:r r;

legendi) prema broju stanovnika i rrr.itome se teZi da ona bucle grLrpisan,, pt.lkategorijama (6 - 10).

Gnrpisanje se vr5i tako cla se u jecinojklasi nalaze mesta istih karakteristikii.Cilj je da se sa Sto rnanje kJasa posri,lnt:Sto povoljnija diferencijacija nirse l.; a. Oviijzahtev namede de5iu primenu sklila :r:r

naselja sastavljenih po principu geor-nl:t.rijske progresije u od-nosu nn -sl(r1k: r.,jednakim intervalima i skale koie rir:jLri

po principu aritmetidke progresijrNa geografskim kartama zii rrsi(,)\.;iii

znak najde5ie se koristi kug, ali se flro!,,u

koristiti i clriiEcgeo-metrijsk,;

-figtrre. Na rrdkru-,

kartama rni-lionsk,gradovi i;r ,i-

dstavljpni sr: l:vad,ratirna crnc br,.jc.

Na krupnorazrriei -

nirn geograi.sk.irir

kartama vedi sraoc,-vi predstavljeni ir;-lovnim znakr)rn ]le-pravilnog oblikr,dije su konture slii-ne obliku s.rntoggrada na ZemljiriojpovrSini.

Sva nriseija rra

kaltama prc(lstiir,-

lj.Uu Osnt}vne pt---

kazate ljerazmeStilasianovniStva illLrC-

IⅢ

|

:))ヽlf・

:ぶ

~:十

1、

＼ ヽ "に

.tk //8. Pedttorl1orye gtnltkog naselhna toltognfikol kafti tnznten / : 2j UA

ジwEl」ザ‐

BEOGRADna.sclja prcko I.000-0O(, stan(rvnikx

:ヽZAGREBII翌珊 3評竪:£躙 ―

勝 KraりevO棚肝1.m…ざ Oh画d 2,“●ScOoo●■mn詭

ど/ b2nta 10_ooo_25.00o stunoγ nik“

O Resen 5 000-10.000、 tunOvniスコ

◎ mina 2.000-5.00051● ■OYni｀■

O Rヽ 11 1.000‐ 2.000sぃ n● vnik`。 Xll1110r d● 1.00`)stalloytll｀ ■

/ノク′″″勿 ′/7r7Jψ ″″/″″η″″ノr/_7/77F/′ ノづ′′%∫〈:

169

お ' ・ ・|｀ 1・` |マ

:′′′ンク′=メ′=ン

イ

skiir clclarnosti. Oni su centri saobra6aja, odnosno dvorovi komunikacija. Zbog

1rl{u, plselia na kartama preclstavljaju se u Sto veiem broju i sa (to ve6orn

r;rinoiiu. formom.i karalcteristil<ama. Irlaselja na kartama predstavljaju se tako

(lir se na naibotji nacin clobiju informacije o tipu naselja, veliiini, raspore cltr Lrlica i

otrjr:kata r,r rrjenrtt. To zavisi najvi.\e od razmera karte, tako da je na topografskinr

kaitanra to nrogu6e" clok na preqlednim opitegeografskim kartarna predstavlja

1g!;[ipi',r.Piortrt,i tavt//o, uglavnom graclova, racleni sti oclavnirra. Detaljnost plallova

zavisi ocl niza thktora, najviie od razmeril. Pre(stavljanje naselja na topogra-

lskiln kartanra Llslovljer{o je razmcron.r. Na kartiitra raznlere 1 : 10 000 prika-

zitne su sve r.rlics i svi znetiajniji objekti.I(arte razmera 1'. 1500 i 1 : -5 000 ima6e prikazane sve objekte u naseljr-r,

kar'te razmera I : 25 000 sve ulice i blokove zgrada, karte razmera 1 : 50 000 i

I : l'0rl) 00il samo najvaZnije r,rlice, a vanrazmernim znakom najva2nije objekte

(pc.ita, crliva. fabrika i dr.). Na t"kartam;r sitnijeg razmera 1 : 200 000,

1:300000i1:50000t)preclstttvljenit sLl naselja n.r

kojima se mogu sagledati santo

konture naselja, a kod nrzilih

naselia moguie je saznati lokacijLr

centra rraselja, jer se preclstavljajLr

uslovnim znakom.

Gustina, broj i,strr.rktr-rrcnaselja biic plikazani ir zirvisnosti

od razmel'a i namene karte. Nirnekim sitno razmernim kirltamapredstavljaju se i manja naselja,

nko .namena karte to zahteva.

Tiiko. nii kartama koje se koristeu rojne s\,rhe prikazana,sll skorosva naselja. bez obzira na raznter.

Takotle. na kartanra slabr.l

nir:rcljenih poclrudja prikazLrju se sva naselja, tak i ocl nekoliko ktria. jer rnala

opterr:icntrst karte saclr2trjerrr omoguiuje rrjihovo predstnvljanje. Gtrstina naselia

na op(tegeogralskim kartantir zavisi ocl:

I yl'stc rraseljenog nresta:

.-. r,clidinc naselja;

カル″″ クタ ′ノノZ力 l`KARTOGRAFIJA

||

ll

ll

ll

ll

llt

|

|

rclnrinistrativno - politicl<og i privreclnr:{ znacaja i

1_70 171

Mttu:!:kiy,ii Zgrca LZr*oryc; K [*::9 G R L:,LJ A.,.,,.,.,

4. saobra6ajnogznadaja.Naselja po svojoj funkciji i naiinu formiranja del. se na clve grupe: graclskit

i seoska. Gradska naselja .su zbijenog tipa, a seoska mogu biti zbijenog ilazbijenog tipa. Neka naselja razbijenog tipa mogu imati velike povriine, pa se

na opitegeografskim kartama prikazuje samo centar naselja.

Na topografskim kartama gradska i seoska naselja razlikujir se pt-r nadinuispisivanja i tipu slova. Na sitnorazmernim kartama razlike se vicle jeclino u ve li-6ini slova, tarko da velidintr ukazuje na znadaj ili velidinu naselja. Na topograiskinrkartiinra ispisivanje naziva naselja zbijenog tipa vezuje se za poloZaj certrel nilse-Ija i poloZaj naziva je uglavnos sa desne; istodne strane. Za naselja rirzbijenog tipana topografskim kartanra primenjuje se ispis tako ito se naziv nanosi rr skladu sa

pruZanjem areala naseljenog mesta.

3 -5. Predstavlj anj e infrastrukturnihobjekata i komunikacija

Komunikacije su objekti saobraiaja i veza, i one su vaZan elembntekonomskih i ostalih druilvenih kretanja, te su obavezan elemenat na veiinikarata, bilo da se racli o topografskim, geografskim ili tematskim. I{omi-rnikircijesu znadajan dinilzrc u odbrani zemlje, pa se opravclanost njihovog prerlstavljanjatinre poveiava.

Komunikacije mogu biti linijske ili objekti, pa se i na kartama rrslovni znaciza komunikacije dele na linijske i znake za ot:jekte saobraiaja i veza. Po5to

postoji vi5e vrsta komunikacija, to ie biti neophodno pri preclstavljanju na kartinj i hovo klasifikovanje1. Pri klasifikovanju-nroZe-biti-uzetasreclina u kojoj-se.-vr5i-komunicilanje.i orie

se clele na: kopnene, r'odene, vazdr.rine i specijalne. Ove vrste kcnrr-rnikircijapreclstavljene sn uslovnim linijskim znacima koji se meclusobno razlikuju;

2. Unutirr pojedinih vrsta komunikacija postoje razue kategorije i one se na

kartama (narodito topografskim), preclstavljaju raznim mocli[iliacijanraruslovnih znakova za tu vrstu.

Linijski znaci zit kornLrnikacijc preclstavljaju se na svim karranra (osim

plarrova) vrrnraznienlt), jer razmer ne clozvoljava predstavljanje tacne (irirrc

pojeciinih konrunikacija. Tako, se npr. Sirina komunikacije uveiirvrr ocl 2,5 pLitlt

na kaltamil razmera t : 2.5 000 do 20 prrta na kartama razmera I :.200 000.'fcrznaii. cla se sa topogrilfskih karata mogu meriti samo duZine konrunikacijl ali ne

iiirine, clok rta geogralskim kartamtt, zbog veieg stepena gencralizitcijc rrilc

rt/i/urin A. Lteievil Dragrii M.. Ziikoiii' K AP.T O G R AF l'J"A'' :rnoguie meriti ni duZine. ovakvo predstavljanje Sirine k6munikacije odrazava se

na druge elemente geografskog sadriaja, 6iji se polozaj ne moze tadno odreclitiako se oni nalaze pored komunikacija.

rulupu I

$u l')pr, 3 s;r JrdnI nr Irer*{rcnlnr }olr,t'Drr,nr

{uleprl u ir*rrrdnji

:r:rr:rcmcu i pul

rrurcmrni Ittt u ir.pnrrlnji

rnahrluurriri put

Ilrl.rlci put

;x\;r "s:i .1 ltl vl3t [r)lrr$t*kt

pru gunorml I nog hrrlrr.rclia

tltht rifi tl rurrrr pru;:r

pnr6u rioruulnr4l kolusrl;r u irgrarlaj,i

pnrgn urlng hr>Ilrr'k:r

prrvoj. mo*t, tunrl

ulritirnju pultva i pru.g;r

1-u fltlou, ?-iznad nrvoa, $-irpod nrvos-4-pnklJudsh nJr nul0-put, 5-petljil

ru preglednrnr kartaim 1.500 00(,

― ―

==―‐ ぃ

―

導国Й /_2′ .カメ″

pruge na novlllm kartama predstavり可u se punOm― crl10m

Iinijom, sa popreenim crticama koje oznaiavaju vrstu koloseka (pruga sa clvakolosel'a oznadava se sa dve popreane crte, jedna. porecl clruge, a pruga sa jeclnirnkolosekom jednom irtom; razmak izmedu crta.'je standardan, iznosi i cm;debljina linije ukazuje na Lrski ili normalan kolosek). Na starijim karramaZeleznidke pruge predstavljene su duplom linijom sa crno - belim poljima; duZinapolja karakterisala je Zeleznidku prugu. Zelezniike prLrge su prikazane ili punimcrnim linijanra (na preglednim kartarna) ili dvojnom linijom sa crno-belimpoljimir. Popreine crtice r,rkazuju na broj koloseka ida tije elektrificirana ili ne.

Zelznitke stanice, stajaliSta, mostovi, vijadukti, tr.rneli, propusti, nasipi, useci,potpornici i slidni objekti na pruzi prikazani su uslovnim znacima na njihovinr

――″″″/壁 vid,クη″〃 Z='bた・

…

9RAFIJApravim mestima' Na k11am.q., prikirun" sve'zerezniike pruge, dok pt-r.1ciii.robjekti na pruzi mogu biti redukovani ili generalisani.

Automobilski putevi pre{stavrjaju se sa dve crne linije, a prostor izn:ecru ,jiirobojen je crveno ili narandiasto. Kombinacijom crnih paraleinih linija, njih'vorndebljinom i rhstojanjem. postize se prikaz raznih krasa auromobirskih puteva. i_rlegendi se daje objainjenje o znadaju, sirini i kvaritetu puta. Na k,pnorrrz,mernim topografskim kartama daju se i pocraci o nagibr,r pLrta, radijusu r:rivil:i idr' Automobilski putevi su na kartama i u legenda*i tori" prikaz;;ni . srecle cinigrupama: autoput, autoput sa uk5tanjem u nivou, autoput sa jednom l<oic'r,_znom trakom, savremeni put, put sa makacramstom poJlogom iri kock.nr, .r,bar kolski put. ovo se odnosi na puteve koji su radeni za korisienje nrotorrriiivozila. Kolski putevi su prikazani samo na topografskim kartama kLup'ijirrrazmera. MoZe biti prikazan razlidit kvalitet puteva: clobar sa Nrdonr pocilr)qrrri,zemljani putevi, poljski putevi i sumski putevi, kao i po mogucnosti korisii.rrj,i(puteviza motorna vozila, traktore, kolske zaprege i dr).

Konjske i pesadke staze su takode prikazane na topografskirn kartanra kr rrprr:razlnere, a samo najvaznije na kartama srednje razmere. ovi putevi i s[.,2p nr(rgiibiii prisutni i na kartama veoma sitnih razmera, ako se radi o slabo nasrlinjer rr..podrudjima (pustinje, planine, mo&arna podrudja i clr.). Obidno su pr.ikaze,rijednom.punom linijom, isprekidanom rinijom iii tadkastom linijonr, ir s'r: ,zavisnosti od kvaliteta i znadaja staze.

Objekti vazduSnih kominikacija (aerodromi,prikazuju na topografskim kartama u razmeri auslovnog znaka koji asocira na taj objekat.

/sletno-poletne piste i rii r .:i:

na preglednirn kartam;i u iirirr

Na topografskim kartama prikazani su objekti vodnih komunikacrja r r)LrrL\ r

Same plovne. staze na t'ekama mogu se takode oznadavati linrjskim uslovrrigrznacima, ali simo na krupnorazm.rni* topografskim kartama. o6.y"t ti kgji siLrz,:za opsluZivanje vodenog saobraiaja (ruke, prisranista, morovi, kejovi i crr.) rriLkrupnorazmerninr kartanra crtaju se raznrerno, a na siinorazmernirl u

'lr,lur-rslovnih inakova.ostali infrastrukturni objekti kao ito si,r dalekovodi, nafro'ocii, gasovr_,ii,

toplovodi, vodovodi, kanali za navodnjavanje, zarim objekti zrr sr-edsrvainformiranja (TV tornjevi, reperirori, radio antene) takode se prikaz,jri ,atopografskrm kartanra, clok na pre*gledninr sanro naftoivocli i gasovscii. Linijskiobjekti infrastruktr-ire i transporta predstavrjaju se linijskrnr znarcinia, a ot;jekriopsluZivanja uslovninr znacima.

Na sitnijinr razmerarna vrSi se redukcija kako santih konrr.ruikacioniir iinijrrtako iobjekata na njima ipored njih. Na karrama 1:200 000 i l:300 000

||

172 173

―

|

|

I

I

り:/ク/クわ′ガ ′ら′汝れ77・

6チ 2空

```″

多レ/θノ′ど KARTOGRAFIJA

i:,0strrvljaju se sve peSadke i konjske staze i ve6i broj puteva niZih kategcrija. Na

li:rrrirr.r.ur l: 500 000 izostavljajr-r se iplrtevi koji vode do naselja koja na karti nisLr

r.: ikrrzrrr.rit. Rednl<cija se vrsi itr pitanju objekata na komunikacijama' Zobg

.:,r,riaja puteva i prLrga, vaznije komunikacije prikazuju se sa dve linije a manje

:rrai;r.jni sa jednom. Sirina linijskog znaka je skoro uvek vanraznlelna, pa se

lcrtirva rako cla je srecliinja linija znal<a taana pozici.ia komunilcacije' Odstupanja

rlogr.t pastitti i u sltrcajevinrir kacla su pr-rtevi uz reku ili prugu koje imaju preclnost

i:.., snrislu tar:"nosti, pa se lol<acijtr puta kartograt-ski pomera. U sludaju kaclit stl

r!,,c ir.ornunikacije paratdlne (pruga, put ili autoput-put niZeg recla) tada priroritet

.-,r {irirro prikazivanje iima l<omtrnikacija viSeg langa. Prilikom splovodenja

ricn,rralizacije na kartatna teZi se cla se osnovni pravac komunikacije saduva, kao i

..i:i se oduvajt: oclnosi izntccltr komunikacija kao i odnosi komunikacija prcma

ilrrl.irn eletrtentitttr sitclrZajir (reljef, obale, reke i dL.).

-i 6. Predstavl.ianjc administrativno-polititkihi ;rcrnljiSnih gianica

i.llanice su veenta vaZiln deo sadrZaja, iako Onqlealno ne postoje na terenll.

,t ,)r)q rogil sc na Svint kaititnrit narlose drZavne granic'e, republidke i pokrajinske

r,: lrr.ticc, a ntr nekim ocl topografskih karata u drugim zemljama igranice okltlgzr,

,p\tir.r;r, katastarskih Opstinir i atarit naselja. Gianica adrrinistrativne poclele tl

rrur.rr niZerl ocl clrZavirog je tr nadleZnosti tematskih karata l<irda se tenra

.:rii:r'an ja odnosi na date celine (opitine, statistidki krugovi i dr.)-

Lilijski znaci l(ojim se predstavljaju granice mogu biti u vidu kontihr-riranilt

li,r1j 1 111 .su L)r1e isprakiclane. Kada je na opltegeoograt.skoj karti-prikazana clriav'a*---"'-, r:clrrsti oncla je kopneni znirk za granicir kontinr-riran a za vodentl isprekiclalr.

. ..rtlu :;i' lranica prLrZn clttz vclike rekq tacla se'grinidni 2nak crta isprekidanO.

Pri oznaiavanju granica zahteva se llajveca.rmogtlca-tadnost. Na topoera[--sl<inr

kartama preciznost ozna-

iavanja granica pttstiie su

tucrtavanje lokacije graniarlih

kamenova, kat-rluln i drugihzvaniinih granidnih objel<ata.

Sa snranji",lnjenr razl)leriismanjtrje se i broj ovih t:bje'-

l.:at3 rrir harti, tako cla vei kocl sreclnjeraznlBrnih karata clolazi clo eliminlrcije svih

lvih rrbjekatrr i granica se piiklztrje slmo linijskirn znakotn.

dri-avna granicagranice republikapokrajinska granica

Na topogiafskirn kartanra krupnije .ur,n.i", zatim na topograt.skinrplanovima i katastarskim planovima obavezno se oznadavaju . i ogracle okokatastarskih parcela, granice iumskih parcela, revira i rlr. uitovninr znacinraprikazuju se vrsta i kvalitet ograde (kamena, zidana, metalne, dr.rene i Ziveograde). ogracle na katrama prikazujr-r se linijskim znacima, ali razliiito Lr

za','isnosti od tipa ogracle. ograde koje su prikazane na krupncrrazmernimkartama znadajan su eleme,at pri koriidenjr.r karte, jer sluzelkao pogocrtrnorijentir i identifikator. pozicije korisnika karte.

3.7..tJtogai znada.i naziya na karrama $|J

Nazivi geografskih objekata i pojava Ira kartama preclstavljn,Lr vazan ineophoclan elemenat svake geografske karte, pryenstveno zbog njihove osnovne.rloge cla posluze kao srcdsrvo za ra.spoznavanje i pronatai"nle geografskihobjekata i pojava na kartama i da orijentisu ditaoca. osim ove ornour," namene,nazivi imaju i Siru ulogu i znaiaj.

Ispisani razninr velidinanra slovar, razliditim tipovima slova i 5tamparii qraznim bojama, nazivi ukazuju na svojstva i kategorije objekrta i pojava,oclnosno, na razlike iznredu njih, kako u pogledu njihovih kvalitativnih ikvantitativnih karakteristika, tako i u pogledu njihove pripad.osti...odrclenornelementu saclriaja karte. Takocle. samim znadenjem redi u nizivu ukizuje se i 1aposebne karakteristike oclnosnih objekata i pojava, npr. Suva planina. Stucienipotok, Crno more, Bistrica.

Takvim r"rkazivanjerrt rta kategorije svojstava i karakteristika oirjekata i

-pQjqva*rl-irzivi clopu-1juju ili dine jasnijinr oclrecleni sadrZaj karte, kao sliku clatog

clela Zernljine pov*ine iakc'r oni nisu grafidki elementi.Geogralski nazivi tt kartografiji imaju praktidni i naudni znaizrj jer rnogu cla

poslirze razlicitim istrazivadima (geografima. lingvistima. istoricar.ima.arheolozima i clr.) da obavljtrju svoja izr-rdavanja na bazi njih. Nazivi pa kartamtise clele na:- Toponime (nazivi nlseljcnilr rnesta);- Hidronirrre (nazivivocla irocienih objeliata);- Oronime (rrlzivi elerlcnata reljefa);- Flororrinre (nazivi zll prostorne jeclinice, clrZave i clr.).

Naneseni nazivi treba da t'rudu tadni, jasni i lako ditljivi, a pri unoicnjtr rrebircla se izvr5i takirv iztror tr sntislu rlcionalizacije l)r'ostora, cla ne r:ptcreiujrr l<1rtudinre se snranjuje os^o'no 51,pj;r,p karte - vi2uelrra pl.eclsta,a tcritoiije .

171. '17 5

ノ″″′/濠ル ;を

'憲凛

:″1多滋財″

‐KドARTOG.RAFIJA―

3.7-1. I'opunjenost karte nazivima

Izbor i popunjenost karte nazivima zavisi od stepena generalisanja sadrZaja

karre, od vrste slova u nazivima (dimenzije, tip i boja), a donekle i od stepena

primenc skraienog ispisivanja nekih naziva. Izbor i popunjenost karata nazivima

zavisi ocl razmera karte, njene namene i karakteristika kartiraju6e teritorije.

3.7.2. VeliEig_q. q-lo-v4 t

Razlike po veliiinama slova naziva ukazuju na razlike u velidini (povrSini)

objekata i pojava, ili na njihov znataj (u administrativnom, kulturnom,ekonomskom i dr. pogledu). Pri tome, te razlike u velidini slova mbraju biti takve

cla ditalac karte moZe odmah, na prvi?ogled, po velidini naziva zakljueiti koji je

objekat ili pojava veii iliznadajniji, a koji manji ili manje znadajan. To znadi, da

te razlike moraju biti uodljive za raspoznavanje po velidini dva naziva ispisana

neposreclno jedan pored clrugog.

Razlike u visini slova na karti treba da budu 0,2 - 0,3mm, broj gradacija slova

po velidini ograniden, jer se izbor mora izvriiti unutar raspona, izmedu najnranje

i najveie uwojene velidine slova za najsitnije i najkr\pniie precJvidene nazive na

karti. Broj gradacija poveiava se ako se vr5i u kombinaciji primene naziva ispisa-

nih rnalinr slovima (sa poietnim velikim slovom) i naziva ispisanih velikim slovi-ma. Ovim principom ispisa naziva ukazuje se na razlike kartiranih objekata.

3-7-3. f ipovi slova

p.露資Fl!iム翼 ∴r響

麗累

tttF::Rttξ :TI,11:F籠麗 l驚

potrebnih gradacJa naz市 a pO Velに inama slo'a,1lpOtpuni brl gradaCla u Cibudetabrtlc klasinkaclc.Razlに itim tipom slova lsPヽ tliu Se nazi宙 hidrograEle,

orografie,nasela(npr・ pO brau stanovnika,po tipu ili administrat市 nom znaこ 可Ll

i dr.)Nclioё iglednli primerie jCdnoboina karta gde je tO iedini naこ in postizania

iaSn00C i preglednosti

3.7.4.1loja naziva

Baを、naziva oё igled11lC ukaztic na katcgOrJu Obiekata ili clcnlcnata kartc u

odnosu nal・ azlike po jpovぃ la S10Va.Primcnom naziva rilzliё itnl bla smaniuiC SC

brOi ti,OVa S10Va,icr‐ SC ieclan isti:tip slova n16Ze uPotl・ ebiti za nazivc raを liё itih

176

1■ :「

. tu/irtilrn,A. Lieiedl Drag'ca.tV. iivkovii:"R.Al.T O Gnl^pIJ a *--.kategorija objekata i pojava. Na opitegeografskim i-tematskim karrama broj bc;.za nazive nije isti. Na opstegeografskim kartama plava boja primenjuje ie iirnazive hidrografije a crna za ostale nazive, ier si nijedan element ne isriieposebno, a takode, i da se boje naziva ne bi melale sa bojama ostarog sadrzal*karte (npr. sa bojama hipsometrijske skale ili bojom suma). Na rernatskinrkartama veia je moguinost primene naziva u vi5e boja.

.t l\3.7.s. Stiradivanje naziv"

WDa bi se izbegla preoptere6enost karte nazivima vrsi se njihovo skracr',ai,ji

odnosno, skra6ivanje redi u nazivu objekata i pojava, koja je uslovljena nliho'irr:brojem ili povrsinom na koju se odnose. skr.aiivati se moze naziv iij.i r,rrpredstavlja opste poznato zajednidko ime (npr. planina, reka, polje, jezert: r cri.,.Kada naziv sadzi dve redi skaduje se olra koja predstavlja zajednidko im,: (,i,rSuva pl. ili Crna r. ili V. Plana).

skraiivanje re6i u nazivima vrii se po ulvrclenom kljudu tirv. skraieni(;ir ,..,rgr:

redi koje se de56e javljaju kao sastavni deo geografskih naziva (imena). .L-.orret;:iza skaiivanjem naziva daleko je veia na kartama krupnih razmera, ne:.c. irr:kartama srednjih isitnih razmera, izrazloga Sto su ro detaljne karte, eiji siiciri:1.rzahteva unosenje naziva manjih oblika reljefa, kraiih vodenih tokova i di.

Jedan od nadina smanjenje utiska preoptere6enosti karte nazivimQ.sirs[.;ji ;;. .,

ispisivanju naziva naselja od nekoliko redi clvema dimenzijama slova za pcrjcJir'delove naziva. Redi koje dine glavnr deo nazjva ispisane su odreiir:lc,i,rdimenzijom slova zrr odnosno naselje, a drugi deo je ispisan sitnijini slovim.., , ,,,,,Sant Agata di lvtilero).

\3.7.6. Razme5taj naziv\6a kartama

Razme5taj naziva,6,a kartama treba da zadovorji dva osnovna zahteve:.l . da nazivi budu postavljeni tako da se odmah moze zakljuciti nrr rr,r si;

odnose;2 da nazivi ne pokrivaju ostale elemente sadrZaja karte.

U pogledu pravca i polodaja ispisa naziva u odnosa na objekre predsta',ijcr-iiirna kartama, postoje sledeia op5ta pravila:i. nazivi naselja zbijenog tipa, manjih vodnih povriina iuopste svih obleiiara

predstavljenih vanrazmernim ili manjim konketnim znacima, postavljaju seneposredno pored odnosnih objekata, prvenstveno sa desne (istodne) sr13ne,

-.--Y:lii"l.'::Pq:T rr^ "ujedn,:

i

-177

1ヽ 1

|

|

、 ■==1:|ドキ■■■■■:ス:1.,

|

||

||

々“フ1//こ ク

“

7`77″ 多ル′θングど KARTOGRAFIJA~

iiniicmericlijanaipirralela)iliparalelnoSaSevernomilijuZnomlinijomokvi.il karte pravotrga-onog oblika, i to samo r'r sludaju ako bi nazivi' postavljeni

trrrrvcent paralela, triti jako zako5eni;

razivi kopnenih i vodenih povriina, kao i svih drugih objekata koji na karti

ｊ

ｌ

ｌ

・

１

１１

１

１

■

Ｆ

Ｉ

Ｂ

Ｉ

Ｐ

‥

Ｌ

編

＝

Ｉ

Ｌｌ

＝

卜

‥

■

＝

‥

島

ｌｌ

ｌ

　

ｌ

＝

ｌ

Ｊ

zauzlmttu

povl‐ slnu

vectl

(npL

naselja razbijenogtipa, planine, Polja i

dr.) postavljaju se

unutar tih PovrSinaispisani zbijenim ilirazvn-ienim slogont.

pra-volinijski ili

povijeno i Pravcemclr.rZe ose te Povriine.I{azvu-denost naziva

rrka-zuje na veUcintr

povriine, a Pravacispisivanja na PravacduZe ose Protezanja

irovriina ili Pravcemzapad istok ako

povrSirte nisu izcltr-

Tene;. nazlvi vodenih toktr-

1,a, komunikacija i

dr. linrjskih objekata

. ispisujLr se zbijeninrslogonr duZ linijskih

.,ukol,A tih objekata, pravolinijski ili povijajdci Sri. prate -i<rivine tih linijskih

,.piii;p,u. rtto iinilsfi objekti irnaju c1-rZe protezan.ie rra karti. oncla se cluZ

ljihovih linijskih znakova postavljaju nazivi na rrekoliko mestc. izbor mesla

.u ,,azire vll\i se tako clzt se ol.rezt:,ecli njihovo lako ditanje. pa se izbegava.lu

ni:sta gde sr-r jirki prelorni tih linija i ona mesta gcle clelovi tih linijir inrajtr

,-,r.,,,n.--r.u., - jug. Naziv reke koja je predstavljena clvema linijl'irna, kada ima

rr.ostora iznreclu njih, postavlja se prektl vodene povliine, a kada nenta

,r ,-..-\rorLr izrle6iu nlih plostavlja sc sa spoljpe strale jcdle ocl iinija rcka.

Pri ispisivanju naziva treba izbegavati pravac s.u". - jug, da bi njihovo

oditavanje bilo jednostavno i bez posebnog pomeranja karte. Nekad je nemogu6e

izbe6i ovaj pravac ispisivanja, ali to ne srvara velike teskoie kocl

krupnorazmernih karata. Na zidnim kartama to treba uvek izbegavati, jer .se one

ne rnogu pomerati radi lakleg Iitanja.

3.7-7. TranskriPcija naziva w.!U kartografskom snrislu pocl transkr-ill,cijonr naziva podrazumeva st: nadin

ispisivanja geografskih naziva sa stranih jezira na jezik i pismo korisnika karte.'

Natini transkripcije stranih naziva su: etimoloski i fonetski, kao osnovni

rradini, transliteracija kao dopuna prvom nadinu, tradicionalni i prevoclni nadin u

okviru primene nekog od osnovnih nadina transkr-ipcije'

7. Etnto/oiki naih: ispisivanje naziva sastoji se u njihovom originalnom

ispisivanju tj. onako kako se ispisuju na dotidnom stranom jeziku (nPr. Wien -

oiigiratan naziv i ispis za grad Bed). Dobra strana ovakvog nadina ispisivanja je

sto pru2a mogudnost upoznavanja originalnih ispisa naziva, odnosno kori56enja u

I-uriidit. ,r.h. (siuZbene i privatne komunikacije, postanski, Zeleznidki,.

automobilski saobra6aj i dr.). Ovaj nadin zahteva da se korisnik karte sluTi

stranim jezikom kojim su ispisani nazivi, Apsolutna primena ovog na.ina na

kar.rama koje obuhvataju vise drZava clovodi se u pitanje zbog prostojanla

razlicitih pisama (npr. Grdko ibugarsko n oclnosu na naSe pismo), zbog dega se u

oclnosu ni neku drzavr.r mora primeniti jc5 i transliteracija njenih naziva.

2. Fotrc/ski naiirt: je ispisivanje naziva po njihovom fonetskom izgovoru na

odgovaraju6em jeziku (npr. Wien, fonetski Vin). Posto se desava da.u jeziku, it

t o1""nl s" Zeli primeniti fonetsko ispisivanje naziva, nedostaju neki gtasovi ili

poiuglasovi, on,l^ r. un'resto njih upotrebljavaju njima najpribliZniji postojedi

gtaswi. Primenir ovog naaina transkripcije pruZa mogu6nost cla ditalac karte"pravilno

ili bar pribtiZno - venlo. originalnom izgovonr, moZe izgovoriti svaki

prolitani nazir'. Ovaj naiin otiilanja sve neclostatke etimolodkog nzrdina

iranskLipcije, ali zato neme njegove dobre strane. Dok je etimoloSki nadin

prihvatljiviji za uzi krug korisnika karte (poznttvaiaca dotidnog stranog jezika),

itotle je fonerski nrcin prihvatljiviji za daleko Siri krug korisnika karte.

3. rtantrirtrrrqo: je nildin ispisivanja naziva zzrnlenom slova jei-lnog pisnla

oclgovarajuiim slovinta clrugog pisrna, ne vode6i radutra o njihovorn izgovortr

inli,-. fVien, ispisan transliteraciionr u latinici Vien). Ovaj naiin transkripciie

primenjuje se semo kao pornodni na6in etimolo5kom nadilru kacla se njinr ue

nrogu u potpunosti obuhvatiti sve kartirajr-rie driave. Postojanje razli6itih pisarrra

178 179

にコで1lIIン

励 ″″/4ル シЙぢlDrttcaノ

イZルkOルタ KARTOGRAFIJA

(6irilica, iatinicd, grdko pismo, arapsko pismo itd.) u razliditim jezicima uslovljava

svodenje na jedno pismo na celoj karti putem transliteracije, tj. zamenama slova

svih pisama slovima usvojenog pisma, da bi broj korisnika karte bio vedi. Tako,npr. na medunarodnoj karti sveta usvojen je etimolo5ki nadin ispisivanja naziva

za podrudja svih drZava koje imaju latinidno oismo, a za sve one koje imajudrugadije pismo izvr5ena je transliteracija njihovih geografskih naziva, s tim 5to se

u legendi karte mora obaveznorldati obja5njenje fonetskog izgovora svih slova na

engleskorn, francuskom,,pemaikom i dr. jeziku),

4: TTadicionahi niftit: predstavlja primenu "trad.icionalnih" naziva na

kartama za objekte iiji'su se nazivi kroz duZi vremenski period upotrebe u

govoru iii putem razne literature i udZbenika odomaiili. Tako, npr. na mnogimnaSirn kartama ispisani su nazivi Bed, Rim, Napulj umesto njihovih originalnih

naziva Wien, Roma, Napoli. Ovakav n4din ispisivanja naziva na karti ombguiujekorisniku karte lak5u orijentaciju i uslladenost karte i knjige (udZbenika). Ovoje, dakle, izuzetan naEin transkipcije nekih naziva u okviru primenjenog

etimoloikog, a narodito fonetskog nadina transkipcije naziva na nekoj karti,5. -frevodni nain: predstavlja ispis naziva na karti preveden sa stranog

jezika. Tako, npr. na na5im kartama ispisani su prevedeni nazivi: Rt Dobre nade,

. Ognjena zemlja, Sredozemno more itd. Pored itrtpunog prevodenja stranihnaziva postoji i delimidno, odnosno kod naziva koji se sastbji iz vi5e redi, prevede

se samo neka od tih redi a druge zadrlavaju isti oblik, ili se taj oblik gramatidki

r.rsagla5ava (npr. JuZni Tirol, Zenevsko jezero dr.). Ovaj nadin transkripcije ima

ogranidenu primenu samo na neke nazive, tako da je on dopuna primenjenog

fonetskog, a rede etimoloikog nadina transkripcije. 'Namena karte uslovljava

prinrenu odgovarajuieg nadina ispisivanja naziva, ali za masovnu transkripciju

mogu posluZiti samo etimolo5ki i fonetski. Za stnt-6an kug korisnika karata

moZe se primeniti i etimoloSki nadin i transliteracija;'rede prevodni nadin samo

nekih naziva. Za Siri krug korisnika fonetski nadin je pogodniji od etimoloSkog, a

prevodni i tradicionalni su obavezni. Na vojnirn'kartama fonetski nadin je

najpogodniji, zbog Sireg kruga korisnika i natina koriS6enja karata.

i\'$3.8" I{artosrafski znaci \ -t \i---,--., \J

Ocla rnina postoji potreba za preclstavlj,$.* po.loua tta geogralskim

krrrtarna : takvoj formi koja omogu6uje identifikaciju objekata bez obzira Sto se

oni ne mogu razmerno prikazati. Stoga su uvedeni ka1tog19!1ki lnaci kao simboli

kojima se preclstavljaju pojave i procesi ili pojave koje su nevidljive na terenu ali

Mi■しttin/巧雄 イ ク 響 脅 7/t多レわ ル″・KART,0 0RAFIJA

su vcoma r'lё aJne zaをivoti rad tudi na tOi teritor」 ik● a sc kartira Kariograふ ki

Znad甲9「aililllllijll19'●

'103111i卜

、111 ZI Plllllj。 ,|“ dionlに ni u srllislu

se podrazr.rmevaju grafidki (t irc'ke,

na karti

- su jednostavni po formi, laki za crtanje, graviranje i kombinovanje;- da po svom obliku, izgledu i boji asociraju na pojavu koju predstavljaju:- da su svojim dimenzijama, gustinom i rasporedoli ekonouiidni rr sL'iii;,.,

zauze(a pros tora karte ;

- da su lako uocljivi na kari;- da su jasno i pogodni za skeniranje, uvaiavanje i umanjivanje i irampurrl,,

Sa stalnim usavr5avanjem metoda i pr<lcesa za izradr.r karata usavr5ava1Lr .!ir l

primenuju.novi i odbacuju stari kartografski znaci. Svi kartografski znirc, .,, ,:

medusobno mogu razlikovati po forrni, strukturi, dimanzijama i boji i,rcr,-i:,obliku-i str"u,kju,ri kartqgr4-fski znaci se dele na:- \,olr!,rr,-e-zt-rake, gde oblik znaka podse6a na kontuiu objekta u priro.ii- geometrijske znake, u vidu geometrijske slike;- linijske znake,'u viclu linija razliditih debljina, tekstura i boja;- simolske.znake, koji simbilidno predstavljaju dare objekte ili pojave;- siikovne znake, koji slikovito prikazuju kartirane pojave;- slovne znake, koji mogu asocijatibno ili neasocijativno da ;-rreclsfa,ljajr,

１

　

ヽ

‘―

』Φ

C● a

Ob

イ) b激 ″ 、9//77/22/」カ

r〃 ノ/・P/′″″/7/″′′α

″

geografske objekte ili pojave na te.renu.- -Fo

rmOmznakaTe- obezD- e dtij e d a- sv a kl znak btr cle t i ;: i e a i r

kao Sto je tipidna kategorija objekta odnosno pojr!i: n-,

terenu koji se kartira. Forma znaka je otriino nsklaciena

sa formom pojave.Tako, na primer, linijski znaci se primenjuju za liliiske

pojave (putevi, reke i dr.). Ti istovrsni objekti se razlikujLrpo svojsNima i tada ie tekstLrrom, bojom ili dinrenzrjaninznaka biti iskazana razliditost svojswa pojave. Tiikt:, i-rir

primer, debljinorn linije se moie iskazati Sirir.ra rei<e,

znadaj puta, bojom dmgo svojstvo (plovnost, tip pLrta i

dr.), a teksturom kvalitet (kvalitet podloge kod pLrteva i

d r.)

mo

procesI i stanja) teritoriie-Io'lE'ije i racionalnije prikaza

180 181

: , =ヽ'

||

||

/1///////″′/チ 〃蒻 ″=K(ARTOёttA‐lT〕 A

predstavljeni razrnerno, paje njihova tadnost lokacije osigurana.

Geornetryslr

t--'_-----l{outuni znact lna kartama predstavljaju smanjenu formtr svojevrsnu

t,u.iz,frt, (ciju (tlocrt) pojave u razmeru karte. Svi znaci iz ove

kategorije se medtisobno razlikuju, jer predstavljaju razlike samih objekata.

Svaki konturni znak moZe imati woju teksturu, boju i dr. Ovi znaci stt uglavnom

蔦熱「:1帯∬『零li耐

J napuζtena zgrada:ruSevina zgrade

C baraka:nastreも nica.kamp― kuCica

rO kolibai polatai baё ilol katun,i si

↓ お crkva l

1 8 crkva sa dva lllソ iSe tornieVa

こ6 d2amla

ふ 6 slna9o9a

Sそ ″'「

o■)鳴夕 ″′′ιθる・//こ′,aciん″〃〕啄ぶaka脅′′/″″7″ 滋滋″

“

Jわ′″

“

炒麟 ″′″″4″27///

rnogu biti razmern j

pokazatelj pojave ili pak

znak koji signaturnoiskazu.le pojavu sa terena.

Geometrijski znaci se

koriste za geodetske tadke,

kote i dr., zatinr zer

odre(lene pojave koje irnajui geometriju u svojoj osnovi(kaptiran izv-or'), ili pak

simboli5u neke pojave (ka-

menolom, peiina i dr.).

Liniiski znaci na kar tarna\<--:-

0kazqu na pravac prote-

zanj a.linearrtih objekata.

Zntci rt t,itltr slil;e

(slikovni) i u t'rr/u sinbokr(sirnbolski) su na kat'tama

uvek derti vanraznterno, ali

moZe jeclna climenzija clzr

't t t bude u razmeri. Najde56e je

to linijti podnoZja znaka. iesto centar znakai ili centar podnoZja crvog znaka

pokazuje tadntr lokaciju pojave. Oii znaci podseiaju na otrjekat, ali su i

sirrrbolidna predstava date pojave. :'Da tri se postiglo potpunije gratidko iskazivarrje i iitljivost karte Lrpo-

trebljav,aju i se i .r/ot.tti z/toct, gtupe slova, sl<t'aienice. Slovni zrraci rrrrlgtr biti

sanrostrlni ili cla clopunjLrjtr sirribolski znak, kacla se iskazuje sv<ljsNcl pojilve.

Tako, r'ia prinrer, rnoZe cla bucle samo znak Fe koji p6l<azuje nalazi5te gv<lZda, iti

znak z,r ruclnik, a porecl njega slovna oznaka Gv, ito lkazuje cla sc radi o

lLrdnikir gvoZda.

1101:=I「 二lliDrinenzyctttt znoka moie se iskazatl veli6ina

zavi.siti od razmere, namene i vrste karrtetopografske i dr.).

Ш□囲

njiva

Iiyada

pa5ujak ili utrina

hmelj

vinograd

ba.ita

[:|1言]:] YOC可 ,k

開田 “I

酬 uredCna・suma sa proseclma

S/t・ ノ26 rD7ル ′,c′ ′0｀″ぎル′`ん

1/7 ′″αた0、ソα ′′αh n-ki:t r t aD (t' ._-rir----

pojaye, ali i njen znrriaj. '1-i., i.:, (opStegeogratskc, rent;ri.s:i(.

ggJUJstry-Lecl c o[, I i ri

kartogra fskos izraiavanliZffi i*Se na;eeSee dalu u crnoi boii. i

Iticlrogratske pojave Lr pla',oj i,novije vreme se putevi daju i

konrbinaciji crne i narairclZirst..ili crne i civene;. Gr aiii,t: .;

obidno claju u crvcnoj lii.r1i. i.r..topo-gralskinr lfttitantlrvegetacija se (5Lrue, trii.in.kulture i dr.) daje r.r zelenrj l:ur,ali upuii1uii zuaci sir obidri,.t ll::r.u crnoj boji.

Reljef n:r loprog,r,r.tr',,,kartama claje se u sepija ,sitr,.,

doj) boji, a na opltegeograii;k.iii,u skali boja, obitno korn"binacrjlnijarrsi zelene, Zute i bi'acri irojrsa eventualninr dodacinra r iiii-:ir r

dZaste (oker) na preiizinr:rijubidaste z.t nirjviie vl';:, ,r'r'

bele za prikaz delova po ve-irinr

--.1llqgp.1m_i_-le-qlp.qr. Izbor' ;, n ir 1<:r

gustine znakova i l<oliiine uer'i-s,

najpre ocl nanlcne karte, razmera ikarakte-ristika kartirane reritorijc. Llci i:,:irt,i.,znakovil zavisi iitljivcrst, ttiiglednost i preglednost karte. Najcletaijnija prrrnerr.z-ttaktlvit je na plartovirna itopograt.skim kartama krupne razntere, ir najnrarrjrt,r.r;ritinini Prcqleclrtiru kartuutlt namerrjenirn za osnovnu 5kolu. Tako, n;.1 [rrirri. r. r:ltopografski plln razmela .l :-5 000 niozc- cla bucle prirnenjeno oko -500 zrr:rk"rrvr.tlok na preqlaclninr kartarna ne viSe ocl 100. Na geogralskinl kar.raiira s.r

prinrenjuje veii broj virnraznrenrih znakova koji siorbiliSLr viie sroclrriil pr)ji.r'ii.Uglavrronr su s\io zernljc usvojile lratogali',/;z t'/rutdon'/t, koji st: r'cgLiiiiLr i

kartogla lskirr I i I i r o;;o.qra fski tn kJjuc.cvinra.

182 183

|

|

||

|

|

||

||

114笙

`些盤笙∠盈空

3、 1).Spcci丘こl10sti kartograおkih slova i brtteVa

l、 pisi naz市 a, slovlli sinlboll, br●こanc OZnake kao i branc dopune na

I:は漱為F寵:11::譜lf∬翻lARtti::結梵i留吊紫霧ittll

Ⅲ u Ⅲ m劇"山 ●叫 b中 J∝山 中 へ口 にmg∝ふ 断●Cr

r´ アク′ガ・蒟〃ibrtteF i

OdaVnhla sc kroz razvQi pisnla ra″ ilo vζ e vrsta pttama TO jC isko面 ζ6cno tl

i醐 驚 榊 備:■こunara u izradi karata pisanic je prila3odenO ntogu6■ ostinla tekst― procCヽ ora,

っdnぃno sctu Fontova k● i stl u dOnlinそ lntno」 upotrcbi Danas su u tlpotrcbi

t,leci∈ Oi tiPovi S10Val

&″「ル .蒟″ ～ OVa SloVa i bnevi predstav与 可u ostrntak is,s市 atta na

liliil鷲]IIlllillilllillil:11‖ llilii‖IIlilil‖ ]ll溺ダ∫あ″すote盤ゝ -1)otにu od nadna● satta arapstth brolevri arapskog

ill甘:ぶ鸞λ爾『ぶ11ζl駆ボ:iTll電署龍lll澱群:よぽ温ま11:も黒選`、

lovn i bloje宙 Πlogu biti kosa i uspl‐avna.Zbog iednOStavnosti i dobre osllove u

11■■ll〕 arska tChnた i danそls ova slova imalu n"vedu p面 menu

マθ〃ノ蒟″‐KOrぶ dena su na starり im kariatta Za ttikaz市 attc leり ёh Danas

(｀ 「ごlkO p百 nlelllujtI Pogodna su za i2radu cnlo‐ bClih karata kada、 c njima iaSn0

1litiヽ 3,cllu clcnlenti lcbcttヽ ・力tib● 1/a″ ～Ova slova proヽ tckla su od rinlstth,ali ncmlu klinasに ved

'|(lヽ `)JgOonc se百fc J podnottu Dan〔 ド se koriste za ispヽ ivanje naziva za

l,11ヽ ごllCnを l■lcSta

4,ルの′,∫″〃 Pre(lst8Vbaju kOlnbinaclu bk〕 k JoVai百 mskih,ler imaju istu

r いヽlil!lu Jova a scri[c lla dnu Kolste se 2a ispisivatte OrOgraRkih nazivaKを々φ ″ ltriglt、らPara、ッ/″ `"♭″―KOバ ste se uglavnonl zttt isPふ ivaniC

.1ヽ ti1 0o se rante Znatllo vige koristio ktl(lalc tl p面 nleni bilo「uC1lo isPis市 tinjじ 、ali

lC dana、 zい Og konlplik`ヽ vを1■ OSti prinlene snlt、 1lena nii110Vそ l tlpotrchtl

|

|

|

ルタル″ルイク″ ′考 ι″ζttr″ Zlわ〃 KARTOGRAFIJA

ゑノνレ″″′″な″∫あ″

Svi napred 1lavёdeni dpOvi slova i br● eva SC medusobno ra71lkuju p0

dimenzlama,pravcu isPiSa l intenzitetu ispisa.

Prema ζirini slova se delc naこiroka,norrnaina i uska.Prcnla llagibu ispisそ1

siova mogu da budu:uspravna,nagnuta napred(kurz市 )ili nagnuta unazad.Tako,na primcr,blok slova rnogu da budu:

０

７

Ｓ

９

１

　つ

一　う０

　

′１■　一ｔυ

Uska svetlir;

Uska polucrna;Uska crna;

Normalna svetlzr;

Nornralna polucrna;

Normalna crna;Normalni kurziv svetli;Normalni kurziv polucr ni;Normalni kurziv crni.

184 185