KAKO NAPISATI NAUČNI RAD

Prof. dr Slavenka JankovićInstitut za epidemiologiju

Osnovna struktura naučnog članka

1.Naslov 2.Sažetak i ključne reči3.Uvod (sa hipotezom i

ciljevima)4.Materijal i metode5.Rezultati6.Diskusija (sa zaključcima)7.Literatura

Struktura naučnog rada

NASLOV SAŽETAK TEKST NASLOV SAŽETAK TEKST ZAHVALNOSTZAHVALNOST LITERATURA LITERATURA

PRILOZIPRILOZI

NAUČNI RADNAUČNI RAD

• UVODUVOD

• MATERIJALMATERIJAL I METODEI METODE

• REZULTATIREZULTATI

• DISKUSIJADISKUSIJA

Ključne reči

Naslov

Najuočljiviji i najčitaniji deo

Informativan ili deskriptivan (indikativan)

Pojavljuje se u sekundarnim publikacijama i služi za razvrstavanje članka u pojedine naučne discipline

Naslov

Informativan, što kraći (obično do 100 slovnih mesta)

Atraktivan

Radni i definitivni naslov

Kratki naslov (“running head” obično do 50 s. m.)

Sažetak (apstrakt)

Sažeto informisanje o sadržini rada ili opis teme rada (obično do 250 reči)

Najčitaniji deo rada, često i jedino čitan

Piše se na početku rada (ispod naslova)

Pojavljuje se i samostalno – u sekundarnim publikacijama (abstract journals)

Sažetak (apstrakt)

Obično se piše u pasivu i 3. licu.

Treba ga pisati i na engleskom jeziku.

Ne sadrži reference i fusnote.

Izbegavati skraćenice.

Sažetak (apstrakt)

Informativan – koncizno sumiranje sadržaja rada, tj. svih poglavlja rada (najmanje po jedna rečenica iz uvoda, materijala i metoda, rezultata i diskusije sa zaključkom).

Deskriptivan (indikativan) – kratak opis teme rada, bez sumiranja sadržaja rada (mnogo podataka). Pogodan je za revijske radove (pregled literature)

Sažetak (apstrakt)

Nestruktuisan (napisan u jednom pasusu)

Struktuisan (napisan u više kratkih pasusa)

• Za naučni članak: uvod, ciljevi, materijal i metod, rezultati i zaključci.

• Za revijski članak tipa meta analize: izvori podataka, izbor podataka (broj i kriterijumi), sinteza pregleda i zaključci).

Ključne reči (kratki izrazi)

Neophodne zbog indeksiranja članka.

Ne koristiti reči iz naslova (članak je već indeksiran po njemu).

Pišu se ispod teksta sažetka.

Obično do 5 reči, a ponekad do 10.

Uvod

Treba da je kratak (2-3 paragrafa), jasan i direktno povezan sa predmetom istraživanja.

Citirati ograničeni broj odgovarajuće i novije literature, koja se odnosi na predmet istraživanja (“background”).

Uvod

Jasno definisati ono što se o predmetu istraživanja ne zna.

Postaviti nove ideje (hipoteze) za rešenje onoga što još nije poznato o predmetu istraživanja.

Osnovni delovi uvoda naučnog članka

PREDMET ISTRAŽIVANJAPREDMET ISTRAŽIVANJAa)a) šta se znašta se zna

b)b) šta se ne znašta se ne zna

HIPOTEZAideja (pitanje) za rešenje onog što se o

predmetu ne zna

C I LJC I LJdavanje odgovora na pitanje iz hipoteze

VERIFIKACIJA HIPOTEZEVERIFIKACIJA HIPOTEZEput dolaženja do odgovora na pitanje iz

hipoteze

ZNAČAJ ISTRAŽIVANJAZNAČAJ ISTRAŽIVANJApraktični i/ili teoretski

Savić, 2001

Hipoteza

Pretpostavka o povezanosti pretpostavljenih uzroka i njihovih posledica

Izneti način na koji će se hipoteza proveraviti.

Ciljevi

Moraju biti kratko i jasno formulisani.

Glavni ili primarni cilj – traženje odgovora na osnovno pitanje sadržano u hipotezi

Sporedni ili sekundarni ciljevi – na osnovu analize odabranih pokazatelja i dr. merenja izvršenih tokom rada

Materijal i metode

Dizajn studije i protokol

Predmet istraživanja (definisati bolest, stanje)

Ispitanici i način njihovog izboranavesti: broj, pol, uzrast, vreme ispitivanja i sl.,kriterijume za zbor ispitanika, način formiranja kontrolne grupe ili uzorka

Materijal i metode

Intervencija (detaljan opis lekova,hormona) i

Merenja, obeležja posmatranja (I, Mt)

Statistička analiza (navesti korišćene testove statističke značajnosti)

Rezultati

Najvažniji deo naučnog članka

Rezultati se obično prikazuju:-tekstualno-tabelama i-ilustracijama

Ne iznositi sve što je dobijeno.

Rezultati

Izložiti i negativne rezultate.

Ne objašnjavati ih u ovom poglavlju.

Ne porediti ih sa drugim rezultatima.

Ne citirati podatke iz literature.

Grupisati ih pod odgovarajućim podnaslovima.

Tabele

Za prikazivanje numeričkih i deskriptivnih podataka – jasnije od tekstualnog prikazivanja.

Delovi tabele Naslov – kratak opis sadržaja tabele

Zaglavlje kolone Zaglavlje reda Polje – za numeričke ili deskriptivne

podatke Fusnota – objašnjava detalje iz sadržaja

tabele i skraćenice

*

Zaglavlje kolone

Zaglavlje reda

Fusnota

Naslov

Ilustracije Grafikoni, snimci, fotografije i sl.

Prikazuju dokaze koji podržavaju zaključke

Doprinose efikasnosti u prezentovanju dokaza

Ističu pojavu na koju ukazuje zaključak

Kretanje poliomijelitisa u USA Kretanje poliomijelitisa u USA (1940-1950)(1940-1950)

0

10

20

30

40

50

60

70

Inaktivisana vakcina

Živa vakcinaPoslednji autohtoni slučaj

1940 1950 19701960 1980 1990

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999

Danska Finska Francuska NemackaGrcka Italija Holandija PortugalSpanija Velika Britanija Jugoslavija

Incidencija AIDS-a na milion stanovnikaIncidencija AIDS-a na milion stanovnika (Zapadna Evropa-EU)

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

1985 1986 1987 1988 1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001

IV narkomani Heteroseks. Homo/biseks. Hemof.

Transf. Vertikal.trans. Nepoznato

Oboleli od AIDS-a prema transmisivnim Oboleli od AIDS-a prema transmisivnim grupama u Srbiji (1985grupama u Srbiji (1985--20012001))

Oboleli od AIDS-a prema transmisivnim Oboleli od AIDS-a prema transmisivnim grupama u Srbiji (1985grupama u Srbiji (1985--20012001))

500/ml

200/ml

50 nedelje godine

CD4+ anti HIV antitela

viremija

Nivo detektibilnosti

infekcijaakutna

retrovirusna bolest

Nivo detektibilnosti

Prirodni tok HIV infekcije

Oboleli od AIDS-a u Evropi Oboleli od AIDS-a u Evropi prema polu i načinu prenosa do prema polu i načinu prenosa do krajakraja 2000.2000.

43,5

3,7

3,6

6,238,9

Heterosex. IV narkomanijaTransfuzija Vertikalni prenosNepoznato

11,8

39,4

37,3

1,70,8

4,4

0,9

Heterosex. Homo-bisex kontaktiIV narkomanija TransfuzijaHemofilija Vertikalni prenosNepoznato

Žene

Muškarci

Perihilijarna limfadenoza

Perihilusna

limfadenoza

Erythematous candidiasis (EC) kod obolelog od AIDS-a

Uznapredovali Kapošijev

sarkom

Diskusija

Izuzetno značajno poglavlje,najteže za pisanje.

Objasniti dobijene rezultate, porediti ih sa nalazima u drugim relevantnim radovima i dati kritički osvrt naučne zasnovanosti.

Povezati je sa ciljevima, pokazati u kojoj meri rezultati podržavaju ili osporavaju postavljenu hipotezu.

Diskusija

Diskutovati i rezultate koji se razlikuju od tuđih.

Na kraju naglasiti šta je novo i važno, posledice koje proističu iz dobijenih rezultata, njihova ograničenja.

Izložiti novu hipotezu, šta dalje?

Zaključci

Moraju biti kratki i povezani sa ciljevima rada.

Isključivo se zasnivaju na sopstvenim rezultatima prikazanim u članku.

Pisati ih na kraju diskusije (i u sažetku u skraćenoj formi).

Ne prenaglašavati ih i ne davati im značaj koji oni stvarno nemaju.

Stil i jezik pisanja

Treba da su svojstveni naučnoj prozi: objektivno, pošteno, jasno, kratko i lako shvatljivo informisanje

Biraju se najpreciznije, a izbegavaju strane reči

Rečenice treba da su jasne i kratke i čvrsto povezane unutar jednog paragrafa, a paragrafi međusobno.

Stil i jezik pisanja

Prvo-treće lice, glagolski oblici i vreme

Prednost dati aktivu (sem za sažetak) i prvom licu (u sažetku: 3.)

Sadašnje vreme: u uvodu i diskusiji, Prošlo vreme: za ostale delove.

Literatura

1. Savić J. Kako napisati, objaviti i vrednovati naučno delo u biomedicini. 3. izdanje. Beograd: KIZ Kultura; 2001. p.15-42.

2. Huth EJ. Writing and Publishing in Medicine. 3rd ed.Baltimore: Williams and Wilkins; 1999.