kako buduĆi uČitelji definiŠu pojmove iz prirode i druŠtva

PEDAGOGIJA, 2/04. 87

Sanja BLAGDANIĆ Beograd

KAKO BUDUĆI UČITELJI DEFINIŠU POJMOVE IZ PRIRODE I DRUŠTVA

Rezime: U radu je ispitivano na koji način studenti Učiteljskog fakulteta u Beo-gradu definišu pojmove koji se nalaze u sadržajima nastave prirode i društva. Ispitiva-njem su bila obuhvaćena 62 studenta treće godine Učiteljskog fakulteta. Budući učitelji pokazali su poznavanje zadatih pojmova putem njihovog verbalnog definisanja. Ispitani-ci su imali zadatak da daju naučno tačnu definiciju četiri pojma (dva empirijska i dva naučna). Analiza postignutih rezultata ukazala je da studenti relativno slabo definišu odabrane pojmove, što će, ako se ništa ne učini, verovatno uticati i na kvalitet pojmova njihovih budućih učenika. Na osnovu dobijenih rezultata zaključeno je da je nužno, to-kom nastave na Fakultetu, bolje upoznati studente ne samo sa sadržajima navedenih predmeta, već i sa znanjima iz logike o pojmovima i definicijama.

Ključne reči: pojam, empirijski i naučni pojam, logika, definicija, “viši po-jam”, specifična razlika, potpuna logička definicija.

Teorijska analiza i formulacija problema Pojmovi, sistem pojmova i odnosi među pojmovima predstavljaju deo

našeg svakodnevnog života u svim delatnostima. Oni su stalno prisutni bez obzi-ra na to da li ih spontano upotrebljavamo u različitim intelektualnim aktivnosti-ma ili namerno pokušavamo da određeni pojam pravilno logički i naučno defini-šemo. Budući da razvoj pojmova predstavlja, istovremeno, preduslov i vrhunac intelektualnog razvoja, jasno je koliko je bitno da učenici na pravilan način budu uvedeni u strategije operisanja pojmovima, građenje sistema pojmova i definisa-nje pojmova.

Stručni rad PEDAGOGIJA LIX, 2, 2004. UDK: 371.13


Pošto deca polaze u školu u periodu kada počinje intenzivan razvoj inte-lektualnih sposobnosti, jasno je koliko je velika uloga i odgovornost nastave i učitelja u efikasnom razvoju pojmovnog mišljenja. Način na koji nastavnik kori-sti pojmove, kao i strategije koje primenjuje prilikom uvođenja učenicima nepo-znatih ili delimično poznatih pojmova, direktno će uticati na kvalitet pojmova njegovih učenika.

Vigotski je naglašavao konstruktivnu ulogu sredine u razvoju pojmov-nog mišljenja. U tom smislu on naglašava da je školsko obučavanje “jedan od osnovnih izvora razvitka dečjih pojmova”1. On je razvoj pojmova podelio na dve velike grupe. Spontane ili empirijske pojmove dete crpi iz neposrednog iskustva, u stalnom kontaktu sa okruženjem. Za razliku od spontanih, za čije usvajanje dete ne ulaže veći intelektualni napor, naučni pojmovi uče se svesno i voljno tokom nastave. Naučne pojmove dete uči da definiše. Tokom školovanja, od učenika se najčešće i traži da definiše i objasni neki naučni pojam. Zbog toga učenik veoma često uspeva da precizno definiše veoma kompleksan naučni po-jam (kao što je npr. fotosinteza), ali ne ume precizno da definiše spontani pojam sa kojim se veoma često susretao u dotadašnjem životu (npr. pojam “majka”). Zadatak škole trebalo bi da bude osmišljavanje i realizovanje strategije koja će omogućiti presecanje različitih linija kojima se kreću spontani i naučni pojmovi, i to tako da se naučni pojmovi “obogate” empirijskim sadržajem spontanih poj-mova, a da, s druge strane, empirijski pojmovi “preuzmu” logičku zasnovanost definicija naučnih pojmova.

I kod nas su se mnogi autori bavili proučavanjem razvoja pojmova na osnovnoškolskom uzrastu ili kvalitetom već formiranih pojmova. Tako je Du-šanka Lazarević u svom istraživanju2 koje se odnosilo na razvoj naučnih pojmo-va kroz nastavu i učenje, nakon prikupljenih i analiziranih podataka, došla do zaključka da treba od prvog razreda, primereno uzrastu, započeti složen proces razvoja naučnih pojmova. Ona ističe da ne treba ni na tom uzrastu izbegavati definicije pojmova, ali je potrebno da nastavnik predstavi definiciju tako da uče-nici shvate strukturu definicije. Neophodno je različitim oblicima rada podsticati povezivanje pojma sa drugim pojmovima po različitim “linijama”, graditi mape pojmova kao i osposobljavati učenike da sadržaj jednog pojma određuju prema sadržaju drugog pojma. Dušanka Lazarević je istakla da je neophodno da nasta-vnik ne vrednuje učeničke definicije samo u funkciji ocenjivanja, već da treba osposobiti učitelja da obavi kvalitativnu analizu njihovog sadržaja. To će pred-stavljati vredne podatke koji će učitelju biti i pokazatelj dotadašnjeg rada, ali i smernica za budući rad.

1 Vigotski, L. (1983), Mišljenje i govor, str. 198, Nolit, Beograd. 2 Lazarević, D. (1999), Od spontanih ka naučnim pojmovima, Zavod za udžbenike i nastavna sred-stva, Beograd.


Nadežda Šaranović-Božanović3 pravi razliku između znanja i nesaznatog korišćenjem pojmova. Znanje je predstavljeno sadržajima koji su dati u vidu pojmova. Za razliku od pojmova, nesaznatim se smatra “svakodnevno saznavanje, odnosno saznavanje koje je lišeno logičke doslednosti, koje se odvija nezavisno od logičko-gnoseoloških kategorija”4.

Za naš rad veoma je značajno delo Slobodanke Milanović-Nahod u ko-me se ona bavila ispitivanjem poznavanja osnovnih pojmova iz društvenih nauka kod učenika završnog razreda osnovne škole. Dakle, nju nije interesovao proces razvoja pojmova, već definisanje već formiranih pojmova, a u vezi s tim dati su analiza i tumačenje prikupljenih podataka. Ovaj rad dokaz je da se još pre tride-set godina došlo do zaključka o (ne)kvalitetu znanja naših učenika. Međutim, savremena istraživanja pokazuju da nije došlo do značajnijih poboljšanja u tom segmentu ni do današnjih dana.

Moramo da primetimo da gotovo i ne postoje istraživanja o kvalitetu de-finisanja pojmova kod odraslih. Jedno od retkih jeste istraživanje Smiljke Vasić5 koja se bavila definicijama i definisanjem kod odraslih, ali više sa psiholingvis-tičkog aspekta nego sa sadržinskog i logičkog.

Razmatrajući rezultate navedenih istraživanja, nametnula nam se potre-ba da proučimo kako odrasli, koji su povezani sa obrazovanjem dece, definišu pojmove koji se nalaze u nastavnom programu. Rezultati do kojih je došla sav-remena pedagoška teorija nedvosmisleno ukazuju na nastavnika, kao na jednog od presudnih faktora u razvijanju pojmovnog mišljenja. Zbog toga imamo pravo da se zapitamo da li je eventualna neosposobljenost nastavnika u korektnom de-finisanju pojmova prva stepenica koju treba savladati na putu ka intenzivnijoj nastavi, u smislu delovanja na više kognitivne procese.

Definisanje pojmova u nastavi, ali i van nje bitno je iz više razloga. “U definicijama se daju bitni i fundamentalni delovi gradiva koji treba da uđu u trajni fond znanja učenika za koji naučni pojmovi imaju suštinski značaj ... Defi-nicija jednog pojma (ovde naučnog) ukazuje na sadržaj tog pojma s obzirom na njegove osobine, oznake i njegov odnos prema drugim pojmovima (odnos su-bordinacije, koordinacije, supraordinacije) u sistemu pojmova.”6

Logički najstrože gledano, najispravnija je karakteristična definicija koja određuje sadržaj pojma navođenjem najbližeg višeg – rodnog pojma i specifične razlike u odnosu na pojmove koji pripradaju istom rodnom pojmu.

U potpune logičke definicije ubrajaju se još i nominalna definicija i de-notativni metod definisanja. U nominalnoj definiciji izjednačavaju se definisani pojmovi sa rečima koje imaju istovetno značenje koje je već poznato (sinonimi).

3 Šaranović-Božanović, N. (1989), Teorijske osnove saznanja u nastavi, Prosveta, Beograd. 4 Isto, str.13. 5 Vasić, S. (1988), Definicije i definisanje, Prosveta, Beograd. 6 Lazarević, D. (1999), Od spontanih ka naučnim pojmovima..., str. 38-39.


Denotativne definicije svode se na definisanje nabrajanjem svih ili najkarakteris-tičnijih objekata na koje se može primeniti definisani pojam.

Metodološki okvir istraživanja

Istraživanje je zamišljeno kao empirijsko istraživanje sa ciljem da se ut-vrdi koliko kvalitetno studenti Učiteljskog fakulteta poznaju pojmove preuzete iz sadržaja nastave predmeta Priroda i društvo (Svet oko nas), Poznavanje prirode i Poznavanje društva.

Kao kriterijum poznavanja pojmova uzeli smo njihovu sposobnost ver-balnog definisanja zadatih pojmova. Odabrana su četiri pojma, i to: sunce, kuluk, cvet i dečak.

Vođeno je računa da bude bar po jedan pojam iz biologije, geografije i istorije, kao najzastupljenijih oblasti u sadržajima posmatranih nastavnih pred-meta. Pojmovi iz navedenih oblasti birani su slučajno.

Zadaci istraživanja su sledeći: - utvrditi načine na koji studenti definišu zadate pojmove, - izvršiti analizu prikupljenih podataka sa stanovišta odnosa između

spontanih i naučnih pojmova, - na osnovu kvalitativne i kvantitativne analize prikupljenih podataka

dati predloge za unapređenje rada sa studentima na Učiteljskom fa-kultetu u Beogradu.

Ispitivanjem su bila obuhvaćena 62 studenta treće godine Učiteljskog fakulteta u Beogradu. Uzorak je nameran, jer su birani studenti koji su upravo odslušali dvosemestralni praktikum iz prirode i društva, na kome je trebalo da dopune i znanja o pojmovima koje savlađuju učenici prva četiri razreda kroz predmete Priroda i društvo (Svet oko nas), Poznavanje prirode i Poznavanje dru-štva.

Studenti su ispitivani putem testa definicija. Studentima je data lista od četiri navedena pojma. Njihov zadatak bio je da na listu papira napišu naučno tačnu definiciju pojmova. Vreme za rad nije bilo ograničeno, ali su svi ispitanici završili rad za petnaestak minuta.

Analizu prikupljenih podataka (definicija) vršili smo kvalitativnom ana-lizom. Kategorizaciju definicija delimično smo preuzeli iz rada Slobodanke Mi-lanović-Nahod7 zbog nekoliko razloga:

1) Ona je kao instrument, takođe, koristila test definicija, 2) U navedenom radu je, kao i našem slučaju, ispitivano znanje goto-

vih, već formiranih pojmova.

7 Milanović-Nahod, S. (1983), Ispitivanje poznavanja osnovnih pojmova iz društvenih nauka kod učenika završnog razreda osnovne škole, Naučna knjiga, Beograd.


Date kategorije modifikovali smo dodavanjem novih potkategorija jer su nam se tokom analize prikupljenih podataka javljale definicije koje nismo mogli da svrstamo ni u jednu od ponuđenih kategorija. Dakle, prema kriterijumu pot-punosti, definicije smo svrstali u sledeće kategorije:

1. POTPUNE LOGIČKE DEFINICIJE A) Karakteristična definicija8 (“Dečak je dete muškog pola.”) 2. POTPUNA DEFINICIJA SA NEDOSTACIMA A) Definicije u kojima su viši pojam i specifična razlika navedeni ali su

neodređeni (“Kuluk je obaveza koju su Turci nametali pokorenom stanovništvu; to je besplatan rad.”)

B) Karakteristična definicija uz neku netačnu činjenicu (“Dečak je dete muškog pola koji ima od 2 do 12 godina.”)

C) Karakteristična definicija u kojoj se nalazi i neka nebitna odlika (“Sunce je zvezda najbliža Zemlji, koja predstavlja usijanu masu loptastog obli-ka i izvor je toplote i svetlosti na Zemlji.”)

D) Karakteristična definicija u kojoj nedostaje neka odlika (“Sunce je nebesko telo, zvezda, koja svojom toplotom omogućuje život na Zemlji.”)

3. NAVOĐENJE “VIŠEG POJMA” A) Navođenje višeg pojma

• Navođenje prvog višeg pojma (“Sunce je zvezda.”) • Navođenje uopštenijeg višeg pojma (“Sunce je užarena masa.

Ono pripada nebeskim telima.”) o Navođenje uopštenijeg višeg pojma i specifične razlike

(“Sunce je nebesko telo oko koga se Zemlja okreće i na taj način dobija toplotu i svetlost bez koje ne bi bilo života na Zemlji.”)

o Navođenje uopštenijeg višeg pojma sa nepotpunom ili neja-snom specifičnom razlikom (“Cvet je živo biće. Ono raste, cveta i na kraju vene. Neki cvetovi – uglavnom svi, zaista lepo mirišu.”)

B) Navođenje višeg pojma i nepotpune i neodređene karakteristike (“Kuluk je porez koju su izmirivali naši ljudi Turcima za vreme njihove vladavi-ne.”)

8 Izostavili smo nominalne definicije jer se ni jedan od četiri odabrana pojma ne može definisati na taj način. Takođe smo izostavili i denotativne definicije zato što daju “sliku” samo jedne dimenzije značenja – denotacije. Konotacija ostaje potpuno nepoznata. Smatramo da ovo nije u potpunosti zadovoljavajuća definicija za buduće učitelje.


C) Navođenje višeg pojma i nebitne odlike (“Cvet je biljni organ koji lepo miriše i lepih je boja.”)

D) Navođenje višeg pojma i neke pogrešne osobine (“Kuluk – porez koji je srpski narod plaćao Turcima, vid dažbine koju narod plaća samo zbog toga što je potčinjen.”)

4. NAVOĐENJE SPECIFIČNE RAZLIKE A) Navođenje samo specifične razlike bez višeg pojma (“Kuluk je reč

turskog porekla i znači raditi za nekoga bez nadoknade.”) B) Specifična razlika, ali neprecizna ili neodređena. Ne sadrži viši po-

jam (“Cvet je biljka u kojoj se nalazi seme.”) C) Specifična razlika i netačan ili nejasan viši pojam (“Dečak je čovek

muškog pola, mlađih godina.”) D) Navođenje dela specifične razlike bez višeg pojma (“Kuluk je prinu-

dni rad.”) 5. ODREĐIVANJE DOMENA A) Domen – ukazuju samo na poznavanje domena kome pojam pripada

(“Dečak je živo biće.”) B) Domen i nebitna ili specifična razlika (“Cvet je deo biljke koji može

biti različitog oblika, boje i veličine.”) 6. POGREŠNI ODGOVORI A) Nema “dodira” sa osnovnim značenjem pojma (“Kuluk je rad kod

veleposednika za novac i hranu.”) B) Preširoka definicija. Navedene karakteristike toliko su nebitne, tako

da se tim odgovorima praktično ništa nije ni reklo (“Sunce – užarena loptasta masa sa stalnom temperaturom, koja obasjava planetu Zemlju i unosi radost u moje srce.”)

C) Samo je nagoveštena oblast u kojoj se nalazi pojam (“Cvet je bil-jka.”)

D) Kontradiktornost u delu odgovora (“Cvet je biljka koja se sastoji od korena, stabla, lista, cveta i ploda.”)

E) Netačna činjenica u odgovorima (“Cvet je biljka, jedno od živih bića koje vršeći proces fotosinteze obezbeđuje kiseonik ostalim živim bićima.”)

F) Pojam se definiše kao svakodnevni pojam sa nebitnim odlikama (“Cvet je biljka raskošnih mirisa i boja.”)

7. BEZ ODGOVORA U ovu kategoriju svrstali smo slučajeve u kojima nije bilo nikakvog po-

kušaja da se odgovori i odgovor “ne znam”.


Rezultati i interpretacija prikupljenih podataka

Prikupljene definicije razvrstane su po kategorijama, prebrojane su frek-

vencije i izračunati procenti za sve kategorije i sva četiri pojma. Rezultati su pri-kazani u Tabeli 1.

Tabela 1. Frekvencije i procenti za sve kategorije definicija.

POJAM 1. 2. Kategorija definicije SUNCE KULUK CVET DEČAK

Potpuna logička definicija (karakteristična definicija) 12 (16.90 %) 2 (3.22 %) 5 (7.57 %) 14 (22.58

%)

UKUPNO 12 (16.90 %) 2 (3.22 %) 5 (7.57 %) 14 (22.58 %)

Viši pojam i specifična razlika - neodređeni 2 (2.82 %) 4 (6.45 %) 0 0

Karakteristična definicija + nešto netačno 10 (14.08 %) 1 (1.61 %) 1 (1.51 %) 0

Karakteristična definicija + nebitna odlika 0 2 (3.02 %) 0

Karakteristična definicija + ali nedostaje odlika

5 (7.04 %) 3 (4.83 %) 0 0

Potp

une

logičk

e de

finic

ije

sa n

edos

taci

ma

UKUPNO 19 (26.76 %) 8 (12.90 %) 3 (4.55 %) 0

Prvi viši pojam 5 (7.04 %) 3 (4.83 %) 0 1 (1.61 %)

uopšteniji pojam 2 (2.82 %) 0 1 (1.51 %) 0

uopšteniji pojam

+specifična razlika

7 (9.86 %) 0 3 (4.55 %) 6 (9.68 %) Viši pojam

uopšteniji pojam +

nepotpuna specifična

razlika

3 (4.23 %) 0 5 (7.57 %) 4 (6.45 %)

Viši pojam i nepotpune i neodređene karakteristike 2 (2.82 %) 3 (4.83 %) 0 2 (3.22 %)

Viši pojam i nebitna odlika 4 (5.73 %) 6 (9.68 %) 0 0

Viši pojam pogrešna osobina 2 (2.82 %) 2 (3.22 %) 0 0

Nav

ođen

je “

više

g po

jma”

UKUPNO 25 (35.21 %) 14 (22.58 %) 9 (13.64 %) 13 (20.97

%)


Specifična razlika 1 (1.41 %) 2 (3.22 %) 0 0 Specifična razlika, ali nepre-

cizna, neodređena 1 (1.41 %) 7 (11.29 %) 3 (4.55 %) 0

Specifična razlika + netačan ili nejasan viši pojam 5 (7.04 %) 0 9 (13.64 %) 24 (38.71

%) Navođenje jednog dela

specifične razlike 0 2 (3.22 %) 0 0

Nav

ođen

je sp

ecifičn

e

razl

ike

UKUPNO 7 (9.86 %) 11 (17.74 %)

12 (18.18 %)

24 (38.61 %)

Domen 1 (1.41 %) 1 (1.61 %) 0 2 (3.22 %)

Domen + nebitna ali specifi-čna razlika 0 2 (3.22 %) 4 (6.06 %) 2 (3.22 %)

Odr

eđiv

anje

do

men

a

UKUPNO 1 (1.41 %) 3 (4.83 %) 4 (6.06 %) 4 (6.45 %) Nema “dodira” sa osnovnim

značenjem pojma 1 (1.41 %) 7 (11.29 %) 4 (6.06 %) 1 (1.61 %)

Preširoka definicija 1 (1.41 %) 0 1 (1.51 %) 0

Nagoveštavanje oblasti 1 (1.41 %) 4 (6.45 %) 8 (12.12 %) 3 (4.83 %)

kontradiktornost 0 0 3 (4.55 %) 0

Netačna činjenica u odgovo-rima 2 (2.82 %) 0 6 (9.10 %) 0

Svakodnevni pojam sa nebi-tnim odlikama 0 0 10 (15.15

%) 0

Pogr

ešni

odg

ovor

i

UKUPNO 5 (7.04 %) 11 (17.74 %)

32 (48.48 %) 4 (6.45 %)

Bez odgovora 2 (2.82 %) 13 (20.97 %) 1 (1.51 %) 4 (6.45 %)

UKUPNO 71 (100 %) 62 (100 %) 66 (100 %) 62 (100 %)

Prvi utisak koji se nameće prilikom pogleda na Tabelu 1. jeste da su stu-

denti najbolje definisali pojmove dečak (22,58% karakterističnih definicija i 6,45% pogrešnih odgovora) i Sunce (16,90% karakterističnih definicija i 7,04% pogrešnih odgovora), dok su znatno lošije definisali pojmove kuluk (3,22% ka-rakterističnih definicija i 17,74% pogrešnih odgovora) i cvet (7,57% karakteristi-čnih definicija i 48,48% pogrešnih odgovora).

Interesantno je da su oba, i najbolji i najlošije definisan pojam, empirij-ski (svakodnevni), što pokazuje da kod studenata ne postoji izražena prednost naučnih nad empirijskim pojmovima kada se oni definišu. Kod mlađe dece situ-acija je drugačija. Naime, brojna istraživanja pokazala su da učenici osnovne škole tačnije definišu naučne nego spontane pojmove.

Najuspešnije definisan pojam jeste pojam dečak, mada ni u ovom sluča-ju ne možemo biti previše zadovoljni jer je svega 22,58% studenata pravilno odgovorilo. Kažemo svega, jer se radi o budućim učiteljima.

Još je veći problem u malom broju korektnih definicija naučnih pojmova koji su sigurno bili deo obrazovanja svih studenata. Prilikom definisanja pojma Sunce, najveći broj odgovora nalazio se u kategoriji Navođenje višeg pojma. To


ukazuje da je poznavanje tog pojma prilično globalno i neodređeno. Slobodanka Milanović-Nahod došla je do sličnih rezultata prilikom ispitivanja pojmova iz društvenih nauka, i verovatno je dobro zaključila da je kod ispitivanih učenika to manje posledica neznanja, a više nepostojanja umešnosti da se pravilno definišu pojmovi. Za učenike je to dobro “opravdanje” a za studente treće godine Učitelj-skog fakulteta razlog za zabrinutost.

Nameće se pitanje zašto je kuluk kao naučni pojam tako loše definisan kad su se studenti sa njim susretali tokom osnovne i srednje škole, a verovatno i na fakultetu. Mogući razlog jeste u samom izboru pojma koji verovatno nije je-dan od najčešćih (za razliku od Sunca, na primer).

Posebnu pažnju privlači neuspeh u definisanju pojma cvet. Čak 48, 48% pogrešnih odgovora ispod je svih očekivanja. Studenti su u definisanju ovog poj-ma imali veoma slične rezultate sa učenicima IV, VI i VIII razreda9 koji su, takođe, za taj pojam imali najviše pogrešnih odgovora. I u defenicijama studena-ta i u definicijama učenika preovladalo je svakodnevno, uobičajeno značenje, koje se od najranijeg detinjstva vezuje za cvet. Cvet se kod velikog broja stude-nata shvata kao neka vrsta ekvivalenta zeljastim biljkama koje su raznih boja i lepo mirišu.

U Tabeli 2 pokušali smo da preglednije prikažemo rezultate tako što smo prvu i drugu kategoriju iz Tabele 1 saželi u “Tačne” odgovore jer su odgo-vori druge kategorije takođe logički potpuno ispravne definicije sa manjim ne-dostacima koje bi verovatno i sami studenti, da su imali priliku, ispravili. U ka-tegoriju “Delimično zadovoljavajućih” ubrojali smo treću i četvrtu kategoriju koje ne poseduju jednu od bitnih karakteristika definicije (viši pojam ili specifi-čnu razliku). U kategoriju nezadovoljavajućih ubrojali smo poslednje tri katego-rije iz Tabele 1.

Analiza podataka iz Tabele 2 ukazuje nam da je najviše “delimično za-dovoljavajućih” odgovora (44, 06%), zatim slede nezadovoljavajući (31, 80%) i tek na kraju tačni odgovori (24, 14%).

Tabela 2.

SUNCE KULUK CVET DEČAK UKUPNO

Tačni 31 10 8 14 63 (24.14 %)

“Delimično zadovoljavajući” 32 25 21 37 115 (44.06 %)

Nezadovoljavajući 8 27 37 11 83 (31.80 %)

Ukupno 71 62 66 62 261 (100 %)

9 Lazarević, D. (1999) Od spontanih ka naučnim pojmovima..., str.74-75.


Zaključak

Jasno je da prikazani rezultati ne mogu da budu zadovoljavajući, uzima-jući u obzir veoma mali broj tačno definisanih pojmova. Struktura odgovora vid-ljivih u Tabeli 2 bila bi znatno manje kritikovana da su u pitanju učenici ili studenti nekih drugih fakulteta. Ali pošto se radi o budućim učiteljima, nužno je preduzeti konkretne korake. Nameće se utisak da je potrebno raditi na dva “fron-ta”, i to davanjem znanja iz logike o definicijama i pojmovima, ali i pojačava-njem teorijske obuke na Fakultetu jer je očigledno da studenti dolaze na Fakultet sa vrlo tankim i neodređenim znanjima o sadržajima koji se proučavaju u pred-metima Priroda i društvo (Svet oko nas), Poznavanje prirode i Poznavanje druš-tva. Jasno je da studenti moraju da budu instruisani u ovom pravcu, inače ćemo imati i ubuduće veoma loše rezultate prilikom provera usvojenosti osnovnih pojmova u većini nastavnih predmeta.

Smatramo da ova tema nije ni blizu iscrpljena i da ostavlja velike mogu-ćnosti za detaljnije analize ovog problema. Možda bi neko buduće istraživanje moglo da na sličan način obuhvati učitelje koji rade u školama i koji, kao i stu-denti, nisu bili dovoljno upoznati sa ovim problemom tokom studiranja, a vero-vatno ni tokom usavršavanja.

Literatura:

1. Vasić, S. (1988), Definicije i definisanje, Prosveta, Beograd; 2. Vigotski, L. (1983), Mišljenje i govor, Nolit, Beograd; 3. Lazarević, D. (1999), Od spontanih ka naučnim pojmovima, Zavod za udžbenike i nastavna

sredstva, Beograd; 4. Milanović-Nahod, S. (1973), Ispitivanje poznavanja osnovnih pojmova iz društvenih nauka

kod učenika završnog razreda osnovne škole, Naučna knjiga, Beograd; 5. Miočinović, Lj. (1979): Razvoj definicije reči kod dece osnovnoškolskog uzrasta, Zbornik

instituta za pedagoška istraživanja, 12, str. 135-168, Beograd; 6. Petrović, V. (1998), Priroda i društvo za treći razred – osnovni pojmovi, Zbornik radova

“Vek obrazovanja učitelja u Jagodini (1898-1998)”, str. 217-235, Učiteljski fakultet u Jagodi-ni;

7. Cvetković, Ž. (1995), Uloga opštih znanja u saznavanju posebnog i pojedinačnog, Saznava-nje i nastava, str. 171-193, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd;

8. Šaranović-Božanović, N. (1989), Teorijske osnove saznavanja u nastavi, Prosveta, Beograd; 9. Šaranović-Božanović, N. (1994), Uloga pojmova u razvoju samostalnog rasuđivanja u nasta-

vi poznavanja prirode, Zbornik instituta za pedagoška istraživanja, br. 26, str. 239-257, Insti-tut za pedagoška istraživanja, Beograd;

10. Šešić, dr B. (1982), Osnovi metodologije društvenih nauka, Naučna knjiga, Beograd.


THE WAYS HOW FUTURE TEACHERS DEFINE NATURE AND SOCIETY TERMS

Summary: This work includes research on the ways that students of Teacher

Training Faculty define nature and society terms included in the contents of teaching this subject. There were 62 third year students of Teacher Training Faculty in Belgrade included. Future students showed knowledge of the given terms by verbal defining. In-terviewees had the task to give scientifically correct definition of four terms (two empiri-cal and two scientific). Analysis of achieved results showed that students relatively weakly define given terms, which is going to influence the quality of their pupils one day if nothing is done to prevent this. According to given results, it is concluded that it is necessary during teaching at Faculty to get students more acquainted not only with the contents of stated subjects, but as well with logic knowledge about terms and definitions.

Key words: term, empirical and scientific term, logic, definition, “higher term”, specific difference, and full logical definition.

kako buduĆi uČitelji definiŠu pojmove iz prirode i druŠtva

Documents