JUG RADIVOJEVI], predsednik `irija festivala

Vedrina bez skandalaAna Tasi}, selektorka festivala

Smeh obezbe|uje katarzu

Dani komedije41.

Prvorazredni kulturni doga|aj

i{e od ~etiri decenije, u okviru festiva-la Dani komedije, tokom marta u Jago-dini se takmi~e najbolje komedije u iz-vo|enju pozori{ta Srbije. Prvi Festivalkomedije odr`an je 1971. i imao je re-

vijalni karakter, a ve} slede}e godine, organizo-van je festival sa sada{njim nazivom. Prikazanoje sedam predstava u konkurenciji i jedna vankonkurencije, {to je forma koju je ovaj festival za-dr`ao do danas. Na zavr{noj sve~anosti uru~ujuse statuete Jovan~a Mici} za najsme{niju predsta-vu i ]urani za najbolje uloge i re`iju.

Ovogodi{nje, 41. izdanje Dana komedije otvo-

ri}e Milena Dravi}, dobitnica nagrade za ̀ ivotnodelo. Ovo priznanje ~ine statueta Zlatni }uran, di-ploma i nov~ana nagrada u iznosu od 100.000 di-nara koju dodeljuje Komercijalna banka.V

UTORAK, 2 0 . m a r t 2 0 1 2 , b r o j 5 2 8 6 , g o d i n a X V, c e n a 3 0 d i n , 2 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a , 1 , 2 E U R ( G R ) www.danas. rs

Sedam dana smeha

u Jagodini

Komedija za du{u i telo

vo priznanje mnogo mi zna~i. Komediju kao ̀ a-nr obo`avam. Imala sam sre}u da sam dosta

uloga tog ̀ anra igrala i u pozori{tu, na filmu i na tele-viziji. Od najranije mladosti upijala sam i odu{evljava-la se virtuoznom igrom glumaca - od ̂ aplina, Baste-ra Kitona, Pitera Selersa, D`eka Lemona, [irli Meklejn,Burvila, pa preko na{ih velikana Ljubinke Bobi}, Zo-rana Radmilovi}a, Bore Todorovi}a, Mije Aleksi}a,^kalje, Mire Banjac, Seke Sabli}, Smokija, Laneta, mogsupruga Dragan Nikoli}a, pa sve do ovih danas naj-mla|ih Milana Vasi}a i Danijela Si~a.

Komediju smatram najte`im `anrom. Igraju}i je,od publike kao najve}u nagradu dobijate salve sme-ha. Ona ozdravljuje du{u i telo i neophodna je u ̀ ivo-tu. Komedija nas ~ini raspolo`enim i sre}nim.

Od ve~eras do 27. marta

MILENA DRAVI]

O

III/Fu t o r a k , 2 0 . m a r t 2 0 1 2 .IIII/F

Dani komedije41.

Dani komedije, 41. put u Jagodini od 20. do 27. marta 2012. godine

Smeh obezbe|uje katarzu

rogram 41. festivala Dani komedije izuzetno je kvalitetan, stilski bogat, a tematski vr-lo sadr`ajan. Vide}emo dve najnovije komedije najzna~ajnijih savremenih srpskihkomediografa, Du{ana Kova~evi}a i Neboj{e Rom~evi}a - „Kumove“ i „Svojtu“. Bi}e

igrana i dva vrlo smela, radikalna i provokativna tuma~enja klasike, strane ([ekspira) i doma-}e (Nu{i}a), koja na razli~ite na~ine ispituju savremena zna~enja komediografske tradicije -

„Komedija zabune“ i „O`alo{}ena porodica“. Gleda}emo i jednosuptilno ~itanje ne{to starijeg Kova~evi}evog teksta -

„Urnebesnu tragediju“, zatim predsta-vu koja je inicijalno pisana za pozori{teali je prvo do`ivela filmsku verziju - „Se-dam i po“, kao i jednu savremenu en-glesku komediju koja se kriti~ki baviglobalnim fenomenima, veoma zna~aj-nim i u Srbiji - „Dobri ujkica“. Na planusadr`aja, ovih sedam komedija pokre-}u pitanja koja nas se danas u Srbiji i tekako ti~u. To su - sudbina uni{tene rad-ni~ke klase („Kumovi“, „Svojta“), ko-rumpiranost politike („Svojta“, „Kumo-vi“), te{ka ekonomska kriza („Kumovi“,„Svojta“, „Dobri ujkica“), problemi pro-dora kapitalisti~kih, tr`i{nih principa uovda{nji sistem („Dobri ujkica“, „Svoj-

ta“), uticaj medija („Komedija zabune“, „Svojta“), krizainstitucije porodice („Kumovi“, „Svojta“, „Urnebesna tragedija“, „O`alo{}ena porodica“),ukorenjenost palana~kog mentaliteta („O`alo{}ena porodica“), kao i preispitivanje jugoslo-venskog nasle|a i jugonostalgije („Sedam i po“).

Sve predstave, bez izuzetka, zadovoljavaju visoke kriterijume izvo|enja, kao i zahteve zaizrazitim prisustvom kriti~kog duha i jasnom sve{}u o trenutku u kome ̀ ivimo. Nijedna nijeizolovana od na{e stvarnosti, ne zaboravlja je, niti je gura pod tepih, ve} joj se direktno kon-frontira. U vezi sa ovom ~injenicom eksplicitnog suo~avanja sa sumornim dru{tvenim kon-tekstom jesu i podvrste komedija koje }e biti igrane - kao i prethodnih godina, preovla|ujucrni humor, apsurd, tragikomedija. Kako su ove komedije upadljiv odraz na{eg dru{tva, u nji-ma nema prostora za bezazlenost i idili~nost, one su izrazito gorke i surove, ali su istovreme-no i osloba|aju}e. Smeh obezbe|uje katarzu; ako je gorak, katarza je dublja i sna`nija.

Sve komedije na ovogodi{njem festivalu upadljiv

su odraz na{eg dru{tva, u njima nema prostora

za bezazlenost i idili~nost, one su izrazito gorke i surove,

ali su istovremeno i osloba|aju}e.Smeh obezbe|uje katarzu;

ako je gorak, katarza je dublja i sna`nija

Selekcija i

obrazlo`enje

P

Ana Tasi}

Sedam „trka~a“ po pozori{noj kriti~arki, teatrolo{kinji i selektorki festivala

ANA TASI]: Komedija svakodnevne tragedije

Komedija svakodnevne tragedijeKumovi su najnovija predstava Du{ana Kova~evi}a koja se naslanja na njegove prethodne tragikomi~-

ne prikaze `ivota u dana{njoj Srbiji, Generalnu probu samoubistva i @ivot u tesnim cipelima (obe predsta-ve su u~estvovale na ranijim Danima komedije). Protagonista Kumova je Milan, mu~enik koji je, kao i nje-govi prethodnici, ostao bez posla zbog ~ega polako iska~e iz koloseka ̀ ivota, gubi identitet, postaje neuklo-pljeni ~udak. U Generalnoj probi samoubistva likovi vri{te od nemo}i, a ovde laju, metafori~ki postaju na-lik psima - njihovo ludilo u{lo je u novu fazu, te`u i ozbiljniju, {to odgovara daljem, dubljem i beznade`ni-jem propadanju na{eg dru{tva. Kumovi, odre|eni kao „komedija svakodnevne tragedije“, mo}an su meta-fori~ki odraz ludila u kome ̀ ivimo, jarko obojen tonovima adekvatnog apsurda, ali su istovremeno i katar-zi~an put koji nam mo`e doneti bar privremeno oslobo|enje i olak{anje.

KUMOVI, tekst i re`ija Du{an Kova~evi}, Zvezdara teatar iz Beograda, 23. marta u 20 sati

Preispitivanje jugoslovenskog nasle|a

Predstava Sedam i po fragmentarne je strukture, sastavljena je od sedam bazi~no odvojenih pri~a, alime|usobno povezanih u tom smislu {to svaka govori o po jednom smrtnom grehu: od gordosti i lenjo-sti, preko gneva i srebroljublja do razvratni{tva. Za razliku od poznatog filma ~ija se radnja de{ava u no-vobeogradskim blokovima, radnja predstave doga|a se u razli~itim gradovima svih biv{ih jugosloven-skih republika, ~ime se predstava sme{ta i u vrlo aktuelnu oblast preispitivanja jugoslovenskog nasle|a.

SEDAM I PO, tekst Miroslav Mom~ilovi}, re`ija Darijan Mihajlovi}, koprodukcija beogradskog Ateljea212, Novosadskog pozori{ta i banjalu~kog Narodnog pozori{ta, 21. marta u 20 sati

Dogodine uisto vremePoslednje ve~eri festivala, 27. marta, nakon dodele na-grada, beogradski Slavija teatar izve{}e, van konku-rencije u ~ast nagra|enih, svoju predstavu Dogodine uisto vreme. U komadu Bernarda Slejda koji je re`iraoBo`idar \urovi} igraju Milan Lane Gutovi} i Nela Mi-hajlovi}.

Problemska komedijaDobri ujkicasavremena je komedija poznatog engle-skog dramati~ara Alana Ejkborna koja pretresa pita-nja koja su danas i ovde sasvim prepoznatljiva. To su:korenita iskvarenost civilizacije, izrazita va`nost ma-terijalnih vrednosti koje bri{u sve ostale principe, od-ricanje od slobode u korist novca, nestajanje tradici-onalnih ljudskih vrednosti. U predstavi pratimo tran-sformaciju Sa{e, naivne, nevine, tople i slatkasto {ar-mantne devojke sa sela koja, sa dolaskom u grad i iz-borom da postane {ti}enica starijeg mu{karca vrloproblemati~ne pro{losti, postaje gruba, hladna, suro-vo manipulativna zavodnica. Vrlo komi~no su iscr-tani likovi i detalji koji su danas na{a svakodnevnica:sumnjivi tipovi puni novca, devojke kojima skoro je-dino preostaje da profitiraju od svog tela, poslovi ko-ji su danas na vrhu lestvice po`eljnih profesija, a su-{tinski nisu ni{ta - advertajzing, konsalting, mena-d`erstvo itd. Koja je cena gubitka slobode i da li je ma-terijalno bogatstvo dovoljna nadoknada za izgubljeneljudske vrednosti? To su klju~na pitanja koja ova za-nimljiva problemska komedija postavlja.

DOBRI UJKICA, tekst Alan Ejkborn, re`ija Stefan Sabli}, Ustanova kulture

„Vuk Karad`i}“ iz Beograda, 26. marta u 20 sati

Izme|u komedije i tragedijeO`alo{}ena porodica u rediteljskom tuma~enju Andra{a Urbana pokazuje nestabilnost granice izme|u ko-medije i tragedije - komedije ~esto imaju zastra{uju}e mra~nu osnovu. Nu{i} je ovaj tekst odredio kao kome-diju, a Urban je njegovo mra~no nali~je postavio u prvi plan, pri ~emu ga je idejno i stilski veoma aktuelizo-vao. Scenografija je svedena, oslobo|ena iluzornih kulisa - istina se prikazuje direktno, bez umivanja i ulep-{avanja. Pona{anje likova, ~lanova Matine le{inarske porodice, izo{treno je i brutalizovano, dovedeno doekstrema - njihova malogra|an{tina, pohlepa i zavist ̀ estoko su uve}ani, odvedeni preko svih granica tole-rancije {to ovo scensko tuma~enje Nu{i}a ~ini vrlo posebnim i provokativnim.

O@ALO[]ENA PORODICA, tekst Branislav Nu{i}, re`ija Andra{ Urban, Narodno pozori{te iz Ni{a, 22. marta u 20 sati

Mladi reditelj Milan Ne{kovi} je ranu [ekspirovu Komedi-ju zabune na scenu postavio kao „pozori{te u pozori{tu“, ueklekti~noj, autoironi~noj formi. Slu`e}i se sredstvima de-konstrukcije, rastvorio je mehanizam iluzije i napravio sa-vremenu komediju koju karakteri{e ekstati~no zadovoljstvo~iste igre. Na taj na~in je ova komedija plautovskog tipa, za-snovana na zamr{enom zapletu, zamenama identiteta, upe-tljanim odnosima izme|u likova, direktno pribli`ena dana-{njoj publici. Mo`e se re}i da su autori predstave Komedijazabune po{li od teze da su zaplet i odnosi me|u likovima u[ekspirovom tekstu manje bitni od ~injenice da treba na-smejati publiku. Interpretacija teksta ovde nije cilj ve} je po-vod za vrtoglavu i autoironi~nu zabavu.

KOMEDIJA ZABUNE, tekst Vilijam [ekspir, re`ija Milan Ne{kovi}, Narodno pozori{te

iz Subotice, 24. marta u 20 sati

Pozori{te u pozori{tu

Svojta je crna komedija koja odra`ava na{e dru{tvene okolnosti bitnoodre|ene razli~itim vidovima prevara i manipulacija, kao i upadljivomva`no{}u materijalnih interesa pojedinaca, u javnosti predstavljenih kaoop{te politi~ko dobro. U osnovi radnje nalazi se zaplet oko polu-la`nogven~anja koje se sklapa zbog individualnih materijalnih interesa, izme-|u Sa{e, po profesiji la`nog doktora, i Ane, devojke vrlo sumnjivog mo-rala. Ova situacija stvara komi~ki potentnu osnovu za niz zavrzlama ~i-ji su akteri i mladin otac Mla|a, zatim beskrupulozni prevarant i privre-

meni la`ni homoseksualac, pa pop peva~ Gaga, njegovo privi|enje D`o-ni Ke{, par glumaca koji su anga`ovani da izigravaju mlado`enjine ro-ditelje kako bi se mladi predstavilo da je on gradskog a ne ruralnog po-rekla i drugi. Re`ija Nikole Zavi{i}a vrlo je dinami~na, pri ~emu su izo-{treni parodi~ni i apsurdni tonovi, {to sve osigurava sigurnu zabavu iplodno tlo za kriti~ko razmatranje okolnosti na{ih ̀ ivota.

SVOJTA, tekst Neboj{a Rom~evi}, re`ija Nikola Zavi{i}, Pozori{te Bo{ko Buha iz Beograda, 20. marta u 20 sati

Crna komedija

Urnebesna tragedija Du{ana Kova}evi}a u re`iji Maje Grgi} efektnaje i tako|e katarzi~na predstava, gotovo realisti~ko ogledalo dana-{njeg srpskog dru{tva, iako je bitno odre|ena duhom apsurda: ap-surd je u na{em dru{tvu postao realizam. U predstavi je fino esteti-zovan odnos izme|u farsi~nosti i tragi~nosti. U prvom delu radnjate~e grubo, o{tro i brzo, nagla{eni su njeni farsi~ni momenti, dok seu drugom delu brzina usporava, na ispra`njenoj sceni doga|aji po-staju obojeni tragi~no{}u. Likovi koje oblikuju glumci Marija Mede-

nica, Miodrag Petrovi}, Aleksandra I. Pleskonji}, Mihajlo Janketi} iMirjana Gardinova~ki, neprilago|eni su, konfuzni i prili~no otka~e-ni ~lanovi jedne disfunkcionalne porodice koja predstavlja slikovitudru{tvenu metaforu.

URNEBESNA TRAGEDIJA, tekst Du{an Kova~evi}, re`ija Maja Grgi}, Srpsko narodno pozori{te

iz Novog Sada, 25. marta u 20 sati

Apsurd kaorealizam

IV/F u t o r a k , 2 0 . m a r t 2 0 1 2 .

Dani komedije41.

Posebno izdanje lista Danas posve}eno 41. festivalu Dani komedije u JagodiniUrednik D r a g a n S t o { i } , tekstov i M a r i j a K r t i n i } , pre lom S l o b o d a n S r e m ~ e v i }

rvoga dana, pre sve~anog otvaranja festi-vala, u holu Kulturnog centra bi}e otvore-na izlo`ba dokumenata iz knjige Nu{i} i Ja-

godina, na kojoj }e gledaoci prvi put mo}i da videautenti~ne dokaze o ~estim boravcima Nu{i}a uJagodini. Izlo`ba i knjiga prvi put otkrivaju identi-tet glavnog junaka komedije Put oko sveta, koga jeNu{i} pre 100 godina susreo u kafani Dardaneli uJagodini.

Ljubiteljima pozori{ta u vreme festivala bi}e or-ganizovan susret sa rediteljem Jugom Radivojevi-}em, predvi|en je i susret sa Darom D`oki}, a bi}epromovisana i knjiga glumca Milana Cacija Mihailo-vi}a - Uspomenar 212, u kojoj je on zabele`io mno-{tvo anegdota iz ~uvenog bifea Ateljea 212. Sa Miha-ilovi}em iste ve~eri pojavi}e se i Tanja Bo{kovi}.

Svakoga dana u prepodnevnim satima, najmla-|i }e imati prilike da pogledaju de~je predstaveGradskog pozori{ta i drugih dramskih kolektiva.

Sveobuhvatna podr{ka festivaluDani komedije zna~ajna su manifestacija jer je to festival koji je upisan u kalendar kulture Srbije. To je doga|aj koji je va`an ne samo za Jagodinu, ve} za celu zemlju.

Dragan Markovi} Palma, gradona~elnik Jagodine

Potraga za pravim identitetomRukopis Nu{i} i Jagodina celovita je i studioznorealizovana knjiga koja se oslanja na obilje do-kumentarnog materijala koji je Stanojlovi} ko-ristio s puno profesionalnog respekta. Ono {toovu knjigu ~ini osobitom je obilje nove, dosadmalo poznate, gra|e koja se odnosi na Nu{i}evboravak u Jagodini i na samu Jagodinu i jedankrug ljudi koji su mu mogli biti inspirativni zarad na komediji Put oko sveta. Posebno je za-nimljiv ̀ ivotopis Jovan~inog dvojnika Milana D. Radenkovi}a u kome se nalazi obiljedragocenih detalja za sliku Jagodine i ̀ ivot njenih ̀ itelja s kraja 19. i prvih decenija 20.veka... (@ivorad \or|evi})

Iz pogovora za knjigu Ninoslava Stanojlovi}a „Nu{i} i Jagodina“

P

Prole}ni danikomedije

estival Dani komedije nastao je 1972. godine - njegovi idejni tvorci su Muharem Per-vi}, Miroslav Buca Mirkovi} i Dragoslav Lazi}. Plod ove manifestacije koja traje ve} 41godinu, ~injenica je da danas nema pozori{ta u Srbiji u kome ne igra neko od Jagodi-

naca, kao {to nema akademije dramskih umetnosti na kojoj ne studira neko iz Jagodine.Mart mesec u Jagodini se tradicionalno o~ekuje sa nestrpljenjem i velikom rado{}u, ne

samo zbog prole}a koje dolazi ve} i zbog ove manifestacije, jer su Dani komedije trajnoutkani u kulturni `ivot Jagodine i cele Srbije. To i obja{njava ~injenicu da je sala jagodin-skog Kulturnog centra premala da primi sve one koji bi da pogledaju neku od predstavatokom festivala.

Dobrica Mili}evi}, predsednik UO festivala Dani komedije u Jagodini

JUG RADIVOJEVI]:Vedrina bez skandalaDani komedije svakako se razlikuje od drugih festivala po svojoj`anrovskoj odrednici. To je jedini festival komedije na ovim pro-storima i dugo godina bio je jedini festival na kojem je publika od-lu~ivala o pobedniku. Tek petnaestak godina nakon njegovog osni-vanja uklju~io se i ̀ iri. Nagrada ]uran nametnula se kao najzna~aj-nija nagrada za glumce i reditelje.

Ovaj festival uspeo je da o~uva svoju tradiciju isvoj integritet, i jedna je od retkih mani-festacija ovog tipa koja nije po-znata po skandalima, ve} je

sa~uvala vedrinu kojudonosi komedija.

S druge strane,taj termin od 20.do 27. marta,uvek je bio pravoosve`enje poslezimskih dana. Uz

Sterijino pozorje toje najzna~ajniji doma}ipozori{ni festival. Ne tre-ba zaboraviti i najredovniju

pojavu - fantasti~no gostoprim-stvo doma}ina i izuzetnu publiku koja dolazi napredstave ve} decenijama unazad.

Prate}i program Dana komedije

F

Intelektualni dijalog sa `ivotomDani komedije podstakli su ne samo pozori{ni, ve} i {iri intelektualni i dru{tveni dijalog sa

stvarnim i otvorenim poljima i slojevima `ivota... Nema zna~ajnijeg pisca i dramskog umetnikakoji bar jednom nije posetio Dane komedije i u`ivao gostoprimstvo ovog grada.

Muharem Pervi}, pozori{ni kriti~ar i dugogodi{nji saradnik i jedan od utemeljiva~a festivala

Ovogodi{nji `iri festivala

~ine reditelj Jug Radivojevi} (predsednik),Dara D`oki} (glumica) i

Dragi{a Milojkovi}(glumac)