jevandjelje u stvaranju - e. j. waggoner.pdf

JJEEVVAANNEELLJJEE UU SSTTVVAARRAANNJJUU

EE.. JJ.. WWAAGGGGOONNEERR

Autor je ove dragocene knjige povezuje dve epohe, dva Zaveta, dva velika ina u kojima se

Bog otkriva oveku, najpre kao Tvorac svega postojeeg, a potom kao Spasitelj, takoe svega stvorenog. U oba aspekta Boanskog projavljivanja otkriva se Njegova nenadmana sila koja nas, ljude modernog doba, nekako ne uzbuuje previe kada razmiljamo o delu boanskog stvaranja, ak i kada smo skloni kreacionizmu. Meutim, kada doe do toga da treba poverovati u injenicu da isti Bog nije nita izgubio od svoje nenadmane sile, da i danas stvara, i da je voljan da sada i ovde stvori moje novo srce, tada nastaje borba unutar due, jer takva jednostavna vera povlai mnoga pitanja, a odgovori neminovno dovode oveka na raskre gde se jasno vide dva potpuno raznosmerna puta, jedan koji znai odlaenje od Boga i drugi koji vodi sve blie Spasitelju ija se stvaralaka sila sve vie otkriva u ivotu iskrenog vernika.

Elet D. Vagoner na direktan, jednostavan, logiki dosledan nain povezuje dve fasete boanske sile, stvaralaku i spasilaku, i itaocu daje dovoljan motiv da se upusti u avanturu vere, ispitujui u svakodnevnom iskustvu koliko je ta sila vidljiva danas u njegovom ivotu. Naslov originala: The Gospel in Creation by Ellet Joseph Waggoner

2

Sadraj

UVOD ....................................................................................................... 3 UTEHA I NADA U PISMU .................................................................................................................... 3

DAN PRVI ................................................................................................. 5 STVARANJE I ISKUPLJENJE .................................................................................................................. 5 STVARALAKA RE ........................................................................................................................... 6 RE SIGURAN TEMELJ ..................................................................................................................... 8 GRAENJE NA REI ............................................................................................................................ 9 PORUKA UTEHE ............................................................................................................................... 13 NEKA BUDE SVETLOST ..................................................................................................................... 14 SVETLOST IVOTA .......................................................................................................................... 16

DAN DRUGI ............................................................................................. 20 OBLACI SU PRAH OD NOGU NJEGOVIH ............................................................................................ 20 OBLACI I PLJUSAK MILOSTI .............................................................................................................. 22 DUGA OBEANJA ............................................................................................................................. 23

DAN TREI.............................................................................................. 25 POUKA KOJU UIMO OD TRAVE ....................................................................................................... 27

DAN ETVRTI ......................................................................................... 33 DELA RUKU NJEGOVIH GLASI SVOD NEBESKI ................................................................................... 33 BOJA ZAKLETVA ............................................................................................................................ 34 BOG JE SUNCE .................................................................................................................................. 35 BLAGODAT I SLAVA ......................................................................................................................... 35

DAN PETI ................................................................................................ 39 PTICE, RIBE I IVOTINJE .................................................................................................................. 39

DAN ESTI .............................................................................................. 42 TA JE OVEK?................................................................................................................................. 42

DAN SEDMI ............................................................................................. 45 POIVATI SA GOSPODOM ................................................................................................................ 45 SUBOTNI ODMOR ............................................................................................................................ 47 POINAK KOJI OSTAJE ..................................................................................................................... 49

3

Uvod

UTEHA I NADA U PISMU U etvrtom stihu petnaestog poglavlja Rimljanima poslanice Boji Duh preko apostola Pavla

stavlja peat odobravanja na ceo Stari zavet. On to ini nudei cilj zbog kojeg pie: Sve, naime, to je unapred napisano, napisano je nama za pouku, da strpljivou i utehom Pisma imamo nadu.

Ono zbog ega nalazimo utehu i nadu u Starom zavetu, jasno je otkrio Hristos, kada je u odgovoru Jevrejima dao svoje boansko odobravanje starozavetnim spisima, a posebno Mojsijevim knjigama. Isusove rei glase: Istraujete Pisma, jer smatrate da u njima imate veni ivot; i ona svedoe za mene; Jer da ste verovali Mojsiju, verovali biste i meni; jer je on o meni pisao. Ako pak njegovim pismima ne verujete, kako ete verovati mojim reima (Jovan 5,46-48 arni). Moemo nai utehu i nadu u Spisima zato to je Hristos u njima.

Duh Starog zaveta Duh je Hristov. itamo o prorocima iz starih vremena da su ispitivali na koje je Hristov Duh u njima ukazivao, kada je unapred svedoio o Hristovim stradanjima i o slavi koja e uslediti. (1. Petrova 1,11 SSP1)

Stari zavet je Jevanelje. Ne samo to, nego Stari zavet sadri Jevanelje. U stihu koji sledi nakon poslednje citiranog, itamo: Njima je otkriveno da nisu sluili sebi nego vama, ovim to vam se sad objavilo posredstvom onih koji su vam propovedali evanelje u Duhu Svetom, poslanom s neba (1. Petrova 1,12 arni). I svi proroci, ukljuujui i Mojsija, su propovedali isto to su propovedali i apostoli, a to je Jevanelje. S obzirom na to da je Boje Jevanelje o Isusu Hristu Gospodu naem (Rimljanima 1,1-3), i da bi Jevreji verovali u Hrista da su verovali Mojsiju, jer je on pisao o Hristu, sledi da je ono to je Mojsije pisao bilo Jevanelje.

Jevanelje u stvaranju. Prva stvar koju je Mojsije napisao inspirisan Duhom Bojim bila je pria o stvaranju. Zato je to jedna od onih stvari kroz koje dobijamo nadu i utehu. Kako je mogue da kroz priu o stvaranju dobijamo utehu i nadu? To je zato to ova pria sadri Jevanelje. Nekoliko rei bie dovoljno da potvrdimo ovu injenicu pre nego to nastavimo dalje sa detaljnim prouavanjem.

Izjava apostola da je Jevanelje sila Boija na spasenje svakome ko u njega veruje (Rimljanima 1,16 arni), poznata je svima koji su ikada uli Jevanelje. Jevanelje je ispoljavanje Boje sile koja je uloena da bi spasila oveka. Sutinu ove iste misli izrekao je i Petar kada je govorio o nebeskom nasledstvu onih koji su silom Bojom sauvani, kroz veru, za spasenje (1. Pet. 1,5 eng. prev).

Stvaranje mera Boje sile. ta je mera Boje sile? Gde se ona moe videti u opipljivom obliku? itajte Rimljanima 1,20. Tu nam je reeno da je sve ono nevidljivo, ak i Boja vena sila, kao i samo Boanstvo, jasno prikazano i da se moe isto tako jasno razumeti kroz stvorena dela. Dakle, u stvaranju je sila Boja tako opipljivo ispoljena da je svi prosto moraju videti. Ali, to se tie spasenja Boja sila je Jevanelje. Stoga dela stvaranja pruaju pouku o Jevanelju. To je reeno u devetnaestom Psalmu: Nebesa kazuju slavu Boju, i dela ruku njegovih glasi svod nebeski. Dan danu dokazuje, i no noi javlja (objavljuje znanje eng. prev). Nema jezika, niti ima govora, gde se ne bi uo glas njihov (nema ni govora ni jezika; bez svega ovoga njihov glas se ipak uje eng. prev). Po svoj zemlji ide kazivanje njihovo i rei njihove na kraj vasiljene.

1 SSP Savremeni srpski prevod prim. izdavaa

JEVANELJE U STVARANJU UVOD E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

4

U ovaj citat ukljuen je i komentar sa margine2, jer daje objanjenje jo blie originalnoj ideji iz Psalma. Ta ideja glasi da bez obzira na to kojim jezikom govore pripadnici neke nacije, svi mogu razumeti jezik neba. Poruka koju kazuju nebesa lake se ita nego da je zvuno saoptena, jer svi ljudi koji ive na zemlji ne mogu podjednako da razumeju jedan artikulisani govor. Svi, meutim, koji su obdareni razumom, mogu da itaju jednostavan jezik Bojih stvorenih dela.

Istu misao izraava i Addison u ovim divnim stihovima:

Na visini prostran svod nebeski, Sa svim svojim nebeskim venim plavetnilom,

I ukrasima sjajnim Objavljuju velikog Zaetnika.

Sunce koje se ne umara, Iz dana u dan silu svoga Tvorca otkriva,

I svakoj zemlji govori, Da je na delu jedna Svemona ruka.

Ubrzo, dok veernja senka natkriljuje, Mesec zapoinje udesnu priu

I nou, zemlji to ga slua, Ponavlja priu svog roenja;

Dok zvezde okruuju njegov sjaj I planete sve sa svoje strane

Potvruju poruke, dok se obru I ire istinu od pola do pola.

Jevanelje je sila Boja, i ta sila je otkrivena u delima koje je On stvorio; zato psalmista govori o

Jevanelju koje nebo kazuje i nauava. Da je to tako, potvruju i rei apostola Pavla u Rimljanima 10,15-18: A kako e propovedati ako ne budu poslani? Kao to stoji napisano: kako su krasne noge onih koji donose glas za mir, koji donose glas za dobro! Ali, svi ne posluae jevanelja: jer Isaija govori: Gospode! ko verova naemu propovedanju? Tako dakle vera biva od propovedanja, a propovedanje reju Bojom. Nego velim: zar ne ue? Jo otide po svoj zemlji glas njihov, i po krajevima vasionoga sveta rei njihove.

Apostol ovde govori o Jevanelju koje, kako kae, nisu svi posluali. Zatim tvrdi da su ga svi uli, a kao dokaz da su ga svi uli, on citira upravo Psalam 19: Otide po svoj zemlji glas njihov, i po krajevima vasionoga sveta rei njihove. Na ta se odnose njihove rei? Odnose se, naravno, na Jevanelje. Tako dobijamo zaokruenu ideju, da nebesa propovedaju Jevanelje. Nema oveka koji bi bio toliko nepismen da nije u stanju da proita Jevanelje; nema oveka koji je toliko gluv, ili do te mere izolovan da ne moe uti jevaneosku propoved. Ova istina bivae sve oiglednija kako budemo ulazili dublje u nae prouavanje.

2 Originalni komentar iz King James prevoda prim. prevodioca

5

Dan prvi

STVARANJE I ISKUPLJENJE U poetku stvori Bog nebo i zemlju (1. Mojsijeva 1,1). U ovoj kratkoj reenici saeta je

celokupna istina Jevanelja. Onaj ko ispravno ita ove rei moe iz njih da izvue ogromnu utehu. Razmotrimo na prvom mestu ko je Taj to je stvorio nebo i zemlju. Stvori Bog. Ali, Hristos je

Bog, sjaj Oeve slave, izraz lika koji ima Otac kao linost (vidi Jevrejima 1,3). On sam kae: Ja i otac jedno smo (Jovan 10,30). On je bio Onaj koji je predstavljao Oca, stvarao nebo i zemlju. U poetku bee Re Boija, i ta Re bee u Boga, i Bog bee Re. Ova bee u poetku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i nita, to je postalo, nije postalo bez nje. (Jovan 1,1-3 arni)

Ponovo itamo o Hristu da je u njemu stvoreno sve to je na nebesima i na zemlji, sve vidljivo i nevidljivo, bili to prestoli, ili gospodstva, ili poglavarstva, ili vlasti; sve je njegovim posredstvom stvoreno i za njega. I On je pre svega i sve u njemu ima svoje postojanje. (Koloanima 1,16.17 arni)

Sam Otac naziva Sina Bogom i Tvorcem. Prvo poglavlje Jevrejima poslanice kae da Bog nikada nije rekao nijednome od anela Ti si Sin moj, ja sam te danas rodio. Dok Sinu kae: Tvoj presto, Boe, stoji u sve vekove i ezlo pravosti je ezlo tvoga carstva. Sinu On takoe kae: Ti si, Gospode, u poetku osnovao zemlju i nebesa su dela tvojih ruku (Jevrejima 1,5.8.10 arni). Tako moemo biti sasvim sigurni dok itamo rei iz prvog poglavlja knjige Postanja: U poetku stvori Bog nebo i zemlju, da se one odnose na Boanstvo koje je u Hristu.

Stvaralaka sila je ono to razlikuje Boanstvo od svega drugog. Duh Gospodnji je preko proroka Jeremije opisao besmislenost potovanja idola, dodavi: A Gospod je pravi Bog, Bog ivi i car veni, od njegove srdnje trese se zemlja, i gneva njegova ne mogu podneti narodi. Ovako im recite: bogova, koji nisu nainili neba ni zemlje, nestae sa zemlje i ispod neba. On je nainio zemlju silom svojom, utvrdio vasiljenu mudrou svojom, i razumom svojim razastro nebesa. (Jeremija 10,10-12)

Zemlja je stvorena Njegovom silom i osnovana Njegovom mudrou. No, Hristos je sila Boja i mudrost Boja. Tako ponovo nalazimo Hrista neraskidivo povezanog sa stvaranjem i ulogom Tvorca. Hristovo Boanstvo priznajemo samo ako Ga priznajemo i poklanjamo se Njemu kao Tvorcu.

Hristos je Iskupitelj zahvaljujui svojoj sili koja je stvaralaka. itamo da imamo iskupljenje kroz krv Njegovu, ak i oprotaj greha, jer kroz Njega je sve sazdano (Koloanima 1,14.16 eng. prev). Da nije bio Tvorac ne bi mogao biti ni Iskupitelj. To znai da su iskupljujua sila i stvaralaka sila jedno te isto. Iskupiti znai stvoriti. Ovo se ogleda i u reima apostola kada kae da je jevanelje sila boja za spasenje. Ovu misao neposredno prati druga, da se Boja sila moe zapaziti u delima koja su stvorena (Rimljanima 1,16-20). Kada razmislimo o delima stvaranja i sili koja su se u njima otkrila, proniemo u silu iskupljenja.

Bilo je pregrt spekulacija na temu koja je sila vea, iskupljujua ili stvaralaka. Mnogi su pomiljali da je iskupljenje vee delo od stvaranja. Takve pretpostavke su besmislene jer samo beskrajna sila moe da ostvari kako jedno, tako i drugo delo. Ljudski um ne moe da izmeri neogranienu silu. Meutim, iako ih ne moemo izmeriti, moemo lako da postavimo pitanje koja je vea, jer nam Pismo prua informacije o tome. Nijedna nije vea. Re je o istoj sili. Iskupljenje je stvaranje. Iskupljenje je ista ona sila koja je primenjena u poetku, kada je stvoren svet i sve to je na njemu. Ista sila je sada primenjena u spasavanju oveka i zemlje od prokletstva greha.

JEVANELJE U STVARANJU DAN PRVI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

6

Pismo je veoma jasno po ovom pitanju. Psalmista se molio: Stvori u meni isto srce, prav duh ponovi u meni (Psalam 51,10 eng. prev). Apostol kae: Ko je u Hristu, novo je stvorenje (2. Kor. 5,17 eng. prev) ili novo je delo stvaranja. Na drugom mestu itamo: Jer ste milou spaseni kroz veru; to nije od vas, dar je Boji. Nije na osnovu dela, (tako) da se niko ne moe pohvaliti. Jer smo mi Njegov posao, sazdani (stvoreni) u Hristu Isusu za dela pravedna, koja je Bog unapred odredio, da u njima hodimo. (Efescima 2,8-10 kombinovani prevod engleski-Karadi)

U poreenju sa Bogom, ovek je nita i... tatina (Isaija 40,17). U njemu dobro ne boravi (Rim. 7,18). Ista sila koja je u poetku stvorila svet ni iz ega, uzima oveka, ako je on voljan, i od njega ini ono to je na pohvalu Njegove slavne milosti. (Efescima 1,6 eng. prev)

STVARALAKA RE

Videli smo da je Hristos Re, Tvorac svih stvari i da otkupljuje svojom stvaralakom silom. Hajde sada da vidimo ta Sveto pismo kae o tome kako je On to stvarao. Evo odgovora: Reju Gospodnjom nebesa se stvorie, i duhom usta Njegovih sva vojska njihova. Kao u gomilu sabra vodu morsku, i propasti metnu u spreme. Nek se boji Gospoda sva zemlja, i neka strepi pred Njim sve to ivi po vasiljeni. Jer On ree, i postade; On zapovedi, i pokaza se (Psalam 33,6-9). To je veoma jednostavno i predivno, upravo zbog svoje jednostavnosti. Svi moemo da uzviknemo: Kakva li je to re!

Verom razumemo da su svetovi sazdani reju Bojom, i da stvari koje se vide nisu stvorene od onoga to je postojalo (Jevrejima 11,3 eng. prev). Kako znamo kako su stvoreni svetovi? Verom. Vera daje znanje. To je njeno naroito delo. Znanje dobijeno verom nije nejasno niti neizvesno. Zapravo i nema pravog znanja koje nije niklo iz vere. Znanje koje dolazi na neki drugi nain zapravo je spekulacija. Neverujui ovek smatra veru ludou, ali vernik zna da je vera ta koja predstavlja vrst temelj. Ko veruje, znae.

Poznavanje alfabeta je jedno od najoptijih znanja na svetu. Ono lei u samoj osnovi svakog uenja. Niko se ne smeje detetu kada ono kae da zna sva slova abecede, i to jasno i odreeno tvrdi da je znak A ba to to oznaava (uprkos svim moguim kontradikcijima vezanim za tu tvrdnju). Ipak, dete ovo zna iskljuivo na osnovu vere. Ono nikada nije samo za sebe istraivalo ovaj predmet, nego ga je prihvatilo na osnovu tvrdnje svog uitelja. Ovaj je, takoe, za sebe morao da naui istu abecedu, i to na isti nain verom. Ni njemu svakako na poetku nije bilo dokazivano da A jeste A. To sigurno nije bilo tako. Ako bi on odbio da veruje u ovu injenicu sve dok mu se to ne dokae, nikad ne bi nauio da ita. Jednostavno, morao je to da prihvati verom, a onda je injenica samu sebe potvrivala u svakoj narednoj situaciji i pod svim okolnostima. Nema niega u ta bi ljudi bili sigurniji, i istovremeno nema niega u emu bi vie zavisili od vere, nego kada je re o slovima alfabeta.

Upravo tako kao to deca ue abecedu, mi treba da uimo Boje istine. Ko prima nebesko carstvo, mora da ga primi kao dete. Verom mi uimo kako da upoznamo Isusa Hrista koji je Alfa i Omega, celokupan Boji alfabet. Oni koji veruju jednostavnim tvrdnjama Biblije u pogledu stvaranja, sa sigurnou e znati da je Bog sazdao nebo i zemlju silom svoje rei. Znanje ove osobe nee biti uzdrmano sumnjama nevernika koji sve to proglaavaju ludou. Takve sumnje ne mogu da budu protivdokaz njegovom ubeenju, kao to ni nae poznavanje alfabeta ne moe da bude uzdrmano ili osporeno time to neko ne poznaje taj isti alfabet.

Reju Gospodnjom nebesa se stvorie, i duhom usta njegovih sva vojska njihova (Psalam 33,6). U asopisu Stolee (Century) objavljenom u maju 1891. godine, moe se nai veoma


7

zanimljiv opis glasovnih oblika. lanak nosi naslov Vidljivi zvuk. Autorka lanka, gospoa Vots Hjuz (Watts Hughes), koristila je jednostavne ureaje da testira intenzitet izgovorenih glasova. Jedna elastina membrana bila je rairena preko otvora prijemnika do kojeg je glas dolazio preko iroke cevi koja je na drugom kraju imala proirenje za usta onoga ko je izgovarao glasove. Na ovu membranu koja je bila horizontalno poloena, stavljena su zrnca peska ili finog pudera. Rezultati nisu bili nikakvo udo, osim zapaene pojave da ak i najmanja zvuna vibracija dovodi do pravilnog rasporeivanja zrnaca po membrani, tako da se uvek dobija neki oblik biljke ili cveta, pa ak i oblici niih ivotinjskih vrsta. Neto slino ovome moe se videti kada se po hladnom vremenu die u smrznuti prozor. Primeeno je takoe da, ako je puder sasvim suv, on ne zadrava oblik koji je napravio, poto prestanu zvune vibracije proizvedene ljudskim glasom. Sasvim laganim kvaenjem pudera dobijeno je to da on ostane u obliku koji je napravio pod uticajem ljudskog glasa, kako bi taj oblik mogla da uhvati fotografska kamera. (Vagoner ovde misli na eksperimente koji su nazvani Slike glasovnih oblika).

Sve nam to govori da dah koji dolazi iz plua ima oblik ivih organizama; autorka lanka koja je pevala da bi izazvala vibracije membrane, na kojoj su nastajale udesne forme, zakljuila je sledee:

Na kraju ovog mog kratkog rada sa glasovnim oblicima, nakon posmatranja, dodala bih da sam u svojim eksperimentima kao istraivaki instrument koristila sopstveni glas, pevajui u cev na ijem se kraju nalazila membrana sa prahom. Ostavljam sada sve drugima koji su bolje upoznati sa prirodnim naukama, da usklade dobijena saznanja sa injenicama i zakonima kojima nauka ve raspolae. Ipak, moram da kaem da je, dok sam prelazila iz jedne u drugu fazu ovog istraivanja, pitanje za pitanjem dolazilo u moj um, sve dok kod sebe nisam uhvatila kontinuirano oseanje da stojim pred misterijom koja je u velikoj meri sakrivena, mada nam se neki njeni obrisi naziru kao otkrivenje. Na sve to prinuena sam da kaem da sam, pevajui iz dana u dan i posmatrajui kako iz tog ina nastaju svi ti udesni, jedinstveni oblici, u pauzama izlazila napolje i tom prilikom svuda oko sebe zapaala paralelne oblike u ivom svetu: cvetove, paprati, drvee. Dok sam gledala kako iz male gomilice praha nastaju figure nalik na cvetove, kako se formiraju latice, sve me je to podsetilo na nain kako cvet u prirodi izbija iz nabubrelog pupoljka. Nada se kod mene probudila da bi ovi skromni eksperimenti mogli da doprinesu boljem razumevanju prirodnog sveta i naina na koji u tom svetu nastaju svi te predivni oblici ivota, i tako makar u maloj meri pomognu da se otkrije jo jedna karika u velikom lancu ureenog Univerzuma, o kojem Sveti spisi govore da je nastao glasom Bojim. Ovo ne slui kao primer kako je Bog u poetku reju izazvao nastanak Zemlje, jer mi ne

moemo da znamo kako je On to uinio. No, ovaj opisani eksperiment moe da nam pomogne da shvatimo princip. ovek je stvoren prema Bojoj slici. On sam, meutim, nema stvaralaku sposobnost. U njegovom dahu, dakle, mogu da postoje samo oblici ivih organizama. Meutim, u dahu Bojem nisu samo oblici, ve sami ivi organizmi, jer je On ivi Bog, i u Njemu je izvor ivotu (vidi Psalam 36,9). Kada On govori, Re kojom se neka stvar naziva, sadri tu stvar u sebi. ta god da ta Re opisuje, to to je opisano u ivom obliku ve postoji u samoj Rei. Na ovo ukazuju rei apostola Pavla koje se odnose na Boga: (On) ono to nije poziva da bude (Rimljanima 4,17 SSP); na iju re postaje ono ega nema (D. Stefanovi); On zove stvari koje nisu tu kao da su tu bile (Bakoti). To je osobina koju samo Bog moe da ima. Ako bi ovek nazvao stvari koje ne


8

postoje kao da su postojee, to bi bila la. Bog, meutim, ini tako i to nije la. Kako to? Jednostavno tako to kad nazove stvar imenom, ili kae da e ta stvar da nastane, ona ve postoji, ak i ako se ne vidi istog tog momenta. Sve stvoreno nalazi se u njegovoj Rei. Kad Bog nazove odreenim imenom neto to pre toga nije postojalo, tog asa ono postaje i njegovo postojanje je tako sigurno kao da se ve pojavilo u opipljivom obliku, jer ono zaista i stvarno postoji u Rei koja je bila izgovorena. Eto zato je toliko mnogo proroanstava izgovoreno u svrenom glagolskom obliku, kao da su ve ispunjena. Dakle, kada je svetove trebalo dozvati u postojanje, Bog je izgovorio rei i oni su nastali. Oni su formirani dahom Njegovih usta.

Vidite kakav je vrst temelj dat onome ko veruje i zna da su sve stvari stvorene reju Bojom, i da, kada Bog govori, ono to je prozvano imenom istog asa nastaje, i to puno ivota. Psalmista kae: Da posluam to govori Gospod Bog. On izrie mir narodu svojemu i svecima svojim. On izgovara mir kroz svoju Svetu Re, Jer je On na mir (Efe. 2,14). Mir, meutim, znai pravednost, jer itamo: Velik mir imaju oni koji ljube Zakon tvoj i u njih nema spoticanja (i njih nita nee uvrediti eng. prev) (Psalam 119.165). I na drugom mestu: O, da si pazio na zapovesti moje, mir bi tvoj bio kao reka, i pravda tvoja kao valovi morski (Isa. 48,18). Stoga mora biti da Bog izgovara pravednost istovremeno kad izgovara mir. To i jeste tako, jer kao potvrdu itamo: A sad se bez zakona javi pravda Boja, posvedoena od zakona i od proroka; pravda Boja verom Isusa Hrista1 u sve i na sve koji veruju; jer nema razlike. Jer svi sagreie i izgubili slavu Boiju, a bez svoje zasluge su opravdani (uinjeni pravednima, ili tvorcima zakona2) milou njegovom, otkupom koji je u Isusu Hristu. Koga je Bog postavio kao rtvu izmirenja njegovom krvlju koja se verom usvaja, da se pokae njegova pravednost, jer je Bog u svojoj strpljivosti opratao grehe uinjene u prolosti; da bi u ovo vreme, kako rekoh, objavio Svoju pravednost, a to je: da On moe biti pravedan, dok istovremeno opravdava onoga ko veruje u Isusa (Rimljanima 3,21-26 kombinacija prevoda Karadi, Bakoti, arni, engleski prevod KJV).

Zapazite da je o oveku reeno da ne poseduje nikakvu pravednost: Svi su skrenuli, svi su zajedno postali beskorisni; nema toga koji ini dobro, nema ba ni jednog (Rim. 3,12 arni). Niko nema niega u sebi od ega bi se mogla dobiti pravednost. Dakle, Boja pravednost je bukvalno stavljena na sve i u sve koji veruju. Tako su oni ujedno obueni u pravednost, ali i ispunjeni njome, u skladu s Pismom. U stvari, oni tada postaju pravednost Boja u Hristu. A kako se to postie? Bog objavljuje tj. izrie svoju pravednost nad onim koji veruje. Objaviti znai izgovoriti. Dakle, Bog izgovara greniku, koji je nita i koji nema nita; Bog takvoj osobi kae: Ti si pravedan, i istog trena ovaj verujui grenik prestaje da bude grenik i postaje pravednost Boja. Boja re koja izgovara pravednost, poseduje tu pravednost u sebi samoj. im grenik verom primi tu re u svoje srce, istog trenutka on ima pravednost Boju u svom srcu; a kako iz srca izlaze izvori ivota, sledi da je u tom asu novi ivot zapoeo u njemu. To je ivot poslunosti svim Bojim zapovestima. Tako vera uistinu postaje supstanca onih stvari kojima se nadamo (bukvalan engleski prevod), jer vera usvaja Boju re, a Boja re je supstanca.

RE SIGURAN TEMELJ

Ista re koja je stvorila svet, takoe ga i odrava. Ponovo citiramo rei koje se odnose na Hrista: Jer je u njemu stvoreno sve to je na nebesima i na zemlji, sve vidljivo i nevidljivo, bili to prestoli, ili gospodstva, ili poglavarstva, ili vlasti; sve je njegovim posredstvom stvoreno i za njega. I on je pre

1 U smislu: posredstvom vere Isusa Hrista, ili: kao rezultat/plod vere Isusa Hrista prim. prev. 2 Tekst u zagradi postoji i u originalu prim. prev.


9

svega i sve u njemu ima svoje postojanje (sve se u njemu sadri eng. prev) (Kol. 1,16.17 arni). Re sadri, ovde znai odrava se kao celina. Dakle, sve to na zemlji postoji i sama zemlja, duguju svoje kontinuirano postojanje Hristu. Zato je Pavle na Marsovom brdu izjavio da u njemu ivimo, miemo se i jesmo (imamo svoje postojanje eng. prev). (Dela 17,28)

Odrivost svega stvorenog ostvaruje se pomou Njegove rei. Bog, koji je od davnine mnogo puta i na mnogo naina govorio naim oevima preko proroka, u ove poslednje dane progovorio nam je preko Sina, koga je postavio za naslednika svega, ijim posredstvom je i svet stvorio; on je odsjaj njegove slave i odraz njegovoga bia, koji sve nosi svojom silnom reju, koji je izvrio oienje od greha i seo s desne strane velianstva na visinama (Jev. 1,1-3 arni). Hristos je Boanska Re. On je u izgovorenoj rei; i s obzirom na to da se sve stvari u Njemu odravaju kao celina, one opstaju zahvaljujui Njegovoj monoj rei.

itajte rei koje je napisao apostol Petar: od davnina (su) bila nebesa i zemlja je iz vode i kroz vodu dobila svoje postojanje Bojom reju, tim je i tadanji svet bio potopljen vodom i tako propao. A sadanje nebo i zemlja istom tom reju poteeni su za oganj i uvaju se za dan suda i propasti bezbonih ljudi. (2. Pet. 3,5-7 arni)

Ista re koja je stvorila svet, bila je uzrok njegove propasti prilikom potopa. Potom ga je izvela preobraenog iz vode, i do sada ga jo uvek odrava. Dakle, ta re mora biti neto zaista sutinsko, sama supstanca svega postojeeg. Ona je stvarnija i postojanija od same zemlje, kao to i osnova neke stvari mora biti postojanija od same stvari. To je re koja ostaje doveka (1. Pet. 1,23), i zato onaj koji u nju veruje nikad nee biti u gubitku.

Doi e vreme kad e se sva zemlja ljuljati kao pijan ovek, i premestie se kao koliba (Isa. 24,19.20); tada e svako ostrvo pobei, i planine se prevaliti u srce morima. Ali, ak i u tom tekom vremenu hriani e moi da kau: Bog nam je utoite i sila, pomonik, koji se u nevoljama brzo nalazi. Zato se neemo bojati. (Psalam 46,1.2)

GRAENJE NA REI

Svaki dakle koji slua ove moje rei i izvruje ih, bie kao mudar ovek, koji sazida

kuu svoju na steni. I pade kia i dooe bujice, i dunue vetrovi i navalie na onu kuu i ne pade; jer bee utemeljena na steni. I svaki koji slua ove moje rei a ne izvruje ih, bie kao lud ovek, koji sazida kuu svoju na pesku. I pade kia i dooe bujice, i dunue vetrovi i navalie na onu kuu i pade, i pad njen bee veliki. (Matej 7,24-27 arni) Hristos je stena. O starom Izrailju itamo da je narod onog doba pio iz duhovne stene koja ih

je pratila (ila sa njima), a ta stena bee Hristos (1. Kor. 10,4). Psalmista kae: On je stena moja i u Njemu nema nepravde (Psalam 92,15 eng. prev). Za one koji Ga prihvate kao svoj mir, reeno je: niste vie tuinci i doljaci, nego ste sugraani svetih i domai Boji nazidani na temelju apostola i proroka, a ugaoni temelj je sam Hristos. (Efe. 2,19.20 arni)

Nismo nazidani na apostolima i prorocima, ve na temelju na kojem su i oni zidali, jer niko ne moe da postavi drugi temelj, sem onoga koji je postavljen, a to je Isus Hristos (1. Kor. 3,11 arni).

Prema reima samog Hrista u propovedi na gori (blaenstva), mi gradimo na steni sluajui i izvrujui Njegove rei. Boja re je bogom nadahnuta (vidi 2. Tim. 3,16), pa je stoga puna Njegovog ivota. Vera, dakle, potie od propovedi, a propoved biva Hristovom reju (Rim. 10,17


10

arni); Hristos boravi u srcu posredstvom vere, to znai da re ima Hrista u sebi, zato ona donosi Hrista u srce. oveja re stoji umesto oveka. Ona je vredna taman toliko koliko i on sam. Ako se radi o nekom ije je karakter bezvredan, njegova re nita ne vredi; ali, ako je to neko astan i kad takav ovek neto obea, onda njegova re vredi onoliko koliko i on, ili onoliko koliko on moe da uini. Re predstavlja osobu. Kae se da ono to gospodar ini, to e i njegove sluge initi iz poslunosti prema njegovoj rei. Dakle, Boja re stoji umesto Njega samog. Sve ono to je vredno kod Boga, vredno je i u Njegovoj rei. Ona Ga predstavlja, jer je puna Njegovog ivota.

Avram je divan primer zidanja na Hristu putem vere u Njegovu re. Bog je obeao Avramu, i kao sva druga Boja obeanja, i ovo je bilo u Hristu. itamo sledei zapis o Avramu: I poverova Avram Bogu, a On mu primi (urauna) to u pravdu (1. Moj. 15,6).

Ima neto veoma udno u izrazu: poverova... Bogu. Re koja je ovde prevedena sa poverova potie od jevrejske rei Amin. Re Amin je gotovo identian oblik izgovora, kako ona zvui na jevrejskom jeziku. Re nije prevedena ve je samo preneta u druge jezike. Dakle, radi se o jevrejskom izrazu koji je samo prenet u prevode Biblije na raznim jezicima: grkom, latinskom, francuskom, nemakom, panskom, danskom, engleskom, itd. Svi ovi jezici imaju isto Amin.

Koren ove rei upuuje na pojam vrstine. Ideje postojanosti i stabilnosti obuhvaene se u ovoj rei. Postoji mnogo definicija same rei, ali sve one podrazumevaju pomenutu ideju. Jedna od definicija je graditi, ili zavisiti od neega/nekoga. Dakle, Avram je bukvalno gradio na Bogu i to mu se raunalo kao pravednost. To se podudara sa idejom da je Boja re temelj. Osnovna zamisao, koja potie iz samog korena rei Amin i podrazumeva neto supstancijalno na emu se moe zidati, zadrana je i u naem svakodnevnom govoru. Za nekog oveka mi obino kaemo: Na njega moe da se osloni3. To znai da na njega moe da stavi teret svoje sopstvene teine. Ako bi to bila istina o tom oveku, koliko se onda mnogo vie to moe rei za Boga! Moemo se osloniti i odmoriti na Njegovoj rei, jer e nas ona uvek nositi.

Sve to daje jednu daleko bolju i iru predstavu o biblijskom pojmu verovanja u odnosu na ono to se obino pod tim pojmom podrazumeva. Ljudi obino misle da verovati ne znai mnogo vie od klimati glavom u znak pristanka. No, verovati Gospodu je daleko vie od ovoga. To znai drati Boju re za najpouzdaniju stvar u univerzumu, i poloiti celu duu i sve nade na nju, ak i kad se sve drugo suproti ovoj rei. To dalje znai hodati i na takvom mestu gde naizgled nita ne postoji, samo zato to je tu Gospodnja re, sa sveu da je upravo ta re vrst temelj. Pesnik Vitir (Whittier) ovako je to izrazio:

Nita ispred, nita iza:

koraci vere sputaju se u prividnu prazninu

I tu ispod oni nalaze Stenu. Kada je Gospod rekao Petru: Doi! (Mat. 14,29 eng. prev), dok je On sam hodao po vodi,

Petar je izaao iz amca i krenuo ka svom Gospodu. Suprotno je zakonima prirode da ovek hoda po vodi. Nemogue je da voda dri oveka na povrini. ta je to onda odravalo Petra? Bila je to re: Doi! Kad Bog izgovori re, ono to ta re opisuje nalazi se u njoj; i tako, kada je Isus rekao Petru: Doi!, sila koja je bila neophodna Petru da doe, nalazila se u samoj Isusovoj rei. Na toj rei je Petar hodao, sve dok je hodao. Kada je poeo da gleda unaokolo, u estoke talase, istog trena poeo 3 Od njega moe da zavisi bukvalni prevod prim. prev.


11

je da tone. Zato? Zato to je u tim momentima zaboravljao tu re, a mislio samo na vodu. im je napustio re, poeo je da propada u dubinu, jer voda nema silu da ga odri na povrini. Samo je Boja re mogla da ga nosi iznad vode. Da je Gospodnja re upuena Petru glasila da ovaj treba da hoda po vazduhu, Petar je to mogao isto tako lako da uini, kao to je hodao po vodi. Boja re je Iliju uznela na nebo, i to isto e uiniti sa svima koji shvate njenu silu.

Zapazite, meutim, injenicu da je Avram zidao na Gospodu, a da mu je to primljeno kao pravednost. Gospod nikada ne ini greku u svom prosuivanju. Kada je Avramova vera bila uraunata kao pravednost, to je zato to je ona zaista bila pravednost. Kako to? Jednostavno. Avram je zidajui na Gospodu, zidao na venoj Pravednosti. ...Pravedan (je) Gospod i... nema u njemu nepravde (Psalam 92,15). Avram je postao jedno sa Gospodom, tako da je Boja pravednost postala njegova sopstvena pravednost.

Rei su Gospodnje rei iste, srebro u vatri oieno od zemlje, sedam puta pretopljeno (Psalam 12,6). Zato onaj ko gradi na Steni Isusu Hristu, prihvatajui ivom verom Njegovu re, zapravo gradi na proverenom temelju. U tom smislu itamo:

Odbacite, dakle, svaku zlou i svaku prevaru, i licemerstva, i zavisti, i sva klevetanja,

kao novoroena deca budite eljni duhovnog, pravog mleka rei, da njim uzrastete za spasenje, ako ste okusili da je Gospod dobar. Prilazite k njemu, ivom kamenu, koji su, dodue, ljudi odbacili, ali je pred Bogom izabran i dragocen, pa se i sami kao ivo kamenje uziujte (u koji ste i vi sami kao ivo kamenje uzidani eng. prev) u duhovni dom, u sveto svetenstvo, da posredstvom Isusa Hrista prinesete duhovne rtve koje su Bogu ugodne. Zato u Pismu stoji: Evo postavljam ugaoni kamen na Sionu, izabran i dragocen, i ko u njega veruje nee se postideti. (1. Pet. 2,1-6 arni) Snaga ovih rei ne vidi se jasno sve dok ne proitamo stihove iz Pisma koje je citirao apostol. U

vezi s ovim, priseamo se i Spasiteljevih rei sa gore blaenstva, koje smo ve ranije pomenuli, pa odmah zatim itamo stihove iz knjige proroka Isaije:

Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja meem u Sionu kamen, kamen izabran,

kamen od ugla, skupocen, temelj tvrd; ko veruje nee se plaiti (uriti eng. prev. KJV). I izvriu sud po pravilu i pravdu po merilima (Uiniu pravicu pravilom, pravednost merilom ari); i grad e potrti lano utoite i voda e potopiti zaklon. I vera vaa sa smru unitie se, i ugovor va s grobom nee ostati, a kad zae bi kao povodanj4, potlaie vas. im zae, odnee vas, jer e zalaziti svako jutro, danju i nou, i kad se uje vika, bie sam strah (samo e strah uiniti da razumete poruku eng. prev). (Isaija 28,16-19) Hristos je proverena Stena. Pravednost je Njegova vrstina. Njegov karakter je savreno istinit i

pravedan. Sotona je istroio sve svoje umee pokuavajui da ga navede na greh, ali bez uspeha. Hristos se pokazao kao siguran temelj. Mi gradimo na Njemu verujui u Njegovu re, kao to je On sam to objasnio. Poplave e sigurno doi. Olujni bi udarie i oboriti svaki zaklon nainjen od lai i svakoga ko je zidao na lanom temelju. Kua sazidana na pesku sigurno e doiveti krah. Kad oluja pone da besni, svi koji su iveli u lai i od toga napravili svoj zaklon, pobei e u pokuaju da spasu 4 Povodanj poplava prim. prev.


12

sopstveni ivot, jer e njihov temelj poeti da se uruava; ali, poplava e ih ipak stii. To je slika koju daju dva biblijska navoda.

Meutim, bitno drugaije e biti sa onima koji zidaju na Steni vekova. Ovaj siguran oslonac izdrae svaki udar. Nita ga ne moe pomeriti. Oni koji su zidali na Njemu nee biti u urbi i pometnji. Oni su se ranije ve mnogo puta uverili da je to siguran zaklon, tako da sada mogu mirno da posmatraju oluju koja dolazi. Oni ne moraju da bee u panici da bi spasavali svoje ivote. Zidajui na steni, oni su toliko sigurni koliko i sama stena. Zato? Zato to su zaista deo same stene, jer ta stena izgrauje sve one koji na njoj grade. Sluajte rei apostola:

I sad vas predajem Bogu i njegovoj blagodatnoj5 rei, koja moe da vas izgradi

(nazida) i obezbedi nasledstvo meu svima osveenima. (Dela 20,32 kombinacija prevoda arni-engleski) Kad neko zida na Steni, ta Stena koja je iva, urasta u njega, tako da temelj i graevina postaju

jedan komad, celina. Ovo je potvreno mnogim citatima iz Pisma. Pomenuemo samo neke:

Jer i onaj koji osveuje i oni koji se osveuju svi su od jednoga; zbog toga se ne stidi da ih naziva svojom braom. (Jev. 2,11 arni)

Tako, dakle, niste vie tuinci i doljaci, nego ste sugraani svetih i domai Boji nazidani na temelju apostola i proroka, a ugaoni temelj je sam Hristos, na kome je sva zgrada sastavljena te izrasta u sveti hram u Gospodu, na kome se i vi u Duhu zajedno uziujete u stan Boji (za stan Boji u duhu eng. prev). (Efe. 2,19-22 arni)

Prilazite k njemu, ivom kamenu, koji su, dodue, ljudi odbacili, ali je pred Bogom izabran i dragocen, pa se i sami kao ivo kamenje uziujte (u koji ste i vi sami kao ivo kamenje uzidani eng. prev) u duhovni dom, u sveto svetenstvo, da posredstvom Isusa Hrista prinesete duhovne rtve koje su Bogu ugodne. (1. Pet. 2,4.5 arni)

Kako dakle primiste Gospoda Isusa Hrista, onako ivite u njemu, ukorenjeni i nazidani u njemu, i utvreni verom (utvreni u veri eng. prev). (Kol. 2,6.7 Bakoti) Ovde smo iskombinovali sliku kue sa slikom o biljci. To je sasvim prirodno jer je stena na

kojoj gradimo ivi kamen koji daje ivot onima koji su na njoj nazidani, tako da i oni kao ivo kamenje rastu (izrastaju) u ivu graevinu. Druge dve stilske figure kombinuje apostol Pavle: vi ste Boja njiva, Boja graevina (1. Kor. 3,9 Bakoti). Ovo je takoe vrlo lepo pokazano u ohrabrenju koje je Josafat dao Izrailju kada su, na Boju zapovest, ili u pohod na daleko nadmonijeg neprijatelja, verujui Njegovoj rei i obeanju da e se On boriti za njih:

5 Blagodat Boija nezasluiva milost i naklonost (ne moe se zasluiti bilo im. Nije pravilna upotreba rei nezasluena jer ona u svom znaenju ostavlja mogunost da se milost zaslui, to nije mogue u sluaju blagodati). Iako rei milost i blagodat imaju slino znaenje, one nisu isto. Osnovna razlika bi se mogla izraziti u sledeem: milost predstavlja Boije kanjavanje u mnogo manjoj meri nego to nai gresi zasluuju, a blagodat predstavlja Boije blagoslove uprkos injenici da ih ne zasluujemo. Milost je osloboenje od osude u punoj meri ili od osude u potpunosti. Blagodat je pruanje naklonosti prema nedostojnima. Blagodat je iri pojam od milosti koje predstavlja samo jedan njen deo. Na alost, u svim poznatijim hrvatskim prevodima i Savremenom srpskom prevodu prevodioci nisu pravili razliku u znaenju izmeu ova dva pojma tako da su i blagodat prevodili reju milost, to je pogreno prim. izdavaa


13

A ujutru ustavi rano izaoe u pustinju Tekujsku. A kad izlaae, stade Josafat i ree: ujte me, Judejci i Jerusalimljani; verujte Gospodu Bogu svojemu i biete jaki (utvreni eng. prev), verujte prorocima Njegovim i biete sreni. (2. Dnevnika 20,20) I ovde, kao to smo to videli u Avramovom sluaju, re verujte izvedena je iz rei Amin. Re

ustanoviti, zasnovati, takoe je jedan od oblika iste rei Amin. Kada se sve ovo uzme u obzir, ovaj tekst se lako moe prevesti na sledei nain: Gradite na Gospodu, Bogu vaem, pa ete i vi biti izgraeni.

PORUKA UTEHE

U prilog navedenim injenicama samo e jo jedna pojedinost biti predstavljena da bi pokazala utehu i nadu sadranu u objanjenim istinama. etrdeseto poglavlje Isaije u celini je poglavlje utehe. Ono poinje reima: Teite, teite narod moj, govori Bog va. Zatim sledi vrsto uveravanje o oprotaju, a posle toga je zapisana naroita poruka data preko glasa koji vie u pustinji. Ta poruka je sila Boje rei, u kontrastu sa slabou oveka. Glas govori: Vii. I ree: ta da viem? Da je svako telo trava i sve dobro njegovo kao cvet poljski. Sui se trava, cvet opada kad duh Gospodnji dune na nj; doista je narod trava. Sui se trava, cvet opada; ali re Boga naeg ostaje doveka. (stihovi 6-8)

Zatim je data ilustracija sile koju poseduje re. injenice o stvaranju, kao i Boja sila, uporeuju se sa ovekovom slabou. Nakon ovoga slede ovi divni stihovi: S kim ete me dakle izjednaiti da bih bio kao on? veli Sveti. Podignite gore oi svoje i vidite; ko je to stvorio? Ko izvodi vojsku svega toga na broj i zove svako po imenu, i velike radi sile Njegove i jake moi ne izostaje nijedno? (Isa. 40, 25.26)

Ovde smo jo jednom suoeni s istinom da Bog odrava nebesa i da je Njegova sila ta koja ini da nebeska tela ostanu na svome mestu. Bez Boje direktne intervencije sve bi se pretvorilo u haos. U stihovima koji slede ove istine su predoene Bojem narodu kao naroita uteha: Zato govori, Jakove, i kae, Izrailju: Sakriven je put moj od Gospoda, i stvar moja ne izlazi pred Boga mog? Ne zna li? Nisi li uo da Bog veni Gospod, koji je stvorio krajeve zemaljske, ne sustaje niti se utruuje6? Razumu Njegovom nema mere. On daje snagu umornom, i nejakom umnoava krepost. (Isa. 40,27-29)

Kakva je to lekcija poverenja! Jednom ree Bog i vie puta uh, da je krepost u Boga. I u Tebe je, Gospode, milost; jer Ti plaa svakome po delima njegovim. (Psalam 62,11)

To je sila koja odrava nebo i ini da zvezde i planete ostanu na svom utvrenom kursu. Upravo tu svoju silu Bog daje onima koji su umorni i nejaki, samo ako Mu oni veruju. Neka svaka obeshrabrena i utuena dua provede neko vreme u razmiljanju o nebu, povezujui s tom slikom stihove koje smo naveli, pa e moi bolje nego ikad da razume ta je apostol Pavle mislio kada je rekao: Ojaani svom snagom, u skladu s Njegovom slavnom moi, za strpljenje i dugo podnoenje, i to s radou. (Koloanima 1,11 eng. prev)

ta sve to to je reeno ima za cilj? Cilj je da shvatimo silu koja je u Bojoj rei. Jer se silom Njegove rei sve stvoreno odrava. To je re Gospodnja kojom je sve stvoreno. Ova re stavljena je u iu nae panje u prvom delu poglavlja, u kontrastu sa slabim telom7, i prikazana je kao re koja zauvek ostaje. Sada proitajte celo etrdeseto poglavlje proroka Isaije, a posebnu panju posvetite stihovima 6-8 i 26. Zatim proitajte komentar apostola Petra na ove stihove: Jer niste preporoeni

6 Utruuje umara prim. izdavaa 7 Prirodom stvorenih ivih bia prim. prev.


14

propadljivim semenom nego nepropadljivom, ivom i postojanom reju Bojom. Jer je svako telo kao trava, i svaka slava oveija kao cvet travni; osui se trava i cvet njen otpade, ali re Gospodnja ostaje doveka (1. Pet. 1,23-25 kombinacija prevoda Karadi-arni). Ovde imamo navod iz etrdesetog poglavlja knjige Isaijine koji se odnosi na Boju re koja sve stvara i sve odrava. To je iva re, koja je sama po sebi ivot i snaga svega postojeeg. Uzmite sve reeno kao celinu, pa na kraju proitajte zakljune rei apostola Petra: A to je re koja vam je kao evanelje objavljena (1. Pet. 1,25 arni). Jevanelje je, dakle, stvaralaka sila Boja, primenjena na oveka. Svako jevanelje koje izostavlja stvaranje, ili koje ne propoveda Boju stvaralaku silu, koja se vidi na svemu to je On stvorio, svako jevanelje koje ne tei ljude upravo kroz tu silu, pozivajui ih da uvek odravaju svest o ovoj sili kao o svom jedinom izvoru snage svako takvo jevanelje predstavlja neko drugo jevanelje i zapravo ne moe ni biti nazvano jevaneljem, jer nema drugoga osim onog pravog.

Upravo je to pouka koja se mora nauiti u poetku. Onaj ko je naui, novo je stvorenje u Hristu i spreman je da ui o onome to sledi; naime, o lekciji duhovnog rasta. S ovim divnim istinama u umu, kako samo besmisleni mogu biti strahovi koje ljudi esto ispoljavaju: Bojim se da ako zaponem hrianski ivot, neu biti u stanju da ga odrim. Naravno da nee biti u stanju da to uini. Ti si bez snage, ali pomo lei u Onom koji je silan. On je u stanju da te odri u uspravnom poloaju i da te podupire sve do kraja. Koje sila Boja uva verom za spasenje, spremno da se otkrije u poslednje vreme. (1. Pet. 1,5 arni)

Stoga: A onome koji moe da vas sauva od spoticanja i da vas postavi neporone (bez greha/mane) u klicanju pred svoju slavu, jedinom Bogu spasitelju naem posredstvom Isusa Hrista Gospoda naega, slava, velianstvo, sila i vlast pre svakog vremena i sad i u sve vekove, Amin. (Juda 24.25 arni)

NEKA BUDE SVETLOST

I ree Bog: Neka bude svetlost. I bi svetlost. I vide Bog svetlost da je dobra; i rastavi

Bog svetlost od tame. (1. Moj. 1,3.4) Do tog trenutka bila je tama nad bezdanom. Ne radi se o tami koju mi poznajemo; jer i u

najguoj tami u kojoj se ovek ikada naao (sa moguim izuzetkom one tame koja je kao jedno od zala zadesila Egipat), uvek je bilo bar neke male svetlosti. Neka majuna svetlost prodire kroz tamu ak i kada je no crna i kada se ni mesec ni sunce ne pojavljuju; meutim, tama na poetku, o kojoj govori Biblija, bila je takva da to ovek ak ne moe ni da zamisli, jer svetlost jo uvek nije bila stvorena.

Iz te duboke tame Bog je zapovedio svetlosti da zasija. Apostol ba tako i kae: Bog koji je rekao (zapovedi eng. prev) da svetlost zasvetli iz tame (2. Kor. 4,6 arni). Na ovaj nain mi smo ponovo dovedeni u poloaj da zapazimo udo stvaralake moi. Bog ne radi kao ovek. ovek mora da ima materijal pre nego to njegove ruke ma ta naprave. Bog nema takva ogranienja. Potpuno nitavilo je sasvim pogodno za postizanje Njegovog cilja, kao to bi to moglo da bude i sve drugo. Nego je Bog izabrao ono to je pred svetom ludo - da time posrami mudre, i to je slabo pred svetom, to je Bog izabrao - da posrami jako, i to se u svetu smatra neplemenitim i prezrenim Bog je izabrao, i ono to se smatra za nita - da uniti ono to vai kao neto, da se niko ne pohvali pred Bogom (1. Kor. 1,27-29 arni). To je tako uinjeno nas radi, da bi mi mogli da nauimo da


15

svoje poverenje stavimo na Njega. Znai, kad Bog eli da napravi svetlost, On uini da ona zasja iz tame. Moemo li rei da Bog

pravi svetlost od tame8? To ne bi bilo neistinito, jer Bog ima tu mo. Kaem li: Zaista, mrak e me pokriti; ak i no to je oko mene svetlost e biti, tmina me nee sakriti od Tebe; i ona sija kao dan. Mrak i svetlost, oboje je Tebi isto (Psalam 139,11.12 eng. prev). Teei svoj narod u vremenu nevolje, Gospod kae: I vodiu slepe putem koji nisu znali; vodiu ih stazama koje nisu znali; obratiu pred njima mrak u svetlost i ta je neravno u ravno. To u im uiniti, i neu ih ostaviti. (Isa. 42,16)

Nita nije teko Gospodu. On sam je izvor svih stvari. Mudra dua vidi Boga u svim Njegovim delima. On je samoga Sebe izrazio kroz sva stvorena dela. Sve nosi Njegov lini peat. Velika tama koja je pokrila neznaboaki svet dola je upravo kao posledica izopaenja ove istine. Umesto da u svemu vide Boju silu, oni su poeli da govore kako je sve bog. Tako su istinu Boju okrenuli u la. Istina je da od Boga sve dolazi. Bog moe da uini da iz tame zasja svetlost, jer je On sam svetlost. I ovo je vest koju smo uli od njega i vama javljamo - da je Bog svetlost i u njemu nema nikakve tame. (1. Jov. 1,5 arni)

Dok prouavamo predmet stvaranja, ne zaboravimo da je Hristos Tvorac. On je Mudrost Boja i Sila Boja. On je bio taj koji je stvorio svetlost. Uinio je to stvorivi je od sebe samoga, jer su u Njemu sve stvari sazdane. Istina da je Hristos svetlost sveta ne vai samo u duhovnom smislu. Svetlost koja raduje oi svih ljudi na ovom svetu, svetlost je koja se na njih od Hrista izliva. Vidljive pojave treba da nas poue o onome to je nevidljivo. Posmatrajui prirodu, mi treba da razumevamo ono to je duhovno. Svetlost kao fizika pojava obasjava svet i ona je tako sazdana da za nas predstavlja pouku o tome da je Bog svetlost i da od Njega isijava duhovna svetlost, besplatna, obilna i svima namenjena, kao i u sluaju fizike svetlosti. Pa ipak, pie i sledee. U tami sjaji videlo (svetlost) pravednicima (Psalam 112,4), da bi na to Bog mogao da doda: Nemoj mi se radovati, neprijateljice moja; ako padoh, ustau; ako sedim u mraku, Gospod e mi biti videlo. (Mihej 7,8)

Hristos je svetlost sveta. Kada je On doao u Galileju, itamo da su se tada ispunile rei proroanstva koje se odnose na ovu oblast: Zemlja Zavulonova i zemlja Neftalimova, prema moru, preko Jordana, Galileja mnogoboaka, narod koji sedi u tami vide veliku svetlost, i onima to sede u zemlji i senci smrti, njima svetlost sinu (Mat. 4,15.16 arni). Greh je tama. On dolazi od princa tame i donosi tamu. Boja re je svetlost; ali to je, praktino, bilo sakriveno od ljudi u vreme kada je Gospod trebao da doe na zemlju. Ljudi, mudri u svojoj uobraenosti preuzeli su pravo da tumae Boji zakon, i kao posledica toga zakon je bio zaklonjen. Oni su odneli sa sobom klju znanja. Isto to se ponovilo u periodu srednjeg veka, poznatom kao mrani vek, jer je u to vreme Biblija bila zabranjena knjiga. Nju su drali bukvalno vezanu u manastirskim elijama, tako da njeni zraci nisu mogli da obasjavaju narode. Ljudi su tumarali za svetlou, ne znajui na koju stranu da krenu. Znanje o Bogu bilo je u velikoj meri odstranjeno sa zemlje, ak i kad je re o svetenicima ije usne je trebalo da uvaju znanje. Oni nisu nita vie znali o ivoj prorokoj rei. Sotona je podstakao pogrene ideje o Bogu i Njegovom pravu da vlada.

Hristos, Svetlost sveta doao je u mrak slian ovome. Za one koji su sedeli u mraku, zasjala je svetlost. Svetlost je zasjala u tami i tama je nije obuhvatila tj. nije je nadvladala. Nita ne moe da zaustavi tu svetu, ivu Svetlost. Dok su ljudi pipali u mraku ne nalazei put istine, svetlost Hristovog ivota zasijala je u toj tami i pokazala im stazu. Sve je to stari Simon sagledao dok je u svojim rukama drao bebu Isusa, rekavi: Jer, moje oi su videle tvoje spasenje, koje si pripremio pred 8 U smislu: iz tame prim. prev.


16

oima svih naroda, svetlost za prosvetljenje pagana i na slavu svoga naroda, Izraela. (Luka 2,30-32 SSP)

SVETLOST IVOTA

Kao to je greh tama, on je isto tako i smrt. Stoga, kao to je posredstvom jednoga oveka greh uao u svet, a grehom smrt, tako je smrt prela na (nadvila se nad eng. prev) sve ljude, jer su svi zgreili (Rim. 5,12 arni). Jer telesno stanje uma je smrt (Rim. 8,6 eng. slobodniji prevod). ...A greh, kada sasvim uzraste, donosi smrt (Jakov 1,15 revidirana KJV); jer alac smrti je greh (1. Kor. 15,56). Greh i smrt dolaze od sotone, jer on je taj koji poseduje silu smrti. Zato nam je reeno da na rat nije s krvlju i mesom, nego sa vladarima tame ovoga sveta. Tama ovog sveta je tama greha. To je ujedno i tama koja potie od senke smrti. Svi koji borave u grehu, borave u senci smrti; svetlost koja se njima javlja, svetlost je koja potie od Hristovog bezgrenog ivota.

Kao to je greh smrt, tako je pravednost ivot. Duhovnost je ivot (Rim. 8,6 eng. prev). Biti duhovan znai imati um Duha Bojeg tj. Njegov ivot i Njegovu pravednost. Dalje, to znai imati Boji zakon u svom umu, jer znamo da je zakon duhovan (Rim. 7,14 arni). Jedino svetlost moe da odagna tamu. Isto tako, jedino pravednost moe da odagna greh; i samo ivot moe da nadvlada smrt.

Ljudski ivot, meutim, ne moe da ostvari pobedu nad smru, jer je i on sam smrt. Greh je prirodno u srcu oveka. Jer iznutra iz ljudskog srca izlaze zle misli, blud, krae, ubistva, preljube, lakomstva, zloe, prevare, raspojasanost, zavist, hula, oholost, bezumlje. Sva ova zla izlaze iznutra i ine oveka neistim. (Marko 7,21-23 arni)

Srce je, takoe, i sedite ivota, jer iz njega izlazi ivot (Prie 4,23). Dakle, ako je greh smrt, a greh u svojim raznovrsnim oblicima izlazi iz srca, sledi da je sam izvor ovekovog ivota zatrovan smru. Ljudski ivot je iva (ivea) smrt. Apostol Pavle, oplakujui krajnju grenost ljudske prirode, s bolom kae: O, nesrean li sam ja ovek! Ko e me izbaviti od tela ove smrti (Rim. 7,24 kombinacija prevoda KJV-Bakoti).

Poto pravednost, i samo ona, jeste ivot, ovek ne moe imati nadu za ivot, ako bi raunao na sebe samog, jer u sebi ne nalazi nita od te pravednosti. Dobar ovek iz dobre riznice srca svoga iznosi dobro, a zao ovek iz zle riznice srca svoga iznosi zlo (Luka 6,45 Bakoti). Po prirodi stvari, ovek u svom srcu ima samo zlo, i zato moe da iz njega iznese samo ono to je zlo. Pismo iznosi obilje dokaza za to. Dopustimo mu da nam kae svoju priu o ovome:

Svi su zgreili i tako su lieni slave Boje (Rim. 3,23 arni). Svi su skrenuli, svi su zajedno postali beskorisni; nema toga koji ini dobro, nema ba ni jednog (Rim. 3,12 arni). Jer je telesan um neprijateljstvo protiv Boga; jer se on ne pokorava Bogu, niti to moe. Zato, dakle, koji su u telu, ne mogu da ugode Bogu (Rim. 8,7.8). Ma koliko da neka probuena dua eli da ini ono to smatra da je dobro, ona nema sopstvenu snagu da to i uini. Telo udi protiv Duha, a Duh protiv tela. Jer, to dvoje se jedno drugom protive pa ne inite ono to biste hteli. (Galatima 5,17 SSP)

Kako od zla jedino zlo moe da proizae, i ovekovo srce sadri samo zlo, bilo bi poricanje Pisma tvrditi da ovek moe sam od sebe da uini bilo kakvo dobro. Prvo zato to Pismo kae da to nije mogue.

Drugo, ko god kae da u oveku ima ma kakve sile da uini bilo kakvo dobro, u potpunosti porie da u oveku ima i najmanje zla; jer u oveku ne moe prirodno da postoji neto dobra i neto zla. Isti izvor ne moe u isto vreme da toi i slatku i gorku vodu. Malo otrovne vode otrovalo bi ceo izvor. Zar ne znate da od malo kvasca sve testo uskisne (1. Kor. 5,6 arni). Tako dakle, ako u


17

oveku prirodno ima iole zla, on mora biti sav zao, kako to Pismo kae. Kao zakljuak sledi da ko god kae da ovek sam po sebi moe da ini dobro, ma koliko malo tog dobro bilo, on porie da u njemu ima bilo kakvog traga zla. Ali, Hristos je izrekao istinu o oveku ovim reima: Bez mene ne moete initi nita. (Jovan 15,5)

Tree, postoji jo jedan mogui poloaj u kome se moe nai onaj ko tvrdi da sam od sebe moe da ini dobro. Takva osoba zapravo tvrdi da moe od zla da napravi dobro. Ima mnogo onih koji otvoreno tvrde da je zlo samo dobro koje se nije dovoljno razvilo. U podravanju takvog stava oni se nita ne razlikuju od onih koji misle da sami od sebe mogu da ine ono to je dobro. Rei da je zlo dobro koje samo treba da se razvije, predstavlja poricanje Svetog pisma koje za oveka kae da on u sebi nema dobra. I sam nagovetaj ideje da greh moe da se pretvori u neto to je dobro, predstavlja uzdizanje iznad Boga, jer to ni On ne moe da uini. Ako bi to uinio, porekao bi sebe samog, jer je On pravednost.

Samo je Bog dobar. To je ono to Pismo jasno kae. Kada je Hristos bio na zemlji, I kada izie na put pritra jedan ovek, klekne pred njega i upita ga: dobri uitelju, ta da uinim da nasledim ivot veni? A Isus mu ree: to me naziva dobrim? Niko nije dobar osim jednoga Boga (osim jednoga, a to je Bog eng. prev). Ako je samo Bog dobar, onda svako ko tvrdi da u sebi ima dobra, izjednaava sebe sa Bogom. Svako ko tako ini, praktino proglaava sebe Bogom.

Jasno je da ako ovek mora da dobije pravednost, on to mora da dobije odnekud spolja. U stvari, on mora biti stvoren kao drugi (novi prim. izdavaa) ovek. Mora imati ivot koji je sasvim drugaiji od njegovog prirodnog (uroenog) ivota. Ova misao se nazire u elji za drugaijim ivotom o kojoj se esto govori. To je ono to svako mora da iskusi. Problem nastaje stoga to mnogi pokuavaju da ive taj drugaiji ivot uporedo sa starim ivotom greha, a to nije mogue. Da bi ljudi zaista iveli taj drugaiji ivot koji se razlikuje od onog kojim su nekada iveli, neophodno je da ga najpre dobiju.

Iz poslednjeg navedenog teksta jasno je odakle se ovaj ivot moe dobiti. Samo je Bog dobar. Njegov ivot je sam po sebi dobar. Boji ivot sastoji se od samog dobroinstva. ivot je onakav kakvi su putevi osobe koja ivi taj ivot. Boji putevi su pravi9. Boji zakon je izraz Njegovih puteva, jer itamo: Blago onima kojima je put ist, koji hode u zakonu Gospodnjem. Blago onima koji uvaju otkrivenja njegova, svim srcem trae ga; koji ne ine bezakonja, hode putovima njegovim (Psalam 119,1-3). Njegovi su putevi toliko uzvieniji od ljudskih, koliko su nebesa via od zemlje.

Dakle, Boja pravednost je neto to ovek moe da ima. Spasitelj je rekao svojim uenicima: Traite prvo carstvo i pravednost njegovu (Mat. 6,33). Ali gde da traimo? U Hristu, jer Bog je uinio da On bude naa mudrost, pravednost, posveenje i otkupljenje (1. Kor. 1,30 SSP). U Njemu mi moemo biti uinjeni pravdom Bojom; a s obzirom na to da je Boja pravednost ujedno i Njegov ivot, nemogue je da dobijemo Boju pravednost, a da pri tom nemamo i Njegov ivot. Ovaj ivot je u Hristu jer je Hristos Bog i Bog je bio u Hristu, pomirivi svet sa sobom. Jedini ivot koji je na ovom svetu savreno pravedno proivljen, bio je Hristov ivot. Samo je Njegov ivot mogao u potpunosti da odoli grehu. I znate da se on javio da ukloni grehe, a u njemu nema greha. (1. Jov. 3,5 arni). Hristov ivot je Boja pravednost. To je upravo ono to nama treba.

Meutim, ovek ne moe da ivi Boji ivot. Samo je Bog u stanju da ivi svoj sopstveni ivot. Bila bi to krajnja drskost da ma ko pomisli kako bi mogao da ivi Boji ivot. Ovaj ivot mora da se ispolji u oveku da bi on uopte mogao da ima pravednost, ali sam Bog mora da ivi taj ivot. Apostol Pavle to ovako objanjava: Ja sam s Hristom razapet; ipak, ja ivim; ali ne ja, nego je 9 Pravedni, ispravni, pravilni prim. prev.


18

Hristos taj koji u meni ivi; a ivot koji sada ivim u telu, ivim verom Sina Bojeg koji me je voleo i dao sebe za mene. (Gal. 2,20 eng. prev)

Jo jednom zapazite kako je ovek sklon da se uzdigne iznad Boga. S obzirom na to da je pravednost ivot i to Boji ivot, jasno je da, kada ovek tvrdi da sam po sebi ima ivot da po prirodi sam poseduje princip koji nikako ne moe da umre, u stvari kae da on sam ima pravednost u sebi i time indirektno govori za sebe da je Bog. Na ovom mestu se ponovo susreemo s ovekom bezakonja.

Fariseji su imali isto to oseanje i ono ih je spreavalo da prihvate Hrista. Oni su bili uvereni u sebe - da su pravedni (Luka 18,9 arni). Ispovedali su veru u veni ivot, s tim ciljem su istraivali Spise, ali je Hristos s tugom u srcu morao da im kae: neete da doete k meni - da imate ivot (Jovan 5,40 arni). Zato Mu oni nisu prili kako bi dobili ivot? Zato to su mislili da ga ve imaju u sebi. Pravednost je ivot. Hristos je na ovaj svet doao sa samo jednim ciljem da ljudima da ivot, jer su ga oni izgubili kroz greh. On daje svoj ivot nama i to nam donosi Njegovu pravednost. Jedini razlog zbog kojeg neko ne dolazi Hristu da dobije ivot jeste taj to misli da ga on ve ima. Ponavljam, svako ko tvrdi da ima veni ivot bez Hrista, zapravo tvrdi da ima pravednost bez Hrista. Ovo dvoje prosto idu zajedno.

Hajde da proitamo dva poznata teksta, kako bi ova misao jo snanije bila utisnuta u na um. Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jednorodnog dao, da nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima ivot veni (Jovan 3,16). Ti si Mu dao silu (vlast srpski prevodi) nad celokupnim telom/celokupnom ljudskom prirodom (svakim telom, svim ljudima srpski prevodi), da On podari veni ivot svima, koliko god si Mu ih dao, A ovo je ivot veni: da poznaju Tebe, jedinog pravoga Boga, i Isusa Hrista, koga si Ti poslao (Jovan 17,2.3 eng. prev). Zaista, zaista, kaem vam, ako ne jedete tela Sina oveijeg i ne pijete krvi njegove, nemate ivota u sebi (Jovan 6,53 arni). Kao to je mene poslao ivi Otac, i ja ivim zato to ivi Otac (i ja ivim kroz Oca eng. prev), tako e i onaj koji mene jede iveti kroz mene (Jovan 6,57 arni). Ovaj ivot u ljudima je jedini izvor pravednosti. Moramo biti uinjeni Bojom pravednou u Njemu (u Isusu). (2. Kor. 5,21)

Ovaj ivot je na posredstvom vere, jer e pravednici iveti verom. To ne znai da ivot o kojem je re nije stvaran, ve da se on moe uzeti iskljuivo verom. Na isti nain na koji je dobijen ovaj ivot, on se tako i odrava. Kako ste, dakle, primili Gospoda Hrista Isusa, tako u njemu ivite (hodite eng. prev) (Kol. 2,6 arni). Ljudi ne poseduju ovaj ivot kao svoje sopstveno pravo, i on nije neto to imaju u svojoj sili. To je Boji ivot, a ne oveji. I ovo je svedoanstvo: Bog nam je dao ivot veni i ovaj ivot je u njegovom Sinu. Ko ima Sina ima ivot; ko nema Sina Bojeg, nema ivota (1. Jov. 5,11.12 arni). To je ivot Isusov, koji se otkriva u smrtnom telu (2. Kor. 4,11).

Taj ivot je svetlost ljudima. Opet prozbori dalje Isus govorei: ja sam svetlost sveta; ko ide za mnom, nee hoditi po tami, nego e imati ivotnu svetlost (Jovan 8,12 arni). Ovaj pravedni ivot dat je ljudima isto tako besplatno kao i dnevna svetlost. On je dat u takvom izobilju kao to je data i suneva svetlost; ima dovoljno za sve. Karakteristika svetlosti je da ona moe da se umnoava. Na samo jednoj baklji moe da se zapali stotine drugih, a da ona prva i dalje sija istom svetlou kao ranije. Tako je i sa svetlou Hristovog ivota. U Njemu je izvor ivota. Od njega dolazi ivot u izobilju. On moe da podari ivot svakom oveku na svetu, samo ako bi ga svi oni primili, i opet bi Njemu ostalo isto koliko je imao na poetku. On u svakom oveku moe da ivi u svojoj punini. Svako ko veruje dobija tu prednost da u njemu bude punina Hristovog ivota. Hristos nije razdeljen.

Oni koji sede u senci smrti, senci koju pravi greh, mogu da gledaju kako ta senka nestaje, ako


19

dopuste da u tami zasija svetlost. Ova svetlost treba da se pre kraja vremena ispolji u crkvi u svoj svojoj punini. Na taj nain e Hristov ivot biti tako potpuno otkriven pred svetom, kao da je On lino prisutan na zemlji. Bie to barjak pod kojim e se hiljade sakupljati, kao na dan Pedesetnice. To je ona svetlost o kojoj govori prorok:

Ustani, svetli se, jer doe svetlost tvoja, i slava Gospodnja obasja te. Jer, gle, mrak e

pokriti zemlju i tama narode; a tebe e obasjati Gospod i slava Njegova pokazae se nad tobom. I narodi e doi k videlu tvom i ka svetlosti koja e te obasjati. (Isaija 60,1-3) Sve to i jo mnogo vie od onog to moe da izrazi pero osobe koja nema posebno nadahnue,

reeno nam je jednostavnim reima: I ree Bog: Neka bude svetlost. I bi svetlost.

20

Dan drugi

OBLACI SU PRAH OD NOGU NJEGOVIH

Potom ree Bog: Neka bude svod posred vode, da rastavlja vodu od vode. I stvori Bog svod, i rastavi vodu pod svodom od vode nad svodom; i bi tako. A svod nazva Bog nebo. I bi vee i bi jutro, dan drugi. (1. Moj. 1,6-8) Na prvi pogled izgleda kao da je delo drugog dana bilo vrlo oskudno; ali, ovekove prve misli o

Bojem delu su uvek veoma ograniene. Iz ovog kratkog zapisa moe se nauiti predivna lekcija koja donosi utehu i nadu. Posao koji je ovoga dana obavljen, u Svetom pismu je opisan kao primer mone Boje sile, i pomoi e da ostane zapameno da je Boja sila ovekova uteha.

Knjiga o Jovu sadri neke od velianstvenih opisa sile i velianstva Bojeg. On je razastro i sever nad prazninom, i zemlju obesio ni o em. Zavezuje vode u oblacima svojim, i ne prodire se oblak pod njima (Jov 26,7.8). Ko bi ikad mogao da se umori posmatrajui oblake i njihove beskrajno raznolike oblike? Oni su stalni razlog za uenje. Kako li je samo uivanje razmiljati posle tih prizora o sili koju oni predstavljaju. Pomislite samo na nemerljivu koliinu vode koju oni nose, da bi je izlili na ednu zemlju u odreeno vreme! To je direktna i lina sila Gospodnja koja ini da ove vode padnu na zemlju u obliku kie. Nauka nam delimino moe objasniti, koji uslovi moraju da se steknu da bi kia poela da pada, kao i da predvidi ovu pojavu sa izvesnom tanou. Meutim, sve to ne osporava injenicu da je Bog taj koji lino zapoveda kii da padne. Ima mnogo toga to je ovek primetio kada je re o Bojem delanju i Njegovim delima, a jo je vie toga to tek treba da uoi. To Gospod oekuje od nas. udesa je svoja uinio da se ne zaborave (Psalam 111,4). On, meutim, eli da ih primetimo da bi u njima videli Njega. Oni koji Boja dela posmatraju samo zato da bi ih pripisali bogu zvanom Priroda, kao da Gospod nema nita s tim, prouavaju ovaj predmet bez ikakve koristi. Ono to ljudi nazivaju prirodom jednostavno je zapaanje o Bojim putevima. Nikada nije data bolja definicija od ove: Zakoni prirode samo su Boje navike. Meutim, i kad iscrpi sve svoje vetine u posmatranju i proraunima, kada je re o putevima Bojim, ovek jo uvek mora da se sea da su sve to samo rubovi Njegovih puteva, apat je to samo, to ujemo o Njemu. I ko da razume grom svemoi Njegove? (Jov 26,14 kombinacija ari-engleski prevod). Ogranienom oveku nije mogue da dokui sve puteve beskonanog Boga, i zato je ljudska nauka, ak i u svom najrazvijenijem stepenu, ipak ograniena.

Ve smo naglasili da direktna i lina Boja sila uzrokuje kiu. Proitajte sledee rei:

A Gospod je pravi Bog, ivi Bog i veni car. Od srdbe njegove zadrhti zemlja, narodi ne podnose gneva njegova. Ovako ete o njima rei: Bogovi, koji nisu stvorili neba i zemlje, ieznue sa zemlje i pod nebom. On je stvorio zemlju snagom svojom, On je utemeljio svet mudrou svojom, On je razastro nebo razumom svojim. Kad zaori glas Njegov, zaute vode na nebu. On vodi oblake s krajeva zemlje, baca munje s dadom, izvodi vihor iz odaja njegovih. (Jeremija 10,10-13) emu treba da nas naue ove rei? Kao i obino, treba da nam daju predstavu o sili Boje rei.

To nije samo sila Boje rei, nego i mudrost Gospodnja, i sila kojom On u svom dahu izgovara nad nama re pravednosti. Ponovo proitajte tekst iz knjige o Jovu u dvadeset osmom poglavlju, koje je

JEVANELJE U STVARANJU DAN DRUGI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

21

jedno od najsavrenijih i najuzvienijih literarnih kompozicija koje su ikada napisane ljudskim jezikom; iz poslednjeg dela ovog poglavlja navodimo sledee rei:

Otkuda, dakle, dolazi mudrost? I gde je mesto razumu? Sakrivena je od oiju svakog

ivog, i od ptica nebeskih zaklonjena. Pogibao i smrt govore: Uima svojim usmo slavu njenu. Bog zna put njen, i poznaje mesto njeno. Jer gleda do krajeva zemaljskih i vidi sve to je pod svim nebom. Kad davae vetru teinu, i merae vodu merom, kad postavljae zakon dadu1 i put munji gromovnoj. Jo je onda vide i oglasi je, uredi je i pretrai je. A oveku ree: Gle, strah je Boji mudrost, i uklanjati se oda zla jeste razum. (Jov 28,20-28) Psalmista nam kae da je dobrote Gospodnje puna zemlja (Psalam 33,5). Boja namera je

da mi iz svega to postoji u prirodi izvlaimo pouke o Njemu i Njegovoj ljubavi. Neke od ovih pouka Boje sluge su dobijale tokom svih vekova. To je naroito vailo za one svete ljude koje je Boji Duh pokrenuo da govore Njegove rei; oni su videli Boga u Njegovim delima. U naim danima, slino kao i u vreme antikih filozofa, ljudi u svojoj mudrosti nisu eleli da Boga zadre kao potporu svog znanja, nego su Ga izagnali iz svojih promiljanja. Zaista je mnogo onih koji prouavaju nebeske i zemaljske prirodne pojave i pri tom se do te mere dive sopstvenim dostignuima, skoro kao da su oni sami stvorili to to su otkrili, umesto da svoje divljenje poklone Bogu ija se mona sila ispoljava u onome to je predmet njihovog istraivanja. Ljudi zaboravljaju da je sve to postojalo vekovima pre nego to su se oni rodili i zamiljaju da su njihova otkria dovela u postojanje one stari i pojave koje su oni samo spoznali. Oni s prezrenjem govore o ljudima koji su pisali Sveto pismo, tvrdei za njih da su iveli u vremenu koje je inferiorno u odnosu na nae, jer je u ono vreme nauka bila toliko jalova i primitivna, pa su ljudi mislili kako su pojave koje vidimo u prirodi i od kojih zavisimo nastale kao direktna posledica Boje delatnosti. Meutim, daleko je bolje gajiti jednostavnost nego imati svu tu mudrost koja ne dolazi od Gospoda, niti vodi ka Njemu.

Ali, da proitamo rei oveka koji svakako nije naunik, rei onoga ija je mudrost bila udo vremena u kojem je iveo, udo kojem se ceo svet divio. Ovom oveku je sam Bog rekao: Evo ti dajem srce mudro i razumno da takvog kakav si ti ni pre tebe nije bilo niti e posle tebe nastati takav kakav si ti (1. Car. 3,12). Za ovog oveka nadahnuta Boja re kae:

On bee mudriji od svakog oveka i ime njegovo bee na glasu po svim okolnim

narodima. I on je izgovorio tri hiljade poslovica i sastavio hiljadu i pet pesama. Govorio je i o drveu, od kedra na Livanu do isopa koji iz zidova nie; govorio je o ivotinjama, o pticama, o gmizavcima i o ribama. Iz svih naroda dolaahu ljudi da sluaju mudrost Salomonovu, od svih kraljeva na zemlji koji behu uli o njegovoj mudrosti. (1. Car. 4,31-34 Bakoti) U svojim priama ovaj mudrac mnogo govori o udesnim delima Bojim. U jednoj od njih on

na neposredan nain kazuje o delu koje je izvreno drugog dana stvaranja, povezujui to sa Bojom reju, posredstvom koje je sve nastalo:

Ko je izaao na nebo i opet siao? Ko je skupio vetar u pregrti svoje? Ko je svezao

vode u plat svoj? Ko je utvrdio sve krajeve zemlji? Kako Mu je ime? I kako je ime Sinu 1 Dad kia prim. izdava


22

Njegovom? Zna li? Sve su rei Boje iste; On je tit onima koji se uzdaju u Nj. Nita ne dodaj k reima Njegovim, da te ne ukori i ne nae se laa (Prie 30,4-6).2 Kia koju je Bog uvezao u svoj plat od gustih oblaka, i koja pada na Njegov glas isti onaj glas

koji izgovara mir i pravednost predstavlja Boji zalog Njegove spremnosti da nam oprosti nae grehe. Posluajte ove svete rei ohrabrenja koje je izgovorio prorok Jeremija:

Priznajemo, Gospode, zlou svoju, bezakonje otaca svojih, zgreili smo Ti. Nemoj nas

odbaciti radi imena svog; nemoj naruiti prestola slave svoje, opomeni se zaveta svog s nama, nemoj ga ukinuti. Ima li meu tatinama u naroda koji da daje dad? Ili nebesa, daju li sitan dad? Nisi li Ti to, Gospode Boe na? Zato Tebe ekamo, jer Ti ini sve to. (Jer. 14,20-22) Bog je Taj koji ini da kia pada; zato emo se u Njega uzdati, s potpunim poverenjem da nas

On nee prezrivo odbaciti, iako smo teko zgreili, nego e oprostiti nae grehe radi svoje sopstvene rei.

OBLACI I PLJUSAK MILOSTI Kao to mnogi ljudi oseaju strah kad vide kako se gomilaju oblaci na nebu, tako isto ima

mnogo onih koji su bespotrebno zabrinuti kada se pojave oblaci u njihovom umu. Koliko smo esto sluali kako ljudi priaju o svojim ranijim iskustvima kada su imali osvedoenje da je blagoslov Boji na njima i radovali se zbog toga, ali ti oblaci koji su se u skorije vreme navukli, oterali su njihov mir! Postoje razliiti naini da se gleda na oblake.

Moemo rei da su oblaci vrlo nepostojani i da sunce moe da ih raspri. Poto Sunce pravednosti uvek sija, mi ne moramo da vie da ivimo ispod oblaka sumnje. Postoji i takvo iskustvo ljudi koji su se popeli iznad oblaka3; oni koji su imali to iskustvo, mogu da posvedoe da je to najslavnije mesto na kojem ovek moe biti. Nikad ne bih mogao da zamislim scenu u kojoj bi se na velianstveniji nain ispoljila slava, od one kada sam se uspinjao istonom stranom jedne planine. Naa grupa je osvojila vrh neposredno pre zalaska sunca, dok je dolina na drugoj strani bila pokrivena oblacima koji su s gornje strane bili obasjani sjajem zalazeeg sunca. Nije to samo bio divan prizor za ljudske oi, ve i pouka koja se tako utisnula u na um da je nikada neemo zaboraviti.

Meutim, jo bi snanije morali da se seamo da je Gospod usred oblaka, kada se oni podignu. Gospod caruje: nek se raduje zemlja! Nek se vesele ostrva mnoga. Oblak je i mrak oko Njega; blagost i pravda podnoje prestolu njegovom (sud/rasuivanje i pravednost mesto su gde boravi presto Njegov eng. prev) (Psalam 97,1.2). Usred oblaka je Boji zakon bio dat ali s ljubavlju; i mi znamo da je Njegova zapovest ivot veni (Jovan 12,50). Neka su oblaci gusti i mrani, mi emo ipak biti sreni jer je Bog jo uvek tu. Ogrnu se mrakom kao koprenom, prekri se tamnim vodama i oblacima tmastim (Psalam 18,11 Stvarnost). Oblaci koji skrivaju Boga od naeg pogleda, za nas

2 Istina koja je deo rabinske tradicije i po kojoj je Agur bilo poetsko ime za Solomona, uzeta je olako. ak i ako je ova tradicija neutemeljena, vrednost i lepota ovog biblijskog citata ostaje nepromenjena prim. prev. 3 Pisac je najverovatnije mislio i na letove balonom (pored osvajanja visokih planinskih vrhova) s obzirom da je iveo u vremenu kada su avioni bili nauna fantastika, ili su u najboljem sluaju bili tek u poetnoj eksperimentalnoj fazi prim. prev.


23

su samo sigurnost Njegovog prisustva. Iz oblaka dolazi kia, a ona je simbol besplatne i izobilne milosti Boje. Kada nas Bog zove da od

Njega kupimo vina i mleka, bez novca i cene da Mu doemo i pronaemo izobilje pratanja On nam to potvruje sledeim reima: Jer kako pada dad ili sneg s neba i ne vraa se onamo, nego natapa zemlju i uini da raa i da se zeleni, da daje seme da se seje i hleb da se jede, tako e biti re moja kad izae iz mojih usta: nee se vratiti k meni prazna, nego e uiniti ta mi je drago, i sreno e svriti na ta je poaljem. (Isa. 55,10.11)

Kao to vode svezane u oblacima treba da nas podsete na monu Boju silu, one nas isto tako podseaju i na Njegovo Jevanelje milosti; jer ono je nita drugo do sila Boja na/za spasenje. Jevanelje je dobra vest spasenja od greha, i sve to govori o Bojoj sili, govori nam i o sili koju On poseduje i koristi da bi nam dao pravednost. Rosite, nebesa, ozgo, i oblaci neka kaplju pravdom, neka se otvori zemlja i neka rodi spasenjem i zajedno neka uzraste pravda (pravednost); ja Gospod stvorih to (Isa. 45,8). Koristei ovu istu stilsku figuru, prorok Osija kae: Sejte pravdu, eete milost; orite krevinu, jer je vreme da traite Gospoda, da bi doao i podadio vam pravdom. (Osija 10,12)

Tako iz sile koja je na delu kada oblaci liju kiu na zemlju, izvlaimo pouku o milosti koja e se nai na onima koji je prihvate, donosei im pljuskove blagoslova.

O, klanjajte se Caru, sva nebeska velianstva,

I zahvalno pevajte o Njegovoj ljubavi; tite na i odbrano, Stareino dana,

to nastava u krasoti, opasan hvalom. Priajte o moi Njegovoj i pevajte o blagodati Njegovoj.

Odea mu je svetlost, baldahin nebo; Njegova kola gneva gromovne oblake oblikuju

I mraan je put Njegov na krilima oluje; izobilnu brigu moe li jezik iskazati?

Ona die u vazduhu i svetli u svetlosti; Ona tee sa breuljaka, silazi u dolinu,

I blago se pretvara u rosu i kiu. Krhka deca praha, nejaka i slaba,

uzdaju se u Te, razoarati nas nee. Milost Tvoja, kako nena, kako vrsta do kraja!

Na Tvore, Branitelju, Otkupitelju i Prijatelju!

DUGA OBEANJA Blia je veza izmeu kie i pratanja greha nego to to mnogi shvataju. Kada je Bog napravio

zavet sa Nojem, obeavi da vie nee unititi zemlju potopom, rekao je:

Evo znak zaveta koji postavljam izmeu sebe i vas i svake ive tvari, koja je s vama do veka: Metnuo sam dugu svoju u oblake, da bude znak zaveta izmeu mene i zemlje. Pa kad oblake navuem na zemlju, videe se duga u oblacima, i opomenuu se zaveta svog koji je izmeu mene i vas i svake due ive u svakom telu, i nee vie biti od vode potopa da zatre


24

svako telo. Duga e biti u oblacima, pa u je pogledati, i opomenuu se venog zaveta izmeu Boga i svake due ive u svakom telu koje je na zemlji. (1. Mojsijeva 9.12-16) Bog je rekao: Metnuo sam dugu svoju u oblake. Kina duga okruuje Boji presto. Kada je

Jovan na ostrvu Patmos ugledao Boji presto koji se nalazi na nebu, zapazio je da oko prestola bee duga po vienju kao smaragd (Otk. 4,3). Prorok Jezekilj takoe je imao Boje vizije. U jednoj od njih on je ugledao kao presto, po vienju kao kamen safir, i na prestolu bee po obliju kao ovek. I videh kao jaku svetlost, i u njoj unutra kao oganj naokolo od bedara gore, a od bedara dole videh kao oganj i svetlost oko njega. Kao duga u oblaku kad je kia, takva na oi bee svetlost unaokolo. To bee vienje slave Boje na oima; i kad videh, padoh na lice svoje, i uh glas Nekoga koji govorae. (Jez. 1,26-28)

Shvatamo da kad Bog postavi svoju dugu meu oblake, On zapravo na tom mestu postavlja Svoju sopstvenu slavu koja okruuje Njegov presto. To je duga obeanja, jer je On dao svoju re, a Njegova re je Njegova slava. Molei da Bog oprosti svom narodu, Jeremija kae: Nemoj naruiti (osramotiti, obrukati eng. prev) prestola slave svoje (Jer. 14,21). Da prekri svoju re, za Boga bi bilo isto to i da dugu svoje slave obesmisli, ime bi osramotio i svoj presto, jer ova duga je neto to je sastavni deo slave Njegovog trona.

Iz proroanstava uimo da je duga u oblacima znak postojanosti Boje rei. Ona je vrst zalog da potopa ne samo da vie nee biti, nego i potvrda Boje milosti u Njegovom pratanju greha. Svome narodu Bog kae:

Zamalo ostavih te, ali s velikom milou pribrau te. U malom gnevu sakrih za as lice

svoje od tebe, ali u te venom milou pomilovati, veli Izbavitelj tvoj Gospod. Jer mi je to kao potop Nojev: jer kao to se zakleh da potop Nojev nee vie doi na zemlju, tako se zakleh da se neu razgneviti na te niti u te karati. Ako e se i gore pomaknuti i humovi se pokolebati, opet milost moja nee se odmaknuti od tebe, i zavet mira mog nee se pokolebati, veli Gospod, koji ti je milostiv. (Isa. 54,7-10) Nek oblaci greha nikad ne budu tako gusti i pretei da zbog toga ne bismo mogli da vidimo

Boju re blagodat kako obasjava taj pretei mrak, otkrivajui u potpunosti pred naim pogledom dugu obeanja. Tada emo se setiti da je s Njim i oprotaj i da je Njegov strah ono to treba posedovati. Tako ak i mrani oblaci koji zemlju prekrivaju svojom senkom, mogu postati glasnici koji nam donose poruku utehe.

Vi, preplaeni sveti ljudi, ohrabrite se novom hrabrou;

oblaci koji vas toliko plae prepuni su blagodati, i uskoro e se iz njih provaliti blagoslovi,

izlivajui se na vae glave.

25

Dan trei

Potom ree Bog: Neka se sabere voda to je pod nebom na jedno mesto, i neka se pokae suvo. I bi tako. I suvo nazva Bog zemlja, a zborita vodena nazva mora; i vide Bog da je dobro (1. Mojsijeva 1,9.10). U poslednjem delu knjige o Jovu zapisano je da je Gospod, osvedoavajui patrijarha o njegovoj sopstvenoj slabosti i zavisnosti od Boga, uei ga da pravednost dolazi jedino i samo od Boga, koristio upravo ovu sliku sabiranja vode kao kljuan dokaz. Ko je zatvorio more vratima, kad kao iz utrobe izie? Kad ga odeh oblakom i povih tamom? Kad postavih za nj uredbu svoju i metnuh mu prevornice i vrata. I rekoh: dovde e dolaziti a dalje nee; i tu e se ustavljati ponositi valovi tvoji. (Jov 38,8-11) Kada psalmista govori o sili koju ima re, kojom je Bog stvarao nebesa i zemlju, on kae: Kao u

gomilu sabra vodu morsku, i propasti metnu u spreme (Psalam 33,7). Dobro bi bilo da se na ovom mestu prisetimo rei: I bi tako, kojima se zavrava izvetaj o svakom inu u delu stvaranja. Bog kae: Neka bude i bi tako. Njegova jednostavna re dovoljna je da uspostavi ono to je izgovoreno. Neka ostane upameno da je to ista ona re koja je nama propovedana kroz Jevanelje. Njena sila se nikad ne umanjuje; ona je sada u stanju da spase kao to je onda bila u stanju da stvori.

Nije mogue da neko ko i najmanje poznaje Gospoda, moe da stoji pored mora, a da ga ono ne podseti na monu silu Tvorca. Ipak, mnogi danima posmatraju prizor morske puine, a da pri tom nikad ne pomisle na Tvorca ovog ogromnog vodenog prostranstva. tavie, oni Mu prkose i opiru Mu se. Takvima Gospod poruuje:

ujte ovo ludi i bezumni narode, koji imate oi, a ne vidite, koji imate ui, a ne ujete.

Mene li se neete bojati? Veli Gospod; od mene li neete drhtati? Koji postavih pesak moru za meu venom naredbom, i nee prei preko nje; ako mu i ustaju vali, nee nadjaati, ako i bue, nee je prei. (Jer. 5,21.22) Meutim, ne podsea nas Gospod na svoju neizmernu silu kojom zaustavlja morske talase, da

bi nas na taj nain zaplaio. Ne. On to ini zato da bi Mu verovali. Savrena vera i ljubav izgone strah (1. Jov 4,18). Dakle, Boja sila kojom On zauzdava more, predoena nam je kao dokaz Njegove vernosti1. Gospode, Boe nad vojskama, ko je silan kao Ti Boe? Istina je Tvoja oko Tebe. Ti vlada nad silom morskom; kad podigne vale svoje Ti ih ukroava (Psalam 89,8.9). Primer ove vernosti dat je u Jevanelju:

I ree im onoga dana uvee: preimo na drugu stranu. I otpustivi narod uzee ga

kako bee u amcu, i drugi amci behu s njim. I nasta velika oluja, i valovi zapljuskivahu u amac, tako da se amac ve punio. A on na krmi spavae na uzglavlju. I probudie ga, te mu rekoe: uitelju, zar ne mari to propadamo? I ustavi zapreti vetru i ree moru: uti, umukni. I presta vetar, te bi tiina velika. I ree im: to ste tako plaljivi? Kako nemate vere? I veoma se uplaie, te govorahu jedan drugome: ta ko je ovaj, da mu se i vetar i more pokoravaju? (Marko 4,35-41 arni)

1 Odanosti, doslednosti prim. prev.

JEVANELJE U STVARANJU DAN TREI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

26

Ovo nije bilo nita drugo do ispoljavanje prvobitne stvaralake sile. Onaj ko je stvorio nebo i

zemlju, mora i sve to u njima postoji, zadrao je potpunu kontrolu nad svim onim to je stvorio. U reima: uti! Umukni! mi ujemo isti glas koji je govorio: Neka se sabere voda to je pod nebom na jedno mesto. To je re koja je kroz Jevanelje nama propovedana; zato, posmatrajui Boju mo nad morem koje je Njegovo jer ga je On nainio, mi treba da razumemo Njegovu mo nad silnim nemirnim i razornim burama koje esto bue u ljudskom srcu.

Bes mora predstavlja zle ljude. A bezbonici su kao more uskolebano, koje se ne moe umiriti i voda njegova izmee neistou i blato (Isa. 57,20). Hristos je na mir. Re koju je te noi uputio Galilejskom moru, On izgovara i nama. Da posluam ta govori Gospod Bog. On izrie mir narodu svom i svecima svojim, samo nek se ne vraaju ponovo na svoju ludost (Psalam 85,9 kombinacija Danii-eng. prev). Svakako da se ovde nalazi velika uteha za sve koji su se uzalud borili protiv svojih estokih strasti.

Ne samo da je Boja mo nad morem simbol koji predstavlja Njegovu silu da spase oveka i raskine jake lance greha kojima je vezan, nego je ova mo istovremeno zalog i sigurnost u konano i potpuno ovekovo osloboenje. Ovaj simbolini prikaz takoe otkriva da e Bog svojom neuporedivom silom zaodenuti propovedanje jevaneoske poruke u toku poslednje borbe, neposredno pred svoj drugi dolazak. Posluajmo ove uzbudljive rei:

Probudi se, probudi se, obuci se u silu, miico Gospodnja; probudi se kao u staro

vreme, za narataja prolih; nisi li ti isekla Ravu i ranila zmaja? Nisi li ti isuila more, vodu bezdana velikog, od dubine morske nainila put da prou izbavljeni? Tako oni koje iskupi Gospod neka se vrate i dou u Sion pevajui, i veselje veno neka bude nad glavom njihovom; radost i veselje neka zadobiju, a alost i uzdisanje neka bei. Ja, Ja sam uteitelj va; ko si ti da se boji oveka smrtnog i sina ovejeg, koji je kao trava? I zaboravio si Boga Tvorca svog, koji je razapeo nebesa i osnovao zemlju? I jednako se boji svaki dan gneva onog koji te pritenjuje kad se sprema da zatire? A gde je gnev onog koji pritenjuje? Brzo e se oprostiti suanj, nee umreti u jami, niti e biti bez hleba. Jer sam ja Gospod Bog tvoj, koji raskidam more, da valovi njegovi bue; Gospod nad vojskama ime mi je. Ja ti metnuh u usta rei svoje i senom ruke svoje zaklonih te, da utvrdim nebesa i osnujem zemlju, i kaem Sionu: Ti si moj narod. (Isa. 51,9-16) Svakako je injenica, da je Njegovo... more, i on ga je stvorio (Psalam 95,5), i da je On

izmerio vode dlanovima svojih ruku (Isa. 40,12 eng. prev), dovoljan osnov za graenje poverenja u Njega za svakoga ko pripada Njegovom narodu, bilo da je re o izbavljenju od neke opasnosti, potrebi za pobedonosnom milou, ili pomoi u poslu koji nam je On dao da ga obavimo.

Hristos u oluji

Pono usred vode. Nebo se povija od gromova. Oblak za oblakom teko se valja u tmini, kao mrtvaki pokrov to ga neki strani duh s visine potresa i kao zid od neba nad glavama ljudskim. Moni talas baca svoju senku, kao kolos snani uspravlja se iz vodenoga groba, to ga predugo dri na dnu hladnom i pustom. Eto, meaju se oni sada oluja odozgo i talas odozdo to podie glavu, dok du obrva mu munja gmie, iz duboke bore sa nebesa ona stie. I jeza oveka proima. Put se do neba proseca i gromovi kao odgovor demona uju se iz crnih rupa u oluji koja s neba vreba; zjape rupe nad talasima divljim to

JEVANELJE U STVARANJU DAN TREI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

27

se dole mue i besne. Posluajte! Pokli je to snanog oveka usred bure. Probija se On kroz huku voda i gromova; dok se mala barka za tren promalja na vrh visokoga vodenoga brega, obasjana svetlom iz oblaka koji besom groma vatru bljuje i nad amcem pokrov oblikuje. ovek ovaj stoji na palubi to se trese; lik se Njegov vidi usled munje, dok je Njegov pogled vedar usred bure; sve to kazuje da pobeda stupa, koju ovek nikada video nije Sila je to to se nigde ne nalazi, snaga koju nita nita ne nadilazi. uti! Umiri se! Veliki Ga talasi ue, i grmljavine snaan glas, posta jecaj u tiini; ona nesta pod nogama volje Njegove. A gusti oblaci, dok jo munje bljete, ugasie prasak groma i odmakoe tihim kasom, dok ni traga od oluje ne bi. Strani zubi vetra postadoe kao divno milovanje nenih usta, kao veseli boem koji tamo-amo luta. Strani Gospodaru oluje! Ti pred kojim se saginje i uzavrela bura, Ti pred kojim se talasi kriju i do obala bee, Gospodaru ostrva mnogih! Pod tvojim skutima ivi stvor beskrajno utoite nalazi. O, Ti onda dahom svojim iz due ljudske razagnaj buru i mrak i prizovi mir, tiinu i smernost, da na talase bune dou, tu gde glas Tvoj kao glasnik mira lebdi, da u Tvoje ime nadvlada i pobedi. (J. G. Whittier2)

POUKA KOJU UIMO OD TRAVE

Tada ree Bog: Neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje, to nosi seme, i plodonosno

drvee, to rodi plodove po vrsti svojoj, plodove, to u sebi samima svoje seme nose na zemlji! I tako se dogodi. Zemlja pusti iz sebe svakovrsno zeleno bilje, to nosi seme, i drvee, to rodi svakovrsne plodove, u kojima je seme. I vide Bog, da je bilo dobro. (1. Mojsijeva 1,11.12 ari) Bog je rekao Neka bude i bi tako. Jer On ree i pokaza se, On zapovedi i ono vrsto stoji

(Psalam 33, 9 eng. prev). Ova re ivi i ostaje za venost. Tok vremena ni najmanje joj ne oduzima silu. Re koja je sve stvorila, isto tako sve odrava. Prema tome, ova zapovest: Neka pusti zemlja iz sebe travu, jo uvek ini da niu trava, biljke i drvee. Ako bi rezultati izgovaranja ove rei trajali samo toliko koliko traje zvuk prilikom samog izgovora, onda na zemlji vie nikada ne bi bilo trave. Trava koja je nikla, prestala bi da postoji. Ovo naroito vai za vreme posle ovekovog pada, kada je prokletstvo dolo na zemlju, a smrt pogodila ne samo ljudski rod,

jevandjelje u stvaranju - e. j. waggoner.pdf

Documents