(1833-1904)

IZLO@BA BIBLIOTEKE GRADA BEOGRADA

Povodom obele`avawastogodi{wice

smrti

Pro{lo je sto godina kako je Jovan Jovanovi}Zmaj (24. novembra 1833, u N. Sadu - 14. juna 1904)sklopio o~i u Sremskoj Kamenici, gdje po~iva idanas. Ve} za mladih dana najsjajnija zvijezda nanebu srpske poezije, do`ivio je da ga tokom pos-qedwe decenije `ivota svrstavaju u drugorazred-nog pjesnika, bez emocija, inspiracije i vje{ti-ne. Odba~en od starih politi~kih prijateqa, iz-mu~en obimnom kwigom svog pjesni~kog pobra-tima Laze Kosti}a, koja u vedroj alegorijskoj dos-ko~ici, kako je zmaj progutao slavuja, wegovelirske pjesme poredi s najqep{im tvorevinamasvjetskog pjesni{tva, a istovremeno mu osporavaiskrenost, ~ast, moral i dru{tveni anga`man usatiri~nim i politi~kim pjesmama.

Politi~ki sazrijevaju}i u srpskom nacio-nalnom pokretu 1848/1849, Zmaj je svoj liberali-zam, demokratizam, ideje o nacionalnom oslobo-|ewu i ujediwewu i o dru{tvenoj pravdi proniood prvih pjesama do svojih testamentarnih poru-ka (bez vijenaca, grobnice, samo drven sanduk odmetar i sedamdeset i dva centimentra). Brzo je uokvirima narodne poezije i pjesama Branka Ra-di~evi}a na{ao svoj glas, stil i teme, pjevaju}imistiku pjesni~ke du{e i pjesni~kog poslawa za-jedno sa pravdom, narodnom slobodom i qubaviprema djeci.

Na putevima Zmajevog pjevawa \uli}a i \u-li}a uveoci su jedinstvene kwige srpske lirike,sastavqene kontrapunktirawem sre}e i nesre}e,u svjetlosti qubavne/porodi~ne radosti i svetos-ti nadzemaqske tuge, koja uspostavi jeziv dodirpitome rije~i sa vizijama onostranosti, kad serastope granice me|u smrti i `ivotom. Srazsre}e i nesre}e pove{}e ga do ludila o~aja: u jed-noj pjesmi iz \uli}a uvelaka mrtva `ena i pomr-la djeca izlaze pred pjesnika, padaju mu na grudii qube ga: Nemojte me topom sre}e/ Ja se bojim togkur{uma. Treptaji tih kontrapunktirawa obnav-qaju se do pjesnikovih poznih godina: motivi du-{e i o~iju, izmirewe raja i pakla u qepoti djevo-ja~kog pogleda, sloboda kao pjesma pamtivijeka.Ve} pri kraju `ivotnog puta, Zmaj je prepoznao iimenovao nedoradovane radosti i nezamladovanemladosti, ma{aj krila, nadma{aj okriqa. Samoon zna razlikovati kad srce ne boli ve} bridi;opjevati prah i sjen `ivota, osjetiti otkidawemisli od du{e i primiti wen zov ka onome svi-jetu. Kad objavquje te pjesme, najboqi srpski kri-ti~ari, Qubomir Nedi} i mladi Slobodan Jova-novi} tvrde da se ispisao, ostario i da vi{e ne-ma {ta re}i. A Zmaj je jo{ uspio da se vrati svo-joj prvoj pjesni~koj qubavi, narodnoj poeziji, ida u wenom krilu napi{e Snohvatice, pjesmeneobi~nih misti~kih zanosa i slika, koje su za-nijele i samog Lazu Kosti}a.

Uza sve to, pola vijeka je bio posebna insti-tucija srpskog javnog mwewa prate}i svoj narodpjesmom, prozom, novinskim ~lancima, afori-zmima, karikaturama. Zmajeva rije~, kao da je iz

glave cijela naroda, odzivala se slobodi, brat-stvu, slozi, napretku, ravnopravnosti, vazdaprotiv nequdskosti, podani{tva, kukavi~luka,sebi~nosti, tiranije, licemjerja, la`i, zaosta-losti, smijala se onome {to je za smijeh, radostanili gorak, ironi~an i sarkasti~an. Sve {to jesrpski narod u toku cele jedne polovine veka ose-}ao, voleo, mrzeo, sawao, sve je to na{lo odjeka uwegovoj du{i i silnog izraza u wegovoj poeziji, ~akako prihvatimo i da je zlato svog velikog pesni~-kog talenta raskovao u sitan novac i razdao gasvom narodu, kako je pisao Skerli}.

Od pjesnikove mladosti do posqedwih godi-na `ivota svi ti tokovi bili su nekako upored-ni, u dubinama objediweni i stopqeni: velikirasponi osje}ajnosti i osjetqivosti, neuporedi-va inventivnost i jezi~ko stvarala{tvo, otvore-nost za poentu koja je jednom tanana lirska slika,drugi put bridak rez. Jednom qupkost bez premca(Mese~ina a meseca nema:/ Moja mila zelen venacsnila/ pa se malo u snu nasmijala/ Od toga se pono}zasijala), drugi put vragolasta dosko~ica, preu-zeta iz be}arca (Pa to ve}em i kom{ije znadu/ Po-qupci se sakriti ne dadu). K tome dje~ja poezijaZmajeva u svjetskom sazvije`|u svojih druga bli-sta sjajem zvijezde prve veli~ine: u woj se dobramjesta mogu pregr{tima grabiti. Prst iz ustaLazice, pa se malo mejki/ Da poka`e{ zubi}e ta-ti, mami, tejki, Ala je to nevoqa kad je ~ovek ma-li. Pa Ciganin hvali svoga kowa!

Zmaj je veliki mag rajskog srpskog jezika, bezobzira na Sarajliju, Kodera, Kosti}a ili pozni-jeg Nastasijevi}a. Ko od na{ih pjesnika takospontano imenuje svoju milu (diko, snago, du{o,drago) tvrde}i da bi proveo ~itav vijek Tra`e}ilep{e,/ Milije i sla|e - / Di~nije ime,/ [to jo{ne ~u svet (17). Ko je s tolikom invencijom opi-sao porijeklo i smisao poezije, najmilije Bo`jek}eri, variraju}i slike i situacije oko grozdovadobro odabranih rije~i (pesma bla`i, sna`i,sti`e, di`e, A {to pesma ~edu `eli,/ To je -rajsko). Svetli grobovi su iz kwiga pre{li u epi-grafe po svim krajevima srpskog naroda.

^udo nastajawa pjesme je velika Zmajeva tema:Sad sam pesma ...Ko bi reko/ Da sam uzdisaj; percezorom pozla}enog an|elova krila je poslano da|uli}e pi{e; slika srca kao lisnog drveta kojepjesme rese cvijetom: Jedan pogled, jedan osmeh/Uvek koji cvetak strese. Ne znamo da li su te sli-ke inventivnije, qupkije, we`nije ili imagina-tivnije. Ne treba zaboraviti: za Zmaja je pjesmasvetiwa, najmilija Bo`ja k}er koja slabe stvore sBogom ve`e, Pesma mora biti sveta/ Biti ~ista/Ba{ ko zvezda u visini/ [to se blista. U ime tak-vih, visoko postavqenih, rajskih/ neprolaznihvrijednosti, Zmaj je gledao i svoje savremenike, isrpske prilike, i poeziju, mjere}i ne privreme-nom, zemaqskom, ve} bo`anskom mjerom za nekaboqa vremena i za boqi nara{taj.

O STOGODI[WICI SMRTIJOVANA JOVANOVI]A ZMAJA

prof. dr Du{an Ivani}

1833. Rodio se u Novom Sadu, kao sin prvenac Pavla Jovanovi}a i MarijeGavanski, u maloj ku}i Servickih, na uglu \ur~ijske ulice i Zlatne grede,u kojoj je nekada stanovao Pavle Josif [afarik, prvi direktor novosad-ske srpske gimnazije. Kasnije }e zapisati: Kad smo se iselili iz te ku}e,kad god sam pored te ku}e pro{ao, qubio sam je, i to sam tek onda prestao~initi kad sam postao promu}urniji, pak mi se ~inilo da je to sramota.

1835. Pavle Jovanovi}, otac Zmajev, koji je bio su{ta blagost i dobrota,izabran je za gradskog senatora.

1837. Jovanovi}i se sele u novu ku}u u Hlebarskom sokaku. Tu }e dolazitiSima Milutinovi} Sarajlija, katiheta pop-\or|e Vukovi} koji }e Zmajanau~iti da pi{e, advokat Gavrilo Polzovi}, senator i gradona~elnik.

1844. upisuje se u I razred Novosadske gimnazije.Zmajev brat Kornel, zapisao je o Zmaju – gimnazisti: Zmaj nije nigde u~iolekcije, ali zato ipak nije padao – prelazio je u starije razrede. Uvek je ~i-tao druge stvari. ^itao je kao mator ~ovek (tj. lektiru za starije), i{to nije bilo za wega. Kad god bi dobio od oca novaca, kad je po~eo pisati,a i pre toga, uvek je kupovao kwige – svakojake – ma|arske, nema~ke , srpske...

1845. u Novom Sadu osniva se Srpska ~itaonica, Zmaj u II razredu gimnazi-je. U klupi sedi sa Mihailom Polit Desan~ic}em i Jovanom Bo{kovi}em.

1846/47. U Hala{u u~i ma|arski. Naredne razrede gimnazije zavr{avavanredno.

1849. za vreme Ma|arske bune Zmajev otac sa decom be`i iz Novog Sada uSrem, zadr`avaju}i se na padinama Fru{ke gore, u Irigu. Tu }e Zmaj na-pisati svoju prvu pesmu.23. oktobra, posle Bune, Zmajev otac posta}e prvi gradona~elnik NovogSada, a mladi pesnik Joca Ki{ u aktima novosadskog Magistrata pomi-we se kao pisar.

1850. u martu umire Zmajeva majka Marija i ostavqa ~etiri maloletnasina: Jovana, \or|a, Kornela i Dimitrija.U Bratislavi, a potom u Modri, Zmaj po~iwe studije filozofije.

1851. prelazi u Be~. Tamo su Branko Radi~evi}, \ura Dani~i}, SvetozarMileti}, \ura Jak{i}, sa kojim i stanuje, Popovi}-Dani~ar, MihailoPolit Desan~i}. Pose}uju ga Simo Matavuq, Uro{ Predi}, Laza Lazare-vi}, Steva Todorovi}. Svedo~anstvo o tom periodu `ivota osta}e zabe-le`eno u Be~kom dnevniku koji je bri`qivo vodio od 14. avgusta 1882. do12. decembra 1888. godine. S. Mileti} u Be~u prvi put kod Zmaja prime}uje lep dar poezije.1852. U Letopisu Matice srpske, kw. 86, objavquje svoju prvu pesmu Pro-letno jutro koja je zapisana jo{ u Irigu. Pesma je nastala po uzoru na[ap~anina i B. Radi~evi}a.

1853. Po o~evoj `eqi studira prava u Be~u, a zatim u Pe{ti. ^estoboravi u Pragu. U Sedmici {tampa pesmu Selim - beg.

1856. pi{e svoju poznatu pesmu Bildung.

1857. Zmaj objavquje prvu kwigu. To je prevod Araweva epa Toldija. Dostaprevodi sa ma|arskog. Pi{e i objavquje svoju poeziju. Objavquje pesmuRazgovor sa srcem. U Letopisu Jakov Igwatovi} }e zapisati: Wegova pesmaima svagda svoju ~itavu i lepu ideju, a izra`aj mu je pravi srpski i udesan...on daleko doterati mo`e.Napu{ta Pe{tu i studije prava.

1858. 11. jula umire Zmajev otac Pavle, kao penzionisani predsednik Ob-lasnog suda za dowu Ba~ku, kao imu}an i izobra`en plemi}, kako }e zapi-sati Simo Matavuq. Prevodi Petefija.

Zmaj sa ocem

Zmaj sa bra}om

Porodi~ni grb

1860. u {kolskom listu {tampa pesmu za decu Ki{a, a u Danici objavqu-je prevod Geteove pesme Bog i bajadera. U leto, Danica }e u nekoliko nas-tavaka objaviti i Zmajevu pripovetku Vidosava Brankovi}eva. Potpisaose pod psedudonimom Radan.

1861. 10. februara izlazi prvi broj satiri~ko-humoristi~nog lista Ko-marac. Zmaj mu daje ime i uz \or|a Rajkovi}a glavni je pomo}nik. U Komar-cu }e raditi do 10. marta 1863. Jedan je od osniva~a Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu (zajednosa Svetozarem Mileti}em, Jovanom \or|evi}em i Stevanom Brankovi-}em). Izlazi mu kwiga Isto~ni biser sa 67 pesama.Upoznaje Ru`u Li~anin i pi{e joj ~uveno pismo.

1862. 5. januara izlazi prvi broj Javora, jedinog iskqu~ivo kwi`evnog~asopisa kog je ure|ivao Zmaj (izlazi}e do 31. aprila 1863.). Uporedoure|uje i Komarac. Zmaj je ina~e ure|ivao sedam razli~itih ~asopisa.14. januara, na dan sv. Save, u novosadskoj Sabornoj crkvi ven~ao se saEufrosinijom Ru`om Li~anin. U Danici se pojavila kratka bele{ka: ...Na{ pesnik Jovan Jovanovi} slavio je svoju svadbu sa lepom g|icom Ru`icomLi~anovom. Da je bilo sve veselo do bele zore, to se samo po sebi razume.To je bila prava pesni~ka `enidba, `enidba po srcu, po qubavi i milostizapisa}e A. Haxi}.U Novom Sadu rodio mu se prvenac Mirko. Ime je dobio po ocu kwazaNikole.

U Javoru objavquje prve \uli}e (I molio sam o~i; Tija je pono} sveta; Ana{to moje pesme), a bavi se i kwi`evnom kritikom (pi{e o B. Radi~e-vi}u, \or|u Markovi}u Koderu, Dani~i}u, Milici Stojadinovi} Srp-kiwi...) Wegovi saaradnici u ~asopisu su: Laza Kosti}, Jakov Igwato-vi}, Stojan Novakovi}.

1863. aprila izabran je za nadzornika Tekelijanuma, sa porodicom seseli u Pe{tu.Danica objavquje jedan \uli} ([alaj lu~e, ne od ju~e) uz urednikov pro-pratni tekst: Svaki }e se obradovati glasu da je na{ mili pevac Jovanovi}ve} predao svoje \uli}e u {tampu. Od onih silnih miris-|uli}a evo ovdejedan cvetak, kao na ugled; ali ima ih mnogo lep{ih! Opomiwemo ovimna{u publiku da pretplati na divne ove pesme; cena je samo 50 nov~. Na{ojomladini pak ka`emo da se sada, kako je kod ku}e, potrudi u svojoj okolinipa da {to vi{e pretplatnika skupi za \uli}e, jer treba da zna da ovoJovanovi} sam izdaje.Izlazi Zmajev prevod Qermontovqevog Demona koga }e hvaliti i Isido-ra Sekuli}.12. oktobra u Pe{ti rodila mu se }erka Tijana koja }e umreti u oktobruiste godine.

1864. u martu u Novom Sadu izlaze \uli}i (sa 59 pesama). U Danici je timpovodom objavqeno: Dobro nam do{li, mili vesnici slavna prole}a! ...Dane duqimo vazdan – dosta je re}i da je \uli}e pisao J. Jovanovi}, pa da svakiprijateq pravoga pesni{tva nabavi sebi ove divne pesme...U jesen, Zmaj pokre}e svoj ~uveni satiri~no-humoristi~ni list Zmaj, pokojem }e i on dobiti ime. U pozivu na pretplatu objasnio je da ne namera-va ure|ivati list, ve} sveske za {alu i satiru. List }e izlaziti do juna1871. godine.Jovanu \or|evi}u {aqe rukopis [arana koga objavquje u posebnoj kwizi.

1865. u Pe{ti mu se rodio sin Jovan koji umire posle tri dana. Iste go-dine umire mu i prvenac Mirko.U 6. broju Zmaja objavquje poznatu pesmu Zvani~ne gusle u Beogradu koja jeuprena protiv re`imske {tampe knez-Mihajlove Srbije, a u narednombroju objavquje ~uvenu pesmu Jututunska narodna himna.Izdaje {aqivi kalendar Priklapalo za 1865. godinu.

1866. prevodi i objavquje Pu{kinov Crni veo.Ve} je veoma ugledno ime savremene srpske kwi`evnosti. U znak po{to-vawa veliki broj Novosa|ana predaje mu zlatno pero.Svetozar Mileti}, Zmajev prijateq, stanuje kod wega u Tekelijanumu i po-kre}e ~asopis Zastavu. Jedan od najvatrenijuh pristalica Mileti}evihideja je upravo Zmaj. U Pe{ti, kao nesvr{eni pravnik studira medicinu.

1867. Ki{faludijevo dru{tvo, na sednici od 23. januara, kao priznaweza prevodewe ma|arske poezije na srpski, bira Zmaja za spoqnog ~lana.Pi{e pripovetke i humoreske.Zmaj je neprestano plewen u Srbiji.U Matici {tampa prevode Pu{kinove Poltave.4. juna u Pe{ti rodio mu se sin Jug koji }e umreti ve} naredne godine uKaranovcu, kraj manastira.

1869. Zmaj je i pod namesni{tvom plewen u Srbiji.

1870. U Pe{ti zavr{ava studije medicine.16. novembra u Srpskom narodnom pozori{tu u Novom Sadu izvedena jepremijera Zmajeva [arana.

1871. izlazi posledwa, tzv. be~ka serija Zmaja (ukupno je iza{lo 90 brojeva).Doseqava se u Pan~evo gde radi kao lekar i 1. novembra pokre}e list@i`u koja }e izalaziti do 19. oktobra 1874. Ukupno su iza{la 54 broja@i`e.U lepom izdawu, u Novom Sadu izlaze Sve dojako{we pesme Zmaj Jovana Jo-vanovi}a.

1872. 14. februara rodena je u Pan~evu Smiqana (Smiqka) koja }e po`i-veti samo dve godine.29. aprila umire i Jevrosima-Ru`a Jovanovi} ro|ena Li~anin. Na pan-~eva~kom grobqu i danas stoji nadgrobna plo~a sa zapisom:

Malotrajni spomenik tiSrpski narod, evo, di`e,Al' \uli}i spomenik su{to ve~nosti stoji bli`e.

Ve} u avgustu Zmaj }e u @i`i po~eti sa objavqivawem pesama iz \uli}auvelaka. Tri meseca posle Ru`ine smrti napu{ta Pan~evo i poku{ava dase preseli u Sremske Karlovce.U decembru je izabran za op{tinskog lekara u Futogu.

1874. U posledwem broju @i`e {tampa pesmu iz \uli}a uvelaka: Zar jequbit’ vi{e ne smem...20. oktobra proslavqena je u Novom Sadu 25-godi{wica Zmajevog kwi-`evnog rada, slava kakve jo{ do danas ne doceka ni jedan pesnik i kwi`ev-nik srpski kako je zapisao A. Haxi}. Novosa|ani su omiqenom pesnikupredali srebrn venac na kojem su zlatnim slovima bili izvezeni stiho-vi Laze Kosti}a:

Na{e `eqe, na{e tuge i tvoje su bile,Te zato je danas na{a slava tvoje vile.

Beogra|ani mu {aqu gusle, a kwaz Nikola dodequje mu Vite{ki krst kne-za Danila.

1875. izlaze \uli}i na ma|arskom u prevodu \ene Pavlovi}a.

1877. ratnim proglasom kraqa Milana zapo~iwe prvi srpsko-turski rat.Jula izlazi prva sveska Ilustrovane ratne hronike koju je ure|ivao Zmaj.List }e izlaziti do februara 1878 (sedam svezaka).U Javoru {tampa poznatu pesmu Brankova `eqa kojom pokre}e akciju pre-nosa kostiju Branka Radi~evi}a iz Be~a na Stra`ilovo.

1878. 10. juna izlazi iz {tampe prvi broj Starmalog. To je posledwi Zma-jev politi~ko-satiri~ni list koji }e izlaziti punih dvanaset godina,

sve do 1889. godine. Samo je Neven bio du`eg veka. Izdava~ lista bio jeArsa Pajevi}, a urednik Zmaj. Naslovnu viwetu Starmalog uradio je slo-venac K. Kli~ koji je tehni~ki i idejno podigao nivo karikatura u listu.5. septembra, ministar prosvete Alimpije Vasiqevi} pi{e Zmaju ipoziva ga u Beograd za dramaturga Narodnog pozori{ta: ...Ja vam nudimjedno zvawe, koje vama kao pesniku dolikuje, a pored toga mo`ete i va{ulekarsku ve{tinu upra`wavati... Zmaj je prihvatio ovu ponudu i ve} je24. septembra u Beogradu. Prvo je stanovao u Skopqanskoj br. 36 (danasNu{i}eva ulica), a zatim na Obili}evom vencu br. 7 (danas Francuskaulica). U Beogradu }e ostati do jula 1880. kad se seli u Be~.Du`nost dramaturga Narodnog pozori{ta Zmaj je obavqao od 11. IX 1878.do 13. VII 1880. kada je dobio odsustvo i oti{ao u Be~. Razre{en je du`-nosti po sopstvenoj molbi 8. X 1880. Kao dramaturg naro~ito se trudiooko doma}eg repertoara, a posebnu pa`wu je obra}ao na jezik. Postavioje Rasinovu Fedru, Put oko sveta @ila Verna, Deboru Mozentala, UrijelaAkostu K. Guckova, Ernanija V. Igoa, Tri svetla dana Milo{a Cveti}a iDragomira Brzaka, Sterijinog Lahana...Kwi`ara Bra}e M. Popovi}a ogla{ava da izdaje Sav dojako{wi kwi`ev-ni rad u pesmi i prozi Zmaj Jovana-Jovanovi}a.U jesen 1878. Zmaj je sa Lazarom Doki}em le~io \uru Jak{i}a. Posle smr-ti \urine (16. XI 1878.) Zmaj je bio jedan od ~lanova odbora za izdavawe\urinih dela i pomagawe wegovoj porodici. Tim povodom beogradskigimnazisti su organizovali 25. januara 1879. godine priredbu u Narod-nom pozori{tu. Sav prihod bio je dat za objavqivawe \urinih dela iwegovoj porodici. Na priredbi je |ak sedmog razreda recitovao Zmajevupesmu Svetli grobovi, napisanu za ovu priliku.

1879. Starmali se ~esto pleni po Srbiji kao i ostali Zmajevi politi~-ko-satiri~ni listovi.Po~etkom ove godine po~iwu izlaziti Pevanija u znatnom tira`u od6000 primeraka.Izabran je za redovnog ~lana Srpskog lekarskog dru{tva. Sa Lazom Laza-revi}em osnovao je op{tu ambulantu koja je po~ela sa radom marta 1880.god. u zgradi Op{tine u Uzun Mirkovoj 1. Bila je otvorena svakog dana,i u woj su stalo de`urala po dva lekara. Zmaj je radio u ambulanti od mar-ta do jula 1880.

1880. U Novom Sadu, u izdawu Arse Pajevi}a, izlazi Zmajev prevod Teni-sonovog Enoha Ardena. Zmajeve prevode i prepeve komentarisali su i Bog-dan Popovi} i Isiodora Sekuli}.Juna, u mnogim srpskim listovima, izlazi poziv na pretplatu za Neven,^ika-Jovin list. U julu izlazi prvi broj. Od tada list }e izlaziti za svevreme Zmajeva `ivota. Neven je mezim~e moga idealnog `ivota na zemqi{-tu moga prekti~nog iskustva zapisa}e A. Haxi} Zmajeve re~i.Sa porodicom se seli u Be~.

1881. U Be~u `ivi monotonim `ivotom vrednog kwi`evnika i malo za-poslenog lekara. Zna se da su wegovi lekarski honorari u Be~u bili veo-ma skromni (80 forinti mese~no). Redovno odlazi u be~ke kafane gdepriqe`no ~ita sve srpske novine prate}i aktuelna doga|awa u zemqi.Ure|uje Neven i Starmali i radi na \uli}ima uveocima.

1882. U Novom Sadu, u izdawu kwi`are Bra}e M. Popovi}a izlaze \uli-}i uveoci (55 pesama).Izlazi i posledwa, X sveska Pevanija.U avgustu, preko Pe{te dolazi u Novi Sad. Pet dana boravi u Beogradu,gde su se ~etvorica bra}e (Zmaj, Mita, \ura i Kornel) fotografisali. SaSvetozarem Mileti}em putuje za Be~. U septembru ga, na povratku izRusije, pose}uje kwaz Nikola.

1883. na poziv Kwaza Nikola putuje u Moskvu na krunisawe cara Nikole.U dnevniku }e zapisati: Posle malo spavawa i{ao daqe po Moskvi. DoKremqa i oko Kremqa. Sad sam tek dobio pojma {ta je to Moskva.

Veli~anstveno. Impozantno! Ovo je zaista Sion pravoslavqa. U Be~ sevra}a preko Minska, Praga i Berlina. Javor }e u novembru objaviti pesmu Laze Kosti}a Pedeseta koja je posve-}ena Zmaju (Da l' te pobro, hvata seta / {to ti dode pedeseta)

1884. U avgustu putuje u Novi Sad pa u Kamenicu. Na kratko pose}uje Beo-grad, a onda opet, la|om, odlazi za Pe{tu i Be~. U goste mu dolazi LazaKosti}, koji mu donosi nov~anu pomo}.

1885. U leto, preko Pe{te i Subotice, odlazi u Sombor u goste Lazi Kos-ti}u. U Be~ se vra}a la|om iz Novog Sada.

1886. U Be~u ga pose}uju mnoge istaknute li~nosti, sa kojima je veomablizak: Jovan \or|evi}, Laza Kosti}, crnogorski kraq Nikola, slikarNovak Radoni}, Stevan Sremac.U novembru putuje u Sremske Karlovce na Sabor.

1887. Kwaz Nikola poklawa mu letwikovac u Baru (biv{i dvorac Isma-il-pa{e) i uz to jo{ 50 rala novoosu{ene zemqe u Ociwu i 200 korenamaslina.Pose}uju ga Simo Matavuq, pa Laza Kosti}.

1888. 12. avgusta kre}e iz Be~a za Cetiwe. Putuje vozom, preko Trsta, apotom la|om prema Zadru, Splitu i Dubrovniku da obi|e svoje dobro uBaru. Na Cetiwu je gost kwaza Nikole. U novembru se vra}a u Be~.

1889. U februaru u Starmalom saop{tava svoju odluku da napusti Be~ ipreseli se u Kamenicu. U Kamenici radi kao lekar i za obli`wa fru{-kogorska sela Ledince i Rekovac.Krajem oktobra odlazi u Beograd. Pose}uje Narodno pozori{te, prisus-tvuje sednici Narodne skup{tine, dru`i se sa Matavuqem, sastaje se saNikolom Pa{i}em i drugim vi|enim qudima srpske prestonice.

1890. Po~etkom jeseni donosi odluku da se preseli u Beograd u kom }e bo-raviti do 1898. godine. Prvo je stanovao na Dor}olu, a zatim u Fi{eg-xijskoj ~ar{iji (dana{wi Bulevar Kraqa Aleksandra 22, na mestu ^eho-slova~ke ambasade). Najdu`e je `iveo u ku}i na uglu Krunske i Kneza Mi-lo{a. Danas se tu nalazi Turska ambasada. Godine 1891. odlikovan je or-denom Sv. Save, a slede}e godine dobija dr`avnu penziju. U Beograd selii svoj list Neven.Na sednici Op{tinskog odbora odr`anoj 1. jula 1891. godine izabran jeza gradskog lekara. Radio je kao lekar za palilulski i terazijski kvart, a1895. godine postao je {kolski lekar. Bio je dobrodu{an, a naro~ito pre-ma |acima popustqiv. Po sopstvenoj molbi razre{en je du`nosti 15. ja-nuara 1896. godine. Za po`rtvovani rad dobio je pismenu zahvalnicu.

1892. 22. marta osnovana je Srpska kwi`evna zadruga. Osniva~kom sas-tanku, koji je odr`an u zgradi Akademije nauka, u Brankovoj 15, poredmnogih uglednih intelektualaca prisustvovao je i Zmaj. Pravila Zadrugepotvr|ena su 16. aprila 1892. godine. Za predsednika je izabran StojanNovakovi}, a za portpredsedika Zmaj. Ovu du`nost Zmaj je obavqao do 17.jula 1895, a od 1898. bio je ~lan Uprave. Kao predstavnik Zadruge putovaoje u Dubrovnik, na otkrivawe spomenika Gunduli}u (13. maja 1893.). SvaZadrugina izdawa ukra{ena su amblemom koji je uradio Zmaj.1892. za vreme svog boravka u Evropi Nikola Tesla posetio je i Beograd.U Teslinu ~ast Beogradska op{tina priredila je 21. maja sve~anu ve~eru uVajfertovoj pivari. Pored pozdravnih re~i predsednika op{tine, Zmajje pozdravio Teslu pesmom Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku mu u Beograd.

1895. Izlaze iz {tampe prve dve sveske Snohvatica. Za wih je rekao da suto pesme koje su samo pro{le kroz moju du{u, koje sam mawe vi{e zapamtiood ranije i najranije mladosti svoje, te ih sada kao u snu hvatam.

1896. ^lan je dru{tva Srpske slovesnosti, potom ~lan Srpskog u~e-nog dru{tva. Za redovnog ~lana Srpske kraqevske akademije izabranje 22. februara 1896. Sve~ano progla{ewe odr`ano je na Vidovdan,15. juna 1896. Za pristupnu besedu Zmaj je pro~itao pesmu Kraqevi}Marko i troglav Arapin. Sednici su prisustvovali kraq Aleksandari Kwaz Nikola. Kao akademik, Zmaj je bio ~lan Odbora za prenos Vu-kovih posmrtnih ostataka iz Be~a za Beograd i ~lan odbora Marino-vi}eve zadu`bine. Leksikografskom odeqewu Akademije ustupio jesvoju zbirku narodnih re~i. Krajem leta putuje u Novi Sad, potom Pe{tu i Be~, na lekarske pre-glede. Posledwih dana septembra vra}a se za Beograd.

1897. U avgustu, iz nepoznatih razloga, seli se u Zagreb. Iste godineizabran je u Francuskoj u Odbor za podizawe spomenika ViktoruIgou u Bezansonu. U odboru su pored Zmaja i Henrik Ibzen, Emil Zo-la, F. Mistral, Kardu~i, Ogist Roden.

1899. U Zagrebu, povodom proslave pedesetogodi{wice Zmajevogkwi`evnog rada izlazi lepo izdawe \uli}a i \uli}a uvelaka. U no-vembru je tim povodom, u Matici srpskoj u Novom sadu odr`ana sve-~anost na kojoj je govorio Laza Kosti}. Govor je izazvao pravo kwi-`evni skandal. Laza Kosti} odlu~uje da napi{e kwigu o Zmaju.

1900. Zmaj objavquje tre}u kwigu Snohvatica i Devesiqe.

1901. 22. januara u Vr{cu umire Svetozar Mileti}.U Novoj iskri Zmaj {tampa svoju lepu, stara~ku pesmu Ne peva labud.Tog leta iz Zagreba se seli u Kamenicu. I kad bih hteo, ne bih mogaovi{e nikud. Do{ao sam ovde da umrem, zapisa}e Zmaj.

1902. @ivi povu~eno u Kamenici i ure|uje Neven.Laza Kosti} {aqe mu rukopis kwige. Zmaj je povre|en i nezadovoqan.

1904. 12. aprila, iza{ao je 13. broj Nevena, posledwi koji je uredio Zmaj.Neo~ekivano, 1. juna, u zoru, umro je u Kamenici u sedamdesetprvojgodini `ivota. Po wegovoj `eqi ukop je bio skroman, druge klase,bez venaca i cve}a, ali sa mnogo delegacija, qudi i telegrama...U Srpskom kwi`evnom glasniku Bogdan Popovi} objavquje svoj pozna-ti ogled [ta je to veliki pesnik.

Gra|a:

Fondovi Bibliotekegrada Beograda

Arhiv SANU

Rukopisno odeqewe ibiblioteka Matice srpske,Novi Sad

Narodna biblioteka Srbije

Muzej grada Novog Sada

Galerija Bibliotekegrada BeogradaKnez Mihailova 565-17 oktobra 2004. godine

Autor izlo`be i katalogaOlga Krasi}-Marjanovi}

DizajnJana Nikoli}

Predgovorprof. dr Du{an Ivani}

Izdava~Biblioteka grada Beograda

Glavni urednikJovan Radulovi}

[tampa^igoja {tampaBeograd, 2004. godineTira` 300